PREDMET: UPRAVLJANJE JAVNIM SEKTOROM

SEMINARSKI RAD

POJAM ORGANIZACIJE I SISTEMSKI PRISTUP

UPRAVLJANJA U JAVNOM SEKTORU

Mentor: Student:

Januar, 2024.
 SADRŽAJ

1. UVOD................................................................................................................................3

2. POJAM ORGANIZACIJE U JAVNOM SEKTORU..................................................4

2.1. Definisanje javnog sektora..........................................................................................4

2.2. Javna preduzeća..........................................................................................................5

2.3. Delatnost i cilj osnivanja javnih preduzeća.................................................................6

3. ORGANIZACIJE I SISTEMSKI PRISTUP UPRAVLJANJU JAVNIM

SEKTOROM........................................................................................................................8

3.1. Osnovni principi organizacione efikasnosti................................................................8

3.2. Upravljanje javnim preduzećem.................................................................................9

3.2.1. Upravljanje pomoću ciljeva i rezultata.........................................................................

3.2.2. Upravljanje pomoću izuzetaka......................................................................................

3.2.3. Upravljanje pomoću projekata......................................................................................

3.3. Javna preduzeća u Srbiji i reformski prioriteti upravljanja.......................................12

4. ZAKLJUČAK................................................................................................................14

LITERATURA...................................................................................................................15

2
 1. UVOD

Transformacija menadžmenta javnog sektora traje i prisutna je svuda u svetu.

Reformski proces započeo je 70-ih godina prošlog veka u Velikoj Britaniji, a razvio se
vremenom u reformski pravac pod nazivom Novi javni menadžment (NJM). Nedovoljna
efikasnost, efektivnost i finansijska stabilnost postojećih javnih sistema upravljanja
uzrokovala je uvođenje inovacija i prihvatanje principa upravljanja iz privatnog sektora. 1
Javna ovlašćenja se formalno pravno mogu poveriti svim organizacijama i pojedincima,
međutim odluka o tome kojim subjektima će biti „povereno“ vršenje javnih ovlašćenja nije
slobodna.2 Ta odluka nije zavisna od nahođenja zakonodavca, već je uslovljena prirodom
delatnosti određenih preduzeća i ustanova. Ova ovlašćenja se poveravaju samo onim
preduzećima i ustanovama čija je delatnost od takvog značaja za državu da je ona posebno
zainteresovana za njeno obavljanje. Zainteresovanost države se ogleda u značaju koji te
delatnosti imaju za normalno odvijanje života u državnoj zajednici, jer država može imati
interes i za obavljanje delatnosti nekih drugih „običnih“ preduzeća (većih fabrika i sl.). U
pitanju su vitalni a ne izvedeni interesi države. Vršenje takvih delatnosti, odnosno pružanje
određenih usluga se mora obezbediti na takav način da to bude kontinuirano, nesmetano i
jednako dostupno svima. 3

Cilj rada je ukazati na pojam organizacije i sistemski pristup upravljanju javnim

sektorom. Ukazano je na pojam organizacije u javnom sektoru, gde su definisani sami termini
„javni sektor“ i „javna preduzeća“, te je istaknuta delatnost i cilj osnivanja javnih preduzeća.
Naredno poglavlje rada govori o sistemskom pristupu upravljanja javnim sektorom, gde su
obrađene celine „osnovni principi organizacione efikasnosti“ i „upravljanje javnim
preduzećima. Poseban deo rada odnosi se na javna preduzeća Republike Srbije i reformske
prioritete upravljanja.

1
Jordanovski, G.: Značaj razvoja kompetencija u strategijskom menadžmentu. Master rad. Univerzitet
Singidunum, Departman za poslediplomske studije, Beograd, 2017.
2
Zakon o javnim službama, " Sl. glasnik RS ", br. 42/91, 71/94, 79/2005 – dr. zakon, 81/2005 – ispr. dr. zakon,
83/2005 - ispr. dr. zakon i 83/2014 - dr. zakon.
3
Milkov, D.: Upravno pravo I, Uvodna i organizaciona pitanja, Univerzitet u Novom Sadu, Pravni fakultet,
Novi Sad, 2013.
3
 2. POJAM ORGANIZACIJE U JAVNOM SEKTORU

2.1. Definisanje javnog sektora

Prema međunarodnim standardima, javni sektor se sastoji od jedinica sektora države i

javnih (nefinansijskih i finansijskih društava). Institucionalne jedinice koje čine javni sektor
su rezidentne jedinice koje se nalaze pod kontrolom države, direktno ili indirektno preko
drugih javnih privrednih društava. Da li privredno društvo pod kontrolom države pripada
sektoru države ili je deo sektora javnih (nefinansijskih ili finansijskih) društava određuje se
na osnovu kvantitativnog testa.4

Tabela 1. Definisanje javnog sektora

Sektor
Sektor Sektor neprofitnih
Sektor Sektor
nefinansijskih finansijskih institucija koje
države domaćinstava
društava društava pružaju usluge
domaćinstvima
Država na
centralnom nivou
Javna
vlasti Javna finansijska
nefinansijska
Država na privredna društva
privredna društva
saveznom nivou
vlasti
Privatna Privatna
Država na
lokalnom nivou
Privatna Privatna
vlasti
nefinansijska finansijska
Fondovi
privredna društva privredna društva
socijalnog
osiguranja

Javni sektor

(preuzeto sa: Republički zavod za statistiku, 2018)

Pravna forma privrednog društva ne čini kriterijum za klasifikaciju u određeni

institucionalni sektor, tj. određeno privredno društvo, po nacionalnom zakonodavstvu, može
predstavljati javno društvo, ali se za statističke potrebe, a u skladu sa međunarodnim
standardima, može klasifikovati u sektor države.

4
Republički zavod za statistiku.: Sektorska klasifikacija institucionalnih jedinica, 2018. Dostupno na:
https://www.stat.gov.rs/media/2855/metodoloske-napomene-30-04-2018-latinica.pdf, 24.01.2024.
4
 Primer predstavljaju javna privredna društva u delatnosti železničkog saobraćaja.
Statusnom promenom od „Železnica Srbije“ formirana su nova akcionarska društva
„Železnice Srbije“ a.d., „Infrastruktura železnice Srbije“ a.d., „Srbija kargo“ a.d. i „Srbija
voz“ a.d. U skladu sa kvantitativnim i kvalitativnim kriterijumima, „Srbija kargo“ a.d.
klasifikovana je u podsektoru S.11001, dok su ostala ti društva klasifikovana u podsektoru
S.1311.5

2.2. Javna preduzeća

Organizacije koje vrše profitnu, privrednu delatnost čine preduzeća odnosno

privredna preduzeća. Mogu se razlikovati javna preduzeća i druga (nejavna preduzeća). Pod
javnim preduzećima se smatraju ona preduzeća čija je delatnost od javnog značaja. 6 Subjekti
vršenja delatnosti od javnog interesa su:

 javna preduzeća;
 društvo sa ograničnom odgovornošću i akcionarsko društvo čiji je jedini vlasnik
javno preduzeće;
 društvo kapitala čiji je jedini vlasnik Republika Srbija, autonomna pokrajina,
jedinica lokalne samouprave, kao i zavisno društvo čiji je jedini vlasnik to
društvo kapitala;
 druga društva kapitala i preduzetnici.7

Zakonom je predviđeno osnivanje privrednih društava od strateškog značaja za Srbiju

u kojima je država direktni ili indirektni vlasnik najmanje 25% osnovnog kapitala društva.
Što se tiče osnivanja javnih preduzeća u Zakonu o javnim preduzećima je precizno definisano
ko ih osniva, zavisno od nivoa, odnosno ko vrši osnivačka prava. Ako javno preduzeće
osniva Republika Srbija, prava osnivača ostvaruje Vlada. U pogledu pokrajinskog nivoa, akt
o osnivanju donosi skupština autonomne pokrajine koja ostvaruje prava osnivača.8

5
Republički zavod za statistiku.: Sektorska klasifikacija institucionalnih jedinica, 2018. Dostupno na:
https://www.stat.gov.rs/media/2855/metodoloske-napomene-30-04-2018-latinica.pdf, 24.01.2024.
6
Tomić, Z.: Upravno pravo, priručnik za polaganje pravosudnog ispit, Knjiga 9. Pravni fakultet Univerziteta u
Beogradu, JP Službeni glasnik, Beograd, 2008.
7
Carić, S., Vitez. M., Mijatović, M., Veselinović, J.: Privredno pravo, Univerzitet privredna akademija Novi
Sad, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment, Novi Sad, 2016.
8
Veselinović, J.: Privredno pravo, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2017.
5
 Konačno, javno preduzeće za obavljanje komunalne delatnosti ili delatnosti za rad
organa jedinice lokalne samouprave osniva skupština jedinice lokalne samouprave, koja
ostvaruje prava osnivača. Osnivački akt obavezno sadrži navođenje podataka o udelima
osnivača u osnovnom kapitalu koji je izražen u procentima.9

2.3. Delatnost i cilj osnivanja javnih preduzeća

Javna preduzeća predstavljaju zajednički naziv za preduzeća koja obavljaju delatnosti

od opšteg interesa, a koja osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina, ili jedinica lokalne
samouprave.

U Zakonu o javnim preduzećima10 je određeno šta se podrazumeva pod delatnostima

od opšteg interesa. To su delatnosti u oblasti:

• proizvodnja prenosa i distribucije električne energije;

• proizvodnje i prerade uglja;
• istraživanja, proizvodnje, prerade, transporta i distribucije nafte i prirodnog i
tečnog gasa;
• prometa nafte i naftnih derivata;
• železničkog, poštanskog i vazdušnog saobraćaja;
• telekomunikacija;
• izdavanja službenog glasila Republike Srbije;
• izdavanje udžbenika;
• upravljanje nuklearnim objektima, korišćenja, upravljanja, zaštite i unapređivanja
dobara od opšteg interesa (vode, putevi, mineralne sirovine, plodne reke, jezera,
obale, banje, divljač, zaštićena područja), proizvodnja, promet i prevoz
naoružanje i vojne opreme, upravljanje otpadom kao i komunalne delatosti.

Pored toga, kao delatnost od opšteg interesa smatraju se i „delatnosti od strateškog

značaja za Republiku Srbiju, kao i delatnosti neophodne za rad državnih organa i organa
jedinice lokalne samouprave, utvrđene zakonom ili aktom Vlade“.

Pored javnih preduzeća delatnost od opšteg interesa može da obavlja i društvo

kapitala čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne
9
Veselinović, J.: Privredno pravo, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2017.
10
„Sl. glasnik RS“, br. 15/2016 i 88/2019.
6
samouprave i njihova zavisna društva, kao i društvo kapitala i preduzetnika, u skladu sa
zakonom kojim se uređuje njihov pravni položaj, kada im nadležni organ poveri obavljanje te
delatnosti. U tom slučaju, društva kapitala, zavisna društva i preduzetnik obavljanju
delatnosti od opšteg interesa imaju isti položaj kao i javna preduzeća. Prava, obaveze i
odgovornosti između društva kapitala ili preduzetnika kome se poverava obavljanje delatnosti
od opšteg interesa i Republike Srbije, autonone pokrajine ili jedinice lokalne samouprave,
uređuje se ugovorom u skladu sa zakonom.11

Cilj osnivanja javnih preduzeća je preciziran Zakonom o javnim preduzećima gde je

navedeno da se javno preduzeće osniva i posluje radi:

1. obezbeđivanja trajnog obavljanja delatnosti od opšteg interesa i uređenog

zadovoljavanja potreba korisnika proizvoda i usluga;
2. razvoja i unapređivanja obavljanja delatnosti od opšteg interesa;
3. obezbeđivanja tehničko-tehnološkog i ekonomskog jedinstva sistema i
usklađenosti njegovog razvoja;
4. sticanja dobiti;
5. ostvarivanja drugog zakonom utvrđenog interesa.12

Za svaku kalendarsku godinu javno preduzeće donosi program poslovanja na koju

saglasnost daje osnivač. Usvojeni program javnih preduzeća čiji je osnivač autonomna
pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, kao i zavisnih društava kapitala čiji je
osnivač to javno preduzeće dostavljaju se ministarstvu obrazovanom za oblast u kojoj je
delatnost za koje je obrazovano javno preduzeće ministarstvo nadležno za poslovne trgovine,
ministarstu nadležnom za poslove rada, ministarstu nadležnom za poslove finansija i
ministarstu nadležnom za poslove lokalne samouprave.

11
Zakon o javnim preduzećima, „Sl. glasnik RS“, br. 15/2016 i 88/2019.
12
Član 4, isto.
7
 3. ORGANIZACIJE I SISTEMSKI PRISTUP UPRAVLJANJU
JAVNIM SEKTOROM

Savremeni menadžment kako u privatnom, tako i u javnom sektoru u suštini ima tri
upravljačka zadatka, a to su: usmeravanje poslova i organizacije, upravljanje ljudima i
upravljanje operacijama, odnosno procesima kojima se obezbeđuju određeni proizvodi i
usluge. Zapravo, menadžment osigurava to da se postavljeni ciljevi organizacije ostvare
kolektivnom akcijom zaposlenih koji izvršavaju svoje zadatke i obavljaju funkcije kako bi se
ostvarila svrha jedne organizacije. Ciljevi organizacije postoje da bi se ispunila svrha i misija
zbog koje je organizacija uspostavljena i postigli definisani ciljevi. 13

3.1. Osnovni principi organizacione efikasnosti

Dve dimenzije menadžmenta su posebno važne za njegov uspeh, a to su efikasnost i

efektivnost. Efikasnost znači raditi prave stvari na pravi način, dok efektivnost podrazumeva
vršenje pravih stvari uopšte da bi se ostvarila svrha organizacije. Za uspeh menadžmenta u
javnom sektoru pre svega je bitno voditi računa o činjenici da javni sektor raspolaže
ograničenim materijalnim i finansijskim resursima i da svoje ciljeve realizuje u promenjivom
okruženju.14

Uopšteno posmatrano javna preduzeća čine neefikasan sistem u poređenju sa

privatnim. Postoje brojne teorije o uzrocima, a jedna od njih je „Teorija svojinskih prava“,
prema kojoj se uzroci nalaze u nedostacima javne svojine, koja nije transferibilna. Pojedinac
ne može da proda tu svojinu, koja se pre zvala društvena. Kakvo god da je poslovanje javnog
preduzeća, ono mora opstati. Drugi faktor je asimetrična informisanost, odnosno nedovoljna
informisanost vlade ili dr. državnih organa o poslovanju tih preduzeća. Prema „Teoriji javnih
izbora“ menadžeri javnih preduzeća mogu sebi obezbediti veće zarade, moć, prestiž
povezujući se sa državnim službenicima u nadležnim ministarstivma. Ove nalaze o
neefikasnosti javnih preduzeća potvrđuje i veliki broj empirijskih istraživanja. Uzimajući u
obzir činjenicu da se javna i privatna preduzeća toliko razlikuju po ciljevima, smatra se da je
praktično nemoguće izvršiti poređenje jednih sa drugim.

13
Bovaird, T., Loeffler, E.: Public Management and Governance, Published by Routledge, 2008.
14
Minić, M.: Upravljanje ljudskim resursima u javnom sektoru, nastavni materijali. Megatrend, Beograd, 2020.
8
 Razlozi zbog kojih državna preduzeća mogu biti manje efikasna u odnosu na privatni
sektor su sledeći:
• organizacioni podsticaji: motiv poslovanja javnih preduzeća nije profit, pa
maksimiranje produktivnosti nije prioritet;
• kadrovska ograničenja: rigidnost pravila, kako zaposleni u javnom sektoru ne bi
zloupotrebljavali svoju moć;
• ograničenja nabavki: da bi se izbegle zloupotrebe u nabavci robe i usluga, država
propisuje procedure koje sa sobom nose povećanje troškova;
• ograničenje u budžetiranju: nedovoljna sredstva za modernizaciju javnih
preduzeća iz budžeta;
• birokratsko ponašanje; čini prepreku u postizanju efikasnosti u javnom sektoru.15
Međutim, neefikasnost javnog sektora u odnosu na privatni nije uvek dokaziva.
Ukoliko se posmatraju troškovi privatnih preduzeća u sličnoj delatnosti sa javnim
preduzećima, tendencija ka manjim troškovima je evidentna. Međutim, teza o efikasnijem
privatnom sektoru nije opšte prihvaćena. U većini slučajeva, javni i privatni sektor ne
proizvode ista dobra, usled čega poređenje nije jednostavno. Takođe prilikom pružanja
usluga, teško je izmeriti inpute i autpute (kvalitetno obrazovanje). Postoje primeri u kojima u
konkurenciji sa privatnim sektorom, javni sektor pokazuje isti nivo efikasnosti (železnice u
Kanadi).16

3.2. Upravljanje javnim preduzećem

Menadžment javnih preduzeća u aktuelnim uslovima nalazi se između dva zahteva.

Da se po ekonomskim cenama proizvode i prodaju proizvodi i usluge, i da ta cena bude
konkurentna na tržištu pri čemu država aktivno učestvuje u kreiranju cena putem režima
saglasnosti. Ovim preduzećima se ustvari nameće socijalna funkcija sa jedne strane, ali sa
druge strane visoki troškovi proizvodnje stavljaju javna preduzeća u poziciju gubitaka.
Pojedini autori navode da „duže i masovnije istiskivanje preduzetničke i menadžmentske
funkcije iz javnih preduzeća, odnosno njihovo tretiranje kao mehaničke transmisije države i
njene dnevne politike protivreči suštinu integralno shvaćenog javnog interesa“.17

15
Stiglic, E.Dž.: Ekonomija javnog sektora, Ekonomski fakultet, Beograd, 2008.
16
Lovre, I.: Analiza efikasnosti u javnom sektoru. Doktorska disertacija. Univerzitet Edukons, Fakultet
poslovne ekonomije, Sremska Kamenica, 2015.
17
Popović, T.: Šta je javni interes u savremenom javnom preduzeću (uloga i organizacija javnih preduzeća u
bitno izmenjenom međunarodnom razvojnom i tržišnom okruženju, u: Položaj i uloga javnim preduzeća u
Srbiji, Institut ekonomskih nauka, Beograd, 1995.
9
 Kada se govori u upravljanju javnim preduzećem, navode se tri osnovna načina
upravljanja:

• upravljanje pomoću ciljeva i rezultata;

• upravljanje pomoću izuzetaka; i
• upravljanje pomoću projekata.18

3.2.1. Upravljanje pomoću ciljeva i rezultata

Ključan faktor koji omogućava organizaciji da ostvari uspeh je upravljanje. Jedan od

priznatih pristupa u oblasti menadžmenta je upravljanje pomoću ciljeva, To je strategijski
pristup upravljanju koji se fokusira na postizanje rezultata kroz jasno definisane ciljeve i
njihovo stalno praćenje. Ova metoda podstiče saradnju između menadžmenta i zaposlenih
kako bi se postigli dogovoreni ciljevi. Jedna od ključnih prednosti upravljanje pomoću ciljeva
je da usmerava organizaciju prema zajedničkom cilju. Kroz definisanje ciljeva na različitim
hijerarhijskim nivoima, upravljanje pomoću ciljeva stvara jasnu vezu između organizacijskih
ciljeva i ciljeva pojedinca, što obezbeđuje usklađenost aktivnosti svih zaposlenih. Osim toga,
upravljanje pomoću ciljeva pruža mogućnost kontinuiranog praćenja napretka.19

Upravljanje pomoću ciljeva i rezultata predstavlja koncept fetišizira rezultata

poslovanja, tj. profit, a ne aktivnost (proces sistema). Razvija se kroz proces korporativnog
planiranja, predvodeći zajedniče ciljeve u individualne, pri čemu se teži ka povećanju učinka
menadžera. Zapravo menadžeri svoje individualne ciljeve ostvaruju putem realizacije ciljeva
poslovnih jedinica kao sastavnih delova organizacije, a preko njih usaglašavaju svoje ciljeve
sa ciljevima strateškog planiranja cele organizacije. Među najvrednijim elementima ove
teorije je postavljanje standarda učinka menadžera u svim ključnim oblastima. Lična procena
učinka treba da bude podvrgnuta zajedničkoj oceni menadžera, mora da se usmeri na učinak,
a ne na ličnost, te treba biti usmerena na poboljšanje, a ne na kritiku postignutog. Drugi
elemenat ove teorije je isticanje potrebe za obrazovanjem menadžmenta kako bi se postigli
što bolji rezultati u ključnim oblastima. Ovaj model je dosta prisutan u praksi, a osnovni
problem mu je u definisanju rezultata u javnom sektoru, samih preduzeća, pojedinaca i
delova preduzeća.

18
Mladenović, S.: Upravljanje javnim sektorom. Nastavni materijal. Fakultet za pravo, bezbednost i
menadžment „Konstantin Veliki“, 2023.
19
Šćepanović, B.: Upravljanje pomoću ciljeva (MBO): Put ka uspehu i efikasnosti, MCB Menadžment Centar
Beograd, 2023. https://www.mcb.rs/blog/upravljanje-pomocu-ciljeva-mbo-put-ka-uspehu-i-efikasnosti/,
25.01.2024.
10
 3.2.2. Upravljanje pomoću izuzetaka

Upravljanje pomoću izuzetaka predstavlja sistem identifikovanja i komuniciranja koji

signalizuje rukovodiocu kada je njegova pažnja potrebna (kada je potrebno rešavanje nekog
problema), a kada nije potrebno, sistem miruje. Ovaj koncep se sastoji od šest delova:

 određivanje vrednosti koje se numerički izražavaju (merenje inputa u preduzeću);

 ciljevi preduzeća treba da odgovaraju strategiji preduzeća, ciljevi se definišu za
sve nivoe, nosioce i različite vremenske periode;
 rangiranje (određivanje) koji su to ključni elementi za postizanje ciljeva;
 informisanje o rezultatima poslovanja;
 analiza rezultata u odnosu na planirano kako bi se utvrdili uzroci odstupanja,
nosioci i koja su moguća rešenja problema;
 potrebno je sistem usmeriti ka planskim zadacima, a pri tome i eliminisati štetne
aktivnosti

Menadžment pomoću izuzetaka (engl. Management by Exception –MbE) je koncept

decentralizovanog oblika menadžmenta koji daje veliku slobodu saradnicima u izvršavanju
zadataka. Menadžment interveniše samo u slučajevima kada rešavanje problema odstupa od
standardnog propisanog.20

3.2.3. Upravljanje pomoću projekata

Organizacija koja usvoji ovakav pristup upravljanja – upravljanje pomoću projekata,

svoje poslovne aktivnosti definiše kao projekte sa svim njihovim karakteristikama. Poslednjih
godina, sve više organizacija koristi ovaj pristup u različitim privrednim delatnostima. 21

Upravljanje projektima u literaturi se sreće i naziva kao matrična organizacija,

modularna organizacija i slično. Tu dolazi do dekomponovanja aktivnosti preduzeća po dva
osnova: po vertikali preduzeće se deli na projekte (npr. proizvode, tržišta), a po horizontali na
funkcije neophodne da se projekti realizuju. Na ovaj način upravljanje se čini efikasnijim,
bržim i kvalitetnijim. Svaki projekat poseduje podtimove za nabavku, prodaju i slično.

20
https://iceps.edu.rs/wp-content/uploads/2018/02/6.-Planiranje-menad%C5%BEmenta-dr-Mirkovic-
Valentina.pdf, 25.01.2024
21
Avijaš, R., Avijaš, G.: Upravljanje projektom. Univerzitet Singidunum, Beograd, 2022.
11
 3.3. Javna preduzeća u Srbiji i reformski prioriteti upravljanja

Oko 23% kapitala u Republici Srbiji čine javna preduzeća koja je privatizacija do
sada zaobišla osim pojedinih izuzetaka: NIS, koncesiju za beogradski aerodrom i delimičnu
privatizaciju Er Srbije. U Srbiji postoji 549 javnik preduzeća koja funkcionišu na
republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou. U vlasništvu države su i neka preduzeća koja
formalno pravno nisu javna preduzeća kao npr.: Državna lutrija, DIPOS, Koridori Srbije, JAT
Tehnika, Prosvetni pregled, tri akcionarka društva izdvojena iz Železnice. Javna preduzeća
zapošljavaju 10 % ljudi od ukupno zaposlenih ljudi u privredi, od kojih najviše zaposlenih
ima na lokalnom nivou (lokalna komunalna prduzeća), što je značaja ekonomski i socijalni
indikator značajnosti javnih preduzeća. Javna preduzeća u Republici Srbiji se mogu svrstati u
3 velike grupe:

1. Preduzeća u vlasništvu Agencije za privatizaciju;

2. Velika javna i državna preduzeća, koja se mogu podeliti u dve podgrupe:
a) Javna preduzeća koja obavljaju usluge od opšteg interesa i posluje u okviru
regulisanih tržišta pod monopolskim uslovima (npr. EPS, Železnice Srbije,
Putevi Srbije, Srbijagas, PTT Srbije).
b) Velika državna preduzeća koja posluju u konkuretskim industrijama ( npr.
Telekom, Galenika) i dr.
3. Lokalna javna preduzeća, od kojih su nabitnija lokalna komunalna preduzeća.

Javna preduzeća raspolažu ogromnom imovinom, koja čini nešto preko 15 % od

ukupne imovine kojom raspolaže privreda Srbije. Međutim i pored ove činjenice da raspolažu
ogromnom imovinom i da imaju monopolski položaj, javna preduzeća su kumulativno od
2019. godine poslovala sa gubitkom od 574 miliona dinara.22 Posle dve godine tranzicije i
brojnih reformi javni sektor je i dalje predimenzioniran. U prilog tome govore i rezultati do
kojih se došlo istraživanjem performansi poslovanja JP-22 koje slede u nastavku: ukupan broj
radnika u JP-22 je smanjen za 8.603 radnika 2015.-2019. godine; učešće gubitaka JP-22 u
privredi Srbije se povećalo za 4% (sa 6,5% na 10,5%); u periodu od 2016.-2019. godine
visina BDV JP-22 konstantno je 2,2 mlrd. EUR, ali se smanjuje (sa 14,9% na 10,6%).23

22
Petrović, B.: Javna preduzeća blago ili noćna mora, Portal „Nova ekonomija“, 2021.
https://novaekonomija.rs/vesti-iz-izdanja/javna-preduzeca-blago-ili-nocna-mora, 24.01.2024
23
Stošić, I., Đukić, M.: Potrebe i izazovi restruktuiranja javnog sektora Srbije. u: Pravci strukturnih promena u
procesu pristupanja EU, IEN, Beograd, str. 107-127.
12
 Da bi se država oslobodila dvostruke uloge (vlasnika i regulatora) kao i radi
efikasnijeg upravljanja javnim preduzećima neophodno je sprovesti sveobuhvatni koncep
konsolidacije koji obuhvata: unutrašnje rekonstruktuiranje, privatizacija, ekonomsko-
finansijska i investiciona konsolidacija. Kako bi zaustavila trend pogoršanja kvalitativnih
performansi poslovanja neophodno je izvršiti strukturne reforme u javnim preduzećima i to u
pravcu: depolitizacije procesa upravljanja i donošenja odluka u preduzeću, uspostavljanje
finansijske discipline, smanjenje broja zaposlenih, poslovno-tehničke konsolidcije i
modernizacije. Kako bi se izbeglo mešanje u poslovanje javnih preduzeća neophodno je da
funkcija vlasništva bude odvojena od državne regulatorne funkcije. Međutim proces
razdvajanja aktivnosti u okviru velikih javnih sistema nije dao očekivane rezultate. To se vidi
na primeru železničkih kompanija u Srbiji, gde je proces razdvajanja doveo do smanjenja
radnih mesta za 42 %, ali i do zavisnosti od državnih subvencija.

Neophodno je da se zarade u javnim preduzećima usklade sa produktivnošću rada i

zaradama u privatnom sektoru. Takođe, treba i pojednostaviti način obračuna zarada, jer
brojne osnovice za obračun i različiti koeficijenti čine sistem javnih zarada u javnim
preduzećina netransparentnim a kontrola komplikovana i teško izvodljiva.24

24
Jakopin, E., Kalinić, M.: Uporedna analiza upravljanja javnim preduzećima u Republici Srbiji, Ekonomija
teorija i praksa, 2021, god. XIV, br. 2, str. 81-100.
13
 4. ZAKLJUČAK

Preduzeća, odnosno privredna društva predstavljaju organizacije koje vrše profitnu,

privrednu delatnost. Među njima se razlikuju javna preduzeća, čija je delatnost od javnog,
odnosno opšteg interesa i druga (nejavna preduzeća). Dakle, pod javnim preduzećem se
podrazumeva preduzeće koje obavlja delatnost od opšteg interesa, a koje osniva država,
jedinica lokalne samouprave ili autonomna pokrajina. Zakonom o javnim preduzećima je
određeno koje su delatnosti od opšteg interesa, a to su: proizvodnja, prenos i distribucija
električne energije, telekomunikacije, informisanje, komunalne delatnosti i ostalo. Javno
preduzeće, društvo kapitala i preduzetnik mogu da otpočnu obavljanje delatnosti od opšteg
interesa kad nadležni državni organ, odnosno imalac javnih ovlašćenja, u skladu sa zakonom,
utvrdi da su ispunjeni uslovi za obavljanje te delatnosti u pogledu: tehničke opremljenosti;
kadrovske osposobljenosti; bezbednosti i zdravlja na radu; zaštite i unapređenja životne
sredine; drugih uslova propisanih zakonom. Loše upravljanje u javnim preduzećima imalo je
za posledicu neupešno poslovanje javnih preduzeća, sa neracionalnim trošenjem, koje su
nametnule visok fiskalni trošak i ugrozile sistem javnih finansija. Aktuelna finansijska kriza
je nametnula dodatne teškoće poslovanju javnih preduzeća, koja su često imala dugoročno
veće poslovne rashode od prihoda i nastavaljanje procesa dezinvestiranja. Pošto se poslovanje
i odnos prema javnim preduzećima nije promenio, negativne posledice po javne finansije su
postale još snažnije i nametnule pitanje fiskalne konsolidacije i transformacije javnog sektora.
Pri osvrtu na sistemski pristup upravljanju javnim sektorom ističe se upravljanje pomoću
ciljeva i rezultata, upravljanje pomoću izuzetaka i upravljanje pomoću projekata.

14
 LITERATURA

1. Avijaš, R., Avijaš, G.: Upravljanje projektom. Univerzitet Singidunum, Beograd, 2022.
2. Bovaird, T., Loeffler, E.: Public Management and Governance, Published by Routledge,
2008.
3. Carić, S., Vitez. M., Mijatović, M., Veselinović, J.: Privredno pravo, Univerzitet
privredna akademija Novi Sad, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment, Novi
Sad, 2016.
4. https://iceps.edu.rs/wp-content/uploads/2018/02/6.-Planiranje-menad%C5%BEmenta-dr-
Mirkovic-Valentina.pdf, 25.01.2024
5. Jakopin, E., Kalinić, M.: Uporedna analiza upravljanja javnim preduzećima u Republici
Srbiji, Ekonomija teorija i praksa, 2021, god. XIV, br. 2, str. 81-100.
6. Jordanovski, G.: Značaj razvoja kompetencija u strategijskom menadžmentu. Master rad.
Univerzitet Singidunum, Departman za poslediplomske studije, Beograd, 2017.
7. Lovre, I.: Analiza efikasnosti u javnom sektoru. Doktorska disertacija. Univerzitet
Edukons, Fakultet poslovne ekonomije, Sremska Kamenica, 2015.
8. Milkov, D.: Upravno pravo I, Uvodna i organizaciona pitanja, Univerzitet u Novom
Sadu, Pravni fakultet, Novi Sad, 2013.
9. Minić, M.: Upravljanje ljudskim resursima u javnom sektoru, nastavni materijali.
Megatrend, Beograd, 2020.
10. Mladenović, S.: Upravljanje javnim sektorom. Nastavni materijal. Fakultet za pravo,
bezbednost i menadžment „Konstantin Veliki“, 2023.
11. Petrović, B.: Javna preduzeća blago ili noćna mora, Portal „Nova ekonomija“, 2021.
https://novaekonomija.rs/vesti-iz-izdanja/javna-preduzeca-blago-ili-nocna-mora,
24.01.2024.
12. Popović, T.: Šta je javni interes u savremenom javnom preduzeću (uloga i organizacija
javnih preduzeća u bitno izmenjenom međunarodnom razvojnom i tržišnom okruženju, u:
Položaj i uloga javnim preduzeća u Srbiji, Institut ekonomskih nauka, Beograd, 1995.
13. Republički zavod za statistiku.: Sektorska klasifikacija institucionalnih jedinica, 2018.
Dostupno na: https://www.stat.gov.rs/media/2855/metodoloske-napomene-30-04-2018-
latinica.pdf, 24.01.2024.
14. Stiglic, E.Dž.: Ekonomija javnog sektora, Ekonomski fakultet, Beograd, 2008.

15
15. Stošić, I., Đukić, M.: Potrebe i izazovi restruktuiranja javnog sektora Srbije. u: Pravci
strukturnih promena u procesu pristupanja EU, IEN, Beograd, str. 107-127.
16. Šćepanović, B.: Upravljanje pomoću ciljeva (MBO): Put ka uspehu i efikasnosti, MCB
Menadžment Centar Beograd, 2023. https://www.mcb.rs/blog/upravljanje-pomocu-
ciljeva-mbo-put-ka-uspehu-i-efikasnosti/, 25.01.2024.
17. Tomić, Z.: Upravno pravo, priručnik za polaganje pravosudnog ispit, Knjiga 9. Pravni
fakultet Univerziteta u Beogradu, JP Službeni glasnik, Beograd, 2008.
18. Veselinović, J.: Privredno pravo, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet,
Novi Sad, 2017.
19. Zakon o javnim preduzećima, „Sl. glasnik RS“, br. 15/2016 i 88/2019.
20. Zakon o javnim službama, " Sl. glasnik RS ", br. 42/91, 71/94, 79/2005 – dr. zakon,
81/2005 – ispr. dr. zakon, 83/2005 - ispr. dr. zakon i 83/2014 - dr. zakon.

16