Univerzitet u Kragujevcu

Agronomski fakultet u Čačku

Uticaj metalne ambalaže na kvalitet

prehrambenih proizvoda
Smer: Prehrambena tehnologija

Jovana Stojanović 21/2022

Sadržaj:
Metalna ambalaža i njene prednosti...................................................................... 2
Primena metalne ambalaže u prehrambenoj industriji ........................................ 3
Vrste metalne ambalaže ........................................................................................ 4
Podela metalne ambalaže prema vrsti materijala ............................................. 4
Podela prema metalnoj formi za pakovanje ...................................................... 5
Zdravstvena bezbednost metalne ambalaže ......................................................... 7
Najčešći metali u metalnoj ambalaži i opasnosti koje nose ................................... 8
Aluminijum ........................................................................................................ 8
Gvožđe .............................................................................................................. 9
Kalaj .................................................................................................................. 10
Hrom ................................................................................................................. 11
Nerđajući čelik .................................................................................................. 12
Ostali metali: Nikl i Molibden ........................................................................... 15
Bisfenol A .............................................................................................................. 16
Bisfenol A i njegova upotreba u Srbiji ............................................................. 17
Ostale sporne supstance u premazima ........................................................... 18
Pozitivan uticaj metalne ambalaže na kvalitet hrane i njena potreba u industriji 19
Reciklaža metalne ambalaže ................................................................................ 20
Zaključak ............................................................................................................... 21

1
 Metalna ambalaža i njene prednosti

Sve veći broj zaposlenih žena u svetu je povećao zavisnost potrošača od gotovih i nutritivno
bogatih obroka na policama. Zbog ovog trenda u svetu prehrambena industrija je doživela
porast na tržištu konzervirane hrane i to u metalnoj ambalaži.
Metalna ambalaža koja se koristi u prehrambenoj industriji je najčešće napravljena od
aluminijuma i raznih vrsta čelika. Metalnu ambalažu za hranu danas čine: limenke za hranu i
piće, tube, tacne, folije, poklopci za staklenu ambalažu. Folije od metala ili legura se koriste u
višeslojnim materijalima za ambalažu.

Prednosti metalne ambalaže

Zaštita hrane: Metalna ambalaža je posebno pogodna jer štiti hranu od spoljnih uticaja kao što
su: vlaga, temperatura, svetlost, kiseonik i mehanički uticaji, čime se utiče na produženi rok
trajanja hrane i sprečava se kvarenje.
Očuvanje svežine: Metalna ambalaža čuva svežinu hrane, jer se metal može tretirati
delovanjem visokih temperatura, kod režima sterilizacije i pasterizacije, čime se sprečava razvoj
bakterija i drugih mikroorganizama. Ovi režimi obezbeđuju duži vek trajanja proizvoda.
Sigurnost hrane: Posebna prednost metalne ambalaže je u čvrstini materijala. Ambalaža
napravljena od metala je čvrsta i otporna na udarce pa smanjuje rizik oštećenja hrane kod
transporta i skladištenja.
Laka obrada materijala: Metalna ambalaža u samoj proizvodnji ima određene prednosti koje se
odnose na osobinu metala od koje se prave da može lako da se savije i obradi.
Reciklaža: Ono na šta se danas treba obratiti posebna pažnja je mogućnost reciklaže što
svakako ovaj tip ambalaže pruža.

2
 Primena metalne ambalaže u prehrambenoj industriji

Metalna ambalaža ima široku primenu u prehrambenoj industriji i koristi se za pakovanje

različitih vrsta hrane, uključujući konzerviranu hranu, pića, kekse, čokolade i mnoge druge
proizvode. Ovde je nekoliko primera primene metalne ambalaže u prehrambenoj industriji.
Konzervirana hrana: Metalna ambalaža se često koristi za pakovanje konzervirane hrane, poput
povrća, ribe, mesa i voća. Ova vrsta ambalaže omogućava dugotrajno skladištenje i očuvanje
kvaliteta hrane.
Pića: Metalna ambalaža se takođe koristi za pakovanje različitih pića, uključujući pivo, sokove i
bezalkoholna pića. Metalno pakovanje je čvrsto i otporno na udarce, što sprečava oštećenje
proizvoda.
Gotovi i poluprerađeni proizvodi: se skladište i čuvaju u buradima i cisternama od nerđajućeg
čelika velikih zapremina.
Ketering: Osim industrije, metalna ambalaža ima primenu u keteringu i dostavi hrane, jer osim
čuvanja toplote proizvoda ona omogućava ponovno zagrevanje proizvoda bez premeštanja u
druge posude i moguća je dostava hrane koja je u tečnom stanju.
Zamrznuti proizvodi: Danas u prodavnicama možemo sve više naći proizvode koji su zamrznuti
u aluminijumskim posudama kao poluproizvodi koji su namenji dodatnoj obradi toplotom u
domaćinstvima.
Domaćinstva: Aluminijumska folija je našla primenu u domaćinstvima kako za pripremu hrane
tako i za čuvanje hrane. Dok je najveći deo primene metalnih materijala u domaćinstvu, upravo
za pripremu hrane.

3
 Vrste metalne ambalaže

Podela metalne ambalaže prema vrsti materijala

Čelične limenke sa premazom: Čelična (legura gvožđa) ambalaža se proizvodi od raznih vrsta
čelika koja je zaštićena slojem kalaja, ili se čelik elektrolitički oblaže hromom.
Čelične limenke su jeftinije i teže od aluminijumskih, mogu da se recikliraju, imaju magnetna
svojstva, nepropustljive su za vodu i gasove i mogu da izdrže visoke temperature što ih čini
pogodnim za sterilisanje. Zbog moguće interakcije sa hranom, ova vrsta ambalaže se štiti slojem
laka ili premazima na bazi organskih polimera.
Ambalaža od nerđajućeg čelika: Nerđajući čelik je legura gvožđa koja poseduje veliku otpornost
na koroziju i hemijski je inertna zbog sadržaja hroma (iznad 11%). On se u prehrambenoj
industriji koristi kao materijal za pakovanje hrane, za izradu opreme za preradu i skladištenje
hrane. Nerđajući čelik je skuplji u odnosu na lim i aluminijum pa je njegova upotreba uglavnom
svedena na povratnu ambalažu (bačve za pivo, vino, pića), kontejnere za skladištenje i transport
i opremu u prehrambenoj industriji.
Aluminijumska ambalaža: za hranu i pića se proizvodi od legure aluminijuma koja sadrži više od
90% aluminijuma koji još sadrži i određene procente bakra, cinka, mangana i drugih metala.
Primena aluminijuma kao ambalaže je veoma široka: uglavnom se koristi kao lagani materijal za
pakovanje, konzerve bezalkoholnih pića, hranu za kućne ljubimce, za izradu folija, laminiranog i
metalizovanog ambalažnog materijala u kombinaciji sa papirom i plastikom, kao i za čepove i
zatvarače. Aluminijumska ambalaža odlična je za podgrejavanje i zamrzavanje hrane, a koristi se
i za pečenje, jer aluminijum kao materijal ima širok temperaturni raspon upotrebe (od -200°C
do + 350 °C ). Aluminijumska amabalaže se dosta koristi u pekarskoj i mesnoj industriji, a njenu
primenu pronašli su i ugostitelji. Aluminijum je jedan od najboljih materijala za reciklažu.

a) b) c)
Sl. 1. – Prikaz ambalaže od a) čelika; b) nerđajućeg čelika; c) aluminijuma.

4
 Podela prema metalnoj formi za pakovanje

Trodelna limenka: Limenka iz tri dela je cilindričnog oblika i sastavljena je iz tela konzerve,
poklopca konzerve i dna konzerve. Izrađuju se od elektrolitičkog belog lima zavarivanjem
uzdužnog spoja i zatvaranjem dna/ poklopca (dupli spoj). Materijal koji se koristi za izradu ovog
tipa limenke je kalajisani ili hromirani beli lim.
Dvodelna limenka: Ova vrsta limenki je slična trodelnom tipu, osim što je sastavljena iz dva
dela, tela limenke i poklopca.

Sl. 2. – Prikaz trodelne i dvodelne limenke sa razlikama

Aluminijumska folija: Ona se pravi od čistog aluminijuma (99% ) valjanjem u veoma tanke
listove. Može biti različitih debljina, pri čemu se tanje folije koriste za umotavanje hrane a
deblje kao podmetači za hranu.
Aluminijumske tube: Ova ambalaža je namenjena za guste smese (paste) koje se istiskuju.
Aluminijumska boca: Ovaj tip ambalaže se koristi kada je potrebno skladištenje ili transport
supstanci koji se moraju skladištiti potpuno nepromenjeni. Ali najveću primenu ima kao sprej
boca u raznim granama industrije.

a) b) c)
Sl. 3. – Prikaz ambalaže a)aluminijumska folija; b) aluminijumska tuba; c) aluminijumska boca.

5
Retortne vrećice: Je vrsta ambalaže za hranu koja je sastavljena iz vise materijala, aluminijum
koji ulazi u sastav ove kese pruža zaštitu od svetla, mirisa i gasova. Ova vrsta ambalaže
omogućava aseptično punjenje sterilne hrane.
Laminirana metalna folija: je tanki crni i obojeni metal laminiran na različite materijale
uključujući poliester (PET), polipropilen (PP) i polietilen (PE). Laminacija folije poboljšava
očuvanje proizvoda i poboljšava karakteristike parne barijere.
Metalna burad: su industrijska ambalaža za pakovanje koji se uglavnom koristi za skladištenje i
transport prehrambenih gotovih ili poluprerađenih proizvoda. Velikih su kapaciteta i prave se
od nerđajućeg čelika.

a) b) c)
Sl. 4. – Prikaz ambalaže a)retortna vrećica; b) laminirana metalna folija; c) metalna burad.
Poklopci i zatvarači: omogućavaju pakovanje koje se lako otvara.
Zatvarači se dele na:
- krunske zatvarače: koji su lakirani sa unutrašnje strane, služe za zatvaranje staklenih boca sa
alkoholnim i bezalkoholnim pićima;
- aluminijumski navojni zatvarači: se koriste za zatvaranje staklenih boca koje se pune,
mineralnim i prirodnim vodama, bezalkoholnim i alkoholnim pićima, farmaceutskim i tehničkim
sadržajem, sokovima;
- Stel-cap zatvarači: e koriste za zatvaranje staklenih boca koje se pune alkoholnim pićima,
vinima i drugim pijaćim sadržajem.
- Vinski zatvarači.

Sl. 5. –Vrste metalnih zatvarača.

6
 Zdravstvena bezbednost metalne ambalaže

Kada se metal ili legura nađu u direktnom kontaktu sa hranom, može doći do migracije jona
metala iz metalne ambalaže u hranu i to olova, aluminijuma, hroma. Osim što može doći do
promena organoleptičkih osobina hrane, sadržaj metala u hrani može biti veći od maksimalno
dozvoljene količine. Hrana može da interaguje sa ambalažom i da izazove koroziju, perforaciju
limenke, propadanje premaza i promenu boje hrane. Na ubrzavanje ovih procesa utiče kiselost
hrane, sadržaj soli u hrani, temperature sterilizacije i pasterizacije, kao i spoljašni uslovi
skladištenja.
Široko rasprostranjena metalna ambalaža napravljena od aluminijuma koja se koristi za
pakovanje hrane kao i ona koja sadrži kalaj, može dovesti do ispuštanja Al i Sn u hranu i izazvati
zdravstvene probleme kod ljudi.
Da bi se obezbedila inertnost konzervi, da ne bi došlo do interakcije metala sa hranom,
konzerve se lakiraju organskim premazima koji služe kao zaštitni sloj između hrane i ambalaže.
Ovi organski premazi mogu da sadrže razna hemijska jedinjenja koja mogu da migriraju u hranu
i izazovu opasnost po zdravlje. Posebna pažnja se pridaje migraciji bisfenola A i formaldehida i
njhovih sličnih jedinjenja. Oni se mogu naći u epoksidnim premazima i redovno se otkrivaju u
konzerviranoj hrani i pićima.
Još jedna opasnost koja se može naći u limenkama nije hemijskog porekla već biološkog.
Metalna ambalaža-limenka se koristi za sterilisanu hranu koja je jedna od najtrajnih gotovih
proizvoda na tržištu. Ali kao takva ima potencijalnu opasnost od toksina botulinum koje stvaraju
bakterije roda Clostridia Botunilum, jer anaerobno okruženje u konzervi stvara idealnu sredinu
za stvaranje ovog toksina. Stvaranje ovog toksina se može izbeći dobrom praksom i higijenom u
industriji.
U narednim poglavljima ćemo obraditi detaljan uticaj pomenutih metala i supstanci koji se
mogu naći u metalnoj ambalaži.

7
 Najčešći metali u metalnoj ambalaži i opasnosti koje nose

Aluminijum- Al

Aluminijum je srebrnasto-beli laki metal, jedan od najzastupljenijih elemenata i najčešći metal u

zemljinoj kori. U prirodi ga možemo naći kao jedinjenje koje je sagrađeno od kiseonika i
silicijuma koje čine alumisilikat. Ovi silikati su sastavni deo granita. Najznačajnija ruda
aluminijuma jeste boksit Al2O3 ·x H2O , gde je sadržaj aluminijum hidroksida (Al(OH) 3 i
AlO(OH)) 60% a 30% čine oksidi gvožđa i silicijum oksid (SiO2). Industrijski najefikasniji način
prerade aluminijuma jeste iz boksita. Da bi se povećala otpornost aluminijuma prema
spoljašnjim uticajima vrši se elektrohemijski proces eloksiranja, čime se u površinu aluminijuma
ugrađuje aluminijum-oksid (Al2O3), tzv. eloksal koji ima funkciju zaštite aluminijuma od korozije i
štetnih spoljašnjih uticaja. Aluminijum-oksid sprečava dalju oksidaciju ili druge hemijske
reakcije, bezbojan je, žilav i ne ljušti se.
Najrasprostranjeniji metal koji možemo naći u metalnoj ambalaži jeste aluminijum. Pošto je
primena aluminijuma veoma široka i njegova primena nije svedena samo na prehrambenu
industriju već i ugostiteljske objekte i domaćinstva, značajno je izvršiti analizu i opasnosti koje
ovaj metal nosi sa sobom.
Do migracije aluminijumovih jona može doći u kontaktu sa hranom, ali ovo zavisi od više faktora
kao što su: pH vrednost namirnice, visoke koncentracije soli (NaCl ≥3,5%), temperatura i vreme
skladištenja, pa shodno ovim informacijama poželjno je ne skladištiti slane, alkalne i kisele
namirnice u aluminijumskoj ambalaži.
Aluminijum ne spada u biogene elemente, pa se danas čisti aluminijum izbegava za skladištenje
namirnica, već se za ambalažu koristi aluminijum koji je legiran sa nekim od sledećih elemenata:
Fe, Cu, Zn, Mn i Cr. Ovim legurama se smanjuje migracija aluminijum jona u hranu, ali u slučaju
korozije ambalaže će doći do povećane količine aluminijuma i svih pomenutih elemenata u
hranu.
Aluminijum ne predstavlja posebnu opasnost po zdravlje čoveka, ukoliko organizam nesmetano
filtrira aluminijum i izbacuje ga iz organizma čoveka. Ali usled prisutnosti u prirodi i masovnim
korišćenjem ovog elementa, može doći do intoksikacije aluminijumom i to ako je osoba duži
vremenski period unosila u većim količinama ili ima poremećen rad bubrega. U ovom slučaju
aluminijum može izazvati niz zdravstvenih problema i to: deformitet skeleta, slabosti mišića,
konfuzija i problemima sa govorom, usporen rast i razvoj kod dece, poremećaj rada pluća i
bubrega, bolesti kostiju, bolesti kardiovaskularnog i nervnog sistema, anemija…

8
 Gvožđe-Fe

Gvožđe je mekan metal srebrnastog sjaja,feromagnetičan, rastvara se u neoksidirajućim

kiselinama, nestabilan je metal na vazduhu i brzo oksidira. Jedan od najvažnijih i
najprimenjivanijih metala.
Gvožđe je biogeni element i kao takav učestvuje u prenosu kiseonika u krvi, ulazi u sastav
hemoglobina i hloroplasta što ga čini neophodnim za biljke i životinje.
Gvožđe je najkorišćeniji metal od svih metala i njegova proizvodnja čini 95% od ukupne
proizvodnje metala u svetu. Tehničko gvožđe je legura gvožđa sa nekim od elemenata: C, Si,
Mn, S i P i dodatkom nekih od metala: Ti, Mo, Ni, Ta, V, Co, Nb, W, svojstva gvožđa se
poboljšavaju. Gvožđe se najviše koristi u obliku čelika koji jedan od najvažnihih konstrukcionih i
tehnoloških materijala i danas postoji na hiljade vrsta čelika.
Osim što se prirodno nalazi u hrani i piću, gvožđe ima svoj kontakt sa hranom kroz limenke,
kuhinjsko posuđe, opremu, jer je glavni sastojak čelika. Do kontaminacije hrane gvožđem može
da dođe kroz preradu hrane, opremu i ambalažu. Retki su slučajevi otpuštanja prevelike količine
gvožđa u hranu ali je zapažena povećana koncentracija kod posuđa od livenog gvožđa i to u
kontaktu sa kiselom hranom.
Nagomilavanjem gvožđa u organizmu može doći do oštećenja jetre i drugih organa, ali su ipak
vodeće bolesti koje su uzrokovane nedostatkom gvožđa u organizmu. Gornja toksikološka
granica za unos gvožđa nije izvedena, ali se svakako mora voditi računa o merama za smanjenje
oslobađanja gvožđa iz materijala koji su u kontaktu sa hranom.

Kalaj-Sn
9
Kalaj je srebrnast savitljiv metal, male tvrdoće. Pri sobnoj temperaturi otporan je na dejstvo
vazduha i vode, slabih kiselina i baza. Ima nisku temperaturu topljenja, lako se lije i ima dobre
mehaničke osobine. Dobija se iz minerala kasiterita kao kalaj-dioksid SnO2. Najpoznatija legura
bakra je bronza (kalaj i bakar). Legirajući elementi kao što su : bakar, antimon, bizmut,
kadmijum i srebro povećavaju njegovu tvrdoću.
Kalaj se koristi za poboljšavanje otpornosti na koroziju presvlačnjem drugih metala tankim
slojem. Najčešća primena ovog procesa jeste u prehrambenoj industriji za osiguravanje čeličnih
sudova, kao što su limenke od belog lima tj.kalajisani gvozdeni lim. Osim što pruža zaštitu od
korozije on ima i veliku hemijsku stabilnost. Kalajisanje čelika može da se izvrši kao toplo
kalajisanje ili elektrolitičkim postupkom, ali zbog ograničene proizvodnje pribegava se
elektrolitičkom procesu. Beli lim se lako reciklira i moguća je njegova reciklaža više puta a da ne
izgubi na kvalitetu. Jeftinija je ambalaža od aluminijuma.
Sadržaj kalaja u hrani je u najvećem procentu upravo iz konzerviranih namirnica. Kalaj je
reaktivan sa jako kiselim i jako baznim namirnicama, a kiseonik ubrzava ovaj proces reagovanja.
Sadržaj kalaja u namirnicama zavisi od sledećih faktora:
- Da li su limenke lakirane;
- Prisustvo oksidacionog agensa (nitrata);
- Kiselost proizvoda u konzervi;
- Vreme skladištenja čuvanja limenki;
- Čuvanje proizvoda u limenci nakon otvaranja.
Oksidacija belog lima dovodi do oslobađanja kalaj jona u proizvod. Ovo rastvaranje kalaja štiti
konzervu od korozije i perforacije limenke. Koncentracije kalaja u proizvodima iz nelakiranih
limenki mogu da dostignu 100 mg/kg a iz lakiranih do 25 mg/kg, na šta utiče debljina premaza
laka.
Da bi se sprečila migracija kalaja u hranu treba izbegavati čuvanje proizvoda u limenci nakon
otvaranja, kao i niske pH vrednosti hrane i visoke temperature skladištenja. Ali se dobrom
praksom i premazima ova migracija svodi na minimum pa intoksikacije kalajem iz hrane nisu
česte.
Trovanje kalajem izaziva iritaciju želuca i to iznad 100 mg/kg. Ali klinička ispitivanja o efektima
kalaja unesenog iz namirnica putem migracije iz ambalaže su pokazale da je granična
koncentracija za neželjene efekte 730 mg/kg.

Hrom-Cr

10
Hrom je sjajnobeo metal, veoma otporan na koroziju. U elementarnom stanju je mek, lako se
kuje i oblikuje. Hrom je najmanje rastvoran od svih metala, ali se rastvara u hladnoj razblaženoj
hlorovodoničnoj ili sumpornoj kiselini. Najvažnija ruda hroma je hromit FeCr 2O3. Hrom spada u
mikroelemente neophodne za život, i njegova upotreba treba da iznosi 100-400 µg dnevno.
Osim kalaja možemo koristiti i hrom za presvlačenje čeličnih limenki tj.presvlačenje njegovim
oksidom. Hrom-oksid obezbeđuje otpornost na koroziju, ali čini ovakav tip limenke nemogućim
za zavarivanje. Proizvodnja hromiranog lima je u principu ista kao i proizvodnja belog
elektrolitičkog lima, samo što se umesto kalaja na čeličnu osnovu nanosi sloj hroma.
Kao i beli lim, beskalajni čelik ima dobru sposobnost oblikovanja i čvrstinu, i jeftiniji je od belog
lima. Limenke za hranu, rubovi limenke, poslužavnici, čepovi za flaše i posude mogu biti
napravljeni od beskalajnog čelika. Takođe se može koristiti za izradu velikih kontejnera za
veleprodaju i skladištenje osnovnih sastojaka ili već gotovih namirnica.
Hrom ne oksidira lako do šestovalentnog stanja Cr(VI) već najčešće do Cr(III), pa su informacije
o kontaminaciji hrane ovim elementom ograničene. Ispitivanja su pokazala da može doći do
oslobađanja hroma u proizvod, ali pri višoj temperaturi sa 3% sirćetne kiseline i to kod
nekvalitetnog pribora za jelo i ambalaže.
Najstabilnije oksidaciono stanje hroma je trovalentni hrom (Cr3+), njegova toksičnost je upitna
jer se trovalentni hrom slabo apsorbuje i brzo izlučuje iz organizma, pa nije primećen nijedan
neželjeni efekat povezan sa viškom unosa trovalentnog hroma. Iako nije potvrđeno neželjeno
dejstvo savetuje se oprez.
Drugi stabilni oblik hroma je šestovalentni hrom (Cr6+), on je visoko toksičan i klasifikovan je kao
ljudski kancerogen.

Nerđajući čelik

11
Čelik je legura gvožđa i ugljenika (manje od 2% ugljenika), kao ostali elementi koji ulaze u sastav
čelika jesu nikl (do 3% ), hrom i/ili molbiden. Nerđajući čelici obuhvataju grupu specijalnih čelika
sa visokim otporom na koroziju koji ih čini „nerđajućim“. Otpornost na koroziju kod nerđajućeg
čelika je rezultat veoma tankog, prirodno formiranog zaštitnog površinskog sloja koji se često
naziva pasivni film. Film je formiran u prisustvu hroma. Povećanje sadržaja hroma sa minimalnih
10,5% na 17 ili 20% takođe povećava stabilnost pasivnog filma. Nikl promoviše repasivaciju i
molibden je veoma efikasan u stabilizaciji filma u prisustvu hlorida. Dakle, ova dva legirajuća
elementa se koriste u mnogim nerđajućim čelicima koji su u kontaktu sa hranom.
Nerđajući čelici se razlikuju po sastavu, ali uvek sadrže visok procenat hroma (minimalno
10,5%). Većina nerđajućih čelika koji se koriste za kontakt sa hranom sadrže 16-18% hroma jer
se pokazalo da je to optimalna koncentracija hroma za otpornost na koroziju.
Primena nerđajučih čelika koji dolaze u kontakt sa hranom:
- Kontejneri za skladištenje i transport npr. kamioni za mleko, cisterne za vino.
- Oprema za obradu koja se koristi u industrijskim postrojenjima npr. prerada voća i
povrće, suva hrana kao što su žitarice, brašno, šećer, prerada ribe;
- kotlovi za kuvanje i bure za pivo, pribor kao što su blenderi za testo i mikseri.
- Oprema za preradu, kao i mnoge armature u ugostiteljskim objektima kao što su kao
restorani, bolnice i u industrijskim kuhinjama.
- Oprema za klanicu.
- Oprema za domaćinstvo npr. kuhala za vodu, posuđe, kuhinjski elementi (sudopere,
pultovi i odvodi) kao i činije, noževe, kašike i viljuške.

Vrste nerđajućih čelika

12
Vrste nerđajućeg čelika koje se koriste za kontakt sa hranom su definisane evropskim
standardom EN 10088:
Martenzitni nerđajući čelici: 11,5-19% hroma, sa niskim (0-2%) ili srednjim sadržajem (4-7%)
nikla. Mogu da sadrže molibden (do 2,8%) i vanadijum (do 0,2%). Podporodice sa različitim
količinama ugljenika, sa ili bez molibdena, koriste se za posebne primene. Neki tipične
kompozicije i primene su:
– 13% hroma, 0,2% ugljenika, bez nikla ili molibdena, koji se koristi za pribor za jelo srednje
cene.
– 13% hroma, 0,4% ugljenika, plus molibden, koristi se za visokokvalitetni pribor za jelo.
– 14-15% hroma, >0,4% ugljenika, 0,5-0,8% molibdena, 0,1-0,2% vanadijum, bez nikla, koristi se
za profesionalne kuvarske noževe.
Feritni nerđajući čelici: se dele na dve grupe a oko 11 do 13% hroma i sa oko 17% hroma (Cr).
Čelici sa 10,5 do 13% hroma zbog svog niskog sadržaja hroma mogu da se opišu samo kao
koroziono inertni. Oni se primenjuju za proizvodnju kontejnera, vagona i vozila. 16-21% hroma
se koristi u priboru za jelo, šuplje posuđe, površine stolova, ploče i radne ploče.
Austenitni nerđajući čelici: Austenitski nerđajući čelici (hrom-nikl čelici) sa sadržajem nikla od
preko 8% sa stanovišta obradivosti, otpornosti na koroziju i mehaničkih osobina čine
najpogodniju kombinaciju za praktičnu primenu. Najvažnije svojstvo ove vrste nerđajućeg čelika
je njihova visoka otpornost na koroziju.
Iz tog razloga se austenitski čelici koriste u oblastima sa agresivnim medijumima, na primer pri
dodiru sa morskom vodom koja sadrži hlorid te u hemijsko industriji i industriji namirnica.
Tipični primeri austenitnih nerđajućih čelika:
- pribor za jelo, šuplje posuđe i kuhinjski pribor obično ima 18% hroma i 8-10% nikla;
- za preradu hrane, skladištenje i transportnu opremu, cevovodi i dr., imaju 17% hroma,
11% nikla i 2% molibdena.
- Klase koje sadrže molibden (približno 2% ili 4,5%) su posebno otporne na koroziju
uzrokovanu hranom koja sadrži so.
Austenitsko-fertitni nerđajući čelici: poznati i kao dupleks čelici, sadrže 21-28% hroma, 0-4,5%
molibdena, 1,35-8% nikla, 0,05-0,3% azota io 1% volframa. Ovi nerđajući čelici se mogu koristiti
u kontaktu sa korozivnim namirnicama jer imaju veoma visoku otpornost na koroziju izazvane
slanim rastvorima na visokim temperaturama.

Nerđajući čelici i ograničenja

13
Ne postoje univerzalna ograničenja u sastavu nerđajućeg čelika za primenu u prehrambenoj
industriji i za kontakt sa hranom, već ona zavise od propisa zemlje u kojoj se proizvode ili
koriste.
U Francuskoj, nerđajući čelici za proizvode koji dolaze u kontakt sa hranom moraju da sadrže
najmanje 13% hroma i mogu da sadrže nikl i mangan. Maksimalna ograničenja su nametnuta za
neke druge legirne elemente (4% za Mo, Ti, Al i Cu; 1% za Ta, Nb i Zr).
U Italiji postoji lista nerđajućeg čelika koji se mogu koristiti za materijale koji dolaze u kontakt sa
hranom. Ove klase čelika moraju proći testove na koroziju sa destilovanom vodom, maslinovim
uljem, vodenim rastvorom etanola i 3% sirćetne kiseline u vodi, pod određenim uslovima. Nove
vrste nerđajućih čelika se mogu dodati na listu nakon ovih testiranja.
Ostale zemlje imaju slične propise a pored toga, postoje evropski standardi za određene vrste
nerđajućih čelika.
Nerđajući čelik i otpuštanje jona metala u hranu

Generalno se pretpostavlja da je oslobađanje jona metala iz nerđajućeg čelika vremenski

zavisna mera prelaza metala. Studije o oslobađanju hroma i nikla koristeći posuđe napravljeno
od feritnog i austenitnog nerđajućeg čelika i stakla su pokazali da oslobađanje nikla i hroma u
prosečnoj dnevnoj ishrani je zanemarljivo u poređenju sa prirodnim sadržajem ovih elemenata
u namirnicama.
Nisu izneti nikakvi posebni zdravstveni problemi, u smislu preteranog unosa nikla ili hroma, i
nekoliko studija korozije u raznim medijumima i upijanjem metala hranom kuvanom u
posudama od nerđajućeg čelika. Specijalni tipovi nerđajućeg čelika su dostupni za upotrebu u
kontaktu sa relativno visokim nivoima hloridnih jona, gde su potrebne su posebne karakteristike
otpornosti na koroziju.

Ostali metali u metalnoj ambalaži

14
 Nikl-Ni

Nikl je umereno tvrd, blistav metal srebrno bele boje otporan na koroziju. Na vazduhu je
postojan na umerenim temperaturama, a u kiseoniku sagoreva gradeći oksid. Nalazi se prirodno
u zemljinoj kori u kombinaciji sa drugim elementima. Koristi se za presvlačenje drugih metala
zbog otpornosti na koroziju i srebrnastog sjaja. Glavna upotreba nikla je u proizvodnji
visokokvalitetnih legura otpornih na koroziju. Većina materijala u kontaktu sa hranom koji
sadrže nikl su nerđajući čelici, dok se niklovani metali ne koriste za predmete koji dolaze u
kontakt sa hranom. Kao što smo spomenuli u prethodnom poglavlju, ne postoji posebna
zabrinutost kod otpuštanja nikla iz neruđajućih čelika, dok se niklovani metali za kontakt sa
hranom ne koriste.

Molibden- Mo

Čist molibden je srebrnobeo, veoma tvrd, i ima jednu od najviših temperatura topljenja među
elementima. On se ne javlja u prirodi u elementarnom obliku na Zemlji, on se javlja u
mineralima u raznim oksidacionim stanjima. Njegova ruda se naziva molibdenit, MoS 2. Preko
60% molibdena koji se proizvede koristi se u metalurgiji, za proizvodnju legura. Dodaje se čeliku
u malim količinama da bi povećao njegovu tvrdoću, izdržljivost i otpornost na visoke
tegmperature.
Ne postoje informacije za otpuštanje molibdena u hranu, pa postoji samo gornja granica za
maksimalno dozvoljeni unos putem hrane.

Bisfenol A u konzervama

15
Epoksidne smole, na bazi bisfenola A (BPA) i epihlorohidrina, korišćene su u premazima za
metalnu ambalažu od 1950-ih i jedina su najrasprostranjenija klasa smole koja se danas koristi
za metalnu ambalažu zajedno sa epoksidnim fenolnim premazima.
Hemijsko jedinjenje 2,2-bis(4-hydroxyphenyl) propan, poznatije kao Bisfenol A (BPA), je
hemijski monomer koji ulazi u sastav velikog broja proizvoda koje upotrebljavamo u
svakodnevnom životu. On je bezbojna čvrsta supstanca koja se dobro rastvara u organskim
rastvaračima, a slabo u vodi. Njegova zdravstvena bezbednost se ispituje poslednje 4 decenije
od strane stručnih i nadležnih ustanova i agencija.
Bisfenol A nastaje kondenzacijom acetona sa dve jedinice fenola, u prisustvu kiseline, a
prvenstveno se koristi u proizvodnji pojedinih plastika i epoksi smola. Epoksi smole koje sadrže
BPA se koriste kao premazi cevi za vodu, mnogih konzervi za hranu i piće i u proizvodnji
termalnog papira koji se koristi za štampanje fiskalnih računa.
BPA se može spontano izdvojiti iz ambalaže u malim dozama, a grejanje u mikrotalasnim
rernama, pranje u mašinama za sudove, povećana kiselost sadržaja konzerve povećava količinu
izdvojenog BPA. To je razlog što se bisfenol A otkriva i u plodovoj vodi, kao i u krvi i urinu
većine stanovnika Evrope.
Sredinom devedesetih godina su se pojavile prve sumnje o ometanju funkcije endokrinog
sistema kod izloženosti niskim dozama bisfenola A.
BPA deluje tako što oponaša funkciju prirodnog hormona 17 beta-estradiola. BPA se u
organizmu vezuje za estrogenske receptore i remeti ravnotežu ženskih polnih hormona, dok
kod muškaraca može posledično da uzrokuje povećane koncentracije testosterona, muških
polnih hormona, u krvi. Neke od bolesti povezanih sa BPA:
- povećane doze bisfenola A mogu da utiču i na pojavu insulinske rezistencije, stanja
organizma koje je preteča šećernoj bolesti;
- Endokrini disruptori, poput bisfenola A, može da optereti Neuronske mreže koje regulišu
ishranu, što je predloženo kao mogući uzročnik povećanog rizika od gojaznosti;
- postoje izvesne opasnosti od BPA uticaja na razvoj mozga fetusa i beba;
- BPA oponaša estrogensku aktivnost i utiče na brojne dopaminske procese tako da
pojačava aktivnost mezolimbičnog dopamina što rezultira u hiperaktivnosti, (ADHD);
- BPA ometa rad štitne žlezde;
- Postoje razne indikacije da BPA može povećati rizik od oboljevanja od raka.
Iz ovih razloga veliki broj zemalja EU su zabranile ili strogo ograničile upotrebu BPA za
materijale za kontakt sa hranom. Preporuka EFSA (European Food Safety Authority) iz 2015. je
privremenu količinu supstance od 4 mikrograma dnevno po kilogramu telesne težine, dok je
nova preporuka 0,04 nanograma dnevno po kilogramu težine .
Bisfenol A i njegova upotreba u Srbiji

16
Regulativa u Republici Srbiji, za materijale i predmete za kontakt sa hranom (posuđe, pribor,
ambalaža i sl) ne reguliše posebno migraciju bisfenola A. Iako je aprila 2019. god. na snagu
stupio Zakon o predmetima opšte upotrebe („Sl. glasnik RS“, br. 25/2019), na žalost, Pravilnik o
materijalima i predmetima u kontaktu sa hranom uključujući i proizvode namenjene odojčadi i
deci mlađoj od tri godine za olakšavanje hranjenja i sisanja, umirivane i spavanje, kao i
ambalažu za pakovanje hrane i predmeta opšte upotrebe, nije još uvek donešen. Iz tog razloga
još uvek je važeći Pravilnik o uslovima u pogledu zdravstvene ispravnosti predmeta opšte
upotrebe koji se mogu stavljati u promet („Sl. list SFRJ“, br. 26/83, 61/84, 56/86, 50/89, 18/91,
60/2019 – dr. pravilnik i 78/2019 – dr. pravilnik), čije odrednice za materijale za kontakt sa
hranom su uglavnom iz 1983. godine.
U ovom Pravilniku, kao i u Zakonu o predmetima opšte upotrebe navedeno je da ovi predmeti
ne smeju da ugroze zdravlje ljudi odnosno ne smeju otpuštati sastojke štetne po zdravlje ljudi.
Ali je ovo uopšten zahtev, pa je teško reći da se u svim laboratorijama u Republici Srbiji, koje
ispituju bezbednost materijala i predmeta za kontakt sa hranom, naročito od polikarbonatne
plastike i lakiranih limenki i poklopaca, ispituje migracija bisfenola A. Navedeni pravilnik nema
uslove za ispitivanje migracije štetnih supstanci, kao ni maksimalno dozvoljene koncentracije,
pa nije moguće izvršiti procenu bezbednosti ispitivane ambalaže.
Član 19. Stav 1. Zakona o predmetima opšte upotrebe („Sl. glasnik RS“, br. 25/2019) glasi: “Ne
dovodeći u pitanje relevantno zakonodavstvo u oblasti predmeta opšte upotrebe, u svrhu
procene zdravstvene ispravnosti, odnosno bezbednosti predmeta opšte upotrebe, mogu se
primeniti mere zasnovane na naučnim principima, srpskim, evropskim i međunarodnim
standardima, smernicama i preporukama, u obimu koji je neophodan da se zaštiti život i
zdravlje ljudi i zaštita životne sredine”, omogućava primenu stručnih saznanja i u našim
laboratorijama. Pa samo dobro edukovani stručnjaci u akreditovanim labaratorijama, od strane
Ministarstva zdravlja, i koji prate regulativu EU mogu da izvrše bezbednosnu procenu.
Shodno svim napomenutim problemima u pravilnicima koji su na snazi u Republici Srbiji, da bi
se prevazišli problemi vezani za tumačenje pravilnika i da bi u mogli da ograničimo i zabranimo
upotrebu Bisfenola A, neophodno je izvršiti izmenu i dopunu pravilnika koji ovo određuju.

Ostale sporne supstance u metalnoj ambalaži

17
 Bisfenol-F
Bisfenol-F (BPF; 4,4′-dihydroxydiphenylmethane) smole slične su smolama bisfenola-A, osim što
fenol reaguje sa formaldehidom, a ne sa acetonom, dajući intermedijarni produkt, nakon čega
ponovno reaguje sa epihlorohidrinom dajući konačnu bisfenol-F smolu. Bisfenol-F smole imaju
veću hemijsku i toplotnu otpornost od bisfenol-A epoksidnih smola, ali imaju manju žilavost i
fleksibilnost. Budući da su nakon potpunog stvrdnjavanja bez mirisa, ukusa i netoksični, fenoli
se često primjenjuju kao obloge za posude i ambalažu koja se koristi za preradu i skladištenje
prehrambenih proizvoda.
BPF je zamena BPA koja se sve više koristi, ali njen potpuni uticaj na ljudski organizam tek treba
da se ispita. BPF ima estrogene, progesteronske i antiandrogene efekte. Sveobuhvatni uticaj
ovih hormonalnih promena za ljude su smanjenje lučenja testosterona i povećanje aktivnosti
estrogena.
Bisfenol-S

BPS (4,4′-sulfonildifenol) se koristi u brzosušećim epoksi lepkovima i kao sredstvo protiv

korozije. BPS ima tu prednost u odnosu na BPA što je otporniji na visoke temperature i svetlost.
BPS se sve češće koristi kao plastificirajući agent, nakon što je upotreba BPA, koji oponaša
svojstva estrogena, zabranjena u mnogim proizvodima, i sada se BPS nalazi u brojnim
proizvodima. BPS se koristi u slučajevima gde zakonska zabrana BPA, dozvoljava da proizvodi
koji sadrže BPS budu označeni kao BPA free (ne sadrži BPA). Upotreba BPS kao zamene za BPA
počela je 2012-e, sa porastom zabrinutosti oko uticaja BPA na ljudsko zdravlje, ali novija
istraživanja ukazuju na to da BPS, isto kao i BPA, ima svojstva endokrinog disruptora. Za sada ne
postoji nikakva regulacija o označavanju proizvoda koji sadrže BPS ni u svetu, ni kod nas, tako
da je potrošačima jako teško da utvrde njegovo prisustvo.

Pozitivan uticaj metalne ambalaže na kvalitet hrane i njena potreba u industriji

18
Metalna ambalaža zauzima veoma važno mesto u ambalažnim mateijalima, i njene prednosti u
odnosu na druge vrste materijala su neuporedive. Značajne prednosti metalne ambalaže su
sledeće:
1) Metalna ambalaža ima odlična svojstva barijere i zaštitne performanse. Metalni
materijali za pakovanje imaju vrlo nisku, gotovo nikakvu propusnost za gasove, vodu i
vodenu paru, dobro zadržavaju miris i nemaju prenos svetlosti, pa samim tim se
izbegavaju štetni efekti UV zraka. Zbog nepropusnosti gasova, otpornosti na vlagu,
svetlost i UV zraka, ova vrsta ambalaže daleko nadmašuje druge vrste ambalažnih
materijala (papir, plastika itd.) u očuvanju kvaliteta namirnica i to duži vremenski period.
2) Metalna ambalaža ima dobra mehanička svojstva, obradivost, veliku čvrstoću,
duktilnost, mogu se štancati, valjati, rastezati, zavarivati itd., mogu se kombinovati sa
drugim materijalima kako bi se formirao kompozitni materijal za pakovanje s odličnim
performansama. Zbog svih ovih osobina metalna ambalaža omogućava različite oblike
pakovanja kao i mehaničku otpornost, što je posebno bitno za ambalažu koja se
transportuje jer je smanjen procenat oštećenja u odnosu na druge ambalaže.
3) Zbog svog metalnog sjaja i mogućnosti ispisivanja metalne ambalaže, metalna ambalaža
može izgledati lepo, tržišno i luksuzno, pa povećava i vrednost robe.
4) Metalna burad za pakovanje, skladištenje i transport u industriji, ispunjavaju sve zahteve
higijenske sigurnosti. Lako se dezinfikuju, otporni su i imaju dug vek trajanja.
5) Metalna ambalaža u obliku konzervi, pruža mogućnost proizvodnje sterilsane hrane
kojoj nije potreban dodatak u vidu aditiva i konzervansa, samim tim je privlačnija i
samom kupcu.
6) Reciklaža je laka i dostupna, kako firmama tako i potrošačima.

Iz svih navedenih razloga, možemo videti da retko koji materijal pruža slične performanse i to u
samo jednom polju. Pa možemo videti da je skoro pa nezamenljiva i to posebno u domenu
dugotrajnih proizvoda. Kod primene nerđajućih čelika, u prehrambenoj industriji, jako je teško
naći adekvatnu zamenu za cevovode, površine, mašine, cisterne itd. Osim što trenutno
adekvatna zamena ni ne postoji za pojedine mašine, standardi u prehrambenoj industriji kao i
ugostiteljstvu preporučuju i obavezuju korišćenje pojedinih nerđajućih čelika.

Reciklaža metalne ambalaže

19
Metali su izuzetno vredna sirovina, zbog svoje vrednosti jako su interesantni za reciklažu.
Reciklaža metalne ambalaže vraća ovaj materijal u ciklus proizvodnje i smanjuje potrebu za
iskopavanjem i prečišćavanjem ruda. Prednost reciklaže metalne ambalaže u odnosu na druge
materijale je ta što se može neograničen broj puta reciklirati. Mana reciklaže ovog mateijala je
što zahteva veoma visoke temperature topljenja pa samim tim zahteva mnogo energije. Ali je
utrošak energije i resursa tokom reciklaže daleko manji nego kod proizvodnje ambalaže iz
osnovnih sirovina.

Reciklaža aluminijuma

Pre same reciklaže aluminijumske limenke se usitnjavaju radi lakšeg i ravnomernijeg topljenja, a
lakovi i premazi na visokim temperaturama sagorevaju i razlažu se. Potom se aluminijum topi
na 750oC i izliva u poluge ili limove koji se namotavaju na rolne. Reciklažom aluminijuma on ne
gubi ništa od svojih bitnih karakteristika, niti se oštećuje njegova metalna struktora, zbog ovih
osobina razlike između recikliranog i izvornog aluminijuma ne postoje. Reciklažom aluminijuma
se štedi 8kg boksita. Danas se aluminijumske limenke prave od 70% recikliranog materijala, ali
ovaj procenat se može povećati edukacijom i podsticajem potrošača za odvajanjem ove
sirovine.

Reciklaža čelika

Većina čelika za reciklažu dolazi iz industrije, ali značajna količina čelika za reciklažu može se
skupiti i u domaćinstvu. U stvari, otpaci kao što su čelične konzerve, stare kutije boja i odbačena
bela tehnika su neophodne komponente u procesu izrade čelika.
Čelik ima magnetna svojstva pa ga je moguće izdvojiti iz nesortiranog otpada. Pošto je u pitanju
legura raznih metala, nakon uklanjanja nečistoća i nalepnica. Pre topljenja se ambalaža sitni i
potrebno je ukloniti kalaj i hrom određenim procesima. Kalaj se uklanja procesom dekalaisanja.
Na temperaturama od 2000oC se pretapa očišćena ambalaža i u rastopljenu masu se udavava
kiseonik radi eliminacije ugljenika, dodaju se određeni elementi da bi čelik imao svojstva koje
želimo. Nakon toga se izliva u ploče ili limove i koristi za dalju proizvodnju ambalaže.
Reciklažom čelika dolazi do određenih emisija štetnih gasova kao i stvaranja otpada čime ovaj
proces je zakonski regulisan, što vodi do povećanja troškova.

Zaključak

20
Nakon navedenih svih prednosti i mana metalne ambalaže ono što možemo zaključiti je da se
ova vrsta ambalaže ne može potpuno izbaciti iz upotrebe. Njen uticaj na kvalitet hrane je
dvojak, i pozitivan i negativan pa je na samom potrošaču da odluči hoće li kupovati proizvode u
metalnoj ambalaži. Ono čega moramo biti svesni je da u samim domaćinstvima kao i u industriji,
upotreba metalnih materijala koji dolaze u konatakt sa hranom neizostavna i svakodnevna, pa
možemo slobodno reći da metalna ambalaža ne igra bitnu ulogu kada je reč o kontaminaciji
hrane metalima. Jedini faktor koji nadilazi pripremu hrane jeste dužina čuvanja namirnica u
ovakvoj ambalaži, ali propisani rokovi trajanja nam ipak omogućavaju zaštitu potrošača i
bezbednost za zdravlje, ne samo kod biološke kontaminiranosti već i hemijske. Dobrom
praksom kao što je način i temperatura skladištenja, pravilno postupanje sa ambalažom da bi se
umanjila mogućnost korozije i oštećenje ambalaže, izbor same ambalaže za određeni tip hrane
nam umanjuje mogućnost kontaminacije a povećava kvalitet samog proizvoda. Proizvodi koji se
nalaze u drugoj vrsti ambalaže (papir i razne vrste plastike) ne mogu biti zaštićeni kao proizvodi
iz metalne ambalaže, pa će radi dugotrajnosti proizvoda imati mnogo više hemijskih dodataka ili
soli i šećera.
Druga vrsta zabrinutosti kod ove ambalaže jesu premazi koji se nalaze unutar ambalaže, ali
nažalost sporne supstance se nalaze u velikom delu ambalaža i to najviše u flaširanoj vodi. Osim
donošenja zakona koji bi regulisali sporne supstance u Srbiji, naši proizvođači ambalaže bi
trebali biti upućeniju u problem i da pokušati da pruže altrenativu u postojećim ambalažnim
rešenjima. Svakako zbog sve bolje upućenosti javnosti u problematiku kao i pritiska zemalja sa
kojima postoji trgovinska razmena, problem bisfenolnih jedinjenja je nešto što bi moralo biti
rešeno u skorijoj budućnosti.

21