PARTICIONISANJE DISKA

Particionisanje diska ili isecanje diska je stvaranje jednog ili više regiona na sekundarnoj memoriji, tako da
se svakim regionom može upravljati zasebno. Ovi regioni se zovu particije. Obično je to prvi korak
pripreme novoinstaliranog diska, pre nego što se stvori bilo koji sistem datoteka. Disk skladišti informacije
o lokacijama i veličinama particija u oblasti poznatoj kao tabela particija koju operativni sistem čita pre
bilo kog drugog dela diska. Svaka particija se tada operativnom sistemu čini kao poseban "logički" disk koji
koristi deo stvarnog diska. Sistemski administratori koriste programe koji se nazivaju uređivač particija za
kreiranje, promenu veličine, brisanje i upravljanje particijama. Odvajanje korisničkih podataka od
sistemskih podataka može sprečiti da se sistemska particija napuni i učiniti sistem neupotrebljivim.
Particionisanje takođe može olakšati pravljenje rezervnih kopija. Nedostatak je što može biti teško
pravilno odrediti veličinu particija, što rezultira time da jedna particija ima previše slobodnog prostora, a
druga skoro potpuno prazna.

ŠEME PARTICIJA – MS DOS, WINDOWS

Sa DOS-om, Microsoft WindoWs-om, uobičajna praksa je da se za aktivni sistem datoteka koristi jedna
primarna particija koja će sadržati operativni sistem, page file, sve pomoćne programe, aplikacije i
korisničke podatke. Na većini Windows računara za korisnike, slovo C: rutinski se dodeljuje ovoj primarnoj
particiji. Na HDD-u mogu postojati druge particije koje mogu ili ne moraju biti vidljive kao pogoni, poput
particija za oporavak ili particija sa dijagnostičkim alatima ili podacima.

Microsoft Windows XP, 7 i Windows 10 uključuju program za upravljanje diskovima koji omogućava
kreiranje, brisanje i promenu veličine FAT i NTFS particija. Windows disk management u operativnim
sistemima Windows 7 i Windows 10 koristi šemu poravnavanja particija od 1 MB koja je u osnovi
nekompatibilna sa Windows 2000, XP, DOS kao i mnogim drugim operativnim sistemima.

ŠEMA PARTICIJA – UNIX zasnovani sistemi

Na operativnim sistemima zasnovanim na Unix-u, kao što su Linuk, macOS, BSD i Solaris, moguće je
koristiti više particija na diskovnom uređaju. Svaka particija se može formatirati sa datotečnim sistemom
ili kao swap particija.

Više particija dozvoljava direktorijumima kao što su /boot, /tmp, /usr, /var ili /home da se dodele njihovi
sopstveni datotečni sistemi.
MULTI-BOOT sistemi

Multi-boot su računari na kojima korisnik može da se pokrene sa više od jednog različitog operativnog
sistema (OS) uskladištenog na odvojenim uređajima za skladištenje ili u odvojenim particijama istog
uređaja za skladištenje. U takvim sistemima meni pri pokretanju daje izbor koji OS da se pokrene (a učitava
se samo jedan OS).

Ovo se razlikuje od virtuelnih operativnih sistema, u kojima se jedan operativni sistem pokreće kao
samostalni virtuelni „program“ u okviru drugog operativnog sistema koji već radi.

SHORT STROKE Particije – Bonus 😊

Short stroke particije mogu da vam pomognu da brzina vašeg mehaničkog diska bude bliža brzinama SSD-
a. Proces podrazumeva pravljenje particije na bržem delu diska, odnosno delu koji je bliže centru, veća
brzina ovde postiže se zbog toga što mehanička ruka ima mnogo manje pomeranja tj. pristupno vreme je
manje. Na slici ispod možete videti benchmark diska od 500GB. Žute tačkice obeležavaju pristupno vreme
u ms, dok plava linija obeležava maksimalnu brzinu čitanja podataka na datim mestima. Na ovom
konkretnom disku vidimo da je u prvih 100GB, brzina od 100MB/s do 90MB/s, i da ona postepeno počinje
da opada sve do minimalne brzine od 46,5MB/s. Idealno bi u ovom slučaju sistemsku particiju napraviti u
prvih 100GB, (system i često korišćeni programi), dok bi preostalih 400GB bilo za ostale podatke.
• Preuzmite i instalirajte HD Tune. Besplatni demo koji vam omogućava da uradite ono što vam je
potrebno za ovo.

• Bilo bi dobro da ovo probate sa diskom koji nije već i sistemski disk. Jer on već radi neke operacije
I drži system na sebi, tako da vam rezultati neće biti “realni”

• Kada se test završi, pogledajte grafikon i pronađite tačku na kojoj vidite značajan pad brzine
prenosa. Svaki čvrsti disk je drugačiji, pa pažljivo pogledajte grafikon da biste identifikovali tačku
pada brzine diska.

• Kada pronađete ovu tačku, formatirajte particiju do te tačke kao primarnu.