38.

TELEFONSKE INFORMACIJE

Danas se dogodilo nešto zbog čega se Onči zatvorila u sobu i plakala cijelo
popodne. Meni je to smiješno. Mislim, to da netko plače zbog takvog razloga.

U pola pet popodne zazvonio je telefon. Piksi i ja smo se utrkivali, ali malac je
opet bio brži. Mama je skočila u dućan po salamu s maslinama, a to je naručila
Onči, jer ona tu salamu obožava. Tata još nije došao s posla.

Onči je došla iz škole. Mama je skuhala špinat s pire krumpirom. Dovoljno da

se Onči pošteno nakoluta očima.

– Dobro! Nemoj jesti zdravu hranu! Idem ti po salamu pa se truj! – rekla je

mama i otišla u dućan. Za to je vrijeme Onči uzela novine i zaposjela WC.

Kad je zazvonio telefonči, Onči je još uvijek sjedila na otvorenom stolcu, čitala
i usput nešto lagano pjevušila. Tu je isti tata. I on pjevuši kad je na zahodu.
Mama ne, jer ona ima tvrdu stolicu, pa stenje, a tata veli da je to zato što je
živčana. Piksi i ja s tim nemamo problema. Mi to obavljamo brzo i jednostavno,
jedino meni mama prigovara da hm hm kao koza.

– To ti je od čokolade! Zaštopa te i vidiš što ispadne! – a zaista, to što je

ispadalo bilo je drukčije od Piksijeva, jer on je mlatio sve do čega bi stigao.
Osim graška. Taj mali je čak i poriluk tamanio kao da mu je mama zec.

No Piksi se dočepao telefona i važnim glasom rekao:

– Halo!

S druge strane žice bio je netko, ali ni Onči ni ja nismo znali tko.

– Onči! – rekao je Piksi, a Onči se počela gnijezditi na onom otvorenom stolcu.

To se dobro čulo i kroz vrata koja je za tu priliku malo odškrinula.

– Onči? – povikao je Piksi. – Ne moze. Kaka! – i puf, klinjola je spustio

slušalicu. Onči je pustila vodu i zgrabila Piksinjolu.

– Tko je to bio, tko? – tresla ga je kao da je plišana igračka.

– Kuluza, no! – rekao je kao da to i nije nešto što bi trebalo posebno
naglašavati.

– Glupane mali! Nisi trebao reći da kakam!

– Tlebao sam reci da pisas?

– Ne! Uopće nisi trebao ništa reći! Trebao si reći da se ne mogu javiti i točka!
To smo ti već rekli!

– Je, rekli ste mi da ne kazem kad kakaju mama i kad kaka tata.

Onči je bila nesretna. Otišla je u svoju sobu vičući:

– Ah ti klinci! Pun mi ih je kufer!

– A kaj sam sad ja napravil? – uvrijedio sam se.

Nisam dočekao odgovor. Onči se zatvorila i cmizdrila. Nakon pola sata Kuruza
je opet nazvao.

– Seka place jer sam rekao tebi da kaka...– malac se opet javio.

Na nesreću i te je riječi Onči čula. Taj dan nije izašla s Kuruzom. Bila je
uvrijeđena i tužna. Nije htjela ni sa kim razgovarati. S nama čak dva dana. A i
Piksi se uvrijedio.

– Kaj je zablanjeno kakati? – upitao je mamu dok mu je skidala gaćice. Naime,

poslije svega i njemu se prikakalo. Mogao je biti miran, jer njegova Lilica još ne
zna sama telefonirati.