Прва и друга индустријска револуција

До средине 18. века је највећи део британског становништва

живео на селу и бавио се пољопривредом. Британија је
колонијалним ширењем експлоатисала природне минерале и
сировине, на овај начин је дошло до отварања нових тржишта.
Имала је и највећу мануфактурну производњу у 18. веку и
дошло је до потребе за напреднијом и бржом производњом,
потребе за новим ресурсима поготово тканином и зато
индустријска револуција почиње у Великој Британији. Били су
спремни да финансирају нове изуме.
Мануфкатурна производња достиже свој врхунац проналаском
летећег чунка, који је убрзао процес ткања али и усавршавањем
на водени погон.
Највећи значај и подстицај револуцији имао је проналазак
парне машине. Она се приписује Џејмсу Вату, 1769.
Мануфактурну производњу замениле су фабрике. Овај
проналазак омогућио је стварање нових изума и дао је велики
замах индустријској револуцији. Већ почетком 19. века је
направљен први пароброд а Џорџ Стивенсон је 1814.
конструисао прву локомотиву. Дошло је до изградње прве
железнице а остали изуми који су олакшали свакодневни
живот а користе се и данас су: светиљка, начин за добијање
гуме, фотоапарат и средином века први бицикл на педале.
Последице ПИР: због великих миграција дошло је до
пренасељавања градова и створиле су се градске радничке
четврти и лоши, нехигијенски услови живота. Становништво у
селу имало је потребу за скупим машинама за обраду земље
које нису могли да приуште, задуживали су се а неки чак и
продавали своју земљу. Због превелике потражње за послом
фабрике су смањивале дневнице и продуживале радно време.
Радници су се побунили и борили за своја права, тражили краће
радно време и веће плате. Повећао се број становника, али и
повећала производња прехрамбених производа. Водећим
европским градовима као што су Лондон, Лион и Париз дорасли
су и лучки градови Марсеј, Ливерпул, Глазгов, Хамбург али и
континентални као што је Берлин.
Лоше стране ПИР су запошљавање деце у рудницима, били су
јефтина радна снага и због ситне грађе су запошљавани у
рудницима и тунелима. Најмлађе запошљено дете било је старо
4 године. Такође због отварања великог броја фабрика дошло је
до загађења животне средине; велике емисије гасова и
количине угљен-диоксида избациване су у атмосферу,
загађивале реке и природне водотокове, а ресурси су се
трошили брже него што су могли да се обнове.
Прва ИР поставила је добре темеље за другу и многи изуми су
унапређени у току друге. Постојала је велика жеља за
тражењем техничких решења, њих су спроводили школовани
инжењери и стручњаци. Немачка је отварала техничке
факултете и финансирали су бројне пројекте. Главно откриће
ДИР представљала је црна металургија односно тешка
индустрија. Коришћење челика заменило је гвожђе, због свје
тврдоће и ефикасности обраде. Ово је допринело развоју
грађевинарства и индустрије. Вештачке боје допринеле су
текстилној индустрији а вештачко ђубриво повећало је приносе
у оквиру пољопривреде и прехрамбене индустрије. Добијање
гуме побољшало је аутомобилску индустрију а рударску је
побољшало откриће динамита Алфред Нобел 1867. Дошло је до
нових изума трактора, првих кланица и хладњача које су
омогућиле пренос замрзнутог меса преко континената. Главно
достигнуће ДИР је коришћење електричне енргије. Потреба за
широм употребом исте довело је до различитих изума. Прву
електричну сијалицу изумео је Томас Едисон 1879. Највећи
проблем био је пренос електричне енергије. 1887. Тесла је
изумео први електромоторн на наизменичну струју и тиме
лектрична енергија добија ширу применју у инфраструктури,
индустрији и домаћинствима.
Последице ДИР: ПИР је била заступљена у ВБ, САД и ФР, а друга
је била распрострањена и на Немачку, Аустроугарску, Јапан,
Русију. Масовна производња и развијање свих грана привреде
биле су главне карактеристике ДИР. Насељеност је била највећа
око градских центара и константно се повећавала, услови
живота су и даље били лоши и нехигијенски. Радници су се и
даље борили за своја права и дизали побуне. Дошло је до
презасићености производима и до потребе и борба за нова
тржишта. Колонијална освајања су погоршала ове сукобе,
поготово зато што су индустријализоване земље биле
колонијалне силе. Аустругарска и Италија су узнапредовале и
пошто су биле аграрне и индустријске земље шириле су
индустријску револуцију. Сукоби и погоршања међудржавних
односа још једне су од последица ДИР. Немачка је својим
напретком и индустријализмом угрожавала моћ ВБ и то је
довело до блоковске поделе. ДИР утицала је и на природу
средину, масовност фабрика и нових горива загађивале су и
реке и ваздух.