Ničija Kuća, Roman

Савремена проза
НИЧИЈА КУЋА
Михајло Орловић
Рецензенти
Мирослав Живановић
Миљана Алексић
Насловна страна
Ранко Орловић
На корицама
Варя Наткина, РУССКАЯ ДОРОГА
НИЧИЈА
КУЋА
роман
Бања Лука, 2021.

Док је душа моја у мени, и дух Божји у ноз-
дрвама мојим, неће усне моје говорити безакоња,
нити ће језик мој изрицати преваре. Не дао Бог да
пристанем да имате право: докле дишем, нећу
одступити од своје доброте.
Књига о Јову
1
Лука је стршљен без жаоке и крила.

Ставио је руке на леђа. Хода тамо-амо. Прича
сам са собом.
– Он мене на улицу!? Гдје му је карактер? Има
ли он душу? Изгониће и њега црви из гроба...
Лара је дошла да се поздрави. Осјетила је
грижу савјести што није са њима у истој кожи. Крши-
ла је руке и уздисала.
– Тешко вама који се зубима држите за вјетар
– рекла је.
Мисао коју је изговорила учини јој се ци-
ничном. Она поче да цврче слину која јој се накупила
на уснама.
Борјана је сујевјерна. Иду у ноћ. Не воли да је
прате људи од по памети. Лара је коза. Борјана се пра-
ви да је не примјећује.
Лара би најрадије ухватила маглу, али јој на
ум не може пасти никакав изговор.
„Гурнула си главу у ватру. Сад трпи, овцо“,
каже себи.
У час, када је спустила руку на сукњицу, да је
мало повуче према кољенима, из уста јој излети:
– Благо вама који сте остали без игдје ичег.
Знате бар, цијенити оно што сте имали. Ја, ко бајаги,
имам нешто, а заправо, то је мачја пређа.
Кад видје смркнуто Борјанино лице, Лара се
уједе за језик. Боље би јој било да је појела говно,
него што је ово рекла. Она је заправо хтјела нешто
друго да каже, али јој је језик био бржи од памети.
Лара се осјећала као залутала ћурка у јату ко-
7
кошака припремљених за клање. Вртјела се у круг и
ћурликала. Шта год кљуцне биле су њихове сузе.
Када је погледала у смркнуто Борјанино лице, пре-
паде се.
– Шта радиш? – упита кад им се погледи сре-
тоше. Ни сама не зна шта јој би кад је то упитала.
Хтјела је започети неки разговор, а није знала како.
– Не мислиш ваљда да пјевам од среће. Једем
говна. Ето шта радим – Борјана преврну очима и
намршти се.
Она је била љута што јој, овако тешко и неиз-
вјесно вече, почиње глупостима једне зјаке коју није
трпила у својој близини.
Лука се усходао тамо–амо и шишти као гусак.
Руњо га пита хоће ли санијети јаје. Лука ћути. Није
му до зајебанције.
– Дође јутрос, не рече ни: Добро јутро, ни како
сте, ни шта радите, него одмах с прага: Мораш ме
схватити. Хе, хе. Ја њега морам, а он мене не мора?!
Ко сам ја?! Луфтигуз, пашче, шушумига... Жени, вели
сина!? Жени га као што се и ја женим. Хоће да ме се
ратосиља. Нашао је неког са већом ловом, ето шта је.
Сва срећа па натрчах на човјека.
Руњо је два пута покушао да се укључи у
његов монолог. Лука се није обазирао. Тјерао је по
своме. Руњо је одустао од своје намјере. Наслонио се
на тарабе, извадио је из џепа шаку кошпица и почео
да грицка.
– Јеби га! Знам како вам је.
Лука је цијело прије подне зујао по граду као

мува без главе. Загледао се у свако дрво у парку. Није
дизао ногу, као што га зеза Руњо, већ је тражио
8
огласе. Пресретао је људе. Питао их да не знају
случајно гдје има каква празна кућа, а може и шупа,
само да не прокишњава.
– Данас наћи стан је лутрија. Све су заузели
мировњаци. Они имају пара као шодера. Они нас јебу
у мозак. Ови домаћи су се осилили. За ћумез траже
петсто марака. Ништа ми нема горе него кад кажу да
је то због тога што имају у стану телевизор у боји.
Као да смо ми дошли из шуме – рекао је Илија. Он је
страшно љут на Бога што је дозволио хаос. Кому-
низам је био мила мајка за овај, како га они зову, капи-
тализам.
– Фуј! Срамота ме да овдје умрем од глади и
једа. Одох у Аустралију да умрем од туге.
На паркингу, код старе аутобуске, Лука је
угледао руњавог младића. Стајао је поред аута на
чијем точку су биле закачене канџе. Вадио је гро-
жђице из носа и фикарио их час лијево, час десно.
Личио је на лисицу која је ископала јаму и сад чучи у
засједи. Кад је примијетио да га Лука испитивачки
гледа, сложио је тужну фацу. Уздахнуо је као да га је
сто мука притисло. Почео је сам са собом да прича,
али тако гласно да га Лука чује.
– ‘Ебем ти дан кад сам се родио. Свака шуша
на сиромаха се обруша. Чак му и мрав подмеће ногу
иза ћошка да га спотакне. Боље је бити пас него сир-
омах.
Луки се младићев монолог учини као наставак
разговора којег је он успут водио сам са собом. Застао
је да га ослушне.
„Овај се, изгледа упецао“, младић се осмјехну
у себи и још више снужди.
– Шта је људино? Зар је и тебе неко начепио?
9
Ја мислио да само мене јебу у мозак – Лука извади
руке из џепова и прође прстима кроз косу.
„Овај личи на човјека који је купио себи коно-
пац за вјешала. Сад тражи дрво с јаким гранама. Мек
је и страх га је од било какве одлуке“. Руњави је пси-
хологију људи учио на једном врло зајебаном мјесту.
Лука да зна које је то, опсовао би му матер и окренуо
се.
– Не дају сиромаху око да отвори, а камоли да
живи. Ето, ја дошао јутрос из Мркоњића. Мало сам
се дуже задржао. Они као да су ме пратили. Закачише
канџе на фелуге. Пара немам, а морам назад. Отац ми
је болестан, носим му лијекове. Мајка је болеснија од
њега, али ћути. Обоје су до кољена у гробу. Поштен
и сиромах немају мјеста у овом поквареном свијету.
То ти кажем ја, зовем се Пепо, а Пепо увијек говори
истину. То да знаш.
Лука је једва дочекао да се и он неком изјада.
– Вала, право кажеш, сиротињу треба побити.
Без ње овај, свијет би био богатији и не би смрдио на
мокраћу и зној.
– Апсолутно се слажем с вама – руњов је
осјетио да полако плете мрежу око Луке.
– Да је ово ауто неког ратног профитера, кри-
моса или функционера, нико га не би дирнуо. (А онда
се Лука пожали на свој случај) Све се уротило против
сиротиње, мој брајко. Мене из чиста мира јутрос
истјера газда из стана. Дезертер! Кад је избио рат,
клиснуо је у Њемачку. Сад се врнуо и прича како смо
сви ми будале. Ратовали сте, вели, џабе. За баба
Јокино пркно. Остали сте без гаћа и завичаја. Дошли
сте овдје на нашу грбачу. Ха, на његову грбачу! Може
му се кад има пара и двије куће. Нека има. Није ми
10
криво, али нека ми се не руга. Сад сам као мува без
главе. Тражим било шта да смјестим породицу.
Руњов се осмјехну и пружи руку.
– Ви сте срећан човјек.
– Ругаш ми се.
– Пепо, (руњов се удари руком по прсима) то
сам ја, увијек говори истину. Сам Бог вас је послао
мени. Имам кућу лијепу као смоква. Ту је у Краји-
шкој. Издаћу је појефтино, ако платиш три мјесеца
унапријед. Не бих тражио, нисам неки зао човјек, али
и сам видиш, у каквим сам говнима. Морам платите
скидање канџи, подмитити алаве сероње у општини
за посао, па лијекови за оца и мајку. Зобљу их брате,
као гладне птице пшеницу. Не могу без њих ни у
цркву ни у кревет. Хајде да те одведем до куће. Погле-
дај, па ако ти се свиђа, договорићемо се лако. И
запамти: Пепо је човјек од истине. Пепо ће, ако треба,
умријети за истину.
Отишли су. Лука је са улице погледао кућу.
Нема шта. Кућа је заиста лијепа као смоква. Прозори
велики. Двориште уредно. Има комоције за њих чет-
воро. Зидови куће су плаве боје. Лука је био задо-
вољан. Платио је петстотина марака колико је Пепо
тражио и узео кључеве.
– Чувај се превараната. Има свакаквих. Гуле
човјека к’о мајмун банану. То ти кажем ја, Пепо, а
Пепо увијек говори истину.
Луки се учинило да је он добар човјек. Једино
му се није свидјело што je имао прљаве нокте и блат-
њаве ципеле.
У приколицу, закачену позади аута су нагу-

рали: гвоздени војнички кревет, три спужве, двије
11
столице, три гајбе које им служе као сто за јело.
Борјана тражи од Нестора да стави у приколицу кесу
коју држи у руци. У њој је само једна патика. Рибок.
Другу је неко украо још прошле године. Патике се
свиђају Нестору. Он мисли да ће је тај, ко ју је украо
вратити, јер шта ће му једна патика. Кад их упари,
имаће опет праве патике. Нестор стеже кесу уза се.
Два пута су се селили откад је он изгубио патику. Оба
пута је носио са собом ону која му је остала.
Калина каже да је патику сигурно однио
ћорави пас. Затрпао ју је негдје у башти. Мислио је
да је кост. Заборавио је гдје ју је закопао, а пошто је
ћорав, не умије да нађе башту.
Чекају мркли мрак.
Стиде се да их неко види какве ствари возе у
нови стан. Луку боли она ствар за то, али због Борјане
ћути. И Борјану боли она ствар, али неће да се дјеца
стиде. Дјеци је свеједно, али не воле да им се роди-
тељи секирају.
Лука гледа у праг куће коју напушта.
Најрадије би на њему обавио велику нужду. У сје-
ћању ће му остати само дан када је одчепио кана-
лизацију и радовао се говнима, а онда је био љут на
газду, што му је наплатио струју, а није имао право.
Газда је њемачки пензионер. Има кућу и имање у
Омарској. Не зна шта ће од пара. Такви су најгори.
Од других би узели крв, а за свој ексер у стању су
главу разбити.
Око прага облијеће лептир. Лука мисли да је
и он долетјео да се поздрави. Лептир је плаве боје.
Плавци воле људски измет и мјеста гдје базди на мок-
раћу. Лука се не сјећа да је мокрио с прага. Сад му је
криво што није. Можда би понекад пустио који пиш
12
кад падне мрак, али преко пута је кућа у којој станује
Тена. Она увијек извирује кроз прозор. Да га је вид-
јела како пиша, знала би цијела улица.
Кад није могао да направи сцену коју хоће,
лептир је одлетио на Ларине ноге.
Лука је размишљао колико је пута прешао
преко прага гладан, а колико с надом да ће све проћи.
У тој кући је стекао навику да често гледа у сат. Ако
се казаљке брже крећу, кретаће се нешто брже и у
животу. Шта, не зна, али све је боље од оног како
јесте. А како јесте није за причу. Кад видје лептира
на Ларином кољену пође руком да га ухвати. Лара му
се насмијеши. Борјана се накашља. Луку као да
нешто опече. Брже–боље врати руку.
– У новом стану, напокон имаћу своју собу.
Моћи ћу у њој да прдим до миле воље. Калина ме
неће гањати запушеног носа – каже Нестор.
Руњо се једини смије. Он се смије и кад види
кваку на вратима.
Борјана је напокон отворила уста.
– Бескућници су мрски сами себи и цијелом
свијету. Сиромашнији су, чак и од пужа голаћа, али
опет више вјерују Богу него он њима – причала је к’о
кано сама себи, а имала је намјеру да пецне Лару,
новопечену богомољку и уображену чистуницу. У
њеном присуству није се смјело псовати. Чак није
дала да поред ње падне каква ружна ријеч о Богу.
Одмах би вадила марамицу да је обрише. Једном се
Луки нешто узнедало. Поправљао је столицу. Опсово
је Бога. Лара је у својој башти залијевала цвијеће. Из
руке јој је испао бокал. Три дана није с Луком гово-
рила.
Лара је прећутала Борјанину опаску о
13
неправди Бога према бескућницима. Осјећала је кри-
вицу што се Борјана на њу брецнула када ју је мало-
прије упитала шта радиш. Мислила је како она сумња
да Лукин очи поглед тајно шара по њеним бутинама
и да је намјерно дошла у краткој сукњици како би
изазвала љубомору.
– И сама тако мислим – Лара се уједе за језик.
Изговорила је нешто што није жељела.
– Не можеш ти мислити као ја. Не мучиш се
гдје ћеш вечерас спавати, шта ћеш јести, с чим ћеш
се покрити. Имаш кућу. Имаш посао. Дижеш ноге кад
ти се ћефне и не мислиш шта ће ти дјеца јести – Бор-
јана кнедлом, коју прогута, покуша да спријечи ци-
ничну ријеку која је бљунула из њених уста. Та жена
можда и није таква. Гријеши душу пред новим иза-
зовом, а то не ваља.
У дворишту се појавила комшиница Тена,
продавачица костију и старог меса. Тако је за себе го-
ворила кад је неко упита чиме се бави. Радила је у
дивљој месници на углу улице. Борјана је једино код
ње, без стида, могла да купи педесет грама говедине.
Само да јело замириши.
Тена је ушла у двориште погнуте главе и ску-
пљених рамена. Личила је на висибабу. Подригнула
је и ухватила се за врат.
– Малоприје сам појела мркву – правдала се,
а онда исприча како је видјела тмурно небо са црвен-
кастим линијама. Подсјећало ју је на ровове. То је
знак туге. Небо са нама разговара симболима. Сваки
човјек има свој начин читања. Ко то не умије, тај не
да је слијеп само код очију већ и у души. Комшија
Раде каже да ће ноћас дувати вјетар, а она му је рекла
да се небо спрема да плаче.
14
Тена обожава Борхеса. Лука је подсјећа на
њега и зато воли да слуша док он прича. Штета што
не записује своје мисли. Лука се брани, како он то
што говори, говори из потребе да не падне у
депресију, иначе, он би више волио да личи на Јесе-
њина. Био би лијеп, млад и безбрижан.
– Али и мртав – добацује Лара.
– Камо среће – Лука не скида руке са стра-
жњице.
– Ех, кад бих се ви скућили, а моја Мирјам
удала, напила бих се. Ни пола године нисте били
овдје, а већ сте нам за срце прирасли – Тена поче да
штуца.
Лара јој предложи да се напије воде, и она је
тужна, али неће људима да квари одлазак. Тена оде у
кућу да тамо плаче. Отуд се брзо вратила. Носила је
мачка у кутији.
– Даћу вам Оскара да ме се сјетите.
Тена гледа у приколицу. Тражи мјеста за ку-
тију. Борјана мисли да она гледа шта имају, љути се,
а и срам је. Умјесто да старудију носе на сметлиште,
она ће им служити за живот. Јежи се на гвоздени
кревет. Нико не смије да спава на њему кад грми, а
три стана су промјенили возајући га. Кад год су пре-
сељавали, она је говорила Луки: Носи ми га већ
једном са очију. Откад су остали без куће, Лука је
постао шкртац. Не да ни чачкалицу да баце.
Намјерно одуговлаче полазак, не би ли пао
мрак. Ако виде комшије, тамо гдје досељавају шта са
собом носе, помислиће да су Цигани.
– Ко је крив нека се стиди.
Лука, у ствари, више себе тјеши. Најрадије би
ту гомилу старудије у приколици запалио. У једном
15
трену извадио је шибицу. Ни сам не зна како је није
креснуо.
– Потуцамо се – вели Борјана – јер се зовемо
Гаврановић. Гавран је смрдљива птица. Лети са гране
на грану, а грана је увијек сува.
Лука ћути. Зна да Борјана прави намјерно
шаљиве алузије. Она то увијек чини кад је у габули.
Ако јој се неко супротстави зна бити непредвидљива.
Борјана је свјесна безизлазне ситуације. Љути-
ти се на силу која ју је изазвала је исто као хватати
воду у решето. Окомила се на Луку јер не зна шта ће
од себе. Када се љути, каже, лакше јој је. Лука јој за
све крив, не због тога што је крив, таман посла, он је
јадник као и она сама, него што личи на гаврана чије
презиме носи и што лакше подноси невољу. Не
уздише, ћути, а кад неко отвори душу, он одмахује
рукама, Боже ме опрости као да је лудак. Она му зави-
ди јер умије да сакрије своја осјећања, а колико га то
кошта, зна он сам. Несвјесно, а можда и намјерно, ко
ће га знати, она га тада пецка. Због тога је на себе љу-
та, али чини то како би у њему изазвала револт који
би покренуо његов страх од изазова, а страх би
побудио његову мушкост. Неодлучан је, а такав некад
није био. Сматрала је да је његова инфериорност која
је постала све израженија заправо камен око врата у
њиховом животу. А, кад је он упита, гдје гријеши,
ћутала је, не због тога што није знала шта да каже,
већ што би признала безизлазност, а ње се највише
плашила. Ја се љутим на тебе за твоје добро, говорила
је, а то значи за добро свих нас. Хоћу да те покренем,
раздрмам, учиним бијесним и алавим. Да не будеш
џукела која само шкемуће, већ пас који уједа.
Обоје су свјесни да су у говнима до грла. До-
16
бро је па су још на ногама. Нису посрнули, а да кле-
кну говна би им запушила уста.
Руњо је нервозан. Он је данас обећао Луки да
ће га селити одмах с мраком. Послије не може. Он
вечерас има два посла.
Лука га је упознао на зиду код парка. Тамо су
заједно продавали цигарете и ракију на чаше. Руњо
вазда пјевуши. Пјевуши и сада да не чује ћутање које
га је нервирало. Пјевушио је и на погребу своје мајке.
Лука га је тада ударио лактом у ребра.
– Постоје пјесме радости и туге. Сад плачем
али на свој начин – рекао је.
Жену и дјецу послао је у Србију. Он је остао у
Бања Луци, ближе Паланци. Тражи оца. Посљедњи
пут га је видио на Радановом пољу. Носио је пушку.
„Нећу да бјежим никуд. За мене је мој кућни праг
највећа планина. Уосталом, мени је мријети како год
окренеш“, рекао му је тада отац. Руњо га тражи већ
три године. „Жив је стари вук. И његов отац је био
хајдук.“ Руњо не воли да прича о свом оцу. Љут је на
себе што му је дозволио да остане. Он је тада оцу
рекао да је будала. Кад га нађе, извиниће му се.
Вечерас је Руњо три пута, док су утоварали
ствари у његов ауто, поновио:
– Да сам ја на вашем мјесту?!
Када га је Лука упитао шта би учинио.
– Не знам – рекао је и отишао иза куће да
пиша.
Лара је однијела своје ноге кући. Почиње јој
серија.
Црвени облаци на небу су се разишли.
– Ни небо се не да тумачити.
Пошто нико није реаговао на њену мисао, Те-
17
на се осјети сувишном. Удари се рукама по бути-
нама. Нечег се сјетила. Прије пола часа ставила је
телећи бут у рерну.
– Нека вам је са срећом. Из те куће дабогда
уселили у своју – рече и одјури.
– Хоћемо ли кренути већ једном? – Руњо је
нестрпљив. Вечерас га чекају још два посла.
Руња је сјео за волан. Нема Луке. Негдје се
изгубио. Појављује се из куће. Закопчавао је каиш на
хлачама.
– Кад негдје идеш све понеси, а велику нужду
остави – каже.
– Увијек он тако када селимо заглави тамо гдје
цар иде пјешице – каже Борјана.
Руњо испод ока гледа у Ларин прозор. Пре-
свлачила се. Намјерно није спустила ролетне. Руњо
тресе главом као да је попио чашу препеченице.
– Имате ли клоњу у новом стану? – пита.
– Шта ће нам кад је све срање око нас – Лука
пази да се не би случајно осврнуо, јер онај ко се ос-
врће, да види мјесто гдје се олакшао, опхрван је гри-
јехом и недоумицама.
Борјана се крсти.
– Боже, смилуј се на нас бескућнике који без
наде одлазе у ноћ – шапће.
Чим су се мало одмакли, Руњо удари рукама
по волану.
– Ајмо пјесму! Шта сте се покуњили. Као да
вас возим на гробље.
– Лако је теби запјевати. Послао си жену и
дјецу у Србију – каже Борјана.
– Свако има своју муку, најлакша је туђа –
Руњо удари три пута рукама по волану.
18
Лако ти је жито жети

Одрежи па баци
Лако ти је овце чуват
Устани па врати
Лако ти је коло играт
Скочи па кораци
Још је лакше вино пити
Зини а не жваћи
Пјесму је прихватила Калина, а онда Борјана,

па Лука, Нестор је гледао кроз стакло од аута и смијао
се.
На раскрсници, у центру града, зауставио их
је полицајац. Два пута је обишао око аута.
– Ви сте погријешили пут. Сметлиште је у
Рамићима – рекао је показујући на приколицу.
Руњо је ћутао, јер би му препирка одузела
вријеме. Он вечерас има још два важна посла.
Борјана је држала језик за зубима, бојала се да
не експлодира. Лука није чуо шта је полицајац рекао.
Тражио је погледом час у Борјану, час у Руњу, да му
кажу, али кад је осјетио комешање у картонској ку-
тији, у којој је био мачак, он је пригрли јаче. Поли-
цајац је завирио у ауто.
– Шта кријете у тој кутији? – упита.
– Господина, као што си ти. Лијеп, горд... –
рече Борјана.
Лука је удари лактом у слабину. Ни њему није
било до свађе.
– Ово је једна фина, мала маца! Знате, моја
кћерка Калина никуда не иде без ње. Маца је добра.
Интелигентна. Она се сада љути што смо јој ус-
19
кратили слободу. Хоће ван.
– Не лупетај – укори га Борјана. – Видиш да
те човјек не слуша.
Из картонске кутије измигољио се Оскар.
Неопрани, крупни Руњин врат учинио му се као до-
бар комад сланине. Скочио је на њега да га се дочепа.
Загребао је комадић да утоли глад.
– Тјерајте тог ђавола са мене, изгинућемо.
Лука је ухватио Оскара с леђа. Мачак је зарио
канџе у Руњин врат, овај је јаукнуо као да му је змија
пала на врат. Лука је једва одвојио мачка од Руњиног
врата. Руњо је опсовао комшиницу Тену. Ако није
имала шта друго дати осим ове животиње, боље би
било да је само махнула са капије, а овог ђавола, ако
је наумила да га се ратосиља, однијела у ријеку.
Лука је отворио прозор. Оскара је спасила
Калина. Брже–боље га је зграбила и савила у своје
крило.
Капија је била закључана.

Лука покуша да гурне кључ у браву којег је
добио јутрос од руњавог Пепе.
Ни макац.
– Шта је сад ово, мајку му!?
Лука испроба и друга два кључа. Ни један није
могао у браву. Лука се измакну три метра и прочита
натпис на кући. На плавој плочици лијепо је писало:
Улица Крајишка, сто један. То је она кућа коју је ви-
дио данас. Зидови су плаве боје, добро се сјећа, али
нису кључеви.
Можда је власник у кући. Чека их. Заборавио
је дати праве кључеве. Лука задрмуса врата од капије.
Из куће се нико није појављивао.
20
– Па, јеси ли сигуран да је то ова кућа – питао
је Руњо.
– Нисам излудио. Данас ме је човјек довео
овдје. Показао двориште. Дао кључеве. Узео кирију
за три мјесеца унапријед. Обећао је да неће подизати
станарину годину дана. Још ми је рекао да се чувам
лопова и превераната.
Лука нађе клип и поче с њим ударати по
капији.
– Хеј, домаћине!
У кући се упали свјетло. Чула се лупа и нечији
гласови. Лука одахну.
– Добро је – рече и измакну се према улици.
Из куће изађе старији човјек, а за њим жена.
Обоје су били у пиџамама. Нису очекивали незнанце.
– Ко је? – питали су обоје у исти глас.
– Нови станари.
– Ми мислили: пси луталице, па нећемо да се
јавимо?
– Камо среће да смо пси луталице. Имали
бисмо небо за покривач, а земљу за простирач, овако
немамо ни то – Лука им рече да су он и његова поро-
дица нови станари. Он се данас све са Пепом дого-
ворио. Платио му је унапријед три мјесеца. Извињава
се што су дошли тако касно. Искрсле су неке непре-
двиђене околности.
Двоје стараца се згледаше.
– Адријан? Јебо своју слику, опет нам прави
неприлике – рекоше у пар.
– Какав Адријан? Ја никаквог Адријана не
знам. Знам само руњавог Пепу што има косу к’о
овчије руно. С њим сам сам се лијепо до... дого-
до...ворио – замуца Лука. По лицу му почеше
21
искакати црвене флеке.
– Јој. Јој. Не знате ви нашег Адријана?! Који
је то муфљуз! Кад ми нисмо код куће, он нађе неког
блесавог наивца. Доведе га овде. Слаже своје име.
Обрлати га и ухвати маглу. Ви сте трећи случај од
јуче. Он је наш унук, али је мимо свијет. Живи у
Мркоњић Граду. Ми смо од њега давно дигли руке.
Лука их је гледао забезекнуто.
– Дао ми је кључеве!?
– Има их он пун џеп. То је битанга. Како сте
му само могли повјеровати? Он се школовао на Туњи-
цама пет година. Џабе. Лопов био, лопов остао. Само
да ми је знати на кога је.
Лука дрхти. Борјана моли Руњу да га заустави.
Он кад полуди у стању је све порушити око себе. Она,
јадна, отворила уста и само дахће. Личи на сома у
плиткој води. Не зна ни сама на кога би прије скочила.
На Луку, који је дозволио себи да га нека бараба нама-
гарчи, или на ово двоје стараца који од њих праве
будале. Куда сада? На улицу!? У парк?! У божју ма-
тер!
– Истјерајте те маторце и уселите се. Видите
ли да вас праве мајмунима. Они раде заједно. Орга-
низована банда!
Руњо је почео да удара рукама по волану. Он
вечерас има два посла. Не зна куд удара.
Човјек није могао чути Руњин излив бијеса,
али је по млатарању његових руку наслућивао да је
љут и, ако се ствар не ријеши, може бити свашта.
Нешто је шапнуо жени, она му климну главом.
– Имате среће – рече – пета кућа одавде је пра-
зна. Јест да је стара и неусловна, али за невољу може
дај шта даш. Само нека не кисне. Са том кућом упра-
22
вља газдарица Красна. Фина жена. Ми је зовемо
Краса. Сад ћу је позвати.
Човјек оде у кућу.
– Срећа!? Јебала ти срећа матер – Руњо га
испрати псовкама. – Да није ове дјеце у колима, бацио
бих бомбу на ову кућу, па да види шта је срећа.
Човјек се вратио брзо.
– Можете одмах уселити. Краса тражи пет сто-
тина марака.
Лука отпухну.
– Пет стотина њој! Пет стотина оној бараби!
То не може ни магарац издржати. Убићу га! Маму му
лоповску! О, Боже, не дозволи да га икад сретнем!
– Требао си јутрос отворити очи. Ја вам кажем
све је то банда. Они раде у талу – рече Руњо. Он је
журио да истовари ствари. Чекају га два посла.
Борјана је ћутала. Кад ју је Руњо упитао зашто
ћутиш, замрдала је главом.
– Све сами лопов до лопова. А овај мој блесан,
упао међу њих као кокош међу гладне лисице, па га
чепутају и праве будалом.
Плочица на кући је била прљава. Лука изађе
из аута да види који је број. Пљунуо је у плочицу и
лактом је обрисао.
– Видим три јединице и пише Крајишка.
Чим су ушли у двориште и почели скидати
ствари са приколице, настала је жестока свађа између
Оскара и неке црне кујетине која је прескочила преко
ограде из сусједног дворишта. Она је намирисала
уљеза на територији коју је давно запишала. Одмах
је похитала да се с њим раскусура. Борба је била жес-
тока. Падале су саксије и гајбе. Чула се и ломљевина
срче. Длака је летјела на све стране.
23
Руњо од тмине није видио кују која била црна.
Мислио је да се Оскар рве са мраком. Почео је да се
крсти.
– А будале, мајко моја!
Оскар је искористио своју брзину. Звекнуо је
куји два шамара. Она је пала на гузицу и зацвилила.
Оскар се, послије почетног успјеха, претворио у срп.
Спремао се за одлучујући напад. Куја је, изгледа,
побјеснила. Зар да је једно мало створење обори с
ногу и завлада простором којег је она давно запи-
шала? Засвијетли очима и жестоко насрну на Оскара.
– Свашта сам селио, али овако нешто нисам.
Овдје ће рат трајати цијелу ноћ – Руња побаца ствари
из приколице и одјури. Чекала су га два посла.
С муком су развадили мачка и кују. Оскар је
фрктио. Мислио је да су му намјерно подметнули
свађу. Прескочио је преко ограде и љут отишао у
мрак. Куја се повукла у своје двориште. Легла је по-
трбушке и упалила очи према огради. Не предаје се
она лако, поготово ако јој је противник мали ђаво.
Борјана се плаши ући у празну кућу. Оне су

пуне паучине. Запетљаш се у њу као пиле у кучину и
не знаш шта те милује – мрак или утвара. Гура Луку
да уђе први. Лука тражи кваку. Нема је на десној
страни. Тражи је на лијевој.
– Стари, ти си ћорав. Зар не видиш да врата
немају кваке – Нестор их гурну ногом и уђе.
Како је брзо ушао, још брже је излетио.
– Фуј! Фуј! Ово није кућа. Ово је рупачага од
канализације. У њој смрди горе него у клозету на
аутобуској станици.
– Смрде твоје ципеле. Угазио си у говно – Ка-
24
лина стисну нос.
Лука је широм отворио врата како би се кућа
излуфтирала и ослободила колико толико смрада.
Након пет минута одлучише да напокон уђу у кућу.
Претходно су извлачили сламчице. Нестор је извукао
највећу. Прекрстио се и ушао. Једва је некако напипао
шалтер. Кад је упалио свјетло, прво што је угледао
била је крв на зиду.
– Овдје су се дрогераши боцкали. То је њихова
крв – рекао је.
– Ух, како смрди! – Калина прстима стишће
нос.
Борјана је ставила спужве на под и прекрстила
се.
– Нека нам је ноћас Бог у помоћи – рекла је.
– Ја бих најрадије спавао вани, али бојим се
оне кујетине. Она је сада једнако кивна и на Оскара
и на нас – Нестор одлучи да спава у ципелам.
– У овој кући се ништа не зна. Можда будемо
морали бјежати кроз прозор наглавачке – Калина се
бунила. Њој је више смрдило на поду него горе, у
ваздуху. Тражила је да се њена спужва стави на гвоз-
дени кревет.
– Треба ми пуно времена да га монтирам, а и
не види се – каже Лука.
Калина се помири да спава на поду.
Борјана је направила промају. Отворила је све
прозоре и врата.
– Немој их затварати – рекала је Луки.
– Не зна човјек шта је горе: угушити се у смра-
ду или имати посла са ђаволима – Лука остави крило
прозора полуотворено.
Чим су легли, Калина је вриснула.
25
– Јој! Јој! По мом стомаку гмили нешто живо.
– Да ми је неко рекао да ћу спавати у смећу
пуном гамади, рекла бих му: Ти си ноторна будала –
Борјана је тражила мјесто за нос. Гдје год се окрене
гушила се од смрада.
Дуго нису могли да заспу. Пауци, бубе, акрепи,
и ко зна шта још, вршљали су наоколо бијесни на
уљезе.
Нестор је тражио три пута воде. Лука је уста-
јао. Два пута је запео за нешто. Једном су пала врата.
Калина је била заспала. Када су се врата стропштала
она је вриснула.
– Вампири! Бјежимо!
Борјана их је смиривала све троје. Калину да
не паничи јер је сањала нешто ружно, Нестора да се
не церека. Глас му личи на магареће њакање. Про-
будиће улицу. Луку је вукла за кошуљу да не насрће
на зид.
– То нису врата од тоалета.
Таман кад су се напокон умирили, нешто је
зачангрљало на тавану. У том часу јавила се и она куја
што ју је Оскар добро испрашио. Лајала је промукло
као да је јазавац дави. Неко или нешто је цвилило.
Женски глас је јецао. Мушки је псовао мајку неком.
Борјана је рекла Луки:
– Иди види шта је.
– Како да видим кад нема свјетла – бранио се
Лука. – Уосталом, шта ме брига. Ноћу се ломатају
будале, скитнице и лопови. Паметни спавају.
Када се тутњава смирила, признао је: Био је
престрављен. Онако како је лајала она куја, лају само
пси на гробљу.
Негдје дубоко, послије поноћи, када се мјесец
26
запетљао у крошњи јасике која је расла у башти и
почео да стење, неко је куцао на прозор. У почетку
тихо, а онда све јаче. Борјана која има лак сан, чује и
кад бува кашље, ударила је лактом Луку у стомак.
– То су ноћне будале – рекао је Лука и окренуо
се на другу страну, али када се куцање поновило, он
подиже главу.
– Ко је?
– Тражим Јошку. Ооо, Јошкаaa! – глас је био
женски.
Борјана ухвати Луку за раме.
– Под прозором је неко. Чујеш ли како јеца.
Као да је у невољи.
Лука опсова ноћ и кућу у коју се доселио. Ус-
таде и отвори прозор. На тротоару, испод прозора,
чучала је дјевојчица. Имала је посуђену главу од
мјесеца, блиједу, прозирну као стакло. Луки се учини
да види сјенку која смрди на дуван и устајалу бару.
Била је танка као стабљика ражи. Лука се препаде да
ће се она сломити од његовог даха, па измакну главу
назад.
– Шта тражиш ти, дијете, у ово доба? – упита.
– Јошку. Рекао је да ће бити у овој кући
послије поноћи.
– Нема овдје никаквог Јошке.
– Умријећу ако га не нађем.
– Драга цуро, од глупости се тешко умире.
Иди ти лијепо својој кући. Видиш ли које је доба
ноћи.
Негдје на крају улице, неко је псовао.
– Пожури фуксо. Иначе ћу те оставити.
– Мрзим те. Немој да ме остављаш – дјевојка
под прозором је плакала.
27
– Ја, или сањам или ништа не разумијем –
Лука затвори прозор и врати се на спужву.
– Очи јој жагре, лице плаво као у мртваца, а
базди на пасји урин – рече.
– Нулти негативни тип – каже Нестор.
– Ти знаш шта је то нулти негативни тип!?
Спавај – Лука пипа по мраку. Тражи нешто да стави
под главу.
– Јеси ли је чуо како је рекла: Мрзим те, не
остављај ме. Чиста теорија – Нестор се чеше по
глави.
Лука се превртао на спужви. Чешао се и псо-

вао. У неко доба устаде.
– Овдје ни мртав не може спавати – рекао је
гласно чешући се по прстима.
По мраку се запутио у ћошак гдје је оставио
торбу. Ту је нешто шушкао, а онда изашао напоље.
Борјана је очекивала да ће се он брзо вратити.
Пошто га није било и она устаде. Нашла га је како
сједи на клупи и пије ракију. Причао је сам са собом.
– У овој овој улици живе бескућници, мрави,
смрдибубе, црви, дрогераши, блесава куја... По кро-
вовима ходају мјесечари. Неба нема... Нек нам је Бог
у помоћи.
Борјана му стави руку на уста.
– Пјесниче, пијеш нам хљеб. Шта ћеш сутра
продавати на зиду.
– Куд је кренула пита, нека иде и тепсија –
Лука гурну Борјанину руку са својих уста. Она сједе
поред њега. Обоје су ћутали. Он је гледао у своја
кољена, а она у небо.
– Јебе нас у мозак ко стигне – Борјана узе
28
флашу из Лукине руке. Повуче два гутљаја и стави
флашу испред себе. – У нешто морамо окретати.
– Како, кад немамо ни у лијевој ни у десној?
– Знамо добро како се не може, али морамо
наћи начин како се може. Знаш шта...
– Шта?
– Паде ми на ум онај Гаја из Црноводе. Ти си
њему ваљао. Његова кћерка никад не би завршила
школу да тебе није било. Он би нам могао помоћи.
Он је промућуран. Познаје свијет. Није стидљив. Бар
да нам нађе неки пристојан смјештај.
– Потражићу га ових дана.
Лука узе флашу испред Борјане, у истом
трену она крикну и ухвати се рукама за Луку.
– Ајме!
– Шта ти је?
– Она ме крвнички гледа.
Лука подиже главу у правцу гдје се Борјанин
поглед заледио. Отуд, из мрака, су сијевала два ока,
као двије лампе на два сломљена дирјека.
– Јебала те она твоја ракија. Нисам лизнула

двије капи, глава ми пуца. У желуцу се нешто пре-
врће. Ти трујеш народ. Одмах да си је просуо.
Лука јој показа празну флашу. Борјана се
намрштила и ухватила за крста.
– Морамо пронаћи неки бољи лежај. Има их
на сметлишту.
Калина сједи на спужви и зијева.
– Нос ми се запушио од смрада. По цијелом
тијелу имам отиске зуба од мрава, акрепа, шкорпија...
Смрдим сама себи. Како ћу оваква, смрдљива и
изуједана, у школу?
29
Њој увијек нешто смрди откад су у избје-
глиштву. Нестор јој је једном ставио мртву птицу у
торбу. Носила ју је три дана. Ко зна колико би још
носила да јој нешто није затребало из ташне. Мртва
птица јој није смрдјела док је није угледала. Хтјела је
бацити ташну. Лука каже да је то само уобразиља.
Њему се то десило у рату. Гдје год да се нађе, смрдило
му је труло јаје. Уобразиље се ријешио тако што је
нашао труло јаје и мирисао га. Тад се увјерио да
труло јаје не смрди како је он био себи уобразио.
– Ово је кућа духова – вадио је крмеље из
очију Нестор. – Ноћас сам на зиду угледао неке
сјенке. Имале су псеће или мачје главе, не сјећам се.
Једна је била сама кост. Ја овдје више не смијем
спавати.
– Можда господин жели хотел – Борјана је
направила тужну фацу. – Добро је док видимо сјенке,
али када се будемо рвали са њима, куку нама.
Лука је ћутао. Осјећао је кривицу. Могао је
наћи давно неки пристојан смјештај. Ломатају се од
немила до недрага. Ово им је треће селење у пос-
љедњих пет мјесеци. Јуче је дозволио себи да га изле-
вати неки бале. Дао му је пола уштеђевине за кирију
унапријед. Бог сами зна хоће ли га икад видјети.
Можда је и боље да га не види, јер ће га сигурно
испребијати као вола у купусу. Кућа, у коју су се
уселили, не вриједи ни пишљива боба. Стара је као
Грчка, а шупља као швајцарски сир. Пуна је буба,
мрава, духова... Све се у њој клима као бабин зуб. Не
смију поштено ни прнути. Одмах би се срушила. Има
двије собе, предсобље, купатило. Само је једна соба
потпођена. Под се набурио. Ко зна шта има испод
њега. Можда змијско легло?! Мораће запалити крпу.
30
Ако се задрже овдје, а изгледа да хоће јер немају куда,
предстоји им дуги и исцрпљујући рат са мравима,
смрдибубама и осталом гамади.
– Гдје да ставим тробојку? – Нестор преврће
по врећи.
Заставу му је поклонио пуковник Басара још
док су живјели у Санском Мосту. Нестор је био побје-
дник литерарног конкурса у санским школама на
тему: Моја Република.
„Док будеш чувао ову заставу, побјеђиваћеш“,
рекао је пуковник Басара.
Нестор се од заставе не одваја. Носио ју је у
Србију кад су избјегли. Побједио је на такмичењу
рвача у школи. Нудили су му кошаркашку лопту за
њу. Он није хтио ни да чује.
Нашао ју је на дну вреће. Била је згужвана и
изгрижена од мољаца.
– Стави је на зид, изнад своје спужве – рекла
је Калина.
– Не смијем. Усраће је и изгристи смрдибубе,
пауци, стјенице... Замисли неко ме сретне и пита гдје
ти је застава, а ја кажем: Појеле је стјенице.
31
32
Дошла је газдарица, жена отприлике око педе-

сет година, али је изгледала јако стара. Била је сва
напирлата и врцкава као дјевојчица која је добила
чоколаду.
Име јој је Краса. Тако се звала и змија на по-
четку свијета. Бог јој је узео ноге када је преварила
Еву. Краси је изгледа, узео памет и душу. Лице јој је
било наборано и напудерисано дебелим слојем бијеле
креме. Кад говори, лице јој личило на хармонику.
Усне су јој биле зачакарене црвеним ружом, обрве
креоном. Изгледала је као да носи маску. Коса јој је
сиједа и исплетена у плетеницу. Око врата је носила
жуту мараму. Крила је бразде. Пертле на патикама
биле су распуштене. Воњала је на покварену лубе-
ницу. Лука је послије рекао да је то смрад људске
недостојности и грамзљивости. Он мрзи средовјечне
кадa су им пертле на патикама распуштене. Они
ништа не раде, само пуше, пију кафе и причају о
насљедству.
– То сте ви – рекла је. Спојила је горњу усну
са ноздрвама. Гледала је некуд високо. (Лука је поми-
слио да је она видјела Оскара на крову, па је и он
искривио врат.) – Лијепо сте се смјестили. Лијепо,
нема шта. Честитам. Кућа је јако уредна. Имали сте
срећу. Данас је теже наћи овако добар стан, него иглу
у пласту сијена. Немојте доводити животиње. Мис-
лим на псе, јежеве, а посебно мачке. Њих не под-
носим чик ни у сну. Будите тихи. Комшије около су
фини људи. У башту и у шупу не завирујте. То су моја
32
интимна мјеста. Мислим да знате шта значи ријеч
интиман. Ако не знате, питајте неког.
Борјана није могла да оћути.
– Жено божја, о каквој ти кући причаш?! Ова
је гора од ћумеза. Накривљена је, шупља, црвоточна.
Смрди на мокраћу и говна. У њој има свакаквих буба.
Мислим да има и змија, само их још нисмо видјели,
а видјећемо. Зидови су испрскани крвљу. Ваша је
срећа што ми немамо куд, а наша несрећа што немамо
пара за нешто боље.
– А шта бисте ви хтјели? Хотел? Вилу? Умје-
сто намјештаја довезли сте смеће. Знам ја вас. Сви
сте ви исти. Тобоже, тамо одакле долазите, оставили
сте куће, штале, имања... Оставили сте ви ништа, а на
ногама понијели балегу. Чула сам да неки у лифт
гурају краве и да у шетњу са собом воде козе.
Лука је ћутао, али кад газдарица помену ба-
легу, намршти се.
– Госпођо, сви смо ми однекуд дошли у град.
Ви сте дошли у опанцима, а ја у ципелама.
Краса се направи да није ништа чула. Зашара
очима и забаци свој кобилећи реп на другу страну
рамена.
– Кад дође први, немојте измишљати Маркове
конаке, хоћу да ме паре чекају и то лијепо спаковане
у коверти.
– Не брините госпођо. Ми ћемо гладовати али
нећемо ником, па ни теби остати дужни. Замолио бих
вас да рјеђе долазите у двориште.
– Ви ми нећете одређивати кад ћу ја доћи –
Краса се загега. Лука јој се учинио неугодним. Личио
јој је на носорога спремног да убоде. Закључи да би
најбоље било повући се без расправе, тако да ријечи
33
које је изговорила остану као опомена. Зато је, кад се
окренула према капији, рекла:
– Рекох што рекох и има тако да буде. Ако вам
се не свиђа извол’те напоље. Ја сваког првог хоћу
својих пет стотина марака.
– Калаштура – рекао је Лука када је Краса
затворила капију за собом.
– На све личи, али на жену ни налик. Јеси ли
видио гдје јој стоје очи? – Борјана је извадила мрава
из блузе. – Човјече, па ја сам мравињак. Пође да
скине блузу. Лука је упозори да свијет пролази
цестом. Неки буље, а она испод блузе нема ни гру-
дњак. Борјана је отрчала у купатило да истресе мраве
из одјеће. Тамо је вриснула. Лука помисли да је нашла
гуштера под блузом. Пита шта је.
– Ујео ме акреп.
Лука одахну. Шарао је погледом по кући. Мо-
ра да је некад била лијепа. Ко зна када је изграђена.
Изнад довратка, црном бојом, биле су исписане двије
шестице.
„Ђавољи број“, прво је што је помислио. Лука
одлучи да их што прије уклони. На крову је угледао
лименог пијетла. Кљуцао је испуцалу бјеланчевину
од мјесеца на коруги. Маховина се спуштала према
олуку испод којег је био тањир пун мјесечине. Два
лептира су се играла поред димњака који је личио на
зуб вепра. Био је изгрижен и црн од дима.
– Кућа је стара као Грчка, али је забавна –
рекао је да би се смирио.
Борјана је била љута.
– Чесма у купатилу цури, водокотлић не ради,
ве-це шоља је жута. Фуј! На окнима, од два прозора,
стакла су разбијена. Врата су потпуно гњила. Ни
34
једна немају кваку. У овој кући је био гори рат него
тамо код нас. Зови ону калаштуру што има очи на врх
главе да је питамо ко ће оспособити купатило.
– Замакла је – каже Лука.
Из сусједног дворишта посматрала су их два
жишка. Куја је још увијек била бијесна због мале
утваре која је синоћ дошла заједно са њима. Прије-
тила је да ће је раскомадати чим ступи на њену
територију.
– Куја личи на газдарицу Красу – каже Нестор.
Он је опсовао кућу у којој нема тоалет папира
и воде. Узео је марамицу. Обрисао нос и уста. Пошто
ништа није било за доручак, набацио је ташну на
раме и кренуо у школу. Борјана му је рекла да се, ако
изгладни, напије воде. Тако ће заварати глад. Она ће
нешто измислити до вечерас.
– Мени се чини да нас ова куја сажаљева. Очи
јој имају боју јесење кише. Она нешто зна што ми не
знамо – сама са собом разговарала је Борјана.
Она је чезнула за даном у којем неће ни једном
опсовати.
Дан без псовки доноси срећу.
35
3
Лука се нагнуо преко дрвене ограде.

Намјеравао је да дохвати неколико стабљика
маслачка. Из њих може да истисне двије три опоре
млијечне капи. Пахуље маслачка биле су плаве боје.
Има неки разлог због чега је тако. Можда их је она
куја запишала, помисли Лука. Није одустао од нам-
јере да их убере. Бирао је начин. Глад није гадљива.
Луку су зачудиле гредице у башти. Биле су
поредане у низ који га је подсјећао на крст свастику.
Избројао је девет гредица. Све су личиле на свјеже
хумке и свака је имала усађен крст на почетку. На
сваком крсту био је натакнут папирић. Лука није имао
наочаре, а из далека није могао прочитати шта пише
на папирићима.
– Ово је гробље, а не башта – Лука се налакти
на ограду и истог часа зарони с носом у гредицу од
мркве.
Лука погледа према улици. Провјеравао је да
ли га неко однекуд не гледа. Ако гледа сигурно сада
црче од смијеха. На улици су се два човјека свађала
код контејнера. Пас поред њих је глодао кост. Док се
два свађају, трећи се користи, Лука подиже ограду и
подбочи је неким клипом.
– Да је она нека права жена, ја бих све тарабе
учврстио како је Бог рекао и довео их у ред.
Лука пљуну према у огради. Она се зањиха,
двије даске отпадоше. Лука их завеза жицом.
На једној дасци ексером је исписао:
Ограда се клима као бабин зуб. Не прилази.
36
Он још једном преброји гредице и зовну жену.
Кад Борјана дође, он показа руком према башти.
– Погледај с ким ми имамо посла?! – рече.
Борјана се прекрсти и поче обазирати према шупи.
– Гдје је Оскар?
– Шта ће ти он?
– Треба му забранити да чепрка ове хумке.
Може ископати мртваца.
Кад угледа испод једног крстића папир и на
њему натпис Борјана се стресе.
– Ја оно не смијем да читам – рече и побјеже
у кућу.
Капија је зашкрипала. Улазио је Руњо.
– Ја дошао да видим ваш хотел.
– Имаш шта и видјети – каже Лука.
Руњо одмјери погледом кући и направи киселу
гримасу. Отишао је до тараба баште и раскопчао
шлиц, почео је да мокри.
– Да крстим.
– Будало, видјеће те неко.
– Мене овдје нико не зна.
– Ти ћеш отићи, а људи ће около упирати
прстом на нас. Да си бар дигао ногу.
– Ко ти је газда?
– Није газда, већ газдарица.
– Је ли чему?
– Калаштура! Куја овог комшије окрене главу
када она наиђе.
– Ако ваља ишта, зови мене. Биће ти јефтинија
кирија.
– Погледај колико ово гробље има хумки – Лу-
ка се загледа у Руњино лице. Занимало га је како ће
изгледати кад изброји девет гредица које личе на
37
хумке. Руњо се само насмија.
– Зар не капираш. Госпођа је направила оно-
лико гредица са колико се мушкараца у овој шупи
туцала. Ако овог љета не буде бар још једна, ја и ти
нисмо низашта.
– Препуштам је теби.
– Срећа твоја што данас ниси био на зиду са
ракијом. Полиција нас је растјерала. Кога су ухва-
тили, тај је зијанио сто марака казне. Драго Персин
им је опсовао матер. Одвели су га са собом. Није се
вратио док сам ја био тамо.
Руњо одмјери погледом кућу. Намршти се као
да ће кихнути.
– Их, што би ова кућа брзо изгорјела. Имаш
ли шибицу?
38
4
Милуша је скрушена и учтива жена.

Говори мазно и отегнуто као да ријечи извлачи
из гузице, каже Лука.
Милуша држи руку на устима. Убјеђена је да
јој смрди из уста. Тај комплекс јој је набио њен муж
Славко. Он је љубоморан. Пред свијетом глуми гос-
подина, а кад су сами режи као пас. Не воли кад се
његова жена уноси неком у лице и пипка га док
прича. Јасика Јовић се једном жалила Борјани: Жено,
она ме је док је испричала шта је кувала за ручак, сву
иштипала и изударала по прсима.
У Сани, Милуша се није Бог зна како дружила
са Борјаном. Било је оно здраво за здраво и свако се-
би, али откад су пале у невољу, мало мало па се виде.
Размјењују информације.
Борјана мисли да Милуша нема зуба па због
тога крије уста.
– Кад почнеш радити, средићеш их. Све се
рјешава послом. Без посла нема ни посла. Ко не иде
за послом, он срља или лута.
Милуша је донијела три рибље конзерве, кесу
риже и велику конзерву. Не зна ни она шта је у њој.
Има на њој етикета, али је на страном језику. Она га
не разумије. Разумије само кад неко дрхти од глади, а
то не пише на етикети.
– Ни једна сламка није спасила утопљеника –
каже Борјана.
Милуша је не слуша. Прича своје. Намирнице
је једва добила у Црвеном крсту. Гужва. Глад је
39
истјерала народ из куће. Има га сваокле. Једна жена
је пала у несвијест. Кад су је повратили шамарањем,
извињавала се. Пети дан није ништа јела.
– Дала сам јој комадић чоколаде. Није га по-
јела. Вели не једе јој се. Понијеће, па ће га успут, ако
огладни, убацити у кљун. Носи она чоколаду дјеци.
Видјела сам то по изразу њеног лица.
Милуша се пожалила како је у Црвеном крсту
морала рећи све о себи. Нису је питали само кад је
имала посљедњи пут оно. А да су питали, рекла би
им. Она се више ничег не стиди. Човјек када је при-
тјеран уза зид јачи је од поплаве.
– Ако се ми, између себе, сами нећемо пома-
гати јебали смо јежа. (Гледа кућу.) Бјежите ви што
прије одавде. Разбољећете се у овом ћумезу. Може се
и срушити. Ето ђавола.
Борјана није научила да јој неко нешто даје.
Увијек је давала. Не зна се захвалити, а што да јој се
захваљује. Она би те конзерве бацила у канту за
смеће. Донијела их је Борјани, тобоже: увиђајна је и
мисли на њу. Борјани је тешко одбити поклон, боји
се увриједиће је, а није јој драго.
– Све разумијем – каже Милуша не скидајући
руке са уста. – Живот је мрцварење са рибљим кош-
чицама у грлу. Ко не умије добро подригнути тешко
њему.
Милушина мајка је остала у Дабру. Брала је
кукурузе. Народ је побјегао, а она, када се вратила,
нашла је пусто село. Већ двије године Милуша не зна
ништа о мајци. Плаче и моли се Богу да јој помогне
да бар нађе њене кости. Отишла би јој понекад на
гроб.
– Шта си им рекла? – пита је Борјана.
40
– Коме?
– Онима, у Црвеном крсту, кад су те питали
кад си посљедњи пут.
Милуша поцрвени.
– Ђаво те није однио, ја причам о невољама и
злу, а теби је до шале.
– Није то шала. То су озбиљне ствари. Док их
је било живјели смо као људи. Ја са својим Луком
нисам спавала од дана када су нам јебали матер.
Мени не пада на ум, а он утонуо као сом дубоко у
муљ и ћути.
41
5
Лука кад год погледа у башту пљуне.

Подсјећа га на гробље. Боји се сањаће је. А он
је, не дао то Бог ником, једва спасио живу главу
десетог октобра када су звијери дјелиле плијен. Ни
тог дана он не воли да се сјећа. Онај, ко га помене у
његовој близини, мора платити пиће или отићи у то-
алет да се прво испиша.
У башти поред накривљене шупе родила је
вишња. Неко ју је обрао. Остало је још пар плодова.
Лука је убрао једно зрно. С њим се закачио и лист.
Под листом Лука је нашао смрдибубу. Ширила је ноге
и лучила бјелу слуз.
– Курво смрдљива, хоћеш да те оплодим.
Палцем је згњечио смрдибубу. Кад је видио
како се копрца и бори за живот, намрштио се. Почео
је да очајава.
Живот му се срозао на нулу.
Двије столице, један столић, гвоздени кревет,
шпорет... то је све што имају. У ствари нису ни то
његове ствари. Столице и столић је посудио од попа
Милоша. Гвоздени кревет му је дао Руња. Шпорет је
добио из Црвеног крста. Обећао је да ће га вратити
чим набави нови. Свима њима може пасти на ум да
затраже своје ствари. Мјесец дана му треба да закрпи
рупе на кући. Зидови се осипају као да су од сувог
пијеска. Пуни су жутих мрава. Горе напасти од њих
нема. Нико им не може доакати. Бог сами зна како се
кућа држи. Само што није пала. Ујутро кад устане не
зна куд ће. Увече псује дан и мрзи ноћ.
42
– Преживјећемо – тјеши га Борјана. Она још
увијек није знала шта да спреми за ручак. Нема ни
мрве хљеба. Има кесу риже, главицу лука, двије ри-
бље конзерве и оне три што је донијела Милуша.
Лука је престао гађати мрвицама из носа мра-
ва који се враћао из богате ловине. Мрав је носио
сламчицу. Луки га је било жао. Њему је дан био
успјешан. Нашао је сламку.
Борјана га је ударила руком по рамену и
показала на улицу. Тамо је стајао човјек. На глави је
имао велику округлу капу. У руци је држао кесу. Пи-
љио је у њих.
– Да и овог можда није намагарчила она бита-
нга?!
– Можда је неки јадник као и ми. Погледај му
само очи. Изгубљене су, тужне и бијесне. Можда је
гладан?
– Шта хоћеш? – питао га је Лука.
– Ко сте ви? – човјек се тресао као да има
грозницу.
Овај, или је побјегао из луднице преко Врбаса,
или можда бјежи од неког.
– Ми смо пси луталице на које свако може да
се баци каменом, да им опсује матер, да их рогуљама
јебе у очи – Лука је био љут и саркастичан. Борјана
га повуче за лакат.
– Немој гријешити душу.
– Ма, нисам ја без душе, већ ми данас све иде
на живце. Још увијек размишљам о оној битанги што
ме је намагарчио за стан. Ако га сретнем биће свашта.
Помислио сам да нас није можда и она учовјест,
газдарица Краса, увалила у туђи стан, па сад човјек
дошао својој кући и чуди се откуд ми овдје – бранио
43
се Лука.
– Па, је ли то моја кућа? – питао је човјек.
– Можда и јесте, а како ти је име?
– Заборавио сам.
– Значи грађанин Икс као што смо и ми!? Па,
господине Иксу уђи у двориште, пољуби праг своје
куће и реци шта ти је на уму.
– Нешто се не сјећам да је тако изгледала. Ма-
лоприје када сам из ње изишао, имала је боју неба.
Мирисала је на невен. Ова је жута, смрди на гаће не-
ког пишљивог старца. Боже, не стари само човјек
брзо. Старе и куће. И вријеме стари. Сјећам се јуче-
рашњег дана. Био је млад. Мирисао је на јагорчевину,
а овај данас на бару и шушањ. Шта ви чините када
осјетите да вријеме пролази?
– Овај је добро пуцекнуо – Борјана намигну
Луки. – Ти волиш да филозофираш. Ето ти сагово-
рника. Ја имам неког посла.
Човјек уђе и затвори капију за собом и с невје-
рицом стаде.
– Ма, чекај. Није ово моја кућа. Ви се са мном
шегачите.
– Ко ти је рекао да је твоја.
– Пошто не знам да ли је ово моја кућа, онда
не знам да ли ми треба овај кромпир. Ако ми не треба
што да га онда џабе носим.
Човјек испусти кесу, окрену се и изађе на
улицу.
– Комшије нису лоше. Овај нам је оставио
ручак – Борјана узе кесу и опипа кромпир у њој.
– Шта ако се врати?
– Даћемо му кесу пуну каменчића. Он ионако
не зна шта има у њој.
44
6
Лука је нервозан као пас кад је гладан.

Јуче се договорио са Гајом да се нађу у пив-
ници. Гаја је сналажљив. Познаје људе. Људи знају
њега. Лука вјерује да ће му он помоћи. Бар да нађе
смјештај до зиме. Умријеће у овој рупчаги која није
ни за псе луталице.
Кад ђаво нешто хоће, онда хоће. Врата су спа-
ла са баглама. Мора их подићи. Како ће кућа без
врата. Једна шарка се заломила. Чекић за вађење
ексера нигдје не може наћи. Преврнуо је све вреће два
три пута, завиривао је испод гвозденог кревета и у
дјечје ташне. Када је упитао Борјану да ли се она
можда сјећа гдје га је оставио, она му је рекла да је и
он пуцекнуо као онај човјек с капом који је изгубио
своју кућу. Чекић са два ува за вађење ексера су има-
ли тамо у Сани. Једно уво му је било одбијено. Она
га је звала Ван Гог. Купила му га је за тридесети рођ-
ендан. Луки одједном пред очи искрсну његова кућа.
Личила је на изгубљену старицу у магли. Праг јој је
био крвав као да је неко на њему заклао пијетла. Лука
није био љут, већ тужан и збуњен. Постао је ћускија.
Никако да се сјети шта има, а шта нема. Ствари лако
доносимо у кућу, али се тешко опраштамо од њих.
Око једанаест, дошла Јасика Јовић. Она и
Борјана су радиле некад заједно у лакирници. Јасика
је била пословођа, а Борјана технолог. Јасика оду-
вијек живи као јасика. Нема никог од рода и стално
трепери. Има лице боје свијеће од парафина. Борјана
се увијек препадне кад је види.
45
– Ти си још жива – рекла је док јој је отварала
капију.
Људи се шале, али у свакој шали је пола зби-
ље. Јасика се намрштила. Зна она добро шта је
Борјана у себи мислила. Боцка је што је уседјелица.
Није она за то крива. Крив је пас који ником није дао
прићи кући, а и намрштени отац из чијих очију је
киша увијек пријетила. Док су њих двојица била
жива, вријеме је пролазило, а кад су умрли, воз је
отишао.
– Ко би рекао да ћу вас овдје наћи.
– Ни ја никад не бих помислила да ћеш ми ти
овдје доћи.
– Рекао ми је Руњо све. Одмах сам дојурила да
видим гдје сте.
Јасика пати од уринарне инконтиненције. Од-
мах је одјурила у толает и брзо изашла.
– Е, моја Боро, моја Боро, шта дочекасмо.
Онаку љепоту, у којој смо живјели, никад више неће-
мо имати. Устанеш ујутро птице пјевају. Комшиница
зове: ‘Ај на кафу. Соба колико хоћеш, а све миришу.
Тоалет као апотека. Имаш се гдје окренути. А ово
сад... Дође ми да плачем. Ма плачем ја. Кажу ми, ако
ти је тамо било тако лијепо, што се не вратиш. Како
да се вратим кад је, све што сам имала, уништено или
упрљано. Нема воде на свијету која то може опрати.
Боље се и овдје мучити, него живјети тамо у прља-
вштини.
– Нек’ је само жива глава.
– Нек’ је жива глава. Ту крилатицу су изми-
слили проклетници што су нас гурнули у говна.
Препали су се да ћемо се побунити, па мантрају: Те
добро је како је могло бити. Те вичите риба. Јебала
46
их риба и њихово добро. Разлика између живих и
мртвих је никаква. Нити ко пита оне под земљом како
им је, нити нас живе, да простиш, ко јебе.
– Вала баш.
– Јесте ли чули шта се догодило јутрос?
– Ништа нисмо чули осим завијања керуше,
тутњаве ђавола на тавану, пираније буба на зиду и по
нама – Борјана је ломила прсте није знала шта да
спреми за ручак. Јуче су га прескочили. Данас, бога-
ми, неће моћи. Сваком цријева крче. Нестор се јежи
на рибље конезрве, а Калина зачепи нос и бјежи. Сва
срећа па се онај излапјели старац није вратио по кесу.
Синоћ је за вечеру спремила чорбу од кромпира.
Јасика се загрцну.
– Плаћамо, моја Боро, данак својој несрећи.
Убио се Гаја – рече.
– Који Гаја? Да није...? – Лука и Борјана се
згледаше.
– Да, добро сте мислили. Пуцамо свакако. У
души, и у мозгу. Ево и дланови нам пуцају. Као да су
земља без воде – рече Јасика.
– Гдје? Како?
– Ту, недалеко од вас има један мост. Јутрос су
преко њега људи журили на посао. Водили псе у
шетњу, дјецу у вртић. Носили су кифле за доручак.
Нико није чуо пуцањ. Гаја је сједио на обали под
мостом и пушио. Гледао је како ријека тече. Што су
се таласи више одбијали и враћали да се поново
приљубе, он је све више сумњао у смисао живота.
Послије девете цигарете пуцао је себи у сљепо-
очницу.
– Наш Гаја?! – понови Лука у невјерици.
Прије три дана срели су се у Господској.
47
Питао га је како живи. Он се насмијао: Типично
српски. Опхрван тугом, трпим, мучим се, али се
инатим. Лука је завидио његовом држању. Плива у
говнима, али иде као паун. Увијек испеглан, обријан,
миришљив. Док су шетали, загледао се Луки у руке.
Када је видио црно под ноктима, мрдао је главом као
учитељ.
„И у добру и у биједи човјек мора држати до
себе“, рекао је.
Договорили су се да се нађу данас у пивници.
На одласку махнуо му је руком.
„Недај да те сумња савлада.“
Лука је тада био срећан. Гаја ће му помоћи. Он
сваком помаже. Он је сила од човјека.
– Да, наш Гаја – понови Јасика. – Изабрао је
смрт поред ријеке. Ријека тече. Ријека носи. Ријека
разумије боље од човјека. Чекао је миг рибе из воде,
зрачак сунца, лептира да му махне, преламања
свјетла, трептај листа врбе... Само да је неко послао
било какав знак, он би се осмјехнуо животу. Свак се
о себи забавио. Рибе су бјежале једна од друге, сунчев
зрак је појела магла, лептира птица. Живот је пуки
бесмисао. Нашли су гомилу опушака око њега.
Остадоше му двије кћерке и жена. Можда се због њих
и убио.
– Гаја! Гаја! Договорили смо се прије три дана
да се данас нађемо у пивници. Јебем ти живот!
– Нема оног коме није ваљао – Јасика гледа
испред себе и броји каменчиће.
– Ако је мислио да ће својом смрћу помоћи
дјеци или се можда осветити животу, преварио се.
Само нас псовке могу извадити из гована. Ја псујем
као свака Српкиња. Знам да је то ружно, али се
48
осјећам боље кад из мене лете псовке – рече Борјана.
– Имам осјећај да смо ми давно умрли. Смрт
је заиста ружно сјећање – Јасика брише очи.
Дошао је Јарко и донио оклагију. Он увијек,
кад дође, нешто донесе, па макар и камен у џепу.
Врло фин човјек. Само је два пута био у затвору. Он
се тога не стиди. Чим осјети да га неко кињи, он
одмах почне да прича доживљаје из буваре. С њим
нико не може млатити сламу. То најбоље зна наче-
лник општине Стево Јандрак. Једном кад је изишао
из затвора Јарко је од начелника три пута тражио да
га прими. Сва три пута начелник се правдао како нема
времена. Јарко се испентрао некако на балкон његове
канцеларије. Кад је видио начелника како дријема,
натјерао га је да му очисти ципеле. Платио му је десет
динара за тај посао.
– Мислили сте да вас нећу наћи – био је
поносан на своју способност проналажења.
– Ово ми је добар поклон – Борјана је узела
оклагију и почела с њом да витла. – Кућа је пуна
мишева.
– Није лош човјек. Он је шаљивџија. Волим
кад дође – рекао је Лука када је Јарко отишао.
49
7
Лука се спрема да иде у Козловац.

Има неког посла.
Преврће џепове да се није затурио који цво-
њак. Треба му за возну карту.
Борјанан га није питала каквог он има тамо
посла. Нека иде. Ако ништа друго, бар ће нешто чути.
Човјек чим отвори врата куће нешто сазна.
На улици гужва.
Овако сам и ја некад журио, Лука је пожелио
да смрди на зној.
Иду му на живце маторци који ујутро жваћу
жваку. Они или пуше или им смрди из уста. Под-
сјећају га на козу. Лука признаје да су му живци
отишли у курац.
Срео је Шулију.
– Шта је с тобом?
– Ништа. Што питаш?
– Испод очију си модар, а зјенице уморне као
да си спавао са наџак-бабом.
Шулија му исприча како је преноћио на ра-
љама дрвета, у парку. Ишао је код сестре Даре у
Приједор. Ухватио је посљедњи воз. Вратио се касно.
Није имао гдје преноћити. На клупу није смио лећи.
Плашио се педера. Попео се на дрво. Везао је себе
каишом за стабло. Ноћ је била хладна. Вране су га-
кале. Парк се није смиривао од будала. Он, кад све
сабереш, није зажмирио пет минута. Боле га, вели,
врат и леђа. Ма, свака кошчица, па чак и длаке на
глави.
50
Лука и Шулија се знају дуго. Када се сретну,
обично ћуте. Шулија се зајебава, а Лука то не воли.
Јутрос је Луки испричао да је у Копривни јуче по-
гинуо лугар. Возио се на мотоциклу. У једној кривини
на њега је налетио камион мировњака. Када је чула
за несрећу, лугарова жена је дотрчала и почела
јаукати. Возач, неки обојени ко зна из које земље, се
чудио.
„Зашто плачеш, он ће имати бесплатну сахра-
ну.“
– Постали смо пичке без муда – каже Петар.
– Онај јадник имаће бар бесплатну сахрану, а
ове, силом бескућнике, нико не зарезује ни за суву
шљиву. Ни црви их неће хтјети кад прекрсте руке, јер
смрде на стајске муве – рекао је гласно Лука када је
пред капијом школе, угледао старца како сједи рас-
копчаног шлица и маше рукама.
– Да ти ниси цар Фрањо Јосиф? – упитао га
је старац.
– Нисам – Лука му се насмијеши.
– Мој отац је код њега служио војску.
– Зар ти тако изгледам стар?
– Не изгледаш стар већ као мртвац. Њих
видим често ових дана. Бауљају тамо–амо. Траже
цигара, хљеба, воде. Неки и краду. Сналазе се људи –
старац је био оран за причу. Мислио је да и Лука, као
и он, пати од досаде и заборавности.
У школи су биле смјештене избјеглице. Учи-
онице су биле препуне спужви за спавање. Воњале су
на мокраћу и гмазове. Лука је тражио секретарицу
Наду из своје некадашње школе.Тамо му је остала
диплома и радничка књижица. Мислио је да је
секретарица понијела са собом документацију. Она је
51
посљедња напустила школу.
На вратима га је дочекао портир Коле, момак
из његове улице. Лука га зна још док је пишао у гаће.
Коле је хладан и послован. Тражи од Луке да му каже
своје име и презиме, одакле је и зашто тражи секре-
тарицу гимназије. Лука је рекао да не зна како се зове,
да је из Пиздића, а што тражи секретарицу Наду, пало
му на ум да попије кафу са њом. Има нешто важно да
јој шапне у четири ока. Коле га је упозорио да буде
озбиљан. Налази се пред установом гдје су људи
изгубљени, љути и непредвидиви. Сваког часа може
да избије неки неред, он то не жели. Ко зна како би
се овај разговор завршио да се није однекуд појавила
Нада. Лука је једва препозна. Кост и кожа. Оно стра-
шило у Красиној башти боље се држи од ње.
Нада је загрлила Луку и рекла му да изађу
напоље.
– Нећу да нас слуша овај мајмун – шапнула је
Луки.
Када су изашли, Лука главом показа на пор-
тирницу.
– Шта је овом човјеку. Знам га када је пузао
око куће. Ни основну школу није успио завршити.
– Тај нас човјек смори. Зову га Мали Фирер.
Неко га је поставио за портира. Послије десет сати
навече не пушта никог да уђе унутра. Прале и Језа,
знаш их Сане, сликар и пјесник, једне вечери су ноћи-
ли напољу. Закаснили су свега три минута. Он, чим
сат откуца десет, закључа врата. Свакако улазимо.
Неко кроз прозор, неко преко крова. Мара, учетељица
из Јапре, сломила је ногу пењући се на прозор. Једном
је закључао врата испред носа своје жене. Она му је
запријетила да ће се жалити лично њему.
52
– Је ли се уплашио?
– Овдје има и кусих и репатих, мој Лука. Све
сама гола сиротиња. Иста нас је невоља стрпала у тор.
Извирујемо из њега као свиње чим чују клепет суђа.
Отићемо ми и одавде. Ваља се послије погледати у
очи. Мали Фирер мисли да ће биједа трајати довијека.
Мој Лука, ништа ја нисам изнијела осим ове живе
главе. Она ми сада без игдје ичег не треба. Отац ми
је остао. Он је инвалид. Крио се у подруму куће. Се-
дми дан се указао. Мислио је прошао их је онај њихов
бијес. Врага! Убили су га као зеца и бацили са шта-
кама у бунар. Ово овдје је лудница. У учионици нас
има тридесеторо. Ноћу сви причају у сну. Неку ноћ
чича из Будисаве се попео на кров. Када су га питали
шта ће горе рекао је да тражи своје овце. У сред ноћи
пјесник Прале нас буди све одреда и нагони да
стојећи слушамо његове оде изгубљеним људима.
Сликару Јези су остале слике тамо. Чуо је да му је
кућа изгорјела. Он је престао да слика. По цио дан
црта нешто штапом у прашини, а увече брише. Свијет
је ништаван. Он не заслужује споменик, понавља док
то чини.
– Е, мој Лука, мој Лука. Благо теби кад ниси
у овом паклу. Аушвиц је мила мајка за ово. Немамо
шта јести. Хљеб, који добијемо ујутро, носимо цијели
дан са собом. У учионици, или га мишеви поједу, или
неко украде. Живимо којекако.
– Којекако је горе него никако. Сваком је њего-
ва мука најтежа – каже Лука.
– Не кажем ја да није, али си бар напољу.
53
8
Поштар више не пјева кад отвара капију. Он

звижди.
– Керона Палочевић!
– Постао си досадан са том Кероном. Рекла
сам ти да она не станује овдје – каже Борјана. Она се
увијек најежи кад види поштара на капији. Поготово,
ако још квречи као сврака. Поштари су, иначе црне
птице. Доносе опомене или лоше вијести.
Поштар је вратио писмо у торбу и ставио
оловку иза уха. Глумио је замишљеног пјесника.
– Хм. Зашто сам ја ушао у ваше двориште?
– Ако не знаш ти како ћу ја знати.
Борјана је зазирала од људи који, кад чине не-
што, не знају због чега то раде. Заправо, такви људи
су јој били сумњиви. Ако нису ћакнути онда смјерају
неку подвалу.
– Има нешто, али ја сада не знам шта је – ду-
мао је и даље поштар, а онда је склонио оловку са
уха. – А, да, сјетио сам се.
Оловком позва Борјану да му се приближи.
Борјана начини два корака и застаде. Предо-
мислила се. Поштар је можда мало блесав, а она је
сама код куће. Може му свашта пасти на ум.
Поштар поче да шапуће.
– Гласније! – Борјана запријети да га неће слу-
шати ако буде шапутао.
– У овој улици, шест кућа одавде, на истој
страни гдје је и ова ваша страћара, живи једна баба.
Она ме, кад год јој донесем писмо од кћерке, почасти
54
ракијом. Понекад ме понуди и колачима.
– Ако мислиш да ћеш од мене добити пиће,
преварио си се.
Борјана је била спремна да поштару покаже
пут низ улицу.
– Данас када сам јој донио писмо – поштар
настави правећи се да није чуо Борјанину упадицу –
бака је лежала на клупи отворених уста и очију. Муве
су облијетале око комадића меса који је вирио из
њених зуба. Тај комадић меса је гадно заударао. Пи-
смо сам ставио на креденац. Бака се није помакла.
– И шта ја сад треба да учиним? Да одем и от-
јерам муве са бабиних уста?! – по Борјанином челу
указаше се преране боре.
– Рат је био много бољи. Мир брзо поквари
људе – поштар врати оловку у торбу и изађе на улицу.
Час послије долепршала је Краса. Шљунак је
прштио око њених патика. Личила је на змију којој је
неко отео жабу из уста.
– Журим. Журим. Не знам гдје ударам – ви-
кала је још од капије.
– У шестој кући одавде има мртвац – рекла је
Борјана.
– Баш ме брига. Какве везе ја имам са њим –
Краса је отпрашила у шупу.
„Дабогда црко онај поштар! Зар ми је морао
рећи. Остави ми терет и оде. Сад ни ручак не могу
спремити. Нема ништа од данашњег дана“, сама са
собом хрвала се Борјана.
55
9
Нестор сања бурек и клацка се на клупици.

Клупица је накићена црним флекама од опу-
шака цигарета, коломасти, урезаних имена, које-
каквих симбола, порука... Има чак и трагова зуба.
Клупица је изгледа преживјела тежак рат. Личила је
на мали музеј досаде.
На средини клупице је велика рупа. Лука каже
да је на њој некад сједила нека љенгуза коју је мрзило
да иде у тоалет. Сједне на клупу голе гузице, нациља
шупак на рупу, а доље стави лавор. Боље и тако срати
него у гаће. Лука је ово испричао како би Нестор
баталио клупицу и престао се клацкати. Шкрипа му
је ишла на живце. Њему све иде на живце што се два
пута понови. Својом причом успио је да изазове гађе-
ње код Борјане.
– Ако немаш шта паметније причати немој ни
говна узимати у уста – каже.
Лука се смије. Он је јутрос рекао да му је од
свег богатства остао још само смијех. Све му могу
узети, само њега не да, каже. Смијати се треба до бес-
вјести. Нека ти се уста укоче од смијеха. Боље је ум-
ријети од смијеха, него од глади. Смијех нас једино
може извући из гована.
Нико се осим њега не смије. То га љути. У
ствари он је разочаран. Одлази ван.
Нестору цријева крче. Покушава ухватити
ритам.
– Ко се клацка глуп је к’о тачка – Калина се
мучи са математиком. Од непознатих у једначини
56
мора да добије резултат.
– Та ти је реченица безвезе.
Нестор мирише ваздух. Устаје.
– Осјећам мирис пљескавице са кајмаком.
Нестор одлази у кухињу. Њуши шерпе.
– Овдје све смрди на паучину и бубе које су
умрле од глади. Има ли ишта у овој кући јести?
– Имамо рибљу конзерву.
– Рибљу конзерву за доручак. Рибљу конзерву
за ручак. Вечеру прескачемо. Ноћу сањам рибљу
конзерву како плута на мору. Да знам ко ју је измис-
лио у уста бих му је гурнуо. Идиот.
Нестор псује кућу која смрди на покварене
рибље конзерве. Узима торбу с књигама и одлази.
Брзо се вратио.
– На зиду ове наше страћаре, до улице,
великим словима пише: ПОЉУБИШ КОЗУ ДОБИ-
ЈЕШ СИРА. Зна ли ико гдје овдје има коза да је идем
пољубити.
– Обриши ту глупост – рекла је Борјана.
– Немам времена, журим у школу. Прву козу
коју сретнем пољубићу је.
– Пољуби је испод репа – Калина се кикоће.
– Данас свако свашта пише. Можда та порука
има неки смисао. Није она тек онако исписана на
зиду ове страћаре.
Борјана је била убјеђена да се Нестор шали.
Хтио је да их насмије. Глад се најбоље толи смијехом
и пјесмом. Она је заборавила како се смије, зато је
Лука био онако љут. Он се назор смијао.
Калина се пожалила на болове у стомаку.
– То је због тога што си ми показала конзерву.
Од глади добићу запетљај цријева.
57
– Стрпи се. Тата је отишао у продавницу. До-
нијеће хљеб – тјешила ју је Борјана.
Калина се почеша по стомаку. Видјела је јут-
рос оца како претура по џеповима и уздише. Послије
је и она кријући, претурила његове џепове. Требала
јој је само једна марка да купи кифлу на великом
одмору. Сви купују и мљацкају на зиду испред школе.
Она измишља тада да није гладна. Пијуцка воду и
очима жваће њихове кифле. Џепови су били празни.
Можда ће тата украсти хљеб и кифлу. Он је рекао да
ће красти и отимати, а својој дјеци неће дати да буду
гладна.
Калина је с торбом на леђима изашла на улицу
да сачека оца. Вратила се са смијехом од ува до ува.
– На зиду наше куће пише: ЈЕБЕШ КОЗУ ДО-
БИЈЕШ СИРА. Слова су велика. Слијепац их може
читати.
– Шта је вама дјецо, данас! Уозбиљите се.
Каква коза? Какав сир? Сто пута сам ти рекла да не
будеш проста – Борјана остави нож којим је отварала
конзерву. Обриса руке и запути се према капији.
– Ово је писала нека будала – рекла је и вра-
тила се назад. Пред вратима чекало ју је изненађење.
Мртав миш! Донио га је Оскар. Чучао је на прагу
куће и умивао се. Када је угледао Борјану, шапом је
показао на ловину.
Борјана је заплакала.
– Он зна за нашу муку. Нуди нам своју храну.
58
10
– Не разумијем људe чији су пси тужни.

Борјана је отворила рибљу конзерву која је
јако заударала. Када је видјела кују како лежи склу-
пчана на степеницама, она преко ограде пребаци
конзерву. Куја се није ни помакла.
Што ти је град. Кућа до куће. Скоро двије
недјеље се гледамо, а не знамо ништа једни о дру-
гима. Прије се упознају животиње него ми. Ето, наш
Оскар и ова кујетина су се упознали прво вече и од-
мах дали до знања шта једно о другом мисли. Борјана
је посматрала кују и замишљала лик њеног газде.
Животиња и њен власник временом почињу да личе.
Њен газда мора да је тужан човјек.
Куја је примјетила да је Борјана посматра. Пси
добро разумију погледе. Борјанин је пун сажаљења.
То јој је изгледа годило. Махала је репом и тјерала
мухе.
У дворишту се појавио човјек средњих година.
Имао је испосничко лице и бразготину на врату. Он
је нешто шапнуо куји, помиловао је по челу и окренуо
се према Борјани.
– Госпођо!
Борјана се обазре. Кад видје да никог нема у
њеној близини, она показа прстом у себе.
– Да, вама се обраћам.
Борјана направи кез.
– Хвала Богу, када сте ме примијетили – рече.
– Ту смо већ неколико седмица, а не знамо се. Да смо
животиње већ би се бар помирисали. Ми као да смо
59
два немушта свијета. Два камена поред пута. Велики
град је велики кавез за човјека.
– Не знамо се ми овако, али се у души раз-
умијемо. И ја сам избјеглица као и ви. Зовем се Томо.
Прије рата живио сам тамо, код њих, у Задру. Радио
сам као инжењер у једној фабрици. Био сам ожењен
и имао сина. Када је почело срање, једног јутра нашао
сам чашу пуну крви на свом прагу. Нисам обраћао
пажњу. Мислио сам неко се шали. Друго јутро, опет
чаша пуна крви на мом прагу. Слутио сам, али нисам
вјеровао.
Трећег јутра, на прагу сам нашао празну чашу.
Тада ме је тек ухватио страх. Није био без разлога.
Ускоро су се појавили они са црним кукуљицама и
калашњиковима. Тражили су да поздравим бога, он-
ог, којег они штују и искажем лојалност њиховом
брлогу.
„Опоменули смо те, али ти се правиш луд. Ову
трећу празну чашу напунићемо твојом крвљу“.
Рекао сам им да ме рат не занима. Имам
породицу и брак мјешовит. Отишли су.
У мојој кући је настао пакао. Жена је узела и
одвела сина код својих. Они су дошли поново. Један
од њих ме је ухватио за главу, други за руке, а трећи
је ножем запарао по врату. Наточили су пуну чашу
крви и ставили је на праг.
Сачувати живу главу, било ми је једино на уму.
(Човјек уздахну и погледом пређе преко своје куће)
У односу на ону моју што сам је имао тамо, ова је
обичан ћумез. Шта сам могао.
Борјана је стискала шаке. Томина прича ју је
потресла и уплашила. Питала би га нешто, али јој се
језик укочио.
60
– Та кућа у којој станујете није ничија. Да
јесте не би била таква. Она је још од рата празна. Кад
сам се доселио у ову своју кућу, ту су се окупљали
пси луталице. Моја керуша их није подносила. Цијеле
ноћи је ратовала са њима. Звао сам полицију и кому-
налце. Говорио њима, говорио овом зиду је исто.
Међу тим луталицама било је и бијесних. Ствар сам
узео у своје руке. Растјерао сам их једне ноћи. Много
је избјеглица прошло поред те куће. Сви су је зао-
билазили, осим дрогераша и скитница. Они се ту
ноћу окупљају, оргијају и Бог зна шта све раде. Моја
куја је престала лајати на њих. Смрде јој. Она има
истанчан њух. Завуче се под шупу и отуд их пос-
матра. Ако јој је длака ујутро накостријешена, ту је,
у тој кући, онда свашта било. Животиње боље од нас
разумију ситуацију око себе.
Борјана се била сва претворила у уши.
Слушала је комшију пажљиво као да јој прича неку
нову бајку. Кућа, у коју су се уселили није чиста, вид-
јела је то одмах оне вечери када су закорачили у њу.
Сваки ћошак је пријетио, она је чула чак зидове како
нешто причају. А таван!? Говно се у њој заледи кад
погледа према таваници. Горе можда има и костурова
који висе на роговима.
– Има још нешто, али нико, ко зна, не смије да
исприча. У кућу је био ушао неки Граховљак. Вукао
су туда као пацов. Хранио се по контејнерима. Нађен
је мртав. Неко га је задавио жицом. Била је полиција.
Испитивали су мене и моју кују. Кажем вам кућа није
ничија. Отиђите ви лијепо у општину и пријавите је
као напуштену имовину. Кад вам дају написмено
можете бар мирно дочекати зиму. Зашто да бацате
паре у крило неком ко нема везе са кућом. Та Краса
61
која се мува туда, је обична калаштура. Она је при-
својила кућу себи за јебалиште. Имао сам ја са њом
проблема. Заправо више је имала ова моја куја. Уос-
талом, упознаће те је добро.
– Она каже да је кућа од свекра њене ћерке и
да има врло зајебаног зета.
– Каква ћерка? Какав зајебани зет? Она има
само швалере. Тај Граховљак није случајно задављен
жицом. Један човјек из ове улице ми је причао да је
кућа некад била власништво Кероне Палочевић.
Њеног мужа, трговца, су мучиле усташе. Наводно је
крио паре негдје у зиду. Обили су сав малтер, а кад
нису нашли ништа, прислонили су га уза зид и убили
као пса. Послије оног рата комунисти су одузели
Керони ову кућу и дали је неком свом комесару. Керо-
на је живјела у подземним ходницима Кастела. Новом
власнику се светила тако што је слала сама себи пис-
ма на своју кућу. Нико не зна када је умрла и да ли је
уопште умрла, мада је тада, када су јој кућу одузели,
имала педесет и више година, а од тада је прошло
скоро пола вијека. Поштар ми рече да писма и данас
стижу. Сигурно их пише са оног свијета. А можда их,
у име ње, пише Тајни комитет скитница које живе у
катакомбама Кастела. Има ту, госпођо, много прича
које нису за причу.
– Боље би ми било да ништа нисам чула –
рекла је Борјана. Требало јој је пола часа само да
заклопи уста од чуђења.
62
11
Калина је ишла улицом. Била је уплашена.

Нестор јој је рекао да се у празној бари жабе коте. Њој
су цријева крчала као да има гомилу жаба у стомаку.
Мислила је да те звукове из ње чује цијела улица. Ру-
кама је стискала стомак изнад пупка и црвенила се од
стида.
Руњо је долазио јутрос. Причао је да пет дана
није мрву хљеба ставио у уста. Требало га је пустити
да лаже, он би се заситио од своје приче, Борјана га
је ућуткала, а он је заиста био убјеђен да пет дана није
ништа јео. Отишао је очајан и љут.
Калина се сјетила његове приче. Осјетила је
глад. Почела је да дрхти.
Одједном се неко продерао изнад ње. Ноге јој
се одсјекоше и она клецну. Подигла је главу да види
одакле је дошао тај ужасни крик. На прозору другог
спрата куће, поред које је управо пролазила, угледала
је човјека како стоји раширених руку. Човјек је био у
ритама. Имао је шиљат нос и упале очи. Калина
осјети како се нешто у њој заврти попут вјетра. Кови-
тлац је кренуо из празног желуца, прострујао је кроз
груди остављајући хаос, а онда се сјурио у главу. Када
осјети његов жар у мозгу, она се брже–боље врати
кући.
– Видјела сам човјека птицу! – рекла је.
Борјана је мислила да се Калина шали. Не иде
јој се у школу или тако нешто. Није се обазирала, али
када је Калина почела да повраћа, она се уозбиљи.
– Шта је с тобом?
63
– Видјела сам човјека птицу. Ух!
– Сабери се, Бог с тобом. Какав човјек? Каква
птица?
– Стоји на прозору и гаче. Шири руке према
сунцу. Он хоће да полети. Никад нисам видјела онако
ружну птицу.
– Можда се шали.
– Он личи на гаврана.
– Каквог гаврана?
– Правог. Има сјајне очи. Шиљату браду и нос.
Он чак и заудара на птичји измет.
– Ако личи на гаврана, онда то није шала.
Калина и Борјана су изашле на улицу. Калина
је отишла у школу, а Борјана се вратила крстећи, час
лијевом, час десном руком.
– Свашта – рекла је. – Глас му је крештав као
у рањене птице која не може да гледа црвено небо.
Боји се вјетра или небеског жара. Боже, да ми је знати
која га је биједа натјерала да се преобрази у црног
гаврана.
64
12
– Сиромах, кад кихне, мора сам себи поже-

љети здравље.
Лука не слуша Петра. Он, иначе не воли да
слуша туђе јадиковке. Ко их слуша брзо остари. Лице
му добије дрвенасту боју, а коса се претвори у жуто
лишће. Њих двојица су се запутили према Пакулиној
циглани. Тамо има једна барака. Она се прије звала
Барака гњева, онда Барака причам ти своју причу, па
Барака изгубљених, на крају Барака за досаду.
Лука кад год нема посла, а нема га скоро
никад, одлази пред ту бараку која мијења име као
Циго коње. Тамо среће људе које је једва познавао у
Санском Мосту. Неке није чак ни познавао. Чуо је
само да постоје. Од неких је окретао главу. Овдје, у
новој средини, постали су блиски, отворени... Човјек
са стране рекао би да су род рођени, иако, осим нево-
ље, немају ничег заједничког. Два дана ако се не виде
љубе се.
У бараци има једна канцеларија. У њој сједе
пет службеника. Некад и десет. Канцеларија смрди на
зној, дуван, алкохол и ваздух из плућа свјетине која
ту улази и излази.
Пред канцеларијом је увијек гужва. Једни
долазе, једни одлазе. Ваде нека документа. Изми-
слили су их општински службеници како би увјерили
народ у своју важност, и да се без њих ни у избје-
глиштву не може ништа. Лука је стао у ред. Не зна ни
сам због чега је стао. Кад је ушао у канцеларију дали
су му списак докумената које мора да извади. Лука је
65
сљедећег дана опет стао у ред. И тако, сваки пут је
морао да вади папир по папир. Скоро мјесец дана је
долазио пред канцеларију и стајао у ред. Једног дана
Борјана му је рекла да папире не носи кући. Доста јој
је и њеног смећа. Лука је сва документа за које се,
гурајући у реду, крвнички борио скоро мјесец дана,
понекад умало није дошло и до туче, ставио на гоми-
лу у дворишту и запалио.
– Глупост гори споро – рекао је превртајући
штапом папире.
Лука је данас отишао пред бараку да каже
људима: Маните се ћорава посла. Тамо је затекао
учку. Напали су Радула Кокота. Радул је у Паланци
био нека чивија. Лука га се једва сјећа. Заправо сјећа
се једне приче. Наводно је тај Радул упрегао коња и
краву у кола и тако се одвезао у град. Било је то давно.
Одмах послије оног рата. Кад су га упитали зашто
пари двије различите животиње, одговорио је да се
он тако бори против режима. Кад су му рекли да је
глуп као ноћна буба, он је рекао да другачије не зна.
Кад је режим пропао, Радул је постао чивија. На по-
сао је једног дана долазио колима, другог бициклом.
Нико га није питао зашто. Да јесте, Радул би опет
рекао да он другачије не умије.
Човјечуљак са дјечјом капом на глави и кана-
пом умјесто каиша на хлачама, љута гуја, рекао је
Радулу да је пас. Оптужио га је за издају. Човјечуљку
су се придружили још двојица. Лука их не познаје.
Били су ратоборни. Љуте гује. Тражили су Радулову
крв. Нико га није бранио. Сва срећа па је наишла
полиција. Радул је побјегао. Човјечуљак је бацио
камен за њим. Лука је ћутао. Човјечуљка је то
разбјеснило.
66
– Шта је? И ти га браниш?!
– Ја сам се о себи забавио – рекао му је Лука.
– О себи забавио?! А ми се ето нисмо!? Ми
смо дангубе. Олош... То хоћеш да кажеш.
– Имам ја својих мука.
– А, ми немамо!
Лука му не рече ништа. Погледао га је сажа-
љиво. Овај човјек је гњеван. Он хоће физички да се
обрачуна са сваким ко му стане на пут. Он се неће
смирити док не види крв. Он и своју сјенку напада.
Он се не мири са својом патњом. Он мисли да је неко
за њу крив и да тај неко, мора да испашта, а не он.
Док тражи кривца око себе он понире у још већи
глиб. Боље би му било да вади себе из гована, а не да
као стари пас лаје на сваку муву која му пролети по-
ред носа.
Радул је хтио да брани град. Други нису смје-
ли. Препали су се и побјегли на први лавеж паса.
Радул их је назвао гуштерима. Баш због тога он је
навукао гњев на себе. Јер, ко је он да буде другачији
од осталих. Ако је већ другачији онда је издајник. То
је најружнија ријеч у рату.
Лука је у Господској срео Раденка Ковача.
Раденко са женом и двоје дјеце два мјесеца спава у
ауту. Станови су скупи, он нема пара да плати. Тражи
посао у градској чистоћи, у трећој смјени. Смањиће
гужву ноћу у ауту.
Отишли су у пивницу и пили кафу. Лука је
вртио шољицу и ћутао. Раденко је прстима добовао
по столу. Свирао је Марш на Дрину.
– Хвала ти – рекао је Раденко када је устао.
– И теби – Лука му пружи руку. – Данас је
тешко наћи пријатеља са којим можеш ћутати.
67
12
Борјана каже да би најрадије спавала стојећи.

Када легне, сања свашта. Најчешће степенице. Иде
низ њих и одједном оне нестају, а доље провалија. Њу
увијек све боли кад устане.
Калина се плаши буба. Не да да се свијетло
гаси.
Нестор, прије лијегања, штапом истуче спуж-
ву. Вришти од среће кад бубе бјеже.
Луку, и кад се жали, нико не слуша, зато ћути.
Чека да му се у сну појави излаз. Можда се већ и
појавио али он заборави сан прије него што се про-
буди.
Легли су два часа послије поноћи.
Лука је гласно захркао. Борјана је зацоктала
зубима. Он је и даље хркао. Онда му је она рекла:
– Хрчеш као крмак, окрени се на бок.
Лука је био љут. Он се таман спремао да пре-
шалта сан у пету брзину.
– Како могу хркати кад још нисам ни заспао.
Незадуго на тавану се чуло чегрљање.У поче-
тку је личило као да се птице играју, а онда је настао
тутањ. Нешто је цикнуло. Као да је неко разбио
стакло.
Борјана има лак сан. Пробудила се и ослуш-
нула. Чегрљање се одвијало у ритму неког марша.
Она је почела дрмусати Луку.
– Чујеш ли?
Лука је прије отворио уста него очи. Био је
љут.
68
– Досадна си са тим хркањем. Пусти ме да
спавам.
– На тавану ђаволи играју коло.
– Какви ђаволи?
– Бијели па зелени. Шта ја знам какви су.
Попне се и види.
– Горе је мрак.
Борјана отвори прозор. Улица је била тиха.
Врата нечије капије су шкрипала. Негдје у даљини
чуо се бат женских ципела. Окашњела лујка је жу-
рила кући. Она је сад мокра између ногу. Жури да се
опере. Благо њоj. Има каду, сапун и прави кревет.
Борјана удахну ваздух и затвори прозор.
– Можда се Оскар игра са мјесечином – рече
док је навлачила ћебе преко себе.
Урнебес на тавану постаде несношљив. Бор-
јана је шакама притисла уши. Окретала се, окретала,
а кад ју је Лука замолио да се смири, она пусти вјетар
тако снажно да су зидови на прозору затутњали.
– Фуј! Kобила ти није равна. Иди горе на та-
ван па ђаволима прди колико хоћеш – Лука се
окренуо на другу страну.
Борјана је изашла напоље. Отуд се брзо вра-
тила.
– Лука – рекла је тихо – изађи да нешто чујеш.
Лука је набацио ћебе на раме и изишао. Било
је ведро. Улица је била пуста. Антене на крововима
су изгледале као костурови. На њима су дријемале
црне птице. Из сусједног дворишта чуло се јецање.
Неко је нешто причао. Јецање је било чудно. Ни људ-
ско ни животињско. Борјана и Лука су покушали да
одгонетну чије је и зашто то чини. Људски гласови су
били неповезани. Све је указивало на обред. Борјана
69
је чула како неко неког храбри. Лука је чуо уздахе и
ријечи љубави.
– Можда имају секс под отвореним небом на
мјесечини. То су сомнамбулисти – рекла је Борјана. –
Није лијепо што их прислушкујемо.
– Можда се обавља ритуал смакнућа, требали
би позвати полицију.
– Шта је да је, не ваља.
Вратили су се у кућу. Час послије, устао је
Лука.
– Не могу спавати. Загушљиво је. Пуна су ми
плућа живе прашине. Идем да видим да ли се сми-
рило оно чудо тамо у дворишту.
– И мене живо занима.
Изашли су.
Два младића су ишли улицом. Причали су
гласно као да су обојица глува.
– То се зове безобразлук – рекао је Лука.
Борјана је ставила прст на уста.
– Чујеш ли?
Лука се умири.
– Чујем нешто тупо као да двоје воде непри-
родни секс. Мушки глас је храбри. Она пушта кри-
кове. Најбоље би било да се ми склонимо у кућу док
нисмо добили камен у главу.
– Какав је то секс који траје цијелу ноћ? –
чудила се Борјана.
Сјели су на клупицу једно поред другог и
загрнули се ћебетом. Ћутали су и ослушкивали жам-
ор цврчка који је најављивао кишу. Пред саму зору
обоје су утонули у слатки, јутарњи сан.
Борјана је сањала велику црну кокош и пије-
тла мало већег од пилета. Он се попео на главу коко-
70
шке и кљуца је, а она носи велика јаја. Борјана их
краде. Срамота је да свој сан исприча Луки. Пипа свој
пупак и смије се. Удише само ваздух, а има сало.
– Вани је лијепо спавати али не сједећи – Лука
је устао. Направио је три чучња и крену према тара-
бама баште. Када је откопчао шлиц, Борјана га упо-
зори да није лијепо то што хоће да уради. Зашто
постоје клозети. Лука се постиди своје намјере и
запути у кућу. На прагу је нашао мртвог гуштера.
– Крв! – рекао је пренеражено Борјани која је
још зијевала на клупи огрнута ћебетом.
Црвени траг је водио из сусједовог дворишта
до њиховог прага. Крв је била црна као осека, што је
знак да је онај чија је, мртав или негдје болује.
– Ово је посљедица ноћашњег кркљања преко
ограде. Нешто се ипак, тамо страшно догађало. Страх
ме је да их питам.
Лука је кршио прсте тражећи од Борјане савјет
шта да чини.
– Није могуће! Није могуће! – понављао је.
– Шта није могуће?
– Ми смо сједили овдје. Поред нас је текла
крв. Ми немамо нос или су нам уши глуве као тра-
ктор.
Лука штапом преврну гуштера. Једна нога му
је била одгрижена. Реп изломљен, једно око извађено,
стомак избушен. Гуштер је водио борбу на живот и
смрт. Све се то догађало педаљ од њих док су они
били омађијани, највјероватније мртвачким сном.
– То нам се оно мало одбјегло створење додво-
рава. Мисли да немамо шта јести па нам доноси своју
ловину – сјетила се Борјана. – Наградићу га данас с
једном рибљом конзервом.
71
Лука је журио на посао. Он и Руњо данас ће
продавати ракију на зиду. Једну чарапу је нашао под
столом друге није било. Неко је куцао на вратима.
Вани су стајале двије жене. Обје су биле у плавим
хаљинама и кратким крзненим бундама. Држале су у
рукама књиге и биле су расположене. Личиле су на
двије дјевојчице које су пронашле своје лутке, па су
дошле да се похвале. Лука се зачудио: шта ће им
бунде када је вруће.
– Ми смо дошле да ти помогнемо – рекле су у
глас.
– Ох, како сте ме пријатно изненадиле. Двије
године се ломатам по гударама овог охолог и грубог
свијета. Ником није пало на ум да ме пита ни како
сам, ни да ли ми нешто треба. Сви ми нуде само драч
и пелин. Небо се јутрос рашири и ви падосте преда
ме. А, како ви то можете мени помоћи. Ако мислите
да ми дате те бунде што их носите на себи, нећу их
узети. И овако нас мрзе. Још кад виде крзнене бунде
на нама има да нас штапом отјерају – Лука развуче
послије два дана смијешак.
– Шаље нас ... – поче једна од жена да декла-
мује напамет научен текст.
– А, сад знам. Ви сте... – рече Лука не отва-
рајући усне. Стид га је што је био крљав. – Драге
госпође. Цијеним вашу племениту намјеру али ја
журим на посао.
– Узмите овај часопис у њему пише како да
живите лијепо без трзавица, напора и сумње.
– Знам ја како треба да живим само немам
времена – Лука узе часопис којег му тутнуше у руке.
Боље је и тако него да се са њима препире, помисли.
Чим оду часопис ће бацити у канту за смеће.
72
– На биједу свака уш наваљује – рече Борјана
кад су госпође изашле на улицу. – А и ти, умјесто да
их отјераш од себе, почео си са њима да кокетираш.
„Борјана зна како треба са напастима. Био
сам преблаг. Заправо, пао сам на њихов безазлени
израз лица”, размишљао је Лука док је ишао према
зиду. Он и Руњо сваки дан мијењају мјесто. Неки
шабрави инспектор се наврзао на њих. Госпођа
Дара му је дала сто марака. Поред ње пролази и не
види је, а њих лови као да су зечеви.
73
13
Човјек је притискао телефоном уво. Држао га

је као пушку. Циљао је у нешто, али са ћоравом муни-
цијом. Пред њим, на столу, била је велика шољица
пуна кафе. По површини су пливале грудвице. Човјек
је отресао пепео са цигарете час у пепељару, час у
шољицу од кафе,
– Они отимају власт. Морамо им ставити нож
под грло. Боље ми њима него они нама – галамио је у
слушалицу.
Лице му је било богињаво. Рупице су биле
тамне. Око врата је имао дебели златни ланчић с
крстом који је млатарао тамо–амо као звоно на овну.
Канцеларија је смрдјела на нешто измјешано... дув-
ан, алкохол, кафу. Ко би га знао? „Шта је човјек? Го-
мила смрада, зависти, болести... Обилна храна за
црве.” Лука удара прстима по хлачама. Чини све да
га човјек примијети. Не смије га наљутити. Он је
начелник. Прочитао је то на вратима. Лука не тражи
од њега ништа осим да му да папир за страћару у коју
се уселио да је напуштени објекат. Начелник напокон
спушта слушалицу. Окреће се према Луки.
– Боже, шта сам ти толико згријешио да на
миру не могу попити кафу.
Јебала те кафа, гунђа Лука у себи. Рекао би
нешто, али је све заборавио. Заправо није заборавио
него се то што је хтио рећи претворило у кнедлу и
заглавило у грлу. Ако излети биће рафал, а ако остане
у њему, пукнуће као балон. Стеже грло. Кркеља.
74
– Шта је овом свијету? Сви су полудјели. Ко
откуд, ево га мени на врат. Нисам ја Божја мајка, па
да дајем шаком и капом – начелник срче гласно.
Грудвице пепела му не сметају. Подиже и спушта
слушалицу. Криво му је што нема кога назвати.
– А ко си ти? – упита окретајући бројчаник.
– Професор историје – излети Луки из уста.
Ни сам не зна због чега је то рекао. Он није
дошао да тражи посао. Он је дошао због страћаре.
– Професор! Пуна су ми јаја професора! Хоће-
те посао у школи. У рудник, мајчин сине. Тамо вапе
за копачима. Шта хоћеш?
– Треба ми ваша помоћ.
– Човјече, ти живиш у заблуди да имаш право
на помоћ. Нико није дужан да ти је пружи, нити је то
нечија морална обавеза. Ало Марко, па они нама оти-
мају власт. Они су у говнима, сад вуку и нас. Марко
ово је озбиљно.
Лука се осјећао попишано.
Петар је пред вратима општине чекао Луку.
Његова жена је патила од депресије. Поваздан ћути и
гледа у ћошак. Ако Петар проговори нешто она стави
руке на уши. Петар је бјежао из стана да нађе саго-
ворника за причу. Лука му је био пријатељ. Само
ћути.
– Све сами олош. Срећа па нисам имао бомбу
у џепу. Идемо негдје да се смирим – рекао је Лука
када је изишао. Отишли су у парк.
Када су сјели на клупу, Петар запали цигарету.
– Паде ми нешто на ум данас када сам видио
Стеву Баука. Ти си оно, јел’ де, имао плавог реноа?
Лука га погледа смркнуто.
– Причали су нешто да те је он намагарчио.
75
Лука ћути. Мишићи на лицу му раде као клипови
мотора.
Е, вала, Петре, нико те није вукао за језик. Да
не знам у каквим си говнима изгурао бих те са клупе
и послао у божју матер.
Пред Лукиним очима слике сцене коју никако
не може заборавити. Он мисли да је Борјана још
увијек љута на њега што је дозволио једном ниткову
да га намагарчи. Истина, она му то не каже, али га зна
понекад убости.
Срео га је десетог октобра пред биоскопом.

Лице му је било блиједо као да је изишао из гроба.
Поред њега је стајао дјечачић, са својих, можда
седам или осам година. Дјечак је гледао у земљу и
дрхтао. Лука је напунио резервоар свог реноа.
Борјана је још јутрос спаковала ствари. Зло кад дође
на праг касно је. Ваља се на вријеме одмакнути и
извући.
Кад је видио Стеву Баука како тужно
поскакује, Лука је зауставио ауто и спустио стакло
на прозору.
– Нешто није у реду? – упита.
– Сам Бог те је послао, брате мој.
– Нешто гадно?
– Кажем, Бог те послао – рече Стево Баук.
Узе крст који му је висио о врату принесе га устима
и поче љубити.
Лука је мрзио људе који носе велики крст под
вратом. То су криминалци, убице, варалице, гадови.
Ко вјерује у Бога он носи крст у себи. Стеву Баука
Лука није могао ухватити ни за главу ни за реп. Исте
вечери су га виђавали у два града. У једном је
76
пљачкао, а у другом даривао. Никад није давао
сиротињи, већ само цркви. Кад њој даје, говорио је,
ближи је Богу, а сиротиња је и Богу тешка.
Незахвална је и поводљива.
Стеву Баука, Лука није волио да сретне,
посебице је мрзио оног кога види с њим, јер с ким си
такав си.
– Хоћеш ли већ једном рећи шта је!?
– Дај ми руку да је пољубим.
– Човјече, ти ниси сав.
– А како би био. Дај ми ауто само да одем до
Лисине. За десет минута се враћам. Жена ме чека са
кћерком. Њих су ноћас напали. Запалили су шталу,
сијено. Она сада стоји на путу, држи малу за руку и
дрхти. Враћам се за десет минута. Овај дјечак ће
остати са тобом као мој залог да ћу се вратити. Он
је мој син.
– И мене чекају жена и дјеца.
– Онда знаш како ми је. Враћам се за десет
минута.
Лука је нешто предосјећао, али не зна шта.
Заправо, нешто га је упозоравало, он то схвати као
наговор да попусти.
– У реду, али да си за десет минута овдје.
Стево му пољуби руку и сједе у ауто.
– Ово ти никад нећу заборавити – окрену се
према дјечаку и запријети прстом. – Мали, буди
добар, слушај овог чику. (Опет се окрену према Луки)
Мали је преплашен. Не мој га питати ништа.
Чим је Стево Баук одмакао стотињак мета-
ра, Луки се указа лице његове Борјане:
Дозволио си да те Стево Баук намагарчи.
Оставио си нас на цједилу. Обрали смо бостан.
77
Устао је и начинио неколико корака, а онда се
нагнуо према дјечаку који је и даље стајао на истом
мјесту и дрхтао.
– Мали, како се зовеш?
Дјечак је ћутао. Гледао је у неку замишљену
тачку на земљи. Није ни подигао главу према Луки.
– Јеси ли гладан?
Дјечак је ћутао. Лука осјети да му ноге још
више дрхте. Он извади из џепа бомбон и пружи му.
Дјечак се није мицао.
– Добро, онда други пут – Лука врати бомбон
у џеп.
Ходао је улицом горе – доље. Стискао руке и
гледао у правцу одакле се требао појавити Стево са
аутом. Дјечак је вребао његов поглед, а кад им се
сусретоше, накези се.
– Нема твог старог. Прошло је пола часа.
Дјечак пљуну у страну. Лука није знао шта да
га пита. Сјео је на банкину. Послије два часа, наишао
је Лабуд.
– Зашто сједиш ту?
– Чекам Стеву Баука. Дао сам му ауто.
Оставио је сина. Рекао је да ће се вратити за десет
минута. Мора да му се нешто догодило. Убиће ме
Борјана, касним скоро сат.
– Сад сам се вратио из Приједора. Видио сам
га тамо. Превози неке украдене ствари. Каже да оде
за Србију.
– Чекај, мора се вратити по дјечака?!
– Ја колико знам, он нема дјеце.
Лука погледа у дјечака. Овај је шмрцао и
мрдао доњом вилицом као да нешто жваће.
– Па он је глувонијем! Који сам ја магарац!?
78
– Недао Бог да га сретнем – каже Лука и гледа

у врхове својих ципела. – Ма не бојим се ја њега, но
себе, шта год бих урадио послије би ми било криво.
79
14
Оскар се играо са мишом.

Легне на леђа. Првим ногама баци миша у
ваздух, а задњим га хвата. Онда га гурне од себе, па
окрене главу. Тобоже, не занима га. Овај јадничак
крене да бјежи. Мачак испружи шапу. Дохвати га и
врати. Удари мало по њушци, па окрене главу. Онда
опет легне на леђе па баца миша у ваздух и хвата га
са све четири ноге. Игра је трајала пола часа, све док
миш од страха или од тортуре није пао на леђа и
остао непомичан.
Оскар га је три пута преврнуо и оњушио. Када
се увјерио да није жив, мјаукнуо је и отишао у шупу
која је била накривљена као колац у блату. Борјана се
плашила проћи поред ње. Држала је затворен нос. Из
шупе је заударало на цркотину. Лука каже да је то
мирис прчетине.
Оскар ће појести нешто у шупи што је давно
крепало. Можда он то и чини. Борјана примјећује да
му шапе смрде. Отворила је конзерву и позвала га.
Мачак је пришао, оњушио конзерву и гурнуо је
шапом.
– Оскар се гади, а мени је дајете – негодовао
је Нестор.
Борјана је поновила експримент. Донијела је
другу конзерву на којој је био утиснут датум. Мачак
се почео облизивати.
– Кад треба да једемо неку конзерву, прво је
морамо понудити мачку – рекла је Борјана. Била је
срећна. Убудуће неће морати да страхује да ли је нека
конзерва покварена или није.
80
– Шта бисмо ми да нам није Оскара – каже
Лука.
Дошла је газдарица Краса. На себи је имала
кратку цицану хаљину. На листовима од ногу осли-
кавали су се плави трагови испуцалих вена. Кад је
видјела Борјану, руком је повукла хаљину преко
кољена. Борјана то примијети и у себи промрмља:
„Само ми је још она требала. Бештија. Мисли
да ће наћи самог Луку, па се разголитила.“
Краса пређе погледом по дворишту, а онда се
сјети да није поздравила Борјану, поче неспретно да
претура по ташни.
– Како си? – упита.
Борјани се учини да она пита неког у ташни,
па јој не одговори ништа.
– Ја упитах како си? – понови Краса.
– Како други хоће – одговори јој Борјана преко
језика.
Краса осјети да Борјана није добре воље. Уз-
дахну, дајући до знања да ни њој није лако.
– Шта радиш?
– Дрндам вуну – Борјана се окрену и у себи
промрмља: „Шта те брига шта ја радим“.
– Дрндај, ако те то чини срећном – Краса нађе
кармин у торби. Пређе с њим преко усана. – Дошла
сам да вам подвучем, то сам прошли пут заборавила,
шупу не дирајте. Она ми треба за неке интимне
ствари. Надам се да знате шта значи ријеч интиман.
– Ја тамо не смијем ући. Из ње нешто одвра-
тно смрди. Цркотина или нешто труло? Прегледај
добро све ћошкове. Потроваћеш нас.
Краса не рече ништа. Отишла је у башту. По-
садила је велики крст на сред баште. На њега је
81
ставила стари капут, а на врх крста лонац који је имао
три рупе. У доњу је ставила клип. Лонац је изгледао
као глава. За уши лонца закачила је двије чегртаљке.
– Птице су немилосрдне али плашљиве. Оне
се боје свега што личи на ружног човјека – рекла је.
Дошао је неки дежмекасти ћелавац. Она га је
увела у шупу, а онда је журно изашла на улицу. Брзо
се вратила. Носила је пун цегер флаша пива.
Она и дежмекасти су се смијали у шупи.
Пола часа послије Краса је изашла да се
помокри у тоалету, у кући.
– Попили смо четири пива. Он је пуковник,
али фин господин. Кад год подригне каже: извини.
Борјана је није слушала. Извиривала је према
улици. Чекала је Луку. Он је отишао на Пакулну циг-
лану да сазна нешто. Синоћ је у јарку нађен мртав
Шкоро Божић. Кажу срчка, али нико не вјерује. Он и
Лука су радили заједно у школи. Лука му је био кум
када је крстио сина.
Из шупе су допирали смијех и вриска. Чула је
Красу како понавља: „Не ту. Ту ме боли!“
Послије пола часа Краса је опет ишла у тоалет.
– Попили смо још по три пива. Нема везе, он
плаћа.
У једном трену шупа је почела да се љуља. Га-
здарица је била гласна.
– Дубље, дубље – вриштала је.
Калина је оставила књигу. Ставила је руку иза уха.
– Они нешто тамо копају.
Борјана је отјерала Калину у кућу.
– Не мораш да слушаш будале – рекла је.
Одједном врата шупе су зашкрипала, дежме-
касти је излетио као фурија. Гледао је у земљу и
82
грабио према капији.
– Ух, ал’ се заобадао – рекла је Борјана. Држа-
ла се за стомак да не прасне од смијеха.
Мало затим из шупе се извукла и газдарица
Краса. Коса јој је била рашчупана. По лицу је имала
црвене флеке.На једној нози висиле су штрампле.
– Срам га било. Попио је шест пива, а ни
цвоњка није оставио. Циција и слабић. Боже, нашто
сам се данас намјерила. Ово себи опростити нећу. Он
само слини. Као пуж је. Он, неки пуковник!? Прави
официри су изгинули на фронту. Остало је бангаво и
слинаво – причала је сама са собом.
83
15
Ваздух смрди на неопране чарапе.

То је због дугих киша и наглог испаравања
сметлишта и граба.
Лука лута бесциљно. Не зна гдје је. Није му то
ни важно. У ствари, он воли да размишља док лута.
Да му је неко прије десет година рекао да ће ходати
улицама овог града, а неће знати због чега хода и гдје
треба да се врати, а уз то да у џепу неће имати ни
пребијеног динара, не би му вјеровао.
У парку Петар Кочић Лука је сусрео Тиора
Грандића. Тиор је био представник старе гарде доб-
рих професора. Сви га се сјећају. Лука је помислио:
Он је још увијек неко. Његова ријеч се пика. Зна људе.
Људи знају њега. Ако ништа, бар ће чути нешто па-
метно.
– Како сте професоре? – Лука је раширио руке.
Био је тобоже срећан што га види. Заправо и јесте
био. Можда би га и пољубио да му није видио скраму
на устима.
– Све ме боли, а не знам шта ме боли.
Професор је вукао ногу за ногом. Тапкао је у
мјесту. Носио је штап. Говорио је споро. Неповезано.
Гледао је Луку у очи.
Бар ме цијени за разлику од оног што иде за
пасјом памећу, а ништа није паметнији од њега, зак-
ључи Лука. Он је још увијек био на љут на Перику,
свог цимера са факултета. Јутрос га је видио у парку
гдје вода пса. Окренуо је главу када га је Лука поз-
дравио.
84
„Јебо му пас матер, а он њему“, понављао је
Лука у себи.
– Јесте ли за кафу?
Професор је једва дочекао позив. Раширио је
лакат. Био је то знак да га Лука ухвати испод руке.
Професор је за сваки случај још једном погледао
Луку у лице.
– А, који ти оно бијаше?
– Био и остао Лука Гаврановић. Ми смо
земљаци.
– Земљаци! А земљаци. Шта му то дође?
– Рођени смо у истом селу.
– Аха, Срби и кромпир су земљаци.
Професор је изгледа једва дочекао неког да са
њима разглаба.
– Корјен је суштина. Корјен је малтер који
спаја идеју и основу, понављао је.
Лука га није разумио.
Наручили су кафе. Професор је причао о јед-
ном малом бијелом голубу. Он живи на крову близу
његове куће. Голуб је бијеле боје. Он нема голубицу.
Појео ју је неки одвратни мачак. Голуб свако јутро
слијеће на његов прозор. Гуче, а можда и прича, само
он не разумије голубији језик. Даје му храну. Голуб
сере по лиму. Он се љути, али кад не дође на прозор
он тугује. Иначе, људи живе са животињама одкад
постоје, а не разумију их нити могу са њима да
комуницирају. Шта би било када би дошли ван-
земаљци. Они се од нас разликују као ми од живо-
тиња.Обратили би се, можда, прво коњима, јер су
моћни и лијепи. Ко зна шта би им коњи причали о
нама. Можда би заједно повели рат против људи.
Њиховом столу је пришла жена у просјачкој одори.
85
Пружила је руку према професору. Овај је извадио
све новчанице које је имао у новчанику и пружио их.
Она не рече ништа. Подави сукњу и оде.
– Оно је моја жена – професор протрља руке.
Лука је ћутао.
– А гдје станујеш? – сјети се професор да
нешто упита Луку.
– У Крајишкој 111.
– Крајишка 111. То је она кућа земљане боје.
Не зна се чија је. За њу је везана нека мистерија.
– Рекли сте мистерија!? – Лука се уозбиљи.
– Не сјећам се да сам то рекао, само знам да
има нешто што је везано за ту кућу. У ствари, нека
буде да ништа нисам рекао.
– Али, рекли сте.
– Шта? А да, причао сам о бијелом голубу.
Голуб зна када сам љут. Он чучи на крову друге згра-
де, чека да му махнем руком. Мало личи на тебе –
професор се окрену према Луки. – А који ти оно
бијаше?
Само дангубим, Лука гризе доњу усну. Зовну
конобара. Плати кафе и устаде.
– Причу о голубу још нисам завршио. Голу-
бови су велика тајна. Немоје случајно кружити маг-
нетима изнад њихове главе. – професор Тиор је остао
тужан и изненађен. – Кућа у којој станујете има неку
мистерију.
– Коју?
– Па, она се налази у Крајишкој 111.Три
јединице у низу личе на три просјака. Зар то није
мистерија? Чувајте се мистерија. Испричао бих ти
радо једну, али сам је заборавио.
86
16
Борјана кад год погледа у страшило помисли

да је просјак. Руке су му испружене. Ћути и на сунцу
и на киши, а кад вјетар дува звечи.
– Не гледам ја у тебе, већ у своју судбину.
Много личиш на своју мајку, моју газдарицу Красу.
Људи праве ствари сличне себи. То само говори о
њиховој посесивности.
Борјана је сама у кући. Дјеца су у школи. Лука
негдје глувари. Њој се пије кафа, али нема с ким.
Изнијела је двије шољице и сјела поред ограде.
– Ова је за господина страшила – окреће се
према улици. – Да ме неко види рекао би полудила је.
Птица је облијетала око страшила. У његовом
шупљем оку угледала је сјеменку. Мисли да га она
жуља. Хоће да је ископа. Кад облак зажмири,
страшило ће заспати, птица ће украсти сјеменку.
Сјеменка је ионако намјењена за храну. Птица је
упорна. Заправо, она се игра. У сваком трену, кад
пожели, она може ћапити зрно.
Борјана зажали што није птица. Кружила би у
лету око сјеменке. У једном трену, кад јој игра доса-
ди, позобала би је. Страшило не би ималу сјеменку у
оку.
Из сна ју је пренуло тапкање.
Човјек са округлом, црвеном капом на глави
је ушао у двориште. Начинио је два корака и стао. Из
џепа његовог капута је вирила оглодана кост. У руци
је држао списак, вјероватно ствари, које треба да
купи. Руку је држао на нивоу рамена показујући да
87
тај папир који држи у руци има изузетну важност.
Човјек је био блијед. У том блиједилу било је страха
и несигурности. Човјек је био спреман да умре.
– Ко сте ви? – питао је.
Борјана му је хтјела рећи како их је већ једном
то питао, али се сажали, па му објасни ко су и шта су:
бескућници који живе пасјим животом. Сиромаси
којима, кад би их преврнуо на главу и почео трускати,
не би испала ни мрва хране из џепова.
– Па ви личите на мене – човјек спусти руку
са папиром и изађе.
Послије пола часа опет је дошао на капију.
Овог пута из џепа му није вирила кост. Да ли ју је
изгубио или дао неком псу, ко ће знати. У руци је
умјестио списка, шта треба да купи, држао новине.
Није улазио у двориште, већ је испитивачки зурио у
правцу страшила.
Борјана је мислила да не проговори, али не
издржа.
– Шта је сад?
– Чија је ово кућа?
– Шта ја знам чија је – Борјана у себи про-
мрмља: Мало ми је мојих мука. Само ми још треба
овај досадњаковић. Он није свјестан да ми пије крв
на сламчицу.
Човјек је и даље стајао, а онда је одлучио да
уђе.
– Шта хоћеш, чича? – Борјана је била љута.
– Чија је ово кућа?
– Рекла сам ти да не знам. Знам само да није
ни твоја ни моја. Ускоро, ако вјетар мало јаче дуне,
неће бити ничија. Она се клима као бабин зуб.
– Бабин зуб? Аха – рекао је човјек.
88
Овај човјек је дијете који то није стигао да
буде. Он се одушевљава са оним што сазна, али за
кратко вријеме заборави. Да нисам у стању у каквом
сам, он би ми био занимљив, овако иде ми на живце.
Борјана се смркну. Поглед јој остаде на мјесту гдје су
оног јутра угледали поточић крви. Муве су облијетале
око скорелог црног трага из којег су гмилили бијели
црви. Човјек који јој досађује сигурно зна нешто о
овом случају. Намјерно се прави луд. Можда због тога
и навраћа у њихово двориште. Испитује их или мож-
да провјерава у каквом је стању траг. Крв није поте-
кла из дрвета. Крв је од живог бића.
Борјана је постала знатижељна. Поток крви
није фикција. Он је стварност. Ако не жели да зна
чија је, онда мора што прије опрати њен траг. Њој се
гади.
Човјек је изгледа прозрео о чему Борјана раз-
мишља. Уђе и ципелом разгази траг. Сагну се, умочи
прст у једну свјежу локвицу пуну црва и стави га себи
у уста. Борјана осјети како јој се желудац преврну.
Окрену главу и рукама заустави течност која јој је
кљукнула из уста.
– Ово је крв?!
– Видим и ја да је крв – Борјана се борила да
не поврати.
Човјек помисли да га Борјана оптужује, поче
се правдати.
– Моја није. Ја још увијек мокрим чист урин.
То је крв неке ноћне звијерке. Оне посјећују ноћу ову
кућу.
89
17
Лука и Ратко су одрасли заједно. Кад су били

мали, такмичили су се у пуњењу флаша млазом мо-
краће. Тога су се сјетили када су били у рову на
линији код Градачца. Неко је предложио да орга-
низују поново такмичење. Тада су раздаљину млаза
од два смањили на један метар. Лука је два пута
побједио. Посљедњи пут видјели су се када су напу-
стили линију.
– Омршавио си – каже му Лука.
– Колико видим, а видим добро, ниси ни ти
ништа бољи. Почео си да сједиш, а длака ти је нешто
пукла као у старог вука кад се лиња.
– Лијепо се частимо. Зачкољице су нам увијек
биле начин да побјегнемо од ставарности.
– Е, мој Лука! Били смо ми некад прави ву-
кови. Увијек се сјећам када оно њихов тенк изненада
бану иза надвожњака. Шачица наших војника што је
чувала положај даде се у бијег. И ко зна шта би било
јер је иза тенка ишао њихов читав вод, да ти не клече
са зољом. Плану тенк као талашика. Њихови војници
побјегоше куд који. Послије смо их ловиле као зечеве
по бари.
Лука се смјешка.
Он никад није био храбар. Напротив, био је
плашљивац. Због тога је био ратник. Њега нико није
наговорио да иде у рат. Он никог није убио. Можда
понеког у мислима. Због тога је поносан.
Желио је да с њим неко командује и преузме
одговорност за све што се лоше догоди.
Да је имао храбрости био би пацифиста, али
90
он се, од кад зна себе, плашио усамљености.
Пацифисти су увијек сами. Лука је био на страни
већине. Већина има зид који чува леђа сваком поје-
динцу. Док је већина иза њега он не мора да мисли
како ће и шта ће.
Сада, када рата више нема, он не смије да
призна да је гријешио. Гријешили су други, а рат сам
по себи био је велика грешка и немарност. Једино за
чим жали је што није био бољи ратник.
– Ја се тога и не сјећам – каже Лука. – Више
се сјећам оних наших зајебанција у рову. Ти си
стално говорио: „Једног дана када се рат заврши,
водим вас на кафу код Мире.“ Ја сам се бунио:
Нећемо код Мире. Она је брката и увијек је надркана.
Носи подеране чарапе и има старог, љубоморног
мужа. Код ње је лоша кафа. Идемо ми, ипак, у „Три
липе“. Тамо служе три конобарице. Газдарица је
најбоља.
– Неке појаве не можемо објаснити, па их
приписујемо силама таме. Сјећаш се оног Душана
што му је гелер одрезао уво. Звали смо га Ван Гог. Он
се сваког јутро бријао. Наводно му је Света Петка у
сну рекла да ће оног дана, када се не обрије, поги-
нути. Он је, сирота, кад год се обрије, угарком
записивао рецку изнад свог кревета. Сви смо знали
да то слути на зло, али му то нико није рекао. Човјек
који мјери вријеме постаје његова жртва. Оно јутра,
кад ће настрадати, обријао се. Послије пола часа
поново се бријао. Изишао је из рова да се умије. На
клупи је остала његова бритва. Нико је није такнуо.
Напустили смо ров, она је остала на клупи.
Настало је ћутање. Сваки копа по својим сје-
ћањима. Лука нешто гута и преврће очима.
91
– Чини ми се да нам је у рату било боље.
Имали смо, ако ништа друго, бар наду. Сада немамо
ни ње. Распршили смо се куд који.
– Боље кажи отишли смо у курац.
– Прснули смо као пахуље маслачка. Горан
је, чујем, купио камион. Највише вози џабе. Увијек
је радио за друге. Кад треба кафа ујутро: Пеци
Горане. Кад треба на стражу: Иди Горане. Кад треба
извиђати терен: Иди Горане. Он је био дијете рова.
– Стевана је напао ракоња. Пушио је као
Турчин. Говорили смо му смањи мало, а он би: Од
нечег се мора умријети. Мора, али не мораш сам
себи судити и дозивати смрт кад јој вријеме није.
Жао ми га је. Болест на колима долази, а на длаку
излази.
– Знаш ли шта о Милутину. Кад год видим

какву бијелу мачку, сјетим га се. Имао је бијелог
мачка. Мезимца. Носио га је са собом на прву линију.
И кад је на стражи он стави мачка у џеп. Кад једе,
прво мачку даје. Носио га је са собом у џепу у борби.
Једном је Милутин негдје изишао. Остао је мачак у
рову. Димњак није хтио да вуче. Неко се сјетио, мис-
лим да је био Петар, гурнуо је мачка у рор. Он
сиротан загребе и излети кроз рор на кров. Био је сав
црн од чађи. Када се Милутин вратио и видио свог
мачка, репетирао је аутомат. „Ко је ово урадио?!“,
питао је. Ћутали смо, јер смо знали какве је нарави.
Срећом љутња га је брзо прошла. И сам се послије
смијао. Звао га је оџачар.
– О Петру, не чујем ништа. Звали смо га Крти-
ца. Постављао је нагазне мине, али само кад је пијан.
Једном је требало да извидимо терен дубоко, према
92
Оршју. Земља је била мочварна. Дођем у команду кад
у соби сви у глас понављају: „Сјети се Кртица.“ Он
само ћути и удара шаком по столу, а они му сипају
чашу по чашу ракије. Како коју испије, он погледа у
плафон, па у под и руком удари по столу. Послије
четрнаесте испијене чаше, Кртица скочи: „Сјетио сам
се“, вели. Чега се сјетио, питам. Неко рече: Он је
задужен за мине. Поставља их само кад је пијан. Зло
је што се не може сјетити гдје их је посадио док не
попије онолико ракије колико је попио када их је
постављао. Куку оном ко за њим иде, рекох.
– И Радислав се пропио. Жена му је радодајка.
Ко јој намигне иде са њим. Посрнула је због биједе.
Понекад је нема три дана у кући. Дјеца јаучу. Немају
шта јести. Он им даје ракије. Послије сви заједно
пјевају.
– Ех, што жена може уништити човјека. Чујем
да су Жарка врбовали суботари.
– У оном нашем рову сад расте коприва и
бујад. А толико је у њему било уздаха, изгвоворених
ријечи, наде, јаука, смијеха, људскости...
– Мој Ратко, тако бива са свим што је српско.
Пустош и чемер.
– Да, да – Ратко маше главом. – Срећан је онај
ко петком иде у завичај. Ја у свом нисам био има већ
три године, а не знам и што бих ишао тамо. Нема
више оне јабуке на којој сам дерао јарца. Нема ни
кобиле с којом сам могао прескочити небески зид.
Нема ни оне змије која ме је ујела на спавању. Моје
огњиште је појела купина, а лијепа Јања, с којом сам
мислио изродити дјецу, ено је у Новом Саду. Тумара
и прича сама са собом. Пије шаку лијекова.
– Покорност несрећи је наша судбин
93
18
Борјана је комињала махуне. Радила је то вани

на клупици. Затребала јој је шерпа. Она уђе у кућу и
скамени се.
На гвозденом кревету сједила је старица. Лице
јој је било боје старог папира, а коса печене бијеле
глине.
– Када си ти ушла, кад те нисам примијетила
– упита је Борјана кад је дошла мало себи.
Старица је ћутала и непомично гледала у
плафон.
– Ко си ти? – Борјана осјети како јој трнци
пролазе кроз тијело.
Старица јој је личила на костур од воска.Чак
је и мирисала на пчелиње саће. На себи је имала
хаљину од целофана. Пошто није показивала вољу за
разговор, Борјана рашири руке.
– Боже, шта ме све неће задесити у овој кући.
Прође поред старице и уђе у кухињу.
Можда је побјегла из стационара преко
Врбаса. Можда је залутала па од глади не може да
говори. Борјана узе кифлу коју је Калина јутрос забо-
равила да стави у торбу. Када је изшла, на кревету
није било никог, чак ни удубљења да је ту неко сједио.
– Или сам полудила или нешто није у реду у
овој кући. Ајме, да није она Керона о којој је причао
човјек што има црну кују. Па, она је...
Борјана одлучи да о овом ником не прича, па
чак ни Луки. Прво неће јој вјеровати, а друго мислиће
да булазни. А то није добро.
94
Дошла је газдарица Краса.
Она кад отвори капију, с њом уђе и вјетар са
улице. Вјетар смрди на мокраћу, а Краса на воњ
успаљене козе. Лука каже да би за њом потрчали сви
јарци када би се нашла у козјем стаду.
Краса је пројурила кроз двориште. Била је
намрштена као свиња која је нашла преврнуто ко-
рито.
– Журим, журим. Не знам куд ударам.
– Жури, ко ти брани – Борјана исплази језик
за њом.
Краса је улетјела у башту. Повукла је стра-
шило за нос, а кад је чула чегртање, нешто је
зачепркала у гредици од лука поред страшила.
Ставила је руке на бокове и нешто бројала, а онда је
изашла из баште.
Краса није дошла због посла у башти. Дошла
је да нешто каже, заправо да припријети.
– Прошли пут када сам копала у башти, при-
мијетла сам мачја говна и трагове шапа. Рекла сам
вам да не волим животиње. Немојте их мамити око
куће. Мачке доносе зло. У Љубачеву је нека мачка
запалила кућу. Мој покојни муж је сањао да једе
мачије месо. Када се пробудио, повраћао је. Умро је,
а није престао повраћати. То су гадна створења. Ја
сам издала кућу вама за становање, а нисам живо-
тињама. Ако хоћете да их имате, идите на село па
тамо гајите читава стада. Спавајте са њима, једите,
серите, радите шта хоћете, али ово овдје је град. Он
има своја правила. Ја знам да се вама тешко навићи.
– Бог с тобом – Борјани падоше ролетне до
носа. Једва се суздржа да је не удари. Већ је била
скинула папучу. – Немамо ни ми шта да једемо, а
95
камоли још да хранимо животиње.
– Ја сам рекла, што сам рекла. Два пута се
понавља у млину. Иначе, то вам нисам стигла рећи,
немојте случајно да се пењете на таван. Тамо немате
шта тражити.
Борјана јој прстом показа на црни траг крви.
Мислила је да она има објашњење. Краса шаком
покри нос.
– Клали сте неку живину? Ух, ви ћете од ове
куће направити клаоницу.
– Да ми није жао трошити шибицу, ја бих њу
најрадије запалила – Борјанина доња усна поче да
цокоће.
У том часу, из лова се враћао Оскар. Провукао
се између дасака од ограде која је дијелила шупу и
кућу, када је у сусједном дворишту угледао црну кују,
фркнуо је и дао се у бијег.
Борјана га је примијетила. Погледала је у небо
и рекла:
– Биће кише.
Краса је ушла у шупу. Изашла је послије пола
часа. У најлонској врећи носила је двије празне
пивске флаше.
– Право ти рече: биће кише. Мене нешто
цијепа у леђима – промумљала је.
– Цијепа те, јер нема никог да их гази – рекла
је Борјана.
Краса се зајапури и побјеже на улицу.
– Ова калаштура ми личи на неку жену из
романа Чарлса Буковског – Борјана се ухвати за
стомак. Чир се изгледа поново почео будити. .
Лука је дошао касно. Био је пијан. Шушључио
је док је причао. Борјана једино по томе зна да је
96
негдје био близу ракије.
– Срео сам Ратка. Причали смо о оном чега
више нема. Били смо тужни – рекао је и заронио
главом у крпе.
– Боље је бити тужан, него дужан – рекла је
Борјана док му је под главу гурала јастук.
97
19
Луку мучи осјећај кривице, али не зна какве.

У посљедње вријеме кад устане, усне су му суве од
жеђи као да је цијелу ноћ пјешачио по пустињи.
Нешто га је подбочило на десној страни испод ре-
бара.
– Не смијем ићи љекару. Бојим се пронаћи ће
нешто.
– Још нам само то зло треба – каже му Борјана.
Она је устала рано. Обукла се. Изашла је из куће.
Није ником рекла куда ће. Лука је остао на тросједу.
Није му се устајало. Чекао је да га глава престане
бољети.
Нестор се врзмао по кући. Лицкао се у купа-
тилу. Дрма га пубертет. Лука га пита куда то оде
мајка.
– Оде до поште да назове тетку. Вели, без пара
смо, па ако би хтјела да нам пошаље коју цркавицу.
Нећемо јој остати дужни.
– Нећемо – понавља Лука за њим. Устаје. Тра-
жи чашу да се напије воде. Пушта славину да мало
оточи. Само му хладна вода може утолити жеђ.
Узео је чарапу да је окрпи. Он тако смирује
живце. Боји се побјесниће. Грдан га је требао звати у
осам. Већ је десет, он има другог посла. Грдан је
неодговоран. Лука мрзи људе који лажу. Када га види,
рећи ће му да је пасје говно.
Цријева му крче. Од јуче ујутро ништа није
јео. Дангубио је са Ратком. Пили су брљу и под-
сјећали се на рат, далеко му кућа. У фрижидеру има
само једну конзерву. Калина, кад се врати из школе,
98
још из дворишта ће замјаукати: Шта има да се убаци
у кљун. Гладна сам. Могу вола појести.
Неко је куцао на вратима.
Грдан! Дошао је да се оправда. Лука је шкри-
пио зубима. Умјесто у чарапу забио је иглу себи у
палац. Опсовао је Бога и сунце.
– Сада ћу му све рећи што сам мислио.
Нестор је потрчао до врата. Он је чекао Нелу
из осмог три. Договорили су да иду у парк.
Када је чуо како се неко иза врата домунђава,
он продужи у своју собу. Уосталом, кад непознати
виде да нико не излази, окренуће леђа.
Лука остави чарапу. Облиза језиком палац из
којег је цурила крв. Ако је Грдан платиће пиће.
Јурњава Нестора према вратима помогла му је да
сузбије бијес у себи. Постао је помирљив, чак
циничан. Ех, Грдан. Мука натјера човјека да са
сваким има посла. Он се боји завирити у свој нов-
чаник. Он мисли да тамо има змија. Да није како није,
он и Лука би били само здраво за здраво.
На вратима су стајали: човјек од можда четр-
десет година и жена нешто млађа. Лука је помислио:
нека инспекција. Они су права напаст за сиромахе.
Лука их не воли видјети, јер имају два лица. Оба
дебела као ђон.
Жена се прва јавила.
– Ми смо вам недавно дали часопис. Дошли
смо да поразговарамо.
– Часопис? – Лука се није могао сјетити ни
шта је јуче доручковао, ако је доручковао. – Да пораз-
говарамо? А о чему?
– Па о оном што је писало у часопису.
Лука је хтио да плане, али се суздржао.
99
– Јебо вас часопис. Дајте ви мени нешто што
се једе.
– У Библији лијепо пише: ни једна птица нема
хране, али није крепала од глади. Ни једна птица нема
куће, али није умрла од студени – жена извади књигу
испод мишке и поче да листа. – Ево, то вам овдје
пише.
– Какве везе имам ја са птицама?
– Сви смо ми Божја створења. Господ о нама
брине – човјек је имао феминизиран глас. Трудио се
да буде сугестиван.
– Јесмо Божја, али он је према неком маћеха,
а према неком отац. Мене је, да простите, увалио у
говна.
– Господине, колико вјерујете толико ће вам
Бог помоћи. Оне мале птице, зими се смрзну и заћуте,
а кад се природа пробуди, пробуде се и оне. Свуда око
нас тад настаје рај Божји.
– Значи, ја бих треба бити птица па да имам
наклоност Бога. А откуд ви знате да птице вјерују у
Бога.
– Бог их је створио. Бог брине о својој дјеци.
– А мене није створио? Ја сам се излегао из
ничег! Причати о религији, а осјећати глад, превара
је од које те хвата цинични смијех. Ајте ви, моје драге
птичице, мало прошетајте.
– Неимаштина и биједа не чине људе бољим
него их напротив, кваре.
Феминизирани је ухватио маглу. Сва срећа.
Лука се био спремио да га удари ногом у стражњицу.
100
20
– Био сам код сестре у Приједору. Смјестила

се у некој напуштеној, влажној бајти поред Берека.
Нашао сам је гдје сједи пред кућом с кишобраном у
руци. Што ћеш вани кад киша лије из неба и земље,
питам је, а она ће: „Не смијем ући у кућу. Змија ме
преварила па ушла и негдје се сакрила. Не могу је
наћи.“ Уђем са штапом. Преврнем кауч, завирим
испод креденца и шпорета. Нема је. Негдје се завукла.
Кажем сестри уђи ти само је не дирај. Уђе она,
наложи ватру и скува кафу. „Тако ти јe, мој брате“,
вели она мени. „Сваког дана на врата наваљује нека
банда. Не зна се ко је гори: змије, ловци на напуштене
куће или секташи. Са змијама и ловцима некако
изађем на крај, али са секташима никако. Ни крпељи
им нису равни. Не можем их се отарасити.“ Набавила
је, вели, сјекиру и штап. Држи их поред врата.
– Изопачио се свијет, мој Петре. Најтеже је
људима који држе до себе. Свако зло буде и прође.
Надати се да ће и ово проћи – каже Лука. Он се мучи
с тим ђаволима од кад се доселио у страћару у Крај-
ишкој.
Ћутао је када му је Петар рекао да смрди на
влагу и мрављу киселину. Петар је видио да је
погријешио, па му је, да би се искупио, понудио
посао код свог рођака. Мали се почео бавити биз-
нисом. Рекао му је, ако зна кога да је јак а послушан,
нека га доведе да истоварају вреће
Клипан са дугим прљавим ноктима питао га
је која је странка. Лука је рекао да није ни једна.
101
Клипан је био сумњичав.
– Ова три камиона – рекао је – морате исто-
варити прије мрака. Нема забушавања, нема пушења,
ни пишања. Клозет је далеко педесет метара. Ево вам
пластичне флаше и пишајте у њих. Немој ко да би
пишао иза палете. То послије смрди.
– Комунизам је био мила мајка – рекао је Лука.
– Комунизам нас је у ово довео – каже Петар.
– То каже и онај, твој незајажљиви клипан –
одговорио је Лука.
– Ћути, чућете – рекао је Петар.
– Ћути данас, ћути сутра, научиш се ћутати,
онда пиши пропало – каже Лука.
Луку су увече бољела леђа, али је у џепу
остало двадесет марака. Борјани је дао двије кесе.
Она је била љута што није дошао раније. Били су
Славко и његова жена Милуша. Лука је рекао зови их
да поново дођу.
– Да их зовем на роштиљ – била је цинична
Борјана. Узела је кесе и завирила. У њима су била два
јагњећа бута. – Охохо! Хвалим те Боже, и ми ћемо
омрсити своје бркове.
Славка и његову жену Милушу није требало
два пута звати. Дошли су одмах. Донијели су гајбу
пива.
– Волим џабицу – рекао је Славко.
Дошао је Лејо. Он увијек зна десет нових
вицева. Три исприча чим дође, четири у међувремену,
а три кад устане и крене кући. Прича гласно. Борјана
је одушевљена. Гдје их само нађе. Лука се нервира,
стално га опомиње да буде тих.
Пиво су пили из флаше. Борјана у кући има
само једну чашу, а она је прљава.
102
Лејо је отварао флаше зубима.
Милуша га је питала како то може. Зар га није
страх да ће сломити зубе?
– Могу када сам будала – рекао је Лејо.
Он нема два предња зуба у доњој вилици. Та
празнина му служи као отварач за флаше.
Лејо пљуну отварач и загледа се у пивску
флашу. Лука помисли да је он у њој примијетио трун,
па хоће да је баци.
– Данас сам срео Уроша из Првомајске. Жали
се да има несаницу. Муче га ноћне море. Легне, вели,
на леђа и у мислима пали свијеће умрлим Мила-
новчанима. Неку ноћ се сјетио, Бог те мазо, 250
имена. Гдје их нађе толико, питам га. Шути, вели, да
их би више, не бих заспао до зоре.
Милуша сва срећна што јој не смрди из уста
уноси се Леји у лице.
– Свакаквих нас има – каже.
Борјана је видјела пола мјесеца у лавору.
Погледала је на небо, тамо га није било.
– Ако мјесец цркне у лавору, хоће ли смрдјети
– питала је.
– Ништа ружније не смрди од цркнуте мје-
сечине – рекао је Лејо. Он се нервирао. Није се могао
сјетити ни једног вица о мјесецу, а што је најгоре, зна
их два туцета.
– Како ти знаш како смрди цркнута мјесечина
– чудила се Милуша.
– Обилазим ноћу гробља – каже Лејо.
Сједили су до касно у ноћ у дворишту поред
ватре. Пјевали су. Лејо је подригивао.
– Нека цркну од зависти ови око нас. Они сада
вире иза завјеса.
103
Оскар се сладио комадићима меса.
У једном тренутку Славко је устао.
– Имам говор – рекао је.
– Скрати – рекла је Милуша. Она је, чим је
дошла, дунула Борјани у лице. Питала је: „Смрдим
ли?“ Борјана се насмијала. „Ко ти је то рекао да
смрдиш?“ питала је. „Oнако питам. Неки ми то
кажу...“ „Ти што ти кажу, лажу“, Борјана је била ис-
крена. Милуша је скинула руку са уста. Повремено је
стави. Навика.
– Хоћу – рече Славко и намргоди се.
– Живјела Република Српска! – викнуо је ко-
лико га је грло носило.
– Жив ти мени и здрав био – Милуша га пову-
че за капут да сједне.
– Јесу ли оно тамо Цигани – питао је неко са
балкона сусједне зграде.
– Изгледа да су гори од Цигана – одговорио је
са другог балкона женски глас.
– Умрите биједници – Лејо се ухвати руком за
хлаче између ногу.
– Немој бити простак– молила га је Борјана.
– Гаде ми се кад их видим како ходају од-
ријешених пертли на патикама, са кутијом цигарета
у руци. Жале се како немају посла. Све им отеше
смрдљиве избјеглице. Фуј!
– Јутрос сам видио једну жену, средњих
година, у рукам је носила цегере, а у устима цигарету.
Личила је на локомотиву из цртаног филма – каже
Милуша.
– У устима су им још и приче у наслеђу. Гдје
год се нађу, чепркају по родослову. Жеља им је да не-
што наследе. Јебало их наслеђе. Умјесто да се боре,
104
они окривљују нас, избјеглице, како смо им заузели
сва радна мјеста и да смо пуни пара к’о шодера.
Дошао је полицајац. Био је штркљаст. Имао је
кукасти нос. Опрезно је ушао у двориште. У руци је
држао роковник.
– Добро вече! Неко вас је пријавио да
реметите јавни ред и мир. Прошло је дванаест. Хоће-
те ли да пишем пријаву или ћете платити одмах.
– А колико је то одмах? – Лука се ухвати за
џеп. Остало му је још двадесет марака. Он и Борјана
су се договорили да сутра купе врећу брашна и литар
уља, да имају с чим спремити уштипке дјеци кад пођу
у школу.
Полицајац истрже новчаницу из Лукине руке
и брже–боље је стави себи у џеп.
105
21
Борјана је побјеснила.
Јутрос је нашла армију жутих мрава на столу.
Харчили су комад меса којег је она оставила Калини
за доручак. Она и Лука су се синоћ уздржавали од
јела како би дјеца имала шта за доручак. Калина је
крикнула и затворила уста.
– Носи то од мене – викала је.
– Ова кућа је пуна гамади – Борјана је узела
комадић меса и бацила преко плота. Црна куја се
зачудила. Откуд комад меса пред њом, али када је
видјела мраве како плету по месу, помислила је да је
ватра, па је побјегла на други крај дворишта.
Лука је објавио рат мравима.
– Доакаћу ја њима – понављао је.
У четири конзерве усуо је воду, а онда у њих
ставио ноге стола. Мрави морају преко воде, ако желе
да дођу до хране. Можда неки и могу. И међу мра-
вима има будала. Лука је ставио комадић меса на сред
стола и рекао:
– Господо, како видите нисам ни ја весла си-
сао. Изволите, послужите се.
Жутићи су кружили око конзерви, а онда су се
негдје изгубили.
– Четири године био сам у рату. Знам све так-
тике – ликовао је Лука. – Да би доакао непријатељу
мораш имати вруће ноге и хладну главу.
Час послије Борјана је звала Луку.
– Дођи да видиш ове мудрове.
106
Колона жутих мрава запутила се преко пла-
фона, спустила се низ кабл од сијалице, а онда се
стрмоглављивала на комад меса који је био постав-
љен на столу као мамац.
– Тукао сам се са НАТО пактом, Хрвате сам
гонио преко Саве, Муслимани су бјежали од мене као
ђаво од крста. Мислио сам: нико ми ништа не може.
Ови мали ђаволи ме надмудрише. Кад гамад по-
бјеђује рат више нема смисла.
Лука је био гњеван и разочаран.
107
23
Лука је показао дланове и на њима новчаницу

од педесет марака. Два дана је цјепао и уносио дрва.
Борјана је правила калкулације.
Купићемо врећу брашна, а остало дати Кали-
ни. Она прекосутра иде на излет. Треба дјетету за
сендвич, а и аутобус се плаћа. Нестор је пријавио
ципеле да су му шупље. Нека причека још.
– Срео сам данас друга са факса, Бокија Пај-
кића. Он није дангубио по вукојебинама, чим је
завршио факултет, нашао је посао овдје. Оженио се.
Има стан. Живи као бубрег у лоју. Хвали се да ће
кћерку послати на студије у Беч.
– Благо њему, а јеси ли му рекао за нашу нево-
љу.
– Јесам.
– Одмах ми је дао до знања како он неће да
троши своје кредите на ситне ствари. Људи су
досадни, а он хоће мирно да живи свој живот. Његова
ствар. Обећао ми је дати неки стари кауч. Купио је
клавир, па нема мјеста за њега у соби. Ено га у под-
руму, вели, још од прошле године. На њему спавају
мачке, а кад њих нема мишеви коло воде.
– Одмах иди док се није предомислио – Бор-
јана се ухвати за крста. – Све ми је ово од лошег
спавања.
Лука је нашао неког Циганина са колицима.
Дао му је пет марака. Вратили су се брзо.
– Није какав сам замишљала, али поклону се
не гледа у зубе.
108
Борјана га је испробавала. Сједала је и уста-
јала неколико пута. Кауч је смрдио на мишетину и
мачја говна.
– Ријешио се човјек смећа – рекла је.
– Није џабе – каже Лука.
Борјана га гледа у очи. Не воли шале.
– Чим смо дошли, одвео нас је у подрум и
рекао да је то кауч од брата његове жене. Тражи свега
педесет марака, а што се тиче њега, он никад не би
узео динар од мене. Зна у каквој сам ситуацији.
– Дао си му?
Лука слегну раменима.
Борјана не скида поглед са Луке.
– Шта сам могао? – брани се Лука.
– Не питам те има ли то смисла, већ је ли
људски. Оде врећа брашна, нема школе у природи,
нема ни сапуна у тоалету. Мислила сам купити и
ролну папира. Велиш да ти је колега са факса.
– Да.
Борјана се насмијеши цинично.
– Сиротиња ће се кад–тад извући. Фукара
увијек остаје фукара.
109
23
Бициклиста који је прошао тротоаром носио

је јесен на леђима.
– Домаћи кукурузи! Бундеве! – галамио је.
Борјана се растужила.
– Чим стигну кукурузи за печење,сјетим се
свог дјетињства. Ложили смо увече ватру на њиви.
Варнице су летјеле у небо, а клипови кукурузи су се
ваљали у жару. Били су слатки као мед.
Лука јој милује руке. Она то не осјећа. Мисао
јој је одлутала негдје далеко, у маглу. Под ногама,
жали се, нема тла. Чује крике ждралова и плач кише.
Ох, како би слатко утонула у свилу кишних снова али,
стално присутних страх од неизвјесности, тјера је у
депресију чији је окови вуку у суноврат. Као мачка
гребе уза зид, а зид је Лука. Зна она да је Лука само
орлово перце које лелуја на вјетру, или још горе
дављеник који вапи за сламком. Али њој треба пепе-
љара у коју ће истрести сав јад из себе. Грудве тог
чемера заглавили су јој се негдје у ждријелу. Гуше је.
Свјесна је да у мислима чини неправду према Луки.
Он је јагње и зато се не могу ишчупати из каљуге.
Каје се и понавља:
– Зашто нам се све ово дешава?
– Нисмо сами – тјеши је Лука.
– Знам да нисмо сами, али зашто морамо бити
међу оним који пате? Зашто нисмо на путу којег смо
заслужили?
– Нисмо јер смо промашили пречицу која је
водила нашем путу. Кад се разиђе магла, а пукне
110
сунце, наћи ћемо га.
– Прије ће у магли слијепе патке пронаћи свој
пут него ми. – Борјана одгурну Лукине руке и загледа
се у плафон. Горе се мрав мучио са полуживом
мушицом. Журио је у ћошак. Тамо га је чекала алава
женка. Мрав је набасао на паука. Оставио је ловину
и побјегао. Паук би га стигао али је изненада у својој
мрежи примијетио муху како отеже ногама.
Из оног што је видјела можда би могла нешто
научити. Борјана заклопи очи.
– Борба за живот је борба за вјечност.
Лука осјети снагу у овој својој изговореној
мисли. Стање у које је запао, у посљедње вријеме, не
разара му само душу, већ и чепрка по сјећањима.
Чини то бахато и подло. Сјећања крваре, а то што он
не може да их одреди, боли га. Али он не хаје. Ваљда,
човјек када тражи путеве изласка из безизлазности,
чепрка око себе и у себи као кокош. Тада проналази
слике које, или га буде или тјерају у понор. Неима-
штина нагони човјека да размишља о себи, а то је
богатство којег не примјећује.
Били су дјеца. Купали су се у ријеци Блији.
Дјечак, звали су га због округле главе и тубастог ти-
јела Сом, изишао је из воде и окренуо леђа према
Луки. Лука је у руци држао креду. Не зна зашто, ни
данас му није јасно,повукао је линију преко Сомових
леђа. Била је то обична шала. Дјечак се окренуо и
опсовао Луки мајку. Истог трена Лука му је опалио
шамар. Дјечак га је запањено гледао. Поред њега је
стајала његова млађа сестра. И она је запањено
гледала Луку у очи. У обоје, очи су биле сузне. Дјечак
му није узвратио, јер је Лука био јачи од њега, а да
јесте Луки би послије много било лакше. Овако, у
111
његовом памћењу дубоко се урезао њихов поглед и
сузне очи. Чиме је он заслужио да га тако ошамариш,
питала је његова сестра. Ничим, рекао је Лука. Кроз
главу му је прострујао осјећај кајања који се пре-
творио у стид. Није знао како да га исправи. Послије
много година Лука је сједио у штабу. Дан није био
напоран и он је читао неке старе новине. Дошао је
војник и рекао му како су извиђачи заробили њиховог
извиђача. Смјестили су га у подрум куће недалеко од
штаба. Лука се са војником запутио у ту кућу. У полу-
мрачном подруму сједио је војник и дрхтао. Када је
Лука ушао, он се окренуо према зиду.
„Како се зовеш?“, питао га је Лука.
Заробљеник је ћутао. Лука му приђе и загледа
се у лице.
„Да тебе, можда, некада нису звали Сом?“
„Да, тако ме зови и данас“.
Заробљениково лице, иако се дрчио, било је
блиједо.
„Да ли ме се сјећаш Соме?“
„Никог се ја не сјећам од ваших, нити то
желим“.
Осјећај за трпљење није га напустио. Лука
спусти руку на његово раме.
„Вечерас твоји долазе на мост. Моји војници
ћете одвести тамо. Слободан си, Соме.“
Заробљеникове очи засвјетлуцаше.
„Чиме сам то заслужио?“, питао је.
„Ничим. Моја савјест се сјетила нечег“, Лука
нареди стражару да заробљенику донесе храну, воду,
а послије кафу.
Тај момак је био у говнима. Он није имао наде.
Спас му је дошао од неког, ког је можда заборавио
112
или је, у свом сјећању, према њему гајио освету. Да
му се пружила прилика прије случаја, у којег запао,
да искали свој гњев, он би затворио врата свог спаса.
Увјерен сам да се све то није догодило случајно.
Живот је грађевина од тренутака. Ако испустимо је-
дан, а требао је да се нађе у костуру грађевина, она
постаје руина. Човјек мора бити искрен према себи.
Само тако исправиће гријех и сачувати наду. Невоље
су као досадне мушице. Оне опхрве човјека. Док се
брани од њих постаје слијеп и нестрпљив. Не зна да
је излаз ту негдје. На дохват руке. Напипаће га ако не
буде очајавао. Нека топла ватра прође му кроз грди.
Лука се осмјехну.
Борјана га не пита чега се сјетио. Она се рве
са тугом.
Лука је узе за руке.
– Ах, што су ти топле – Борјана их повуче себи
на груди.
113
24
Лука је љут као рис.

Он кад је љут, раскопчава и закопчава дугмад
на кошуљи. Ако не може погодити рупу, псује дугмад.
Ако их зуакопча, вади их. Тако се ослобађа гњева. Не
воли кад се неко понуди да му помогне. Онда скине
кошуљу и баци је.
Под зидом испод прозора до улице залегли се
црни, крилати мрави. Има их облак. Дошли су преко
ноћи. Борјана му је рекла да их се некако отараси. Био
је ратник. Он зна како се с непријатељом туче. Она је
отишла на разговор о послу. Прије него што је пошла,
била је никаква. Зна да од тог разговора нема ништа.
Џабе иде.
Лука је посуо два лонца кључале воде по мра-
вима. Они падају ошурени, дижу се, надиру нови.
Лука се боји да ће се цијала кућа претворити у
мравињак.
Лука није љут на мраве. Љут је на себе. Нес-
пособан је да нађе стан у којем нема мрава. Зајебава
га нека опајдара.
Нестору је рекао да склони што даље од њега
шибицу. Кад га је овај упитао зашто, Лука је заш-
кргутао зубима.
– Бојим се да ћу запалити кућу. Три пута ми је
до сада пало на ум.
Нестор је рекао Луки да они у кући немају
шибицу. Неко је гребао по довратку. Нестор је отво-
рио врата да види ко је.
– Тата, дошле су твоје Јехе – рекао је и брже–
114
боље затворио врата.
– Јехе, шта ти је то? – Лука је гризао рукав од
кошуље. Нестор се шали. Зна да је Лука на ивици
слома. Хоће да га орасположи. Лука ријеши да,
тобоже насједне на штос.
Нагрнуо је Борјанин дуги капут који је висио
на чивилуку поред врата и изишао. У дворишту су
стојали двојица мушкараца. Лука препозна једног. Он
му је прошле недјеље гурнуо у руке часопис. Послије
су долазили да провјере је ли читао. Тада се једва
суздржао да их не истјера из дворишта. Стрпио се,
јер је поштовао даму која је била са њим.
Дошљаци су развукли кез. Један је питао како
сте, други се извињавао.
Лука одмјери једног па другог.
– Ви као да сте бирали вријеме када ћете ме
наћи зајебаног. Дошли сте да старог Влаха потур-
чите? Ваљда знате, то вам не морам рећи, што је јарац
маторији, рогови су му тврђи.
– Ми желимо да људи живе боље.
– А, како то?
– Да схвате мјесто и улогу Бога у њиховом
животу.
– Мислите како ја то не знам, па сте дошли да
ми објасните?
– У Библији пише...
– Момак, ниси ти читао Библију – прекиде га
Лука.
Дошљак се није дао збунити. Вјероватно је
био добро припремљен за овакву врсту разговора. Из
торбе је извадио књижурину и показао прстом на
корице, гдје је великим словима писало Библија.
– То је историја Јевреја и ништа више.
115
– Ви сте тежак човјек.
– Ја тежак! (Луку обли црвенило по лицу) Ја,
који с вама наклапам?! Ја, који цијело јутро ратујем с
мравима!? Ја,који не знам шта ће ми дјеца данас
јести!? Ја, који сам имао све, а сада бауљам као даж-
девњак по туђем асфалту!? Ја, који сам био некад
неко и нешто, а сада само јебена избјеглица. Ја, којег
опсједају секташи и хоће да му отму душу. Ма, море,
марш на улицу! Мангупаријо!
– Казниће вас Бог за такве ријечи.
– Бог је мене већ давно казнио. Не зна ни он
сам зашто.
Лука их је изгурао на улицу.
– Они су напаст! Они су крпељи! Они су... Они
немају Бога – грмио је Лука. Кад се мало смирио на-
ставио је са брондањем. – Протјерали су ме са кућног
прага! Изопштили! Опљачкали! Ранили а нису убили!
Ни то им није било доста. Сада шаљу ове крпеље да
ми роваре по души. Ма, нек ми само дођу још једном!
116
25
Ноћ је била тако мрачна да се могло леђима

наслонити на мрак.
На тавану се зачула лупа. Лука је чуо кораке.
Борјани су учинило да је чула неку молитву. Није јој
било свеједно. Сјетила се оне старице када ју је зате-
кла ономад како сједи на кревету. Пробоудила је Луку.
Он је мало послушао буку која се чула на тавану, а
онда је устао и отишао у клозет. Кад се вратио,
замолио је Борјану да не драми, он ће се сутра ви-
дјети шта то чандрља.
– Како да останем мирна, кукавна нам мајка,
кад се све окомило на нас. Мрави, акрепи, пауци, на-
падају из земље, са тавана нечисте силе. Ту је тешко
остати паметан.
Чандрљање се поновило пред зору. Завршило
се падом нечег. Плафон је задрхтао. Борјана и Лука
су скочили са спужве и ухватили се за руке. Обоје су
дрхтали. Потом је завладала тишина. Улицом је неко
трчао. Женски глас је понављао:
„Врати ми моју ципелу!“
Црна куја је завијала. Оскар је мјаукао, али
тако болно и жалосно, као да му неко гризе стомак.
Одмах послије доручка, (јели су испржени
црни лук и стари хљеб) кад су дјецу испратили у
школу, Лука се попео на столицу и рукама одгурнуо
поклопац на капку. Гомила прашине, чађи, паучине,
птичјих гована и ко зна чега још, сручила му се на
главу. Он је скочио са столице.
– Ух!
– Направисмо себи посла. Тако нам и треба
117
кад тражимо ђавола на тавану – рекла је Борјана.
Лука се поново попе на столицу. Рукама се
ухвати за капак и одскочи према тавану.
– Ух, ух! – рекао је и брже-боље сишао. – Дај
ми чашу воде.
– Шта си видио? – питала је Борјана.
– Ако ти кажем, нећеш вјеровати, јер ни ја сам
себи не вјерујем да сам видио оно што сам видио.
Попни се и погледај.
Борјана се испела. Крикнула је. Да је Лука
није ухватио пала би на под.
Обоје су се гледали у очи и крстили. Онда су
праснули у смијех.
– Закључај врата и непуштај никог у кућу.
Одох да провјерим шта има у њему – Лука се попе на
столицу, ухвати се за рам капка и ђипи кроз отвор.
Није га било десетак минута. Борјана је ста-
јала испод отвора као на ватри. У рукама је држала
сјекиру. Била је спремна да прискочи Луки ако му
затреба помоћ.
Лука је помолио главу кроз отвор. Борјана кад
тада није пала у несвјест неће никад. Гледала га је
неколико тренутака зачуђено, а онда праснула у сми-
јех.
– Да имам огледало дала бих ти да се видиш
какав си.
Лука махну руком преко лица. На лакту остаде
гомила паучине и гарежи.
– Могу замислити на што личим. Таван је још
од Фрање Јосипа велика голубија сраоница – рече.
– А, оно код димњака?
– Оно је оно што си видјела.
– Откуд тамо и чији је?
118
– Кажи ми па ћу ти казати.
– Има ли шта у њему?
– Костур.
Под Борјаном обамријеше ноге. Ухвати се за
довратак и загрцну се.
– Повратићу.
– Шалим се. Костур је од паука.
– Безобразан си.
– Поред сандука нашао сам патрљак од сви-
јеће и два прекрштена рибља костура. Изнад, на
греди, висе букагије. На тавану није било коња. Мож-
да су везали људе.
– Ако ко зна шта је то, зна она бештија, Краса.
Она је мени запријетила да се, ни за живу главу, не
пењемо на таван. Није она само бештија већ још и
горе. Она са сотоном шурује. Нећемо јој ништа при-
чати, јер ће она нас онда питати: Шта сте то тражили
на тавану? Ко вам је реко да се пењете горе? Јесам ли
вам лијепо рекла... Једна глава сто језика, а ти, са тим
својим дуралом, које је давно пукло, разбићеш јој
њокалицу.
Обоје закључише да је најбоље ћутати и изо-
коло испитивати Красу. Она има памет као кокош.
Искокодакаће се.
Лука се окупао и промјенио одјећу.
– Продаћемо сандук. Видјећу са гробарима,
њих увијек неко пита имају ли какав половни сандук.
Понудићу га оном човјеку са округлом капом што
облијеће око ове куће. Он је јако блијед. Само што
није умро.
119
26
Милутин Ракоњац рибари. Врло је стрпљив.

Дуго ћути прије него што нешто каже. Додуше, није
то оно намћорасто ћутање, већ промишљено и ап-
страктно. Не воли да га саговорници одмах разумију.
– Он извлачи ријечи из гузице – каже Лука.
Милутин је радио у истој школи гдје и Лука.
Предавао је биологију. Сваки пут кад се сретну он
каже Луки:
– Боље да сам завршио музичку академију.
Свирао бих на неком инструменту, овако свирам
курцу.
Стављао је црва на удицу док је Лука причао
о оном што је видио на тавану.
– Све ствари на небу и на земљи имају облик
рибе. Ствари су различите, али има и риба раз-
личитих – рекао је као да се правда што мора да га
слуша. На његову руку слетио је плави лептир.
Милутин је ставио кажипрст друге руке на уста. То
је био знак Луки да ћути. Лептир је одлетјео.
– Знаш ли каква је разлика између лептира и
рибе.
Шта год би рекао Милиутин би оповргао. Он
је стари хејтер. Лука се насмијеши.
– Не знам – рече.
– Риба плива, а лептир лети. Додуше лети и
комарац али није лептир.
– Мудро, нема шта. Како се нисам тога сјетио
– Лука удари себи чвоку у чело.
Милутин је ставио црва на удицу и забацио.
120
– Има једна прича. Њу нисам ником испричао.
Казаћу је само теби зато што можда има неке везе са
тим рибљим костуровима на твом тавану. (Оћутао је
неколико тренутака, а онда наставио). Можда је моја
прича глупа као и твоји костурови.
Милутин погледа у правцу пловка. Чучну и
настави причу без увода.
– Долазио је пред сами мрак, у вријеме када
рибари пакују свој улов и прибор. Стане на обалу
испод Кастела, загледа се у ријеку. Дуго је посматра
а онда полако забацује. Нико не зна да ли шта улови
и када одлази кући. Рибари, они ранораниоци, а они
су ријетки, причали су да га понекад виде како прије
изласка сунца одлази са ријеке. Звали су га Рибар
мјесечине. Онај, ко би га ујутро срео, добро се загле-
дао у његову торбу. Ако је напучена, онда нешто у њој
има. Ако има онда он зна нешто што други рибари не
знају. Његова торба је била увијек скоро па полу-
празна. Он је имао само своје тице и никакве цаке,
Рибари му нису завидјели. Треба бити велика будала,
па провести ноћ без улова поред, најчешће, хладне
ријеке.
Неко је примијетио да га одавнио нема. Сумња
да га је појела ријека, брзо се раширила. Тражили су
га данима. Били су укључени и рониоци. Од њега
није било ни трага ни гласа. Три мјесеца послије,
новине су објавиле да је пронађен распаднут леш
мушкарца на обали Врбаса, негдје у Кришковцима.
Опет се нико није могао сјетити ко би то могао бити,
јер није било никаквог описа. А онда су почеле приче.
Слагане су једна на другу, као рука на руку, рибари
су тек тада схватили да је његова волшебност била
тако велика да би се могао написати роман.
121
Најзанимљивија прича је била, неког Јандре.
Он је тог Рибара мјесечине, тако нам је причао, дуго
из прикрајка мотрио, а онда му пришао опрезно.
Питао га је: Хоће ли! Он је ћутао. Јандре је помислио
да је он један од оних сујевјерних рибара, па је почео
да се жали на вријеме. Те дува вјетар, све је узне-
мирено, лист на врби шушти, таласи на ријеци се јуре
и рибе су безглаве. Бјеже и нећкају се.
Јандре је показао празну торбу. На лицу заго-
нетног рибара појавила се гримаса. Сјео је и загледао
се у дубину ријеке. Узео је шаку каменчића. Један по
један је бацао и правио жабице на површине воде.
Када је испразнио шаку окренуо се према Јандри.
– Одкад кајаци плове на ријеци Врбас и ко их
је измислио?
Јандре није познавао историју кајака, али му
је испричао оно што је чуо од других рибара. Кајака
раније није било. Први је начинио неки Антоније.
Талијан? Аустријанац? Бог ће га знати шта је био.
Загонетног рибара као да одговор није зани-
мао. У ствари, он је хтио да направи увод у оно што
је њега мучило.
– Ко је била Керона Палочевић?
– Чуо сам о њој, али ништа не знам. Ако будеш
сутра на овом мјесту и у исто вријеме, доћи ћу да ти
испричам оно што сазнам. Има неки старац. Он живи
у горњем дијелу града. Он је иновјерац. Све зна.
Питаћу га.
Исте вечери Јандре је посјетио старца у гор-
њем дијелу града.
– Бања Луци не требају двије легенде. Она већ
има једну – старац није био расположен за разговор.
Јандре је закључио да је чак био и љут. Пошто је
122
обећао загонетном рибару да ће сазнати ко је била
Керона. Дошао је тако једног дана и испричао ми како
трага за именом неке жене која се звала Керона
Палочевић. Ко је она била и зашто ју је поменуо
Рибар мјесечине заинтересовала нас је обојицу.
Обећах да ћу се распитати и погледати у архив гдје
сам имао приступ с обзиром да сам тада из досаде
спремао магистарски, па сам ровио по неким
папирима. Мјесец, и више, изгубио сам у трагању, ни
слова нисам нашао, ни тај Јандре није се више
појављивао. Ваљда је чуо да је Рибар мјесечине
нестао па није имао потребе да сазна нешто о заго-
нетном имену Керона. Можда је заборавио да сам му
обећао да ћу истражити цијели случај, а можда ми
није ни вјеровао да ћу било шта урадити. Данас нико
ником не вјерује, а поготово кад неко нешто обећа. У
то вријеме међу рибарима се раширила прича, како
се ноћу, на Врбасу појављује жена у црном. Вози се
у кајаку и скупља душе утопљених или бачених људи
у ријеку. Рибар мјесечине ју је свако вече частио
уловљеним рибама. Пошто би их појела, она је оста-
вљала прекрштене костурове риба на обали. То је био
знак том рибару да ће она туда и сљедеће ноћи проћи.
Шта је било те ноћи када је он нестао, то Бог сами
зна. Неки претпостављају да Рибар мјесечине те ноћи
није имао ништа уловљено и да је жена у црном, што
ноћу скупља душе по Врбасу, била бијесна, а можда
је међу њима планула љубав, па су отишли негдје у
дубину ријеке.
Рибари причају да је сакупљачица душа аљ-
кава и да иза себе оставља смеће. И ја сам понекад на
обали налазио укрштене рибље костурове. То је ваљ-
да њен знак. Имају неке скитнице овдје у Кастелу,
123
живе у катакомбама, виђавао сам их увече на обали
ријеке, сједе и пију пиво из оних великих клипача,
они уздижу њен култ. Намјерно праве ребусе, како би
мит о жени која ноћу плови кајаком по Врбасу и
скупља душе, заживио.
Мој савјет ти је, напусти ту кућу што прије,
јер ђаво нема козу, а сурутку продаје.
124
27
Руњо сам себи прича вицеве и смије се.

– Нећеш ми вјеровати кад ти кажем кога сам
данас видио – каже.
Лука га гледа у очи. Покушава да одгонетне
Руњину тајну прије него што је он сам каже. Из три
пута, ако не погоди, мораће платити пиће. Иако га
више ништа не може шокирати, Лука не воли да буде
затечен.
– Патријарха?
– Отишао си далеко.
– Добрицу Ћосића?
– Хладно, хладно.
– Заболи ме она ствар ко је да је.
Лука није био оран за игру погађалице. Раз-
мишљао је коме да ували мртвачки сандук. Колико
год да добије за њега добро би дошло.
– Никад не би погодио. Казаћу ти, али прво ис-
пи пиво, да ти не би на нос шикнуло.
Лука повуче један гутљај.
– Још један – каже Руњо.
– Ал’ си ти зајебан. Не зановјетај.
– Видио сам... видио...видио...
– Ударићу те овом пивском флашом, реци већ
једном.
– Главом и брадом А...А... Адријана!
– Којег Адријана?
– Ону фукару, што те је намагарчио за стан.
Руњо је журио да види Лукино лице. Није он
био заједљив. Напросто, то му је била мана. Уживао
је када се људи штрецају у његовој близини. Он кад
125
год направи драмску паузу у причи, Лука очекује како
ће му саопштити ко је умро из њиховог краја. Кад је
Руњо изговорио Адријаново име, Лукини образи су
поцрвенили. Почео је да губи дах.
– Ту мрцину, тог идиота, ту вуцибатину, не
желим видјети! Не због тога што га мрзим или не дај
Боже да га се плашим. Кад би се нашли очи у очи ја
бих се највише препао себе, јер не знам шта бих
урадио. Сувише дуго имам жељу да га убијем.
– Добро је скоцкан. Мора да је неког излеватио
до голе коже. Има ново одијело, кајлу око врата...
– Убићу га.
– Има нове ципеле.
Лука шкрипи зубима.
– За дивно чудо нагланцане су.
Лука удари шаком по столу. Чаше попадаше.
Руњо видје да је претјерао, скупи се и рече како га
чекају данас два посла. Остави десет марака на столу
и оде.
Случај се десио баш тога дана.
Луки се није ишло кући. Тамо се осјећао без-
надежно и беспомоћно. Док истреса буве по граду,
увијек може срести неког и сазнати нешто. Кад мука
муку тјеши, некако је лакше.
Иде он тако улицом, гледа тамо–амо, одједном
му се припишало. Најближи му је био хотел Босна. У
башти је било пуно гостију, Лука пређе погледом
преко столова и пошто никог познатог није при-
мијетио, запути се према тоалету. Кад оно нешто хоће
онда хоће. Он ухвати за кваку са вањске стране, а
неко изнутра. Лука вуче себи, онај унутра вуче себи.
Лука попусти, врата се отворише.
Кад оно Адријан!
126
Лука био и нестао. Кољена му клецнуше, очи
укочише, а руке задрхташе. Сва срећа па му је Руњо
наговјестио да се протува смуца наоколо. Удар
хладног вјетра трајао је кратко. Лука га ухвати за
рукав.
– Људино, стани мало.
– Шта хоћеш?
– Да попричамо.
– Ти и ја? У вези чега?
– Знаш ти добро!
– Немам времена за причу.
– Имаш ти времена и добро знаш у вези чега
желим с тобом да попричам.
– Господине, ти си мене замјенио.
– Адријане или Пепо, не знам како се сад
зовеш, немој да се правиш мутав. Од мене си напра-
вио једном будалу, хоћеш опет.
– Господине, ја нисам тај на којег мислиш. Ја
сам народни посланик. Имам имунитет. Частан сам
човјек и патриота. Оно што ја кажем истина је. Уоста-
лом, шта ја са тобом имам да расправљам.
Адријан се окрену према башти и позва
двојицу билмеза.
– Момци, удаљите ову пијандуру од мене.
Изгледа да је нека избјеглица. Натрескао се. Руке му
дрхте. Не зна шта прича.
Двојица билмеза се претворише у хијене.
Један је ударио Луку у стражљицу док га је гурао на
тротоар.
Лука је увече испричао Борјани шта му се да-
нас догодило.
– Јеси ли му разбио њокалицу.
– Нисам.
127
– Знала сам – оћута мало, па ће – Ми смо кува-
не жабе. Ако нас не поједе каква змија, завршићемо
негдје на сметлишту.
128
28
Борјана је опет пала у депресију.

Кад год се Лука врати из глуварења, она га
пита: Имаш ли ми шта лијепо рећи. Он ћути. Ћути и
Борјана. Највише воли да гледа у ћошак док ћути.
– Завољела сам ћошкове.
– То није добро – каже Лука.
– Имаш ли ми шта друго рећи осим тога.
Синоћ кад се вратио из глуварења, Лука је био
усхићен. Чуо је да је у граду напокон почела да ради
нова Рај Гузен банка. Смјештена је близу робне куће.
Дају кредите. Јест да су зеленашки. Камате су велике,
али ако можеш ријешити стамбени проблем, онда се
могу и прогутати. Лука је правио калкулацију. Диг-
нуће кредит. Плаћаће велику рату. Нема везе. И овако
бацају паре низ воду. Кад нешто направе себи или
купе, онда ће бацати паре уз воду. Оне ће им се
враћати.
Лука је размислио. Заправо, он још ништа није
смислио, али док смисли, ваљало би обезбедити који
динар. Кад имаш пун џеп, врата се сама отварају.
Борјана је била скептична. Она није одвајала поглед
од ћошка.
– Ја више нисам ничем паметна. Ваљда ће ме
ово проћи. Док се то не деси, ти ради како мислиш да
ваља – рекла је.
Портир у банци је објаснио Луки како мора
узети број и да службеници примају само по броју.
– То су странци. Код њих нема трта–мрта.
Мора да се поштује ред. Прије зоре дођи на капију,
узми број и иди у ред – рекао је.
129
– Хвала Богу да игдје има реда – рекао је Лука.
Послије се сјетио да је заборавио питати портира шта
ће у реду ако има број. Нема везе. Важно је да се
ствар креће.
Сљедећег јутра, он је дошао сат времена прије
почетка радног времена. Ред пред шалтером се
ухватио до улице. Портир на капији је био намргођен.
– Ех, ти си закаснио за број – рекао му је неки
човјек. – Ја сам овдје био ноћас у дванаест часова.
Лука је дошао сљедеће ноћи у дванаест. Пред
вратима је стајала група људи. Један човјек је рекао
да је портир подигао цијену броја. Тражи сто марака.
Они се сада с њим надуравају. Нуде му педесет. Тек
пред зору портир је попустио. Давао је бројеве за
педесет марака. Лука је био четрдесет пети.
– Тачно, колико имам година. Можда ми овај
кредит донесе неку срећу.
Закључио је да нема рашта ићи кући. Још мало
па ће седам часова када се шалтери отварају.
Промувао се тамо–амо, а када се вратио било је десет
минута до седам. Пред банком је била гомила људи.
Двојица, који су стајали посљедњи, су се потукли на
мртво име. Тачно у седам портир је отворио врата.
Настала је трка.
Људи су пред шалтером формирали ред, наво-
дно по редослиједу бројева које имају. Нико никог
није провјеравао да ли тај број одговара мјесту гдје
стоји, а сви су сумњали у сваког да је падобранац.
Ако би се неком припишало или је морао ићи да
обави велику нужду, остављао је торбу, кишобран,
шта је имао на мјесту гдје је стајао. Молили су оне
који стоје иза њих да им погурају ствари кад се ред
помјери напријед. Из клозета су журили не стигавши
130
ни да закопчају хлаче, мислили су да се ред помјерио
ко зна колико, а кад би видјели да ствари стоје на
истом мјесту гдје су их оставили, псовали су и
брисали зној са чела.
Један човјек је оставио ципеле и отишао у
тоалет. Када се вратио, ципела није било. Неко их је
украо или бацио у канту за смеће. Јадни човјек стајао
је бос у реду.
У шеснаест часова службеник је спустио
даску на прозор од шалтера.
– А ми? – питао је неко из гомиле у којој је био
и Лука. – Шта ћемо ми?
– Ништа, узмите поново број за сутра.
– Поново непроспавана ноћ и педесет мара-
ка!? – Лука је стајао као укопан. Било га је стид.
Други људи су се бунили, псовали, пријетили да ће
разбити шалтер, он је само ћутао и гледао у празно.
Борјана је у праву, постао је кувана жаба.
Портир је звао полицију. Дошли су и они из
међународне. Били су немилосрдни.
– Нису ме бољели ударци које сам примио. За-
бољела ме је душа када ме је један мировњак пљунуо
у лице и на српском рекао: „Стоко!“ – причао је увече
у кревету Борјани. Она га није слушала. Цијели дан
је била у депресији. У прсима ју је нешто бољело.
131
29
Оскар је направио циркус.

Ушао је у собу и завукао се под ћебе. У устима
је донио живог миша. Тамо је с њим започео игру
смрти.
Кад је видјела напучено ћебе како плеше
тамо–амо, Калина је претрнула. Стиснула је сљепо-
очнице рукама и истрчала.
– У соби има дух.
Пошто никог није било у кући, она је истрчала
у двориште. Сјела је на даску и почела да дозива
Оскара. Мачак се није јављао. Отишла је до капије.
Чекала је мајку да се врати из продавнице. Наишао је
човјек са капом. Застао је поред капије.
– Ова кућа је још на свом мјесту?! Свашта! –
човјек се чудио а онда се почео смијати.
Калина је дрхтала. Човјек с капом јој је личио
на духа који хода. У том часу зачуло се квречање
човјека–птице. Он је напустио прозор своје куће.
Ходао је улицом и витлао метлом. Калина је побјегла
у двориште и сјела на клупицу.
Када се Борјана вратила из продавнице, она јој
је рекла како је у соби видјела сотону.
– Какав је? – Борјана поблиједи. Помислила
је да се Калини указала старица са лицем боје старог
папира.
– Невидљив, али много велик.
Обје су ушле у собу. Тамо, на кревету је сједио
Оскар и умивао се. Длака му је сијала послије доброг
оброка.
– Лопове мали – Калина му је запријетила
132
прстом. – Због тебе се умало нисам упишкила од
страха.
Борјана је позвала Оскара у кухињу. Узела је
комадић меса, и за казну, што је био неваљао и упла-
шио Калину, почела је да га зачикава. Оскар се
исправио на задње ноге. Личио је на човјека који бере
трешње. Борјана се смијала.
– Шта би ми да нам није тебе, будалицо мала
Оскар је тог дана добио још један поклон.
Комшиница из треће куће, у њиховој улици,
рекла је да се зове Мира, донијела је пуну кесу отпа-
дака од меса. Била јој је вели слава. Мачак Оскар је
заслужио дар. Откад се он појавио у комшилуку, у
њеној шупи и кући нема мишева. Он је велики мишо-
ловац.
Борјана се сјетила нечег. Било јој је криво на
себе. Заправо, она ништа није учинила, него је једном
у себи нешто помислила. Испред зграде, у којој је
становала прошлог љета, шетала се једна стара гос-
пођа. За повоцом је држала мало куче, слично пацову.
Куче је имало велике уши, било је мршаво и одвра-
тно. Госпођа га је звала Ханибал. Цијели кварт је знао
за Ханибала. „Стани Ханибале! Ханибале, мајчино
око“, одјекивало је тротоаром. Вољела би да овај
пацов крепа, помислала је у себи Борјана.
Неколико дана послије стара госпођа је ше-
тала улицом сама.
Мора да јој је крепало оно одвратно псето,
помислила је Борјана.
Можда је прошао мјесец или два, Борјана је на
слици, осмртнице која је висила на дрвету поред
њихове зграде, препознала стару госпођу. Била је
133
страшно љута на себе што је у мислима била злочеста
према њој и њеном Ханибалу.
Данас се сјетила старе госпође.
Људи који се друже са животињама су усам-
љени и безазлени.
134
29
Човјек са гусарском капом је стао исред ка-

пије.
Дуго је нешто превртао по џеповима капута и
гледао у правцу дворишта. У једном трену, као да се
нечег сјетио, почео је да се смије. Отворио је капију
и ушао. Када је угледао Борјану, застао је и почео да
тапка у мјесту.
– Моје име је Илија. Радио сам као професор
биологије. Звали су ме Микроб. Ја не волим микробе.
Ја волим слонове. Само њих нема овдје. Не знам
зашто. Иначе, ово је била кућа Јове Атлије. Он је био
трговац још у вријеме Фрање Јосифа. Причају да је
био фин човјек. Добро је радио. Једног дана је про-
пао. Банке и зеленаши су му разграбили богатство.
Остао му је само мртвачки сандук којег је негдје
сакрио. Објесио се на тавану. Док је био жив, Јово је
сваки дан давао мом оцу кифлу. Отац је обећао да ће
га стално спомињати, а када је умро, задужио је мене
да га понекад споменем. Боже, таквих људи више
нема. Иако га никад нисам видио, ноћас сам га сањао.
Илија је тапкао у мјесту и чудио се. Данас се
свега сјећа. То му се одавно није догодило.
– А који је данас дан? – упитао је.
– Четвртак – рекла је Борјана.
– Да, да, четвртак је дан када се сјећам свега.
Боже, зашто не би сваки дан био четвртак. На дана-
шњи дан, власник ове куће Јово Атлија се објесио.
Мој отац је причао да га је видио како виси на тавану
ове куће као висибаба.
Борјана је зинула од страха. Овај човјек много
135
зна, помисли.
– Хоћете кафу?
– Откад ја нисам пио кафу. Одакле сте ви када
сте тако добри?
– Из ниоткуд.
– Значи, тамо живе добро људи.
Борјана оде у кућу одакле се ускоро врати са
шољицом кафе.
– Оно ми ниси требао испричати – рекла је.
– Које?
– Да се власник ове куће објесио на тавану.
– У тој кући послије је живјела нека Керона.
Сјећам се је као кроз маглу. Била је својеглава и сува
као врата на тој кући. Лице јој је било боје старог па-
пира. Одузели су јој кућу. Зашто, не знам, нити хоћу
да знам. Живјела је у катакомбама Кастела. Умрла је
давно, али је рибари ноћу виде како се вози кајаком
по Врбасу, Скупља душе утопљеника. Да ли је то
истина, не знам. Можда лажу. Данас нико не вјерује
својим очима, а камоли рибарима – рекао је Илија и
изишао на улицу.
Он је тог дана седам пута прошао поред
капије. Сваки пут, када се враћао, стао би пред капи-
јом куће 111 и буљио у двориште. На леђима је носио
врећу кромпира. Када је пред капијом његове куће
стао камион, Илијина снаха је изјурила из дворишта
са оклагијом у руци.
– Седам пута га шаљем да купи јаја, а он
купује кромпир. Мало му било седам врећа, сад је
купио вагон кромпира. Увијек, када је четвртак он
полуди.
136
31
– Људи притјерани уза зид добијају надљудску

снагу. Тада су у стању зубима растргати змију – каже
Петар. Он је киван. Не зна на кога, али каже да би
најрадије уједао.
Лука ћути. И сам је киван, али на себе. Да се
уједа, нема за шта. Све сама кост и кожа. За ове двије
године, колико се потуцају, преполовио се. Догурао
је цара до дувара. Даље нема куда. Може само у гро-
бље.
Петар му прича о свом сину Милуну.
Три године су прошле, а он о њему не зна
ништа. Жена му је пала у депресију. Све до сада он
јој је измишљао приче. Те како су га видјели овдје, те
онде. Те како је унакажен, па неће да се укаже. Она у
приче више не вјерује. Само гледа у ћошак. Каже да
јој се тамо Милун понекад укаже. Само јој се насмије
и побјегне. Њу то боли. Пријети да ће се убити. Петар
је одвраћа. Она му каже да је и то боље него излу-
дјети. Петар не зна како да јој помогне кад и њему
треба помоћ.
– Не бих ти био у твојој кожи – каже Лука.
У радничком ресторану Чајавац се ухватио
ред још од улице. Лука никад није јео у народној
кухињи.
– Док чекамо у реду бар се један другом изја-
дамо – рекао је Петар.
– Јадали се не јадали исто нам се пише – каже
Лука. – Ако једем овдје, остаће један оброк више код
куће.
137
За столом, у сали, сједио је човјек. Лука га је
одмах примијетио. Човјек је на глави имао дјечју капу
са кићанком, а пред собом два тањира купуса пуна
намрвљеног хљеба. Човјек је оградио рукама тањире
и једе похлепно млатарајући кићанком тамо–амо.
Сваки пут кад принесе кашику устима, исколачи очи
и погледа око себе. Боји се да ће му неко отети храну
или се стиди.
Лука гура лактом Петра и показује на кићанку.
– Онако пас маше репом кад је задовољан
храном коју једе.
– Знам га добро. Из Дабра је. Могао је купити
пола Републике – каже Петар.
Јадни човјек! Понижен. Уплашен, изгубљен.
И сам сам такав, мислио је Лука.
– Нема више – чуо је глас куварице таман када
јој је пружио тањир. Лука осјети неки чудан стид.
Руке му задрхташе. Тањир испаде. Човјек, који је
жестоко градио своја два тањира надробљеног куп-
уса, га погледа. Остави кашику и гурну један тањир
на други крај стола. Није рекао ништа, али је то био
знак Луки да сједне поред њега.
Стид је јачи од глади. Лука обори поглед.
Правио се да није примијетио гаф човјека који је имао
два тањира на столу испред себе.
Дрхтао је од глади када се увече вратио кући.
Борјана је пред њега ставила тепсију полуоглоданих
костију.
– Жена преко пута је донијела пуну кесу отпа-
дака нашем Оскару. Имали су, вели, гозбу. Части
Оскара што више нема мишева у својој шупи. Прије
него што их дамо оном коме су намјењене, ми смо их
мало провукли кроз уста.
138
Лука узима кост и глође је. Нестор је бацио
своју кост у канту. Борјана је узима и брише руком.
– Прије него што је дамо Оскару, нека је Лука
још једном провуче кроз своја уста. Глад није гад-
љива – каже.
– Обожавам да глођем кости – каже Лука.
– Обожаваш, јер немамо шта друго – каже
Борјана.
– Кад би сад ову мезу залили пивом – Лука
рукавом брише усне.
– Наш фрижидер је гладнији од нас – каже
Калина.
– Глад је пролазна. Једном ћемо о њој причати
са сјетом – Лука вади оглодану кост из уста и баца је
Оскару.
Цијела кућа је гладна, посебно кад падне мрак.
Из зида излазе мрави, испод пода бубе, из ћошкова
бауљају пауци. Сви хоће да једу. Кућом маршира глад.
Лука излази ван.
Враћа се са флашом пива. Расположен је, јер
је открио Красино тајно мјесто.
– Крије их иза кауча у шупи.
– Примијетиће – каже Борјана.
– Кад је испијем, напунићу је мокраћом и
вратити одакле сам је узео. Она кад попије двије
флаше пива, послије не зна шта пије. Свеједно јој је,
само нека се пије – Лука се смије.
– Боље је са црним врагом имати посла, него
са њом – каже Борјана.
– Она пије што је жедна, а ми што патимо.
Лука сипа пиво у двије чаше. Борјана пије
полако. Каже тако га има више. Узима од Калине кост.
Осјећа у устима горчину. Појела је смрдибубу. Није
139
се мрштила. Калина је гадљива. Она би све из себе
повратила. Ионако једе као птица.
– Док смо имали новца, могли смо купити шта
хоћемо. Тада сам била највише гладна. Плашила сам
се да ћу се удебљати. Сада немам страха за своју
линију, али немам шта ни јести. Живот је зајебан.
– Врло зајебан – подригује намјерно Лука. Ко
подригује он је попио много пива.
Врата на капији су зашкрипала. Дошао је
Петар. Гледао је у земљу.
Чим га је видио онако снужденог, Лука је знао
да нешто није у реду.
– Нисам је нашао у стану. Комшија ми рече да
је отишла према Врбасу. Ја не смијем ићи тамо да је
тражим.
– Јадна жена – Борјана устаде и баци кост у
сусједно двориште.
Црна куја је зграбила кост у лету.
140
32
Газдарица Краса је била весела као мачка која

је провела ноћ на крову. Чак су јој и очи свијетлиле
као у мачке у фебруару. Три пута је ишла у тоалет.
Сваки пут је саопштавала колико су пива попили.
– Он је велики џентлмен, није као онај што је
био прошли пут. Овај је галантан, плаћа и пита хоћу
ли још. Масирао ми је кољена. Ух, како ми је годило.
Знате, он је пуковник.
Борјана не зна шта да спреми за ручак. Толико
је бијесна да би саму себе гризла. Газдарица је
зачикава, а она је имала тежак дан. Вратила се из
стана госпође Нинковић. Тамо је цијело јутро прала
прозоре и јурила паукове. Око поднева госпођа Нин-
ковић се вратила са кафе и с врата почела да грми.
– Овдје су остале музге, ово ништа не ваља.
Или понови чишћење или ти нећу платити. Ово је
град. Овдје су другачије навике него тамо одакле сте
дошли.
Борјана је гутала кнедле и у себи бројала до
десет, а онда је невољно крпом прешла преко
невидљивих музги.
Госпођа Нинковић се тобоже смирила. Изва-
дила је кованицу пет марака и њом почела да маше
испред Борјане.
– Нисам ја без срца – рекла је. То није био ни
четврти дио оног колико је Борјана очекивала да ће
јој платити. За те паре не може купити ни тоалет
папир.
Док је газдарица Краса улазила у веце и
141
излазила, Борјана је од муке шкрпила зубима. Та
калаштура користи њен сапун, тоалет папир и брише
се њеним пешкиром. Ко зна можда је и заражена.
Најрадије би је ударила ногом у дупе и искалила бијес
који је у њој још тињао
У неко доба у шупи се чуло јецање.
Борјана се двоумила да ли да уђе и види шта
је или да се прави као да ништа није чула. Јецање јој
је досадило и она приђе вратима шупе.
– Има ли кога?
– Јој, има. Уђи, кумим те Богом.
Борјана је отворила врата. На старом поде-
раном каучу окруженом гајбама, крпама, мишјим
брабоњцима и празним флашама, лежала је Краса.
– Награјисала сам. Она бараба ме је силовала
– Како?
– Кажи ми па ћу ти рећи. Сјећам се само да ми
је давао пиво и трљао кољена. Нешто је усуо у пиће.
Ничег се даље не сјећам. Кад сам се пробудила из сна,
њега није било, а ја сам сва мокра између ногу.
– Можда си се упишала?
– Она ствар ми је утрнула. Не осјећам је.
– Ја ти не могу помоћи. Нисам гинеколог.
– Није мени жао што је све то било како је
било, него ми је криво што нисам ништа осјетила.
Борјана је изшала из шупе и ишмркнула смрад
којег је тамо удахнула.
Дошао је Петар. Био је потиштен. Сјео је на
клупицу и запалио цигарету.
– Други дан како је нема – рече.
142
33
Човјек са црном ташном у руци је ушао у

двориште. Није поздравио Борјану која је сједила на
клупи и гулила кромпире. Марширао је од капије
право према башти пјевушећи пјесмицу тандрчак
мандрчак. На корак од ограде је застао. Извадио је
нотес из ташне и почео да црта.
Када је видјела човјека с црном ташном у
руци, Борјана је устала. Руке је обрисала о хаљину.
Чекала је да је човјек са црном ташном поздрави,
каже због чега је ушао у двориште и шта тражи ако
нешто тражи. Помислила је: Можда га шаље неко.
Чули су да ту живе избјеглице. У биједи су. Треба им
помоћи. Човјек који је ушао задужен је за те слу-
чајеве. Али зашто црта башту? Они немају никакве
везе са баштом. Чак не смију ограду пипнути.
По мицању његових усана Борјана закључи да
он нешто рачуна у себи. Да га не би ометала у послу,
ћутала је и чекала. Човјек се окренуо према кући.
Нешто је педљима мјерио у ваздуху. Климнуо је сам
себи главом и запутио се назад.
– Смије ли се знати ко сте ви – упита Борјана.
– Грађевински предузимач Сибин.
– Шта тражиш овдје?
– Свој ти посао снашо – рече човјек с ташном
и продужи према улици.
Борјана осјети неки јефтини мирис из његовог
одијела. Није се могла сјетити какав је.
– Боже, каква је ово протува – Борјана сједе на
клупу.
143
„Снашо“, рекао је подругљиво. Борјана је
била љута на себе што му није рекла нешто ружно,
па да и он осјети горчину. Ћутала је и склонила му се
с пута. То себи није могла да опрости. Дуго јој је
требало да се сабере и настави с гуљењем кромпира.
Лука се вратио кући око поднева. У руци је
носио папирну кесу. У кеси сир трапист. У граду је
сусрео Милу, друга из школске клупе. Миле га је
питао има ли дјеце. Кад је чуо да има двоје, рекао је:
понеси им ово. Лука није рекао хвала. Насмијешио
се. То је довољно. Има добрих људи. Није свијет
отишао у п.... материну.
Поред капије сусједовог дворишта била су
паркирана два полицијска аута и један судске поли-
ције. Полицајци су шетали тамо–амо. Били су нер-
возни.
Човјек у вијетнамки је стајао по страни.
Цупкао је у мјесту и ушмркивао балу. И он је био
нервозан, али као да је уживао у исходу, па му је та
нервоза била неприродна. Онај ко га је гледао са
стране, очекивао је да ће сваког часа заплесати.
Лука му приђе.
– Извините, шта се ово овдје догађа?
– Ти би волио знати?
– Не бих, али ето, радознао сам. Живим у тој
кући поред, и није ми свеједно да се нешто збива пред
мојим носом, а ја не знам шта.
– Ништа посебно. Чова уживао, шепурио се и
маштао. Дошло вријеме да покупи своје прње. Он се
сада буни. Није му по вољи – човјек рукавом обриса
нос.
– Чудно, иако живимо у кући до куће, нисам
га стигао упознати?
144
– Како да га упознаш кад се дружи само с
кујом.
Лука се чуди. Рекао би нешто, али не зна шта.
Полицајац га гледа попријеко. Човјек са којим
разговара је дрчан. Наједном би му драго што није
упознао комшију. Тај човјек је увијек био загонетан.
Само ћути и гледа у небо. Одмах се видјело, он нешто
крије или од нечег бјежи.
– Ту свашта смрди – Борјана вуче Луку у
двориште.
– Исељавају га – рекла је када су се нашли
сами. – Онај пас високи представник донио је закон
да не важи никакав уговор од деведесет прве до деве-
десет пете. Наш комшија је живио у Хрватској, у
Задру. Натјерали су га да замјени кућу са одвратним
чичицом, оним што си га малоприје видио. Он је
тужио нашег комшију суду. Тобоже, да је био при-
сиљен. Не да му ону кућу у Задру, а ову му отима.
Наш суд какав је наложио је нашем комшији да се
исели. Он сада нема гдје.
– Не разумијем. Ако се онај чичица покајао,
зашто му не врати његову кућу.
– У томе и јесте фора. Они могу све.
– О, јебем те Боже! – Лука шири руке. Љут је
на себе што је олако повјеровао да је несрећни ком-
шија мангуп. – Што бих волио да сад имам бомбу –
каже.
Бука у дворишту се утишала. Звук сирене кола
хитне помоћи одјекнуо је улицом.
Лука је први пут видио човјека који виси.
– Будала – рекао је Лука. – Имао је нож. Имао
је пса. Зашто није оном идиоту што га је изгонио
пререзао врат, а онда пустио кују да му полоче крв.
145
– Јесте ли видјели шта ми уради. Па то нема
смисла. Опоганио ми је кућу, сад је морам кречити –
жалио се човјек у вијетнамки.
С друге стране ограде Луки је око очију
облијетала мушица. Он се бранио рукама и псовао.
– Како је одвратно бити немоћан, а гњеван –
рекао је Борјани, која га повукла за рукав да уђу у
кућу.
146
34
Краса је радила нешто у башти. Мало мало, па

се налакти на крампицу и гледа према вратима куће.
Ловила је неког. Када је Борјана изашла, она је
спустила крампицу поред плота и усправила се. Док
је то чинила, држала се за крста.
– Јој! Јој! Јој! – понављала је.
Борјана је није слушала. Ћутала је. Уствари,
рекла је како дан не ваља ништа. Тежак је. Боли и
оног ко је здрав. А онда је у себи рекла: „Крепала
дабогда. Куд све зло те ми се и ти натовари на леђа“
Краса је тјерала своје.
– Јој!
– Јебем те луду. Гдје је запело? – упита Бор-
јана.
– Скроз неваљала ствар – Краса се ухвати за
срце. – Моја ћерка, имам само њу једну једину. Добра
је. Послушна. Има дијете. Није јој се дало у браку.
Није једина. Колико младих хода разведено. Ђаво не
да да живи како треба. Има оно најгоре на материци.
Јој, куд је задеси и то. Мора на операцију. Доктори,
знате какви су. Траже паре.
– И од мене сви траже само паре. Тражиш ти,
траже комуналци, траже дјеца, а пара ни за лијека.
Борјани као да је нешто шапнуло шта Краса
смјера. Хтјела је унапријед да јој да до знања да она
није црква у којој може Богу да се моли.
– Знам како ти је и хвала Богу да ме разу-
мијеш. Гола сам као црквени миш. Рада сам помоћи
свом дјетету. А како?
147
Борјана је ћутала. Она никад није видјела
Красину кћерку. Сумња да је уопште има, али не
смије душу гријешити. Сажаљава је.
– Мораћу вам подићи станарину на шесто
марака
– Каквих шесто марака! Јеси ли ти при себи!?
– Морам. Али не брини. Имам идеју. Кад
бисте могли платити годину унапријед смањила би
вам кирију.
– Откуд ми толике паре!? Бог сами зна хоћемо
ли моћи издржати у овој страћари и мјесец, а камо ли
годину.
– Не би било петсто. Биће четири стоје. Ако
будете одлазили, враћам. Поштено.
– Ама, женска главо, ја немам пара да купим
дјеци хљеб и себи гаће. Ходам у једним и сваку их
вече перем.
– Ај, биће вам триста.
– Ма ни говора.
– Двјеста. Не могу ниже. Дајте ми сада хиља-
ду. Мирни сте пет мјесеци. Ево вам и башта.
Борјана је попустила. Узеће паре које чува још
из Сане за не дај Боже, а овој утвари ће рећи како их
је позајмила од Лукине сестре.
У себи је рекла: нека је ђаво носи. Триста ма-
рака мјесечно мање, није мало. Пет мјесеци ова кала-
штура неће јој долазити на очи.
Дала је новац, и у себи се помолила.
Дошао је Лука. Био је тужан. Сјео је на клу-
пицу и гурнуо главу шаке.
– Нашли су Петрову жену. Молио ме је да му
позајмим новац за сахрану. Обећао сам му дати оно
што чувамо за недај Боже. Морамо човјеку помоћи.
148
Он нема никог у овом граду.
У Борјани се нешто отрже. Појури од главе
према пети, па се врати назад и тако... Да није сјела
пала би ничице.
Предвече, у двориште је ушао опет онај човјек
са ташном што неки дан није поздравио Борјану.
Шњуцао је около. Лука је чуо нечије кораке. Изишао
је на праг.
– Ви сте подстанари? – умјесто поздрава
обрати му се човјек с ташном.
– Да – рекао је Лука.
– Лијепо, с вама ће се проблем лако ријешити.
– Не разумијем.
– Нема потребе да разумијеш. Ово је лијеп
плац. Направићу зграду од пет спратова.
– Каквих пет спратова. Ми смо платили
унапријед за пет мјесеци.
– Унапријед се можете и иселити – рекао је
човјек и изишао.
149
35
Борјана не воли плава писма. У њима има

увијек нешто што боли. Борјана мрзи поштара. За
годину дана донио јој је четрдесет седам одбијеница.
Имају ли они уопште душу?
Поштар из торбе вади плави коверат.
– Керона Палочевић!
– Па ти си стварно луд! Колико ћу ти пута
рећи: Нема овдје никакве Кероне Палочевић!
– Чекај, чекај. Има још једно за тебе.
Борјана зна шта у њему пише. Она није
бијесна. Она је равнодушна. Она чак не зна ко јој
шаље то писмо, али зна какав је одговор.
Поштар би волио да она није изашла испред
куће. Гурнуо би писмо испод врата. Ионако га нико
неће читати.
Поштар се стиди што није донио бар мало
свјетла на Борјанино лице. Он би најрадије побјегао.
Поштар бјежи.
– Постаћу рекордер по броју одбијеница.
Борјана је огуглала. Гдје год прочита неки ог-
лас, она шаље молбу. Сви су огласи намјештени, кажу
јој. Она је упорна. Негдје ћу убости.
Лука се диви њеној упорности.
Чула је од Јасике.
У диско клубу Брезик траже чистачицу. Не
вриједи јој слати молбу. Иде да се нађе у четири ока.
Накапала је пуну чашу суза. Ово ће их бацити
на кољена. Нису ваљда идиоти.
Младић је скакутао око компјутера. Личио је
150
на пса јазивичара који је нашао плијен у рупи, па не
може да дође до њега. Упоран је и наумио је изгубити
главу само да се дочепа плијена. Ударао је рукама по
тастеру. Псовао је и пријетио. Борјана је стајала
неколико тренутака, а онда одлучи да проговори.
– Добар дан.
– Остави то тамо – рекао је младић не
окрећући се. Руке му нису биле довољне за рат с
компјутером, па је почео челом ударати тастер.
– Шта да оставим?
– Млијеко. Нећеш ваљда оставити себе у фри-
жидер.
– Какво млијеко?
– Козје! Јеси ли ти при себи.
– Ја нисам донијела млијеко већ...
Није јој дао да заврши.
– Лијепо сам рекао да донесеш само козје
млијеко.
Борјана извади флашицу из торбе, младић је
тек тада погледа.
– Шта је? Донијела си мокраћу. Ово није лабо-
раторија.
– Ово је.. – Борјана покуша да објасни.
Телефон је зазвонио. Младић је подигао
слушалицу. Мрштио се док је тамо неко говорио, а
онда је бацио слушалицу.
– Убићу га – рекао је и истркаоу ходник.
Борјана је неодлучно стајала поред врата.
Ништа јој није било јасно. Ускоро, врата су се
отворила и појавио се младић који се малоприје тукао
са компјутером. Гурнуо је у Борјанине руке напучену
кутију од цигарета.
– Склони је негдје! – наредио је.
151
Борјана отвара уста да нешто каже. Он је
простријели погледом.
– Не закерај, ради нешто – рекао је и изјурио
из собе. Притом је снажно лупио вратима да су се
стакла на прозорима затресла као да је земљотрес.
Борјана није завршила са чуђењем, у канце-
ларију је утркао, овог пута младић с брадом. Из усне
му је цурила крв. Био је бијесан. Звјерњао је неколико
тренутака по канцеларији као да нешто тражи, а онда
је Борјани, која је још била у чуду од малоприје, у
руке тутнуо замотуљак.
– Склони то негдје.
Борјана рашири очи. Хтјела је да каже, како је
она ту дошла да тражи посао и да појма нема шта се
догађа, брадоња је већ био излетио из канцеларије.
Врата поново лупнуше. Ушао је поново мла-
дић који се тукао са компјутером.
– Гдје је?
– Ко?
– Шта се правиш мутава!? – младић угледа
кутију од цигарета, зграби је и изјури као да га гони
рој пчела.
– Овдје јебе луд збуњеног.
Борјана изађе у ходник. Поред отворених вра-
та, док је пролазила, чула је галаму. Бацила је поглед.
Двојица младића, онај што се тукао с компјутером и
брадоња, су се свађали и отимали један од другог
црни коферчић. Брадоња који је, изгледа био јачи у
надвлачењу, кад угледа Борјану, исплази језик.
– Шта је? Јел’ игра мечка!?
152
36
Лука пише докторску дисертацију.

Он не зна ко ће се потписати испод те дисер-
тације. Зна само да је неки политичар из владајуће
странке. Не зна ни политичар ко му пише дисер-
тацију. То је био услов посла. Лука сутра неће моћи
да каже: Писао сам томе и томе научни рад, а ни тај
неће се трзати кад буде пролазио поред њега.
Лука је замишљен. Листа књиге. Смишља
фрагменте.
– Немој се мучити – каже му Борјана. – То
ионако нико неће читати. Казаће: рад је добар. Пох-
валиће га.
Лука је нервозан. Не може да започне прву
реченицу. Ноћ је. По поду се врзмају мрави, пауци,
мишеви... Његова цријева крче. Сто на којем му се
смије. Смију му се и зидови.
– А, колико је то пара – Борјана се сјетила да
упита.
– Три вреће брашна.
Борјана се смије.
– Наука се срозала на ниске гране. Жива про-
паст.
Прозорска окна плачу.
– Нећу да их бришем, нека цркну – Борјана
помаља шаке из дугачке блузе. Показује отеклине на
прстима. – Неко ми рече да је оно најгоре. Рано је то
за моје године. Боли ме нешто и дојка. Не смијем ићи
љекару. Бојим се да ће рећи нешто што не ваља.
Лука је цијеле ноћи писао. Писао је и сљедећи
153
дан. Друге ноћи, богами било је касно, неко је закуцао
на врата. Лука је отворио. Човјек у кабаници је пру-
жио руку.
– Дај.
– Шта?
– Немој да се правиш луд.
– А, паре? – сјети се, Лука, у чему је ствар.
– Дођем ти.
Човјек је отишао у ноћ. Лука је стајао на
вратима. Борјана изађе из собе.
– Да није и овај рекао: дођем ти? А то значи:
липши маго док трава не нарасте.
– Бојим се да је оно што мислим да јесте, али
јебеном се касно кајати – Лука је гледао у правцу
мјесеца који је смрдио на траву.
– То ти је трећа дисертација коју си написао за
бадава. Они ће ускоро постати академици. Град ће
врвјети од академика, а ти немаш гаћа. Други пут кад
ти неко дође, прво тражи паре, па се онда зноји.
Борјана је примијетила да већ три дана нема
Оскара.
– Бараба. Сигурно је отишао у провод – рекао
је Лука. – Куће у овој улици су пуне мишева.
– Ујутро, кад устанем, а не видим га, цио дан
ми је никакав. Он ми дође као нека амајлија – Борјана
је завиривала у шупу и около.
– Чуди ме гдје је толико, сад није фебруар
мачји мјесец – бринуо се и Лука.
– Нема ни газдарице Красе да је приупитам
каква се она будала наврзла на ову кућу. Ако је оно
што слутим, рашчаврљуће је на ченгеле као месар
брава.
Пети дан нема Оскара.
154
Борјана ослушкује и завирује тамо гдје је сто
пута завирила. Калина је спремила нову простирку.
Нестор обилази улице и завирује у дворишта. Лука
ћути.
Ако га је она змија отровала, мислио је на
газдарицу, сигурно је отишао негдје далеко од куће.
Мачке не воле да умиру у кући. Борјана се растужила.
– Мангуп! Завољела сам га. Био нам је све
богатство. Кад год смо били гладни или тужни,
његова игра нас је одушевљавала. Кад ме ухвати
носталгија, ја само погледам у његове очи и схватим
бесмисао туге.
Лука је ишао улицом од куће до куће и
завиривао у дворишта.
– Оскаре! – звао је.
– Нема нашег Окија – Калина је плакала.
– Доћи ће он – каже Лука.
– Да је мислио доћи дошао би. Пет дана га
нема – Борјана би плакала, али ју је срамота.
Нико не може да се сјети када га је посљедњи
пут видио.
– Био је петак – каже Лука.
– Субота – Нестор се руга њиховим сјећа-
њима, али је у себи био тужан. Пошто има већ три-
наест година он је одрастао, а одрасли су чврсти и
иронични. Он је само грицкао нокте.
– Свеједно који је то био дан – каже Борјана. –
Њега нема, па нема, а био је мачак каквог није било.
– Да, био је. Био, био...– био је тужан Лука.
У Крајишкој 111 туга! Црна куја сједи. Гледа преко
дворишта и режи. Лука узима камен да удари црну
кују. Мисли да га је она уплашила или не дај Боже
прегризла. Борјана га вуче за лакат.
155
– Немој. Гријех је. Она пати и хоће да умре од
туге за својим господаром. Мјесец дана у тој кући
нема никог. Она и даље чека свог господара. Нашег
Окија је убила друга куја, и то она права, за којом
смрди траг.
Борјана је отишла у кућу. Нашла је комадић
хљеба. Бацила га је пред кују. Она се није помјерила.
Другог дана видјели су је мртву како лежи на прагу.
Нашла је негдје ципеле свог господара, донијела их
и легла на њих. Што ти је пас. Као човјек, само што
не зна причати.
– Обула је ципеле свог господара и отпутовала
– рекао је Лука.
156
37
Умро је Илија.
Био се изгубио. Три дана нису знали гдје је.
Нашли су га на обали под једном врбом како сједи с
с главом на прсима. Као да му је досадио овај свијет
па се у себе загледао. Рибари се сјећају да су видјели
човјека како данима сједи и буљи у њих. Мислили су
да је кибицер. Када су га видјели и трећи дан, махали
су му рукама. Он се није мрдао. Свакаквих будала
има, мислили су.
Његов син Маринко слави тридесет година
матуре. Три недјеље се договарао са колегама. Сви
обећавају луду забаву. Биће пјесме, а и добре клопе.
Славе код Цулета. Маринко је жељан опуштања и
пјесме. На славље води и своју супругу.
Маринко мисли да је отац умро намјерно.
Видио је да се он негдје спрема. Ријешио је да му
поквари славље. То је тај такозвани синдром: пос-
љедња освета. Шта год да је учинио ред је да неко
бдије поред мртваца. Ко ће други него син.
– Доста сам ја имао муке са њим и док је био
жив. Хоће и мртав да ме зајебава. Не дам да ми
поквари славље.
Маринко се сјетио Луке и Борјане. Они над-
ничаре, а могу и да ноћаре. Шта би им фалило да
дежурају поред мртваца.
– Платићу вам сто марака – рекао је.
Једна непроспавана ноћ није Бог зна шта али
новац нам је потребан, шапнуо је Лука Борјани. Она
је климнула главом, што је значило да се слаже. Боље
157
је и то него писати неке докторске дисертације које
не може наплатити.
– Ако буде изводио какве керефеке, слободно
га упозорите да је он мртав – рекао је Маринко.
Борјана га је гледала зачуђено.
– Госпођо, он је забораван. Очас му може пас-
ти на ум да није мртав већ жив. Кад год се сјети нечег,
он закера. Имао сам ја с њим силне проблеме. Нах-
ранимо га, напојимо и закључамо у дворишту, он
прескочи ограду и тражи контејнере. Тамо рови. Пос-
лије ми људи пребацују како нећу да храним оца.
Хвала Богу, па је умро.
Мртвац је лежао на клупи. Био је покривен до
паса. Изнад главе је горјела свијећа.
Борјана и Лука су скували кафу. Пили су
полако. Борјана је правила списак ствари које ће Лука
сутра купити. Како год окрене сто марака је мало, али
дај шта даш.
Илијине руке су додиривале под. Лука мисли
да то није лијепо. Борјани је било свеједно. Нека
маше са њима колико хоће. Нећемо ваљда још и
мртвима наређивати како да се понашају.
– Имам осјећај да он хоће да полети – каже
Лука. Шњуцао је около и нашао је неке патике.
Извадио је пертле. Руке се нису тако лако дале везати.
Кад ухвати за једну и почне привлачиту другу, онда
му она прва исклизне.
Ово је неваљали мртвац, помисли и замоли
Борјану да му помогне. Једва су успјели некако да му
свежу руке на прсима.
Ћутали су. У неко доба им се приспавало.
Борјана је видјела мрава како гмили по лицу мртваца.
Наваљивао је да уђе у око. Борјани је било жао да
158
мрав вршља по непомичном тијелу. Устаде да га
скине. Мрав се отимао. Лука је дријемао. Кад видје
Борјану како рукама дира лице мртваца, помисли да
га она милује.
– Ниси добра с главом – прекорио ју је.
Соба је смрдјела на восак. Лука је устао и
отворио прозор. Улетио је слијепи миш. Борјана се
препала. Скочила је и запела за клупу. Мртвац је пао.
Лука је покушао да га подигне. Мртвац је био тежак.
Лука је узео даску и направио полугу. Опсовао је бде-
ње и свој живот. Спао је на танке гране. Чувањем
мртваца ноћу зарађује себи за живот.
– Држи бар клупу!
У метежу пала је свијећа на Илијне хлаче. Док
је Лука нашао чашу и посуо водом хлаче, пламен је
већ појео поткољеницу.
Ујутро је дошао Маринко.
– Немам пара да вас платим. Све смо синоћ
стумбали на пиће и музику. А колико видим ни посао
нисте одрадили како треба. Допустили сте да изгори
очева ногавица. Ко зна можда сте ви поред мртваца
радили неке неваљале ствари. Нисам цјепидлака–
рекао је. – Дођите данас на даћу. Имаћете ручак џабе.
Даћу вам његов капут и хлаче, (Маринко одмјери
Луку) Он је био негдје твоје висине.
– Е, мој професоре, и невидљиви докторе
наука, то се зове иронија. Чуваш мртваке да би добио
њихову одјећу – шапну Борјана Луки.
Бескућници су били спремни. Чим је конобар
отворио врата, нагрнули су унутра.
Извољевали су.
– Мени три пива да не мораш три пута дола-
зити.
159
– Мени кафа и два пива.
– Мени...
– Знате ли да је покојник био копрофагичар –
рече човјек који је сједио поред Луке.
– Не причајте глупости – Лука осјети како му
се нешто преврће у желуцу.
– Својим сам очима гледао.
Преко пута њих сједиле су три професорице у
пензији. Оне су некад радиле заједно са Илијом у
школи. Веселе су. Илија је био професор. Умио је да
подвикне, али био је и њежан. Лоше оцјене је давао
само кад је морао. Данас се ништа не мора. Про-
фесорица са великим наочарима прича како ју је
Илија једном замјенио са својом женом, а жена му је
давно умрла.
– И шта би? – друга нешто млађа, жуте косе,
уноси јој се у лице спремна да се смије било шта да
ова каже.
– Уштинуо ме је за дупе – вели наочарка.
– Ју, па и мене је. Изгледа да му је то била
страст – Жуја се смије.
Скитница, који је сједио поред Луке, халап-
љиво је гурао хљеб и кашику пуну чорбе у уста. Није
жвакао. Гутао је комаде хљеба и меса. Чинио је то са
страхом као да је побјегао из глади. Зубна протеза му
је излетјела из уста у тањир пун чорбе. Лука је то
видио, ухватио се за желудац и брже окрену главу на
другу страну. Скитница није вратио протезу у уста.
Она је пливала у чорби. Он је наставио са још већом
халапљивошћу да гура пуну кашику у уста. Одједном
се закашља и поврати. Тањир који је био скоро празан
напуни се храном из његовог желуца. Он, као да је
досуо чорбу из лонца, наставља сасвим нормално да
160
граби храну и гура у уста. Кад му је почела да смета,
извадио је протезу и ставио је поред тањира. Про-
фесорице преко пута га гледају и настављају мирно
да једу као да ништа нису видјеле.
– Штета да пропадне – скитница се смије сам
себи.
Смију се и старе професорице. Лукино лице
се смрачи. Рукама притишће стомак. Боји се да ће
повратити. Баца кашику. Јури према излазу. Није ни
стигао до врата, а из желуца му кљукну храна. Он
стави руку на уста и одјури у тоалет.
– Који сам ја баксуз! Ни најести се не могу
џабе – Лука опсова даћу.
161
38
– Сви из мог разреда иду на екскурзију – каже

Нестор.
Борјана је први пут од кад су доселили у
страћару, видјела Луку како плаче. Бештија газдарица
их је насамарила. Узела је и посљедњу уштеђевину
коју су чували за не дај Боже. Грађевинска мафија их
изгони. Екскурзија... Ко их се још не сјећа. Зар његов
син да пропусти нешто што ће цијелог живота пам-
тити? Да је Руњо ту, тражио би од њега на зајам. Он
увијек има пара, али њега није видио одавно. Мора
да је ухватио маглу преко гране.
Јасика је дошла да види како су.
– Тужно је, али шта можете – рекла је.
Лука ћути и добује прстима по столу.
– Снаћи ћемо се, па таман просили – рекла је
Борјана.
Јасика се замислила.
– Имам комшију. Име му је Крсте. Млад је,
али врло, врло промућуран. Тај врти гдје бургија неће.
Бави се препродајом цемента и грађевинског мате-
ријала. Сад то иде као алва. Питаћу га има ли каквог
посла на брзака.
Послије два сата јавила се.
– Истовараћете цемент. Јеби га, тежак посао,
али платиће триста марака.
– Таман – Борјана и Лука су поскочили од сре-
ће.
Пет дана су се знојили. Кад би Борјана пала, у
помоћ би јој притицао Лука. Кад би Лука посрнуо,
162
Борјана је подметала своје раме. Увече су се обоје
враћали погурени и смрдљиви од зноја. По несрећи
бојлер у купатилу им је цркао. Нису се могли пош-
тено ни окупати.
Лука је отишао по паре.
Вратио се.
– Рекао је да дођемо прекосутра.
– Али нама треба новац. Нестор разумије
ситуацију. Ућутао се, а знам како му је.
Борјана је стискала шаке и уздисала.
Дошло је прекосутра. Борјана је рекла Луки:
– Идем с тобом. Он тебе може леватити како
хоће, мене неће.
– Шта сте се препали. Гдје је стала вода? Као
да је триста марака нека пара. Ако немам сада имаћу
други пут – рекао је газда када их је угледао.
Борјана је побјеснила.
– Ми нисмо магарци, а ни толико гладни коли-
ко мислиш. Не дамо да нас неко прави будалама.
– Ви сте фини људи. Поштено сте радили.
Свака вама част, али не држим ја госпођо паре у џепу
– газда је ваљао чачкалицу по устима.
– Нису наша леђа за ломљење – рекла је
Борјана.
– Немојте се љутити. Паре ће доћи. Вечерас
вас водим на вечеру. Отвара се нови хотел. Доћи ће
неки моји ортаци. Они су пуни пара к’о шодера.
Позајмићу од неког да вас исплатим.
Борјана и Лука се гледају. Ваљда ће нешто
бити.
Вече је лом. Мали надувени булдози расипају
паре. Распиштољио се и газда. Кити музику новча-
ницама од стотину евра. Борјана гура Луку.
163
– Тражи паре, видиш ли да овдје јебе луд
збуњеног.
– Ваљда је човјек – брани се Лука.
Негдје пред поноћ пришао им је газда. Клатио
се држећи чашу у руци. Лука је примијетио да му је
шлиц откопчан.
– Каква дивна вече! Јел’ вам ико у животу
овако нешто приредио? Наравно да није. То могу
само ја. Видјели сте како ме овдје готиве. Ви запели
за паре. Јебале вас паре. (Руком је направио круг) Ово
су све моји ортаци. Они су пуни пара к’о шодера. За
њих паре нису ништа. Они уживају. Уживајте и ви!
Будите ми захвални.
– Ја ћу овдје излудити – рекла је Борјана. Газда
је није чуо. Одгегао је закопчавајући шлиц.
Три часа послије поноћи. Дим у просторији је
био толико густ да се могао ножем сјећи. Умор је
савладао свјетиљке, зидове, столице, конобаре...
Гости, међу њима је највише дежмекастих ћелаваца,
се клате. Језик им запиње, заносе се у страну. Гледају
један кроз другога. Жвавоље се. Ломе језик док
изговарају: Брате... брат...е...
– Ово је лудница – каже Лука.
Борјана је примијетила прва да њиховог газде
одавно нема.
Лука је отишао до толаета. Тамо га није било.
Отишао је и на паркиралиште. Тамо није било њего-
вог аута.
– Сигурно му је нестало пара. Отишао је да их
донесе.
– Или је ухватио маглу – Борјана је била црна
испод очију. Изједала ју је мучнина и гњев од
понижености. Она се ни једног трена вечерас није
164
осјећала као људско биће.
Музика је престала. Гости су се разишли.
Борјана и Лука су сједили сами за столом. Конобар је
однио суђе са њиховог стола.
– Што је било било је. Фајронт! – рекао је.
– Нема ништа од наших пара. Појео вук мага-
рца – Лука се удари шаком по челу.
– Изгледа.
Борјана је била је блиједа као крпа. Она је од
муке повратила све што је појела.
165
39
Лука примјећује да је у сталној напетости.

Као да је затегнута стријела која тражи циљ, а
пошто га не може наћи, полако сагорјева. Тај осјећај
му је присутан и кад хода, и кад је са људима у
друштву, и кад спава. Због те напетости он је постао
животиња која само размишља о комаду меса и
јазбини. Мирише шта год му кане, а то му уништава
осјећај за лијепим и уздигнутим.
Лука није могао некада замислити дан без
читања књига, а сада му оне, чак и смрде. Неки дан
је узео Камијевог Странца у руке. Послије двије
прочитане странице, бацио књигу и ухватио се за
сљепоочнице.
– Боже, да ми је бар један дан да живим као
човјек.
– Све ће ово бити јуче, али до тог јуче има
пуно данашњих дана – каже Борјана. Она у посљедње
вријеме, иако никуд не иде из куће, свако јутро, по
пола сата се шминка. Ако ме је живот понизио, нисам
ја саму себе. Кад то не будем радила бићу живи
мртвац, а ја то ни мртва нећу, каже.
Опет је долазио човјек са црном ташном. Лука
га је поздравио. Човјек је нешто промрмљао. Отишао
је до тараба и нагнуо се.
Човјеку се повраћа. Било га је срам на улици.
Ушао је у прво двориште, помисли Лука.
– Нешто сте изгубили?
Лука није био заједљив. Хтио је да тим својим
питањем које је личило на неодређени цинизам
166
охрабри човјека, ако је овај, заиста, морао да бљуне.
Човјек га није чуо, али је намјерно правио драмску
паузу како би му дао до знања да од њега не тражи
ништа осим да ћути, и ако га шта упита да покорно
одговора. Ту моћ му даје његова ташна. У њој су
папири. Они владају овим простором, а онај ко их
има - он је господар ситуације.
– Колико ви намјеравате остати овдје?
– Када бих имао гдје, отишао бих сутра.
– Што прије одеш, боље по тебе.
– Знам ја да је боље, али гдје и како?
– То је твој проблем. Ја немам намјеру да
понављам оно што сам рекао.
– А шта си рекао? – у Луки нешто узаври.
Преко очију му падоше ролетне,
– Дан или два можете још остати. Донијећу
вам налог за иселење. Уосталом, ми смо вашој газда-
рици платили за наредних шест мјесеци колико сте
ви њој дуговали.
– А, тако, дакле. Зато ње више нема у дво-
ришту – Лука се поче обазирати око себе, пошто не
нађе ништа, а тражио је камен или штап, смркну се и
крену према човјеку с ташном. – Показаћу ја теби
твој налог за избацивање, хохштаплеру, фукаро,
бандо...
Лука замахну ногом. Сибин паде на кољена.
– Сад ћу те, прије од твог бога, претворити у
прах.
Нестор је чуо галаму у дворишту. Изишао је,
а када је видио оца како насрће на непознатог човјека,
притрчао му је и почео да га вуче за руку.
– Тата, остави будалу. Снаћи ћемо се ми.
Лука погледа у Нестора и истог трена у њему
167
се нешто сломи, а нешто поче да расте. Растао је ос-
јећај да има неког поред себе. Неког ко ће му ставити
руку на раме и повући га назад кад срља у бездан. То
је неки неописиви осјећај Луку је учинио поносним.
– Сине, тако је, овај крмак нам није ни до
глежња.
Свађу са улице је посматрао адвокат Јово. Он
је имао канцеларију на почетку Крајишке. Он и Лука
су се поздрављали са: Здраво комшија. Нису стигли
још да се упознају. Када се човјек са ташном шепа-
јући удаљио, он приђе Луки.
– Комшија, остани гдје јеси. Ако те буде ко
изгонио, ја ћу те бранити. Случај ћемо отегнути го-
дину, двије, а за то вријеме ти ћеш се, ако Бог да,
снаћи.
168
40
Јутрос је сунце имало јарку боју.

Зраци су били црвени, па сребрни. Мјешали
су се на небу као крв тигра и млијеко маслачака.
Човјек птица није одолио. Раширио је руке и
полетио.
Улица је занијемила.
Човјек птица је летио и кречао.
Лука се задесио на улици. Ишао је гледајући
испред себе и размишљао. Крик жене која се враћала
са пијаце умало га није оборио на асфалт. Сви су
гледали у једном правцу. Погледао је и Лука. На тро-
тоару је лежала велика црна мрља.
– Шта би човјеку?!!
– Пуче као диња.
– Ја мислио да паде гавран!?
– Гдје му је перје? – питао је неко.
Умјесто одговора настао је тајац.
На старој липи гакнула је врана и одлетјела.
Лука је ускоро сазнао причу о Човјеку птици.
Он је син неког Лазе, трговца. Његово је било
све до ријеке. Он је у оном рату, у свом подруму чувао
познатог писца. Тај писац је из његовог подрума
одведен на стријељање. Лазо је морао да скупи све
његове књиге и да их запали у дворишту. Сачињен је
и записник о паљевини. Лазо се морао потписати да
је он то својевољно учинио. Слова из књиге су поле-
тјела с димом и зарила се Лази у очи. Од тада он није
био свој. Одвели су га у лудару преко Врбаса. Отуд
се вратио много година касније са педесет килограма
мање. Тамо је веле научио да ћути. Док је ћутао,
169
родио му се син Алекса који је, чим је проходао,
заволио птице. Никог није било да му објасни да су
птице птице, а он дјечак који нема крила.
Био је добар кад дан није био сунчан. Увуче се
у кућу и чита. Чим изађе сунце, и он изађе на прозор.
Отвори га, маше рукама и кречи. Некад глуми свраку,
некад гаврана, а понекад сову.
Јутрос је глумио мртву птицу.
170
41
Зрачак свјетлости се ушуњао кроз прозор и

спустио на Борјaнино чело. Лука га је видио како се
игра са њеним обрвама. Зрачак је имао боју зјенице
и мирис неба. Лука је осјетио љубомору.
„Невоља замјењује биједу, биједу мука, муку
ништавило. На ништавило се брзо навикавамо као
мајмун на банану.“
Но како зрачак није имао намјеру да сиђе са
Борјаниног чела, Лука се први пут послије, не сјећа
се откада, загледао у њено лице. Она није остарила.
Она је само тужна.
Лука пожели да пољуби Борјану у образ. Кре-
ну руком да склони зрачак и на његово мјесто посади
своје усне. У том трену Борјанине очи се отворише.
Луки се учини да је видио руже како бохорају. Нешто
му топло обли груди.
– Немој ми још њега тјерати са образа – Бор-
јана се насмијеши и протегну. – Данас немамо ника-
квог посла. Дјеца имају доручак на столу. Веш сам
опрала јуче, а посао не вриједи тражити уторком.
Препустићемо се себи како бисмо скупили снаге за
оно што нас очекује.
И кад бјежи од проблемa, она је брижна, али
та брижност у себи има неку заводљиву топлину.
Лука осјети кривицу што јој одавно није приредио
неки лијепи тренутак испуњен срећом.
– Одлучио сам да више не будемо изгубљене
жабе у лонцу пуном воде која ће ускоро прокључати
– Лука спусти руку на Борјанина прса, кад осјети
171
топлину и откуцаје њеног срца, уздахну. – Треба нам
само мало. Мало. Тако мало да одгурнемо сламчицу
за коју се сада држимо, да сједнемо на балван и пло-
вимо као људи.
– Ја бих се вољела окупати. Бојлер зуји. Страх
ме је да ће експлодирати. Калина полако постаје
дјевојка, и њој треба чешће купатило.
– Шта би смо ми причали, него оно што нас
таре – Лука направи драмску паузу. – Јуче сам срео
Марка из деветке. Причао ми је да се и он потуцао
овако као и ми, а онда му је вели пао мрак на очи.
Узео је оловку и почео да рачуна. Тридесет шест мје-
сеци пута четири стотине то је четрнаест хиљада и
четири стотине марака. Добар плац! Ухватио је себе
за прса и почео дрмусати. Неко некако, а ти Марко
никако. Тргни се човјече. Гази око себе! Буди хијена.
Буди онакакв какви су други према теби, а све то за
добро себе, викао је. Толико се, вели, посвађао са
собом да му се гадила властита сјенка. Три дана није
са собом говорио. Трпи, кад не знаш, пријетио је.
Ено га, вели, направио је себи кућу у Сајлову,
у Новом Саду. Има три спрата. Завиде му домицили.
Нека, нека се једе. Боли га она ствар за њима. И тамо
је вели, као и код нас, повика на избјеглице.
– Човјек, ако хоће да успије, он нема избора.
Има само: или, или... Лако је њему било. Сигурно је
имао нешто од чега је могао почети. Нас, када би ок-
ренуо наглавачке и тресао, могла би испасти само
длака из главе.
Ех, да ми је само један дан живјети као она
смрдибуба на зиду. Чини ми се да бих се поново
родила. Нас за сада само нечије смрти покрећу. Тада
искрено мислимо о себи и свом животу – Борјана
172
зијевну и погледа у плафон. – Паук опет плете мрежу
у оном ћошку. Нећу га тјерати. Нека он има кућа када
је ја не могу имати. Ћошак без паучине је празан и
непримијетан.
– Презимићемо некако овдје, а онда на про-
љеће, ако Бог да, ствићемо нешто крпа у торбу и прст
у уво, па ћемо отићи у свијет. Знамо радити и трпјети,
а нисмо глупи и ни алави.
– Нико нам ништа дати неће, ако ми сами не
упремо – Борјана опет зијевну. – Морамо ли свако
јутро започети мислима о дану који нам ништа не
доноси. Зашто не ослушнемо пјев птица, откуцаје
свог срца, па и ову вреву која долази са улице. И у њој
је нека назнака живота. Ми само о проблемима. Те
како ћемо. Те хоћемо ли. Те смијемо ли. Те... Доврага.
Почећу ово јутро са смијехом. Нека ми се уста
развале од њега. Хајде да се смијемо.
– Ја бих се смијао, само више не знам како
изгледа смијех.
Луки се пред очима створио дуд. Он лежи под
њим. Около пчеле зује. Он гледа небо кроз крошњу.
Из куће се чује смијех. Калина је опет направила
зврчку Нестору. Ако. Лука је у плавом броду. Брод
има крила. Диже се. Осјећа мирис неба.
– Ја мислила биће нешто, а он посматра пауке.
Борјана га повуче за нос.
Неко је куцао на вратима. Вани се чула шкри-
па механизације. Багер с великом кашиком надвио се
на прозор.
– Боже, какав је оно паук!? – вриснула је
Калина.
Лука није стигао да се обуче. Отворио је врата.
Пред њим је стајао грађевински мафијаш Сибин.
173
Млатио је својом ташном.
– Ја сам вас лијепо упозорио. Сами сте криви.
Ево вам налог за исељење.
–Задржи га за себе – рекао је Лука потпуно
миран.
Борјана се зачудила шта му је. Знала га је како
плане за малу ситницу. Можда нешто има на уму.
– Борјана, дјецо, изнесите све ствари из куће
у двориште и ставите их на камару – рекао је Лука и
узео столицу која била близу врата.
– Смакни се да те не ударим – рекао је Сибину
који је у руци држао коверат и млатио са њим као
Титов пионир заставицом.
– Мораш га примити, да не кажеш сутра ово
или оно. Све је по закону.
– Наравно да је по закону, али по закону ма-
фије којој припадаш. Тај налог чувај за успомену. Он
је атест твоје биједе – Лука махну Борјани и дјеци да
пожуре са изношењем ствари. Када су изнијели и
посљедњу крпу, Лука узе шибицу и кресну.
– Гори! Гори! – рекао је и почео да се смије. –
Дјецо! Борјана! Приђите, да заиграмо коло око ватре.
174
42
Послије седам година Лука је зауставио ауто-

мобил пред бројем стоједанаест у Крајишкој. Четво-
роспратница се бијелила као сапун.
– Овдје су нама вашке крв пиле, мрави оти-
мали хљеб, пауци плелу мрежу за наше снове. Овдје
су нам и црви пут показивали. Овдје нам је страшило
из баште махало ритама. Овдје смо се држали за
сламку док нас је бујица носила. Овдје смо били
понижени само зато што смо били гладни.
– Све буде и све прође – Борјана је уздахнула.
Она и ружне ствари када остаре гледа сјетно.
– Обузео ме је неки стид. Провалију, из које си
се извукао, не треба посјећивати. Никад ниси сигуран
шта треба урадити са сјећањима – Лука окрену главу.
– Осјећам смрад буђи.
– То је прах од сјенки сјећања. Једино лијепо
што памтим из оне куће, које више нема, је игра мачка
Оскара са мишом.
– Морамо посјетити оног човјека с ташном и
захвалити му се. Да није њега било ми бисмо овдје
умрли од влаге, мрава и глади.
– Тог човјека још увијек не могу да смислим.
Идемо прво на гробље да посјетим гроб несрећне
Јасике. Чујем да ју је биједа убила.
Лука је одвезао Борјану до гробља.
– Све сами наши. Боже, зар само они умиру?
– Борјана се крстила међу споменицима.
Случајно или не, поглед јој сам одлута до
дрвеног крста на којем је писало КЕРОНА ПАЛО-
175
ЧЕВИЋ (1903 –1999)
– Ипак. Није било привиђење – шапнула је
сама себи.
У повратку, Лука ипак, одлучи да посјете
грађевинског предузимача Сибина. Тај човјек им је
ваљао. Да није било његове злобе и дрскости, они би
данас патили.
– Човјек којег тражите је умро прошле година
од рака – рекла је млада жена, када је Лука позвонио
на вратима куће. – А ко сте ви?
– Борјана и Лука Гаврановић.
– Господин Сибин је оставио неко писмо за
вас – млада жена се изгуби у кући. Убрзо се вратила
са плавом ковертом. Лука је узе.
Био је то налог за њихово исељење.
176
Издавач
ГРАФИД д.о.о
За издавача
Срђан Иванковић
Графичко обликовање
ОРЛОМИС
Штампа
ГРАФИД д.о.о
За штампарију
Бранислав Иванковић
orlovicmihajlo@gmail.com
177
178
179
180
181

Ničija Kuća, Roman

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Ničija Kuća, Roman

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Ničija Kuća, Roman

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Савремена проза

Бања Лука, 2021.

Лука је стршљен без жаоке и крила.

Лука је цијело прије подне зујао по граду као

У приколицу, закачену позади аута су нагу-

Лако ти је жито жети

Пјесму је прихватила Калина, а онда Борјана,

Капија је била закључана.

Борјана се плаши ући у празну кућу. Оне су

Лука се превртао на спужви. Чешао се и псо-

– Јебала те она твоја ракија. Нисам лизнула

Дошла је газдарица, жена отприлике око педе-

Лука се нагнуо преко дрвене ограде.

Милуша је скрушена и учтива жена.

Лука кад год погледа у башту пљуне.

Лука је нервозан као пас кад је гладан.

Лука се спрема да иде у Козловац.

Поштар више не пјева кад отвара капију. Он

Нестор сања бурек и клацка се на клупици.

– Не разумијем људe чији су пси тужни.

Калина је ишла улицом. Била је уплашена.

– Сиромах, кад кихне, мора сам себи поже-

Борјана каже да би најрадије спавала стојећи.

Човјек је притискао телефоном уво. Држао га

Срео га је десетог октобра пред биоскопом.

– Недао Бог да га сретнем – каже Лука и гледа

Оскар се играо са мишом.

Ваздух смрди на неопране чарапе.

Борјана кад год погледа у страшило помисли

Лука и Ратко су одрасли заједно. Кад су били

– Знаш ли шта о Милутину. Кад год видим

Борјана је комињала махуне. Радила је то вани

Луку мучи осјећај кривице, али не зна какве.

– Био сам код сестре у Приједору. Смјестила

Лука је показао дланове и на њима новчаницу

Бициклиста који је прошао тротоаром носио

Лука је љут као рис.

Ноћ је била тако мрачна да се могло леђима

Милутин Ракоњац рибари. Врло је стрпљив.

Руњо сам себи прича вицеве и смије се.

Борјана је опет пала у депресију.

Оскар је направио циркус.

Човјек са гусарском капом је стао исред ка-

– Људи притјерани уза зид добијају надљудску

Газдарица Краса је била весела као мачка која

Човјек са црном ташном у руци је ушао у

Краса је радила нешто у башти. Мало мало, па

Борјана не воли плава писма. У њима има

Лука пише докторску дисертацију.

– Сви из мог разреда иду на екскурзију – каже

Лука примјећује да је у сталној напетости.

Јутрос је сунце имало јарку боју.

Зрачак свјетлости се ушуњао кроз прозор и

Послије седам година Лука је зауставио ауто-

You might also like