 Титова одбрана суверенитета и несврстаност Југославије

(1966-1974)
Југославија је била јако утицајна држава и зато су САД и СССР
хтели да придобију ову државу на своју страну али Тито није хтео
да његова савршена држава буде само још једна марионета за
Хладни рат већ је хтео да Југославија буде, а и била је, једна од
земља које утичу на ток светске политике. И запад и исток су
често пукушавали да је придобију разним позајмницама и
донацијама али се Титово мишљење није мењало. Наравно није
Југославија могла ни превише да тражи од других страна,
заправо једно време није била у добрим односима ни са једном
ни са другом страном због своје политике. На крају ова тежња
за независност је Југославију чинила метом после смрти
маршала Тита али је била гаранција безбедности и
независности земље све до њеног распада и зато се никад
није определила на којој је страни.

 Титов однос са Совијетским Савезом и улога Југославије

у Покрету несврстаних
(1974-1980)
Југославија се ослободила окупатора у Другом светском рату уз
помоћ Црвене армије међутим однос између СФРЈ-а и СССР-а
није био толико позитиван, шта више замало је избио оружани
сукоб 1949. године. Ова напетост је узрок чињенице да је
Југославија хтела да буде независна од СССР-а и противила се
да буде њен сателит, за разлику од других комунистичкаих
држава, а то је поготово провоцирало Стаљина. Још неке ствари
које су иритирале Стаљина су биле отворена подршка Тита
што се тиче комунистичке војске у Грчком грађанском рату,
јер је у будућности хтео и грчку да придружи Југосалвији, и
оружани инциденти у којима су југословенски борбени авиони
оборили неколико америчких транспортних авиона између
1945. и 1948. године. До ових сукоба је дошло због прекршаја
ваздушног простора Југославије а Стаљин је ово као и отворено
подржавање грчких комуниста критиковао јер се плашио да
запад не помисли да он то потстиче, јер је СССР био најближи
савезник Југославије, што би довело до сукоба између запада и
истока за који СССР није био спреман, поготово не након
губитака у Другом светском рату.

Као што смо споменули Тито је хтео да са Југославији споји и

Грчка, али је такође хтео Албанију, која је у то време била
поприлично зависна од Југосалвије и којој је обећано Косово ако
се придружи, као и Бугарску. Стаљину се није свидело што се
све ово догађало иза његових леђа па је захтевао да се престане
са снабдевањем грчких побуњеника али и плановима о
уједињењу јер би тако СССР знатно изгубио утицај у овим
земљама. Тито је наставио да снабдева грке али је успорио
планове уједињења. Била су ту и разна писма између Тита и
Стаљина где је Стаљин често претио о томе шта ће се десити
ако овак настави али је Тита нешто друго бринуло. СССР је имао
шпијуне у Југославији али се за њих Тито побринуо тако што је
хапсио све који су подржавали Стаљина и његове оптужбе,
ово је довело до неповерења у народу.

Једино након Стаљинове смрти су односи почели да се

стабилизују, чему је допринело и извињење новог вође СССР-а
Никита Хрушчова за Стаљинове поступке, и 1956. Тито посећуј
СССР што је показало свету да су се односи смирили.

Што се тиче Покрета несврстаних он је настао као начин да се

неразвијене државе чују и да изаберу свој правац како не би
морале да бирају између истока и запада и како би се
одбраниле њиховог утицаја. Тито је имао кључну улогу у развоју
овог пакта због његовог оптимизма, учвршћивања односа
афричких и азијских држава и самог утицаја Југославије у
светској политици. Прва конференција је одржана у Београду
од 1. до 6. септембра 1961. којој су присуствовали разни
краљеви, председници и претставнице многих држава.
Наравно није све било тако лако јер су ово ипак народи са свих
страна света и за различитим идеологијама па није постојала
тотална усаглашеност али је ипак дошло до солидног броја
 договора и Југосалвији је порастао углед у свету. Донешена је
декларација којом су се сви сложили да је сваки облик колонизам
заслуживао осуду и осуђивали су трку у наоружању што се тиче
нуклеарног оружија као и сам сукоб између Америке и СССР-а у
хладном рату. Ова идеја је заживела али је након распада СССР-
а и Југославије Покрет несврстаних наставио иако је изгубио свој
значај броји чак 120 чланица што га чини другом највећом
скупином држава након УН-а.

 Титова унутрашња политика и национални сукоби у

Југославији (1975-1980)
Због веома ауторитативног режима Тито је имао веома велику власт
у Југославији са сложеном бирократијом којом су гушена људска
права. Главне жртве овог система су у почетку били стаљинисти
али у наредним годинама чак и блиски Титови сарадници попут
Милована Ђиласа били су ухапшени због критике система и
Титове владавине, ни уметници нису били сигурни а ни било каква
религија. И после реформи 1961. када је власт постала
либералнија Тито је имао своју тајну полицију коју је уредио по
узору на КГБ и коју сви можемо да замислимо како је користио.
Југославија је мало обзира посвећивала грађанским и политичким
правима. Заснована је на поштовању националности али је Тито
спречавао сваки вид национализма који је претио југословенској
федерацији или који би изразио разлике у народу. Зато је и циљао
да људи забораве на националност која није била
југословенска. Пример овоме би била чињеница да је хтео да се
ћирилица заборави и избаци из употребе.