УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА

НОВИ САД

Департман за грађевинарство и геодезију

Студијски програм: Управљање ризиком од катастрофалних догађаја и пожара

Семинарски рад
Предмет: Системи за детекцију, упозорење и дојаву

МОНИТОРИНГ У ПОЉОПРИВРЕДИ

Студент: Предметни професор:

Александра Радошевић ЗУ 1/2020 Проф. др Владимир Рајс
Асистент:
МСц Бранислав Батинић

Нови Сад, Мај 2023.

 САДРЖАЈ

1. УВОД............................................................................................................................................2

2. СВОЈСТВА И ПЛОДНОСТ ЗЕМЉИШТА..................................................................................................3

3. СЕНЗОРИ.................................................................................................................................................5
3.1 ПРИНЦИП РАДА СЕНЗОРА.....................................................................................................................7
4. МОНИТОРИНГ У ПОЉОПРИВРЕДИ......................................................................................................7
4.1 NDVI........................................................................................................................................................8
4.2 AgLeader OptRx СЕНЗОРИ....................................................................................................................11
4.3 ФЛУОРОСЦЕНТНА МЕРЕЊА.................................................................................................................13
5 ЗАКЉУЧАК...........................................................................................................................................14
6 ЛИТЕРАТУРА.........................................................................................................................................15
 1. УВОД

Пољопривреда (Слика 1) је једна од најстаријих привредних делатности која обухвата гајење

и искоришћавање биљака и животиња корисних човеку. Добијају се намирнице за људску употребу и
сировине за индустрију. Пољопривреду другачије називамо и аграрном привредом. [10]

Према врсти производа, пољопривреду делимо на:

1. биљну производњу - земљорадња, воћарство, виноградарство.

2. сточарску производњу - делимо према врсти гајене стоке на овчарство, говедарство и сл. али
такође ту убрајамо и било који вид гајења животиња (пчеларство, рибарство, свиларство).
3. шумарство

Подаци о квалитету тла, као и о начину господарења пољопривредним земљиштем за велики

део површина нису доступни што онемогућава правовремено деловање у случају негативних
промена у тлу. Из тог разлога неопходан је систем трајног праћења стања пољопривредног
земљишта, односно мониторинг пољопривредног земљишта. Он подразумева периодично
проматрање одређених физикалних, и биолошких параметара као информација о свим негативним
променама које се догађају у тлу са сврхом њиховог ублажавања или спречавања. На темељу
прикупљених информација о тлу могуће је развити стратегију очувања, ублажавања, превенције и
поправака хемијских, физикалних и биолошких својстава тла. [7]

Без развоја система којим се периодично прикупљају подаци о физикалним, хемијским и

биолошким параметрима, немогуће је правовремено уочити негативне промене које се догађају у
тлу, а које неминовно доводе до деградације хемијских, физичких и/или биолошких својстава.
Стратегија одрживог развоја пољопривреде готово је незамислива без трајног праћења стања
пољопривредног земљишта јер је оно део мониторинга околине. С тога је циљ овог рада указати на
важност имплементације трајног мотрења пољопривредног земљишта чиме би се омогућила
идентификација ризичних подручја у зависности од врсте и изражености претњама према тлу, као
ресурсу неопходном у својој примарној функцији, а то је производња хране. [10]

Слика 1 – Пољопривреда [8]

 2. СВОЈСТВА И ПЛОДНОСТ ЗЕМЉИШТА

Земљиште је растресити површински слој литосфере. Физички гледано земљиште представља

вишефазни систем. Састоји се од честица (зрна) и пора (шупљина), прецизније, састоји се из чврстог
дела, течног и гасовитог. Чврста фаза представља приближно 50% запремине земљишта и састоји се
из минералног и органског дела. Течна и гасовита фаза представљају остатак. Однос течне и гасовите
фазе зависи од механичког својства земљишта, климе итд. [8]

Када се посматра пресек земљишта, на различитим дубинама могу се уочити различите боје и
слојеви. Ти слојеви тла називају се хоризонти (Слика 2). Осим по боји, они се разликују и по
структури. Први слој садржи највећу количину минералних материја, хумуса и воде. Он је најбогатији
живим бићима; ту се налази корење биљака. Идући према доњим слојевима, смањује се количина
органских материја и повећава величина каменитих честица тла. [8]

Слика 2 – Пресек земљишта [8]

Текстура тла, инфилтрација и кретање воде кроз земљиште директно утичу на раст биљке
кроз способност коренског система за снабдевање биљке водом и ваздухом. У земљиштима која су
презасићена водом настају услови хипоксије или аноксије при чему корен није у могућности да
снабдева биљку кисеоником, а крајњи резултат је успоравање дисања што доводи до одумирања
корена. Погоршавање физикалних својстава тла (нпр. структуре тла) доводи до појаве деградације
тла, која неминовно смањује капацитет биљне производње. [7]

Реакција земљишта (pH вредност) (Слика 3) представља важан показатељ низа његових
физикалних, биолошких и хемијских својстава. Промена pH вредности у земљишту може бити
узрокована природним процесима или антропогеним деловањем. Од природних процеса највећи
утицај имају киселе кише које могу узроковати деградацију тла ацидификацијом. Антропогени утицај
се огледа кроз неадекватну агротехнику (неадекватно ђубрење, неправилну обраду, итд.).

Слика 3 – Приме резултата мерења pH вредности тла [8]

 Органска материја земљишта утиче на биљке својим квалитетом и количином. Њено
присуство у земљиштву је од пресудног значаја за активност микроорганизама, јер представља
основни извор њихове енергије. Задовољавајући приноси у биљној производњи могу бити
посљедица само континуираног одржавања органске материје у земљишту на оптималном нивоу. [8]

Температура тла је важан фактор који значајно утиче на нето примарну продукцију, јер о њој
зависи дужина трајања вегетацијског периода. Такође утиче на физиолошке процесе у биљкама.

Живи организми (Слика 4) у земљишту својим постојањем значајно утичу на све његове
карактеристике. Животна активност микроорганизама утиче на раст и развој биљке кроз излучивање
алелопатских материја које могу деловати инхибиторно или стимулативно. Неки представници
макрофауне су уједно и штетници за пољопривредне културе (мишеви, кртице, итд.). [8]

Слика 4 – Живи организми у земљишту [8]

Један од већих проблема данашњице је доступност плодног тла. Због тога се крче шуме и тај
се простор претвара у оранице. Све већи пораст становника узрокује потребу за ширењем насељених
подручја те се плодне оранице претварају у насеља. Тиме се у земљишту уносе материје које
онемогућују живот биљака и животиња на њему, али и у њему. [2]

Плодност земљишта је стање које означава његову способност да биљкама континуирано

осигурава одговарајуће термичке услове, повољне водно-ваздушне односе и снабдевање биогеним
(неопходним) хранљивим материјама. Разликујемо две врсте плодности: потенцијалну (укупна
плодност – дефинисана је свим факторима земљишта као што су геолошко порекло, текстура, тип
земљишта, рељеф, клима, водни режим, итд.) и ефективну плодност (продуктивност – дефинисана је
интензитетом свих вредности физичких, хемијских, биолошких и вегетацијских фактора. Природна
плодност долази до изражаја након искориштења примарне плодности, а јавља се као резултат
природних карактеристика сваког појединог типа тла: дубина, текстура, одводњавање, итд.
Традиционална плодност тла представља климакс плодности неког тла при традиционалној
агротехници, односно уз примену стајског ђубрива, плићу обраду и плодоред у који су укључене
махунарке. Технолошка плодност тла базира се на природној плодности или се од неплодних
земљишта под утицајем антропогенизације стварају антропогена земљишта (ригосол, витисол...). [2]
 3. СЕНЗОРИ

Уређаји за детекцију, регистрацију и мерење зрачења електромагнетне енергије, сопствене

(емитоване) или рефлектоване, заједнички се називају сензори (Слика 5). Постоје различите врсте
сензора и деле се према: конструкцији, површини спектра електромагнетног зрачења који региструју,
начину детекције, регистрације и мерења, приказу детектоване енергије и сл.

Слика 5 – Различити типови сензора [9]

Сензори су дизајнирани да региструју шири или ужи спектрални опсег, појединачне

спектралне линије, односно зраке једне таласне дужине или више одвојених спектралних линија које
покривају један спектрални опсег.

Колико су сензори важни у свакодневном животу показује чињеница да се сензори не

користе само за мерење, већ и у другим областима као што су бродоградња, спорт, разне науке,
домаћинство, медицина итд. Развојем сензора, циљ је да се што мање сензора користи и да су
мултифункционални. Сензор је дефинитивно постао саставни део већине електронских уређаја које
користимо. Савремени системи се ослањају на употребу сензора. Контролисање индустријских
процеса и аутоматизованих система било би веома тешко без прецизних сензора. Коначан избор
сензора зависи од жељене тачности, тако да у случајевима када није потребна висока тачност, није
економично користити скупе и прецизне сензоре (Слика 6). [4]

Слика 6 – Избор сензора на основу потреба [9]

 Основна подела сензора је према врсти детектоване енергије, а могу бити пасивни и активни.
Активни сензори производе сопствену енергију и шаљу је према објекту и региструју рефлектовано
зрачење. За разлику од пасивних, они шаљу и примају енергију. Група активних сензора обухвата:
радаре и ласерске скенере. У контексту даљинског очитавања, активни сензор је уређај са
предајником који шаље сигнал таласне дужине светлости или електрона да се одбије од мете, са
подацима које прикупља сензор о његовој рефлексији. Активне и пасивне сензорске технологије се
користе у даљинском сензору за мерење на даљину или за мерење неких појава које се не могу
видети голим оком. Пасивни сензори су они који детектују енергију из самог објекта, без обзира да
ли тај објекат има сопствену енергију или је емитује. Примери за технологије засноване на пасивним
сензорима: фотографски, термални, хемијски, инфрацрвени. [2]

Сензори се најчешће деле у односу на:

• мерење величине
• спецификације
• метод детекције
• врста конверзије
• материјал за израду
• поље примене

3.1 ПРИНЦИП РАДА УРЕЂАЈА СА СЕНЗОРОМ

Уређај са сензором претвара измерену физичку величину у аналогну електричну (струја,

напон, отпор) или дигиталну величину. Они раде на основу њихове интеракције са процесом тако
што реагују на услове и трансформишу реакцију у излазни сигнал.

Постоји велики број физичких појава и ефеката, начина трансформисања својстава процеса,
као и метода конверзије енергије који се могу применити у конструкцији сензора. Носилац
информације је маса или енергија. Мерење неелектричних сигнала почиње њиховим претварањем у
електричне, а затим се врши обрада. Важни су физички ефекти који омогућавају такву конверзију. За
неелектрично-електричну конверзију потребна је енергија из домена мерног сигнала или ван њега.

Већина мерних претварача састоји се од три основна дела: извора информација или сензора,
мерног система или процесора и подсистема за представљање информација или дисплеја. Слика 7
приказује шематски приказ мерног претварача.

Слика 7 – Шема рада

 4. МОНИТОРИНГ У ПОЉОПРИВРЕДИ

Различите студије на терену широм света показале су да је са прецизним праћењем

параметара животне средине и њиховом анализом, могуће рационалније управљање ресурсима у
пољопривреди. Данас је могуће користити сензорске мреже за детекцију и идентификацију великог
броја параметара и појава, на основу којих се може реаговати у реалном времену и спречити
нежељене последице. Познавање односа између биљних врста и животне средине у којој се налазе
станишта и гајених биљака, важан је предуслов за оптимизацију биљне производње и боље
искоришћавање генетичког потенцијала за принос гајених биљака. [1]

Праћењем и контролом температуре, концентрације CO2, интензитета светлости, хранљивих

материја у земљишту могуће је предупредити нежељене последице у усеву. Применом система за
мониторинг у пољопивреди се може вршити праћење и контрола нивоа загађења ваздуха, количине
пестицида који су присутни у води или ниво ерозије земљишта, стање земљишта, усева или климе у
пољу. [1]

Системи за мониторинг се састоје од сензорских уређаја организованих најчешће у бежичне

сензорске мреже и система који има улогу да сачува прикупљене податке и изврши одређене
анализе над њима. Последњих година, са све већим развојем савремених технологија, појављују се
нови концепти реализације сензорских уређаја (Слика 8). [1]

Слика 8 – Праћење и прикупљање података о усеву [6]

 4.1 NDVI

Apogee-јеви NDVI (Normalized Difference Vegetation Index) сензори су дизајнирани за мерење

рефлексије у црвеном и близу инфрацрвеном таласном опсегу за израчунавање нормализоване
разлике вегетационог индекса (NDVI). NDVI се користи за мерење зеленила биљака, садржаја
хлорофила у крошњи и површини листова тј користи се за праћење озелењавања у пролеће и
старења у јесен (Слика 9). NDVI сензори се користе за мерења преузета из сателитских снимака и
континуирано прати здравље биљака на терену и у контролисаним средининама. [3]

Слика 9 – Праћење озелењавања [2]

Зрачење које се одбија од површина (нпр. крошње биљака, тла) даје информације о стању
површине. Рефлексија је однос зрачења које рефлектује површина и зрачења које пада на површину.
Два уобичајена индекса израчуната из мерења рефлексије су индекс нормализоване разлике
вегетације (NDVI) и фотохемијски индекс рефлексије (PRI). NDVI се израчунава на основу рефлексије
црвене и блиске инфрацрвене (NIR) и даје меру зелене површине. PRI се израчунава на основу
зелене и жуте рефлексије и даје индикацију фотосинтетске активности крошње. [3]

ρ NIR – ρRed
NDVI = где је ρ = рефлексија (%)
ρ NIR + ρRed

Опсези таласних дужина NDVI (Слика 10)

• Црвени детектор = 650 nm ± 5 nm са 65 nm пола максимумa пуне ширине

• NIR детектор = 810 nm ± 5 nm са 65 nm пола максимумa пуне ширине

 Слика 10 – Опсег NDVI [5]

Двопојасни сензори серије Apogee Instruments S2 се састоје од ливеног акрилног дифузора

(сензор који гледа нагоре) или акрилног прозора (сензор који гледа надоле) (Слика 11 и 12), пара
фотодиода које мере специфичне опсеге таласних дужина, кола за обраду сигнала монтираних у
кућишту од анодизованог алуминијума и кабл за повезивање сензора са мерним уређајем. Сензори
серије S2 су дизајнирани за континуирано мерење озрачености (сензор који гледа нагоре) или
зрачења (сензор који гледа надоле) у унутрашњим и спољашњим окружењима. Рефлексија изведена
из упарених сензора који гледају нагоре и надоле се може користити за израчунавање NDVI или PRI.
[6]

Слика 11 – Сензори NDVI [5] Слика 12 – Адекватно постављање сензора [5]

Примена NDVI сензора стекла је популарност како у пољопривредној производњи, тако и у

оплемењивачким програмима, захваљујући својој вишеструкој намени, брзој примени и све већој
доступности.
NDVI сензори:

 користе се и при раној процени укупне биомасе, приноса и висине биљака;

 пружају информацију о различитој обезбеђености биљака азота, вршећи диференцијацију
генотипова биљке на основу измерених вредности

Доследне временске серије NDVI су најважније у праћењу еколошких ресурса који се мењају
климом и људским утицајима. Све већи број менаџера природних ресурса користи алате за подршку
геопросторним одлукама на веб-у који интегришу временске серије историјских и тренутних NDVI
података изведених из више сензора за доношење боље информисаних одлука о планирању и
управљању. [3]

Осим тога, подаци добијени NDVI сензорима указују на значај алтернативних СИ и различите
комбинације NDVI, које би се такође могле успешно користити. Очекује се да изведена истраживања
олакшају увођење и примену не само NDVI сензора, већ и других сегмената прецизне технологије у
широкој производњи биљака што би допринело унапређењу приноса и профитабилности
пољопривредне производње. [3]
 4.2 AgLeader OptRx СЕНЗОРИ

Кориштење технологије очитања усева и прописаних стопа кисеоника у житарицама и другим

усевима за производњу, AgLeader повећава здравље биљака и потенцијал приноса. AgLeader OptRx
сензори (Слика 13) усева мерењем потреба кисеоника у усевима дају препоруку износа апликације у
стварном времену како би се повећала добит. [1]

Слика 13 - AgLeader OptRx сензор

Слика 14 - Постављање сензора

OptRx сензор мери и бележи податке о усеву у стварном времену помоћу рефлексије
светлости на биљкама. Израчун аплицирања кисеоника поједностављен је развијањем нове
технологије Virtual reference strip (Виртуалне референтне траке) помоћу које корисник мери стварно
стање у усеву у заданом тренутку аплицирања кисеоника што омогућује аплицирање без претходно
израђене карте на темељу података приноса (Слика 14). Red-edge технологија емитовања светлости
омогућује прецизније очитавање стања биљка при великој вегетативној густоћи биљака наспрам
других конкурентних производа што је погодно за мерење стања биљака у касној фази развоја. [2]

Карактеристике сензора OptRx:

 OptRx сензор користи три таласне дужине да би одредио здравље биљке тако што детектује
колико биљка садржи (биомасе) и колико хлорофила
 Сензор OptRx подржава оба вегетациона индекса, тј. NDVI (Индекс вегетације нормалне
разлике) и NDRE (црвена ивица нормалне разлике)
 OptRx сензор пружа висококвалитетне, поуздане информације у раним фазама (NDVI) као и у
каснијим фазама раста усева (NDRE)
 У AgLeader OptRx сензори не зависе од висине примене
 Само два сензора ће дати довољно поуздану вредност
 Сензор усева AgLeader OptRx скенира биљке у погледу одозго надоле да би добио праву
слику биљног покривача према начину на који биљка упија светлост
 Сензор емитује сопствени извор светлости на основу масе биљака усева и рефлектоване
светлости и независан је од сунчеве светлости
  Може се подесити на предњим деловима машине, фиксним или на покретним деловима као
што су нпр. прскалице. Сензор OptRx се може подесити на дрон, што нам омогућава брзо и
даљински очитавање стања усева (до 80 ha дневно) (Слика 15 и 16). [2]

Слика 16 – Начин постављања OptRx сензора на

трактору [2]
Слика 15 - AgLeader OptRx у раду [2]

Ag Leader OptRx сензори имају три канала, три таласне дужине: 670 nm, 730 nm, i 780 nm
(Слика 17 и 18). Na Ag Leader OptRx сензор не утиче околна светлост, па самим тим могу радити и
током дана и током ноћи. Ag Leader OptRx је јединствен на тржишту јер нуди комбинацију шест
вредности. NDVI (Normalized Difference Vegetation Index) означава хлорофил и биомасу и на малим
површинама у раним фазама раста. NDRE (Normalized Difference Red Edge Index) показује хлорофил и
биомасу на великим површинама у каснијим фазама раста. Ag Leader OptRx сензори су показали
способност да се открије стрес у усевима као што је кромпир и пшеница у раним и касним фазама
раста, за разлику од осталих сензора у многим испитивањима у Енглеској и Холандији. Ag Leader
OptRx је такође показао прецизно израчунавање параметара и у прашњавим усевима у којима други
нису могли. [2]

Слика 17 – Дијаграм Рефлексија/Таласна дужина [2] Слика 18 – Приказ очитавања различитих таласних
дужина [2]
 4.3 ФЛУОРОСЦЕНТНА МЕРЕЊА

Техника за праћење стања ухрањености биљака помоћу средстава недеструктивних и

даљинских мерења заснива се на флуорoсценцији биљних пигмената као што је хлорофил. Употреба
флуорoсценције хлорофила у студијама физиологије биљака није новост, пошто се овај метод
користи много година као алат за истраживање фотосинтезе и за детекцију стреса у биљкама.
Флуорoсценција хлорофила изазвана ласером је оптичка емисија од молекула хлорофила који су
побуђени на виши енергетски ниво апсорпцијом електромагнетног зрачења. Промене у
концентрацији хлорофила може се открити на основу промена у флуоросценцији спектра биљке.
Тестирани су новоразвијенији сензори да опишу садржај азота и биомасе биљних састојака у
пољским условима. Флуоросценцијски сензор MiniVeg N (Слика 19 и 20) је активни оптички сензор
који користи принцип мерења флуоросценције хлорофила изазване ласером. Срж уређаја је интерна
ласерска диода (ласер црвеног светла), која индукује хлорофилне молекуле у биљним ћелијама да
емитују флуоресцентно светло. Интензитет од флуоросцентне светлости се детектује са високо
осетљивим оптичким компонентама на таласне дужине од 690 nm (црвена; Ф690) и 730 nm (блиска
инфрацрвена; Ф730) и израчунава се однос вегетационог индекса (Ф690/Ф730). [1]

Слика 19 - Ручни уређај [2]

Слика 20 - Сензор монтиран на трактору [2]

 5 ЗАКЉУЧАК

Савремена пољопривредна производња тражи максималне приносе, а у исто време чини

крајњи производ или сировину што јефтинијим. Оваква очекивања је тешко остварити без савремене
технологије узгоја која користи системе прецизне пољопривреде. Системи за прецизну
пољопривреду омогућавају смањење трошкова производње због његовог прецизног дозирања, а
истовремено су производи здравији производ рационалним коришћењем ресурса.

Данас су системи за прецизну пољопривреду доступнији произвођачима због напретка у

технологији. Сваки озбиљан, професионални произвођач користи неки систем прецизне
пољопривреде, у којем је најзаступљенији систем агрегатне навигације. Без навигационог система,
други системи прецизне пољопривреде не би могли да раде.

У свакој новој машини, па и старијим, квалитетнијим машинама, постоји нека врста сензора.
Сензори претварају аналогне сигнале у дигиталне које рачунар учитава и поново израчунава. Даљи
радни кораци се одређују помоћу информација са сензора.

Употреба савремених система у пољопривредној производњи неопходна је за опстанак

сваког произвођача. Велико тржиште ЕУ отворило је лак пласман и увоз пољопривредних производа
различитог квалитета. Коришћење савремених система и паметна примена ресурса побољшава
квалитет производа. Мониторинг системи су од великог значаја у пољопривреди у циљу
оптимизације употребе ресурса и доношења правовремених одлука за примену одговарајућих мера.
 6 ЛИТЕРАТУРА

[1] U. Schmidhalter, F.-X. Maidl, H. Heuwinkel, M. Demmel, H. Auernhammer, P. Noack and M.

Rothmund; Precision Farming – Adaptation of Land Use Management to Small Scale Heterogeneity,
Chapter 2.3; Minhen 2008.

[2] Ковачић Данијел; Сензори и њихова примјена у прецизној пољопривреди; Осијек 2019.

[3] Willem J.D. van Leeuwen *, Barron J. Orr, Stuart E. Marsh, Stefanie M. Herrmann; Multi-sensor NDVI
data continuity: Uncertainties and implications for vegetation monitoring applications; Arizona USA
2005

[4] Душан Марковић, Далибор Томић, Снежана Танасковић, Владета Стевовић, Урош Пешовић,
Синиша Ранђиђ; Развој мониторинг система у пољопривреди; XXII Саветовање о биотехници,
Зборник радова, Књига 2; Чачак 2017

[5] NDVI spec-sheet; NDVI sensors; Apogee instruments

[6] Проф. Др Владимир Црнојевић; Мониторинг употребом даљинске детекције у

пољопривреди, водопривреди и шумарству; БиоСенсе центар; Нови Сад 2013

[7] Европски ревизорски суд; Примјена нових технологија снимања у праћењу заједничке
пољопривредне политике: напредак је опћенито постојан, иако спорији кад је ријеч о праћењу у
подручјима климе и околиша; Хрватска 2020

[8] Крстановић Марко; Функције тла; Осијек 2020

[9] Dr Gopi Kandaswamy; Interpretation of Remote Sensing Data; TATA Consultancy Services; 2011

[10] Ирена Цвитковић; Мониторинг пољопривредног земљишта; Осијек 2016