Motivacija učenika i nastavnika

Мотивацију за професионалну активност универзитетског наставника стручњаци менаџмента

схватају као динамичан и континуиран процес који води ка трансформацији и развоју наставника
као специјалисте високог нивоа. Поред тога, мотивација варира у зависности од фактора као што
су услови рада, материјално задовољство и животне околности.

Дакле, професионална мотивација се може посматрати као комплекс различитих друштвених

фактора, при чему значај неких мотива може бити стабилан током читаве каријере наставника,
док су други мобилни и могу постати узрок унутрашњих мотивационих противречности.

Очекивања и мотивација

Процена мотивације наставника могућа је анализом очекивања учесника у образовно-васпитном

процесу. На пример, истраживачи Е. Е. Акулина и Н. Б. Схмелева су открили да студенти од
наставника очекују високо професионално знање и развијене психолошке квалитете. Према
мишљењу студената, квалитети неопходни за савременог универзитетског наставника су:

● висок професионализам - 89,4% анкетираних студената;

● једноставност и приступачност презентације материјала - 88,7%;

● објективност у процени знања - 79,9%;

● љубазност према студентима - 78,4%;

● смисао за хумор - 78,4%;

● широки научни хоризонти - 73,9%;

● високи морални квалитети – 50,5%.

Заузврат, менаџмент универзитета није заинтересован за пасивне наставнике и слаб рејтинг

универзитета. Конкурентно окружење је потребно како би се, уз раст основних плата наставног
особља, стално повећавали и квалификациони услови за радна места.

Како је студија потврдила, професионалну групу младих наставника и научника карактерише

жеља да унапреди свој професионални статус. Пре свега, то је због жеље да се побољша
друштвени положај у друштву.

Сходно томе, очекивања у све три групе укључене у образовни процес се преклапају. Слика
очекивања студената одговара листи квалитета савременог активног писца, једном речју -
идеалног наставника, у суштини имиџа који сликају универзитетски челници. Представници
наставног особља схватају раст професионалног статуса као одређену комбинацију ове слике са
моћима и могућностима (ширење слобода, академска мобилност, раст прихода), који у
будућности омогућавају приступ високим позицијама.

Мотивациони фактори за младе наставнике

Могућности младог научника на универзитету ограничене су бројним факторима и ризицима,

субјективним и објективним.

Објективни фактори:

корпоративна култура универзитета, која или подржава или отежава кретање на научној и
каријерној лествици;

неједнакост у приступу високим научним, наставним или службеним позицијама;

старосна дискриминација, изражена у ограничавању права на универзитету за дату

социодемографску и социо-професионалну групу;

неусклађеност прихода и обима посла

немогућност да се економски такмиче са многим другим професијама.

Субјективно:

присуство или одсуство веза у научној и стручној заједници младог специјалисте;

диференцијација према социо-економским параметрима у научном и педагошком окружењу

младих (да би унапредили своје квалификације, многи млади универзитетски наставници често
морају да траже екстерне изворе финансирања);

истраживачка пасивност изазвана свешћу младог наставника о његовој потреби за високим

образовањем;

низак друштвени статус због ниских примања, недостатка нормалних услова за живот итд.

Сходно томе, да би се развила одржива мотивација код младих универзитетских наставника и

научника, неопходно је створити одређене услове, као што је повећање престижа универзитетске
науке; учешће младих у истраживачким активностима; привлачење младих представника
универзитетске науке у научне и иновативне активности и инвентивно стваралаштво; укључивање
младих у научне пројекте и развоје за решавање актуелних проблема у различитим областима
науке.