„Тридесетогодишњи рат,

Општа криза и порекло стајаће

професионалне војске Хабзбуршке
монархије“
Џон А. Мирз

Алекса Станковић ИС 21-23

 1

Џон А. Мирз је истакнути историчар познат по својим доприносима на пољу историје Централне
Европе, посебно на истраживању Тридесетогодишњег рата и Хабзбуршке монархије. Џонова интересовања
везана су за Tридесетогодишњи рат, Хабзбуршку монархију, војну историју, друштвено-политичке прилике
за време ране модерне историје у Европи. Једно од Мирзових запажених радова је његов чланак под
насловом „Тридесетогодишњи рат `Општа криза` и порекло сталне професионалне војске у Хабзбуршкој
монархији“, објављен у „Central Europian History“ 1988. године. У овом чланку Мирз пише о сложеним
друштвено-политичким факторима који су допринели настанку стајаћих професионалних армија у периоду
Тридесетогодишњег рата који се водио у Европи од 1618. до 1648. године.
Тридесетогодишњи рат (1618-1648) представља један од најразорнијих сукоба у европској историји,
означавајући прекретницу у начину ратовања, војној тактици и организацији. Усред хаоса и покоља овог
дуготрајног сукоба, појава сталних војних снага преобликовала је начин ратовања и поставила темељ за
професионалну војску европских држава које ће доминирати на ратиштима у вековима који долазе.
Један од примарних фактора за успон стајаћих армија током Тридесетогодишњег рата био је сам
обим и трајање сукоба. Рат је трајао три деценије и укључивао бројне европске силе међу којима су
Шведска, Данска, Француска, Шпанија, Хабзбуршка монархија, Баварска.
Ранији сукоби, који су се у великој мери ослањали на привремене намете трупа подигнутих од
цивилног становништва које није било обучено за ратовање, Тридесетогодишњи рат је то променио. Почиње
да се тражи решење успостављањем сталних армија састављених од професионалних војника који су могли
да буду распоређени у тренутку и одржавани током трајања сукоба. Овај рат је створио је потражњу за
великим и добро обученим војним снагама способним за војне кампање на огромним територијама. Други и
кључни фактор који је покретао развој стајаћих армија била је еволуција војне технологије и тактике током
раног модерног периода. Широко усвајање ватреног оружја, посебно мускета и артиљерије натерао је и
променио традиционалне методе ратовања.
Како би ефикасније користили ово ново оружје и прилагодили се променљивом окружењу на
бојном пољу, војни команданти су препознали потребу за дисциплином. Сталне армије, са својом редовном
обуком, дисциплином и професионализму, показали су се да боље извршавају задатак него на брзину
окупљени жандари, плаћеничке снаге или обичан народ.
Појава стајаћих армија током Тридесетогодишњег рата имала је дугорочне промене, које су
преобликовале политичке, друштвене и војне пејзаже ране модерне Европе.
Централизација власти: Успостављање сталних армија допринело је централизацији власти у рукама
владара и владајућих елита. За разлику од децентрализованих војних система из прошлости, где су феудалци
подизали и одржавали своје трупе, сталне војске су биле директно под контролом државе. Ова
централизација је омогућила владарима да успоставе већу власт над својим територијама и консолидују
своју контролу над својим поданицима који су показивали забринутост у погледу њиховог потенцијала за
злоупотребу и тиранију.
Повећана државна контрола: Сталне војске представљале су значајно проширење државне моћи и
бирократије. Владари су се ослањали на ове професионализоване војне снаге да би спровели своју политику,

1
 2

сузбили неслагање и одржали унутрашњи ред. Раст сталних армија је тако олакшао развој модерних
бирократских институција и отворио пут успону апсолутистичких држава у Европи.
Финансијски терет: Одржавање сталних армија био је скуп подухват, који је стављао тежак
финансијски терет на државе које су их запошљавале. Трошкови регрутације, обуке, опреме и обезбеђивања
напрезали су државне финансије, што је довело до повећаног опорезивања и задужења. У многим
случајевима, владари су прибегли позајмљивању новца или наметању нових пореза како би финансирали
своје војне амбиције, погоршавајући друштвене и економске неједнакости у својим друштвима.
Утицај на цивиле: Присуство сталних армија имало је дубок утицај на цивилно становништво
затечено усред сукоба. Војске су често узимале храну, залихе и смештај од локалних заједница, што је
довело до широко распрострањеног разарања, расељавања и потешкоћа. Цивили су били изложени насиљу,
пљачки и злостављању од стране војника, што је допринело осећају несигурности и страха у ратом
захваћеним регионима.
Наслеђе милитаризације: Тридесетогодишњи рат оставио је трајно наслеђе милитаризације у
Европи. Успостављање сталних армија представљало је преседан за будуће сукобе, пошто су се државе све
више ослањале на професионализоване војне снаге да би оствариле своје геополитичке амбиције. Ова
милитаризација имала је далекосежне последице по европско друштво, обликујући политичке савезе,
дипломатске односе и културне ставове према рату и насиљу.
Џон кроз пажљиво испитивање архивских извора, историјских докумената и других аутора који
пишу о овом периоду пружа вредан увид у еволуцију војних институција, настанак и развој професионалне
војске и шире импликације ратовања у раној модерној Европи..
Мирзов приступ, се ослања на увид из политичке, друштвене и војне историје како би понудио
свеобухватно разумевање прошлости. Његов рад не само да осветљава кључне догађаје и развој, већ се бави
и ширим темама као што су формирање државе, динамика моћи и културне промене. Смештајући своја
систематска истраживања у шири контекст европске историје током раног модерног периода.
Поред свог академског доприноса, Мирз је вероватно утицао на генерације научника и студената
кроз своје предавање и менторство. Његова посвећеност историјском занату и његова страст за откривањем
прошлости несумњиво су инспирисали друге да наставе каријеру или заинтересовале нове читаоце за овај
историјски период. Као угледна личност у историји Централне Европе, Мирзов рад наставља да обликује
наше разумевање богате и разнолике историје региона, остављајући трајно наслеђе у аналима историјске
науке.