AКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ

СТУДИЈА ,,ШУМАДИЈА"
ОДСЕК АРАНЂЕЛОВАЦ

ЕСЕЈ

Тема: Историја кошарке

Ментор: Студент:
Мастер филолог Нела Стојиљковић Лука Радовић

Децембар, 2022.
Садражај

1. Кошарка............................................................................................................................3
1.1 Историја.................................................................................................................................4
1.2 Кошарка данас и будућност кошарке..............................................................................6
2. Правила кошарке.............................................................................................................7
3. Историјат кошарке на олимпијским играма..................................................................9
ЛИТЕРАТУРА........................................................................................................................16

2
 1. Кошарка

Слика 1. кошарка

Кошарка је врста тимског спорта у ком две екипе састављене од пет играча покушавају
постићи што више поена убацивањем лопте кроз обруч коша по одређеним правилима.

До поена се долази убацивањем лопте кроз обруч коша. Екипа која на крају утакмице
постигне више поена је победник. Кош постигнут унутар лука вреди 2 поена, иза лука
вреди 3 поена, а слободно бацање вреди 1 поен. Лоптом се управља њеним ударањем о
подлогу (вођење) или међусобним додавањем између саиграча. Телесни контакт који
омета играча у игри није дозвољен. Постоје строго одређена правила и начини на које
се лопта сме водити.Tokom vremena košarka je razvila uobičajene tehnike šutiranja,
dodavanja i vođenja, kao i pozicije igrača i napadački i obrambeni mehanizam. Dok se
uobičajena takmičarska košarka odvija pod strogim i tačno određenim pravilima, razne
varijacije košarke učinile su košarku bližu igračima i s manjim brojem pravila. Košarka je
jedan od najgledanijih sportova na svetu.

Док је такмичарска кошарка искључиво дворански спорт који се одвија на терену за

кошарку, мање регулисане врсте кошарке могу се играти и као вањски спорт на
подлогама различитим од паркета, који је стандард за такмичарску кошарку.

3
1.1 Историја

У богатој породици савремених спортова

кошарка представља једини, планетарно
популаран и значајан спорт, који је
оригиналан амерички производ. Кошарку је
креирао Др Џејмс Нејсмит (1861-1939)
крајем 1891.године. Он је у то вриjеме био
инструктор за физичко васпитање на
међународној Y.М.Ц.А. школи (International
Y.M.C.A. Training School) у Спригфилду,
држава Масачусетс (Springfield,Massachusetts).
У покушају да се објасни настанак и феномен кошарке, прије при-че о њеном творцу
и његовим мотивима у прављењу кошарке, поћи ћемо од неких општих услова
који су утицали на појаву нове игре. Ту се прије свега, мисли на мјесто и вријеме
настанка. Мјесто рођења кошарке је град Спрингфилд, држава Масачу-
сетс.Масачусетс је прва и најважнија од првобитних, тринаест британских
колонија, на сјеверноамеричком тлу. Основали су је 1620.
године ,,пуританци“ припадници ,,тврде“ секте протестаната, који су били прогањани
од моћне англиканске цркве у Енглеској. Они су прво побјегли у Холандију, али
су убрзо били приморани да је напусте и да се упуте у Нови свијет, па су направили
договор са једном пословном компанијом (Плyмоут Цомпанy) да оду у Нови свијет
као насељеници. Доласком на америчко тло били су суочени са веома тешким
условима живота, али су преживјели прије свега захваљујући међусобној слози,
храбрости и чврстим моралним нормама. Посебно мјесто у њиховим животима је
имало вас питање ђеце, јер су они били први прави досељеници који су дошли
са под-млатком.1

Женска кошарка почела је 1892. када је Сенда Беренсон, професорка физичког

васпитања прилагодила Нејсмитова правила женама. Прва службена кошаркашка

1
Мандић, Пане(2013) Кошарка, 11-12. Страна.

4
утакмица одржана је 20. јануара 1892. у дворани Гимназије Удружења младих
хришћана. Играло се с девет играча на терену упола краћем него данашњи НБА терен.
Оригинални назив кошарке на енглеском је баскетбалл, а сложеница је од речи баскет
– кош и балл – лопта. Име је Нејсмиту предложио један од његових ученика. Игра је
била популарна од самог почетка.

Први играчи кошарке били су студенти Гимназије Удружења младих хришћана.

Касније игра се проширила на читав САД и Канаду. До 1896. године постојале су и
бројне женске кошаркашке екипе, но поприлично груба правила и бројна публика
одвратила су кошарку од примарног циља Удружења младих хришћана, игре која
помаже студентима да остану у форми. Но, успркос томе, пре Првог светског рата
успоставили су се бројни аматерски савези с аматерским клубовима, и то у САД.

Кошарка се прво играла с фудбалском лоптом. Прве лопте израђене искључиво за

кошарку биле су смеђе, што је била уобичајена боја све до педесетих 20. века када је
Пол Тони Хинкл, у потрази за лоптом која би била уочљивија, у употребу увео
наранџасту лопту, која је и данас стандардна.

Вођење или одбацивање лопте од подлоге (енлески: дриблинг), није било предвиђено
првим правилима. Предвиђено је било само додавање лопте између саиграча
одбацивањем лопте од подлоге. Додавање лопте био је први пример кретања лопте.
Вођење је постепено нашло пут до кошарке и постао дозвољен, међутм, није се
превише користио због неправилног облика тадашњих лопти и њиховог неправилног
одскока. Тек је средином педесетих вођење постало популарна метода баратања
лоптом, што је било условљено побољшањем њених својстава за што је заслужан Пол
Тони Хинкл.

Кошарка, нетбол, одбојка и лакрос једини су спортови с лоптом измишљени од стране

држава Северне Америке. Друге игре попут бејзбола и канадског фудбала измислили
су Европљани, Азијци или Африканци.

5
1.2. Кошарка данас и будућност кошарке

Кошарка се игра на свим континентима, играју је људи свих раса, занимања и

друштвеног статуса. По званичним подацима ФИБА-е данас се кошарком у
свијету организовано бави око 400 милиона људи. Сви ти кошаркаши су једна
велика породица и само се разликују по нивоу квалитета на којем играју кошарку.
Међународна кошаркашка асоцијација, ФИБА, окупља 208 држава, више од
уједињених нација, и федерација је са највише чланица у породици федерација
олимпијских спортова. To je neprofitabilna i veoma dobro organizovana asocijacija, sa
sjedištem u Minhenu, čiji je generalni sekretar Jugosloven Borislav Sta-nković, koji je
nasljedio čuvenog Vilijema Džonsa. FIBA postavlja zva-nična pravila igre, specifičnu
opremu i uslove za igru; reguliše i kontro-liše prelaske igrača iz jedne zemlje u drugu;
između ostalog pomaže i razvoj košarke u siromašnim dijelovima svijeta, i onim u kojima
košar-ka još nema značajniji kvalitet, a gdje postoje određeni potencijali; vodi računa o
unapeđenju igre prateći to preko tehničke komisije.

Košarka je danas prisutna u tri oblika:

 Као такмичарка кошарка (професионална и аматерска)

 Као средство наставе физичког васпитања

 И као облик рекреације људи

У такмичарској кошарци она је сама себи циљ. Све активности, од тренажног процеса
до организације и спровођења такмичења, подређене су кошарци. У сферама
професионалне кошарке то значи све је подређено да се зараде што веће количине
новца.

Кошарка је настала као средство физичког васпитања, па је сасвим природна

њена улога у физичком васпитању. Кошарка има вишес-труки утицај на организам
ђетета и младог човјека. На крају крајева Нејсмит ју је специјално креирао за
потребе физичког васпитања.

6
 Veliki broj ljudi svih uzrasta igra košarku rekreativno, jer im košarka pruža
mogućnost da iskažu neke svoje kvalitete ili da upotpune neke svoje potrebe, najčešće
igrom i nadmetanjem. Osim toga, igranje košarke povoljno utiče na svestran razvoj
čovjekovog organizma. Mno-gi košarkaški stručnjaci i analitičari, posebno u USA, daju
različite pro-gnoze i prijedloge koji bi trebalo da unaprijede igru.2

2. Правила Кошарке

Лопта :

Оригинална лопта је била фудбалска лопта. Лопта званичне величине дошла је 1894.
године, била је надувана гумена лопта. Дакле, када чујете игру која се назива
"роундбалл", запамтите да није увек било тако.

Корпа (кош):

Коришћене су корпе за брескве и поврће, али било је сметња изаћи са мердевина сваки
пут када неко постигне гол! Године 1893. столар је дизајнирао жичани обод, са
кокошјом жичаном мрежом. Није баш био најбољи! Дизајниране су табле тако да
навијачи, посежући преко ограде, нису могли да одбију ударце.

Неки верују да се порекло израза "кавези" везује за старе жичане мреже за пилетину.
Али вероватно је то било зато рани терени су били окружени "кавезом" од жичане
мреже како би се лопта спречила да излази ван трибина. Пре "кавеза", правило ван
граница је у суштини било бесплатно за све... ко је први стигао, добио је лопту, па су
играчи скочили на трибине а дошло је и до туче између играча и навијача.

Број играча :
Првобитно је по 9 играча било у сваком тиму... затим 7, а сада 5. Др Нејсмит је једном
рекао да може и до 40 у сваком тиму. Зависи колко би под био велик!3

Фаулови :

2
Мандић, Пане(2013) Кошарка, 18-19. Страна.
3
Naismith, James(1994)"Basketball: a new game.

7
Након другог фаула, морали сте да седнете на клупу, без замене (нешто као у хокеју),
док други тим не постигне гол, а онда си могао да се вратиш. Након флагрантног
фаула, дисквалификовани сте до краја утакмице, са нема замене... тако да ваш тим
можда игра са само 8 уместо са 9 играча. Ако је ваш тим починио три узастопних
фаулова, другом тиму је додељен кош.

Времена утакмица :

Два полувремена од 15 минута. Полувреме је трајало 5 минута.

Победник је:

Тим са највише кошева... 1 бод по кошу. Ако би било нерешено, капитени сваког тима
су могли да се договоре да играју док постигну још један кош (дакле, продужеци или
победа).4

Шут:

Годинама је класичан шут био дворучни сет са обе ноге на поду. Крајем 1930-их
Анђело "Ханк" Луисети (Стенфорд) је развио шут једном руком, што је био велики
одмак од старог шута у две руке. Он такође је шутирао при чему би скочио и пустио
лопту на путу према горе (не на врху скока). Кенни Саилорс (Вајоминг) многи сматрају
да је први са модерним скоком. На утакмици у Медисон Сквер Гардену у 1942.
(погледајте слику испод), стао је, усправио се, скочио и пуцао једном руком док је
висио у ваздухуса свим основама које се користе у данашњем скоку... а фанови би
зачуђено рекли, "шта је то било?!"5

3. Историјат кошарке на олимпијским играма

Кошарка је била у Олимпијском програму још 1904, али је догађај био такмичење за
само неколико аматерских америчких тимова и било је у ствари покаѕни спорт и
представљао је првенство ААУ (Аматеур Атхлетиц Унион оф тхе УСА) за ту годину.

4
Broeg, Bob(1994)"The Basketball Man".
5
CBS Sports: "Birth of the Jump Shot"

8
1936 Berlin, Germany

Званично признат као олимпијски спорт 1930, кошарка је имала свој први наступ на
програму у Олимпијским играма у Берлину. Двадесет и једна земља је учествовала.
Игре су играли на отвореном на Реицхсспортфелд тениском игралишту. Подбацивање
на почетку прве утакмице између Француске и Естоније је извршио отац кошарке,
канадски Др Јамес Наисмитх.

Сједињене Државе су играле кошарку већ довољно дуго, тако да су у потпуности

доминирали : 19-8 против Канаде и 25-10 против Мексика. Амерички тим, састављен
од тринаест играча, био је онај који је показао завидну контролу над лоптом која је
чудила европске посматраче.

Поредак : Злато Сједињене Америчке Државе , сребро Канада , бронза Мексико

1948 London, England

Двадесет и три екипе су биле присутне у Лондону на овом турниру, првом након паузе
због Другог Светског рата. Још једном играчи из Сједињених Америчких Држава су
били за главу изнад њихових противника са својим горостасом Боб Курланд (2.14м).
Само Аргентина се успела одуприети (57-59), али онда је пала као жртва свог уложеног
напора, тек на 15. месту.

Поредак : Злато Сједињене Америчке Државе , сребро Француска , бронза Бразил

1952 Helsinki, Finland

Ovo je prvi nastup SSSR na Olimpijskim igrama, kojem su prethodile kvalifikacije kako bi se
ograničio broj ekipa učesnica na šesnaest. Po prvi put na Olimpijskom turniru, pređena je
granica od 100 od strane SAD protiv Čilea (103-55). Međutim, u konačnom protiv SSSR oni
sami razlikovati sa bedan rezultat od 36 - 25 (17-15) dosadnoj igri i za igrače i gledaoce, gde
su obe ekipe čuvale loptu iz straha od gubljenja. Ovo je navelo FIBA da uvedu pravila od 10
sekundi za prebacivanje lopte na suparničku stranu terena i 30 sekundi za šut na koš.

9
Poredak : Zlato Sjedinjene Američke Države , srebro SSSR , bronza Urugvaj

1956 Melbourne, Australia

Само петнаест екипа је било присутно на овим играма у далекој земљи. Сједињене
Државе су поново лако излазиле на крај са противницима: Тајланд (101-29), Филипини
(121-53), Бразил (113-51), па чак и Уругвај (101-38), који је, међутим, као и у
Хелсинкију, био на победничком постољу захваљујући победе у утакмици за треће
место против Француске (71-62). Након пораза од Француске (67-76) у прелиминарној
рунди, Совјети су се осветили у полуфиналу (56-49) а касније само спаринг партнер
Американцима у финалу (89-55).
Поредак : Злато Сједињене Америчке Државе , сребро СССР , бронза Уругвај

1960 Rome, Italy

Турнир је организован је недељу дана после "пре-олимпијског турнира" у Болоњи.

Виђено је осамнаест тимова међу којима и Чехословачка, Шпанија, Југославија,
Мађарска и Пољска, која је заменила Чиле који се повукао. Оне су приступиле још
једанаест земаља које су аутоматски квалификовани. Сједињене Државе са својим
најбољим играчима са универзитета као што су Осцар Робертсон, Јеррy Њест, Јеррy
Луцас, Њалт Белламy или Террy Дисцхингер имале су лак посао са Јапаном (125-66),
Мађарском (107-63), Југославијом (104-42), Уругвајем (108-50) па чак и Италијом (112-
81) пре побеђивања Бразила (90-63) и СССР (81-57).
Поредак : Злато Сједињене Америчке Државе , сребро СССР , бронза Бразил

1964, Tokyo, Japan

Са измењеним системом квалификација, првих осам екипа са претходних игара у Риму

(САД, СССР, Бразил, Италија, Чехословачка, Југославија, Пољска и Уругвај) су се
аутоматски квалификовали за те игре. Њима су се придружили Порторико и Перу,
квалификовани са Панамеричких игара, Мађарска и Финска са Европског турнира у
Женеви, као и Уједињене Арапске Републике Египат са Афричког првенства.
Међутим, повлачење Чехословачке и Египта резултирало је потребом квалификовања
четири тима уместо два са пред-олимпијског турнира у Yокохама. Мексико,
Аустралија, Канада и Кореја су се овако квалификовали. Овим олимпијским играма

10
поново доминирају играчи из Сједињених Америчких Држава. Они су остварили девет
огромних победа а у финалу су лако победили СССР (73-59). Највише су се истакли
Американци Билл Брадлеy, Јим Барнес, Њалт Хаззард, Јефф Муллинс и Мел Цоунтс
али и три Европљана, совјетске Геннадy Волнов ,Пољак
Јанусз Њицхоњски па Финац Мартти Лиимо, Рицардо Дуарте и Мексиканац Алберто
Алмонза. Поредак : Злато Сједињене Америчке Државе , сребро СССР , бронза Бразил
1968 Mexico City, Mexico

Још једном, система квалификација је био измијењен. Уз првих пет тимова са

претходних игара је аутоматски квалификована земља домаћина. По седми пут за
редом, САД су освојиле златну медаљу. Но, највеће изненађење на турниру
пружила је Југославија која је победила СССР(63-62).
У финалу током којег су Југословени, са одличним Иво Данеом(16 п), подржаваног
Мишел Чермаком и Петром Скансијем, пружили добар отпор против америчког тима
који је искористио вештине својог дуа Спенцер Хаyњоод (21 п.) И Јо Јо Њхите (16 п.)
који су направили разлику.
Поредак : Злато Сједињене Америчке Државе , сребро Југославија , бронза СССР

1972 Munich, Germany

Велико изненађење са златном медаљом која је склизла кроз прсте Американцима по

први пут приредили су Совјети победивши их на крају са поеном разлике. Три секунде
пре краја, након две узастопне грешке са записничког стола, игра је прекинута. Као
последица неспоразума, Американци су почели славити њихову победу. Усред
свеукупне конфузије, игра је поново покренута са само три секунде које су остале на
сату. Дуго додавање совјетског играча Иван Едесхко пронашло је
Александер Белова који је постигао кош и донео победу СССР (51-50).
Осим тога, чињеница да ниједан играч није постигао више од девет поена у финалу
може објаснити пораз САД-а. По први пут, Кубанци се пењу на постоље, након што су
узели бронзу од Италијана са поеном разлике (66-65).

1976 Montreal, Canada

Захваљујући доласку женске кошарке на Олимпијске играме, турнир је био ограничен

на дванаест екипа подијељених у две групе. У прелиминарној рунди СССР и САД су

11
завршили без иједног пораза, али су Американци играли у то време теже него Совјети,
посебно у играма против Пуерто Рика (95-94) и Чехословачке (81-76). Дошло је до
изненађења у полуфиналу где је Југославија поновила успех својих из Мексика
победом над СССР (89 - 84), док је САД имала мање потешкоћа у побеђивању Канаде
(95 - 77). На крају, вештина Дражена Далипагића (27 птс.), Драган Кићановића (18) и
Крешимира Ћосића (15) није била довољна да се одупире Адриан Дантлеy (30 птс.)
Митцх Купцхак или Сцотт Маy.

1980 Moscow, Soviet Union

Након совјетске инвазије на Афганистан, Сједињене Америчке Државе и неколико
других земаља из западног света одлучили су бојкотовати те игре. У недостатку
Америке, Европљани су узели прва четири места. Супротно прогнозама, Совјети нису
могли бити газде у сопственој кући и у финалу је
и Дражен Далипагић (18), носили су Југословене до завршних (86-77) упркос
италијану Ренато Виллалта који је био најбољи стрелац са 29 поена.
Поредак : Злато Југославија, сребро Италија , бронза СССР

1984 Los Angeles, United States of America

Сједињене Државе нису отишле у Москву четири године раније, и Совјети су одлучили
бојкотовати те игре и били су имитирали друге земље Источног блока.
САД означава повратак у такмичење стварајући добар тим који су предводили
Мицхаел Јордан, Патрицк Ењинг, Алвин Робертсон и Цхрис Муллин. Овај избор је био
прави и побеђени су Француска (120-62), Шпанија (101-68) и Уругвај (104-68).
Полуфинале је окупио две европске екипе (Шпанија и Југославија), с једне стране и
две Северноамеричке репрезентације (САД и Канада) на другој страни. Шпански су
имали сјајан перформанс иѕбацивши Југославију (74-61) и нашли су се у финалу
против САД где су пружили слаб отпор (65-96). Није било изненађења, када је на крају
такмичења, Мицхаел Јордан изабран за МВП због његових одличних игара током
турнира.
Поредак : Злато САД, сребро Шпанија , бронза Југославија

12
1988 Seoul, Korea

Пораз поново за Сједињене Државе, али, за разлику од Минхена, имали су

репрезентативан избор из НЦАА укључујући јаке играче као што су Даннy Маннинг,
Дан Мајерле, Давид Робинсон и Ј. Р. Реид.

Јака игра Дејвид Робинсона и Дан Мајера није било довољна у полуфиналу где су
победили Совјети који су доминирали захваљујући вештинама Римас Куртинаитиса, а
посебно Сарунас Марциуилониса и Арвидаса Сабониса који је добро користио својих
2,23 метара и 130 килограма. У завршници ду Совјети потврдили њихова надмоћност
према Југословенима (76-63), који су упркос 24 поена Дражена Петровића нису могли
одолети снази противника.
Поредак : Злато СССР, сребро Југославија, бронза САД

1992 Barcelona, Spain

Југославија, који је била под санкцијама наметнутих од стране Уједињених нација, није
био у могућности да учествује. Резултат тога је да су се Хрватска и Литванија попели
на постоље, заједно са Сједињеним Америчким Државама, која је постигла сјај који се
ретко постиже. Мора се рећи да су Американци су научили лекцију из својих пораза у
Сеулу. Ово је био "Дреам Теам", који у потпуности оправдава своје име доношењем
гледаоцима сан а парализу својим противницима. Која срећа за тренера Цхуцк Далy
који је имао на располагању Цхарлес Барклеy, Ларрy Бирд, Цлyде Дреџлер, Патрицк
Ењинг, Еарвин "Магиц" Johnson, Michael Jordan, Christian Laettner, Karl Malone, Chris
Mullin, Scottie Pippen, David Robinson and John Stockton. Ovo je bio turnir sa posebno
visokim standardom jer, ostali igrači iz NBA takođe su bili u Barceloni, na primer Dražen
Petrović, Stojan Vranković za Hrvatsku, Šarӯnas Marčiulionis (Litvanija), Aleksander
Volkov (CIS), Luk Longli (Australija), Detlef Srempf (Nemačka), pa čak i Jose Ortiz Ramon
Rivas (Puerto Riko).
Poredak : Zlato SAD, srebro Hrvatska, bronza Litvanija

1996 Atlanta, United States of America

Bilo je malo sumnje da će igrajući na svojoj teritoriji, SAD ispustiti zlatnu medalju. Došao je
novi "Dream Team", kojem, iako možda manje spektakularni od onog u Barceloni,nije
nedostajao ni stil niti centimetara pet igrača sa preko dva metra, među njima Dejvid Robinson

13
(2.16m.) i Hakeem Olajuwon (2.13m.), a i onih iskusnih kao što su Charles Barkley, Karl
Malone, Scottie Pippen and Shaquile O'Neal. Kao što je predvideo, SAD je lako samleo
njihove protivnika na svom putu do Finala protiv Jugoslovije. Na kraju pobeda SAD (95-69).
Poredak : Zlato SAD, srebro Jugoslavija, bronza Litvanija

2000 Sydney, Australia

Са нешто мање репрезентативним тимом него на претходним приликама америчкој

репрезентацији, овај пут, нико неће приписати етикету "Дреам Теам". Она врло је
скоро изгубила своје место у финалу, када,је у полуфиналу, нашла у једном тренутку
на минус 1 поен против Литваније са само 43 секунди до краја игре. Она узе један кош
Антонио МцДyесс и слободног бацања Јасон Кида сачувала дан (85-83). Један од
главних изненађења овог турнира је Француска.Имала је хаотичан старт на турниру са
поразима од Литванија, Италија и Сједињене Америчке Државе (94-106) у својој
прелиминарној групи. Срећом, победили су у четвртфиналу против Канаде (68-63) те у
полуфиналу против Аустралије (76-52).
Поредак : Злато САД, сребро Француска, бронза Литванија

2004 Athens Greece

Атина ће остати можда најузбудљивији међународни турнир икад одржан, а сигурно

најмање предвидиви. Завеса се спустила на олимпијски кошаркашки Турнир са
тријумфом Аргентине у само свом четвртом наступу на Олимпијским играма. Мушке
екипе су прешле 100-поена четири пута и премашили су тада 90-поена петнаест пута.
Најефикаснији тим је била Литванија са просеком од 93,8 поена по утакмици. Италија
није била представљена са својим играчима у појединачном врху статистике, али је
била невероватна као екипа, баш као и пре годину пре током Еуробаскета.
Поредак : Злато Аргентина, сребро Италија, бронза САД

2008 Bejing China

САД је победила Шпанију 118-107 и освојила још једно олимпијско злато у

најефикаснијем финалу у историји Олимпијских игара. Бек Руди Фернандез је водио
Шпанију са 22 бодова, док је Дњаyне Њаде био најбољи стриелац за САД, бројући до
27 поена. Аргентина је у мечу за треће место тукла Литванију 87-75.
Поредак : Злато САД, сребро Шпанија, бронза Аргентина.

14
LITERATURA

1. Пане, М., Сенад Б., Дарко, Б. : ,,Кошарка“ , Бања Лука, 2013.

2. Историја кошарке, група аутора, Београд, 1996.
3. www.znanje.org , 22.12.2021.
4. James N., Springfield College, Coaching Basketball by Jerry K., Masters Press,
"Basketball: a new game", 1994.
5. Bob B., Coaching Basketball by Jerry K., Masters Press, "The Basketball Man", 1994.
6. Jerry H., Coaching Basketball by Jerry K., Masters Press, "Basketball History", 1994.
7. CBS Sports: "Birth of the Jump Shot"

15