Tema: Aritmeticka sredina

Seminarski rad

1
 Sadrzaj:
Strana
1) Definicija aritmeticke sredine 3
2) Osobine i dokazi 8
3) Statumi 17
4) Ponderisana aritmeticka sredina 18
5)Standardna devijacija 22

2
 Definicija Aritmeticka sredina

U svakodnevnom zivotu najvise se koristi aritmeticka sredina kao srednja vrednost.

Zato se cesto pod pojmom “prosek” misli na aritmeticku sredinu.

Aritmeticka sredina niza brojeva je broj koji se dobije kad se njihov zbir podeli
sa ukupnim brojem clanova tog niza.

Osnovni metod izracunavanja aritmeticke sredine je isti za negrupisane i grupisane

podatke, a formule se malo razlikuju.

Posmatrajmo staticki skup od N elemenata na kojima ispitujemo kvantativno

obelezje X. Neka su utvrdjene sledece vrednosti obelezja X kod elemenata
statickog skupa:

X1, X2, … XN

Tada je aritmeticka sredina obelezja X jednaka

= (X1 +X 2 + ……. +XN)

ili krace napisano

3
 =

Pri cemu je x (“iks bar”) oznaka za aritmeticku sredinu obelezja X.

Ako je obelezje X prekidnog tipa sa k mogucih razlicitih vrednosti

x1 ,x2 , … , xk

tada su vrednosti obelezja X na statickom skupu date raspodelom frekvencija,

X X1 X 2 ……. Xn

F Fn Fn ……..Fn

pri cemu je

=N

Aritmeticka sredina ovog obelezja je

4
 =

Jer je u izrazu medju brojevima X1, X2, … XN koji odgovaraju vrednostima X na

elementima statickog skupa, f1 ovih brojeva imace vrednost x1 , f 2 ce imati
vrednost x2 , itd. , fk ce imati xk , pa u njihovom ukupnom zbiru treba svako x1
pomnoziti sa f1 .Tako se dobija formula data izrazom.

I konacno predpostavicemo da je obelezje X neprekidnog tipa i da su njegove

vrednosti na statickom skupu date raspodelom frekvencija ,pri cemu je

X a0-a1 a1-a2 …….. ak-1-ak

F f1 f2 ……… fk

=N

Da bi tacno odredili aritmeticku sredinu za ovo obelezje X smatracemo da svi

elementi statickog skupa kod kojih obelezje X upada u jedan grupni interval ,
imaju istu vrednost . Najprihvatljivije je da za tu vrednost uzmemo sredinu
odgovarajuceg intervala.

Zato cemo u slucaju kada je duzina prvog i poslednjeg grupnog intervala priblizno
jednaka duzini ostalih intervala, i-tom intervalu pridruziti vrednost obelezja x1 koja
je jednaka

5
za i=1,2,….k

Ako se pravi i poslesnji grupni interval znatno razlikuju po duzini od ostalih

intervala , ili ako je neki od njih beskonacan , tada cemo za x1 i xk uzeti vrednost

X1=a- , Xk-1=a-

Gde je prosecna duzina preostalih (k-2) intervala . Tako ce se dobiti sledeci niz
tacaka na realnoj osi .

X1=a- , Xk= +

Aritmeticka sredina obelezja X datog raspodelom jednaka je

Aritmeticku sredinu mozemo odrediti i iz raspodele relativnih frekvencija . S

obzirom da je

6
 Pi =
za svako iє(1, 2 ,... , k) , to se izraz odnosno izraz za aritmeticku sredinu moze
napisati i u obliku

Aritmeticka sredina ima sve tri osobine koje su pozeljne za jednu srednju
vrednost . Zaista

1) Ako su sve vrednosti obelezja X na posmatranom skupu jednake , tj . ako je

za i=1, 2, ... , N Xi = c , tada je

= =c
sto znaci da x ima osobinu 1 ;

2) Neka je x najmanja vrednost obelezja X u posmatranom statistickom skupu .

Lako je proveriti da je x>x .

Ako je x najveca vrednost obelezja X u posmatranom skupu , tada je x<x , a to

znaci da x ima osobinu 2 , tj . veca je od najmanje , a manja od najvece
vrednosti posmatranog obelezja u datom skupu ;

3) Iz izraza kojima je definisana aritmeticka sredina vidi se da postoji direktna

funkcionalna zavisnost od svih vrednosti obelezja X .

7
Pored ovih osobina aritmeticka sredina ima i neke druge osobine koje cenam
pomoci da lakse interpretiramo dobijene vrednosti ovog parametra .

Isto tako neke od njih ce nam posluziti za laksa racunanja aritmeticke sredine .

Osobine i dokazivanja aritmeticke sredine

Osobina 1. Zbir odstupanja vrednosti obelezja X na posmatranom skupu od

njihove aritmeticke sredine je jednako nuli tj .

Odnosno

Kad je X dato raspodelom frekvencija.

8
Dokaz . Rastavljanjem na dva zbira leve strane izraza dobice se

Sa druge strane iz izraza kojim je definisana aritmeticka sredina dobija se

tako je

a to je i trebalo proveriti.

Osobina 2 . Zbir kvadrata odstupanja vrednosti obelezja X na elementima

statickog skupa od bilo kog broja a je najmanji ako je a= , tj .

9
za a= .

Dokaz . Oznacimo sa F(a) funkciju koja predstavlja levu stranu izraza . Da bi

odredili minimum funkcije F(a) mozemo koristiti izvode . Ako cemo ovde to
uraditi jednostavnije . Funkcija F(a) je

Dokazivanjem i oduzimanjem x u maloj zagradi u funkciji F(a) kvadriranjem i

rastavljanjem na tri zbira dobice se

Odnosno

10
Iz osobine 1 . sledi da je drugi clan y jednak nuli tako da je

Prvi clan na levoj strani izraza ne zavisi od a i ima nenegativnu vrednost .

Drugi clan je takodje nenegativan i zavisi od a .

Minimalnu vrednost funkcije F(a) ce imati za ono a za koje drugi clan ima
najmanju vrednost .

To ce biti u slucaju kad je -a=0 , odnosno =a .

Osobina 3 . Ako izmedju obelezja X i Y koja se ispituje na jednom statickom skupu

, postaju linearna zavisnost , mada postoji ista takva zavisnost i izmedju njihovih
njihovih aritmetickih sredina , tj . ako je

Y=aX+b

mada je

=a +b

11
pri cemu su a i b realni brojevi (a ≠0) , i aritmeticka sredina obelezja X ,
odnosno Y.

Dokaz. Iz linearne zavisnosti sledi da je za svaku vrednost obelezja Xi ,

odgovarajuca vrednost obelezja Yi jednaka

=a
Aritmeticka sredina obelezja Y je

Odakle se posle zamene dobija

odnosno

Posto je

12
to znaci da je iz izraza

=a* +b
a to je i trebalo proveriti.

Osobina 4.Pretpostavimo da na jednom statickom skupu od N1 elemenata obelezje

X ima aritmeticku sredinu 1 , a na drugom skupu od N2 elemenata ima
aritmeticku sredinu 2

. Tada je aritmeticka sredina za X na oba staticka skupa zajedno jednaka tzv .

ponderisanoj aritmetickoj sredini

Dokaz . ako se X1 , X2 , … , XN , oznacimo vrednost obelezja X na elementima

prvog , odnosno drugog skupa , aritmeticka sredina za oba skupa bice jednaka

X=

Posto je

13
 i
zamenom u izraz dobice se osobina 4 .

Osobina 5 .Posmatrajmo s statistickih skupova sa N1 , N2 , … , Ns , elemenata

respektivno i sa aritmetickim sredinama 1 , 2 , … , s .Tada je aritmeticka
sredina obelezje X na svim skupovima zajedno jednaka ponderisanoj aritmetickoj
sredini

=
Pri cemu je N ukupan broj elemenata svih statickih skupova .

Dokaz . Tacanost izraza moze se proveriti na osnovu osobine 4 . koristeci princip

matematicke indukcije .

Navedene osobine aritmeticke sredine omogucavaju u izvesnim slucajevima

znatno laksa i tacnija racunanja .

Ako je obelezje X neprekidnog tipa i dato raspodelom frekvencija

X a0-a1 a1-a2 …….. ak-1-ak

F f1 f2 ……… fk

Tada se pogodnim izborom dva broja A i d moze uvesti smena

14
 y=
Tako da se umesto brojeva x1 , x2 , … , xk dobijaju manji brojevi y1 , y2 , … , yk
koji ce biti pogodni za racunanje .

Kad su grupni intervali jednaki , onda za d treba uzeti duzinu grupnih intervala , a
za A uzeti sredinu onog intervala koji ima najvecu frekvenciju .

U tom slucaju vrednosti za Y ce biti celi brojevi 0 , ± 1 , ± 2 , … pa je lako za Y

sracunati njegovu aritmeticku sredinu .

Iz relacije i osobine 3 . sledi da je aritmeticka sredina X jednaka

=d* +A
U praksi su cesto slucajevi kad nam je poznata sredina jednog obelezja , a zelimo
da odredimo sredinu nekog drugog obelezja .

Na primer ako je prosecan neto licni dohodak u jednom preduzecu = 5000 dinara
, kakav bi bio prosecan licni dohodak posle povecanja ?

Neka je po zavrsnom racunu prihvacen predlog 8 % povecanja i plus 300 dinara za

svakog radnika za topli obrok . Koliki ce biti prosecan licni dohodak ?

Ako je X sadasnji licni dohodak , a Y novi licni dohodak , tada je

Y=1.05X+300
te se iz osobine 3 .dobija da je

=1.05X+300
odnosno

15
 =5350 dinara
To je prosecan licni dohodak posle povecanja .

Kao sto se vidi , za njegovo odredjivanje nije nam bilo potrebno racunanje licnih
dohodaka svih radnika , pa na osnovu tih racunanja utvrdjivanje proseka .

Primer: U toku jedne nedelje dnevni ulozi na stednju (u

hiljadama) u jednoj banci su:

Dani Ulozi u hiljadama

Ponedeljak 15 X1
Utorak 10 X2
Sreda 14 X3
Četvrtak 11 X4
Petak 18 X5
Subota 9 X6

Koliki je bio prosecan ulog u toj nedelji?

16
 =

=12,83

Prosecan ulog u posmatranoj nedelji bio je 12,83(hiljada)

Statumi

Cesto se statisticki skupovi sastoje iz tzv . stratuma .

Ako je ceo skup podeljen na nadskupove koji se medjusobno iskljucuju , onda

kazemo da je to statifikovani staticki skup , a odgovarajuci nadskupi su statumi .

Za stratifikovani skup staticki podaci se prikupljaju odvojeno po stratumima i vrsi

se njihova obrada takodje po stratumima . Analiza celog statistickog skupa iziskuje
dodatna racunanja na osnovu svih podataka , a to je nekada i nemoguce uraditi .

Zato se moraju znati metode za obradu podataka koje ce omoguciti da se na

osnovu rezultata analize po stratumima dodje do rezultata za ceo skup .

17
 Ponderisana aritmeticka sredina

Artmetica sredina grupisanih podataka dobija se tako sto se vrednosti obelezja prvo
pomnoze odgovarajucom frekvencijom ( x1,f1 , x2f 2, x3f 3 … , x ifi) zatim se dobijeni
proizvodi saberu i podele zbirom frekvencija (f1 , f 2 , … , fi) .

Mnozenjem pojedinacne vrednosti obelezja sa odgovarajucom frekvencijom zove

se ponderisana vrednost .

Pander je vaznost ili znacaj sto znaci veca frekvencija , veci znacaj jaci uticaj na
aritmeticku sredinu .

Vaznost se ne menja ako se ponderi proporcionalo povecavaju ili menjaju .

Algebarski izraz za aritmeticku sredinu glasi :

ili

xi*fi
X=
fi

Aritmeticka sredina je osetljiva na ekstremne vrednosti a veoma je upotrebljiva ako

se pojava ponasa linearno .

18
Primer: U jaduarskom ispitnom roku 55 studenta dobilo je
sledece ocene: iz statistike:

Ocene 5 6 7 8 9 10
Broj studenata 14 18 7 5 8 3
Izracunati prosecnu ocenu iz statistike
Radna tabela

ocene( ) broj studenata( ) grupni proizvod( ) ( )

5( ) 14 ( ) 70 ( ) ( )

6( ) 18 ( ) 108 ( ) ( )

7( ) 7( ) 49 ( ) ( )

8( ) 5( ) 40 ( ) ( )

9( ) 8( ) 72 ( ) ( )

10 ( ) 10 ( ) 30 ( ) ( )

19
 = =

=6,71
Prosecna ocean iz statistike u januarskom ispitnom roku bila je
6,71.

Primer: Na kolokvijumu iz statistike 76 studenta osvojili su

sledece bodove:

Broj bodova 0-10 11-21 22-32 33-43 44-54 55-65

Broj studenata 3 16 18 20 11 8

Izracunati prosecnu broj bodova iz statistike:

20
Radna tabela

broj bodova( ) broj studenata( ) razredna sredina ( ) ( )( )

0-10 3 5 15
11-21 16 16 256
22-32 18 27 486
33-43 20 38 760
44-54 11 49 539
55-65 8 60 480

= =

=33,37

21
Prosecna broj bodova iz statistike bio je 33,37.

Standardna devijacija aritmeticke sredine

Primer: Ako je kapacitet kondenzatora izmeren pet puta pod

istim uslovima, kolika je najbolja procena njegove vrednosti i
kolika je komponenta nesigurnosti tipa A mernog rezultata?
Digitalnim LC-metrom, na podrucju 2,000 nF izmereno je:
0,356 - 0,360 - 0,358 - 0,359 - 0,362 nF

Ako niz on n merenja iste velicine ponovimo m puta,

dobicemo m aritmetickih sredina koje su medjusobno
razlicite, ali koje odstupaju od neke zajednicke aritmeticke
sredine manje od pojedinanih ocitavanja
(vidi sliku).

22
Mera za rasipanje aritmeticke sredina od n merenja jeste
standardna devijacija aritmeticke sredine:

Najbolja procena kapaciteta kondenzatora (aritmeticka sredine)

iznosi 0,3590 nF. Standardna devijacija pojedinacnih ocitavanja
iznosi 0,00224 nF, zaokruzeno 0,0022 nF.
Standardna devijacija aritmeticke sredine jeste:

Dakle, ponavljanjem merenja nesigurnost mernog rezultata (tipa

A) smanjena je s 0,0022 nF na 0,0010 nF.

23
 LITERATURA

http://www.etfos.hr/~fridl/teorija1_en.htm

Kvantitativne metode Univerzitet ”Singidunum”

Osnove verovatnoce “FON”

24