9.

Обреди везани за трудноћу, порођај, рођење и детињство

Литература:
Ван Генеп, Арнолд, 2005. Обреди прелаза: систематско изучавање ритуала,
Београд: СКЗ, стр: 49-76.

-Трудноћа и порођај: подела на етапе. Физичко одвајање из ужег или ширег

друштвеног окружења; обреди везани за трудноћу, као прелазни период;
обреди порођаја и повратка жене у друштво, са новим положајем у њему.
-Друштвени карактер ових обреда.
-Обреди одвајања труднице. Смисао просторног, друштвеног и психолошког
аспекта одвајања. Табуи везани за овај период изолације.
-Циљ и смисао обреда трудноће и порођаја, као прелазног периода. Етапе
везане за појединачне месеце трудноће и њихови обреди. Порођај као
посебна етапа прелазног периода.
-Примери обичаја из разних делова света.
-Обреди поновног повратка и прихватања породиље са новим чланом
заједнице или обреди реинтеграције. Универзалне црте и посебности код
различитих народа и етничких заједница.
-Посебан значај првог порођаја код разних народа. Веза склапања брака са
порођајем: веридба, брак, рођење првог детета.
-Рођење и детињство као вид обреда прелаза који се, поред родитеља и
других сродника, односи и на децу. Доживљај труднице, породиље и однос
према њој, се у првој етапи преносе и на дете. То је нарочито изражено у
последњем периоду изолације, након самог порођаја, а пре социјалне
реинтеграције породиље са дететом. Зато су бројни табуи и обреди у овом
периоду заједнички мајци и детету.
-Период након порођаја прате обреди одвајања, прелаза и пријема, не само
мајке већ и детета. Овај период траје од најмање два до преко 40 дана.
-Први и најупечатљивији такав догађај је везан за пупчану врпцу: њено
пресецање и остављање да се осуши и отпадне, дакле, физичко-биолошко
одвајање. Затим, овде спада и повремени обичај да се дете првих дана
физички-социјално одваја и поверава на чување другој жени, а понекад и
дојиљи, што уноси и додатну компоненту, преношење биолошке функције
мајке. Најзад, ту се убрајају и обреди сечења првих ноктића и праменова
косице новорођенчету, његово прво купање, брисање, облачење, провлачење
кроз неки простор или полагање на земљу. Следећи обреди су везани за
давање имена, дојење, избијање првих зуба, крштење и први кораци, на
пример.
-Примери различитих схватања и обичаја везаних за обреде ове етапе код
разних народа.
-Посебан значај давања имена детету. Смисао и функција: постаје посебна
личност и прима се у друштво. Оно тиме задобија посебан идентитет, на свим
нивоима свог постојања: физичком, социјалном, духовном. Зато су за овај
догађај везани многи обичаји код разних народа.
-Код неких народа, који не припадају хришћанској вери, обред давања
(једног или више) имена се подудара са чином крштења. У хришћанству,
међутим, постоје другачији обичаји и обреди, јер је и смисао крштења
посебан и разликује се од давања имена детету, које чине родитељи, кумови
или други сродници. Овде је наглашена духовна димензија и улазак у
посебну невидљиву стварност, као предуслов задобијања вечног живота.
-Посебан вид обреда у овој етапи је излагање детета природним појавама:
сунцу, месецу или земљи, за који су везани бројни обичаји. Они превазилазе
социјалну димензију и представљају увођење новорођеног члана у космички
свет и поредак.
10. Обреди иницијације

Литература:
Ван Генеп, Арнолд, 2005. Обреди прелаза: систематско изучавање ритуала,
Београд: СКЗ, стр: 77-133.

-Различите врсте обреда иницијације полазе од најопштије поделе на оне,

који омогућују приступ старосној групи, и оне везане за улазак у посебне
организације и преузимање улога и положаја у њима. Осим уласка у
пубертет, ту спадају, на пример, устоличење владара, посвећење врача или
рукоположење свештеника, монашки постриг у хришћанској традицији или
увођење у храмовну службу паганских храмова у антици.
-Особености биолошког и друштвеног пубертета. Биолошко, сексуално и
социјално сазревање не стоје обавезно у нераскидивој вези, а прописи
поводом уласка у пубертет се разликују међу културама и епохама. Отуда се
обреди иницијације не могу називати обредима полне зрелости, али свакако
спадају у оне који разграничавају асексуални од сексуалног света.
-Такође постоје разлике и у варијацијама међу половима, јер су полне и
друштвене улоге мушкарца и жене неједнаке сложености. Ако се томе додају
и схватања у различитим културама, варијације се умножавају.
-Из свих поменутих разлога физиолошки пубертет се врло тешко датира.
Због тога се ово разликовање физиолошког и друштвеног пубертета може
изједначити са оним биолошког (крвног) и друштвеног сродства и физичке и
друштвене зрелости (пунолетства).
-Примери овог разликовања код разних народа.
-Обрезивање као посебна врста обреда иницијације, која има више димензија,
због чега се сврстава у више врста. Најважније су да представља важан обред
иницијације, али и одстрањења дела тела, којим се мењају физичке
особености појединца. Због ове друге особености, он је сродан обредима
везаним за одсецање или нарастање дела физичког тела, попут првог сечења
косе или избијања првих зуба. У ту групу спадају сви обреди сакаћења,
жигосања, расецања или одсецања делова физичког тела: бушење ушију,
носне преграде, обрезивању девојака, тетовирању, чак и преобликовању косе.
Будући да оваква физичка интервенција оставља трајан траг, онда је такав и
њен друштвени смисао – пријем новог члана у друштво (или његов сегмент)
је коначан.
-Обрезивање не стоји у вези са полним сазревањем ни размножавањем.
Узраст, у ком се врши, је врло растегљив; пракса је раширена и код народа
који не познају физиолошки механизам људског размножавања; и зато што
смањује сексуално задовољство. Разлог је друге врсте: одстрањивање сваког
дела тела који умањује разлике међу половима.
-Обреди сакаћења су средство коначне диференцијације, разликовања и
разграничавања, као што различити костими, маске или бојење тела
представљају вид привремене диференцијације. Ти се поступци понављају
приликом сваке промене у животу појединца.
-Примери различитих обреда иницијације тотемских група код аустралијских
племена и других народа. Они су овде представљени симболичким умирањем
појединца за један статус и рађањем за други, па су стога праћени и разним
церемонијама.
-Посебан вид ових обреда представљају они којима се појединац уводи у
тајно друштво. Иако веома наликују тотемским, чак имају неке магијске и
религијске црте, њихов циљ није остварење утицаја над природним силама,
већ привредне и политичке моћи друштва, дакле, људског света.
-Примери из незнабожачких и предцивилизацијских култура и народа.
-Посебан облик ове врсте обреда иницијације представљају обреди пријема у
хришћанству и исламу, као и античке мистерије цивилизација древног
Истока, Грчке и Рима, међу којима је било и доста прожимања и културне
дифузије. Заједнички им је прелазак из профаног у сакрални свет.
-Пример елеусинских мистерија, ток и етапе. Примери других античких
култова.
-Римокатолички ритуал крштења. Пријем у ислам.
-Прелазак из једне религије у другу.
-Пријем у монашке редове у различитим једнобожачким религијама.
-Ритуал посвећења храмовних блудница у антици.
-Ритуали везани за улазак у сталеж, касту и занимање. Иако се положај
појединца у њима наслеђује рођењем, он мора да прође неке симболичке
обреде како би постао пуноправан члан. У њима је средишњи обред
одвајања, праћен табуима. Примери из различитих култура и временских
епоха.
-Посебан облик ове врсте обреда представља увођење у чин врача, шамана и
свештеног лица, а има извесне сличности и са крунисањем поглавице или
краља, чином који има и сакралну димензију, а не само друштвену,
политичку. Примери церемонија постављања фараона и поглавица неких
афричких народа.
-Посебан облик обреда прелаза је протеривање, изгнанство и
екскомуникација, пример обреда одвајања, десакрализације, рашчињења,
деградације и изопштења. Овај обред има исту формалну структуру али
супротног смера.
-Етапе ових обреда имају своје препознатљиве фазе сваког обреда прелаза,
при чему је посебно важан прелазни период искушеништва, кога прате
различити обичаји, од једне до друге културе, народа и племена. Прелазни
период, као најосетљивији, истовремено представља територију „ничије
земље‟, на којој и током кога су заустављени редовни нормативни процеси и
укинута правила свакодневног понашања.