Principi menadmenta

1.UVOD
Principi, kao osnovna znanja u svakoj oblasti bitan su uslov uspenog ukljuivanja u procese rada i upravljanja, a time i postizanja uspeha u obavljanju bilo koje delatnosti. Uspeh , kao moto ljudi koji vole da stvaraju, postaje trajna inspiracija za inovativno i kreativno ponaanje ljudi. Do uspeha se dolazi putem na kojem se nailazi na brojne prepreke, kao i na sloenije probleme, sa kojima se moe suoiti samo znanjem i vetinama, kao jedinim pravim odgovorom oveka na konkretne izazove. Veliina uspeha zavisi od: kvaliteta odgovora svakog pojedinca, grupe, organizacije i drutva u celinini na izazov

Bitan kvalitet principa je univerzalnost,ali bitno je istai i autentinost u njihovom nastajanju. Posebno znaajna promena dogodila se na poetku 20-tog veka, kada poinje proces odvajanja upravljanja od vlasnitva, to je znailo prelazak sa lino-vlasnikog na koncept profesionalno-menaderskog naina upravljanja. Zaokret dovodi do toga da uspeh ili neuspeh u poslovanju se vezuije za profesionalnu upravljaku strukturu menadere. Zahtev koji sa sobom nosi savremen pristup upravljakoj delatnosti: - nauka umesto navika, - promene i inovacije umesto tradicionalizma. Prema Piteru Drakeru motiv sticanja znanja i vetina u oblasti menadmenta nalazi se u stvaralatvu i razvoju, kao polazitima modernog menadmenta. Zato on i kae: Menadment se bavi ljudskim biima. Njegov zadatak je da osposobi ljude da zajedniki rade, da svoje snage uine delotvornim, a svoje slabosti irelevantnim. Menadment mora da omogui da preduzee i svaki od njegovih lanova raste i razvija se sa promenom potreba i mogunosti.

Principi menadmenta

2.POLAZNE OSNOVE MENADMENTA

Pojmovno odreenje menadmenta Termin menadment amerikog je porekla. On se koristi u upravljanju privrednom delatnou. Ovaj termin se primenjuje u upravljanju socijalno-ekonomskim procesima na nivou firme, koja posluje u trinim uslovima, kao i u neprofitnim organizacijama. Definicije menadmenta:

Prema P.Drakeru menadment je nezavisan od vlasnitva, poloaja i moi. Menadment je profesionalan, to je funkcija, disciplina i zadatak koji treba uraditi, a menaderi su profesionalci koji menadment sprovode u praksu. U ovoj definiciji naglasak je na profesionalizaciji. Kao savremen prilaz u usmeravanju procesa i ljudi menadment se poima i kao proces kreiranja i odravanja uslova u kojima pojedinci radei zajedno u grupama, efikasno postiu odreene ciljeve. Prema grupi autora menadment je multidisciplinarna vetina koja tretira tehno-ekonomske kategorije i rezultate u kontekstu meuljudskih odnosa i moe se definisati kao proces upravljanja i rukovoenja organizacijom. Prema Vrenu i Voju menadment predstavlja f-ju iji je cilj da se na efikasan nain obezbede, rasporede i iskoriste ljudski napori i fiziki resursi kako bi se postigao neki cilj. Menadment kao aktivnost postoji u svim organizacijama, i profitnim i neprofitnim, i neophodan je kad god ljudi ele da sarauju s ciljem da obave neki zadatak. Grupa amerikih naunika(Whitlock, Krumme, Crivellone) istie da je menadment proces planiranja, organizovanja, usmeravanja i kontrolisanja aktivnosti zaposlenih u kombinaciji sa drugim organizacionim resursima kako bi se postigli postavljeni ciljevi. Za menadment se moe rei da je to vid samostalnog i profesionalnog ostvarivanja upravljake delatnosti, u trinim uslovima, usmerene na postizanje odreenih ciljeva, putem racionalnog korienja materijalnih i radnih resursa, uz primenu principa, funkcija i metoda menadmenta.

Menadment kao koncept upravljanja predstavlja: Orijentaciju firmi na zahteve i potrebe trita, na tranji potroaa i orijentaciju proizvodnje ka tim vidovima produkcije, a to firmi moe doneti oekivani profit; Stalna tranja za poveavanjem efikasnosti proizvodnje, postizanju optimalnih rezultata, sa manjim utrocima;

Principi menadmenta

Privrednu samostalnost koja obezbeuje slobodu donoenja odluka onima koji snose odgovornost za konane rezultate delatnosti firme; Stalnu korekciju ciljeva i programa u zavisnosti od uticaja trita; Postizanje konanog rezultata delatnosti firme na tritu u procesu razmene; Neophodnost korienja savremene informacione tehnike za alternativno donoenje potrebnih i optimalnih odluka.

Menadment se javlja kao sinonim terminu upravljanje. Menader II - rukovodilac,direktor. Pod privrednom delatnou se podrazumeva delatnost firme u svim oblastima ekonomije(industrija,poljoprivreda,trgovina,brodogradnja,transport,bankarski poslovi,osiguranje idr) i u svim sferama delatnosti firme(istraivanje i razvoj,proizvodnja,marketing,finansije)ako je ona usmerena na ostvarivanje profita kao konanog rezultata delatnosti firme. Odreivanje ciljeva delatnosti firme , na krai i dui period, je izuzetno vana aktivnost u menadmentu. Razlikujemo: 1. Opte ciljeve(oznaavaju koncepciju razvoja firme u celini) 2. Posebne-specifine(razrauju se u okvirima optih ciljeva po osnovnim vidovima delatnosti firme) Racionalno korienje materijalnih i radnih resursa pretpostavlja postizanje ciljeva pri minimum korienja resursa, uz maksimalne efekte, to se postie u procesu upravljanja. Sadrina pojma menadment Pojam menadment je mogue posmatrati: kao nauku i praksu upravljanja, kao organizaciju upravljanja firmom i kao proces donoenja upravljakih odluka. Pod naunim osnovama upravljanja podrazumeva se sistem naunih znanja,koja ine teoretsku bazu prakse upravljanja, obezbeujui praksu menadmenta naunim preporukama. Autori radova iz oblasti naunog upravljanja izvukli su i postavili sledea nauna polazita:
Korienje naune analize za odreivanje najboljih sposobnosti zaposlenih za postizanje

ciljeva i reavanja konkretnih zadataka,

Vanost odabira radnika, pripremljenih za izvravanje odreenih zadataka, Neophodnost obezbeivanja radnika potrebnim resursima, u cilju efikasnog izvravanja

zadataka. Pristupi menadmentu U nauci upravljanja postoje 4 vane koncepcije: - Nauno upravljanje;
3

Principi menadmenta

Administrativno upravljanje; Upravljanje s pozicija psihologije i ljudskih odnosa; Upravljanje s pozicija nauke o ponaanju.

Znaajno mesto u teoriji i praksi upravljanja imaju sledei nauni prilazi upravljanju: - Prilaz upravljanju kao procesu; - Sistemski prilaz upravljanju, - Situacioni prilaz. KONCEPCIJA NAUNOG UPRAVLjANjA zapoela je svoj razvoj u SAD na poetku 20-tog veka. Njen osniva je F. Tejlor iju knjigu Principi naunog upravljanja smatraju poetkom priznavanja menadment nauke u samostalnu naunu oblast. Tejlor je menadment smatrao originalnom naukom,koja se zasniva na fundamentima tanih zakona,pravila,principa odvajanja planiranja od faktikog izvravanja samog rada. Autori ove koncepcije posvetili su svoja istraivanja osnovnim problemima upravljanja proizvodnjom i pitanjima poveanja efikasnosti proizvodnje. KONCEPCIJA ADMINISTRATIVNOG UPRAVLjANjA(1923.)- usmerena je na razradu optih problema i principa upravljanja organizacijom u celini. Organizaciona struktura firme se posmatra kao sistem uzajamnih veza. Organizacija se posmatra kao zatvoren sistem. Organizacijom se moe upravljati sistematino, kako bi se efikasnije ostvarili ciljevi. Ova koncepcija dobila je naziv KLASINA KOLA TEORIJE UPRAVLjANjA. Jedan od predstavnika ove kole A.Fajol smatra da upravljati znai planirati, organizovati, rasporeivati, komandovati, kontrolisati.Glavni doprinos A.Fajola teoriji upravljanja je u tome to on upravljanje posmatra kao univerzalan proces, koji se sastoji iz nekoliko uzajamno uslovljenih funkcija. KONCEPCIJA UPRAVLjANjA S POZICIJE PSIHOLOGIJE i LjUDSKIH ODNOSA- prva je definisala menadment kao ostvarivanje rada uz pomo drugih lica. Istraivanja amerikog psihologa A.Maslova pokazala su da motivi za aktiviranje ljudi jesu neekonomskog karaktera(KNU),ve razliite potrebe koje ne mogu biti iskazane u novanom iskazu.. ova koncepcija cveta u periodu 1930-1950 godine. Govori o tome da bi proizvodnost rada mogla da se povea, ne toliko uveavanjem zarada koliko kroz izmenu odnosa izmeu radnika i menadera . Pravci koncepcije GLOBALNE STRATEGIJE: - Teorija mnotva ciljeva - Podrazumeva se da je optimalizacija delatnosti usmerena na dobijanje maksimalnog profita - Optimalizacija poslovanja usmerena je na dobijanje max profita - Optimalizacija delatnosti se ostvaruje putem usavravanja osnovnih f-ja upravljanja. KONCEPCIJA UPRAVLjANjA S POZICIJE NAUKE O PONAANjU- je savremena teorija iji je razvoj zapoeo 60-tih godina 20-tog veka. Osnovni cilj ove koncepcije je poveati efikasnost organizacije na osnovama poveanja efikasnosti ljudskih resursa. Otuda se istrauju razliiti aspekti socijalnih uzajamnih uticaja, motivacije, karaktera vlasti i autoriteta, organizacione strukture, komunikacija u organizaciji, liderstva, promene sadrine rada i kvaliteta radne sredine. Osnovni cilj koncepcije je pruanje pomoi radniku u izgradnji sopstvenih mogunosti. Menadment kao koncepcija trinog upravljanja usmerena je na usavravanje organizacije upravljanja delatnou samostalnih preduzea. U toj koncepciji naglaena je veza samostalnih preduzea na trinim odnosima, odnosno sa problemima regulisanja trinih odnosa. Dajui znaaj istraivanju trinih odnosa, teoretiari menadmenta naglasak daju na potrebu prilagoavanja firmi
4

Principi menadmenta

zahtevima trita, za svaki konkretan proizvod. Organizaciono-tehniki aspekt usmeren je na tzv. Planiranje proizvoda, koje obuhvata sistem mera u preduzeu , kojima se istrauje trite konkretnih roba, sastavlja plan i program, razrauje uvoenje na trite novog proizvoda, a u cilju dobijanja profita njegove organizacije. Uspostavljanje i regulacija trinih odnosa zasnovano je na ekonomskoj snazi i nauno-proizvodnom potencijalu njegovih uesnika. Savremeni prilazi upravljanju Prilaz upravljanju kao procesu gradi se na pretpostavci da je upravljanje proces u kome je delatnost usmerena na postizanje ciljeva organizacije,ne kao jednokratno delovanje ve kao seriju neprekinutih uzajamnih veza upravljakih funkcija. Set f-ja i aktivnosti menadmenta obuhvata: planiranje, organizaciju, komandovanje, motivaciju, rukovoenje, koordinaciju, kontrolu, komunikaciju, istraivanje, predvianje, donoenje odluka, odabir kadrova, predstavljanje firme, voenje razgovora i pregovora, kao i zakljuivanje ugovora i dr. 1.SISTEMSKI PRILAZ-podrazumeva da su rukovodioci duni da posmatraju organizaciju kao ukupnost meuzavisnih elemenata, takvih kao to su ljudi, struktura, zadaci i tehnologija, koji su orijentisani na postizanje razliitih ciljeva, u uslovima stalnih promena u okruenju. 2.SITUACIONI PRILAZ-ima za polazite da aktivnosti i razliite metode upravljanja opredeljuje situacija. Ovaj prilaz daje veliki doprinos teoriji upravljanja. Pod situacijom se podrazumeva konkretan izbor sadraja, koji imaju uticaj na funkcionisanje organizacije u datom vremenu. Ovaj prilaz pretpostavlja poznavanje osnovnih unutranjih i spoljnih faktora, koji utiu na funkcionisanje organizacije. Zadatak menadmenta, kao nauke upravljanja, sastoji se u poveanju praktinog znanja istraivanja, orijentiui ih na razradu principa i metoda, pruajui mogunost praktinog reavanja, u ovim ili onim uslovima, problema funkcionisanja organizacije. Shvatanja i dometi menadmenta Menadment kao organizacija upravljanja firmom obuhvata sve vidove preduzetnike delatnosti, usmerene na ostvarivanje dobiti. Smisao menadmenta se ogleda u postizanju rezultata koje firma planira u toku preduzetnike delatnosti. Cilj svake organizacije jeste preobraaj resursa (kapital, materijali, tehnologija, informacija, radni resursi) radi postizanja konanih rezultata. Organizacija je anatomija preduzea , upravljanje to je filozofija, ili organizacija je statika posla, upravljanje je njegova dinamika. U prikazivanju strukture menadmenta obino se polazi od 3 nivoa: 1. TOP management- vii nivo upravljanja, vie rukovodstvo, 2. MIDDLE management-srednji nivo upravljanja, 3. LOWER management-nii nivo upravljanja. Pristupi u izuavanju menadmenta: - Menadment kao organizacija ljudi,timova,kolektiva; - Menadment kao sistem upravljanja; - Menadment kao upravljanje organizacijom; - Menadment kao proces donoenja upravljakih odluka.
5

Principi menadmenta

Sistem- ukupnost objekata koga posmatramo kao jednu celinu. Objekat upravljanja-firma ili neki njen samostalni deo- ima svoju okolinu gde vladaju trini odnosi. Ciljevi i zadaci menadmenta Krajnji cilj menadmenta firme se sastoji u ostvarivanju profita, putem racionalne organizacije i upravljanja procesima. Profit nije jedini motiv postojanja firme , samo obezbeuje odreenu sigurnost u buduem funkcionisanju firme. Dakle profit i njegovo kumuliranje omoguava prevladavanje rizika, koji se odnosi na realizaciju roba na tritu. U tim uslovima cilj menadmenta je stalno prevladavanje rizika u sadanjosti i budunosti. Vaan zadatak menadmenta je organizacija proizvodnje roba i usluga prema potrebama potroaa, na osnovu raspoloivih materijalnih i ljudskih resursa i obezbeenje rentabilnosti delatnosti preduzea i njegovog stabilnog poloaja na tritu. U zadatke menadmenta ulaze: - Stalno unapreivanje proizvodnje i poslovanja; - Motivisanje saradnika firme i stvaranje odgovarajuih uslova rada; - Stalna kontrola efikasnosti delatnosti firme, koordinacija rada svih organizacionih delova firme; - Stabilnost ponude i osvajanje novih trita. Takoe u zadatke koje reava menadment ubrajaju se i : - Odreivanje konkretnih ciljeva razvoja firme; - Izdvajanje prioritetnih ciljeva; - Razrada strategije razvoja firme; - Razrada sistema mera; - Odreivanje potrebnih resursa i izvora za njihovo pribavljanje; - Uvoenje kontrole za ostvarivanje postavljenih ciljeva. Karakteristina obeleja i nivoi menadmenta Karakteristina obeleja menadmenta obuhvataju: 1) EKONOMSKE ASPEKTE- podrazumeva se upravljanje procesom proizvodnje. 2) SOCIJALNO-PSIHOLOKE ASPEKTE-karakterie delatnost posebne grupe ljudi za organizaciju i rukovoenje naporima svih kadrova firme u cilju postizanja postavljenih ciljeva. 3) PRAVNI ASPEKT-odslikava strukturu dravnih, politikih i ekonomskih instituta, kroz pozitivno zakonodavstvo. 4) ORGANIZACIONO-TEHNIKI ASPEKT-uvodi racionalnu ocenu situacije i sistemski odabir ciljeva i zadataka, voenje i kontrolu nad aktivnostima, motivaciju i nagraivanje zaposlenih. Menadment je mogue definisati kroz 3 nivoa: - Strategijsko upravljanje; - Operativno upravljanje; - Kontrola. Strategijsko upravljanje obuhvata: o Definisanje ciljeva menadmenta, o Prognoziranje i predvianje rezultata razvoja,
6

Principi menadmenta o Perspektivno

planiranje kao sistem mera, potrebnih radi prevladavanja odstupanja prognoziranih rezultata od utvrenih ciljeva.

Operativno upravljanje obuhvata aktivnosti na planu realizacije mnotva usvojenih mera, koje se dele na: Organizaciju kao izgradnju potrebne strukture i potrebnih resursa, Rukovoenje kao snalaljivost u uslovima izgraene strukture. Kontrola obuhvata analizu postignutih rezultata, iji rezultati slue kao polazite novog ciklusa upravljanja. Menader i njegove funkcije Menader je rukovodilac ili upravlja, koji postojano obavlja stalnu dunost i dodeljena ovlaenja, za konkretne vidove delatnosti firme. Termin menader se odnosi na : Organizatora konkretnih vidova aktivnosti u okviru samostalnih organizacionih ili programskociljnih grupa; Rukovodioca preduzea u celini ili njegovog dela; Rukovodioca u odnosima sa potinjenima; Upravljaa bilo kog nivoa upravljanja, koji organizuje rad u skladu sa odreenim metodama. Pred menadera svih nivoa postavljaju se veoma visoki zahtevi,oni su sledei: - Sticanje optih znanja u oblasti upravljanja preduzeem; - Kompetentnost po pitanju tehnologije proizvodnje u oblasti kojoj firma pripada; - Ovladavanje administrativnim i preduzetnikim navikama; - Donoenje pravnih i kompetentnih odluka na osnovu saradnje sa rukovodiocima niih nivoa i definisanje njihovog uea u izvravanju donetih odluka. - Sticanje praktinih iskustava i znanja; - Znati analizirati delatnost i aktivnost firme, kao i konkurenta; - Znati predviati tendencije razvoja privredne konjukture, specifinosti tranje, ... U vanije zahteve prema menaderu svih nivoa javlja se vetina upravljanja firmom. To se odnosi na: Znanje u osposobljavanju saradnika Znanje sporazumevanja, sjediniti preduzee i radnike,kao i zatita njihovih interesa Selekcija kadrova u cilju ouvanja jedinstva i pravilnosti funkcionisanja firme. Trina ekonomija utie na potrebu stalnog razvoja menadera, a to se odnosi na stvaralaki rad, dobru informisanost, vetinu korienja resursa i postizanja efikasnog funkcionisanja firmi. Sadrina pojmova upravljanje, preduzetnitvo i biznis Smatra se da je efikasnost rada u organizaciji opredeljena vertikalnom podelom rada. U irem smislu upravljanje se shvata kao proces planiranja, organizovanja, motivacije i kontrole radi postizanja ciljeva organizacije. Upravljaka delatnost je vid drutvene delatnosti, iji je osnovni zadatak ostvarivanje ciljno usmerene aktivnosti zasebnih uesnika zajednikog radnog procesa, u radnom kolektivu kao celini.
7

Principi menadmenta

Stvaralaka energija oveka , koja se manifestuje kroz neprekinutu inicijativnost, kreativnost, istrajnost i samopouzdanje naziva se preduzetnitvo. Preduzetnika delatnost jeste osnovni vid samostalne privredne delatnosti (proizvodne i prometne)koja se ostvaruje od strane fizikih ili pravnih lica, koji rade u svoje ime i na svoj rizik. Sadrina pojma preduzetnitvo obuhvata i pojam BIZNIS. Koji oznaava radnu aktivnost usmerenu na ostvarivanje zadataka i ciljeva na tritu, a odnose se na razmenu roba i usluga, koristei se uobiajenim formama i metodamatrinog privreivanja. Termin organizaciona kultura obuhvata veliki deo pojava duhovnog i materijalnog karaktera u ivotu kolektiva: - Dominirajue u njenim materijalnim vrednostima i moralnim normama, - Donoenje kodeksa ponaanja i odomaeni rituali, - Maniri kadrova u odevanju, - Donoenje standarda kvaliteta proizvodnog programa. Re kultura oznaava vaspitanje, obrazovanje i razvoj. Upravljaka kultura upotrebljava se za karakteristike organizacije , organizaciono-tehnike uslove i tradiciju upravljanja, profesionalnog i moralnog razvoja menadera. U uem znaenju kultura upravljakog rada se tumai kao slubena etika menadmenta. Upravljaku kulturu mogue je definisati kao celinu karakteristinih vrednosti, normi, uglova posmatranja i ideja, karakteristinih za menadera, koji odluujue utiu na formiranje stila njegovog ponaanja. Svaki tip organizacione kulture mogue je identifikovati na 6 bazinih parametara: 1) Vanije karakteristike organizacije, 2) Osnovni stil liderstva, 3) Stil upravljanja u odnosu na radnike, 4) Integriue vrednosti, 5) Strateki ciljevi, 6) Kriterijumi uspeha. NORME koje karakteriu kulturu upravljake delatnosti su : - PRAVNE NORME-zasnovane su na zakonskim i drugim aktima drave, - MORALNE NORME-reguliu ponaanje menadera u domenu etinosti i morala, - ORGANIZACIONE NORME-opredeljuju strukturu organizacije, pravila i odnose u poslovanju, - EKONOMSKE NORME-kojima se regulie ekonomska delatnost organizacije. Organizaciona kultura se sastoji iz sledeih elemenata: - FILOZOFIJA-opredeljen smisao postojanja organizacije i njen odnos prema saradnicima i klijentima, - DOMINIRAJUE VREDNOSTI-na kojima se gradi organizacija, a koje se odnose na ciljeve njenog postojanja, - NORME-dodeljene saradnicima organizacije, - PRAVILA-po kojima se vodi igra u organizaciji, - KLIMA-koja postoji u organizaciji i prepoznaje se u atmosferi organizacije, - OBIAJNI RITUALI-koji govore o ponaanju u organizaciji.
8

Principi menadmenta

KULTURA PREDUZEA je celina vrednosti, normi, ideja koje nesvesno ili svesno formiraju stil voenja saradnika. Njeni osnovni aspekti su: - Ekonomski(odnos prema profitu,kontroli...) - Organizacioni(standardizacija, hijerarhija,formalizacija,jasno ciljno ponaanje) - Tehniki(inovacija, stepen rizika, uloga nauno - istraivakog i razvojnog rada) - Trini(uloga marketinga,odnos prema partnerima,uloga cenjenih klijenata). Organizaciona kultura formira se kao reakcija na 2 grupe zadataka: 1) Prvu grupu ine zadaci integracije unutranjih resursa i napora. 2) Na drugu grupu se odnose zadaci koje organizacija treba da reava u procesu uzajamnih odnosa sa okolinom. TIPOVI ORGANIZACIONE KULTURE: - Kultura vlasti-poseban znaaj ima lider, njegov lini kvalitet i sposobnosti. Naglaena je hijerarhijska struktura. - Kultura uloga-karakterie se strogom funkcionalnom podelom uloga i specijalizacijom uesnika. - Kultura zadataka-ovaj vid kulture je orijentisan na reavanje zadataka i realizaciju projekata. - Kultura linosti- organizacija ujedinjava ljude u cilju ostvarivanja njihovih linih ciljeva.

Moral i etika-osnove organizacione kulture Etika pripada redu filozofskih disciplina. Bavi se motivima, odnosno pobudama oveka i grupa, postavljajui norme-pravila ponaanja i delovanja, na putu ostvarivanja pozitivnih ciljeva. OBIAJ sadri u sebi elemente pobuda i pravila,najee kao subjektivni i relativni, govore vie o eljama manje o realnim ivotnim situacijama i dogaajima, karakteristian za narode, grupe i organizacije. Etika je tesno povezana sa poverenjem.

3.RAZVOJ TEORIJE I PRAKSE MENADMENTA

PREDNAUNI PERIOD RAZVOJA UPRAVLjAKE MISLI Kao delatnost sa veoma dugom tradicijom trgovina je jo u vreme vavilonske civilizacije(pre 5000 g.p.ne.)bila zakonom regulisana. Snaan razvoj egipatske kulture (4000-2000 g.p.n.e.)doprinelo je nastanku principaplaniranja, organizovanja i kontrole. Zakoni Hamurabija (2000-1700 g.p.n.e.)izmeu ostalog definiu materiju standarda i odgovornosti iz domena nagraivanja- nagrade i kazne. Isticanje znaaja organizacije i liderstva, susreemo u hebrejskim zapisima(600 g.p.n.e.). ideja o liderstvu se posmatra u kontekstu organizovanja grupa ljudi radi suprotstavljanja pretnjama napadaa.
9

Principi menadmenta

U kineskim zapisima je sadrano mnotvo misli iz razliitih oblasti koje se odnose na trgovinu, vojsku, sisteme i modele. to se tie Rimske imperije u periodu od 300 g.p.n.e.-300 g.n.e. zahtev efikasne kontrole i komunikacije se javlja kao uslov vladanja velikom imperijom. Inoviranjem zakonodavstva u oblasti trgovine , oko 1300 g.n.e. bavili su se Mletci. U to vreme dolazi do procvata ove delatnosti. Efikasno obuhvatanje i klasifikacija trokova i prihoda, u vidu dvojnog knjigovodstva, doprinos je L. Paolija u razvijanju trgovine kao delatnosti. Pitanje pragmatinog korienja vlasti inspirie Makijavelija (1500 g.n.e.)pri emu se vlast oslanja na podrci naroda.. ovaj model podrazumeva uestalu komunikaciju na liniji lider-narod. Adam Smit bavei se podelom rada ukazuje na znaaj specijalizacije za efikasnost i uspenost preduzea, pri emu izdvaja profit kao kljuni pokretaki motiv privreivanja. Pojavom masovne proizvodnje, Eli Vitni gradi svoj originalni pristup pitanju efikasnosti.

SAVREMENA UPRAVLjAKA MISAO I PUTEVI NjENOG RAZVOJA Henri Fajol u svom radu Industrijsko i opte upravljanje (1916.)naglaava da se teorije upravljanja mogu primeniti na sve oblike organizacione ljudske kooperacije. On ukazuje na taj nain na univerzalnost principa upravljanja. Harington Emerson izuava upravljanje na naunim osnovama. Frederik Tejlor , otac naunog upravljanja,pokree mnoga znaajna pitanja iz oblasti efikasne organizacije upravljake delatnosti. Posebno znaajan doprinos ovog naunika jesu studije vremena i izuavanje pokreta u uslovima industrijske proizvodnje. Henri Gant je istraivao i naglaavao vezu upravljanja i rada. Maks Veber definie teoriju o birokratiji, ukazujui na puteve i naine njenog samoodravanja i reprodukovanja. Frenk Gilbert uvodi izuavanje pokreta u industriji. Meri Folet bavila se praktinim posmatranjem vrednosti ljudskih odnosa u procesima poslovanja, u kojima postoji potreba za regulisanje konflikta. Elton Mejo naglaava vanost ljudskih odnosa i socijalnih faktora u industrijskim prilikama. ester Bernard je svoju panju koncentrisao na istraivanje nekoliko veoma aktuelnih tema, kao to su koncept autoriteta, vanost komunikacije, neformalne organizacije u upravljanju. Piter Draker,jedan od vodeih autora u oblasti upravljanja,ukazuje na iroke mogunosti efikasnijeg organizovanja i uspenijeg privreivanja. DOBITNIK NOBELOVE NAGRADE za EKONOMIJU Herbert Sajmon,razvija graenje teorije sa bihevioristike i kvantitativne osnove za savremeno upravljanje. NAUNO UPRAVLjANjE
10

Principi menadmenta

19. i 20. Vek je period razvoja nauke i tehnologije,ali i velikih drutvenih promena. U to vreme se razvija i nauka o upravljanju. Intenzivnije istraivanje upravljanja vezuje se za rad Frederika Tejlora i njegovih sledbenika. Adam Smit u naglaava znaaj podele rada i istie 3 glavne prednosti: 1) Rast umenosti svakog radnika, 2) Utede vremena izgubljenog pri prelasku sa jedne na drugu vrstu rada, 3) Bolje korienje novih maina. U Engleskoj s poetkom 19-tog veka drutveni reformatori bave se pitanjima unapreenja uslova i razvoja modela zajednica, gde se posebno istie, Robert Oven. arls Beibid se bavio unapreivanjem upravljanja primenom naunih tehnika. kole koje se javljaju: - KLASINA kola, - kola LjUDSKIH ODNOSA, - EMPIRIJSKA kola, - kola SOCIJALNIH SISTEMA, - NOVA kola TEORIJE UPRAVLjANjA. KLASINA KOLA Osnivai: Frederik Tejlor i Henri Fajol sledbenici: Luter Gulik, Lindal Urvik Sutinu naunog prilaza upravljanju Tejlor vidi u definisanju 4 opte oblasti: 1) OTKRIVANjE putem upotrebe naunog metoda. 2) UTVRIVANjE upravljakih f-ja u planiranju rada, umesto individualnog pristupa radnika u odabiru metoda rada. 3) IZBOR i UVEBAVANjE radnika i razvoj saradnje umesto podsticanja napora od strane zaposlenih. 4) PODELA RADA izmeu upravljaa i radnika tako da svako obavlja onaj posao za koji je najpogodniji, uz rast efikasnosti. Henri Gant je istraivao i razvijao sistem plaanja zarada, koji je podsticao predradnike i radnike da tee ka unapreivanju svog rada u praksi. Frank Gilbert daje doprinos istraivanju faktora motivacije u kontekstu unapreivanja rada i poslovanja. Moris Kuk ukazuje na mogunost primene naunog upravljanja na neindustrijske oblasti. Harington Emerson je definisao 12 principa efikasnosti. Krupna promena na planu naunog upravljanja deava se 1924. Godine. F.Tejlor postavlja niz pitanja : - da li bi se koji element rada mogao eleminisati ili neki delovi operacije kombinovati? - da li bi se redosled ovih zadataka mogao poboljati? -da li postoji najbolji nain da se obavi neki posao? Nauno upravljanje prema ovom nauniku se sastoji iz celokupne kombijacije elemenata: o Nauka, ne sistem rada odoka;
11

Principi menadmenta o Harmonija, ne razdor; o Saradnja, ne individualizam; o Maksimalni uinak umesto ogranienog uinka; o Razvoj svakog oveka do njegove najvee efikasnosti i prosperiteta.

HENRI FAJOL je jedan od osnivaa klasine kole upravljanja.On sloenost poslovnih procesa prikazuje kroz sledee grupe aktivnosti: - TEHNIKE proizvodnja i izrada proizvoda; - KOMERCIJALNE kupovina sirovina i prodaja proizvoda; - FINANSIJSKE nabavka i korienje kapitala; - SIGURNOSNE zatita zaposlenih i imovine; - KNjIGOVODSTVENE-evidencija i kalkulacija trokova, profita i obaveza, voenje bilansa i sastavljanje statistika; - UPRAVLjAKE aktivnosti. Po Fajolu upravljanje je iri pojam od administracije,a upravljati znai voditi preduzee ka njegovom cilju izvlaei maksimalne mogunosti iz datih raspoloivih resursa. Strukturu upravljake f-je ini 5 funkcija: 1) Planiranje- pogled u budunost i pripremanje za budue dogaaje, 2) Organizovanje-obezbeivanje potrebnih resursa i obuka menadera, 3) Komandovanje-aktivnosti usmeravanja podreenih , 4) Koordiniranje- usklaivanje aktivnosti uesnika u procesu ostvarivanja aktivnosti, 5) Kontrolisanje- proverava tok procesa u odnosu na planske parametre.

Fajol definie 14 principa rukovoenja: 1) PODELA RADA- oznaava specijalizaciju za vrstu posla i potrebu za usavravanjem. Ona ima za cilj da se proizvede vie i bolje sa istim dejstvom i naporom. 2) AUTORITET- ili ovlaenja i odgovornosti, koja ukazuju na zvanini status menadera. On se poistoveuje sa pravom na komandovanje i zapovedanje. Fajol razlikuje autoritet poloaja(prava vezana za mesto i funkcije efa) i lini autoritet(zavisi od efove inteligencije, znanja, spreme i iskustva, moralnih vrednosti i sl.) 3) DISCIPLINA- obuhvata ponaanje u skladu sa pravilima , to podrazumeva strog ali poten odnos prema podreenima. Podrazumeva respektovanje konvencija. 4) JEDINSTVO KOMANDE- u hijerarhiji rukovoenja princip da jedan ef treba da daje nareenja podreenom. 5) JEDINSTVO USMERAVANjA-podrazumeva orijentaciju aktivnosti svih uesnika ka istom cilju. 6) POTINjAVANjE INDIVIDUALNIH INTERESA OPTEM DOBRU- oznaava davanje prednosti interesu grupe u odnosu na pojedinane interese. Svaki pojedinac mora da uskladi svoje interese sa interesom preduzea. 7) NAGRAIVANjE-podrazumeva razraen sistem motivacije zaposlenih i adekvatno vrednovanje rezultata rada. 8) CENTRALIZACIJA-oznaava stepen do koga su data ovlaenja. 9) HIJERARHIJA-ili lanac ovlaenja koji govori o nadlenosti organa i njihovom meusobnom odnosu. To je red prema kome se reguliu odnosi u stvaralatvu.
12

Principi menadmenta 10) RED- oznaava princip ije znaenje je najlake sagledati preko zahteva da se sve nalazi na

svom mestu. U svakom preduzeu postoji materijalni(radno mesto za svaku stvar i svaka stvar na svom mestu) i socijalni red(jedno mesto za svaku osobu koje joj odgovara, ali i kome osoba odgovara). 11) PRAVINOST-princip koji zagovara korektan i jednak odnos prema saradnicima.Kombinacija je naklonosti i pravde. 12) POSTOJANOST ZAPOSLENIH-princip kojim se postie sigurnost zaposlenih za radno mesto , ime se smanjuje njihova fluktuacija. 13) INICIJATIVA-iznalaenje reenja i aktiviranje na osnovu ideja, tj preduzimljivost i kreativnost koju treba da ostvaruju podreeni. Sloboda i pouzdanje su podloga za inicijativu. 14) MORAL ZAPOSLENIH-razvijanje oseanja za zajednitvo i timski rad. Gulik struktuira upravljaku f-ju na: - Planiranje, - Organizovanje, - Kompletiranje osoblja, - Rukovoenje, - Koordinacija, - Izvravanje, - Sastavljanje budeta u vidu finansijskih planova knjigovodstva i - Finansijske kontrole. Istaknuti stvaralac i promoter principa naunog organizovanja Harington Emerson definisao je naela koja se odnose na tapski tip organizacije: 1) Jasno izraen cilj koga treba ostvariti- preciziranje proizvodnih zadataka i realizacija ciljeva; 2) Zdrav duh i irok horizont u shvatanju i poslovanju- potreba za inicijativnou i odvanou rukovodstva; 3) Korienje proizvodnih savetovanja-uvode se tabovi specijalista koji pomau linijskim rukovodiocima; 4) Odravanje discipline na visokom nivou- bez discipline nema organizacije i ona je osnova svake organizacije; 5) Primena pravinosti i estitosti u regulisanju odnosa izmeu lanova organizacije; 6) Poznavanje proizvodne situacije i brzo reagovanje na dogaaje-masovna proizvodnja trai veu kontrolu; 7) Odravanje ravnomernosti i sklada u odvijanju procesa-sinhronizacija proizvodnih kapaciteta i ravnomerni ritam proizvodnje; 8) Primena normi svuda gde je to mogue-one omoguavaju objektivno planiranje; 9) Analiza ovladavanja proizvodnim faktorima- optimalno angaovanje resursa u skaldu sa trinim zahtevima i uslovima; 10) Uticanje na radnike da najracionalnije izvravaju svoje zadatke-novi oblici rukovoenja zahtevaju nov odnos i tretman radnika u organizaciji; 11) Odravanje propisanog poslovnog reda-striktno sprovoenje mera organizacije; 12) Nagraivanje radnika po uinku-razviti koncept stimulativnog nagraivanja. KOLA LjUDSKIH ODNOSA
13

Principi menadmenta

Ova kola pokuava proniknuti u sutinu faktora koji omoguavaju kreativno iskazivanje oveka u procesima rada i poslovanju. Za ovu kolu moe se rei da je posveena oveku, kao pokretau i kreatoru tih procesa. Prva znaajna istraivanja u Hotornu vezana za podizanje efikasnosti rada bila su usmerena na istraivanja uticaja svetlosti i ostalih faktora na nivo produktivnosti rada. U organizaciji preduzea(industrijskog preduzea)mora postojati : TEHNIKA i HUMANA organizacija. Ove dve organizacije su meusobno povezane i uslovljene. Formira se teorija Meuljudski odnosi. Socijalni i psiholoki aspekti poloaja oveka i njihova uloga u procesu proizvodnje osnovni su predmet istraivanja kole ljudskih odnosa. Istraivanja Eltona Meja imaju poseban znaaj jer ukazuju na psiholoke i socioloke faktore od uticaja na produktivnost, istiui odgovarajue domete materijalnih faktora stimulacije. Meri Folet bavi se konfliktom u organizaciji, koji nastupaju putem nesporazuma, neznanja ili manjkavou dobrog vaspitanja. Lansirajui ideju konstruktivnog konflikta posmatra ih kao normalan proces delovanja organizacije. Meri Folet analizira 3 mogua naina reavanja konflikta: 1) dominacija - pobeda jedne strane nad drugom; 2) kompromis saglasnost postignuta na bazi ustupaka i potovanja; 3) integracija najkonstruktivnije izmirenje protivurenosti, pri emu se nita ne rtvuje, a uesnici konflikta su zadovoljni. Po M. Folet delovi upravljake f-je u cilju njene efikasnosti ostvaruju se po modelu zajednikeneprinudne vlasti. Ameriki autori ljudskih odnosa svoja istraivanja temelje na : - Da je ovek sam po sebi socijalno bie, - Da kruta hijerarhija podinjavanja i formalizacija organizacionih procesa nije u skladu sa prirodom oveka, - Reavanje problema zaposlenih posao je menadera. .Bernard smatra da su komunikacije najvanija f-ja menadmenta. EMPIRIJSKA KOLA Na temelju saznanja i iskustva klasine i kole ljudskih odnosa izrasla je poetkom XX veka,u SAD, empirijska kola upravljanja. - Menaderstvo je osnovna filozofija poslovanja! Prema Piteru Drakeru menaderstvo se vezuje za nivo poslovnih sistema. On menadment vidi kao specifini ekonomski organ industrijskog drutva, dok Vilijam Njumen menadment definie kao glavnu specijalnu tehniku. E.Peterson i E.Ploumen menaderstvo smatraju kao filozofiju ponaanja privrede i drutva. Polazite menadment koncepta nalazi se u zahtevu da menaderi ovladaju svim znaajnim funkcijama i segmentima poslovanja, ime se obezbeuje njegova integralnost i sveobuhvatnost. U ovakvim uslovima menadment postajekorisno znanje kako ga definie Piter Draker.
14

Principi menadmenta

Menader se slui sledeim funkcijama koje su meusobno uslovljene i integrisane, u cilju usmeravanja procesa u poslovnim sistemima: a) Menader odreuje ciljeve poslovnog preduzea, odluuje ta treba uraditi da bi se oni postigli, b) Menader organizuje, c) Menader obezbeuje administraciju, on formira kolektiv ljudi koji odgovara za razne poslove, d) II analizira rad organizacije, ocenjuje rad svih lica koja rade u preduzeu, e) II obezbeuje razvoj ljudi: on ili jaa jedinstvo ili ga gui. KOLA SOCIJALNIH SISTEMA U uslovima intenziviranja procesa privreivanja i snanijeg ukljuivanja drave u upravljake i ekonomske procese, kako na domaem tako i na meunarodnom planu, nastaje kola socijalnih sistema. Polazite ove kole nalazi se u shvatanju poslovnih sistema kao sloenih, dinamikih sistema, sa nizom podsistema, uz naglaenu socijalnu dimenziju, o emu svedoi i stav Personsa, koji organizaciju definie kao instrumentalni institut ili socijalni sistem, organizovan radi postizanja odgovarajueg cilja. .Bernard bavei se motivacijom, istrauje problematiku formalnih i neformalnih grupa i struktura. Bavei se pitanjem zadovoljavanja oveka unutar organizacijeon navodi 4 podsticajna faktora: 1) Materijalni(novac ili fiziki uslovi), 2) Line materijalne mogunosti za razlikovanje od drugih, presti ili vlast, 3) eljeni fiziki uslovi rada, 4) Duhovne pobude, ponos na svoje znanje i umenost, lojalnost prema organizaciji, estecki ili religiozni oseaji i sl. Herbert Sajmon bavei se problematikom odluivanja, istraivao je racionalne forme donoenja odluka, pri emu istie iroke mogunosti primene teorije igara, statistikih metoda, teorija selekcije, i drugih metoda, putem kojih bi se ostvario vii stepen egzaktnosti i uspenosti u odluivanju. Razlikuje dobre(ovek je zadovoljan uglavnom ovim odlukama) i optimalne(sistem II - ) odluke. Pod organizacionim donoenjem odluka podrazumeva: 1) Analizu, 2) Razmiljanje i 3) Procenu. 4) Robert Dabin pitanju odluka pristupa sa informacionog aspekta, istiui znaaj alternativnih odluka kao i posledica donetih odluka. NOVA KOLA TEORIJE UPRAVLjANjA Ova kola se zasniva na primeni matematike i njenih metoda i tehnika. Rizik u poslovanju i njegovo minimiziranje predmet su istraivanja mnogih autora ove kole. Unutar ove kole razvijaju se sledei pravci: 1) Ekonometrijski, 2) Prognostiki, 3) Informatiki i sl.
15

Principi menadmenta

Teite mnogih istraivanja je optimalizacija. U tim istraivanjima poseban znaaj su dali : Forester, Star, Akof, Bertalanfi. Nauka o upravljanju moe se prikazati kroz sledee pristupe: 1) Klasini, 2) Bihevioristiki(posmatra odnos 2 pojedinca), 3) Kvantitativni i 4) Moderni. Mogui pravci razvoja teorije upravljanja(menadmenta): 1)dominacija-oznaava put u kojem bi se ostvarila dominacija neke od kola,ili pravaca, to je malo verovatno, i u suprotnosti je sa evolutivnim principom. 2)divergencija ili autonomni put razvoja neke kole ili pravca, ova mogunost malo je izvesna. 3)poliferacija ili bujanje novih kola ili pravaca, takoe nije za oekivati. U literaturi se susreu i 2 mogunosti: 1) Konvergencija, koja oznaava meusobno proimanje i pribliavanje kola i pravaca, kako u pogledu predmeta, tako i metoda istraivanja. 2) Sinteza oznaava integraciju razliitih pristupa(sistemskog i situacionog), koja bi obuhvatila sve relevantne spoznaje o nekom pitanju, gradei pristup u reavanju problema jedne celine. Pristup sa viim stepenom izvesnosti. PROCES-predstavlja aktivnosti koje menader obavlja. PRINCIPI podrazumevaju pravila na osnovu kojih oni ostvaruju svoju delatnost.

4.PREDUZETNITVO I UPRAVLjANjE PROMENAMA

Nastanak ideje o preduzetnitvu vezuje se za 13.vek. Vladarima i dravnoj administraciji pojam preduzetnitva bio je vezan za njihove aktivnosti i delatnost. Zaokret u poimanju i tumaenju preduzetnitva dogaa se u 18.veku, kada se ideja preduzetnitva ugrauje u ekonomske tokove. Riald Cantilon, svojim radom Ogled o prirodi trgovine zapoeo je period naunog izuavanja ovog ekonomskog i drutvenog fenomena. Rizik i neizvesnost polazna je premisa u poimanju i razjanjavanju uloge preduzetnika. Preduzetnika uloga u oblasti ponude i tranje, podrazumeva i inovativnost,sposobnost koja opredeljujue utie na uspenost u voenju biznisa. Na podruju inovativnosti i invencija, ekonomista A.N. Baudeau, vidi mogunost smanjivanja rizika. Poseban znaaj daje novim tehnologijama, putem kojih eli da utie na smanjivanje trokova i stvaranje prostora za ostvarivanje veeg profita. Izuzetno znaajan period za razvoj preduzetnikih ideja i koncepcija je 19.vek. u kome se osporavaju stavovi i kole. Say sistematie delatnost na: 1) Prvu grupu gde se nalaze oni koji kreiraju nauna saznanja; 2) Drugu grupu u kojoj su oni koji znanja primenjuju u praksi(podruje na kome se susreu preduzetnici- njihova uloga je od posebnog znaaja u oceni tranje, stvaranju uslova za proizvodnju, kao i u pronalaenju kupaca); 3) Treu grupu ine proizvoai proizvoda i/ili usluga.
16

Principi menadmenta

Kod francuskih autora pravimo razliku izmeu prilaza i poimanja vlasnika, menadera i preduzetnika. U Engleskoj literaturi susreemo prilaze koji snano favorizuju vlasnika(kapitalistu). Adam Smit izjednaava funkciju preduzetnika i kapitaliste. D. Rikardo ulogu preduzetnika marginalizuje, a Mill preduzetnika poima kao pasivnog kapitalistu. U Nemakoj se preduzetnitvo poima sa talentom i retkim resursom. Sa stanovita rizika, Mangoldt ponudu deli na: - Deo koji ima poznatog kupca - Deo za trite nepoznatog kupca, gde je rizik izraeniji. Sa njegovog aspekta postoje sledei tipovi preduzetnika: Preduzetnika inovativnog(razvija proizvode) i Oportunistu(prilagoava se promenama ukusa i elja potroaa). umpeter preduzetnika vidi kao dinamiku snagu koja remeti ekonomski status quo svojim inovativnim ponaanjem. Osniva austrijske kole preduzetnitva Menger preduzetnika vidi kao manipulatora razliitim informacijama i ekonomskim kalkulacijama, ime ga oslobaa rizika i postavlja u ulogu aktivnog uesnika u reagovanju na promene na tritu i u okruenju, gde su anse za dobitak i gubitak podjednake. A.Walker pravi razliku izmeu uloge preduzetnika i vlasnika i istie tezu po kojoj je preduzetnik kreator bogatstva. F.Walker uspenog preduzetnika definie kao oveka koji ima naglaenu mo predvianja, organizacione sposobnosti za voenje biznisa i liderske osobine. Knight preduzetnike smatra delom menaderske strukture meu kojima postoje razlike u inicijativnosti i preuzimanju rizika i odgovornosti, te da menader postaje preduzetnik kada preuzima odgovornost za ostvarene rezultate. Savremeni ameriki ekonomisti preduzetnike smatraju nosiocima ogranienog rizika i donosiocima odluka.(to misli akli);ulc smatra da preduzetnik koristi profitne anse koje se ukazuju na tritu. Casson smatra da preduzetnika odlikuje donoenje pravih odluka i pravilnog reagovanja u procesu odluivanja. Bygrave preduzetnika opisuje kao osobu koja prepoznaje prave anse i stvara organizacione preduslove za njihovu realizaciju. Preduzetnitvo je poseban vid delatnosti koji predstavlja postojanje specifinog naina razmiljanja, specifinog stila i modela usmeravanja privrednih aktivnosti. Zadatak preduzetnike delatnosti ogleda se u obezbeivanju efikasnosti funkcionisanja firmi i/ili delatnosti individualnog preduzetnika, to predstavlja orijentaciju ka inovacijama, pribavljanje resursa iz razliitih izvora. Slobodu i samostalnost subjekt preduzetnike delatnosti ostvaruje kroz: Izbor sfere delatnosti, Izbor pravaca i metoda delovanja, Donoenje odluka i izbor sredstava za njihovo sprovoenje, Definisanje proizvodnog programa, izbor izvora finansiranja, odabir dobavljaa proizvoda i usluga, obezbeenje radne snage, izbor kanala i metoda prodaje, Postavljanje sistema normi nagraivanja rada i drugih vidova primanja zaposlenih, Definisanje nivoa cena i uslova prodaje za proizvode i usluge, Raspodelu preduzetnike dobiti.
17

Principi menadmenta

Preduzetnika delatnost fizikih i pravnih lica se regulie zakonima. Pravno lice je nosilac imovinskih prava i obaveza. Ono nastupa u privrednom ivotu u svoje ime. Preduzetnika delatnost fizikih lica zasniva se na privatnoj preduzetnikoj delatnosti. Oba oblika delatnosti se zasnivaju na vlasnitvu kapitala i svojine i na finansijskim sredstvima. Preduzetnik ostvaruje privrednu delatnost u svoje ime i na svoj rizik. Stoga se on definie kao lice koje ulae sopstvena sredstva u organizaciju i prihvata na sebe lini rizik. Preduzetnika delatnost se realizuje u duem periodu. Ona je usmerena na ostvarivanje komercijalnog uspeha merenog ostvarivanjem dobiti. Sutina preduzetnitva se sastoji u tome da se u uslovima neodreenosti trita nalazi mogunost najboljeg korienja imovine u vidu kapitala, vlasnitva, patentiranih prava i drugih resursa. Preduzetnitvo pretpostavlja postojanje ekonomski meuzavisnih subjekata trine privrede koji sarauju. Takve subjekte nazivamo POSLOVNIM PARTNERIMA , AGENTIMA, STRANAMA u POSLU... De Jordy ilustruje razliite naine i mogunosti uticanja na procese u sistemima(nivoi kreativnosti i rizika): o Administrator domain u kui ije delovanje obuhvata podruje realizacije zadataka definisanih od strane menadera. Efikasan je u izvravanju posla i voli izvesnost., o Menader snano je izraena organizaciona dimenzija u ovladavanju procesima, o Inovator- osoba koja ima potrebu da stalno inovira ambijent,krasi ga nemirni duh, i o Inventor- kreator novih proizvoda i procesa i organizacionog ambijenta- Jordy istie kvalitet, za ljude ovog profila je karakteristino da stalno pokuavaju da unose inovacije . rizik inventor inovator menader administrator kreativnost S.C. Harper preduzetnike kvalitete posmatra u kontekstu ocena predispozicija za postizanje preduzetnikog uspeha, navodi sledee odlike: Preduzetnici su tragai za novim mogunostima, Orijentisani su na izazove i promene, Izraena potreba za pobeivanjem-biti najbolji, Trino orijentisani, Vetina u nagraivanju saradnika, Pravedni i realni, Radni i odgovorni u izvravanju dodeljenih poslova, Dinamini i puni ivota to ih ini atraktivnim. W.G. Dyer istie sledee preduzetnike kvalitete: Spremnost da se prihvati rizik, Potreba za snanom konkurencijom, Sposobnost ovladavanja stresom i stresnim situacijama, Biznis doivljava i kao zabavu, Reava probleme na kreativan i originalan nain,
18

Principi menadmenta Poseduje oseaj za uoavanje anse, Predanost poslu i biznisu, Orijentacija na izazovne ciljeve, Realan u ocenama i procenama ansi i uspeha.

KONCEPT 10D autora W.D.Bugrave unosi nove zahteve koji se postavljaju pred one koji ele da budu uspeni preduzetnici. Ti zahtevi su: 1. Sklonost ka matanju i sanjarenju(Dream) Sposobnost kreiranja biznisa i pretpostavki za realizaciju ideje;
2. Ubedljivost(Decisiveness)

Klju uspeha se nalazi u brzom donoenju odluka;

3. Stvaralac(Doer)

Odluke brzo realizuje u praksi;

4. Odlunost(Determination) Istrajnost u realizaciji ideje; 5. Predanost-posveenost (Dedication)

Preduzetnici vole svoj posao i takav stav imaju i kad je teka situacija;
6. Odanost (Devotion)

Biznis je u prvom planu, ak i po cenu da se narue prijateljski i porodini odnosi; 7. Perfekcionista-detaljista(Details) Preduzetnik insistira na informacijama i detaljima znaajnim za biznis;
8. Sudbinu(Destiny) Vlada situacijom i dri sudbinu u svojim rukama; 9. Novac(Dollars)

Primarni motivacioni faktor nije novac, ve se njime meri uspeh;

10. Sklonost preduzetnika na participaciju u vlasnikoj f-ji(Distribute)

To se posebno odnosi na neposredne saradnike. Kako krenuti u graenje i razvijanje sopstvene preduzetnike karijere? ini se mudrim krenuti od poruka i saveta sadranih u radu Steyensona:
1. 2. 3. 4. 5.

Preduzetnici imaju sposobnost uoavanja anse i spremni su da ih uvek trae(aktivan prilaz problemima, traenje anse tamo gde je drugi ne vide), Verovanje u sopstvene ideje i mogunosti(ivi u ubeenju da svaka od ideja ima realnu trinu ansu), Panju usmeravaju ka budunosti(prolost ih manje zanima), Kreativnost(jedan od osnovnih zahteva za uspeh preduzetnika, aktivan je i delotvoran u svim fazama biznisa), Trina orijentacija i potreba za takmiarskim ambijentom(podrazumeva spremnost preduzetnika da se uvek dokazuje i potvruje na tritu),
19

Principi menadmenta 6. Fleksibilnost i adaptivnost na promene(zahtev koji trai od preduzetnike delatnosti da se

svojim odnosom i stavovima ne suprotstavlja promenama),

7. Realni optimizam(lina osobina biti realan mora biti prisutna u svim etapama biznisa), 8. Komunikativnost(oznaava vetinu ostvarivanja komunikacije, entuzijazam,jasnou 9.

10.

11.

12.

i svrsishodnost komunikacija, to i jesu osobine dobrog komunikatora), Spremnost na velika ulaganja i potpunu posveenost poslu(ukazuje na poglede i nain ivota preduzetnika, koji je spreman da mnogo toga uloi u cilju postizanja uspeha, suoavajui se sa izazovima i problemima koji stoje na putu, emotivno doivljavajui uspone i padove), Spremnost preuzimanja rizika(za postizanje uspeha potrebno je sagledati i predvideti nivo rizika i svesno kreirati situaciju u kojoj se moe upravljati rizikom u tokovima realizacije biznis ideje), Istrajnost i upornost(temeljne osobine preduzetnike filozofije poslovanja, gde se rezultat postie postupno i dosledno, ne naputajui biznis ideju, dok postoje trine okolnosti za njenu realizaciju), Akciona opredeljenost(sugerie razmiljanje po kojem je svaki korak i rezultat na putu postizanja uspeha znaajan).

Za preduzetnika se vezuju osobine poput inicijativnosti, sposobnosti uoavanja anse i preuzimanja rizika, organizacione sposobnosti i lidersko ponaanje. Preduzetnik, menader treba da obezbeuje ostvarenje preduzetnike vizije i misije, ciljeva i zadataka, politika i strategija u cilju ostvarivanja projektovanih efekata. Inovativno preduzetnitvo i manadment imaju suprotan trend tj. oni dovode do poveanja ukupnog broja zaposlenih.

20