PSIHOLOGIJA

YU ISSN 0048-5705 UDC 159.9 Vol. 53(4) 319–430

Special issue
Problematic behaviors related to Internet and digital
technology use Part II
Edited by Dejan Stevanović*

* Acknowledgment. In preparation of this issue, I want to express my thanks to Vladimir

Hedrih, the Editor-in-chief, for ongoing advice and support and to Damjana Panić for editorial
management. I also thank our reviewers for dedicating their precious time.
 CONTENTS

PROBLEMATIC INTERNET AND FACEBOOK USE AND ONLINE GAMING

AMONG UNIVERSITY STUDENTS: AN EXPLORATORY STUDY
Paulo Dias, Irene Cadime, José Antonio García del Castillo, Juan Carlos Marzo,
Álvaro García del Castillo-López, and Carmen López Sánchez. . . . . . . . . . . . . . . . 319
RELATIONSHIP OF PROBLEMATIC INTERNET USE
AND POSITIVE ORIENTATION INDICATORS IN ADOLESCENTS
Darko Hinić, Marija Zotović, Mirjana Beara, and Gorana Rakić-Bajić. . . . . . . . . 341
PROBLEMATIC MOBILE PHONE USE AMONG ADOLESCENTS
WITH MILD INTELLECTUAL DISABILITY
Nenad Glumbić, Branislav Brojčin, Vesna Žunić-Pavlović,
and Mirjana Đorđević . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 359
EMPATHY AND GENDER EFFECTS ON CYBER-VIOLENCE
AMONG CROATIAN YOUTH
Daniela Šincek, Ivana Duvnjak, and Jasmina Tomašić Humer . . . . . . . . . . . . . . . . 377
PROCRASTINATION ON SOCIAL NETWORKS:
TRIGGERS AND COUNTERMEASURES
Abdulaziz Alblwi, John McAlaney, Majid Altuwairiqi,
Angelos Stefanidis, Keith Phalp, and Raian Ali . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 393
PROBLEMATIC INTERNET USE:
MEDIA PORTRAYAL ACROSS EIGHT COUNTRIES
Magda Marczak, Biljana Gjoneska, Julius Burkauskas, Vasiliki Daskalou,
Katerina Flora, Shang Gao, Ying Li, Vilma Liaugaudaite,
Marijana Markovikj, Marc Roelands, Pavel Smrz, and Piedade Vaz-Rebelo . . . . . 411
PSIHOLOGIJA, 2020, Vol. 53(4), 319–340 UDC: 077:159.922.8.07(469)
© 2020 by authors 316.6-057.875:[004.42:795(469)
DOI: https://doi.org/10.2298/PSI190129012D

Problematična upotreba Interneta i Fejsbuka i igranje online igara kod

studenata: Eksplorativna studija
Paulo Dias1, Irene Cadime1,2, José Antonio García del Castillo3, Juan Carlos
Marzo3, Álvaro García del Castillo-López3, and Carmen López Sánchez4
1
Catholic University of Portugal, Portugal
2
Minho University, Portugal
3
University Miguel Hérnandez, Spain
4
University of Alicante, Spain

Tehnološki napredak je postavio nove izazove i probleme pred zakonodavce i istraživače. U

naučnoj literaturi je u toku diskusija oko toga da li se zavisnosti od Interneta, Fejsbuka i onlajn
kompjuterskih igara mogu smatrati poremećajima koji spadaju u grupu pravih poremećaja
zavisnosti, ili se radi o manifestacijama opštije zavisnosti od informacionih tehnologija. Cilj
ovog istraživanja je da ispita polne razlike u odnosu na problematičnu upotrebu Interneta,
Fejsbuka i onlajn igara, kao i (međusobnu, prim. prev.) nezavisnost ovih fenomena. Uzorak
se sastojao od 500 studenata koji su popunili sociodemografski upitnik, Test zavisnosti od
Interneta (eng. the Internet Addiction Test), Bergensku skalu zavisnosti od Fejsbuka (eng.
Bergen Facebook Addiction Scale) i Skalu onlajn igranja (eng. Online Gaming Scale).
Mladići su imali više problema sa online igranjem i više problematične upotrebe Interneta i
Fejsbuka. Bifaktorski model sa jednim opštim i tri specifična faktora – problematično onlajn
igranje, problematična upotreba Interneta i problematična upotreba Fejsbuka je pokazao
najbolje uklapanje u podatke. Međutim, količina specifične varijanse objašnjene faktorima
problematične upotrebe Interneta i Fejsbuka je bila niska, dok je količina specifične varijanse
objašnjene faktorom problematičnog onlajn igranja bila visoka. Shodno tome, izgleda da
problematično onlajn igranje ima posebnije karakteristike nego druga dva ispitivana oblika
bihejvioralne zavisnosti.
Ključne reči: Problematična upotreba Interneta, Problematična upotreba Fejsbuka, poremećaj
igranja komjuterskih igara, bifaktorsko modelovanje, digitalne bihejvioralne
zavisnosti
PSIHOLOGIJA, 2020, Vol. 53(4), 341–357 UDC 077:159.922.8.072(497.113)"2016/2017"
© 2020 by authors 316.622-053.6:077(497.113)"2016/2017"
DOI: doi: https://doi.org/10.2298/PSI190720018H

Povezanost problematične upotrebe Interneta i

indikatora pozitivne orijentacije kod adolescenata
Darko Hinić1, Marija Zotović2, Mirjana Beara3 i Gorana Rakić-Bajić4
1
Prirodno-matematički fakultet i Filološko umetnički fakultet,
Univerzitet u Kragujevcu, Srbija
2
Filozofski fakultet, Odsek za psihologiju, Univerzitet u Novom Sadu, Srbija
3
Departman za filozofske nauke, Državni Univerzitet u Novom Pazaru, Srbija
4
Fakultet medicinskih nauka, Univerzitet u Kragujevcu, Srbija

U ovom radu se ispituje model koji povezuje problematičnu upotrebu Interneta (PUI) i
pozitivnu orijentaciju (tj. njene indikatore: zadovoljstvo životom, samopoštovanje i optimizam)
u populaciji adolescenata. Uzorak su činila 1263 adolescenta (59.5% devojaka; Mstarost = 16.85
[SD = 1.01] godina), iz četiri gimnazije i šest srednjih stručnih škola u Vojvodini, Srbija.
Korišćene su sledeće skale: Skala problematčne upotrebe Interneta, Skala zadovoljstva
životom, Skala optimizma i pesimizma i Rozenbergova skala samopoštovanja. Ispitivani
model ukazuje da su ekstrahovane varijable dobri prediktori problematične upotrebe Interneta
i da objašnjavaju 20% ukupne varijanse. Pesimizam se pokazao najboljim pojedinačnim
prediktorom problematične upotrebe interneta (sa najvišim parcijalnim doprinosom u
objašnjenju varijanse problematične upotrebe Interneta u odnosu na druge prediktore u
testiranom modelu, prim. prev.). U budućim istraživanjima treba ispitati efekte situacionog
konteksta na povezanost faktora mentalnog zdravlja i problematične upotrebe Interneta.
Ključne reči: adolescenti, pozitivna orijentacija, pesimizam, problematična upotreba Interneta
PSIHOLOGIJA, 2020, Vol. 53(4), 359–376 UDC 316.776-053.6-056.36:159.922.8.072(497.11)
© 2020 by authors 316.624.3-053.6-056.36:621.395.721.5(497.11)
DOI: https://doi.org/10.2298/PSI190729014G

Problematična upotreba mobilnih telefona

kod adolescentata sa lakom intelektualnom ometenošću
Nenad Glumbić, Branislav Brojčin, Vesna Žunić-Pavlović
i Mirjana Đorđević
Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija

Ovo istraživanje je sprovedeno u cilju utvrđivanja učestalosti i prediktora problematične

upotrebe mobilnih telefona kod adolescenata sa lakom intelektualnom ometenošću (LIO)
i adolescenata tipičnog razvoja (TR). Uzorkom je obuhvaćeno 623 adolecenata TR i 67
adolescenata sa LIO. U istraživanju su korišćeni sledeći instrumenti procene: Skala za
pocenu problematične upotrebe mobilnih telefona, Skala za procenu usamljenosti i socijalnog
nezadovoljstva, kao i Rozenbergova skala samopoštovanja. Problematična upotreba
mobilnih telefona utvrđena je kod 11,9% ispitanika sa LIO i 9,8% ispitanika TR, ali je u
grupi ispitanika sa rizičnom upotrebom mobilnih telefona bilo dvostruko više onih sa LIO
(20,9%), nego ispitanika TR (10,2%). Problematična upotreba mobilnih telefona je povezana
sa dužinom i učestalošču njihovog korišćenja, ženskim polom, mlađim uzrastom, nižim
nivoom samopoštovanja i višim nivoom usamljenosti. U ovom istraživanju je pokazano da
su adolescenti sa LIO skloniji problematičnoj upotrebi mobilnih telefona budući da gotovo
trećina ispitanika iz ovog poduzorka pripada grupi problematičnih ili rizičnih korisnika ovih
uređaja.
Ključne reči: mobilni telefon, usamljenost, samopoštovanje, intelektualna ometenost
PSIHOLOGIJA, 2020, Vol. 53(4), 377–392 UDC 159.922.8.072:795(497.5)"2015"
© 2020 by authors 795:316.613.434-053.6(497.5)"2015"
DOI: https://doi.org/10.2298/PSI190801002S

Empatija i efekat pola na sajber nasilje

među mladima u Hrvatskoj
Daniela Šincek, Ivana Duvnjak i Jasmina Tomašić Humer
Departman za psihologiju, Filozofski fakultet, J. J. Strossmayer,
Univerzitet u Osijeku, Hrvatska

U ovom radu se ispituje efekat pola i afektivne i kognitivne empatije na sajbernasilje među
mladima. Podaci se odnose na 396 adolescenata (202 [51%] ženskog pola), uzrasta od 12 do
19 godina, koji su popunjavali upitnike za procenu empatije i sajbernasilja. Analize (2x2x2;
vršenje i doživljavanje sajbernasilja kao zavisne varijable) su pokazale da učesnici sa niskim
nivoom empatije (bilo kognitivne, bilo afektivne) čine više sajbernasilja, dok oni sa niskim
nivoom kognitivne empatije doživljavaju više sajbernasilja. Mladići sa niskim nivoom
empatije čine više sajbernasilja u odnosu na preostale tri grupe (muškaraca s visokim nivoom
empatije i ženskih učesnika i sa visokim i sa niskim nivoom empatije). Rezultati ukazuju da
obe komponente empatije mogu biti protektivni faktori u odnosu na vršenje sajbernasilja, dok
je viši nivo kognitivne empatije povezan sa nižim nivoom doživljavanja sajbernasilja.
Ključne reči: sajbernasilje, afektivna empatija, kognitivna empatija, pol, adolescenti
PSIHOLOGIJA, 2020, Vol. 53(4), 393–410 UDC 316.776:077.5
© 2020 by authors 004.774.1:316.62
DOI: https://doi.org/10.2298/PSI190902016A

Prokrastinacija na socijalnim mrežama:

okidači i odbrambene mere (protivmere)
Abdulaziz Alblwi1, John McAlaney1, Majid Altuwairiqi2,
Angelos Stefanidis1, Keith Phalp1, and Raian Ali3
1
Faculty of Science and Technology, Bournemouth University, United Kingdom
2
College of Computer and Information Technology, University of Taif, KSA
3
College of Science and Engineering, Hamad Bin Khalifa University, Qatar

Prokrastinacija na društvenim mrežama (eng. social networking sites; SNS) može uticati na
akademsko postignuće i blagostanje korisnika. Društvene mreže imaju funkcije koje ohrabruju
korisnike da stalno budu na mreži npr. kroz funkcije obaveštenja. Ovakve funkcije se nekad
oslanjaju i na socijalni pritisak i navode korisnike da poveruju da se od njih očekuje da
odgovaraju odmah, a ovo može posebno biti slučaj kod onih koji imaju slabiju kontrolu impulsa
i traže povezanost i popularnost. Zastupamo stav da se društvene mreže mogu napraviti tako da u
njih budu uključene protivmere takvom ponašanju, te da mogu pomoći ljudima da bolje regulišu
upotrebu ovih sajtova. U ovom radu, predstavili smo studiju u kojoj smo kombinovali kvalitativne
(fokus grupe, dnevnik, intervjui, kodizajniranje) i kvantitativne metode (anketa sprovedena na
uzorku od 334 osobe). Kroz kvalitativnu fazu, identifikovali smo: (1) svojstva društvenih mreža
koja korisnici opažaju kao facilitatore prokrastinacije kao na primer, obaveštenja, dizajn koji
podstiče “uranjanje” korisnika i praćenje prisustva i (2) protivmere poput podsetnika, sata koji
prikazuje vreme provedeno u ćaskanju (eng. chat timer) i postavljanja ciljeva čije uvođenje
može biti olakšano kroz dizajn društvenih mreža, a u cilju sprečavanja prokrastinacije, kao i
(3) koresponednciju između karakteristika društvenih mreža koje podstiču prokrastinaciju i
protivmera. Potom smo (4) potvrdili ove rezultate i korespondenciju kroz kvantitativnu fazu, tj.
kroz anketu. Rezultati našeg istraživanja su pokazali da se protivmere mogu implementirati kao
univerzalne u sve društvene mreže na jednom ili više uređaja.
Ključne reči: društvene mreže, prokrastinacija, digitalno blagostanje, zavisnost od digitalnih
sadržaja
PSIHOLOGIJA, 2020, Vol. 53(4), 411–430 UDC 077:070(100)"2014/2018"
© 2020 by authors 004.738.5:343.4/.6]:070(100)"2014/2018"
DOI: https://doi.org/10.2298/PSI190801011M

Problematična upotreba Interneta:

prikaz u medijima u osam zemalja
Magda Marczak1, Biljana Gjoneska2, Julius Burkauskas3, Vasiliki Daskalou4,
Katerina Flora5, Shang Gao6, Ying Li7, Vilma Liaugaudaite3, Marijana
Markovikj8, Marc Roelands9, Pavel Smrz10, and Piedade Vaz-Rebelo11
1
Coventry University, United Kingdom
2
Macedonian Academy of Sciences and Arts, Skopje, Republic of North Macedonia
3
Laboratory of Behavioral Medicine, Neuroscience Institute, Lithuanian University of Health
Sciences, Palanga, Lithuania
4
Branch of Rehabilitation and Remedy for Children with Disabilities of Thessaloniki,
Welfare Centre of Central Macedonia, Greece
5
Neapolis University, Pafos, Cyprus
6
School of Business, Örebro University, Örebro, Sweden
7
School of Business Administration, Zhongnan University of Economics and Law, Wuhan, China
8
University of “Ss Cyril and Methodius” in Skopje, Institute for Sociological Political and
Juridical Research, Republic of North Macedonia
9
University College of Applied Psychology Thomas More, Antwerp, Belgium
10
Brno University of Technology, Czech Republic
11
Faculty of Psychology and Educational Sciences, University of Coimbra, Portugal

Informaciono doba je obleženo Internetom i medijima kao ključnim faktorima, te njihovim

kompleksnim interakcijama. Međutim, prepoznaje se da oni sve češće dovode do negativnih
posledica, poput problematične upotrebe Interneta (PUI) i da to nije adekvatno predstavljeno
u medijima. U ovoj studiji smo pristupili istraživanju medijske slike o problematičnoj upotrebi
Interneta putem analize sadržaja dnevnih novina sa nacionalnom distribucijom u osam
zemalja Evroazije. Istraživanje je po svojoj prirodi bilo transverzalno i uključivalo je unapred
definisane intervale tokom 2014. i 2018. godine. Pretragom (izdanja izabranih dnevnih
novina, prim. prev.) u ovom intervalu dobijeno je 212 članaka sa balansiranom distribucijom
po označenim periodima i dominantno objavljenih u najvećim zemljama. Rezultati su pokazali
da su najčešći članci sa neutralnin narativom i nacionalnim (tematskim, prim. prev.) opsegom,
a da dominiraju teme koje se tiču sajbernasilja i prekomerne upotrebe socijalnih medija. Ova
studija je pionirski pokušaj da se da mulitinacionalni i višeslojni prikaz priča koje privlače
pažnju medija, određuju zainteresovanost javnosti i usmeravaju zdravstvenu politiku.
Ključne reči: problematična upotreba Interneta, medijski prikaz, analiza sadržaja, dnevne
novine