Француска (1763-1787)

 Крај владавине Луја XV (1763-1774)

o Криза од 1764.
 П а р л а м е н т ј е н а в р х ун ц у м о ћи , н а к о н п р о т е р и в а њ а
ј е з уи т а
 Криза у провинцији Рен о
 Д р ж а в н и т уж и л а ц п р и п а р л а м е н т у у Р е н у, Л а
Шалоте води борбу п ротив војводе од Егијона,
г ув е р н е р а Б р е т а њ е
 Г ув е р н е р Б р е т а њ е г а о п т уж у ј е , а л и к о л е г е и з
п а р л а м е н т а о д б и ј а ј у д а с п р о в е д у п о с т уп а к п р о т и в
њега
 К р а љ н а р е ђ у ј е д а с е н е к и о д њ и х ух а п с е , д о к
п а р л е м т н п р уж а п о д р ш к у п а р л а м е н т у у Р е н у
 Седница бичевања (1766)
 Луј XV долази у Р ено
 Организ ује се дниц у
 С т р о г о п о з и в а с уд и ј е н а п о с л уш н о с т
 П о п о в р а т к у, п а р л а м е н т с е о б р уш а в а н а к р а љ а , т е
ј е о в а ј п р и м о р а н д а о п о з о в е Е г и јо н а
o П а р л а м е н т т р а ж и д а с уд и б и в ш е м в о ј в о д и
o К р а љ з а б р а њ у ј е п о с т п уа к
o Парл амент штра јк ује (1770)
 Тражи контролу краљевске власти
 По зива ју с е на Мо нтеск је а
o Рефор ма парламента (1771)
 Л у ј X V ј е у в е л и к и м п р о б л е м и м а , т е с е о д л уч у ј е д а
о т п ус т и м и н и с т р а Ш о а з е л а , з а т о ш т о је с ув и ш е в е з а н з а
п а р л а м е н т а р н е к р уг о в е
 Т р о ји ц а м и н и с т а р а т а д а с т и ч у в е л и к у в а ж н о с т
(тријумвират ):
o Мопу, канцелар
o Опат Тер е, главни надзо рник финанс и ја
o Војвода од Егијона, министар спољних
по сло ва (о д 1771)
 У н о ћи и з м е ђ у 1 9 . и 2 0 . ј а н уа р а 1 7 7 1 . г о д и н е , с уд и ј е к о ј е
ш т р а ј к у ј у о п о м е н ут е с у д а с е в р а т е н а д уж н о с т
o В е ћи н а о д б и ј а
 Краљ се свети
 Гони све непокорне
 П о д р уч ј е н а д л е ж н о с т и п а р и с к о г п а р л а м е н т а ј е
раскомадано и подељено на шест ви ши х већа
o С уд и ј е н о в и х с уд о в а и м е н о в а ће и п л а ћа ћ е
краљ
o С м а њ е н е с у с уд с к е т а к с е
o З а б р а њ е н и с у п о к л о н и , к о је с у п а р н и ч а р и
д а в а л и с уд и ј а м а
 Исте ме ре приме њ ује н а све о стал е п арлам енте ко ји
су протестовали
 К р а љ е в у а к ц и ј у п о д р ж а л и В о л т е р и д р уг и ф и л о з о ф и ,
в е ч и т о н е п р и ј а т е љ с к и о к р е н ут и п р е м а в е р с к о ј
н е т р п е љ и в о с т и ч л а н о в а п а р л а м е н т а и п р е м а њ и хо в и м
а р ха и ч н и м с уд с к и м п о с т уп ц и м а
  М н о г о б р о јн и ј и с у п р о т и в н и ц и р е ф о р м е , п а к р а љ г уб и
п о п ул а р н о с т :
o И збо г финанси јс ки х т ешко ћа
o И због краљеве вез е са госпођом Ди бари
o И и з с т р а х а о д д р уг и х р е ф о р м и
 Спро во ђење сви х р ефо рми, ни је спо ревдено до кра ја ,
з а т о ш т о ј е ум р о Л у ј X V ( 1 7 7 4 )

 Изазови у Француској
o Економски просперитет
 Пољопривреда
 Ј а в љ а с е в е ће и н т е р е с о в а њ е , з б о г ут и ц а ј н е м и с л и
физиократа
 П ун о в и ш е с е г а ји к р о м п и р , з а хв а љ у ј ућ и н а п о р и м а
Пармантјеа (1775)
 Ш и р е с е о б р а д и в е п о в р ш и н е н а р а ч у н п ус т а р а и
ут р и н а ( 1 7 7 6 )
 К о м и с и ј а з а р е ф о р м у м о н а шт в а ук и д а м а н а с т и р е и
в р ш и с е к ул а р и з а ц и ј у д о б а р а ( з а с е д а о д 1 7 6 6 )
 Г а ј е њ е с т о к е с е п о б о љ ш а в а ув о ђ е њ е м м е р и н о - о в а ц а
 С в е с у б р о јн и ј и в е ш т а ч к и п а ш њ а ц и
 Јав ља се покрет у корист ограђивања земљишта,
како би се изоловале мање ливаде од остале
о б р а д и в е з е м љ е у р е јо н и м а к о л е к т и в н е о б р а д е ( о д
1767)
 Крат ко тра ја н је про цват по љо привреде, јер ц ене
р а с т у, а с е љ а ц и м о р а ј у д а с е б о р е п р о т и в п л е м и ћ к е
р е а к ц и ј е , ј е р с е п л е м и ћи б о р е д а в р а т е ф е уд а л и з а м
 И н д ус т р и ј а
 П р о н а л а с ц и и з Е н г л е с к е , п р о д и р у у п а м уч н у
и н д ус т р и ј у ( п о с л е 1 7 7 4 )
 К и њ о п о к уш а в а д а п р и м е н и п а р н у м а ш и н у з а
к р е т а њ е н а п ут у
 Ж у ф р о а д ' А б а н п о к уш а в а д а п р и м е н и п а р н у
машин у у речном саобраћају
 Парна машина нашла примену у рудницима Анзена
 Трговина
 Трговачка флота расте, достиже Енглеск у
 Четвртина спољнотрговинског промета се обав ља с
к о л о н и јо м у А н т и л и м а , т е д о л а з и д о р а с т а з н а ч а ј а
Бордоа и Нанта
 У в е л и к о ј м е р и о с л а б и о је п р о т е к ц и о н и з а м у
спољно ј трговини
 Споразум Идн (1786) отвара широм врата
енглеским фабри чким производима, у зам ен у за
к о н ц е с и ј е , к о ј е с е т и ч у ф р а н ц ус к и х в и н а , ш т о
о з б и љ н о п о г а ђ а ф р а н ц ус к е ф а б р и к а н т е
o Б ур ж о а з и ј а ж е с т о к о н а п а д а о в а ј с п о р а з ум
o Д р уш т в е н а к р и з а
 У с п о н б ур ж о а з и ј е
 Б ур ж о а з и ј а с а д а ж е л и д а уп р а в љ а д р ж а в о м
 Жели то , јер је о на по верилац држав е и свесн а је
с в о је и н т е л е к т уа л н е в р е д н о с т и , к а о и д р уш т в е н е и
економске корисности
 Т е ж и д а с л о м и п л е м и ћк е з а б р а н е , к о ј е с у јо ј
п р е п р е ч и л е п р и с т уп б р о јн и м ф ун к ц и ј а м а
 Племи ћка р еак ци ја
 П л е м и ћи т е ж е д а ј о ш ч в р ш ће о с и г ур а ј у п р а в и л о п о
к о м е с е с в и в и с о к и п о л о ж а ји у а д м и н и с т р а ц и ј и ,
с уд с т в у и ц р к в и р е з е р в и ш у с а м о з а њ и х
 У в о јс ц и т о ф о р м а л и з у ј у ( о д 1 7 8 1 ) , к а д а ј е ув е д е н о
п р а в и л о п о к о м е н е к о м о р а и м а т и ч е т и р и п л е м и ћк а
п р е т к а д а б и п о с т а о о ф и ц и р , и з уз е в у ч е н и х р о д о в а
(инежењери, артиљерци)
 П л е м и ћи с т р е м е т о м е д а о с л а б е к р а љ а и в р а т е с в о ј у
стару славу и моћ
 Луј XVI (1774-1789)
o Почетак владавине:
 Долази на власт са 20 година
 В р л о б р з о п о с т а ј е п о п ул а р а н
 О ж е њ е н ј е М а р и ј о м А н т о а н е т о м , ће р к о м ц а р и ц е М а р и ј е
Терези је
 О н а н и ј е п о п ул а р н а
 Вео ма је по бо жан , али и вео ма плашљив
 П о в о д и с е з а ј а в н и м м њ е њ е м и њ е г о в е п р в е о д л ук е с у
тешка погрешка
 П о н и ш т а в а М о п уо в у р е ф о р м у и ус п о с т а в љ а с т а р е
парламенте
o Т о је п р о т ум а ч е н о к а о з н а к с л а б о с т и и
о снажило је о пасно г про тивника – париски
парламент
o Нова влада
 Л у ј о т п уш т а с в е м и н и с т р е с в о г д е д е и п о с т а в љ а :
o Морепу на чело владе
o В е р же н а у м и н и с т а р с т в о с п о љ н и х п о с л о в а
o Тиргоа за главно г надзо рник а финан си ја
 Тирго, присталица физиократа, предлаже реформ у
ц е л о к уп н о г ф р а н ц ус к о г е к о н о м с к о г и п о л и т и ч к о г
поретка
 Предлаж е:
o Инстант штедњу
o П о р е з к о ји ће п л а ћа т и с в и з е м љ о п о с е д н и ц и
б е з и з уз е т к а ( з е м љ и ш н и д о п р и н о с )
o Слободн у производњу и трговин у
o Уки дање св аког колберти стичког
законодавства
  Спровођење програма
o Уводи слободн у трговин у житариц ам а у само ј
Ф р а н ц ус к о ј ( 1 7 7 4 )
o У к и д а к р а љ е в с к и к ул ук и з а м е њ у ј е г а
п о р е з о м , ко ји п л а ћ а ј у з е м љ о п о с е д н и ц и ( 1 7 7 6 )
o Уки да мајсторска права, да би спровео
п о т п ун у с л о б о д у р а д а
 Проблем
o Слабе жетв е доводе до пораста цен а жита, а
н и ув о з и с т о г н е м о ж е п о п р а в и т и с и т уа ц и ј у
o Рат за брашно (1775) читав низ побуна у
П а р и з у, к о ј е ј е Т и р г о м о р а о д а г уш и
o П р и в и л е г о в а н и с л о ј е в и , к о ји м а с е н е с в и ђ а ј у
његове мере, опањкав ају га код краља
 К р а љ г а о т п уш т а ( 1 7 7 6 )
 Некерово управљање финансијама (1776-1781)
 Нек ер је био женевски бан кар, сл ава н по сво м
при јате љств у с фило зо фима
 П о с т а ј е г л а в н и уп р а в н и к ф и н а н с и ј а , а н е м и н и с т а р
( је р ј е б и о п р о т е с т а н т )
 Нек ер је спро во дио полит ику зајмов а
o Започиње такв у политику 1778. године, како
би фин ансирао Рат за независност ( Америка)
и т о п о з а јм љ и в а њ е т р а ј е н а р е д н е т р и г о д и н е ,
о д свака кви х за јмо даваца
 Њ е г о в а п о л и т и к а н и је к р и т и к о в а н а , з а т о ш т о н и је
ув е о п о в е ћа њ е п о р е з а ( п о с т а ј е п о п ул а р а н )
 О н с е з а л а г а о з а уч е ш ћ е г р а ђ а н а у л о к а л н о ј уп р а в и ,
п а о р г а н и з уј е д в е п о к р а ј и н с к е с к уп ш т и н е у:
 Б у р жу ( 1 7 7 8 )
 Монтобану (1779)
 o С к уп ш т и н е с у б и л е п р о б н о г к а р а к т е р а , а
с л уж и л е с у д а г р а ђ а н и и з р а ж а в а ј у с в о ј е ж е љ е
 Привилегованима се то не свиђе
o Они започињу напад на Некера
o О н о б а јв љ у ј е И з в е ш т а ј к р а љ у ( 1 7 8 1 )
 Т у тежи да по каже изврсно ст сво ји х
п о с т уп а к а
 Привилего вана јавно ст бесн а збо г
трошкова двора
 Бесни су и због прикрив ања трошкова
рата у Извештају краљу
 Л у ј X V I о д л уч у ј е д а г а с м е н и ( 1 7 8 1 )
 Калоново управљање финансијама (1781-1787)
 О н ј е хт е о д а р а з в и ј е б о г а т с т в о з е м љ е , ув е ћ а в а ј ућ и
п о р е с к и д о хо д а к
 Води политику в елики х радова
o Г р а д и п ут е в е
o Мо дерниз ује Ав р
o Мо дерниз ује Ш ербур
 Окл ева да тро ши, не би ли се по вратило по верење
народа у држав у и њено богатство
 И о н ј е м н о г о п о з а јм љ и в а о
o Нова побуна парламента (1786-1787)
 У з р о ц и п о б ун е :
 Афера огрлица (1786)
o Н а ш т е т и л а к р а љ и ч и н о м уг л е д у
 И з в о д и с е п р в и п ут п о з о р и ш н и ко м а д Ф и г а р о в а
женидба, чи ји је пис ац по литички н еза до во љник
Б о м а р ше
 Про мена Кало но ве по литке :
o Он подноси План о организацији фи нансија
краљу
 Предвиђа з амен у дв адесетин е
земљишним доприносом за све
земљопоседни ке
o З н а о је д а ћ е с е п а р л а м е н т п р о т и в и т и , с а з и в а
С к у п шт и н у п р в а к а
 Имен ује је кр аљ (1 787)
 В е ћи н у ч и н е п р и в и л е г о в а н и , п а о д б и ј а ј у
Калонове предлоге
o К р а љ , к а о п о с л е д и ц у т о г а , о т п уш т а К а л о н а
(1787)
 П о с т а в љ а њ е н о в о г уп р а в н и к а ф и н а н с и ј а ,
а р хи е п и с к о п а Т ул уз а , Л о м е н и ј а д е Б р и ј е н а
o У б р з о ће п о с т а т и и п р в и м и н и с т а р
o Н е ће ус п е т и д а п о б о љ ш а ф и н а н с и ј е
o П р и хв а т а К а л о н о в у и д е ј у о з е м љ и ш н о м
доприносу
 Аг р е с и в н и ј е , р а с п уш т а С к уп ш т и н у
првака и прогони парламент из Париза у
Троа, где ће бити смештен од 14.
а в г ус т а д о 2 0 . с е п т е м б р а
 П а р л а м е н т п о р уч у ј е , и з Т р о а , д а с а м о С к уп ш т и н а
државни х сталежа може одобрити нове порезе
 Б р и ј е н и м т о о б е ћа в а з а 1 7 9 2 . и п о к уш а в а д а д о б и ј е
н о в е з а јм о в е
 Л у ј X V I н а р е ђ у ј е д а с е ус в о ји з а к о н о з а ј м у ( 1 7 8 7 )
 Убеђ ују г а да је то незако нито
 Парламент поништава закон