Универзитет у Приштини

Факултет Техничких наука Косовскa Митровицa

Модул: Инжињерство Заштите Животне Средине и
Заштите на раду

Семинарски рад
Предмет: Мониторинг животне средине

Тема: Значај мониторинга у праћењу загађења у животну

средину

Професор: Студент:

Др Ирма Дервишевић Драган Станојевић 262/21

Косовска Митровица Мај 20232022

 Садржај

1. Увод..................................................................4
2. Теоријски део.................................................5
2.1 Значај мониторинга животне средине за
одрживо управљање окружењем....................5
2.2 Методе и технологије у мониторингу
квалитета ваздуха, воде и земљишта................6
2.3 Мониторинг биодиверзитета и заштита
угрожених врста....................................................8
2.4 Утицај климатских промена на животну
средину..........................................................9
3. Мониторинг ефикасности заштитних мера за
одрживо управљање животном средином.10
4. Закључак..................................................11
5. Литература...............................................12
Значај мониторинга у праћењу загађења у
животну средину

1
 Увод

Мониторинг животне средине представља процес

прикупљања, анализе и интерпретације података о стању
животне средине на одређеном географском подручју.
Циљ мониторинга је да се прате промене у животној
средини и да се предузму мере за заштиту животне средине
од потенцијално штетних утицаја.
Мониторинг животне средине укључује прикупљање
података о квалитету ваздуха, воде и земљишта, као и о
стању биодиверзитета и животињских популација. Такође,
мониторинг обухвата и праћење утицаја људских
активности на животну средину, као што су промене у
коришћењу земљишта, промена климатских услова и утицај
привреде на околину.
Укратко, мониторинг животне средине је важан процес за
праћење промена у окружењу и за заштиту животне
средину.

2
 2.1 Значај мониторинга животне средине за
одрживо управљање окружењем

Мониторинг животне средине је од кључног значаја

за одрживо управљање окружењем. Он пружа
информације о стању животне средине и њеним
изменама, што помаже да се донесу одговарајуће
одлуке и употребе ресурси у складу са потребама
заштите животне средине.
Мониторинг може да се односи на различите аспекте
животне средине, као што су квалитет воде, ваздуха,
земљишта, биодиверзитет, климатске промене и слично. На
основу мониторинга се могу препознати проблеми и извори
загађења, као и одредити циљеви и мере за заштиту животне
средине.
Одрживо управљање окружењем подразумева балансирано
коришћење природних ресурса и заштиту животне средине.
Мониторинг помаже да се ово оствари тако што пружа
информације о томе како се природни ресурси користе и
који је њихов утицај на животну средину.

3
2.3 Методе и технологије у мониторингу квалитета
ваздуха, воде и земљишта

Мониторинг квалитета ваздуха, воде и земљишта

представља важан аспект у одрживом управљању
животном средином. У наставку ћу описати методе и
технологије које се користе у мониторингу ова три
аспекта животне средине. Мониторинг квалитета
ваздуха:
Сензори - Сензори су углавном јефтинији и
једноставнији за коришћење од других метода
мониторинга. Они могу да се уграде у стационарне
мреже или у покретне уређаје за мониторинг
квалитета ваздуха. Сензори могу да мере различите
параметре као што су концентрација PM10, PM2.5.
Метода гравиметрије - Метода гравиметрије користи
судове за прецницију који се углавном употребљавају
за мерење честица PM10 и PM2.5 у ваздуху. Овај
метод је углавном коришћен за дугорочно
мониторинг ваздуха.
Инверзионе методе - Инверзионе методе су
математички методи који се користе да се

4
прогнозирају концентрације загађујућих материја у
ваздуху.

Хемијске анализе - Хемијске анализе се користе за

мерење параметара као што су концентрације
загађујућих материја као што су нитрати, фосфати,
биохемијски киселински киселини и слично. Ова
метода се обично користи за детекцију загађивача у
површинским водама.
Метода теренских мерења - Ова метода се користи за
мерење

5
 2.4 Мониторинг биодиверзитета и заштита
угрожених врста

Како би се заштитиле угрожене врсте, мониторинг

биодиверзитета је кључан. Применом метода и
технологија у мониторингу биодиверзитета, може се
проценити број угрожених врста, стање њихових
станишта и количина популација.
Угрожене врсте су оне врсте које су у опасности од
исчезавања или које су већ исчезле из једног или више
подручја. Оне су угрожене услед разних разлога,
укључујући измењене услове станишта, измене
климатских услова, загађење животне средине, увоз
инвазивних врста и хабитатни губитак.
Мониторинг биодиверзитета се проводи на
различитим нивоима, укључујући генетски ниво, ниво
популације и екосистемски ниво. Методе
мониторинга могу се разликовати у зависности од
врсте која се праћи и у којој средини се налази.
За заштиту угрожених врста, најважније је проценити
стање њихових станишта. Мониторинг станишта се
врши преко анализе структуре и функције екосистема,
као и њихових промена у времену.

6
 2.5 Утицај климатских промена на животну
средину

Климатски промене представљају један од највећих

предизвикања за животну средину данас. Пораст
температура, пораст нивоа мора, промене у
оборинама, промене у екстремним временским
условима и смањење снежних покривача само су неки
од ефекта које су резултат климатских промена. Све
ово утиче на животну средину и може изазвати
негативне последице на биодиверзитет, екосистеме,
људско здравље, итд.
Ефекти климатских промена на биодиверзитет су
значајни. Климатске промене утичу на станишта
животиња и биљака, везе између врста, и дугорочну
динамику популација. Неке врсте не могу да се
прилагоде на нове услове, што може довести до
смањења популација, а чак и изумирања.
Климатски промене такође утичу на екосистеме.
Губитак или промена станишта утиче на различите
екосистеме на различите начине. На пример, у
северним регионима, промене климе могу довести до
отапања снега и мраза у ранојесенско време, што би
утицало на миграције дивљачи и на критичне периоде
раста биљака

7
 3. Мониторинг ефикасности заштитних мера за
одрживо управљање животном средином

Мониторинг ефикасности заштитних мера за одрживо

управљање животном средином представљају процес
праћења утицаја примењених мера на животну
средину. Овај процес је неопходан како би се
утврдило да ли заштитне мере доводе до жељених
резултата и да ли се постижу циљеви одрживог
управљања животном средином.
Примери заштитних мера могу бити примена закона и
прописа за заштиту животне средине, практиковање
одрживе полјопривреде, инвестиције у обновљиве
изворе енергије, управљање отпадом, итд.
Мониторинг ефикасности ових мера обично се
обавља уз помоћ подацима добијеним из различитих
извора, укључујући мерење концентрације загађивача,
праћење биодиверзитета и контролу станишта.
Мониторинг ефикасности заштитних мера
представљају важан инструмент за одрживо
управљање животном средином. Он помаже да се
утврди да ли заштитне мере доводе до жељених
резултата и да ли се постиже.

8
 Закључак

Из овог можемо закљуцити да је мониторинг од

изузетног значаја у праћењу загађења у животној
средини. Мониторинг омогућава добијање података о
квалитету ваздуха, воде, земљишта и биодиверзитету.
Такође, омогућава и праћење ефикасности заштитних
мера које су примењене у циљу одрживог управљања
животном средином.
Мониторинг је неопходан у процесу одрживог
управљања животном средином. Потребно је да се
наставе и унапређују методе и технологије за
мониторинг и да се примењују мере за заштиту
животне средине у складу са добијеним подацима.
Само на тај начин можемо осигурати бољу будућност
за нашу планету.

9
 Литература

1. www.wikipedia.com
2. Милићевић, Д. "Мониторинг загађења животне
средине
3. Вукмировић, З. "Значај мониторинга за
управљање животном средином". Заштита
животне средине

10