Правни факултет Универзитета у Београду

РУЧНА
ЗАЛОГА Дарко Стевановић
darko.stevanovic@ius.bg.ac.rs

2023/2024
 ПОЈАМ
РУЧНЕ ЗАЛОГЕ
Заложно право на покретној ствари које настаје предајом заложене ствари у државину заложног
повериоца, а он се може наплатити из вредности заложене ствари ако дужник не испуни обавезу о
доспелости.

Да ли је неопходно да се заложене ствар налази у непосредној државини залогопримца?

Не мора постојати непосредна државина, што је јасно из могућности даљег залагања исте ствари,
али је битно да не постоји непосредна државина залогодавца.
Често, обавештење и налог замењују предају у државину.

Ручна залога је типично стварно право, међутим, регулисана је одредбама Закона о облигационим
односима, кроз уговор о ручној залози.

Грађанско право - Општи део и Стварно право

 ОБЕЗБЕЂЕНО ПОТРАЖИВАЊЕ

Поверилац може своје потраживање које има према дужнику да обезбеди, тако што ће захтевати
предају одређене ствари у државину. Међутим, какво потраживање може бити?

Закон не уређује посебно, помиње само да може бити и условно

и будуће потраживање, а свакако и доспело потраживање. УСЛОВНО И БУДУЋЕ

Новчано потраживање, по природи ствари, а ако је изражено у

страној валути, сматра се да је уговорена валутна клаузула. НОВЧАНО

Давање залоге представља одрицање од застарелости, тако да

застарелост неће утицати док се предмет налази у државини. ЗАСТАРЕЛОСТ
 ПРЕДМЕТ

Шта је предмет (објект) ручне залоге?

Покретна ствар.
Ствар у промету.
Индивидуално одређена или индивидуализована.
Може да буде и новац.
Непотрошна ствар.
Упоредно право познаје неправу залогу тзв.
pignus irregularе (на потрошним стварима).
Сувласнички удео?
Постоје различити ставови у правној теорији.
 СТИЦАЊЕ

УГОВОР
Редован начин стицања ручне залоге.
Iustus titulus је пуноважан уговор о ручној залози закључен између залогодавца (власника
ствари која се даје у залогу) и залогопримца.
Консенсуалан уговор – проблеми у пракси због погрешног разумевања уговора о ручној
залози (консенсуалан) и ручне залоге (стварно право које настаје тек предајом ствари).
Modus acquirendi је предаја ствари или обавештење и налог (код поновног залагања).
Врсте предаје? Скоро све. Проблем да ли је могућ и constitutum possessorium.

ОСТАЛИ НАЧИНИ
Судска одлука;
Закон;
Стицање од невласника, само у случају када је невласнику власник поверио ствар;
Одржај?
 ПРАВА И ОБАВЕЗЕ
ЗАЛОГОПРИМЦА

ПРАВО НА ДРЖАВИНУ:
Ручна залога нужно подразумева државину залогопримца.
Довољно је да заложни поверилац може да утиче на располагање ствари, па је тако могуће да има
судржавину са залогодавцем или неким трећим лицем, или посредну државину путем трећег.

ПРАВО НА УПОТРЕБУ СТВАРИ:

Залогопримац нема право да употребљава предмет ручне залоге (диспозитивно правило).
Антихреза - уговором предвиђено право залогопримца да ствар употребљава, а користи стечене
употребом одбије од вредности потраживања.
Ако залогопримац употребљава ствар без дозволе, његова одговорност за штету се пооштрава.

ПРАВО НА УБИРАЊЕ ПЛОДОВА:

Залогопримац има право да убира плодове које предмер ручне залоге даје (диспозитивно правило).
Антихреза - уговором предвиђено да залогопримац нема право на убирање плодова.
Износ од прихода од плодова смањује дуг дужника (повољно за обе стране).
 ПРАВА И ОБАВЕЗЕ
ЗАЛОГОПРИМЦА

ПРАВО НА ДОПУНУ ЗАЛОГЕ:

Залогопримац има право да захтева предају друге ствари у залогу, ако заложена ствар има неке
правне или материјалне недостатке.
Недостаци морају постојати у моменту залагања ствари (предаја ствари, писмено обавештење), или
ако постоје скривени недостаци за које одговара залогодавац.

ПРАВО СЛЕДОВАЊА:
Ако заложена ствар буде одузета, залогопримац може захтевати њену предају.
На располагању има државинске тужбе, самопомоћ, али и посебну Vindicatio pignoris.
Ручна залога штити се и помоћу: Actio pigneratitia, Actio hypothecaria, Vindicatio pignoris.

ПРАВО ДА ЗАХТЕВА ПРЕВРЕМЕНУ ПРОДАЈУ:

Залогопримац има право да захтева превремену продају заложене ствари (пре доспелости) због
кварења заложене ствари или због пада њене вредности из других разлога, посредством суда
(депоновање довољног дела продајне цене).
 ПРАВА И ОБАВЕЗЕ
ЗАЛОГОПРИМЦА

ПРАВО НА НАМИРЕЊЕ ИЗ ВРЕДНОСТИ ЗАЛОЖЕНЕ СТВАРИ:

Право намирења залогопримца у случају када потраживање не буде намирено о доспелости.
Подразумева поступак уновчења предмета ручне залоге и намирење обезбеђеног потраживања из
тако добијеног износа.
Судска продаја:
Извршна исправа (парнични поступак или да се уговор о ручној залози сачини у облику
јавнобележничког записа или солемнизоване приватне исправе);
Извршни поступак се спроводи по правилима за извршење на покретним стварима;
Залогопримац може тражити од суда да донесе одлуку да ствар прода на јавној продаји или по
текућој цени (ако има тржишну или берзанску цену), а ако би трошкови јавне продаје били
несразмерно велики, онда суд може дозволити да залогопримац прода ствар по цени утврђеној
проценом стручњака или да је задржи за себе по тој цени.
Залогопримац наплаћује из добијене цене: главно потраживање, камату и трошкове продаје.

Вансудска продаја код уговора у привреди (јавна продаја уз обавезу да о томе упозори дужника и
залогодавца најмање 8 дана унапред или продаја по текућој цени).
 ПРАВА И ОБАВЕЗЕ
ЗАЛОГОПРИМЦА
ПРАВО ПРВЕНСТВА:
Залогопримац има право да намири своје обезбеђено потраживање пре осталих хирограферних
(необезбеђених) поверилаца и пре осталих заложних поверилаца.
У случају вишеструког залагања једне исте покретне ствари одређује се према времену када су
настала њихова заложна права (Prior tempore potior iure).
Изменe Закона о регистрованој залози из 2019. године: Ако је ручна залога настала пре регистроване,
имаће приоритет само уколико је и уписана у Регистар залоге пре регистроване залоге - дакле гледа
се моменат уписа.
Иако заложно право настаје предајом ствари, приоритет ужива тек ако се упише, ако се не упише
онда нема приоритета.
Чему у том случају ручна залога?
Када настаје залога на ствари већ заложеној другоме? (чл. 970 ЗОО)

ОБАВЕЗА ЧУВАЊА ЗАЛОЖЕНЕ СТВАРИ:

Залогопримац се према ствари понаша као добар домаћин или добар привредник.
ОБАВЕЗА ВРАЋАЊА ЗАЛОЖЕНЕ СТВАРИ:
Последица акцесорности заложног права. Престанком потраживања настаје обавеза враћања.
 ПРАВА
ЗАЛОГОДАВЦА
Право на превремену продају:
Ово право има и залогодавац, али није везано за
кварљивост робе или губљење вредности робе већ
нпр. случај када нађе доброг купца, тада захтева
продају посредством суда да би купац могао да
стекне право својине без терета, а мимо суда може
свакако, само купац стиче својину с теретом.

Право да захтева одузимање заложене ствари од

залогопримца и предају трећем лицу на чување за
залогопримца:
Ако залогопримац провреди своју обавезу чувања
ствари или употребљава без дозволе или даје
ствар другоме без дозволе.

Право на замену заложене ствари уколико се ствар

квари или из других разлога губи своју вредност.
Која је обавеза залогодавца? (чл. 966 ЗОО)
РАСПОЛАГАЊЕ РУЧНОМ ЗАЛОГОМ
Није могуће располагати ручном залогом као таквом, већ обезбеђеним потраживањем.
Две врсте располагања: уступање (цесија) обезбеђеног потраживања и подзалога.

Уступање обезбеђеног потраживања:

По сили закона прелази и заложно право (акцесорност у припадању);
Сагласност дужника? Не за цесију, али ако није обавештен о цесији, ослобађа се дуга који је платио
старом повериоцу.
Сагласност залогодавца? Да, само да би се заложена ствар предала новом повериоцу у државину.
Ако да сагласност, стари поверилац потпуно излази из правног односа, а нови ступа на његово
место;
Ако не да сагласност, потраживање прелази на новог повериоца, али стари поверилац остаје
држалац ствари (он мора да чува ствар, врати је залогодавцу итд.).
Ако залогодавац не да сагласност, а дужник услови исплату дуга предајом ствари, дужник може
доћи у ситуацију да износ потраживања положи у судски или јавнобележнички депозит, уз
налог да се исплати потраживање тек уз доказ да је заложена ствар враћена залогодавцу.
Када настаје?
 ПОДЗАЛОГА
Залагање потраживања обезбеђеног залогом - као акцесорно прелази и (под)заложно право.
Подзалогопримац може да уновчи предмет залоге ако дужник не плати потраживање о доспелости
залогопримцу-подзалогодавцу, без обзира да ли је заложена ствар у његовој непосредној државини
или није.
Сагласност дужника? Није потребна да би се потраживање заложило.
Сагласност залогодавца? Да, да би се ствар предала у подзалогу:
Ако да сагласност, непосредна државина прелази на подзалогопримца (уједно и обавеза чувања
ствари, враћања итд.), он тад држи за себе и подзалогодавца, тада дужник треба да плати
подзалогопримцу и он му враћа заложену ствар.
Ако не да сагласност, непосредна државина остаје код подзалогодавца и с тим повезане обавезе
чувања и враћања, он ствар чува за себе и подзалогопримца – како од настанка подзалоге дужник
може само подзалогопримцу да исплаћује потраживање, а он нема ствар код себе да му врати већ
је она код подзалогодавца, дужнику преостаје да тада дуг плати у судски или јавнобележнички
депозит уз налог да се положени новац преда залогопримцу онда када покаже доказ да је
заложена ствар враћена залогодавцу.
 ПРЕСТАНАК

ПРЕСТАНАК ОДРИЦАЊЕ ОД
ПРОПАСТ СТВАРИ
ПОТРАЖИВАЊА ЗАЛОГЕ

КОНСОЛИДАЦИЈА ИСТЕК РОКА ИЛИ

ЈАВНА ПРОДАЈА
КОНФУЗИЈА ОСТВАРЕЊЕ УСЛОВА
 ЗАЛОЖНО ПРАВО
НА ПРАВИМА
Поверилац може обезбедити своје потраживање
према дужнику и на тај начин што ће му дужник,
уместо ствари, заложити неко своје
потраживање према трећем лицу.

Која потраживања се могу заложити?

Начелно сва, осим она која су непреносива,
чији је пренос забрањен законом или она која
су везане за личност дужника (нпр. личне
службености, права на личним добрима, право
на издржавање и сл.)
Постоје посебна правила за залагање
потраживања из хартија од вредности и права
интелектуалне својине.
 ЗАЛОЖНО ПРАВО НА
ПРАВИМА
За стицање заложног права на неком потраживању потребно је да дужник буде писмено обавештен о
закљученом уговору о залози, што значи да за пуноважност и правно дејство уговора о залози потраживања,
који се закључује између залогопримца и залогодавца (који је поверилац дужника) није потребан пристанак
дужника, већ је довољно да дужник буде писмено обавештен, за разлику од цесије где је довољно и усмено
обавештење цесус.
Уговор о залози, међутим, није довољан за залагање потраживања, већ је и у овом случају потребан одређени
начин за прибављање заложног права (начин стицања, modus acquirendi), а то је, према мишљењу правне
теорије, обавештење дужнику заложеног потраживања сачињено у писменом облику, јер од часа када је
обавештен о уговору о залози, дужник више не може пуноважно испунити обавезу своме повериоцу -
залогодавцу.
Закон о облигационим односима предвиђа дужност очувања потраживања тако што прописује да је
залогопримац дужан предузимати мере потребне за очување заложног потраживања.
Поред тога, постоји и дужност наплаћивања и урачунавања камата, јер ако заложено потраживање даје
право на камате или каква друга повремена потраживања, залогопримац је дужан да их наплати, с тим што
се тако постигнути износи пребијају са трошковима на чију накнаду залогопримац има право, затим са
каматом која му се дугује (коју му дугује залогодавац или дужник из основног правног посла, ако то није исто
лице) и најзад са главницом.
 ЗАЛОЖНО ПРАВО НА
ПРАВИМА
Наплаћивање заложеног потраживања о доспелости, такође представља обавезу залогопримца. Kад
заложено потраживање доспе за наплату, залогопримац је дужан да га наплатити.
За разлику од хипотеке и ручне залоге, где преовладава начело официјелности, које се састоји у реализацији
и наплати потраживање из вредности заложене ствари, по правилу судским путем, код залагања
потраживања, наплата је препуштена заложном повериоцу, који, дакле, заложено потраживање може
наплатити од дужника заложеног потраживања, вансудски, нпр. подношењем менице (која је предмет
заложног права) на наплату преко организације за принудну наплату организације за принудну наплату или
пријемом испуњења од дужниковог дужника (добровољно испуњење).

Предмет потраживања?
Заложено потраживање не мора бити нужно новчано, већ може бити и неновчано (нпр. потраживање
залогодавца као купца од његовог дужника као продавца из уговора и продаји да му се преда и пренесе право
својине на некој ствари). На овај начин, право залоге на потраживању, претвара се (трансформише) у ручну
залогу – залогу на покретној ствари.
Kад је предмет заложеног потраживања новац, залогопримац је дужан на захтев залогодавца положити
наплаћени износ код суда, али ако је предмет његовог потраживања такође новац, и ако је оно доспело за
наплату, залогопримац, може задржати за себе колико му се дугује, а остало је дужан предати залогодавцу.
 РЕГИСТРОВАНА
ЗАЛОГА
Заложно право на покретним стварима уписаним у
регистар је стварно право на туђој ствари, које
овлашћује титулара да, ако му обезбеђено
потраживање не буде уредно исплаћено, издејствује
продају објекта свог права и из тако добијене
вредности наплати потраживање, без обзира на то у
чијој се својини заложена ствар налази у тренутку
реализације залоге.

По Закону о заложном праву на покретним стварима

уписаним у регистар Републике Србије, предмет
регистарске залоге могу бити покретне ствари, збир
покретних ствари (роба у складишту, инвентар предузећа,
стадо оваца, библиотека, колекција уметничких слика
или фотографија итд.), сувласнички удео покретне ствари
или збира покретних ствари и права.
 РЕГИСТРОВАНА ЗАЛОГА
Поверилац стиче заложно право уписом у Регистар залоге, осим ако није друкчије одређено законом.
Орган надлежан за вођење Регистра залоге је Агенција за привредне регистре (АПР).
За залогу на правима интелектуалне својине надлежан је Завод за интелектуалну својину.

Права заложног повериоца су: право намирења, као примарно овлашћење, право првенства и право
следовања, а што се тиче права на убирање плодова, може се уговорити (антихреза).
Пошто заложена ствар остаје у државини заложног дужника, он и даље има могућност вршења својинских
овлашћења на заложеној ствари (коришћење ствари, фактичко и правно располагање).

Заложни поверилац је дужан да Регистру залоге достави обавештење о намери да своје доспело
потраживање намири из вредности предмета заложног права, ради објављивања обавештења и уписа
забележбе намирења.
Поступак вансудског намирења почиње истеком рока од 30 дана од дана објављивања обавештења од
стране Регистра залоге.

Регистрована залога омогућује искоришћавање „кредитног потенцијала“ покретних ствари без угрожавања
редовне делатности власника тј. дужника обезбеђеног потраживања. Поверилац постиже потребну сигурност
уписом права обезбеђења у одговарајући јавни регистар, а с друге стране, нема обавезу чувања ствари.
 ЛИТЕРАТУРА
„Стварно право“ – др Обрен Станковић, др Миодраг
Орлић
„Средства стварноправног обезбеђења и учвршћења
потраживања” - др Драгор Хибер, др Милош Живковић
„Регистрована залога” - др Ненад Тешић

Закон о облигационим односима

Закона о заложном праву на покретним стварима и
правима уписаним у регистар

Презентација обухвата следећа испитна питања:

163-170.