ЈУ СРЕДЊА СТРУЧНА ШКОЛА ПЉЕВЉА

УЛОГА И ЗАДАЦИ МЕДИЦИНСКЕ СЕСТРЕ ТЕХНИЧАРА У

ПРЕОПЕРАТИВНОЈ ПРИПРЕМИ И ПОСТОПЕРАТИВНОЈ ЗДРАВСТВЕНОЈ ЊЕЗИ
КОД ПАЦИЈЕНАТА СА ПЕРФОРАЦИЈОМ УЛКУСА

Ментор Кандидат

Весна Раичковић Неда Леовац

Пљевља , 2024 године

СAДРЖАЈ

1
1. УВОД_____________________________________________3

2. ТЕОРИЈСКИ ДИО РАДА

2.1 УЛКУС И ПЕРФОРАТИВНИ УЛКУС____________________4

2.1.1 KLINIČKA SLIKA ___________________________________________5

2.1.2 DIJAGNOSTICKI POSTUPCI___________________________________5

2.1.3 LIJEČENJE

2,1,5 ЗДРАВСТВЕНА ЊЕГА__________________________________________7

2.2. УЛОГА И ЗАДАЦИ МЕДИЦИНСКЕ СЕСТРЕ У ПРЕОПЕРАТИВНОЈ

ПРИПРЕМИ ПАЦИЈЕНТА СА ПЕРФОРАЦИЈОМ
УЛКУСА___________________________8

2.2.1 Физичка припрема болесника

_______________________________________8

2.2.2 Психичка припрема

болесника______________________________________10

2.3 УЛОГА И ЗАДАЦИ МЕДИЦИНСКЕ СЕСТРЕ У ПОСТОПЕРАТИВНОЈ

ЗДРАВСТВЕНОЈ ЊЕЗИ КОД ПАЦИЈЕНАТА СА ПЕРФОРАЦИЈОМ
УЛКУСА________________________________________________________ 11

2.3.1 Enteralna ishrana

2.3.2 ISHRANA

3. IV МЕТОДСКИ ПРИСТУП ТЕМЕ У НАСТАВИ _____________________ 13

4. V ЗАКЉУЧАК ____________________________________________ 21

5.Prijejedlozi I preporuke

6. ЛИТЕРАТУРА _____________________________________22

I УВОД

2
Увођењем новијих метода у лијечењу болесника стварају се потребе за другачијим
приступом у њези и оздрављењу.

Улога и задаци медицинске сестре техничара у преоперативној и постоператвној њези

код пацијената са перфорацијом улкуса је вишеструка и не своди се само на основне
процедуре попут умивања и пресвлачења пацијента ,тако да је потребно да се
медицинска сестра едукује за његу у савременом приступу лијечења.

Медицинска сестра има велику улогу и значај да помогне обољелом у превазилажењу

тегоба.Она мора да посматра болесну особу у цјелини како би примјенила све аспекте
његе.Здравствена њега је усмјерена рјешавању садашњих и предвиђању нових
проблема.Сарадњом са пацијентом упознаће све његове потребе.

Основна функција медицинске сестре је да помогне болесном и здравом човјеку како би

он могао да обавља све своје функције од оздрављења ка здрављу.Медицинска сестра
мора да има много знања и искуства,да се усавршава,да је одговорна и да развија себе
кроз рад са људима како би примјенила основна начела и принципе здравствене његе у
раду са болеснима и здравима. Различите су дефиниције болести-Болест је дисхармонија
у раду различитих делова тијела,органа и система.Докле год траје хармонија свих
дијелова организма сматра се да болест не постоји. Начела на којима се темељи
сестринска њега треба да се темеље на свеобухватности,континуираности и доступности
здравствене заштите и цјеловитог приступа на свим нивоима здравствене заштите.

Перфоративни улкус представља акутну локалну компликацију улкусне болести која

захтјева хитно збрињавање и лечење болесника.

II ТЕОРИЈСКИ ДИО РАДА

3
2.1. Улкус и перфоративни улкус

Улкус је дисконтинуитет или оштећење коже или слузнице, што омета нормалну
функцију дијела тијела или органа којем тај дио коже или слузнице припадају.Улкусна
болест је скупно име за чир желуца и/или дванаесника, једњака, јејунума и илеума.

Пептична улкусна болсет (ПУБ) - (чир) је оштећење слузнице желуца или почетног
дијела дванаесника које се шири у дубље слојеве зида тих органа, продире у мишићни
слој слузнице и само га ожиљак одјељује од трбушне шупљине. Треба разликовати
површинску ерозију (улцерацију) од „правог“ улкуса; ерозија никад не прелази мишићни
слој слузнице, а улкус увијек захвата цијелу слузницу. Желудчани чир је рјеђи од
дуоденалног, и оба се јављају чешће код мушкараца.Чир желуца настаје као последица
оштећења нормалне заштитне баријере желудчане слузнице због поремећаја крвотока
слузнице, застоја у желуцу, гастритиса, дефекта заштитне баријере и рефлукса жучи из
дванаесника.

Перфоративни улкус представља акутну локалну компликацију улкусне болести. (слика

бр 1 ) Перфорација представља стања у коме улкус пробије све слојеве зида органа и
доводи до стварања патолошког отвора на зиду желуца са разливањем желудачног
садржаја у трбуху, што доводи до перитонитиса (запаљења трбушне марамице) и сепсе.
Овакво стање захтјева хитну хируршку интервенцију. .

Слика бр 1 (перфоративни улкус желуца)

2.2.Етиологија

Етиолошки узроци акутног улкуса су:

4
- шок (хиповолемија, исхемија слузнице)

- опекотине

- сепсе

- операције

- тумори мозга

-трауме

-надражај хипоталамуса, н.вагус,

-ХЦЛ-а (Hlorovodonična kiselina )

2.3.Клиничка слика

У клиничкој слици доминира изненадни јак бол у епигастријуму који се шири у лијево
раме или врат затим појава мелене или хематемеза.

Крварење из желуца је праћено хематемезом или меленом, а код јачег крварења

настају симптоми хиповолемијског шока ( блиједило ,пад притиска,убрзан рад срца )
-epigastricni bol u zelucu
-mucnina I povracanje
-nadutost
Gubitak kilograma/debljanje
-melena
-hematemeza
-povraćanje
Naglasiti koji su uobičajeni simptomi a koji simptomi za hitnu intervrnciju

5
2.4.Дијагноза перфоративног улкуса

CT SKENER-EZOFAGOGASTRODUODENOSKOPIJA
Када се јави пацијент са симптомима који могу указати на ПУБ обавезно се раде дијагностичке
методе које олакшавају љекару да дође до дијагнозе.

Ради се ултразвук абдомена (УЗ) ,лабораторијске анализе .Златни стандард за

постављање дијагнозе је ендоскопски преглед. (слика бр 2 ). Хитни ендоскопски преглед
потребно је направити у часу крварења или унутар 12 сати од почетка крварења. У том
периоду могуће је открити више од 90% крварећих лезија.

Слика бр 2 ( Ендоскопија )

6
2.5.Лијечење

Перфоративни улкус је индикација за неодложно хируршко лијечење.

Операција избора је антеректомија која обухвата улкус.
Нестабилни пацијенти се обично третирају локалним исјецањем улкуса са зашивањем
желуца и коришћењем режња оментума (Грахам процедура).
Сви пацијенти с компликованим пептичним улкусима (улкус с крварењем,перфорацијом,
пенетрацијом или желучаном опструкција на излазу) требају примати терапију с
интравенозним ИПП( инхибитори протонске пумпе - пантопразол 80 мг и.в.-
пантопразол 200 мг. у 500 мл. НаЦл 0,9% и.в./20мл/х кроз 72)

OSIM HIRUSKOG LIJEČENJA – EDUKACIJA PACIJENTA O FAKTORIMA RIZIKA

SAVJETI ISHRANA.ALKOHOL,PUSENJE

2.6.Здравствена њега

Здравствена њега је веома важан дио лијечења и један од најважнијих задатака

медицинских сестара. Успјех терапије зависи углавном од одговарајуће његе, посебно
код озбиљних пацијената, дјеце и старијих особа. У њези болесника највише долазе до
изражаја човјечност, пожртвовност, савјесност, стручност и остале позитивне особине
медицинске сестре . Развојни пут здравствене његе био је сложен, условљен промјенама
у друштву и науци. У вријеме када се није могло постићи много у излечењу, здравствена
њега била је самостална дјелатност с обзиром на медицину. Сестре су водиле установе у
којима су пружале помоћ болеснима и немоћнима, а позивале су доктора када је било
потребно .

Код болесника с крварењем из горњег дигестивног тракта медицинска сестра ће своју

улогу у поступку лечења моћи једино испунити ако је добро упозната са симптомима и
знаковима ове болести, с процедурама дијагнозе и са специфичностима лијечења, које су
у наставку сажето приказани.

Гастроинтестинално крварење (ГИ) се зове било које крварење у лумену

гастроинтестиналног система.Изражава се меленом (црном, катранастом столицом) која
се јавља код скоро свих пацијената који крвари из горњег дела дигестивног тракта.

7
Хематемеза (повраћање) се јавља код 50% пацијената. Посебно је често код ерозивног
гастритиса и чира на желуцу, а код крварења од појединачних варикозних вена,
хематемеза се јавља у око 90% случајева. Крвављење се и даље може манифестовати
хематоксом (пролаз видљиве светле боје или тамно црвене крви из ректума). Тежина
крварења варира од живота опасног, акутног и тешког крварења до хроничног губитка
крви са појавом сидеропенске анемије .

III УЛОГА И ЗАДАЦИ МЕДИЦИНСКЕ СЕСТРЕ ТЕХНИЧАРА У ПРЕОПЕРАТИВНОЈ

ПРИПРЕМИ И ПОСТОПЕРАТИВНОЈ ЗДРАВСТВЕНОЈ НЕЗИ КОД ПАЦИЈЕНАТА СА

ПЕРФОРАЦИЈОМ УЛКУСА

3.1 Улога и задаци медицинске сестре у преоперативној припреми

пацијента са перфорацијом улкуса

Преоперативно лијечење болесника почиње првим прегледом у амбуланти за хирургију .

Приликом првог прегледа хирург се упознаје са анамнезом пацијента, врши клинички
преглед пацијента и прегледа постојећу медицинску документацију. Затим поставља
индикацију за хируршко лечење, утврђује додатне дијагностичке поступке.
Улога медицинске сестре у преоперативној припреми пацијента почиње од тренутка
пријема пацијента на одељење до његовог уласка у операциону салу .
На пријему медицинска сестра преузима пацијента гдје обавља примопредају личних
ствари са породицом ,пресвлачи га и одводи у болесничку собу.
Пошто је перфоративни улкус хитно стање у хирургији неопходна је брза припрема
пацијента за оперативни захват а то подразумјева психичку и физичку припрему.

3.1. 1 Физичка припрема болесника

Физичка припрема пацијената за операцију започиње одмах због хитности.

Болеснику треба омогућити да активно судјелује у преоперативној припреми у складу с
могућностима. Препоручљиво га је смјестити у собу с болесником који има исту или

8
сличну медицинску дијагнозу и већ је у фази опоравка ради лакшег самоприхватања
тренутног стања.
На пријему се пласира интравенозна браунила , раде се све потребне лабораторијске
анализе , електрокардиографија(ЕКГ) , рендгенски снимак срца и плућа(РТГ),ултразвук
стомака,гастроскопија , преглед интернисте (увид у стање, потписивање сагласности за
анестезију), преглед анестезиолога (увид у стање, одређивање премедикације,
потписивање сагласности за анестезију).
Мјере се витални параметри -температура ,притисак,пулс отвара се шок листа на којој
се параметри и уписују . Вриједности виталних функција за операцију морају бити у
границама нормале, а патолошке вриједности је потребно одмах забиљежити и
обавијестити љекара.
Примијенити прописану терапију (антибиотике за смањење бактеријске флоре те хепарин
с.ц. за смањење инциденције тромбозе дубоких вена и плућне емболије).
Испразнити мокраћну бешику пласирањем катетера да не дође до инконтиненције за
вријеме оперативног захвата.
Пацијенту се поставља и назогастрична сонда ако је љекар навео на упутници за лијечење
Пацијент не смије да једе и пије и то му се јасно нагласи .
Четрдесет и пет минута прије оперативног захвата примијенити премедикацију, уписати у
листу и потписати. За премедикацију се може користити више лијекова што зависи о
стању болесника, доби и дијагнози. Учинци премедикације су анксиолитички,
антисијалигогни,ваголитички, амнестички и седативни. Објаснити пацијенту да ће се
осјећати омамљено и жедно. Објашњењем ће се смањити страх и несигурност.
Потребно је припремити и кревет који треба бити опран, дезинфициран, пресвучен и
намјештен те у њега смјестити пацијента. Упозорити пацијента да више не устаје из
кревета јер дати лијекови могу узроковати вртоглавицу и пад.
Да би се спречиле инфекције на месту хируршког реза,прије хируршког захвата потребно
је опрати цио организам дезинфекционим средствима према протоколу надлежног органа
за контролу болничке инфекције. Такође се користи крема са антибиотиком за нос.
Шишање (бријање) целог тијела пацијента је пракса која се још увек ради у неким
установама, али је у некима напуштена увођењем правила да се површина мора ошишати
тј обријати само на местру гдје су предвиђени хируршки резови и 15-20 цм око реза.
Након шишања(бријања), пацијент се поново опере у дезинфекционом средству. Прије
одласка у операциону салу пацијент је дужан да скине накит и протезе, нокти не смију
бити лакирани.

9
Заједно са припремом пацијента, потребно је и припремити историју болести са свим
налазима, документацијом, температуром листом и сестринску документацију те
провјерити да ли је све уписано. Рутинске лабораторијске претраге обухватају
седиментацију еритроцита, ККС-у, глукозу у крви, креатинин, трансаминазе, електролите
укрви, урин, вријеме крварења и згрушавања, протромбинско вријеме, крвну групу и Рх
фактор тј. интеракцију.
Осигурати превоз пацијента у операциону салу, пратити пацијента до операционе сале те
предати пацијента и документацију. Пацијент мора бити свјестан примопредаје и знати
што га све очекује.

3.1.2 Психичка припрема болесника

Психолошка припрема – је јако важна и захтјева ангажовање и подршку свих чланова

здравственог тима са којима се болесник сусреће на путу до сале.
Психосоцијална анализа и припрема пацијента и његових сродника подједнако је важна
као и физички преглед и физичка припрема. У току припреме сестра обавља и психичку
припрему прије операције тако што објашњава пацијенту преоперативни ток. Она
детаљно објашњава шта ће му се десити током операције, припрема га за боравак на
одељењу интензивне његе гдје ће се пробудити, на уређаје који ће га окруживати и на које
ће бити повезан. Пацијент треба да буде у могућности да пита све што га занима, брине
или плаши.

Болесниково стање утиче на његово понашање, тј. начин на који ће се односити према
болести, боли и предстојећој операцији. Болесникова породица такође треба и очекује
помоћ и разумијевање, поготово у хитним случајевима. Сврха припреме болесника за
операцију је та да му се осигура најбоља могућа физичка, психолошка, социјална и
духовна спремност за хируршки захват. То је циљ свих чланова здравственог тима и од
њихове способности зависи успјех хируршког захвата. Психолошка припрема за
медицинске поступке укључује низ поступака који слуте смањењу тјескобе, забринутости
и потиштености прије поступка, олакшава пацијентима суочавање с болешћу и
прилагђавање на болест, олакшава и подстиче осјећај контроле у стресним ситуацијама,
смањује емоционалне реакције на бол и болест те смањује доживљај перципиране боли.
Може побољшати сарадњу пацијента и комуникацију између пацијената и медицинског
особља. Хируршки болесници изложени су већој тјескоби, страху и потиштености од
других пацијената због неизбјежног хируршког захвата који је додатно оптерећен страхом
од боли, анестезије, могуће дијагнозе малигног обољења, могућности за губитак
посла,могућности губитка подршке породице , компликација и могуће смрти.
Многи болесници реагују на хоспитализацију на 3 начина понашања. Та понашања су
повлачење (претјерана повученост, шутљивост, некомуникативност и незаинтересованост
болесника), регресија (у потпуности се препуштају бризи медицинског особља и породице
понашајући се као дјеца) и хиперактивност (претјерана моторичка активност, претјерана
разговорљивост, несаница, главобоља, тремор руку, ноћне море).
Преоперативна припрема омогућује боље субјективно подношење операцијског поступка
и постоперацијског тока болести, смањује потребу за интензивним ангажманом у
постоперацијском збрињавању. Тиме се смањује број дана које пацијенти

10
проведу у болници и смањују се трошкови лијечења. Поступци припреме укључују
информисање (писаним материјалима и усмено), вјежбање техника
опуштања и дисања, разне методе дистракције. Позитивни учинци психолошке припреме
обухватају смањен страх и тјескобу након захвата, укупно боље тјелесно функционисање,
скраћење трајања боравка у болници, мања потрошња лијекова, већа сарадња пацијената с
медицинским особљем. Општи циљ психолошке припреме пацијената је подизање
квалитете живота и смањивање доживљавања неугодних емоција за вријеме боравка у
болници и за вријеме опоравка. Неколико психолошких фактора има врло важно
дјеловање на исход хируршког захвата. Први од њих свакако су емоционални фактори.
Будући да операције и разни медицински прегледи код већине људи изазивају јаке
негативне емоције, успјешност захвата увелике зависи о изражености тих емоција које
пацијенти доживљавају. Тјескоба и страх који се јављају прије операције својим
психофизиолошким дјеловањем покрећу читав низ метаболичких промјена. Јак
предоперацијски страх и тјескоба дјелују на обрамбене способности организма, смањују
способности организма да се одупре постоперативним инфекцијама те се тиме организам
још додатно излаже
постоперацијским компликацијама. .Психолошка припрема се проводи од тренутка
пријема болесника на одјељење па све до одласка у операцијску салу. Успоставом
позитивних односа између болесника и медицинског особља, смањиће се тјескоба и
потиштеност те побољшати међусобна сарадња.
Након добре психичке припреме болесник боље подноси операцијски захват, брже се
опоравља, треба мање аналгетика, а боравак у болници се скраћује за 1-2 дана.

3.2 Улога и задаци медицинске сестре у постоперативној здравственој

њези пацијента са перфорацијом улкуса

Доље наведени кораци у здравственој њези болесника са перфорираним и оперисаним

улкусом желуца су стандарди за лијечење ових врста болести.
По изласку пацијенат из операционе сале одмах га смјестити у кревет и прикачити на
мониторинг гдје ће се пратити виталне функције.
Посматрати изглед пацијента и контролисати виталне функције (температуру, РР, дисање
и пулс) чије параметре уписујемо у већ отворену шок листу.
Парентералну терапију давати по сатима и налогу ординирајућег љекара.

11
 Потребно је аспирирати желудачни садржај сваких пола сата због могућности ретенције
и дилатације желуца, те мјерити садржај.
Дрен се уводи код перфорирајућег улкуса те је потребно контролисати дренажу
операцијског поља, мјерити и биљежити количину дренажног садржаја те изглед сваких 8
сати.
Контролисање завоја, изглед оперативне ране те њене околине због могућности крварења
или диспнеје и боли због пречврсто затегнутог завоја.
Помоћи пацијенту приликом обављања личне хигијене и његе усне шупљине, ако његово
стање не дозвољава да уради сам.
Подстицати да ради вјежбе дубоког дисања, искашљавања те вјежбе екстремитета на
начин који му је објашњен прије оперативног захвата, подстицати пацијента на устајање
и пружити помоћ приликом устајања, да се превенирају компликације дуготрајног
лежања.
Осигурати правилну исхрану која се у прва 48 сата састоји од паренетералне, све док не
дође до успоставе перисталтике. Трећег дана исхрана је још увијек парентерална уз мало
чаја, 6. дан општа течна дијета те 7. дан специјална дијета. Надокнада течности и
електролита која зависи о количини одстрањеног желуданог садржаја и губитку течности.
Спрјечавање инфекције оперативне ране и њене околине превијањем ране и вађењем
дрена у асептичним условима.
Процјена квалитета живота пацијената после операције обухвата испитивање
физичког,менталног и социјалног здравља, присуства бола и субјективну процјену општег
здравља. Квалитет живота пацијената се обично процјењује на основу резултата упитника
који садржи питања за све компоненте квалитета живота.

12
IV МЕТОДСКИ ПРИСТУП ТЕМЕ У НАСТАВИ

За разумијевање наставне теме и усвајање знања битан фактор је правилна расподјела

наставних јединица.
У овом дијелу стручног рада дат је предлог расподјеле наставних јединица; циљеви,
задаци и исходи часа; наставне методе, облици рада и наставна средства која наставник
користи, као и планиране активности наставника и ученика за вријеме реализације
наставних јединица.
Такође, изложени су модели часа за реализацију ове наставне теме базирани на стеченом
педагошком искуству наставника.
Модел расподјеле наставних јединица:
- Улога и задаци медицинске сестре у преоперативој припреми пацијента са
перфоративним улкусом
- Постоперативна здравствена њега пацијената са префоративним улкусом

Наставна тема: Улога и задаци медицинске сестре у преоперативној припреми и

постоперативном опоравку болесника са перфоративним улкусом
Наставна јединица: Улога и задаци медицинске сестре у преоперативној припреми и
bолесника са перфоративним улкусом
Тип часа: Обрада новог градива
Циљ часа: Стицање знања на тему Улога и задаци медицинске сестре у преоперативној
припреми и постоперативном опоравку болесника са перфоративним улкусом и
дужностима здравственог техничара у спровођењу истих.

13
Задаци часа:
 Образовни:
- Упознавање ученика са улогом и задацима медицинске сестре у преоперативној
припреми и постоперативном опоравку болесника са перфоративним улкусом
- Упознавање ученика са дужностима здравственог техничара у поступку спровођења
мјера у преоперативној припреми и постоперативном опоравку болесника

 Функционални:
- Оспособљавање ученика за поступак спровођења мјера преоперативне припреме и
постоперативног опоравка код болесника са перфоративним улкусом
- Оспособљавање ученика за поступак едукације болесника са перфоративним улкусом

 Васпитни:
- Развијање свијести о значају правовременог спровођења мјера преоперативне припреме
и постоперативног опоравка код болесника са перфоративним улкусом
- Утицати на формирање осјећаја одговорности приликом едукације болесника са
перфоративним улкусом

Исходи часа:

 Ученик схвата значај правовременог спровођења мјера преоперативне припреме

код болесника са перфоративним улкусом
 Ученик зна дужности здравственог техничара у поступку спровођења мјера
постоперативне његе код болесника са перфоративним улкусом

Наставне методе:
- монолошка
- дијалошka

Облик наставног рада:

- фронтални
- групни

Наставна средства:
-табла

Корелација:
Анатомија И физиологија, Хируругија са његом, Здравствена њега 1,Здравствена њега 2

Наставни објекат:
учионица

Литература за ученике:

14
 ТијанићМ..,Петровић.М.,Јовановић.О.,Челекетић.Д.,Путниковић.Б.,Поповић.Б.,Вученовић
.М.

Литература за наставника:
1,Тијанић М. и сарадници,Здравствена нега и савремено сестринство ,друго
издање,Београд,Научна КМД.2004

2,Терзић Н.,Здравствена нега у хирургији,Београд,20063.

3.Тијанић.М.,Ђурановић.Д.,Рудић.,Миловић.Љ.:Здравствена нега и савремено

сестринство.Београд.Научна књига.2008.

4. Бошковић.С.:Водич за сестринска истраживања.Ауторско издање.Београд.2003.

Уводни дио часа

Час започиње монолошко - дијалошком методом са питањима на које ученици треба да одговоре:

1. Шта је преоперативна припрема ?

2. Шта је то постопепативни опоравак пацијента ?
3. Који су симптоми код крварења у гастроинтерстиналном тракту ?
Слиједи вербално презентовање ученика и одговори на дата питања.

Активност траје 5 минута

15
Централни дио часа

Наставница објашњава ученицима:

- шта је перфоративни улкус
- значај препознавања симптома код перфоративног улкуса или других крваренја у ГИТ- у
Наставница са ученицима води дискусију о:
-пријему болесника на одељење
-значају брзе преоперативне припреме болесника
-значају физичке и психичке припреме болесника прије уласка у операциону салу
-значају добре постоперативне његе болесника

Након систематизације садржаја, заједно са ученицима наставник формулише улогу здравственог

техничара у преоперативној припреми ои постоперативном току опоравка болесника са
перфорацијом улкуса .

Активност траје 30 минута

Завршни дио часа

- Наставница постављањем питања кроз примјере из свакодневног живота, код ученика иницира
одговоре, како би стекла увид у ниво рефлексије наставног садржаја.

- Наставница информише ученике о наставној јединици коју ће обрађивати на сљедећем часу, као и
о изворима информација путем којих се могу припремити за сљедећи наставни час

- Наставница евидентира и похваљује активне ученике

Активност траје 10 минута

16
 Наставна јединица: Улога и задаци медицинске сестре техничара у преоперативној
припреми и постоператвној њези код пацијената са перфорацијом улкуса

Тип Часа: Обрада новог градива

Циљ часа: Стицање знања о симптомима и знацима перфоративног улкуса и дужностима

здравственог техничара у поступку пружања здравствење његе
Задаци часа:
 Образовни:
- Упознавање ученика са симптомима и знацима перфоративног улкуса
- Упознавање ученика са дужностима здравственог техничара у преоперативној припреми
, постоперативној њези код перфоративног улкуса
 Функционални:
- Оспособљавање ученика за правовремено препознавање симптома и знакова
перфоративног улкуса
- Оспособљавање ученика за правилан поступак његе болесника са перфоративним
улкусом у хоспиталном и постхоспиталном периоду
 Васпитни:
- Развијање свијести о значају правовременог препознавања знакова и симптома
перфоративног улкуса
- Утицати на формирање осјећаја одговорности приликом пружања здравствене његе код
болесника са перфоративним улкусом

17
Исходи часа:
- Ученик схвата значај правовременог препознавања симптома и знакова перфоративног
улкуса
- Ученик зна дужности здравственог техничара у поступку пружања здравствене његе у
преоперативној припреми и постоперативном опоравку код блесника са перфоративним
улкусом
Наставне методе:
- монолошка
- дијалошка
- метод показивања
Облик наставног рада:
- фронтални
- групни
Наставна средства:
- школска табле
Корелација:Анатомија И физиологија, Хирургија са његом, Здравствена њега
1,Здравствена њега 2
Наставни објекат: учионица
Литература за ученике:
ТијанићМ..,Петровић.М.,Јовановић.О.,Челекетић.Д.,Путниковић.Б.,Поповић.Б.,Вученовић
.М.
Литература за наставника:

1,Тијанић М. и сарадници,Здравствена нега и савремено сестринство ,друго

издање,Београд,Научна КМД.2004

2,Терзић Н.,Здравствена нега у хирургији,Београд,20063.

3.Тијанић.М.,Ђурановић.Д.,Рудић.,Миловић.Љ.:Здравствена нега и савремено

сестринство.Београд.Научна књига.2008.

4. Бошковић.С.:Водич за сестринска истраживања.Ауторско издање.Београд.2003.

18
Уводни дио часа

Наставница упознаје ученике са наставном темом и поставља питања ;

1. Шта мислите, који проблем има пацијент перфоративним улкусом ?

2. Који је узрок оваквог његовог стања?

Слиједи вербално презентовање ученика и одговори на постављена питања.

Активност траје 5 минута

19
Централни дио часа

Наставница са ученицима води дискусију и наводи примјере из свакодневне праксе:

-значај правовременог препознавања симптома и знакова перфоративног улкуса
-постављању дијагнозе перфоративног улкуса
-преопративној припреми и постоперативној њези код перфоративног улкуса

Након систематизације садржаја заједно са ученицима формулише улогу здравственог техничара у

пружању здравствене његе код перфоративног улкуса у :
- преоперативном
- постоперативном
- постхоспиталном периоду/након изласка из болнице

Активност траје 30 минута

20
Завршни дио часа

- Наставница постављањем питања кроз примјере код ученика иницира одговоре, како би стекла увид у
ниво рефлексије наставног садржаја

- Наставница информише ученике о планираном утврђивању наставног садржаја на сљедећем

наставном часу, пружајући им до тада могућност консултација путем емаил платформе

- Наставница евидентира и похваљује активне ученике

Активност траје 10 минута

21
V ЗАКЉУЧАК

Одговарајућа преоперативна припрема и њега у постоперативном опоравку спречавају

компликације и многе нежељене ефекте .
Улога и задаци медицинске сестре техничара у преоперативној и постоперативној њези
код пацијената са перфорацијом улкуса је вишеструка и не своди се само на основне
процедуре попут умивања и пресвлачења пацијента ,тако да је потребно да се
медицинска сестра едукује за његу у савременом приступу лечења.

Медицинска сестра има велику улогу и значај да помогне оболелом у превазилажењу

тегоба.Она мора да посматра болесну особу у целини како би применила све аспекте
његе.Здравствена њега је усмерена решавању садашњих и предвиђању нових проблема.

22
VI ЛИТЕРАТУРА

[1] Терзић Н.:Здравствена нега болесника у хирургији,Висока здравствена школа

струковних студија у Београду, Београд, 2013.

[2] Манојловић,С.:Здравствена нега у интерној медицини -интервенције медицинских

сестара,Завод за уџбенике, Београд, 2011.2.

[3] Стевановић Д. и сарадници,Хирургија за студенте и лекаре, Савремена

администрација,Београд,2000.

[4] Пешко П.,Стевановић П.,Јовић М.,Основи клиничке нутриције,Друштво

анестезиолога Србије,Београд,2007.

[5] Петковић С.,Букуров С.,Хирургија,Медицинска књига Београд,1987.

[6] Герзија З.,Хирургија једњака,1999 година,Верзал Прес

[7] Матић Ђ.,Здравствена нега у Интерној медицини,Београд

[8] Тијанић М. и сарадници,Здравствена нега и савремено сестринство ,друго

издање,Београд,Научна КМД.2004

[9] Терзић Н.,Здравствена нега у хирургији,Београд,2006.

[10] https://www.svetmedicine.com/bolesti-i-stanja/interna-medicina/bolesti-organa-za-
varenjegastroenterologija/274-akutni-ulkus-stres-ulkus

[11] https://www.plivazdravlje.hr/tekst/clanak/16178/Sto-je-ulkusna-bolest.html

[12] https://www.symptoma.rs/sr/ddx/akutni-holecistitis+pepticni-ulkus+prepyloric-ulkus

23
24