Medjunarodne finansijske institucije i njihov znacaj u razvoju svetske privrede

Nastanak medunarodnih finansijskih institucija

Na poruenim temeljima posle Drugog svetskog rata javila se potreba za uspostavljanjem medunarodnog monetarnog sistema, radi ublaavanja potresa koje je nastalo dugogodinjim ratovanjima u kojima je dolo do iscrpljenosti privreda to je svakako ostavilo traga i na medunarodnu saradnju i razvoj. Prva konferencija odrana 1944 u Bretton Woodsu u SAD-u na kojoj su osnovane dve organizacije za medunarodnu i monetarnu saradnju. Medunarodni monetarni fond(MMF)- INTERNATIONAL MONETARY FUND (IMF) Medunarodna banka za obnovu i razvoj - INTERNATIONAL BANK FOR RECONSTRUCION AND DEVELOPMNET (IBRD) Krajem Drugog svetskog rata mnoge zemlje su bile spremne da se ukljuce u razvoj medunarodne monetarne saradnje, cak i ako bi to ogranicavalo njihovu slobodu u oblasti monetarne politike. Polo se od stanovita da zemlje samo zajednickom akcijom mogu ublaiti potrese posleratne ekonomske krize a na osnovu iskustva posle Prvog svetskog rata. Zadatak fonda je u osnovi bio da ublai posledice rata, koje su ostavile traga na funkcionisanje medjunarodnog sistema, odnose medu zemljama, i uspostavljanje bolje medunarodne monetarne i finansijske situacije izmedju zemalja. Obe novonastale organizacije su imale u sutini razlicite konkretne zadatke ali je ipak obezbedjena komplementarnost u poslovanju ovih organizacija.

Medunarodni monetarni fond i njegova organizacija

MMF je trebalo da obezbedi saradnju u oblasti medunarodnih placanja, politike deviznih kurseva, i izdavanje kratkorocnih kredita onim zemljama koje imaju problema sa neuravnoteenim platnim bilansom. IBRD je trebalo da obezbedi dugorocne kredite kojima ce omoguciti obnovu i razvoj privreda

zemalja clanica MMF-a koje su bile unitene nakon rata, za koje nije bio zainteresovan privatni kapital zbog neprofitabilnosti i visokog rizika ulaganja(npr. infrastruktura.) MMF je izgradjen na osnovu dva plana: 1. Kejnzov plan (britanski plan) delimicno je posluio kao dopuna za izgradnju MMf-a Kejnzov plan je predvidjao stvaranje madunarodne unije i madunarodne monetarne jedinice koja bi se zvala BANKOR cija bi vrednost trebalo da bude fiksna i izraena u zlatu i da se pariteti nacionalnih valuta u bankor, a svaka promena pariteta bi se mogla izvriti samo uz saglasnot unije. 2.Vajtov plan (americki plan) u potpunosti prihvacen. Vajtov plan je predvidao formiranje medunarodnog stabilizacionog fonda gde je bilo predvideno formiranje medunarodne monetarne jedinice UNITAS, cija bi vrednost bila deset dolara u zlatu. Za promenu pariteta nacionalnih valuta koji je odreden u odnosu na unitas, bila bi potrebna takode saglasnot fonda. Iako su planovi i ciljevi mmf-a mnogo vie od taksativno nabrojanih reenja, moramo napomenuti da se njihova primena i dejstvo ne iscrpljuje u nekoliko glavnih tacaka kao i da je polje delovanja mnogo ire na medunarodnom i unutranjem planu.

Planovi mmf-a : 1) Obezbedivanje saradnje u oblasti medunarodnih placanja. 2) Regulisanje politike deviznih kurseva 3) Kratkorocni krediti za uravnoteenje platnih bilansa. Kao to vidimo planovi mmf-a prostiru se pre svega na medunarodni plan ali preko njega na stabilizaciju unutranje ekonomske situacije zemalja ucesnica.

Ciljevi : 1) Unapredenje medunarodne saradnje konsultacijama i reavanjem monetarnih problema. 2) Proirivanje medjunarodne trgovine, rast zaposlenosti, dohotka, kao i proizvodnje. 3) Stabilizacija deviznih kurseva i sprecavanje konkurentske depresijacija (pad vrednosti jedne valute u odnosu na drugu na deviznom tritu) 4) Multilateralizam u medunarodnim placanjima za tekuce transakcije i uklanjanje deviznih ogranicenja koja usporavaju rast medunarodne trgovine. 5) Obezedivanje finansijskih kratkorocnih sredstava za pomoc zemljama clanicama, radi uravnoteavanja platnog bilansa. 6) Smanjenje platno-bilasnih neravnotea. Za svaku zemlju odredena je kvota koja se uplacuje u fond da bi se postalo clan mmf-a, ta kvota iznosi 25% u Specijalnim pravima vucenja (special drawing rights SDR) ili u konvertibilnim valutama(tih 25% je u zlatu ili dolarima). Ostali deo se uplacuje od 75% se uplacuje u nacionalnoj valuti. Da bi shvatili funkcionisanje kvota moramo znati ta predstavlja SDR. Specijalna prava vucenja

predstavljaju sinteticku valutu cija je vrednost pocev od 1.1.1999god. odredena kao ponderisani prosek valuta americkog dolara, eura, japanskog jena i britanske funte. Uvodenjem SDR-a nastojalo se ubalaiti uticaj meduvalutni promena koje uticu na poslovanje MMF-a. Iz tih razloga obracunavanje se vri u SDR-u a njegova revizija, tj. revizija kvota je poeljna na svakih pet godina. Od velicine kvote zavisi mogucnost dobijanja kredita broj glasova, i udeo pri raspodeli novokreiranih SDR. Svaka zemlja raspolae po 250 osnovnih glasova i jo po jedan glas na svakih uplacenih 100 000 SDR na osnvu kvote.

Organizacija MMF-a
Najvii organ fonda je ODBOR GUVERNERA, u ovom odboru svaka zemlja ima jednog predstavnika i jednog zemenika. Prema pravilu sastaju se jednom godinje da bi se usvojio godisnji izvetaj i zavrni racun i doneo odluke iz svojih nadlenosti. ODBOR IZVRNIH DIREKTORA (board of executive directors) Odbor cine 24 izvrna direktora koji rukovode poslovima fonda. Od 24 izvrna direktora osmoricu imenuju zemlje sa najiviim kvotama u MMF-u (SAD, Velika Britanija, Nemacka,Francuska,Japan,Saudijska Arabija,Rusija i Kina). Ostalih esnaest direktora biraju druge zemlje clanica po grupama koje se nazivaju constituency. Na celu odbora izvrnih direktora je GENERALNI DIREKTOR (managing director). Do 1999god. na celu je bio francuz Miel Kamdesi, ali je podneo ostavku tako da od marta 2000-te, novi direktor je nemac Horst Keler.

Kredititi MMF- a
Clanice koje se suoce sa deficitom platnog bilansa mogu racunati na kredite MMF-a pod odredjenim uslovima. Mogucnost dobijanja kredita pre svega zavisi od velicine kvote date zemlje. Zaduivanje kredita moe dostici i iznos od 100% kvote date zemlje i to u cetiri trane po 25%. Prva kreditna trana moe se dobiti lako u slucaju da je potrebana za pokrivanje deficita platnog bilansa. Tih 25% su clanice uplatile pri pristupanju u fond,bilo u zlatu bilo u konvertibilnim valutama pa su to fakticki i njihovo depoziti. Ostale tri kreditne faze su uslovljenje na taj nacin sto svaka zemlja mora da se dogovori sa MMF-om o programu prilagodavanja a to su:(1) - mere fiskalne politike - mere devizne politike - mere monetarne politike - mere trgovinske politike zarad popravljanja platno bilansnih situacija, zbog cega je i odobren kredit. Taj period moe trajati od jedne do tri godine, stim sto otplata pocinje nakon tri godine i tri

meseca od kada su dobijena kreditna sredstva a otpalata se zavrava pet godina od tog trenutka. Otplata se vri u osam kvartalnih rata u ukupnom roku od pet godina. Sve te obaveze o dogovorenom programu prilagodjavanja stabilizacioni program, unose se u pismo o namerama koje se dostavljaju fond ______________________________________________________________________________ _____________________ (1)Uvod u medjunarodnu ekonomiju, dr.B.Pelevic, mr.Vladimir Vuckovic, dr. Predrag Jovanovic.

Pismo o namerama
Pismo o namerama predstavlja akt koji suvereno donosi zemlja clanica, ali ipak sadri sugestije fonda o ekonomskoj politici koju data zemlja treba da sprovodi ako eli podrku fonda. Stabilizacini fondovi koji se predlau dunicima vode pre svega racuna o ekonomskoj politici kakva bi trebala da bude da bi se moglo obezbediti dovoljno deviza za vracanje duga, a dugorocni interesi razvoja te zemlje ostaju u drugom planu.

Stand by aranmani
Pored obicnih pozajmica cesto se koriste i stand by aranmani koji su ustvari krediti u pripravnosti. Ovde je rec o odobravanju okvirnog iznosa kredita, koji zemlja moe da korisiti u odredjenom periodu u zavisnosti od potreba i od toga da li sprovodi stabilizacioni program koji je prethodno ugovoren sa fondom. Fond periodicno nadgleda kakvi se rezultati ostvaruju u platno bilansnom stanju, povecanju monetarnih rezervi, ogranicavanju unutranje potronje i kako se odvija umanjivanje stepena zaduenosti zemlje. Velicina stand by aranamana zavisi od potreba zemlje tj. koliko joj treba toliko moe da dobije samo pod uslovom da stabilizacioni plan tj. program bude dogovoren i odobren od fonda. U svetskoj privredi dolazi do velikih promena, a to pored vec namenutih kredita namece i neke nove vrste kao to su: 1. Olakice za kompezantorno finansiranje(olakice za kompezantorno finansiranje compensatory finansing facility) 2. Olakice za kompezantorno finansiranje i nepredvidive slucajeve CCFF (compensatory and contingency finansing facility) 3. Olakice za finansiranje tampon zaliha ( buffer stock financing facility) 4. Naftne olakice( oil facility) 5. Pozajmice iz starateljskog fonda (trust fund) 6. Olakice za strukturno prilagodjavanje SAF (structural adjustment facility) 7. Povecane olakice za strukturno prilagodjavanje ESAF (enhancend struktural adjustment facility) 8. Proirene fondove olakica EFF (extended fund facility) 9. Dodatne finansijske olakice politika uvecanog pristupa koja je zamenila dodatne finansijske

olakice kreditita za pomoc u vanrednim situacije. 10. Od 1993 uvedene su olakice za sistematsku transformaciju STF (sistemic transformation facility) za zemlje u tranziciji u kojoj se i mi sada nalazimo Ukupan iznos kredita koji jedna zemlja moze dobiti od MMF-a od redovnih izvora ogranicen je na 100% kvote ili 300% ukupne, i u izuzetnim prilikama krediti mogu iznositi i do 500% kvote. 31.01.2001 ukupan iznos kredita koji je fond odobrio svojim clanicama, njih 91 iznosi 50.5 milijardi SDR-a tj 65milijardi dolara.(2) (2) podaci koriceni sa interneta

Medunarodna banka za obnovu i razvoj

Medunarodna banka za obnovu i razvoj International Bank for Reconstruction and Development IBRD, osnovana je kada i MMF 1944 god. u Breton-Vudsu. Pod njenim okriljem razvijene su tri finansijske institucije, afilijacije Banke: Medjunarodna finansijska organizacija IFC osnovana 1956 godine. Medunarodno udruenje za razvoj - IDA osnovana 1960 godine. Multilateralna agencija za garantovanje investicija - MIGA osnovana 1988god. Cilj IBRD institucije lei u mogucnosti kreditiranja onih projekata koji su znacajni za nacionalnu privredu i nacionalnu infrastrukturu. Tu privatni kapital ne kanalie svoja sredstva jer ulaganja u ovu delatnosti pre svega nisu neposredno profitabilni a sa druge strane povecan je stepen rizika. Banka iz ovog ugla nije konkurent privatnom kapitali vec ostvaruje povoljnije uslove za plasman privatnog kapitala i njegovu vecu profitabilnost. Banka je organizovana u vidu akcionarskog drutva. Pocetni kapital je osnovan u pocetku prodajom 100 000 akcija od po 100 000 dolara. Udeo pojedinih zemalja tj. njihovih kvota uslovljen je njihovom ekonomskom snagom. Clanice su uplacivale 20% od kvote ciji je deo cinio 2% u zlatu a 18% u dolarima. Ostali deo 80% cuva se kod centralne banke date zemlje na posebnom racunu, a poloena sredstva slue kao rezerva za pokrice obaveza tj. kao sredstvo obezbedenja Banke.

Organi banke su : Odbor guvernera Odbor izvrnih direktora (Executive Directors) Predsednik Odbor guvernera cine po jedan clan svake zemlje, sastaju se jednom godinje radi usvajanjea godinjeg izvetaja i zavrnog racuna, izabrao direktore i reavao pitanje iz nadlenosti. Odbor izvrnih direktora (Executive Directors) cini telo od 24 clana, pet clanova biraju zemlje sa najvecim izborom kvota, a ostalih 19 biraju izborna tela, a mandat im traje dve godine. Sredstva banke poticu iz cetiri osnovna izvora : uplaceni deo kvota zemje clanice, zaduivanje na medunarodnom finansijskom tritu, povracaj datih kredita, i ostvareni dohodak.

Procentualno gledano najvie sredstava potice od zaduivanje Banke na medunarodnom tritu. Ova zaduenja vre se prodajom svojih hartija od vrednosti kod vlada pojedinih zemalja, njihovih centralnih banaka kao i njohovih poslovnih banaka. Hartije od vrednosti su jako atraktivne na finansijskom tritu jer zemlje clanice garantuju svojim kvotama, ali i investicije banke su strogo kontrolisane i birane od strane eksperata IBRD-a. Banka odbrava zajmove prvenstveno za finansiranje konkretnih projekata a rede za opte razvojne potrebe, dakle vodi se prvenstveno racuna da taj projekat doprinosu razvoju zemlje ali i da obezbeduje urednu otplatu sredstava. Kredite uzimaju agencije, banke ili drugi subjekti, ali iza svih projekata vlada je garant. Krediti se daju na rok otplate prosecno oko 20god, uz grejs period od prosecno pet godina. Znacaj banke i kredta lei u finansiranju projekata koji su od velikog znacaja i gde kapitali privatnih fondova ne trae plasman.

Medunarodno udruenje za razvoj - IDA

Za nerazvijene zemlje i zemlje u razvoju kreditiranje od strane Medunarodne banke za obnovu i razvoj su skupi. Da bi se ipak omogucio priliv kapitala i investicija u ove zemlje 1960 godine osnovano je Medunarodno udruenje za razvoj Internacional Development Association kao afiliacija IBRD. Kroz povoljnim uslovima i kroz izvesne poklone trebalo je obezbediti finansiranje neprofitabilnih projekata od cije realizacije ce imati korist stanovnitvo u irem smislu ali ima i socijalnu fukciju u smanjivanju napetosti i tenzija datog drutva. Pravno i finansijski gledano udruenje IDA je odvojene od Banke za obnovu i razvoj ali slubenici i rukovodioci su im zajednicki. Sredstva za finansiranje projekata Medunarodnog udruenja za razvoj izviru iz uplacenih kvota zemalja clanica, doprinosa na osnovu povremenih popunjavanja (replenishment), poklona , transfera dela profita koji ostvaruje IBRD i otpalate po ranijim kreditima. Pravo na koricenje fondova imaju u kojima vrednost nacionalnog proizvoda GNP per kapita je manja do 1506 dolara, kao i neke ostrvske zemlje ciji su kreditni kapaciteti na niem nivou. Ovoj grupi pripada 81 zemlja sa 3,3 milijarde stanovnika. Graniza i kriterijumi su promenljive ali ipak u prednosti su nerazvijene zemlje ciji je GNP ispod 859 dolara. Rokovi kreditiranja krecu se oko 40 godina sa grejs periodom od oko 10 godina, Kamata se na zajmove ne placa, ali pocev od 1989 placa se provizija od 0,75., a ucece zajmova u finansiranju projekata krece se oko 40%. Za kredite IDA nije potrebna dravna garancija.

Medunarodna finansijska organizacija IFC

Medunarodna finansijska organizacija - International Financial Corporation je osnovana da bi se podstakao privredni razvoj kroz ulaganja u privatni sektor. Osnovana je 1956 godine kao afilijacija IBRD-a. Preko korporacije sredstva se mogu obezbediti u vidu kredita i u vidu uceca, ali najznacajnija uloga IFC-a je to ono deluje poput trita ona povezuje, dovodi u kontakt

privatne preduzetnike kojima je potreban kapital sa zainteresovanim ulagacima. Ona stvara tako bolje uslove za plasman privatnog kapitala, prua se tehnicka, utice se na razvoj institucija i mehanizama. Clanstvo u International Financial Corporation uslovljeno je clanstvom u IBRD.U radu ucestvuju 175 zemlje, fondovi za finansiranje su u stalnom porastu na dolar IFC dolazi jo pet iz drugih fondova kojima se potvrduje da organizacije strogo vodi racuna o vanosti projekata i povezivanja vlasnike kapitala sa ulagacima a pored svega ostvaruje se iri drutveni interes.

Multilateralna agencija za garantovanje investicija

Multilateralna agencija za garantovanje investicija Multilateral Investment Guarentee Agency, predstavlja organizaciju koja radi na davanju garancija radi eliminisanja ili ublaavanja posledica koje se ne vezuju za redovnu poslovnu aktivnost. Tu su dakle nekomercijalni rizici medu kojima figuriraju ratni konflikti. Ona takode u skolpu svog poslovanja daje investitorima informacije ali i prua garancije u projekte koji su posebno vani u manje razvijenim zemljama. Organi upravljanja su Savet guvernera, Odbor direktora, i Predsednik. Izvori finansiranja su samostalni a lee u prikupljanju prihoda od premija za kredite. MIGA okuplja oko 160 zemalja a otvorena je za sve clanice Svetske banke.

Regionalne Banke za razvoj

ezdesetih godina prolog veka osnovane su tri regionalne banke za razvoj, koje po ciljevima nacinu rada, obezbedivanju sredstava podsecaju na Medunarodnu svetsku banku za obnovu i razvoj. Osnovane su tri regionalne banke za razvoj i to Interamericka, Africka i Azijska. Interamericka banka za razvoj Inter American Development Bank Ideja da se osnuje jedna regionalna banka za podrucije Latinske Amerike javlja se jo na Prvoj interamerickoj konferenciji, odranoj 1889-90 u Vaingtonu. Posle Drugog svetskog rata ideja vie dobija na znacaju zbog nezadovoljstva koje latinoamericke zemlje iskazuju zbog usmeravanja pomoci SAD-a ka Zapadnoj Evropi. SAD odbija predloge ceneci da za to vec postoje odgovarajuce organizacije. Januara 1960 osniva se IADB i u njenom okrilju je oko 46 zemalja, i to 28 sa americkog kontinenta a 18 su iz drugih regiona. Africka banka za razvoj African Development Bank Predlozi za osnivanje Africke banke rodili su se na samitu africkih drava 1960god. u Adis Abebi, na zasedanjima Ekonomske komisije UN za Afriku 1961god. Osnovana je 1963-64 sa seditem Abidanu Obala Slonovace. Do 1983 clanice AFDB-a mogle su da budu samo drave

sa africkog kontinenta ali kasnije je otvorena mogucnost i za druge zemlje stim to ne mogu imati udeo u kapitalu iznad trecine ukupnog iznosa. Fondovi se koriste najvie u projektima vezanim za za razvoj poljoprivrede i saobracaja a u clanstvu AFDB-a je oko 53 zemlje iz regiona i 24 van africkog kontinenta. Medu zemljama koje dominiraju sa odobrenim zajmovima su Egipat, Maroko, Zair, Obala Slonovace, Tunis. Od 1972 god. postoji i Aricki fond za razvoj African Development Fund AFDF. Zajmovi su slicni uslovima IDA.

Azijska banka za razvoj - Asian Development Bank

Predlog o osnivanju Azijske banke za razvoj potekao je od Ekonomske komisije UN za Aziju i Daleki Istok ne zasedanjima 1960 godine. Posle duih pregovora banka se osniva 1966 god. sa seditem u Manili na Filipinima. U clanstvu azijske banke su 42 zemlje iz Azije i Pacifika 16 zemalja cine clanice evropskog kontinenta i iz Severne Amerike. Pocetkom 2000-te upisani kapital iznosi 49 milijardi dolara, od toga zemlje regiona raspolau sa 64% a zemlje van regiona 36%.(3) Najvie se ulae u projekte infrastrukture, agroindustrije, energetike. Banka stoji i kao tehnicka podrka. Banka za medunarodne obracune Bank for International Settlements. Banka za medunarodne obracune osnovana je na konferenciji u Hagu 1930 godine. sa seditem u Bazelu. Osnovana je na osnovu Jangovog plana Young Plan, kojim je trebalo olakati placanje reparacija koje je Nemacka placala posle Prvog svetskog rata Upisani kapital BIS banke je 1500 milinona zlatnih franaka podeljen na 600 000 akcija nominalne vrednosti od po 2500 zlatnih franaka. Do marta 2001 kapital je iznosio 331 milion zlatnih franaka.(4) Zadatak Banke je da obezbedi bolju saradnju izmedu centralnih banaka zemalja clanica i da se ojaca stabilnost medunarodnog finansijskog sistema. Dakle u njenom radu uzimaju ucesce samo centralne banke i medunarodne finansijske institucije. Ona deluje i kao posrednik tj. agent u poslovima finansijskih aranmana. Pored svega navedenog Banka koja ima ulogu centralne banke centralnim bankama, u svom radu bavi se i anlizama trita, obezbedivanjem tehnicke pomoci, kao i davanje kredita centralnim banakama po osnovu deponovanog zlatnog pokrica. Evropska investiciona banka European Investment Bank Osnovana je Rimskim ugovorom 1957 godine. Sa Evropskom ekonomskom zajednicom clanice zajednice su i clanice Banke. Sedite EIB je u Luksemburgu sa ciljem da na neprofitonosnoj osnovi doprinosi balansiranom razvoju Zajednice korz finansiranje projekata koji ce uticati na razvoj nerazvijenijih regiona, projekata koji bi bili od zajednickog intrese, za vie zemalja clanica i projekata koji bi obezbedili modernizaciju privrede. Banke odobrava zajmove i daje garancije privatnom i javnom sektoru, a udeo zajma u projektu EIB-a moe biti i preko 50%.

Kamatna stopa se utvrduje pre zakljucenja ugovra ili pri isplati svake trane,a moe biti fiksna ili varijabilna. Korisnici kredita su oko 90% zemlje evropskog regiona mada se zajmovi izdaju i za projekte za druge regione sveta. (3) podaci koriceni sa interenta (4) podaci koriceni sa interenta

Evropska banka za obnovu i razvoj European Bank for Reconstruction and Development Osnovana je maja 1990 a pocela je sa radom aprila 1991 godine sa seditem u Londonu. Cilj osnivanje EBRD-a je da se u zemljama Centralne Istocne Evrope podstakne prelazak na otvorenu tinu privredu, liberalizacija trinih odnosa, pomogne ukljucivanje u medunarodnu ekonomiju uz posebno jacanje demokratskih institucija, uz to da se podstakne potovanje osnovnih ustavnih nacela kao to su ljudska prava, ekologija je takode uslov. Banka ima 59 clanice ukljucujuci dve institucije : Evropska unija i Evropsku investicionu banku. Clanice banke su i neke vanevropske zemlje SAD i Japan, ali uslov je clanstvo u MMF-u. EBRD odbrava kredite vladama pojedinih zemalja, lokalnim vlastima, i privatnim firmama, direktno ili kroz domace finasijske instance, ili preko poslovnih banka. Krediti se odobravaju malim i srednjim preduzecima za podrku pre svega u procesu privatizacije. Banka takode daje garancije za strana ulaganja, prua podrku, daje informacije od znacaja za ulaganja.Postoji i saradnja sa drugim institucijama. U pocetku svog poslovanja projekti finansiranja okrenuti su dravnom sektoru, medutim kasnije u projektima preovladuje privatni sektor.

Znacaj Medunarodnih finansijskih instiutcija u razvoju svetske privrede

Nastanak Medunarodnih finansijskih institucija uslovljen je poruenim odnosima posle Drugog svetskog rata. Poucena loim iskustvom posle svetske ekonomske krize 30-tih godina, zemlje ucesnice Breton-Vudske konferencije osnivaju finansijske organizacije koje ce pre svega voditi racuna o medunarodnim odnosima, njihovim odnosom snaga na svetskom tritu, bolje saradnje na medunarodnom planu, na tritu kretanja kapitala i uspostavljanje temelja koji ce ubrzati razvoj zemalja clanica. Daljom razgradnjom finansijskih institucija osnivaju se afiliacije osnovanih institucija kroz koje se plasira kapital za razvoj nerazvijenih regiona do kojih kapital privatnog sektora ne trai svoju ansu za oplodnju i investiranje zbog velikig rizika. Tako nastaju banke koje se specijalizuju za oblasti i regione kao to su Afiricki kontinent, zatim Azijski,za zemlje u tranziciji.

Pregovaracka snaga zemalja nije uvek ista kada se radi o davanju zajma za kreditiranje projekata. Mnoge zemlje su spremne da pristanu na menjanje i uslovljavanje vec postojece prakse, odnosa, pa i zakona. Direktan uslov odnosa u pregovaranju sa institucijom su pre svega visina kvote koje zemlje uplacuju, zatim ekonomska snaga date zemlje, kao i odnosi na politickoj sceni. U svakom slucaju rizici za plasman kapitala su manji u zemljama sa stabilnom politickom situacijom nego u zemljama sa cestim previranjima i nestabilnostima koje prate datu dravu. Pored toga pregovaracka snaga i odnosi sa institucijama uslovljeni su i nacionalnim trinim odnosima, zakonskim odredbama kao i njihovom primenom. Sve su to vane cinjenice na koje se obraca posebna panja i kroz kreditiranje i saradnju sa institucijama mnoge zemlje su u nekom smislu primorane da prate svetske standarde, prelazak na nove nacine privredivanja, ogranicavanje ili selektovanje dravnog intrvencionizma, liberalizacija trita, ukidanje monopolskih organizacija koje stvaraju nelojalne uslove a nekada znaju i da budu pod dravnim protekcionizmom. Sve su to cinjenice koje su od mnogo ireg znacaja nego to je finansiranje nekog projekta. Izvor za finansiranje projekata akumuliraju se iz vie izvora. Pocetni izvor kapitala nastaje polaganjem sredstava kod banke zemalje clanice, zatim povracaj ranije datih kredita uvecanih za vrednost kamate, kao i dohodak od poslovanja institucija. Banke i organizacije posluju na medunarodnom finansijskom tritu gde ostvaruju prihode koje su jedan od izvora kredita. Dakle viestruki znacaj finansijskih organizacija lei u regulisanju odnosa na medunarodnom finansijskom tritu, svojim merama tei se ublaavanje negativnih oscilacija koje imlpiciraju i nestabilnostima na nacionalnim tritima. Pored toga vanija uloga je alokacija kapitala i investiranje u zemlje koje i nisu raj za investiranje privatnog kapitala, kao i na razvoj vanih projekata koje su uslovi za dalje ulaganje. Tu pre svega mislimo na izgradnju infrastrukturnih objekata, zatim razvoj i usavravanje privrede, poljoprivrede. Cena po jedinici proizvoda uslovljena je svim tim faktorima na koje institucije uticu, njihovom razgradnjom dolazi se do veceg nacionalnog dohotka per kapita, ali i otvaranjem novih radnih mesta. Jo jedna uloga Medunarodnih finansijskih institucija je to one deluju kao agenti koji dovode u neposredni kontak investitore sa korisnicima zajma, kada investiranje prolazi kroz institucije svetskog znacaja sigurnost ulaganja je povecana ne samo zbog ugleda koji organizacije imaju, vec i zbog cinjenice da ogranizacije putem svojih organa vre stalni nadzor nad projektom, daju vane informacije, savete i svu potrebnu pomoc kako bi ulaganja bila opravdana. Sve pojave ne postoje same za sebe, ne postoje odvojene od ostalih faktora nisu izolovane tako da uticajem na jedne ostvaruju se i poboljanja na drugim planovima. Iz tih razloga teko je povuci crtu i taksativno nabrojati gde su granice uticaja finansijskih institucijama u razvoju svetske privrede, kada bi rekli da su to i instutucije koje vode i te kako racuna i o prirodnoj sredini da li bi to bila gornja granica uticaja. Na to necemo ni pokuati na ovom mestu da dajemo odgovore ali moramo znati da je veoma iroka lepeza uticaja i cinjenica na kojima finansijske institucije insistiraju. Samim tim tu prestajemo na njih da gledamo kao na tehnicko operativne organizacije koje cemo izucavati iz ugla njihovog funkcionisanja kao to izucavamo neku poslovnu banku. Sama cinjenica da se plasiraju kapitali u zemlje u kojima su nacionalni dohotci veoma niski, ali i u zemlje u kojima statisticki gledano na svakih nekoliko minuta ima umrlih od gladi, daje nam respekt da je ne gledamo samo kao tehnicko-operativnu

organizaciju i da shvatimo da su Medunarodne finasijske organizacije veoma vane institucije koje daju impulse na razvoj svetske a preko njih i na nacionalne privrede.

Sadraj : Nastanak i razvoj medunarodnih finansijskih institucija Medunarodni monetarni fond i njegova organizacija MMF Medunarodna Banka za obnovu i razvoj IBRD Medunarodno udruenje za razvoj IDA Medunarodna finansijska organizacija IFC Multilateralna agencija za garantovanje investicija MIGA Regionalne Banke za razvoj Znacaj Medunarodnih finansijskih instiutcija u razvoju svetske privrede

Literatura :

Uvod u medunarodnu ekonomiju - Dr. Branislav Pelevic Ekonomija kapitala i razvoja - dr Bogdan Ilic. Medjunarodni ekonomski odnosi dr.Predrag Jovanovic,dr Oskar Kovac,dr.Mladjen Kovacevic,dr.Jelena Kozomora,dr.B.Pelevic. 1999. Internet