Turbo mlazni motori

• Turbomlazni motor (engl. Turbojet) je najjednostavniji u okviru ukupnog pogona. Osnovni su

mu delovi usisnik, kompresor, komora sagorevanja, turbina i mlaznica. Prvenstveno je razvijen za
vojne lovačke avione, tokom Drugog svetskog rata. Usavršavanje mu je usko povezano sa
razvojem tehnologije otpornih legura u uslovima visokih temperatura i mehaničkih opterećenja.
Princip rada mlaznog
motora
• Rad mlaznih motora zasniva se na principu akcije i reakcije
sile (Treći Njutnov zakon). Promena brzine gasa, između
dovoda vazduha (usisnik) i odvoda sagorelih gasova
(mlaznica) stvara impuls sile (potisak), na zadnjem delu
motora, tako da se ista prenosi preko nosača njegove veze
sa vozilom (avionom), suprotnog smera od protoka (slika
dole desno). Varijanta, pod nazivom turbomlazni motor,
usisava vazduh sa kompresorom (na principu ventilatora) i
sprovodi ga u prostor za mešanje sa gorivom (komora
sagorevanja), gde se ta dobijena smeša pali i sagoreva. Pri
sagorevanju smeše vazduha i goriva (kerozina) oslobađa se
velika toplotna energija, sa visokom temperaturom gasova
koji imaju težnju da se šire, zbog čega struje sa velikom
brzinom prema jedinom slobodnom otvoru, mlaznici
motora. Kroz mlaznicu se gas ubrzava, saglasno zakonitosti
promene njenih poprečnih preseka, duž njene uzdužne ose.
Prethodno je gas, ispred mlaznice, prošao kroz lopatice
turbine i na njeno kolo preneo deo energije, koja je dalje
preneta sa vratilom za pogon kola kompresora.
• Turbomlazni motor se deli na hladnu i toplu zonu. Hladnu zonu sačinjavaju usisnik i kompresor, a toplu komora
sagorevanja, turbina i mlaznica. Saglasno odvijanju procesa, duž motora je različita i raspodela pritiska
KOMPRESOR
• Kompresor energetski pogoni turbina. Obrće se sa velikom brzinom, dodajući energiju vazdušnoj struji, a u isto vreme sabija (komprimuje) vazduh u manji
prostor (zapreminu). Komprimovanjem vazduha, povećava mu se pritisak i temperatura.
• Nekoliko tipova kompresora se koriste za turbomlazne motore i to su: aksijalni, centrifugalne, aksijalno-centrifugalni, dvostruki centrifugalni
• Kod prvih turbomlaznih motor, kompresori su ostvarivali stepen sabijanja vazduha 5:1, sada je to povećano i do 15:1
• Tačan hemijski sastav materijala može varirati zavisno o
konkretnoj leguri ili specifičnom proizvodu.
• Titanijum: Čista titanijumska legura (npr. Ti-6Al-4V)
koja se često koristi za kompresorske lopatice u
mlaznim motorima sastoji se od oko 90% titanijuma, 6%
aluminijuma i 4% vanadijuma. Ovaj odnos može varirati
u zavisnosti od specifičnih zahteva.
• Nikl-legure (Inconel): Inconel legure su nikl-bazirane
legure, a jedna od često korišćenih je Inconel 718. Ova
legura sadrži otprilike 50-55% nikla, uz dodatak kobalta,
hroma, molibdena, niobijuma i drugih elemenata.
• Nehrđajući čelik: Nehrđajući čelik se obično sastoji od
gvožđa, hroma (često iznad 10-15%), nikla i drugih
elemenata. Primer može biti AISI 316L koji sadrži oko
16-18% hroma, 10-14% nikla, 2-3% molibdena i ostale
elemente.
KOMORA ZA
SAGOREVANJE
• Komora / komore su deo turbomlaznog
motora, u kojima se sabijeni vazduh iz
kompresora meša sa gorivom (kerozinom).
Dobijena smeša se pali i burno sagoreva, na
nešto različit način u odnosu na proces u
motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Kod
klipnih motora je mešavina gasa, relativno
male zapremine, kada sagoreva pritisak
dramatično poraste. U turbomlaznom
motoru, smeša vazduha i goriva protiče
kontinualno, sa uniformnim strujanjem, kroz
komoru sagorevanja. Sa sagorevanjem
smeše, temperatura joj se dramatično
povećava, a pritisak opada za nekoliko
procenata.
• Komore za sagorevanje u mlaznim motorima
podložne su visokim temperaturama i pritiscima,
pa se koriste posebni materijali kako bi se
obezbedila izdržljivost i otpornost na ekstremne
uslove.
• Nikl-legure (Inconel): Inconel legure, poput
Inconel 718, često se koriste i u komorama za
sagorevanje. Slično kao i kod kompresora,
Inconel 718 sadrži oko 50-55% nikla, uz dodatak
kobalta, hroma, molibdena, niobijuma i drugih
elemenata.
• Superlegure: Osim Inconel-a, postoje i druge
superlegure koje se koriste u komorama za
sagorevanje. Ove legure mogu sadržavati nikl,
kobalt, hrom, molibden, volfram, tantal,
titanijum i druge elemente u različitim
kombinacijama.
• Keramički materijali: Keramički materijali,
poput keramičkih vlakana, mogu se koristiti za
termičku izolaciju i ojačavanje određenih delova
komore za sagorevanje.
• Termootporni čelici: Neki termootporni čelici,
poput čelika sa visokim sadržajem hroma i
molibdena, takođe se mogu koristiti u delovima
komore koji su izloženi visokim temperaturama.
TURBINA
• Najraniji turbomlazni motori su imali jednostepenu turbinu, danas su
najčešće trostepene. Svaki stepen turbine se sastoji od statora i rotora i jedan
i drugi imaju venac odgovarajućih lopatica. Prvi stepen turbine je izložen
strujanju gasova veće temperature i većeg pritiska, a svaki naredni stepen sa
njihovim padom (padom energije).
• Lopatice turbine se obično hlade sa vazduhom iz kompresora, kroz
unutrašnje kapilarne kanale i na taj način se štite od termičkih
preopterećenja. To obično nije dovoljno za visoke performanse motora, pa
se mnogo ulaže i na istraživanje visoko otpornih materijala
• Nikl-legure (npr. Inconel 718): Superlegure: Titanijumske legure (npr. Ti-6Al-4V):

• Nikl (Ni): 50-55% • Nikl (Ni) • Titanijum (Ti): 90%

• Hrom (Cr): 17-21% • Kobalt (Co) • Aluminijum (Al): 6%

• Gvožđe (Fe): Ostatak • Hrom (Cr) • Vanadijum (V): 4%

• Niobijum (Nb): 4.75-5.5% • Molibden (Mo)
• Molibden (Mo): 2.8-3.3%
• Titanijum (Ti)
• Titanijum (Ti): 0.65-1.15%
• Volfram (W)
• Aluminijum (Al): 0.2-0.8%
• Tantal (Ta)
• Kobalt (Co): 1.0% maksimalno
MLAZNICA

• Posle prolaska kroz turbinska kola,

gasovi se šire kroz izduvnu mlaznicu, po
projektovanoj zakonitosti, u težnji da im
se izjednači pritisak sa spoljnim
atmosferskim. U tome procesu širenja,
dostižu veliku brzinu iza aviona. Kod
konvergentne mlaznice, postepeno se
sužavaju poprečni preseci u najuže
„grlo“. U njemu se postiže brzina zvuka i
dalje gas nastavlja da struji sa
nadzvučnom brzinom, do izlaza u trag iza
aviona.
• Nažalost, precizno navedeni hemijski
sastavi za određene komponente
avionskih motora (kao što su kompresori,
komore za sagorevanje, turbine i
mlaznice) često su strogo čuvane
poslovne tajne proizvođača i nisu javno
dostupne. Međutim, općenito, materijali
koji se koriste u ovim komponentama
moraju zadovoljiti visoke zahteve za
otpornost na visoke temperature, pritisak,
koroziju i trošenje.
• Superlegure koje sadrže nikl i kobalt
često se koriste zbog svoje otpornosti na
toplotu, koroziju i visoku čvrstoću.
Titanijumske legure su takođe popularne
zbog svoje niske mase i dobre otpornosti
na koroziju.
• Keramički materijali, kao što su
aluminijum oksid ili silicijum nitrid,
mogu se koristiti u mlaznicama zbog
svoje visoke toplotne izdržljivosti i
otpornosti na habanje.
• Primarni cilj mlaznice je, da se gas pod pritiskom u
motoru, u skučenoj zapremini, maksimalno ubrza u
najužem delu mlaznice (grlu), zatim da se isti proširi
u izlaznu struju i izjednači sa atmosferskim pritiskom.
To mu daje veliku količinu kretanja, odnosno veliki
potisak za pogon aviona.
• Na motorima bez dopunskog sagorevanja mlaznice su
fiksne geometrije, jer razlika atmosferskog pritiska u
okviru operativnih visina leta pravi malu razliku u
unutrašnjoj aerodinamici motora i mlaznice
promenljive geometrije bi bile nepotreban i skup
luksuz.
• Mnogi vojni borbeni motori sadrže
dopunsko sagorevanje u svome izduvnom sistemu i
moraju imati promenljivu geometriju poprečnog
preseka grla. Kada je dopunski sistem uključen, grlo
mlaznice mora biti povećano, za protok dodatnih
izduvnih gasova
ZANIMLJIVOSTI
• Efikasnost: Mlazni motori su poznati po svojoj visokoj
efikasnosti u visokim visinama. Njihova efikasnost se povećava sa
povećanjem visine leta jer je potrebna manja količina goriva za
istu razdaljinu.
• Rakete: Iako se često povezuju s avionima, mlazni motori se
takođe koriste u raketama. Mlazni motori za rakete često
omogućavaju brzo ubrzanje u svemiru.
• Povratak u atmosferu: Mlazni motori se koriste i u konceptima
za povratak u atmosferu kod svemirskih letova, gde se omogućava
kontrolisano sletanje letelice.
• Elektroaerodinamika: Istraživanja su u toku kako bi se razvile
električne letelice sa sustavima električnih mlaznih motora. Ovi
elektroaerodinamički sistemi imaju potencijal za smanjenje
emisija i buke, otvarajući put ka održivijoj avijaciji.
• Inteligentna autonomija: Sa napretkom veštačke inteligencije,
mlazni motori i vazduhoplovi se sve više opremaju autonomnim
sistemima i sofisticiranim algoritmima za poboljšanje efikasnosti,
bezbednosti leta i autonomnog upravljanja u različitim uslovima.
HVALA VAM NA PAŽNJI!!!

Nemanja Popović MP 64/2023

 IZVORI

Wikipedia -
https://sr.wikipedia.org/sr-el/Турбомлазн
и_мотор
ChatGpt - https://chat.openai.com
Aircraft Science -
https://www.youtube.com/@AircraftScien
ce

Slike preuzete sa -
https://www.pinterest.com