UDRUŽENJE ZA KONTINUIRANU EDUKACIJU

Savremene preporuke za primenu probiotske

gljivice-Saccharomyces boulardii
Online test – materijal za pripremu

Tatjana Milošević, dipl.farm.spec.

Juli 2020.
Sadržaj
1. Uvod ................................................................................................................................................ 3
1.1. Definicija probiotika ...................................................................................................................... 3
1.2. Mehanizam delovanja -Saccharomyces boulardii ....................................................................... 4
1.3. Koja dejstva ima Saccharomyces boulardii?............................................................................... 4
1.4. Razlike između probiotske kvasnice i probiotske bakterije .......................................................... 5
1.5. Kako izabrati optimalan probiotski preparat za pacijenta? ........................................................... 5
1.6. Preporuke za upotrebu probiotskih sojeva u određenim indikacijama i preporučenim dozama .... 6
2. Akutna infektivna dijareja kod dece i odraslih .................................................................................... 7
2.2. Tretman akutne infektivne dijareje ............................................................................................. 8
2.3. Preporuke za upotrebu Saccharomyces boulardii kod akutne infektivne dijareje ......................... 9
3. Putnička dijareja ............................................................................................................................... 9
3.1. Preporuke za upotrebu Saccharomyces boulardii kod putničke dijareje ...................................... 9
4. Dijareja izazvana antibioticima ......................................................................................................... 10
4.1. Šta povećava rizik za pojavu dijareje izazvane antiboticima? ..................................................... 10
4.2. Preporuke za upotrebu probiotika kod dijareje izazvane AB .......................................................... 11
4.3. Kada je dozvoljena samomedikacija dijareje izazvane antibioticima? ............................................. 12
4.4. Preporuke za upoterbu Saccharomyces boulardii kod dijareje izazvane antibioticima ................ 12
5. Dodatak terapije za eradikaciju Helicobacter Pylori infekcije ............................................................. 13
5.1. Preporuke za upotrebu Saccharomyces boulardii..................................................................... 13
6. Umesto zaključka ........................................................................................................................... 14
7. Literatura ....................................................................................................................................... 15

2
1. Uvod
1.1. Definicija probiotika

Probiotici su dobili ime po rečima: pro (latinska reč za) i biotikos (grčka reč koja znači
život).
Jedna od najobuhvatnijih definicija PROBIOTIKA je definicija Schreyenmeir i de Vrese-a
koja glasi: „Probiotici su proizvodi koji sadrže, tačno definisane mikroorganizme (ili su
dobijeni iz njih), u dovoljnom broju, sposobne da menjaju mikrofloru (implantacijom i
kolonizacijom) u određenom delu ljudskog organizma, i na taj način ispoljavaju povoljne
efekte na zdravlje ljudi.“
Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije probiotici su živi mikroorganizmi, koji
konzumirani u određenom broju, uzrokuju zdravstveni boljitak iznad granica normalne
ishrane.
Probiotici (bakterije i kvasnice) su sposobni da izvrše rekolonizaciju i obnove simbiozu
između domaćina i mikroflore GITa. Bezbedni su, nisu patogeni, nisu invazivni niti
kancerogeni.
Probiotske bakterije :
• Su prirodni stanovnici digestivnog trakta
• Se vezuju se za endotelne ćelije creva
• Jačaju funkciju intestinalne barijere i rekolonizuju crevnu mikrofloru
• Inhibiraju rast patogenih mikroorganizama
• Sekretuju baktericidne proteine
• Jačaju imuni odgovor
Probiotska gljivica - Saccharomyces boulardii
• Deluje u lumenu creva
• Sprečava kolonizaciju patogenih mikroorganizama u digestivnom traktu i štiti
domaćina od toksičnih efekata istih
• Vrši proteolizu enzima patogenih bakterija
• Jača imuni odgovor
• Rezistentna je na antibiotike
• Nema mogućnost transfera genetskog materijala

3
1.2. Mehanizam delovanja -Saccharomyces boulardii

Saccharomyces boulardii (S. boulardii) ima 10

puta veću površinu jedne ćelije nego probiotske
bakterije
Vezuje za sebe veći broj patogena i ubrzava
njihovu eliminaciju iz organizma
Sprečava nastanjivanje i rast štetnih bakterija u
crevima

A. S. boulardii vrši
proteolizu toksina

B. S. boulardii zaustavlja
sekreciju i gubitak hlorida

C. S. boulardii zaustavlja
fosforilaciju proteina
uzrokovanu E.coli i
sprečava vezivanje za
crevni epitel

1.3. Koja dejstva ima Saccharomyces boulardii?

U brojnim studijama koje su rađene ustanovljeno je da S. boulardi ima sledeća
dejstva:
• ANTIMIKROBNO (patogeni se vezuju za površinu S. boulardii i pospešuje
njihovu eliminaciju iz GIT-a; inhibira rast patogena (Candida albicans,
Salmonella typhimurum, Yersinia enterocolitium, Aeromonas hemolysin...);
menja strukturu patogena i virulencu; deluje baktericidno i bakteriostatski)
• ANTITOKSIČNO (blokira receptore za vezivanje za toksine (C. difficile,
Escherichia coli; Salmonella); deluje kao mamac receptor za toksine; luči
proteaze koje degradiraju patogene toksine (54KDa, 120kDa, 63kDa)

4
 • ANTIINFLAMATORNO (dovodi do smanjene sekrecije interleukina IL-8 i
faktora nekroze tumora alfa- TNF-ɑ)
• IMUNOSTIMULATORNO (stimuliše proizvodnju IgA, IgG na C. difficile toksin
A i B)
• PROTEKTIVNO (smanjuje broj proinflamatornih citokina

1.4. Razlike između probiotske kvasnice i probiotske

bakterije
U tabeli su prikazane razlike između probitske gljivice i probiotskih bakterja .

1.5. Kako izabrati optimalan probiotski preparat za

pacijenta?
Pri izboru probiotskog preparata za svakog pojedinačnog pacijenta treba voditi računa o:
• Efikasnosti i bezbednosti- važno je izabrati probiotski preparat za koji postoje
kliničke studije koje potvrđuju njegovo dejstvo za određenu indikaciju
• Broju probiotskih kultura, koji uvek mora biti naveden na pakovanju i izražen u CFU
(Colony Forming Unit) na kraju roka upotrebe

5
 • Stabilnosti probiotskih sojeva-probiotski sojevi moraju biti rezistentni na delovanje
hlorovodonične kiseline i žučnih soli
• Preporučenoj dnevnoj dozi
• Adekvatnoj primarnoj i sekundarnoj ambalaži koja pruža zaštitiu od različitih
spoljašnjih uticaja (temperatura, vlažnost, svetlost)

1.6. Preporuke za upotrebu probiotskih sojeva u određenim

indikacijama i preporučenim dozama

Tabela preuzeta iz Smernice za farmaceute-Farmaceutska zdravstvena zaštita u primeni probiotskih preparata

U daljem tekstu će biti obrađene samo indikacije u kojima S. boulardii ima najviši ili jednak
nivo preporuke kao i pojedini ispitani sojevi probiotskih bakterija.
• Akutna infektivna dijareja kod dece i odraslih
• Putnička dijareja
• Dijareja izazvana AB
• Dijareja izazvana Clostridium difficile (C. difficile)
• Recidiv infekcije C. difficile
• Dodatak terapije za eradikaciju Helicobacter pylori infekcije
Pored navedenog S.boulardii ima svoje mesto u tretmanu iritabilnog sindroma creva i
inflamatornih bolesti creva.U toku su brojna istraživanja i očekuju se nove indikacije za
primenu.

6
2. Akutna infektivna dijareja kod dece i odraslih
Dijareja se najčešće definiše kao učestalo (obično više od 3 stolice dnevno) pražnjenje
creva. Prema dužini trajanja, dijareju možemo da podelimo na:
• Akutnu dijareju (traje kraće od 2 nedelje)
• Upornu dijareju (traje od 2 do 4 nedelje)
• Hroničnu dijareju (traje duže od 4 nedelje)

Akutna dijareja je u više od 90% slučajeva uzrokovana infektivnim agensima, i to češće

virusima nego bakterijama. Dijareja uzrokovana virusima ili bakterijama je često udružena
sa povraćanjem, povišenom temperaturom i bolom u trbuhu.

Virusi koji najčešće prouzrokuju dijareju su: rotavirusi, norovirusi i adenovirusi. Treba
istaći da je rotavirus najčešći uzročnik dijareje kod dece.

Različite vrste bakterija, uključujući Escherichia coli, Salmonella, Shigella, Vibrio cholerae
i C. difficile, takođe mogu biti uzročnici dijareje. Bakterije, a pre svega Echerichia coli, su
izazivači i tzv. putničke dijareje.

Pored toga, akutna dijareja može biti izazvana i protozoama.

2.1. Simptomi i znaci akutne infektivne dijareje

Akutnu dijareju karakterišu:

• Nagli početak
• Učestale tečne/kašaste stolice
• Bol/grč u stomaku
• Mučnina i/ili povraćanje
• Slabost i zamor
• Povremena groznica/temperatura
• Moguća dehidratacija

Da bi se procenila ozbiljnost pacijentovog stanja potrebno je saznati: jačinu simptoma,

trajanje, početak nastanaka simptoma, ustanoviti prateće simptome i identifikovati faktore
koji ih pogoršavaju. Najvažnije od svega je prepoznati razloge zbog kojih pacijenta odmah
treba uputiti kod lekara. Pomoć lekara treba potražiti kod:

• Učestalog i produženog povraćanja

• Temperature preko 38°C
• Jakog abdominalnog bola
• Veoma obilne dijareje
• Prisustva sluzi i krvi u stolici
• Dijareje udružene sa opstipacijom

7
 • Ozbiljne dehidratacije
• Promene u mentalnom statusu-apatije, letargije, uznemirenosti

Kategorije pacijenata kod kojih je potreban poseban oprez su:

• Trudnice i dojilje
• Deca ispod 2 godine, a posebno odojčad ispod 6 meseci
• Stariji od 65 godina
• Pacijenti koji boluju od dijabetesa, oni sa ozbiljnim oboljenjem bubrega, ozbiljnim
kardiovaskulanim oboljenjem i imunokompromitovani pacijenti.

Akutni oblik dijareje koji izazivaju virusi ili bakterije, obično prestaje u roku od 2 do 3
dana, ali može da traje i do pet dana. Alimentarna intoksikacija, ili kako se u narodu kaže
„pokvaren stomak“ predstavlja rezultat ingestije bakterijskih toksina, ali bez živih
mikroorganizama i može da prestane već posle 12 do 24 sata. Prema tome treba sačekati
neko vreme, da bi se videlo da li će doći do poboljšanja, pre nego što se donese odluka
da se pacijent uputi kod lekara, ako prateći simptomi ne diktiraju drugačije.

Stariju decu i odrasle treba uputiti kod lekara, ako se stanje uz samomedikaciju i primenu
nefarmakoloških mera, ne popravi i ne stabilizuje u roku od 2-3 dana.

Kod dece sa prolivom, mlađe od 2 godine, vreme koje protekne od početka simptoma
do upućivanja lekaru treba da bude kraće nego kod starije dece

2.2. Tretman akutne infektivne dijareje

Terapija akutne dijareje podrazumeva:
• Rehidrataciju
• Realimentaciju i poštovanje nefarmakoloških mera
• Antimikrobnu terapiju
• Antidijarealnu terapiju
Antidijarealna terapija podrazumeva upotrebu:
• Lekova koji smanjuju motilitet (loperamid…)
• Antisekretornih lekova (racekadotril…)
• Bioloških preparata (probiotici i prebiotici)
• Adsorbenasa (pektin, medicinski ugalj, Al-Mg silikat)

8
 2.3. Preporuke za upotrebu Saccharomyces boulardii kod
akutne infektivne dijareje

U terapiji akutne dijareje prva i najvažnija mera je nadoknada tečnosti i elektrolita.

Rehidratacija i poštovanje nefarmakoloških mera je kamen temeljac terapije akutne
dijareje bez obzira da li se radi o samomedikaciji ili je terapija pod nadzorom lekara.
Upotreba S. boulardii je prepuručena (nivo preporuke 1) u terapiji kao monoterapija u
samomedikaciji (tek pošto se isključi prisustvo alarmnih simptoma). Takođe se
preporučuje primena uz antimikrobnu ili antidijarealnu terapiju koju je propisao lekar.
Kod akutnih infektivnih dijareja preporučuje se primena S.boulardii za vreme trajanja
problema i nekoliko dana po prestanku simptoma. Preporučena doza je 5-10x109CFU
* Ukoliko nema poboljšanja simptoma dijareje nakon 2 dana potrebno je preduzeti dalje
mere.

3. Putnička dijareja
Putnička dijareja je infektivna dijareja i može biti izazvana bakterijama, virusima i
protozoama. Uobičajno počinje tokom prve nedelje putovanja i obično prolazi bez
posledica za 3-5 dana. Simptomi mogu biti ozbiljni toliko da poremete put, vežu čoveka
za krevet, a može da dođe i do hospitalizacije.
Destinacija predstavlja jedan od najvažnijih faktora rizika za nastanak putne dijareje
Probiotici su najprirodniji pristup profilaksi putne dijareje. Oni kolonizuju GIT i teoretski
preveniraju da patogeni organizmi nasele GIT. Metaanaliza sastavljena od 12 studija
pokazuje signifikantnu redukciju od 15% rizika za nastanak putne dijareje ukoliko se
koriste pojedini probiotici.
Probiotici pružaju efikasan i bezbedan pristup prevenciji putne dijareje. Dokazi iz studija
su uverljiviji za gastrenteritise virusnog porekla, nego za one kod kojih su uzrok bakterije
ili paraziti.

3.1. Preporuke za upotrebu Saccharomyces boulardii kod

putničke dijareje
Za prevenciju putne dijareje i zaštitu od patogenih virusa i bakterija, treba koristiti
S.boulardii 5-10 dana pred putovanje i sve vreme trajanja putovanja.
Preporučena doza je 5x109CFU

9
4. Dijareja izazvana antibioticima
Neželjena dejstva lekova su verovatno najčešći neinfektivni uzrok akutne dijareje. Od svih
lekova antibiotici su najčešći uzrok dijareje pa će u daljem tekstu antibiotska dijareja biti
posebno obrađena.
Dijareja izazvana antibioticima podrazumeva pojavu neformiranih stolica (3 ili više u toku
dana) u vreme davanja antibiotika. Dijareju možemo povezati sa uzimanjem antibiotika
ako:
• Promena učestalosti pražnjenja traje duže od 3 dana
• Početak dijareje se dešava 2-7 dana od početka uzimanja antibiotika, a kod dece
i ranije.
• Zakasneli početak dijareje se može dogoditi 2-6 nedelja posle prekida uzimanja
antibiotika.
Najčešći uzrok ove dijareje je disbalans crevne flore.
Mnogo ređe uzrok problema je naseljavanje patogenih mikroorganizama u crevima
(najčeći uzročnik je bakterija C. difficile) što dovodi do mnogo ozbiljnijih simptoma i
zdravstvenih problema. C.difficile je gram-pozitivna anaerobna bakterija koja ima
sposobnost stvaranja spora. Izazivač je 20% slučajeva postantibiotske dijareje, 50-70%
slučajeva postantibiotskog kolitisa i 90% slučajeva postantibiotskog
pseudomembranoznog kolitisa.
Na osnovu navedenog možemo zaključiti da uzimanje antibiotika može da dovede do 2
tipa dijareje:
• Dijareja udružena sa uzimanjem antibiotika uzrokovana disbalansom crevne flore
• Dijareja uzrokovana bakterijom C. difficile koja je najčešći uzročnik
pseudomembranoznog kolitisa.

4.1. Šta povećava rizik za pojavu dijareje izazvane

antiboticima?

Faktori vezani za antibiotik:

• Korišćenje antibiotika širokog spektra
• Dugotrajno uzimanje antibiotika
• Ponovljeno davanje i kombinovanje antibiotika
Faktori vezani za pacijenta:
• Starost do 6 i preko 65 godina
• Hronična oboljenja digestivnog trakta
• Pad imuniteta
• Duga hospitalizacija i pacijenti koji su imali operaciju abdomena

10
Rizik najviše zavisi od vrste antibiotika, mada teoretski bilo koj antibiotik već posle prve
doze može izazvati pojavu dijareje.

RIZIK ZA ANTIBIOTIK
C. DIFFICILE

VISOK KLINDAMICIN, FLUOROHINOLONI, CEFALOSPORINI II i III

GENERACIJE

SREDNJI MAKROLIDI, AMOKSICILIN, AMPICILIN

NIZAK AMINOGLIKOZIDI, TETRACIKLINI, BAKTRIM, BENZILPENICILIN,

PIPERACILIN - TAZABAKTAM
Basetti M, Exp Rev Anti Infect Ther 2012:10:1405-1423

4.2. Preporuke za upotrebu probiotika kod dijareje izazvane AB

Antibiotici su neselektivni lekovi i pored patogenih bakterija uništavaju i bakterije koje čine
normalnu zaštitnu mikrofloru creva, što se ispoljava pored dijareje, bolovima u stomaku i
nadimanjem.
Ovaj problem se u velikoj meri može preduprediti uzimanjem probiotika.
Probiotici danas imaju značajno mesto u prevenciji i lečenju dijareje izazvane
antibioticima. Studije podržavaju upotrebu probiotika u prevenciji dijareje izazvane
antibioticima i najveći broj studija na deci i odraslima je potvrdio da upotreba probiotika
može da smanji intenzitet promena u crevnoj mikroflori i omogućiti brži povratak crevnih
bakterija u normalu.

Probiotici su potpuno bezbedni za upotrebu i samo ih kod pacijenata sa jako oslabljenim

imunitetom treba davati sa oprezom.

1. U prevenciji dijareje izazvane antibioticima

• Probiotik treba uzimati od prvog dana terapije

• Uzimanje probiotika treba nastaviti nakon terapije antibiotikom 1 do 4 nedelje
(najčešće 2 nedelje)
• Dužina uzimanja probiotika zavisi od vrste antibiotika i dužine njegovog uzimanja

2. Kada je probiotik obavezni deo terapije?

11
 • Kao monoterapija kod lakših oblika dijareje, manje od 4 stolice dnevno, uz prekid
ili promenu antibiotika
• U sklopu kombinovane terapije, kao dodatak metronidazolu ili vankomicinu kod
bolesnika kod kojih je došlo do razvoja pseudomembranoznog kolitisa
• Kod recidiva infekcije bakterijom C.difficile

4.3. Kada je dozvoljena samomedikacija dijareje izazvane

antibioticima?

Ako je pacijent na antibiotskoj terapiji i ako mu od početka nije savetovana primena

probiotika, takav savet je opravdan samo :
• Ako ima manje od 3 stolice na dan
• Ako problem traje najviše 3 dan
Pacijenta treba odmah uputiti kod lekara:
• Ako stolica sadrži krv i sluz
• Ako postoje znaci dehidratacije
• Ako je stomak tvrd i nadut
• Ako je prisutna groznica i temperature preko 38 stepeni
• Ako su prisutne mučnina i gubitak apetita

4.4. Preporuke za upotrebu Saccharomyces boulardii kod

dijareje izazvane antibioticima

S. boulardii u dozi od 5x109CFU,tokom trajanja terapije i 2-4 nedelje nakon završetka

terapije, savetuje se kod:
• Prevencije dijareje izazvane antibioticima i u terapiji lakših oblika kolitisa
• Prevencije dijareje prouzrokovane upotrebom antibiotika u bolničkim uslovima
• Prevencije kolitisa izazvanog bakterijom C. difficile
S. boulardii 5-10x109CFU, do kraja terapije antibioticima i 2-4 nedeljenakon završetka
terapije savetuje se kod:
• Antibiotske dijareje
S. boulardii 10x109CFU, 4 nedelje, savetuje se:
• Kao dodatak u terapiji pseudomembranoznog kolitisa izazvanog bakterijom C.
difficile i za sprečavanje recidiva.S.boulardi, kao dopunska terapija, smanjuje
mogućnost ponovne pojave infekcije i do 50 posto.

12
Kad se terapija završi može se uvesti i probiotik koji ima laktobacile i/ili bifidobakterije

5. Dodatak terapije za eradikaciju Helicobacter Pylori

infekcije

Meta-analiza 11 studija, koja je obuhvatila 2.200 pacijenata, među kojima 330 dece je
dovela do zaključka da dodatak
S. boulardii standardnoj trostrukoj terapiji povećava stopu eradikacije od H. pylori i
smanjuje neželjene efekte terapije.

Saccharomyces boulardii + trojna terapija

60%
40% - 56% - 49% - 40%
20%
0%
Smanjenje rizika od Smanjenje Smanjenje nauzeje
neželjenih efekata učestalosti dijareje
terapije
Szajewska H. et al. Systematic review with meta-analysis: Saccharomyces boulardii
supplementation and eradication of Helicobacter pylori infection. Aliment Pharmacol
Therap 2015;41: 1237-45.

• S. boulardii produkuje neuraminidaze koje se vezuju za sijalinsku kiselinu, koja

predstavlja receptorska mesta za Helocobacter Pylori na ćelijskoj membrani.
• S. boulardii dovodi do morfoloških promena Helicobacter pylori iz spiralne
forme u formu koku koja se smatra manje infektivnom (coccus).

5.1. Preporuke za upotrebu Saccharomyces boulardii kao

dodatka terapiji za eradikaciju Helicobacter Pylori infekcije

13
S.boulardi treba davati tokom eradikacione terapije i to nezavisno od vremena davanja
antibiotika i 2- 4 nedelje po završetku eradikacione terpije u dozi od 5-10x109CFU.

6. Umesto zaključka
Saccharomyces boulardii ima najviši ili jednak nivo preporuke u odnosu na
ispitivane probiotske bakterije kod:
• Akutne infektivne dijareje, bez obzira da li je ona izazvana bakterijama, virusima ili
parazitima
• Putničke dijareje
• Antibiotske dijareje
• Eradikacije Helicobacter pylori infekcije (kao dodatak terapiji)

S.boulardii može da bude dobar partner (mada nema najviši nivo preporuke) i u tretmanu
zapaljenskih bolesti creva i kod iritabilnog kolona. U tim indikacijama se preporučuje
dugotrajno uzimanje S. boulardii u dozi 5x 109CFU
Zašto baš Saccharomyces boulardii?
• Preporuke za njegovu primenu u navedenim indikacijama zasnovane su na jakim
kliničkim dokazima
• Otporan je na sve antibiotike, što ga čini savršenim u borbi protiv antibiotskog
kolitisa
• Ima 10 puta veću površinu od probiotskih bakterija, tako da za sebe vezuje više
patogena i izbacuje ih iz organizma
• Uđe u organizam, reši problem dijareje, i nakon toga se prirodnim putem eliminiše
• Otporan je na kiselu sredinu želuca i enzime digestivnog trakta, tako da
nepromenjen stiže u creva gde pokazuje lokalno dejstvo
• Klinički je efikasan i bezbedan (koristi se preko 80 godina u 80 zemalja sveta)
• Bezbedan je za upotrebu kod dece, trudnica i dojilja

Pri izdavanju preparata koji sadrži S. boulardii potrebno je pružiti informacije pacijentu o
efikasnosti, dati savet o načinu primene i režimu doziranja, objasniti mu kada treba da
očekuje početak dejstva, kolika je dužina trajanja terapije i šta treba da uradi ukoliko
terapijski efekat izostane.
Sastavni deo savetovanja uvek treba da budu informacije o nefarmakološkim merama
poput ishrane, unosa tečnosti i higijenskih mera opreza. Nikada ne treba zaboraviti, da je
preduslov uspešne terapije, praćenje ishoda savetovanja pacijenata.

14
7. Literatura

1. Smernice zа fаrmаceute-Fаrmаceutskа zdrаvstvenа zаštitа u primeni probiotskih

preparata-Kаtedrа zа fаrmаkokinetiku i kliničku fаrmаciju, Univerzizet u Beogrаdu-
Fаrmаceutski fаkultet. Sekcijа zа fаrmаceutsku zdrаvstvenu zаštitu, sаvez
mаrmаceutskih udruženjа Srbije
2. Basetti M, Exp Rev Anti Infect Ther 2012:10:1405-1423
3. Floch M. et al. Recommendations for Probiotic Use—2015 Update. Proceedings
and Consensus Opinion. J Clin Gastroenterol 2015;49:S69–S73.
4. Kotowska et al. Saccharomyces boulardii in the prevention of antibiotic-associated
diarrhea in children: a randomized double-blind placebo-controlled trial. Aliment
Pharmacol Ther. 2005; 21(5): 583-586.
5. McFarland LV. Meta-analysis of probiotics for the prevention of Antibiotic
Associated Diarrhea (AAD) and the treatment of Clostridium difficile disease. Am J
Gastroenterol. 2006: 101; 1-11
6. McFarland LV. Meta-analysis of probiotics for the preventionof traveler
diarrhea.Travel Med Infect Dis 2007;5::97-105.
7. Szajewska H. et al. Systematic review with meta-analysis: Saccharomyces
boulardii supplementation and eradication of Helicobacter pylori infection. Aliment
Pharmacol Therap 2015;41: 1237-45.
8. Moran CP & Shanahan F. Best Practice / Research Clinical Gastroenterology 2014;
28: 585-97.
9. Mičetić-Turk D. & Šikić Pogačar M. Probitiki s kakovostjo do učinkovitosti. Lek d.d.,
Ljubljana 2014.
10. Kovatcheva-Datchary P. & Arora T. Best Practice & Research Clinical
Gastroenterology 2013; 27: 59–72.
11. Ebner S. et al. World J Gastroenterol 2014 November 21; 20(43): 16095-16100.
12. Farthing M. et al. World Gastroenterology Organisation Global Guidelines Acute
diarrhea in adults and children: a global perspective February 2012
13. Guarner F. et. al World Gastroenterology Organisation. Global Guideline Probiotics
and prebiotics, October 2011.
14. Stillman P., Edwards C. Minor Iliness or Major Disese?: The Clinical Pharmacist in
the Community. Pharmaceutical Press, London, 4th Ed 2006; 7: 89-94.
15. Farmakoterapija za farmaceute. U: Ugrešić N, Stepanović-Petrović R, Savić M,
urednici. Farmaceutski fakultet univerziteta u Beogradu 2016; 2: 273-275.
16. World Gastroenterology Organisation Guideline. Acute diarrhea in adults and
children: A global perspestive. Jclin Gastroenterol. 2013; 47(1):120-20.

15
 17. Kentaro Shimizu, Hiroshi Ogura, Takashi Asahara, et al.Probiotic/Synbiotic
Therapy for Treating Critically Ill Patients from a Gut Microbiota Perspective.
Digestive Disease Sciences 2013;58:23-32.
18. Feizizadeh S, Salehi-Abargouei A, Akbari V. Efficacy and safety of Saccharomyces
boulardii for acute diarrhea. Pediatrics. 2014 Jul;134(1):e176-91.

16