26. November, 2011. ::.

Skenirano

BEZ KORENA NE STOJE NI STABLO NI OVEK

Svoje za svoje Nevolje itelja sela Miloevo na Kosovu i Metohiji

Srpski kokus protiv Srba?

::. Navigacija Ove godine vie puta smo imali priliku da ujemo ministra unutranjih poslova Ivicu Daia kako zagovara "podelu" Kosova i Metohije. Jo tamo negde polovinom maja, ministar Dai je konstatovao da je "jedino realno reenje da tamo gde ive Srbi ostanu u Srbiji, a da se drugi deo gde ive Abanci odvoji". Svako drugaije reenje, tvrdio je ministar policije, samo je "gubitak vremena", tako da e "proi godine i decenije u pokuajima da ree mala pitanja.
23.11.2011.

Ljudim treb trktor

Vie od dvdeset hiljd Srb s Kosov i Metohije ztrilo je rusko drvljnstvo. Ne zto to ele d se s Kosmet isele u Sibir, niti zto to im je Rusij dr od Srbije, ve zto to su ljudi ojni. N severu dnju - nou deurju nd brikdm, dok juno od Ibr, rtrkni po srpskim enklvm ive u velikoj bedi.
22.11.2011.

::. tampana izdanja

Opirnije...

Opirnije...

Hoemo li biti kandidat?

Hoe li porodica Drakovi iz Ministarstva za dijasporu najuriti Srekovia?

Dan D za Srbiju
Pribliava se deveti decembar kada e Srbija dobiti (ili ne) status kandidata za ulazak u Evropsku uniju, Srbima na izborima obeanu zemlju Dembeliju! Vlast u Srbiji, na elu sa njenim predsednikom i ministrom eliem, euforino oekuje ishod tog dana i ubeena je da e odgovor Evropskog parlamenta za dobijanje kandidata biti pozitivan.
22.11.2011.

Ministar u fazi ruenja

Autor ovih redova je u "Korenima" ve pre nekoliko meseci ukazao na poetak "demontae" ministra za dijasporu i vere Srana Srekovia u sopstvenoj partiji. Izgleda da je taj (Ne)Srekovi svojoj doskoranjoj mentorki Dani Drakovi koja, kako se pria u krugovima beogradskih politikih komentatora i novinara, "vue sve konce i umesto Vuka donosi sve odluke", estoko stao na neki (partijski ili lini) ulj.
22.11.2011.

Opirnije...

Vie od 65 000 mesenih ulazaka na www.koreni.net je razlog za toliko puta reeno: Hvala!

Evropska socijaldemokratija u krizi

Opirnije...

O istinski "boljem drutvu"

Uticaj evropske socijaldemokratije oslabio je tokom protekle decenije. Kriza je viestruka i ogleda se u manjem broju glasova na izborima, suavanju socijalne osnove, gubljenju identiteta, kao i izostanku pravovremenih odgovora na izazove sveta koji se sve bre menja. Dok su jo 2000. godine socijaldemokrati bili na vlasti u veini evropskih drava, danas su to samo u nekim perifernim.
22.11.2011.

::. Proitajte Tekst Predraga Sarape za blog novina vranjskih Tajni dogovor oko Kosova U Srbiji varaju trudnice i ne isplauju im doprinose Tri dame uvaju od zaborava stare zanate Planovi reditelja Miroslava Stankovia Dokumenti Iz strane tampe Milanka Mamula promovisala roman neobinog naslova Presek nedelje (Ne)oekivana izdaja Vina, najvee odlagalite

Dokumenti

Upozorenje
OVK je bio vrlo otar prema oficirima koji nisu ispunjavali svoje obaveze do kraja. Jedno od otrih upozorenja uputio je Ramu Haradinaj zameniku komadanta Operativnog taba Metohijske ravnice Ljahi Ibrahimaju. Upozoren je da mu se nee tolerisati izostanci sa radnih sastanaka.
22.11.2011.

Opirnije...

Opirnije...

Vreme slava - nedoumice u narodu

Farmaceutske arije Save Vemia

Aranelovdan sa itom ili bez ita

Mocrt iz tle
Dvdesetetvorogodinji Beogrnin prvi put je svojim gromoglsnim bs britonom zdivio nemku publiku n letnjem festivl ''Oper Odre pre'' ndomk Frnkfurt n Odri pre dve godine. Briljiro je nedvno ovj diplomirni frmceut i solo pev i n domoj sceni u operi ''Pjci''.
22.11.2011.

Od Svete Petke u Srbiji kree omiljeni period svih pravoslavaca, vreme slava i slavlja. Do kraja januara Srbi ili slave ili idu na slave. Ne gleda se koliko se troi, da li je kriza, da li ete sutradan imati za hleb, jer jednom godinje Srbin mora da pokae da je domain.
22.11.2011.

nuklearnog otpada U selu Vrbovcu sa korisnicima narodnih kuhinja Premijer tvrdi da u Srbiji nema cenzure Dokumenti Da li je Priboj i okolinu svojevremeno zasula kia meteorita Jo jednom, o stecima Iz strane tampe Presek nedelje Kacinizacija Srbije Iz strane tampe

Opirnije...

Opirnije...

Srbija i njena uloga u regionu - Boris Tadi predsednik Republike Srbije

Presek nedelje

Otvaranje oiju, zatvaranje slavine

Da novine ne objavie ne bismo znali da je prosjaenje veliki problem u Srbiji i Vojvodini. I to jo da se deca koriste u te svrhe, ma dajte molim vas, da li je to mogue? Prosjae? A jo se i ne vide u sistemu zatite? Pa ako ih ne vide pitanje je ko je to onda zatvorio oi pred njima, ko to ne eli da sagleda situaciju u kojoj se nalazi sve vie dece u Srbiji?
22.11.2011.

Govor Borisa Tadia pred Meunarodnim institutom za strateke studije

London, etvrtak 16. novembar 20011. Vaa ekselencijo, dame i gospodo, Hvala gospodine Vord na vaem ljubaznom pozivu da ovog popodneva govorim na Meunarodnom institutu za strateke studije.
22.11.2011.

::. Pesma nedelje Miris predgraa ::. Stih nedelje 12

Opirnije...

Opirnije...

26. November, 2011. ::. Skenirano

Evropska socijaldemokratija u krizi O istinski "boljem drutvu"

Uticaj evropske socijaldemokratije oslabio je tokom protekle decenije. Kriza je viestruka i ogleda se u manjem broju glasova na izborima, suavanju socijalne osnove, gubljenju identiteta, kao i izostanku pravovremenih odgovora na izazove sveta koji se sve bre menja. Dok su jo 2000. godine socijaldemokrati bili na vlasti u veini evropskih drava, danas su to samo u nekim perifernim.

::. Navigacija

Iako u nekoliko velikih zemalja socijaldemokrate jo uvek privlae glasove 20 do 30 odsto biraa, odnosno poseduju koalicioni kapacitet i za osvajanje vlasti, ipak je marginalizacija kljuni trend. Na tragu tih deavanja ve vie od dve godine traje velika pan-evropska debata o Budunosti evropske socijal-demokratije (2009-2011), kao pokuaj odgovora na izazove globalne krize, ali i na duboku i dugotrajnu krizu same socijal-demokratije. Mnogi su vrsto uvereni da uz temeljnu obnovu pokreta, uprkos svemu, postoje razlozi za optimizam. - Pan-evropska debata o budunosti socijal-demokratije otvara kljune teme i izazove nae civilizacije, kao to su globalizacija, logika kapitalizma i njegove mogue reforme, smisao i znaaj Evropske Unije i uloga drave u odnosu na trite. Ponovo se vraa u javni diskurs i niz koncepata na kojima se gradi zamisao o 'dobrom drutvu', kao to su drutvene vrednosti, kultura, znaaj srednje klase, ekoloka i socijalna odrivost.Ono to razlikuje ovu debatu od ranijih je masovna upotreba moderne informacione tehnologije. Mnogobrojni think tanks, asopisi i fondacije okupljaju vane intelektualce i aktiviste u traganju za novom agendom. To su, pre svega, Social Europe Journal i Policy Network iz Londona, kao i Foundation For European Progressive Studies, a posebno Friedrich Ebert Stiftung, odnosno njene kancelarije u Londonu i Njujorku kae za "Korene" sociolog Miroslav Ruica, koji izbliza prati ovu debatu i priprema studiju o njoj.

Nobelovac Joseph Stiglitz

U biografiji naeg sagovornika stoji i da je bio "senior social scientist" u Svetskoj banci u Vaingtonu, kao i da je od 1992-1999. godine predavao socijalnu politiku na Univerzitetu Indijana u SAD. Razgovor zapoinjemo pitanjem: Vie od 65 000 mesenih ulazaka na www.koreni.net je razlog za toliko puta reeno: Hvala! Zato je evropska socijaldemokratija (ESD) u krizi? - Inicijalni ton za debatu dao je Ralf Dahrendorf jo u 1990-tim svojom tezom o "kraju socijal-demokratske ere" u Evropi: kljuni zadaci su ostvareni, postala je rtva vlastitog uspeha, a njen portfolio je kljuna matrica svih politikih partija. Tradicionalnu teritoriju socijal-demokratije sada nastanjuju i drugi. Navedenu krizu identiteta socijal-demokratije prati i ideoloki vakum. Drugim reima, socijalna-demokratija je bez alternativnog pogleda na kapitalizam, ekonomiju, kao i bez vlastite ekonomske teorije. Zbog toga i nema odgovora na izazove globalne krize, ali i na mnoge druge evropske i globalne probleme. Trei razlog krize je njeno dugo izbegavanje da se odredi prema kljunim izazovima nove ekonomije, globalizacije, promenama drutvene strukture i vlastitog delovanja u poslednjih trideset godina. Dolo je, pre svega, do drastinog opadanja tradicionalne radnike klase koja u veini zapadno-evropskih zemalja sada ini ispod 20 odsto ukupno zaposlenih. To je dovelo do toga da sindikati rapidno gube lanstvo, koje se pomera ka javnom sektoru. Preobraaj socijalne strukture menja konfiguraciju socijalnih grupa i uvodi srednju klasu, kao i novi diskurs o identitetu, tj, specifinim kulturnim, etnikim, religioznim i drugim preferencijama, kao temeljne teme. Rastakanje tradicionalnog pristupa dovodi postepeno do prihvatanja neoliberalizma kao opteg okvira orijentacije ("trei put", "neue mitte"), a time i do suodgovornosti za njegove posledice. To se, pre svega, tie globalizacije i njenih posledica, privatizacije i rastakanja programa socijalne politike, nesigurnosti i dislokacije zaposlenja, opadanja kvaliteta poslova i stagnantnih ili opadajuih prihoda za niu srednju klasu i radnitvo. Jednostavno, njeni apeli i programski dokumenti nedovoljno su specifini i ne nude alternative. Socijal-demokratija oito nema odgovore na promene svoje tradicionalne baze, ali ni na poloaj i integraciju migranata. Ali ta je radnika klasa danas? Veliki deo nje pretvorio se u tzv.precariat, odnosno u armiju zaposlenih u ekonomiji usluga (niska primanja, nesigurnost zaposlenja, bez socijalnih prava) u kojoj dominiraju migranti.

Da li je ESD jo uvek relevantna? - Dugotrajno odsustvo alternativnih vizija i projekata je opta dijagnoza naeg vremena. Takva situacija nam namee da sugeriemo generalnu hipotezu o ESD danas. Ukratko, sve dok se (negde u svetu) ne porodi alternativna vizija dakle vizija koja se utemeljuje u neemu to je realni socijalni trend, a usmeravaju je akteri sa paradigmom i realnim kapacitetima, ka neemu to je drugaiji kapitalizam, novi tip kapitalizma ili post-kapitalizam teko da moemo sistematski da kritikujemo i dovodimo u pitanje socijal-demokratiju. Drugim reima, kapitalizam ostaje taj najiri okvir unutar koga razliite politike grupacije tee promenama. ESD se pokazala kao uspean menader koji kapitalizam brani od njega samog, unosei promene i boljitke u njegovu osnovnu matricu. Uz to, ESD je stalno unutar sebe poradjala ideje koje su esto nasluivale svet izvan kapitalistikog horizonta. Ako nita drugo, ona je predvorje i katalizator koji kreira prostor i ideje i nudi logistiku za razne alternativne opcije. To je predvorje u smislu drevnog uvara vatre iz ije batine i riznice, ali i uloge monog posrednika, mogu nastati nova javna agenda, artikulacija novih paradigmi i nova saveznitva u dugotrajnom procesu stvaranja alternativnog politikog bloka za novu hegemoniju. Ima li razloga za optimizam? - Veina u debati ipak vidi prostor za obnovu i buduu hegemoniju. Prema ispitivanjima javnog mnjenja, naime, veinsko stanovnitvo i dalje veruje u tradicionalne ideale socijal-demokratije, i eli da ivi u egalitarnim drutvima tipa-vedska. Razlozi za optimizam i obnovu nalaze se upravo u ovoj kulturnoj preferenciji graana. Dakle, potrebno je da se ponudi program koji se temelji na jasnom razumevanju stvarnosti, novih socijalnih, ekonomskih i kulturnih tema, problema i aktera. I drugo, isto tako vano, teza je da socijalna demokratija mora ponovo postati socijalni pokret - dakle, da komunicira i korespondira kroz sloene forme saradnje i razmene sa civilnim drutvom, srednjom klasom, drugim politikim opcijama i drugim kulturama. Na koji se nain u redovima socijaldemokratije promiljaju mogunosti prevazilaenja aktuelne svetske ekonomske krize i stroge ekonomske mere koje primenjuju mnoge vlade? - Tokom 2010. i 2011. godine teite globalne krize pomera se ka ozbiljnoj javnoj zaduenosti i budetskom deficitu u kljunim evropskim zemljama. Veina vlada najavljuje ili ve primenjuje drastine austerity measures. One uvek znae smanjivanje javnih programa (zdravstvo, obrazovanje, penzije, socijalne transferi), kao i drastino manje sredstava za investicije, a time i novu zaposlenost. Zapoinje i dinamina debata o austerity policies. Sutina stavova veine uesnika svodi se na poznatu Keynesovu formulu: smanjuj deficit u periodu obilja, a u recesiji troi. Ukratko, smatra se da je u vremenima smanjene potranje i zaposlenosti kontra-produktivno smanjivanje javne potronje; takva politika je pro-ciklina (dakle smanjuje agregatnu tranju i zaposlenost) umesto da je kontra-ciklina (utie na poveanje tranje i zaposlenosti). Smanjivanje javne potronje utie i na smanjivanje poreskih prihoda, kao i na pad BND, tj. ekonomske aktivnosti. Pa kako do konsolidacije? Postulira se da nema konsolidacije bez ekonomskog rasta. Nema ekonomskog rasta bez stimulusa za poveanje agregatne Nobelovac Amartya Sen tranje. Robert Reich to potvruje: profiti rastu u amerikoj privredi, ali ponestaje kupaca za robe i usluge. Stoga umesto smanjivanja javne potronje, ''bolje je stavljati novac u depove prosene radne porodice; sve dok oni ne ponu ponovo da troe, nee ni kompanije da ponu da zapoljavaju.'' Ove ideje su jo ne samo fragmenti bez sistematskog i ubedljivog utemeljenja, nego i ostaju u getu socijal-demokratije. Izgleda da ih veina vlada ignorie i svoje austerity measures i dalje vidi kao panaceju za budetske deficite. Oito je da su ova dva paralelna bloka autistina jedan prema drugom, kao to su vladajue evropske koalicije prema upozorenjima ekonomista, tako da je mogue da 'ulina demokratija' u vidu masovnih protesta i demonstracija utie na izbor prave strategije. Koje su ideje vodilje evropske socijaldemokratije u pogledu reforme kapitalizma? - Ideja vodilja socijalne demokratije za reformu kapitalizma je, kao i uvek, primarnost politike. Dakle, legitimnost javne intervencije u ekonomiji, ali i nunost demokratske procedure, javne rasprave o stratekim temama, aktivne participacije graana i zaposlenih. Razloni kritiari sugeriu da socijal-demokratija mora svoj tradicionalni fokus o redistribuciji da upotpuni i produkcijom, tj. na upravljanje ekonomijom i koegzistenciju sa tristem. Gabriele Michalitsch sugerie da se moraju praviti veze izmeu produkcije, reprodukcije i potronje, jer one vode ka daljem ali kljunom pitanju: ta je smisao prosperiteta ako ga stavimo u iri kontekst znaenja za ljudski ivot ?. Moda razgovor o dobrom drutvu treba da zapone debatom o dobrom ivotu. U tom kontekstu zanimljiva je teza Roberta Skidelsky-a da se Zapadna civilizacija pojaano doivljava kao nezadovoljavajua i okupirana podsticajima reduciranim samo ka akumulaciji bogatstva, ali da to podriva kapacitete graana da u njemu uivaju, ak i da ga koriste. Kapitalizam se pokazao uspean u prevazilaenju elementarne oskudice, ali ta biva kada imamo obilje (bar na Zapadu)? Njegova alternativa dugo je bio socijalizam, ali ispada da je i ovaj bio samo njegov specifian produetak. Da bi bio naslednik, socijalizam ili dizajn dobrog drutva ne mora eksproprisati bogate od njihovog vlasnitva, ve ponuditi motive i podsticaje za delovanja koja nisu usmerena na sticanje bogatstva. Sve je vie i gledita koja revidiraju do sada "nedodirljivi" koncept "ekonomskog rasta"?

- Pokrenuta debata kritiki problematizuje i kljune ekonomske koncepte u traganju za alternativnom ekonomskom platformom. Tako Ernst Hillebrand smatra da su moderne evropske socijal-demokratske partije nainile feti o neophodnosti kontinuiranog ekonomskog rasta; porast produktivnosti i tehnoloke inovacije vide se jednostavno samo kao instrumenti koji slue tom cilju, a ne kao instrumenti za uveanje ljudske slobode. Tom potroakom obeanju sree, mora se suprotstaviti alternativna vizija drutva. Oivljavaju se i postavke Karla Polanya i njegove uvene Great Transformation: The Political and Economic Origins of our Time iz 1944. da ljudi vie tee za drutvenim priznanjem nego za bogatstvom, kao i da kultura ograniava isto komercijalnu razmenu i da su koncepti reciprociteta i uzajamnosti u ljudskom ponaanju u stvari dominantni. Drugim reima, ljudi su bazino giftexchanging animals i u sutini trae uzajamno uvaavanje, vie nego ogoljene materijalne dobitke. U debati se poziva i na radove Richarda Layard-a i na njegovu kljunu tezu da tenja ka materijalnom ne vodi srei. Individualna srea je velikim delom nezavisna od akumulacije dobara i novca. Ono to je vano jeste oseanje da dobijamo pravian deo u procesu raspodele materijalnih i simbolinih dobara. Siguran posao, dobro fiziko i mentalno zdravlje, drutveni odnosi koji daju doivljaj pripadanja, vienje sveta u kome ivimo kao pravednog (meaningful), kao i netaknuta priroda i politike slobode su glavne odrednice za zadovoljstvo i sreu. Zato je fokus na ekonomskom rastu po svaku cenu, ali bez debate o njegovoj distribuciji koja treba da prethodi, bitno uticao na distorziju i umanjivanje znaaja socijal-demokratske politike. Stoga treba poeti izgradnju nove vizije i raspravom o samom konceptu ekonomskog rasta. Nobelovci Amartya Sen i Joseph Stiglitz ukazuju na ogranienja koncepta BNP, tj.bruto nacionalni proizvod kao indikatora, ne samo ekonomskih performanci, ve i socijalnog progresa takoe (Stiglitz, 2008). Oni tvrde da BND nije dobra mera za blagostanje ljudi. Merenje ekonomskih rezultata i produktivnosti je jedna stvar, a merenje kvaliteta ivota sasvim neto drugo. Kako naglaava Yusuf Isik, u traganju za alternativnim konceptom rasta, BNP treba da ostane kljuno merilo, ali i da ukljui druge kriterijume kao to su odrivost, socijalni progres i pravinost, inkluziju, kao i koncept ljudskog blagostanja. Prema Petri Pinzler, novije studije jasno pokazuju: vie materijalnog bogatstva ne vodi automatski ka sve vie zadovoljnim drutvima. Britanci su ohrabreni istraivanjima fokusiranim na sreu gradjana, kao i istraivanjima koja naglaavaju blagostanje, distribuciju, prirodnu okolinu i ekonomska pitanja. To dovodi i do druge teze da klju nije samo koliko ekonomskog rasta, ve ta treba da raste. Ukratko, da li upotreba fosilnih goriva treba da raste ili opada i ta znai, primera radi, zeleni ekonomski rast? to god da ograniava klimatske promene tome treba dopustiti da raste, a posebno kada su u pitanju dugoroni i odrivi procesi. Slino vai i za ekonomski rast koji unapreuje ili ugroava kvalitet ivota ljudi. Manje brinuti da li je ekonomski rast vei za jedan ili dva procenta, ve da li je neophodan, bezopasan ili tetan. Globalizacija je svakako tema koja se u ovim vremenima teko moe zaobii. Kakva su u tom pogledu opredelenja socijaldemokratije? - Reforma kapitalizma vie ne moe biti nacionalni ili regionalni projekat. Tako dolazimo do jedne kljune teme zbog koje evropski socijalisti ne mogu da se jasno opredele. U pitanju je globalizacija - dakle da li da joj se suprostave, vide kao neutralnu ili kako pristupiti ekonomskom takmienju meu evropskim zemljama, a posebno na globalnom planu i naroito sa novim agresivnim ekonomijama (Kina, Indija, Brazil). To je tema zbog koje su socijal-demokrati gotovo paralizovani, a njihovi manifesti i najave programa mlaki. Ne mogu da prihvate da bi fabrike u Evropi mogle stati i radnici biti masovno otputani, niti da se obaveu da e zaustaviti i/ili preobraziti u novi podsticajni okvir proces globalizacije. Da pojednostavimo: evropske socijaldemokrate su blokirane na temu kako zatititi zaposlenost. Drugim reima, ekonomski rast Kine (Indije, Brazila) se kao bumerang vraa Americi i Evropi. Globalizacija se otela i novi akteri polau pravo da je usmeravaju i formuliu obrasce ponaanja. Na koji nain evropska socijaldemokratija moe stii do istinski globalne vizije? - Globalno proizvedeni problemi mogu se reavati samo globalno. Oito je da su kljuni ekonomski tokovi izvan kontrole bilo koje suverene vlade, kao i da se pojavljuju novi i ne-dravni akteri , kao to su multinacionalne kompanije, izvoznici energije, teroristike grupe, moni mediji. Dakle, globalnoj moi multinacionalnih kompanija i finansijskog i drugih sektora moe se parirati samo izgradnjom politike protiv-tee koja se zasniva na globalnim institucijama, regulaciji i demokratskoj kontroli. To je, naravno, veliki izazov za socijaldemokratiju jer je prevashodno fokusirana na nacionalne i evropske okvire i time ograniena da demonstrira istorijsku imaginaciju za radikalne promene svetske situacije danas. Dakle, da ponudi okvir da se globalizam shvati kao naa zajednika situacija, koja ukljuuje i drastine razlike izmedju Zapada i drugih, bogatih i siromanih, onih koji ive u bezbednosti ili bez nje, demokratskih i onih drutava koje tek zapoinju demokratizaciju. I zato, samo kada napusti udobni kutak evropske politike, socijaldemokratija moe postati istinski globalna i samo tako promiljati svoju veoma drugaiju ulogu u veoma razliitom svetu. U kontekstu mogueg preusmeravanja globalizacije, zanimljiva su i podsticajna zapaanja i sugestije i Pascal Lamy-ja, generalnog direktora Svetske trgovinske organizacije. Kada su u pitanju antropoloki temelji kapitalizma, po Lamy-ju, dolazi vreme da se ovi temeljno preispitaju sa pojavom na lokalnoj ili internacionalnoj sceni populacija koje nisu zapadnog porekla. Duga zapadna filozofska genetika sekvenca koja vodi od separacije tela i due do neprekinutog sukoba izmeu individua sa neogranienim apetitima, a koja je dovela do ekonomske teorije o samo-regulaciji, sada je proizvela drugaiju verziju nevidljive ruke. Razliite filozofije se pojavljuju u drugim delovima sveta, a koje se ne grade na kapitalistkom antropolokom kodu po kome je ovek oveku vuk. Ukratko, novi i temeljni konceptualni okvir mora ukljuiti mislioce i profesionalce daleko izvan kruga zapadnih think tanks i seminara. U kontekstu nae teme, Lamy sugerie da Evropska partija socijalista mora kao

svoj prioritet da zapone stvaranje zajednikog politikog fronta sa Kongresnom partijom Indije, Radnikom partijom Brazila i Komunistikom partijom Kine. "Na zadatak je da gradimo novi politiki prostor u svetu koji e morati da se "devesternizuje" ( de-westernize ) i izloi se projektima drugih naroda, drugih civilizacija, drugih senzitiviteta." "Veito" pitanje za socijaldemokrate - uloga drave? - Po miljenju Sheri Berman, graani vie ne prepoznaju socijal-demokratiju kao posebnu ideologiju. Tako ne uspevaju da razumeju ta je njeno intelektualno i ideoloko jezgro. A to je, pre svega, primacy of politics u odnosu na trite i ekonomiju. Drugo, to je uloga drave kao ampiona graana, a ne neke posebne klase. Dakle, batina socijal-demokratije je da dravu vidi kao neutralnu i nadklasnu i tako kljunu agenciju i instrument reformi. Socijaldemokrati su svesni, naravno, da njihov zadatak nije da promoviu ili projektuju dravu kao takvu, ve da osiguraju da e drava raditi u optem interesu, a ne kao podrka nekim specifinim (elitnim) interesnim grupama. Tako ulogu drave vide kao kljunog pruaoca i garantora javnih usluga, ali i instancu koja podrava egalitarne vrednosti socijal-demokratije. Svesni su i opasnosti ovakvog pristupa ulozi drave. Albert Hirschman je ve poodavno ukazao da je najbolji nain da se zadobije podrka za kolektivnu akciju u javnom interesu to da se naglasi da dravna intervencija moe imati nenameravane posledice i da, drugim reima, treba definisati granice dravne moi. U skladu sa Keynsovim tezama, socijal-demokratija ne treba da gradi veliku i skupu dravu, ve sposobnu i strateku dravu koja moe usmeravati i intervenisati u sve sloenijim mreama i institucijama globalizovane ekonomije i drutva. Oito je da pred socijal-demokratijom stoje ozbiljni izazovi da kreira sistematsku i kredibilnu paradigmu o ulozi drave i to ne samo u odnosu na trite i nacionalne okvire, ve i u kontekstu evropske integracije, a posebno globalizacije. Pitanje jednakosti, za levicu, takoe, oduvek znaajno? - Nakon mnogo godina ideja jednakosti vraa se u evropski javni diskurs.U poslednjih trideset godina svako iniciranje razgovora o jednakosti bilo bi delegetimisano kao marksizam ili nostalgija za socijalizmom. Zato se kao prvi zadatak vidi obnova legitimnosti same teme. To podrazumeva i napor da se debata o jednakosti izvede iz geta levice i unese u glavni tok javne rasprave. Povratku jednakosti kao teme u centar javne debate neoekivano i snano doprinela je jedna knjiga. To je "The Spirit Level: Why Greater Equality Makes Societies Stronger" Richarda Wilkinsona i Kate Pickett, koja se pojavila u martu 2009. Brzo je izazvala veliki interes i burna osporavanja. Polazei od 10 zdravstveno-socijalnih indikatora, kljuni nalaz The Spirit Level-a je da su egalitarnija drutva fiziki i mentalno zdravija, da imaju nie stope ubistava, manju upotrebu droga, nie stope raanja maloletnih majki, bolje rezultate u takmienjima iz matematike i kulture, vie standarde u blagostanju dece, manje bullying-a u kolama, nie stope ekstremne gojaznosti, kao i manju zatvorsku populaciju. I dodatno, egalitarnija drutva takoe su kohezivnija, solidarnija, a uzajamno poverenje je izraenije. Njihova druga i izuzetno vana, ali i provokativna teza je da su egalitarna drutva bolja za sve graane, ukljuujui i veinu privilegovanih lanova. Kada se uporeuju grupe ljudi iste klase iz razliitih zemalja, dakle, istog nivoa prihoda ili obrazovanja, autori navode da oni iz egalitarnijih drutava ive bolje. Dakle, kvalitet ivota bie bolji i za siromane, kao i za imune referentne grupe ako ive u egalitarnijem drutvu. Autori to objanjavaju delovanjem naprednih socijalnih politika, koje se u jednom duem periodu usmeravaju ne samo na neke specifine populacione grupe, ve naelno na sve graane. I na kraju, meunarodna evidencija potvruje da graani manje veruju svojim vladama u drutvima koja su vie nejednaka. Velike drutvene nejednakosti su uvek pretnja demokratiji i stabilnosti, zakljuuju autori. Ukratko, SAD, Velika Britanija i njene bive kolonije, ali i Portugalija su zemlje velikih nejednakosti, ali i negativnih pokazatelja kada su u pitanju pomenuti socio-zdravstveni indikatori. Na drugoj strani su skandinavske zemlje i Japan, kako u kontekstu egalitarnosti prihoda, tako i dobrih socio-ekonomskih pokazatelja. Teza je, dakle, autora da je (ne)jednakost prihoda unutar drutava taj aktivni faktor koji utie na stvaranje vanih socio-ekonomskih problema. Teorijsko objanjenje uzronih veza nejednakosti i socijalnih problema, meutim, veoma je inovativno, ali i predmet estoke kritike. Autori, naime, tumae da nejednakost namee ljudima da se fokusiraju na socijalni status i vlastitu poziciju u drutvenoj hijerarhiji izgleda i prestia. Takva opsednutost, sa svoje strane, stvara aksioznost, nepoverenje i socijalnu izolaciju koja podie nivoe psiholokog stresa. A stres, kao to je poznato, ima svoju cenu. Stres slabi imuni sistem i tera ljude u loa kompenzacijska ponaanja, kao to su preterivanja u jelu ili agresivnost prema drugima. Ukratko, autori tvrde da je neuroendokrinalni stres klju, provociran percepcijom da drugi uivaju vii status od nas, time uruavajui vlastito samopotovanje. Aksioznost u vezi statusa i doivljaj nepravde nagrizaju ljude i ine da se nejednakost duboko uvlai pod svaiju kou. Tako dolazimo i do zanemarene teme znaaja srednje klase za socijaldemokratiju ? - Privatizacija drave blagostanja, tj. glavnih programa socijalne politike nakon 1980, ukazala je i na jednu dimenziju vanosti srednje klase za socijal-demokratsku agendu. Ubrzana privatizacija penzionih sistema, zdravstva, obrazovanja i raznih socijalnih usluga pretvara krug korisnika u kategoriju potroaa, a time implicitno i srednju klasu liava nekih vanih javnih uloga. Srednja klasa je, naime, jaka lobby grupa, ali i nadproporcionalno zastupljena u administraciji, izvrnoj vlasti i javnim slubama, a kada je re o akademskim, profesionalnim i medijskim krugovima, njena dominacija je potpuna. Dok su programi drave blagostanja javni i univerzalni, srednja klasa ima vitalni interes, ali i realnu mo, da ih podrava, iri i unapreuje. Besplatne ili jevtine usluge u obrazovanju, zdravstvu i drugim sektorima direktno uveavaju standard, nude stabilnost, sigurnost i predvidljvost upravo srednjoj klasi. Time se srednja klasa pretae u kljuni stub koji podrava kvalitet i odrivost javnih programa. Privatizovani programi socijalne politike usmeravaju se na srednju klasu i ova postaje njihov kljuni korisnik. Time srednja klasa ini jaku lobby grupu za pregovore sa privatnim sektorom, ali javni sektor ostaje bez kljunog

potpornog stuba i lagano se pretvara u servis za underclass, odnosno gradjane drugog reda, dakle za one koji su bez kapaciteta da efektivno zatite i/ili razvijaju ove programe. Toga su postali svesni lideri socijal-demokratije i rigorozno se zalau za obnovu javnih programa, njihovu univerzalnost i kvalitet. Dokle se stiglo u uobliavanju socijaldemokratske vizije "Dobrog drutva"? - Implicitno ili eksplicitno, deklarativno ili preutno svaki program, iri projekat ili javna akcija gradi se na nekakvoj predstavi o dobrom drutvu. Nije sluajno da rasprava o obnovi i budunosti evropske socijal-demokratije zapoinje krajem 2009. godine programskim dokumentom nazvanim "Building the Good Society (BGS)," iji su autori Jon Crudas i Andrea Nahles. On zapoinje jednostavnim stavom da je to nacrt vizije o progresu koji se bazira na ideji pravde, odrivosti i konceptu sigurnosti dakle zamisli dobrog drutva slobodnog od siromatva, zasnovanog na egalitarnoj ekonomiji koja gradi sigurniju, zelenu i pravedniju budunost. Navode se i preliminarne, ali kljune teze koje treba da poslue za graenje koncepta dobrog drutva: obnavljanje ideje o primacy of politics i time odbijanje da se sfera politike subordinira ekonomskim interesima; preobraavanje odnosa drave i individua kroz demokratsko partnerstvo; stvaranje demokratske drave koja je odgovorna i transparentnija, uz jaanje demokratskih institucija na svim nivoima, ukljuujui ekonomiju. Tu su i proirenje i odbrana individualnih gradjanskih sloboda, ponovno naglaavanje znaaja javnog dobra, kao to je obrazovanje, zdravstvo, transferi i usluge socijalne politike u odnosu na trine kriterijume, zatim redistribucija rizika, bogatstva i drutvene moi koji se vezuju za klasu, rasu(!) i rod u cilju stvaranja egalitarnijeg drutva, priznavanje i potovanje razlika meu rasama, religijama i kulturama i konano, stavljane potreba ljudi i nae planete iznad profita. Kojim putem dalje? - Rene Cuperus vidi tri kljune opcije za budunost ESD. Prva je jasan izbor da prosvetljena profesionalizovana srednja klasa bude njena najvanija izborna i partnerska baza. Ona reprezentuje budunost ekonomije znanja, rastui je segment drutva, koncentrisana je u velikim urbanim centrima. Nosilac je jednog optimistinog, liberalnog i kosmopolitskog pogleda na internacionalizam, multikulturalnu integraciju i evropsku unifikaciju. Takav izbor bi traio koalicije i ak tesnu saradnju sa drugim liberalno-levim partijama, kao to su Zeleni i socijalni-liberali. Druga opcija bi bila izbor onoga to se naziva socijal-demokratija straha (Tony Judt). Bila bi usmerena da ponovno zadobije podrku tradicionalne, ali i nove fluktuirajue radnike klase i nove nie srednje klase, kao i onih koji zavise od javnih programa, programa socijalne sigurnosti i socijalne zatite. Ova opcija bi se borila za zatitu i sigurnost koju je klasina drava blagostanja obezbeivala. Bila bi ekstremno kritina prema tritu, posebno njegovom ugraivanju u javni sektor, ali i EU, tj. njenom trinom fundmentalizmu kakav danas postoji. Treu opciju opisuje kao Houdini-act (ironina metafora na uvenog maioniara Houdinija), kojim se oslobaamo granica uslova u kojima ivimo danas i stvaramo iroku koaliciju radnike klase i srednje klase, dakle i fluktuirajuih i nestalnih radnika u sektoru usluga, sa akademski obrazovanim profesionalcima u novoj ekonomiji znanja, kao i sa prosvetljenim preduzetnicima i u sindikate udruenim industrijskim radnicima. I, na kraju, jedan pogled na dalji tok pan-evropske debate o Budunosti evropske socijaldemokratije i njene mogue ishode? - Debata jo traje, ali jedan od njenih preliminarnih zakljuaka je da i ne treba oekivati 'veliku ideju', tj. nacrt novog civilizacijskog projekta, odnosno paradigmu koja uspeno interpretira svet u kome ivimo i daje jasan pravac za promene. I u prolosti su se velike ideje i veliki projekti stvarali sporo, generacijama, uz nejasne vizije i stavljanjem fokusa na ovu ili onu ideju. Druga i veoma vana teza je da moda ovoga puta i ne treba nuditi gotove recepte, blueprints i ambiciozne programe koje prave pojedinci ili male grupe. Oni uvek nose opasnost jer se njima unapred daju okviri razmiljanja i time kanaliu i ograniavaju drugi akteri. Drugim reima, moda bi ovoga puta smisao debate i predloga trebalo da bude buenje energije graana, iz ega bi neke ideje i inicijative mogle da zaokupe matu graana i socijalnih pokreta. edomir Popovi
22.11.2011.

Postavite na

Prilagoeno za tampanje

26. November, 2011. ::. Skenirano

Farmaceutske arije Save Vemia Mocrt iz tle

Dvdesetetvorogodinji Beogrnin prvi put je svojim gromoglsnim bs britonom zdivio nemku publiku n letnjem festivl ''Oper Odre pre'' ndomk Frnkfurt n Odri pre dve godine. Briljiro je nedvno ovj diplomirni frmceut i solo pev i n domoj sceni u operi ''Pjci''.

::. Navigacija

Dvdesetetvorogodinji Sv Vemi svojim bs britonom prvo je osvojio simptije nemke publike u grdiu Nojcelu ndomk Frnkfurt n Odri. Gromoglsnim rijm u ulozi venecijnskog gondolijer, pod pltom jednest put je spsio Kznovu u istoimenoj operi. Ovog let, mldi beogrdski frmceut n jedinstvenoj umetnikoj pozornici letnjeg festivl ''Oper Oder pre'' u nemkom grdu Beskovu briljiro je u operskom kolu ''Amorov strel''. Sngu je odmerio s sedmnest svojih koleg iz Litvnije, June Koreje, eke, Slovenije, Hrvtske i Srbije. Zhvljujui odlino otpevnim Mocrtovim, Puinijevim i Verdijevim rijm nije izostl ngrd publike, li ni priznnj nemke tmpe. Krjem oktobr, bruco Fkultet muzike umetnosti, u klsi profesor Nikole Mijilovi, prvi put je kroio i n beogrdsku scenu u operi ''Pjci''.
Pod plhtom po Kznovu

Ljubv prem muzici u dom porodice Vemi prv je donel Svin dve godine strij sestr An, koj od sedme godine svir n klviru. Njenim stopm je krenuo i Sv kd je u sedmnestoj godini upiso niu muziku kolu ''Stevn Stojnovi Mokrnjc'' u klsi profesorke Tnje Obrenovi. Ni studije frmcije nije zpostvio. Prleno ih je poho s srednjom muzikom kolu. Svin gromoglsni bs briton prvo je ztreso hol Frmceutskog fkultet, gde je s fkultetskim horom ''Rskovnik'' imo nstupe. Ksnije je n red dol i meunrodn scen. Brzo ju je Sv osvojio te 2009. godine zhvljujui pozivu profesorke Snene Brzkovi, operskog pev i predv Institut z pevnje u Berlinu. N interncionlnom operskom kursu u Venecijanski gondolijer okviru letnjeg festivl ''Oper Oder pre'' u nemkom grdu Nojcelu nstupio je u kvrtetu s Slvenom iom, Lzrom Miletiem i Tiborom Hereijem, trojicom koleg iz Srbije. Ples pod pltovim, spvnje uvenog Kznove u istoimenoj operi, potom i njegovo hpenje bio je veliki izzov nem solo-pevu. Nit mnj st nije bil ni d se oku u dugo zbrnjivnom delu kompozitor Albert Lorcing, koje je s pozornih dsk prognno ko ntireimsko.
Sls uz robnu frulu

Vie od 65 000 mesenih ulazaka na www.koreni.net je razlog za toliko puta reeno: Hvala!

Rdo se Sv se i ovogodinjeg festivl ''Oper Oder pre'' koji je odrn krjem jul. Tu je imo prvi put probu pod vedrim nebom, n kojoj je izveo riju s orkestrom. U publici su td bili smo stri hrstovi ispred dom vesl u kome su pevi bili smeteni. ''Amorov strel'' operski kol nsto po ugledu n pozntog frncuskog komediogrf Molijer pogodio je mirni grdi Beskov etiri put. U devet scen smenjivle su se rije Mocrt, Verdij, Puinij, Rosinij...i to n jednoj rhinoj pozornici, odnosno tli. N privtnom rnu jedne nemke porodice, okrueni originlnim vrtim, gredm i podom

Nastup u Beskovu 2011.

nekdnje tle, s noseim stubovim n sred scene, polznici kurs su uspeli d osvoje simptije nemke publike.

Nee ovj mldi Beogrnin d zborvi ni kko je ulogu svetenik Srstr iz Mocrtovog del ''robn frul'' uvebo uz korke slse. Ltinomeriki ples pomogo mu je d ne izgubi mekou gls i ne ostne ''ukopn'' n sceni. Nrvno, publik rzume se nit nije primetil. Posle mesec dn provedenih u Beskovu, delilo je Svu tek nekoliko ispit od diplome frmceut. I ovj zdtk svldo je u roku, s prosenom ocenom 9,53. Skromn je Sv, p ne govori mnogo o domim nstupim i priznnjim. Ngrde s tkmienj mldih muzir i solo pev skoro i d ne broji. A, ove godine imo je i prvi solistiki koncert u Gleriji Srpske kdemije nuke i umetnosti. N red su sd dole studije Fkultet muzike umetnosti, nstupi u operi ''Pjci'' i stirnje u jednoj beogrdskoj poteci. Energije i snge d i dlje ui mu ne mnjk, dilemu ime e u ivotu d se bvi jo uvek nije reio. Duan N. Radin
22.11.2011.

Postavite na

Prilagoeno za tampanje

26. November, 2011. ::. Skenirano

Hoe li porodica Drakovi iz Ministarstva za dijasporu najuriti Srekovia? Ministar u fazi ruenja
Autor ovih redova je u "Korenima" ve pre nekoliko meseci ukazao na poetak "demontae" ministra za dijasporu i vere Srana Srekovia u sopstvenoj partiji. Izgleda da je taj (Ne)Srekovi svojoj doskoranjoj mentorki Dani Drakovi koja, kako se pria u krugovima beogradskih politikih komentatora i novinara, "vue sve konce i umesto Vuka donosi sve odluke", estoko stao na neki (partijski ili lini) ulj.

::. Navigacija

Bilo kako bilo, Dana i Vuk Brankovi, pardon, greim, jer ga narod zbog njegovih izjava o Kosovu tako zove, on se preziva Drakovi, e sigurno uiniti sve da se ree vragolastog Srana i da ga isteraju iz njihovog, gotovo privatizovanog Ministarstva za dijasporu i vere Republike Srbije. Iz pisanja poznate novinarke Milice Grabe, saradnice uvenog "lista protiv mafije" beogradskog Tabloida, moe da se izvede zakljuak, da Danu armiraju lepukastih mlai mukarci, a verovatno da Srekovi nije "lepukast" ili je neim duboko razoarao ovu damu. Zato se, sada ve orkestrirano, u partiji SPO trai iskljuenje Srekovia iz partije i uklanjanje sa mesta ministra za dijasporu i vere. Da li e ucenama srpske Vlade i Parlamenta brani par, kako ih u Beogradu ve nazivaju "Drakolesku" objanjenje za mlae itaoce: persiflaa na prezime ranijih rumunskih diktatora branog para euesku - uspeti da se rei ministra Srekovia, saznaemo za koji dan. U svakom sluaju, dijaspori bi smenjivanjem kontroverznog ministra laknulo, jer je Srekovi u svojoj nepopularnosti u meuvremenu prestigao ak i uvenu neznalicu, neradnika i rasipnika novca poreskih platia Srbije, nekadanju ministarku za dijasporu Milicu ubrilo, estog putnika u Kanadu. Nju su njeni mentori iz reda partije "utih", za gubitak mesta "gospoe ministarke" uteili bolje plaenim radnim mestom ambasadorke u Tunisu gde ne mora da radi ni deo onoga to je navodno "radila" u MZD u Beogradu! A biva "gospoa ministarka" je ujedno usreila i samu sebe udala se za svog mlaanog deka koga je svojevremeno kao ministarka velikoduno pomagala novcima MZD-a za snimanje nekakvih filmova u dalekoj Kanadi gde je dotini iveo. Jo uvek ministar za dijasporu i vere Srekovi, prvi put se naao na nianu aktivista dijaspore kada je po svaku cenu eleo da kroz srpski Parlament, kao svoje delo, progura Zakon o dijaspori, iju je izradu zapoeo i forsirao nekadanji ministar u istom resoru i iz iste partije, pravnik prof. dr Vukevi. Iako je srpskoj javnosti saoptavao da "dijaspora uestvuje u kreiranju Zakona" Srekovi nije uvaio ni jedan predlog za izmenu Zakona! Navedimo samo, kao mali primer, elju da se u Zakonu konkretizira modus sufinansiranja raznih projekata u dijaspori kroz strogi nadzor troenja sredstava. Zahtev dijaspore da Zakon propie javnu objavu, ne samo naslova projekata nego i njihov opis i da se po dobijanju novca iz Srbije objave tane stavke za ta je novac upotrebljen, nije prihvaen. Tako se novac najveim delom u dijaspori troi tajno uz navodnu kontrolu, u ta sumnjamo, ljudi koji ga i daju, bez da se tano zna za ta. Kao primer, verovatno, tajnog i nepotrebnog troenja novca se esto pominje sluaj jednog mini-saveza veoma zvunog imena u Nemakoj za uee dvadesetak Srba dovedenih iz drugih gradova, jer ljudi iz Berlina nisu hteli da sudeluju na nekakvoj paradi. Ne zna se tano kome je koristilo i koja je bila svrha uea Srba u toj paradi. Isto vai i za neostvareni projekat istog saveza za "poduavanje srpske dece", jer u Berlinu postoji besplatna Dopunska kola Ministarstva prosvete. Jedan ugledni Srbin - dobrotvor iz Berlina, senator Republike Srpske je potpisao izjavu u kojoj, svestan svoje krivine odgovornosti, tvrdi da su dobitnik ukupno oko 16.000 evra od MZD-a za oba "projekta" i dobitnikova saradnica - "uiteljica" godinama socijalni sluajevi bez podrke ireg sloja ljudi. Kod razbacivanja MZD novcem poreskih obveznika Srbije, koje se meri stotinama hiljada evra, se primeuje da je novac uglavnom u inostranstvo iao za "projekte" koji tangiraju veoma mali broj Srba npr. za pomo jednom koarkakom klubu iji je predsednik svojevremeno imao ambicije da klub zaigra i u nemakoj Saveznoj ligi pa je propao, zatim je nekim udruenjima plaano petnaestak hiljada evra za organizaciju Dopunske nastave u vajcarskoj, a nastavu je, uglavnom, vodila danas ve biva "poslanica" u Skuptini dijaspore. Gotovo je nepotrebno pomenuti da i u vajcarskoj postoji besplatna Dopunska kola Ministarstva prosvete Republike Srbije sa 24 nastavinka i oko 2500 uenika. Tu je i pomo jednom savezu koji
Ko e koga ako ne Drakovii Srekovia?

Vie od 65 000 mesenih ulazaka na www.koreni.net je razlog za toliko puta reeno: Hvala!

organizuje folklorijade zbog zarade. Paljivom posmatrau nije promakla injenica da je za najvei broj toboih projekata u inostranstvu uzalud baen novac, jer je koristio uglavnom pojedincima ili je projektom obuhvaen veoma mali broj ljudi. Slino je i sa donacijama koje nisu ile u dijasporu nego su najveim delom zavravale u Srbiji. Sufinansirani su razni sumnjivi projekti za koje se pretpostavlja da su podnosioci zahteva za sufinansiranje ili lanovi SPO ili bliski toj partiji. Aktivisti iz dijapsore se pitaju, ko daje MZD pravo da, npr. godinama sufinansira i jedan memorijalni turnir za poginulog aktivistu SPO na Ibarskoj magistrali i koju vezu je taj ovek za ivota imao sa dijasporom? Sada je MZD poeo da sufinansira i jedan memorijalni ahovski turnir za poginulog brata Dane Drakovi, za koga neke opozicione novine u Srbiji piu da je pljakom prisvojio desetine stanova i lokala u Beogradu! Zaista, koja je zasluga i tog pokojnika bila za ivota, da dijaspora treba da ga se sea kroz memorijalni turnir? Osim navedenih primera, MZD novcem debelo pomae i druge institucije koje nisu u njihovoj nadlenosti jer ih finansiraju drugi resori kao, npr. kancelariju Matice srpske u Crnoj Gori. Lista suludih i niim opravdanih donacija bi zauzela bar pola izdanja "Korena"! Ministar u "fazi ruenja" Sran Srekovi je i dijaspori a ne samo Dani Drakovi, i te kako "stao na ulj", jer nije reagovao ni na jedan njemu upueni prigovor da je njegov pomonik Vukman Krivokua aktivno uestvovao, kako su pisale "Vesti" i "Evropske novosti", u nametanju izbora "poslanika" za Skuptinu dijspore. Isto tako nije reagovao i na prigovor, da Srbi iz okruenja, po Zakonu o dijaspori ve imaju po jednog predstavnika u Skuptini dijaspore pa zbog toga nije dobro da su npr. od 4 "poslanika" iz Nemake, troje poreklom iz Bosne! Nije uvaen ni prigovor o "sukobu interesa" da jedan ef Privrednog predstavnitva Republike Srpske, kao slubenik njihove vlade, bude u Beogradu poslanik u Skuptini dijaspore! Slino je bilo i sa kandidatom iz Minhena koji je bio slubenik Srpske Privredne komore i iju je kandidaturu MZD podravalo, ali on na sreu posle "debelih" svaa meu Srbima, nije proao. Prema navodima Srba iz Slovenije, i poslanik u toj dravi je "nameten" slino je bilo i u vajcarskoj, Austriji i drugim zemljama - tvrde tamonji Srbi. Ne kau Srbi uzalud, da je MZD u stvari znaajno pomoglo razbijanju i onako krhke sloge meu Srbima u dijaspori. Ministar se ogreio i o zahtev dijaspore, da MZD na svojoj stranici najzad objavi imena, prezimena, funkcije u inostranstvu, delokrug njihovog delovanja i sl. "poslanika", i ko ih je predlagao i birao na zvaninoj stranici MZD. Verovatno ni on sam vie ne zna ko je sve "poslanik" u Beogradu i da li je zaista, mimo Zakona o dijaspori, nezakonito povean broj "poslanika". Nema odgovora i na pitanje ta su oni do danas, uopte, uradili. Primera radi o nepravilnostima "izbora poslanika" navedimo sluaj tutgarta. Na jednoj folklornoj priredbi, vie nego kontroverzni, "veiti" predsednik jednog saveza, ovek iz Bosne, je na brzinu okupio tzv. "umetnike rukovodioce" folkloraa - njih petnaestak, da potvrde "izbor" etiri "poslanika", pa i njega samoga, za Skuptnu dijaspore u Beogradu. Pomenuti, naravno, nije na skup pozvao nikoga iz brojnih drugih udruenja inenjera, akademaca, lekara i stomatologa, ahista i drugih klubova koji nemaju folklor jer bi onda verovatno socijalni sastav "poslanika", zbog visokog obrazovanja npr. inenjera i lekara koji bi se eventualno kandidovali za "poslanike" izgledao sasvim drugaije! Dakle, MZD na ijem elu se nalazi "ministar u fazi ruenja" Srekovi, nikada nije nalo za shodno, da makar kurtoazno odgovori na mnoge predloge, kritike ili pritube koji su stizali iz dijaspore. Zato nije nikakvo udo da mnogi aktivisti koji su svojevremeno u MZD polagali velike nade, kao na primer neumorni Nikola Jani iz vedske, sada kau da je to ministarstvo svojim (ne)radom i ignorancijom opravdanih zahteva ljudi iz rasejanja, zasluilo da bude ugaeno i da se dijaspora vrati, kao ranije, u nadlenost Ministarstva spoljnih poslova koje ima svoje "ekspoziture" u vidu ambasada i konzulata u svim zemljama gde ivi dosta Srba. Saradnici Ministarstva spoljnih poslova obino dobro poznaju situaciju "na terenu" pa im nisu potrebna skupa putovanja po svetu da bi navodno upoznali Srbe, kao to to rado ine "putnici" MZD putujui od Aljaske do Australije, uglavnom obilazei samo njima podobne ljude i klubove. Legenda kae da je knjaz Milo, kada su Turci odlazili iz Srbije, za njima bacio kamen u neku vodu rekavi "kada ovaj kamen ispliva na povrinu vratie se Turci u Srbiju". To znai - nikada. Dijaspora, ako porodica "Drakolesku" ipak uspe da najuri Srekova i moda nekoga od njegovih pomonika, za njima zaista nee, osim onih koji su od MZD imali finansijske i druge vidove koristi, ni malo aliti. Naprotiv, poput srpskog knjaza, bacie za njima ne kamen, nego celu stenu. Da se i oni vie nikada ne vrate! P. Rakoevi
22.11.2011.

Postavite na

Prilagoeno za tampanje

26. November, 2011. ::. Skenirano

Hoemo li biti kandidat? Dan D za Srbiju

Pribliava se deveti decembar kada e Srbija dobiti (ili ne) status kandidata za ulazak u Evropsku uniju, Srbima na izborima obeanu zemlju Dembeliju! Vlast u Srbiji, na elu sa njenim predsednikom i ministrom eliem, euforino oekuje ishod tog dana i ubeena je da e odgovor Evropskog parlamenta za dobijanje kandidata biti pozitivan.

::. Navigacija

Vie od 65 000 mesenih ulazaka na www.koreni.net je razlog za toliko puta reeno: Hvala!

Meutim, valjalo bi paljivo prouiti ta nam to poruuje kancelarka Angela Merkel, glavna i najuticajnija linost u EU. Avgusta ove godine kad se sastala sa predsednikom Borisom Tadiem, ona je u dosta otroj i neuvijenoj formi rekla da Nemaka insistira na etiri glavna uslova za Srbiju, koje ova mora da ispuni i to: - neophodno je da se obnove pregovori i da se ostvare rezultati, da se Euleksu omogui rad na celoj teritoriji Kosova, da se ukinu paralelne strukture i da se ne stvaraju nove. Srbija mora da napusti administrativne strukture koje i dalje operiu na severu Kosova, kao to su pote, kole i optinske administracije. I tako, "sruie se divni snovi nai", jer, pored ovih, za Srbiju Slika Evrope u koju hrlimo neprihvatljivih uslova koji neminovno dovode do posrednog priznavanja lane drave Kosova, Srbiji, opet iz kabineta najvanije evropske linosti, danas stie jo jedan uslov: Srbija mora da dokae ekonomsku sposobnost da je kadra da ue u tu mastodont dravu koja trenutno kleca pod teretom dugova u evro zoni. Klimaju se evro stubovi zbog Grke, ali i Italije, do jue u Srbiji mnogo hvaljene italijanske jake i stabilne ekonomije (setimo se prie o Fiatu!). Klimaju se EU stubovi i zbog panije, takoe velike i do jue ekonomski jake drave, pa zbog Portugala, Irske. Zaduivale su se preko svake mere i dolo je vreme naplate dugova. Grki dug od oko trista milijardi dolara nije nita prema italijanskom, koji je premaio hiljadu milijardi dolara, sa panskim dugom jo se nije izalo pred EU, ali po svoj prilici ni on nije manji od italijanskog. Nemaka, kao najjaa lanica u EU ne samo po ekonomskoj ve i po politikoj snazi, najvei je davalac pomoi Grkoj, a uskoro e i Italija doi na red sa svojim "prebijanjima" dugova. Sve e to pasti na teret evropskih ali najvie nemakih poreskih obveznika, koji su ve uveliko nezadovoljni ovom injenicom, te gospoa Merkel mora da vodi politiku koja je u skladu sa eljama njenih graana. Otuda i zahtev iz nemake vlade da se proveri imovno stanje Srbije i da li ona svojim ulaskom u EU zonu nee doneti nove dugove koji e dodatno opteretiti evropsku kasu. O tome je na uvijen nain, srpski ministar unutranjih poslova i zamenik premijera, Ivica Dai obavestio srpsku javnost. Naime, ministar je u Kruevcu, gde mu je uruena Povelja mira, rekao da bi novi uslov za prikljuenje Srbije Evropskoj uniji mogla biti njena finansijska sposobnost. "Ovih sam dana proitao u naim dokumentima da jedna zemlja iz zapadne Evrope trai da se Srbiji, pored dosadanjih, postavi jo jedan uslov za ulazak u EU, a to je da li je sposobna da bude deo evropskog prostora, a to su uslovi koji nisu bili primenjivani u sluaju drugih zemalja kada su ulazile u Evropsku uniju", rekao je ministar Dai. I jo je rekao da je "neukusno da u vreme kada se raspada evrozona, neko govori o tome da li Srbija finansijski moe da bude deo Evrope". Ovo moe samo da znai da Srbija nee uskoro dobiti dugo oekivanu ulaznicu za Evropsku uniju. No ostaje da se vidi devetog decembra. Ozbiljno pitanje koje zabrinjava itelje Srbije je s kojim granicama e Srbija ui u Uniju. Da li e ui kao drava ili kao "teritorija". Jer Srbiji se otima oko 15% zemlje, granice prema Hrvatskoj na Dunavu su sporne, a ima i jo nekih teritorijalnih pretenzija sa strane. Kako e takva Srbija moi da bude punopravni lan Evropske unije? Naravno, ukoliko ispuni zahteve gospoe Merkel, postoji velika ansa da se nae na listi kandidata. Ali, to imenovanje zavisi od konsenzusa svih 27 lanica koje nisu sve naklonjene Srbiji. Pitanje je da li e Holandija, bez obzira na sva ispunjenja Srbije u pogledu Hakog suda, dati svoj glas? Da li su dogaaji u Grkoj i Italiji, u kojima su pale vlade,

ukazali na realnost raspada evrozona i ujedno na iscrtavanje novih granica? Poelo se sa Srbijom, pitanje je kako e Grka izbei otimanje nekih od svojih ostrva u ijim se vodama, prema pisanju zapadne tampe, kriju ogromna nalazita zemnog gasa? Nije li ovo pohod ka novom kolonijalizmu projektovanom odavno i na duge staeze? Ako se zna da e Nemaka do 2020. godine zatvoriti sve svoje nuklearne elektrane, logino je da je Evropa, nezasita u potronji energije pruila ape prema Srbiji ali i Grkoj. Srpska nalazita lignita e obezbeivati Evropi preko termoelektrana izgraenim na okupiranoj srpskoj teritoriji, istu energiju, a na Kosmetu, (a to znai Srbiji!) e ostavljati brda jalovine i otpada. Ovo je takoe davnanji projekat i vidimo da se danas ostvaruje, jer Soro i kompanija ve stavljaju apu na ova nalazita. Zbog toga je Evropi neophodno da Srbija prizna lanu dravu Kosovo, koja, pored ogromnog rudnog bogatstva procenjenog na 1000 milijardi dolara (o emu svedoi novinar "Politike" Slobodan Kljaki), ogromnog vodnog potencijala, ima i najbolji geostrateki poloaj na celoj zemljinoj kugli. Da je to tako, potvruje najvea NATO vojna baza van SAD, "Bondstil", koja je postavljena na izuzetno vanoj geostratekoj, Cvijievoj liniji. Srbija je itekako znaajna za Evropu, to samo neki preokrenuti u Srbiji ne shvataju, jer kako ree jedan uman ovek, "ko dri Bagrdanski klanac, taj dri celu Evropu!"
Ko to nee u Evropu?

Dakle, kad je u pitanju Srbija, sve je isto, samo malo drugaije. Mirjana Anelkovi Luki
22.11.2011.

Postavite na

Prilagoeno za tampanje

26. November, 2011. ::. Skenirano

Svoje za svoje Srpski kokus protiv Srba?

Ove godine vie puta smo imali priliku da ujemo ministra unutranjih poslova Ivicu Daia kako zagovara "podelu" Kosova i Metohije. Jo tamo negde polovinom maja, ministar Dai je konstatovao da je "jedino realno reenje da tamo gde ive Srbi ostanu u Srbiji, a da se drugi deo gde ive Abanci odvoji". Svako drugaije reenje, tvrdio je ministar policije, samo je "gubitak vremena", tako da e "proi godine i decenije u pokuajima da ree mala pitanja.

::. Navigacija

Dai-Busekova "teorija"

Nedavno je o podeli Kosova i Metohije pisao i Vol strit dornal, a "originalna" ideja potekla je odnekuda na takav nain, da ono, za ta se, koliko jue, govorilo da je nemogue, danas postaje sve izvesnije. O podeli Kosova, ve mesecima, pored pomenutog srpskog ministra, "trubi" i austrijski diplomata Erhard Busek, ef Pakta za stabilnost jugoistone Evrope. Krajem avgusta, Busek je rekao: "Brisel i Vaington tvrde da granice ne mogu da se menjaju, ali ukoliko bi se Pritina i Beograd sporazumeli, oni bi se pomirili s takvom idejom. Do takvog reenja moe se doi samo direktnim razgovorima dve strane. Reenje se moe pronai samo meusobnim razumevanjem, nekom vrstom procesa pomirenja koji e sigurno biti teak, ali je vano da takvi procesi krenu." Ne znamo da li je Ivica Dai bio taj koji je "inspirisao" bekog zvaninika sa slovenskim prezimenom (Buek?) da nametne temu podele Kosova, o kojoj se danas, za razliku od ranije, sve ee i sve ozbiljnije govori. Takoe, mada mnogima u Srbiji, reklo bi se, takav Dai-Busekov predlog, ako nita vie, izgleda kao racionalan pristup reavanju problema, stvari su tu daleko od toga da budu jasne.
Buenje probuenog

Vie od 65 000 mesenih ulazaka na www.koreni.net je razlog za toliko puta reeno: Hvala!

Busek za podelu Kosova

Zapravo, postavlja se pitanje, da li su izjave pomenutih politiara put ka jo jednom "buenju" Srbije? Da je to moda tako, indirektno potvruje poslanik u "kosovskom parlamentu" Lutvi Haziri, lan Demokratskog saveza Kosova, koji je pre nekoliko dana "podsetio" i Buseka i Daia na "granice iz 1956.godine", kada optina Leposavi nije bila u sastavu Autonomne pokrajine Kosova i Metohije. Takvu "nepravdu" prema Srbima, Haziri bi da ispravi tako to e izneti "ponudu" da se to podruje na severu Kosmeta zameni za "istono Kosovo", to jeste, za tzv. Preevsku dolinu (Bujanovac, Preevo i Medvea). Otprilike, to bi bilo kao kada bi se ovek nasilno uselio u kuu svog komije, a onda od ovoga traio da zameni sobu koju je oteo za drugu sobu koja je blie njegovoj kui, ali tako da mu na kraju ostanu obe sobe.

Ako bismo pokuali da sklopimo nekakvu sliku o budunosti Kosova i Metohije, videli bismo da su mnogi delii takvog "arenog tkanja" namerno napravljeni tako da unesu to veu zabunu. Naime, ovih dana, takoe, kao po nekakvom nareenju (a moda i jeste nareenje!), u Odboru za spoljne poslove amerikog Kongresa vodila se rasprava o junoj srpskoj pokrajini. Podela Kosmeta bila je jedna od kljunih tema, a samu temu nametnuo je kongresmen Dejna Rorabaher, veliki "saveznik" kosovskih Albanaca, odnosno, ovek koji se zduno zalagao za nezavisnost Kosova.
Zamena teza

Na istom sastanku, kopredsedavajui Srpskog kokusa, Den Barton, nastupio je nekako "mlako", maltene beskrvno, traei da se da vie prostora za direktnu komunikaciju Srba i Albanaca, a da se u takve pregovore manje "petljaju" zvaninici Brisela. U srpskoj javnosti veoma se malo zna o tome koliko Srbija plaa lanove Kokusa (ime kokus dolazi verovatno od latinske rei caucus aa, mada neki tvrde da je to re Algonkin indijanaca savetnik), ali je jasno da su na tu vrstu lobiranja srpske vlasti dale velike sume novca (milione dolara) i da su rezultati svega toga veoma mravi.

Pomenuti Dejna Rorabaker, kongresmen iz Kalifornije, kao to smo gore napomenuli, pokrenuo je diskusiju u vezi "podele" ili pre u vezi "zamene teritorija" izmeu "suverenih" drava Srbije i Kosova. Naravno, zamenik dravnog sekretara za Evropu i Evroaziju, Filip Gordon, u poetku nije hteo da uje za bilo kakvo reenje koje bi moglo da podrazumeva promenu "dravnih granica", da bi na kraju takve polemike zakljuio da bi to moglo da bude "principijelno pitanje", uz uslov da se obe strane "dogovore"2 (srpska i albanska), bez moguih "negativnih posledica" u odnosu na region.
Bezkompromisni kompromis

A ta je, zapravo, predloio Rorabaher? Posle silnih decenija u kojima se zalagao za "albansku stvar", kod politiki inertnog sveta mogla bi se oformiti slika o tom kalifornijskom kongresmenu kao nekome ko iznenada poinje da brine i o sudbini Srba na Kosmetu. Naime, Rorabaher se, naizgled, razlono pita, zato se i u sluaju Srba ne bi moglo primeniti pravo na samoopredeljenje, ako su ve to isto pravo, uz nesebinu ameriku pomo, Albanci iskoristili? Svakako, logino, Dejna Rorabaher tu jasno ukazuje na golu injenicu, koja bi morala biti razumljiva svakome ko ima bilo kakav oseaj za pravdu. Ipak, iza "brige" za Srbe kongresmena Rorabahera stoje sasvim druge namere, koje idu opet na tetu Srba i drave Srbije. O emu se radi? Kalifornijski kongresmen predlae da Srbi severa Kosova i Metohije (iznad reke Ibar) budu pripojeni Srbiji, a da s druge strane Srbija napravi "kompromis", dajui zauzvrat "Preevsku dolinu" kosovskim Albancima. Na tom "jugu Srbije", tvrdi Dejna Rorabaher, "ivi 90% Albanaca", a slino je, dodaje, u Kosovskoj Mitrovici, gde sada Srbi ine vie od devedeset procenata stanovnitva. Naravno, tano je da na severu Kosova Srbi ine gotovo monolitnu etniku skupinu, ali, na podruju Bujanovca, Preeva i i Medvee situcija nije ni priblino ista (kako to kongresmen Rorabaher pokuava da predstavi), jer tamo ivi oko 35% srpskog ivlja.
Jug za jug

Uz sve to, zar nije neobino da lanovi srpskog kokusa, Den Barton i Ted Po nisu reagovali na predlog Rorabahera? Zato, na primer, ukoliko zastupaju srpske interese, nisu uputili kontra predlog, a to je, da se zameni srpsko stanovnitvo sa druge strane reke Ibar (oni koji ive u enklavama), sa Albancima sa "juga Srbije". To bi, otprilike, bio priblian broj ljudi i takva zamena bi se mogla obaviti tako da zadovolji obe strane; i Srbe u centralnom i junom delu Kosova i Metohije, kao i Albance sa "juga Srbije". Svako bi se onda naao u "svojoj" dravi: Srbi u Srbiji, a iptari na Kosovu. Uzimajui u obzir sve ono kroz ta su Srbi i srpska drava proli, kao i ogromnu nenaklonjenost zapadnog sveta prema Srbima, moda bi se takav rasplet srpske viedecenijske golgote i kosovske tragedije mogao doekati s olakanjem
Budunost u prolosti

Sigurno je da ni ovakav nain reavanja problema Kosova i Metohije nije ono to bi Srbe moglo da uini srenim, jer je to srpska zavetna zemlja sa kojom se ne trguje. To je sveta srpska zemlja, za koju se treba boriti, ginuti. Jo jedan aspekt je ovde veoma bitan: svako poputanje jedne drave, na bilo kojem politikom planu, dovodi do "buenja" starih snova i teritorijalnih pretenzija njenih suseda. Ovde je pouna ona narodna: ako da prst, uzee ti ruku. Nije to bilo tako davno, kada je Srbija bila rasparana izmeu svojih suseda. Dakle, ukoliko bi Srbija pristala na bilo kakvu varijantu u kojoj bi implicitno ili eksplicitno priznala "dravu" Kosovo, istog asa bi bila otvorena nova arita, od Novog Pazara do Dimitrovgrada i Novog Sada. Kada jedni vide da su drugi uspeli da vam neto nekanjeno otmu, tada je prirodno da i sami krenu na onog ko je suvie slab da bi se mogao odbraniti. Otuda, mada je apsurdno, bilo bi najbolje da zamenik amerikog dravnog sekretara Filip Gordon ostane pri svom prvobitnom stavu, da nikakva podela Kosova ne dolazi u obzir, jer bi to bilo "otvaranje Pandorine kutije".
Prealtavanje gubitnika

Neko e ovde (s pravom) primetiti kako je neobino da bi cepanje Kosova moglo da izazove nekakvu lananu reakciju i irenje zala svetom, ako sva ta zla nisu "grunula" svetom nakon otkidanja Kosova i Metohije od drave Srbije. Problem je, kae, Gordon, to bi onda i Srbi u Bosni mogli da iskoriste pravo na samoopredeljenje. I ovde je Rorabaher nastupio veoma lukavo, upitavi, zato Amerika nije o tim stvarima razmiljala pre onog asa kada je otrgnula Kosovo ispod dravnog suvereniteta Srbije? Ako se na Kosovu danas brani "multietinost", tada je sasvim prirodno da se upitamo, zato takvu "vienacionalnu" drutvenu zajednicu nisu branili u Jugoslaviji i Srbiji. injenica je da na Kosmetu ne postoji Den Barton je mlako zastupao srpske interese nikakva multietnika drutvena organizacija. Ono malo Srba, koji su dole, juno od reke Ibar, ostali da ive, sada nikuda ne izlaze bez preke potrebe; oni strahuju za svoje gole ivote. Postaje muno, otuno, zabrinjavajue, koliko su graani Srbije uplaeni i nesposobni da se iole pristojnije

organizuju u odbrani svoje budunosti i budunosti svojih potomaka. Srpski politiari su dopustili da ih Zapad sasvim uzme pod svoje. Stavili su sve na jednu kartu. I to na onu za koju su unapred morali znati da je gubitnika. Parola,"Evropa nema alternativu!", sada se vraa kao bumerang. to je najstranije, Srbija je svojom slepom jurnjavom za virtuelnim "autobusom" toliko zalutala da sada uopte nije u stanju da se orijentie. Ili, moda jo neto to bi moglo da bude stranije od svega, a to je da Evropa sutra zaiste ne bude imala alternativu.
Penjanje na brod koji tone

Pre izvesnog vremena, u intervjuu na Ruskoj televiziji, sa programom na engleskom jeziku, Najdel Fara, britanski evroskeptik i poslanik u Parlamentu Evrope, izrazio je svoje uenje da Srbi ele da se "ukrcaju na brod koji tone". "Ljudi u Srbiji izgleda veruju da e svi biti bogatai, im Srbija postane lan Evropske unije", rekao je Najdel. Posle stranog rata, koji je voen izmeu Srba i Hrvata, upravo da bi imali svoje suverene drave, oni sada hrle "istoj onoj vrsti politike unije kakvu su imali u Jugoslaviji", dodao je Fara i sve zakljuio konstatacijom: "To je potpuno ludilo!" Srbija se nalazi pred jednim raspletom od kojeg e uveliko zavisiti njena dalja sudbina. Ukoliko se bez ikakvog opiranja povinuje ultimatumu Evropske unije i Sjedinjenih Drava, tada e biti stavljena taka na budunost zemlje (jer budunosti vie nee biti), a Srbi e kao narod doiveti jo jedno, sada konano ponienje. Vie se nita to je od sutinskog znaaja nee moi raditi u rukavicama. Maske su pale i ostaje nam da vidimo da li e predsednik Srbije uraditi ono to od njega oekuju evropski zvaninici i Ketrin Eton, koja mu je poruila, "da on zna ta mora da uradi". Evropa je ona koja od Srbije trai da komiji da drugi deo kue za onaj u koji joj se ovaj nasilno uselio. Da li se dojueranji radosni usklik "Evropa bez alternative" lagano pretvara u hropac Srbije bez budunosti? Videemo to ubrzo, za koji dan. Petar Petrovi
23.11.2011.

Postavite na

Prilagoeno za tampanje

26. November, 2011. ::. Skenirano

Nevolje itelja sela Miloevo na Kosovu i Metohiji Ljudim treb trktor

Vie od dvdeset hiljd Srb s Kosov i Metohije ztrilo je rusko drvljnstvo. Ne zto to ele d se s Kosmet isele u Sibir, niti zto to im je Rusij dr od Srbije, ve zto to su ljudi ojni. N severu dnju - nou deurju nd brikdm, dok juno od Ibr, rtrkni po srpskim enklvm ive u velikoj bedi.

::. Navigacija

Jedv preivljvju, bez posl, bez prihod, bez drv z ogrev, bez mogunosti d decu bezbedno lju u kole, uz restrikcije struje, bez kompjuter i internet. U njkrem, posle bombrdovnj i dolsk strnih trup 1999. i pogrom iz 2004, oni ive ivot nedostojn ovek u 21. veku. U tkvoj situciji ministr z Kosovo i Metohiju Gorn Bogdnovi drzne se d Srbim koji su ostli u pokrjini, uprkos svemu to ih je tmo zdesilo, dri lekciju o ptriotizmu. Ke - nije ptriotski triti rusko drvljnstvo. Lko je njemu koji ivi od ministrske plte, vie u Beogrdu nego n Kosovu, koji svkko nem egzistencijlnih problem ve uiv sve ministrske privilegije, d tupi. Treb Drgn Mrkovi Plm d mu objsni d se, kko jednom mudro ree, ptriotizm ne sip u trktor. E, Srbi u selu Miloevo kod Obili nemju ni trktor! To je selo u kome je preostlo jo smo tridesetk Srb izloenih teroru Albnc i siromtvu. Nemju nikkve izvore prihod, svi su ostli bez posl, jer su nekd rdili u Elektroprivredi Srbije. Ne mogu ni poljoprivredom d se bve jer nemju minu mlu od pedeset godin. kol je udljen 5 kilometr od sel. Z decu je, ne smo predleko, ve i nebezbedno d idu peke, z prevoz roditelji nemju pr, ni utomobil. Nedvno se nstvnik iz ovog sel obrtio nim vlstim:
Njemu plata a narodu barikade

"LJudi u mom selu jedv sstvljju krj s krjem i veom teko ive. U selu immo petoro mloletne dece, kojim je potrebn prevoz do osnovne kole jer njihovi roditelji nemju novc d im to prue. Immo stre i nemone kojim je potrebn pomo u lekovim. Nemmo nijedn runr u selu. Pristup internetu z ns je bjk. Sve nm je to potrebno, i jo mnogo tog." Vie od 65 000 mesenih ulazaka na www.koreni.net je razlog za toliko puta reeno: Hvala! Niko iz vlsti nije se osvrnuo, pomoi niotkud. Miloevo, n nesreu, nije usmljen, ve s mo jedn od primer koji n njbolji nin oslikvju svu upljinu srpske politike prem Kosmetu. Dnnj vlst dobil je izbore igrjui n emocije ns koji Kosovo i Metohiju nosimo u srcu, li se nije potrudil k ni d obezbedi iole normlne i civilizovne uslove z ivot preostlim Srbim u pokrjini. Prva pomo z Srbe u Miloevu uprvo je stigla od jedne porodice iz vedske i jednog omladinskog udruenja Saveza srpske omladine vedske. Ali, to nije dovoljno i ostaje im samo nada da e biti jo onih koji su daleko od Kosova, ali su solidarni sa svojim sunarodnicima. Na neku obilniju pomo iz Srbije je teko i poverovati. Poslednji put su ovo selo politiri iz Beogrd obili 2008. godine, pred izbore. Setie ih se opet u predizbornoj kmpnji. Td imju energije d se bore iz petnih il z svki pojedinni gls. Kd dou n vlst, ne sete se d ree sutinske probleme z opstnk ljudi, bez kojih db i ne kosovske svetinje iz dob Nemnji. Deklrtivn odnos Beogrd prem kosovskim Srbim doveo ih je u situciju d bez ikkve institucionlne podrke pokuvju d opstnu n svojoj zemlji. Smi i rzorni nisu ni mogli d urde nit drugo do d pokuju d dobiju ztitu i podrku neke druge drve. Smiljana Vidi Napomena redakcije: Svi koji ele da pomognu, mogu se javiti na mail koreni@telia.com a od redakcije e dobiti ime, kontakt telefon i meil adresu stanovnika u selu Miloevo, inicijatora za pomo, koja je ovim ljudima na Kosmetu egzistencijalno potrebna.
22.11.2011.

Postavite na

Prilagoeno za tampanje

26. November, 2011. ::. Skenirano

Presek nedelje Otvaranje oiju, zatvaranje slavine

Da novine ne objavie ne bismo znali da je prosjaenje veliki problem u Srbiji i Vojvodini. I to jo da se deca koriste u te svrhe, ma dajte molim vas, da li je to mogue? Prosjae? A jo se i ne vide u sistemu zatite? Pa ako ih ne vide pitanje je ko je to onda zatvorio oi pred njima, ko to ne eli da sagleda situaciju u kojoj se nalazi sve vie dece u Srbiji?

::. Navigacija

Da bi utvrdili taan broj, a nisu uspeli to da urade, sproveli su u Vojvodini istraivanje na koje je potroeno ko zna koliko novca koji je mogao biti dat istoj toj deci. Kako prenose "Apatinske novine" ta deca su nevidljiva u sistemu zatite.
Deca koja prosjace nevidljiva u sistemu zatite

Novi Sad, 16. novembar 2011. - Institucija Pokrajinskog ombudsmana je na dananjoj konferenciji za novinare predstavila rezultate istraivanja "Deje prosjaenje u Vojvodini". Istraivanje je tokom 2011. godine sprovedeno u vojvoanskim centrima za socijalni rad, policiji i nevladinim organizacijama koje se bave decom. Nastojei da odrede ta sve deje prosjaenje podrazumeva i koliko je ono rasprostranjeno meu decom u AP Vojvodini, ispitanici su se, izmeu ostalog, izjanjavali i o tome da li i na koji nain evidentiraju decu koja se bave prosjaenjem, ta smatraju uzrocima, faktorima rizika, implikacijama i posledicama dejeg prosjaenja, kako meusobno sarauju kako bi se ova pojava suzbila i predupredila, te koje mere i konkretne korake preduzimaju u tom cilju. Rezultate i zakljuke istraivanja predstavila je zamenica pokrajinskog ombudsmana za zatitu prava deteta Marija Kordi. Prosjaenje kao drutvena pojava nije definisano u postojeim pravnim propisima, a nadlene centri za socijalni rad i policija decu koja prosjae u svojoj evidenciji ne prepoznaju kao posebnu kategoriju. To znai da se pojava dejeg prosjaenja ne evidentira sistematski, odnosno da se ona najee tretira kao poremeaj u ponaanju, ili kao prekraj, ponekad i sa elementima krivinog dela. Zbog toga je vrlo teko utvrditi makar i priblian broj dece koja se u Vojvodini bave prosjaenjem. Osim to nadlene institucije od sluaja do sluaja sarauju po ovom pitanju, prikupljeni podaci ukazuju i na to da centri za socijalni rad i policija po okonanju svojih postupaka ne prate dalju sudbinu ove dece Govorei o deci koja se u Vojvodini bave prosjaenjem, zamenica Kordi navela je da prikupljeni podaci ukazuju i na to da se prosjaenjem najee bave deaci uzrasta od 6 do 10 godina. Najvie ih je u gradovima i uglavnom dolaze iz nefunkcionalnih, siromanih ili socijalno ugroenih porodica, a meu njima znaajan broj ine romska deca. Ova deca najee nemaju lina dokumenta, pa tako ostaju van sistema obrazovanja i institucionalne zatite, kako socijalne, tako i zdravstvene. Iako su u gradovima deca koja prosjae veoma vidljiva, institucije se njima ponu baviti tek kada ona postanu problematina u svom okruenju. Da nisu samo deca nevidljiva u sistemu skoro su dokazali i graani u Banatu koji su pokuali da utaje porez na dohodak. Sreom zaboravni su brzo otkriveni, a drava je uspela da istera svoje. Kamo sree da je drava toliko aurna kada su mnogo vei utajivai u pitanju. Ovako sitne ribe lako padnu, a kako je preneo List Zrenjanin bilo ih je "ak 45".
U srednjem Banatu otkriveno 45 pokuaja utaje poreza na dohodak graana

Vie od 65 000 mesenih ulazaka na www.koreni.net je razlog za toliko puta reeno: Hvala!

"Zaboravne" eka sud NA podruju Zrenjanina i u optinama koje ine Srednjobanatski okrug Poreska uprava do poetka ove nedelje otkrila je 45 graana koji za 2010. nisu podneli prijavu za plaanje godinjeg poreza na dohodak, a za koji je limit lane iznosio 1.702.800 dinara. Najvie "zaboravnih" je u Zrenjaninu (38), dok ih je u Novom Beeju bilo est, a u Senju - jedan. Protiv svih je, inae, pokrenut prekrajni postupak. Poreznici upozoravaju da nepodnoenje poreske prijave nije nain da se izbegne plaanje poreza, jer preko uplata na raun kancelarijska kontrola Poreske uprave lako ulazi u trag svakom ko pokua da izbegne plaanje nameta dravi. Upravo je na ovaj nain za 551 obveznika na nivou Srbije utvreno da su bili u obavezi da plate porez na dohodak, ali da nisu podneli ni poresku prijavu.

E, pa sad ko se usudi neka utaji porez. Mislim ko se usudi od onih itavih pola miliona koliko ivi u pokrajini. Kako pokazuje najnoviji popis vei je odliv nego priliv graana ili seljana u Vojvodini. Jedino je Novi Sad napredovao ili nazadovao, kako ko proceni. "Internet magazin Ravnica" nije sa oduevljenjem preneo preliminarne rezultate popisa. Prvi rezultati Popisa stanovnitva 2011 - Novi Sad, Ka, Budisava, Kovilj NOVI SAD, KA, BUDISAVA, KOVILJ: Republiki zavod za statistiku objavio je preliminarne podatke Popisa stanovnitva, domainstava i stanova u Republici Srbiji 2011. godine. Prvi rezultati Popisa podloni su promenama tokom statistike obrade podataka, a konani rezultati Popisa bie publikovni sukcesivno, nakon zavretka obrade podataka, i to od polovine 2012. do kraja 2013. godine. Republiki zavod za statistiku GRAD NOVI SAD, KA, BUDISAVA, KOVILJ PRELIMINARNI REZULTATI POPISA STANOVITVA 2011. Ukupno popisana lica Ukupan broj stanovnika Lica uinostranstvu (razlog 5, 7, 9) Grad Novi Sad Budisava Ka Kovilj 359951 3 697 11 923 5 453 335701 3 633 11 612 5 389 5 394 61 230 50 126906 1 195 3 461 1 713 163128 1 274 3 670 2 010 Novi Sad Budisava Ka Kovilj Ukupan broj domainstava Ukupan broj stanova

GRAD NOVI SAD, OPTINE: TITEL, ABALJ, TEMERIN PRELIMINARNI REZULTATI POPISA STANOVNITVA 2011. Ukupno Ukupan broj stanovnika Apsolutni popisana porast-pad 2011 2002 lica 2011-2002 Grad Novi Sad Optina abalj Optina Titel Optina Temerin 359.951 335.701 299.294 36 407 -1 736 -1 496 -48 Indeks 2002=100 Ukupan broj domainstava Ukupan broj stanova 163.128 Novi Sad

112,2

126.906

26 544

25 777

27 513

93,7

8 365

9 911

abalj

16 026

15 554

17 050

91,2

5 177

6 389

Titel

28 869

28 227

28 275

99,8

9 256

10 043

Temerin

I ono malo Novosaana to ima smrznue se od muke kada vide koliko im poskupljuje grejanje. Od 1. decembra kada poskupljenje kree nova cena bie vea za 7,5 posto. to je mnogo mnogo je, a posle se pitaju to je toliko prosjaka na ulicama, to je prirataj mali. Pa kako da ljudi opstanu, dok plate struju ne ostaje im za decu. Jo ako se zna da e Novi Sad sa ovim poskupljenjem plaati grejanje najvie u Srbiji, ta rei? Najitanija novina u pokrajini "Dnevnik" prenosi:
Od 1. decembr grejnje skuplje 7,5 posto

Grdsko vee je prihvtilo zhtev Toplne d grejnje poskupi z 7,5 odsto. Nov cen bi treblo d strtuje ve od 1. decembr odnosno d se obrun n runim objedinjene nplte koji stiu u jnuru nredne godine. Enlarge Close Grdsko vee Toplni odobrilo poskupljenje.Ovim poskupljenjem grejnje e se ubudue plti 92,07 dinr, cen tople potrone vode bie 286,49 dinr. Iz Toplne se vie put moglo uti, d uprvo 92 dinr smtrju ekonomskom cenom grejnj. Novom cenom grni Novog Sd e u Srbiji plti njskuplje grejnje u poreenju s drugim veikim grdovim. U

Beogrdu je grejnje jeftinije tri dinr po metru kvdrtnom. Njznimljivije je poreenje Novog Sd s Suboticom, jer je tmo cen grejnj sstvljen od fiksnog i vrijbilnog del, to i n grd ek od nredne grejne sezone. Tko je u Subotici fiksi deo korigovn z stopu inflcije, vrijbilni deo je poskupeo u zvisnosti od poskupljenj cene gs. Tko bi ubudue treblo d se rdi i u nem grdu.
Ko se greje mora i da plati, ali skupo

U Agenciji z energetiku ne veruju d e s novom cenom psti stepen nplte koji je blizu 80 odsto. Poslednji put grejnje je poskupelo pre godinu dn, kd je cen korigovn z 30 odsto. Trenutn cen je 86,42 dinr. Dok Novosaani na jednoj strani muku mue sa grejanjem u Niu je problem vodovod. Ko muti bistru vodu pokuala je da sazna Dravna revizorska agencija koja je podnela prekrajne prijave protiv JKP Naissus Ni i "odgovornih lica" zbog krenja Zakona o javnim nabavkama. Izvor ove informacije su "June vesti".
Ni: sporni tenderi i u Vodovodu

Dravna revizorska institucija podnela je prekrajne prijave protiv JKP Naissus Ni i "odgovornih lica" zbog krenja Zakona o javnim nabavkama. Najvee nepravilnosti odnose se na javne nabavke i to opreme, osiguranja i bankarskih kredita. Prema nalazima Revizora, rukovodstvo nikog vodovoda suprotno zakonu podiglo je kredite od preko 250 miliona dinara od banaka bez sprovoenja tendera. Krenja zakona o javnim nabavkama uoeno je i kod osiguranja imovine preduzea i lica u 2010. godini. Potpisano je 9 ugovora sa osiguravajuim drutvom Dunav osiguranje, po hitnom postupku, kroz pregovaraki postupaki bez objavljivanja javne nabavke. Po oceni Revizora, za tim nije bilo potrebe. Takoe, dodatnu nepravilnost predstavlja i nalaz da je Planom javnih nabavki za 2010. godinu za osiguranje bilo predvieno 12 miliona dinara, ali su pokrenuti postupci vie nego dvostrukruke vrednosti. Ipak, kako se u Izvetaju navodi, u 2010. godini po tom osnovu potroeno je 10 miliona, odnosno 2 manje od planiranog iznosa... U Izvetaju revizora posebno se navodi i krenje zakona o javnim nabavkama kod servisiranja pumpi za vodu.Iako je Planom javnih nabavki za ovu namenu predvieno 6,5 miliona dinara, sprovedene su nabavke u skoro 5 puta veem iznosu. Mi irom Srbije pokuavamo da se izborimo sa raznim nametima, prevarama, podvalama, a u Republici Srpskoj najvei problem je Savet ministara. Kako prenosi "Banjalukalive" i dalje ne postoji dogovor po tom pitanju.
I dalje bez dogovora o Savjetu ministara

U Sarajevu jo jedan neuspjean pokuaj dogovora oko formiranja novog saziva Savjeta ministara BiH. Predsjednik SNSD-a Milorad Dodik napustio je sastanak, rekavi da je srpska strana u razgovorima opet pokazala fleksibilnost, ali da se jo jednom potvrdilo da je problem meu partnerima u FBiH. Lider SDP-a Zlatko Lagumdija optuio je lidere dva HDZ-a da formiranje Savjeta ministara uslovljavaju rekonstrukcijom Vlade FBiH. Dodik je u izjavi za RTRS rekao, da je lider SDA Sulejman Tihi tokom sastanka pokuao da uvoenjem popisa stanovnitva, razbije princip pariteta kao osnovu za formiranje Savjeta ministara BiH to je za srpsku stranu neprihvatljivo. Prema rijeima lidera SDP-a Zlatka Lagumdije, predsjednici SNSD-a Milorad Dodik i SDS-a Mladen Bosi pokazali fleksibilnost u razgovorima, ali da to nisu uinili lideri dva HDZ-a. "Dodik i Bosi pokuali su u odnosu na poetak sastanka da idu ka rjeenju", pojasnio je Lagumdija na konferenciji za novinare nakon to je otiao sa sastanka, i dodao, da je Dodik i otiao sa sastanka, a da su ostala etvorica lidera ostala da razgovaraju.

On smatra da treba raspisati vanredne izbore za nivo vlasti na nivou BiH, ukoliko u narednih 10 dana ne bude postignut dogovor. Problemi na sve strane. Dok jedni prosjae nevidljivi sistemu drugi pokuavaju da se iz tog istog sistema izvuku, a trei da u njemu neto muljaju. Sve je to Srbija, dobra, loa, bolja, ali jedna i naa. Z.Dragojevi
22.11.2011.

Postavite na

Prilagoeno za tampanje

26. November, 2011. ::. Skenirano

Srbija i njena uloga u regionu - Boris Tadi predsednik Republike Srbije Govor Borisa Tadia pred Meunarodnim institutom za strateke studije
London, etvrtak 16. novembar 20011. Vaa ekselencijo, dame i gospodo,

::. Navigacija Hvala gospodine Vord na vaem ljubaznom pozivu da ovog popodneva govorim na Meunarodnom institutu za strateke studije.

Takoe, elim da izrazim na ovom forumu moju zahvalnost premijeru Kameronu to me je pozvao u London da bih se s njim susreo. Ovo je prvi put, od oktobra 2000-te, kada je formirana srpska demokratska vlada, da dolazi do susreta izmeu predsednika Srbije i premijera Britanije. Stoga, nisam oklevao da prihvatim njegov (Kameronov) poziv. Gospodin Kameron i ja smo se sreli jutros i imali smo veoma konstruktivne razgovore. Odnosi izmeu Srbije i Ujednjenog Kraljevstva postoje odavno. I bez obzira na to to smo proli kroz nedavni teak period, iz razloga koji su vam dobro poznati, ja se radije osvrem na jedan dui period i istoriju naih ranijih odnosa. Da li znate da e za nekoliko meseci nae dve zemlje proslaviti 175 godina otkako su uspostavile dipolmatske odnose. Mi se u Srbiji seamo naeg saveznitva u dva svetska rata. Borili smo se na istoj strani i nae zemlje su (tada) pretrpele strane gubitke. Ova zajednika borba protiv opresije ne moe se izbrisati iz naeg seanja. Ali jo nam je u dobrom seanju napor koji je Velika Britanija uinila, pomaui snage graanskog drutva u Srbiji da savladaju Miloevia. Mi delimo mnoge vrednosti i moramo i dalje da ih izgraujemo. Danas, dame i gospodo, hteo bih neto vano da vam poruim. Na region takozvani Zapadni Balkan ne moe samo da sedi i eka da se pobolja situacija u svetu ili da strane sile ree nae nesporazume. Moramo da idemo napred i da izgraujemo nau vlastitu budunost i bezbednost. Moramo da preduzmemo sve to je neophodno da bi se pribliili Evropskoj uniji, ak i sada kada u Uniji ne postoji raspoloenje za dalje proirenje. Na regon mora da sarauje na ekonomskom planu kako bismo privukli strane investitore. Moramo da radimo zajedno na eliminisanju mree organizovanog kriminala, koji koristi na region kao odskonu dasku za prodor u Evropu i koji pokuava da utie na politike naih zemalja. Moramo da nastavimo da gradimo snanu ekonomsku osnovu koja e zatiti nae narode od uticaja svetske ekonomske krize i tako zaustaviti narastanje politikog populizma.

Vie od 65 000 mesenih ulazaka na www.koreni.net je razlog za toliko puta reeno: Hvala!

Tadi i Kameron u Londonu

Moramo da nastavimo da izgraujemo normalne odnose irom Regiona. U mnogim sferama, i u razliitom stepenu, postignut je stvarni napredak. Mnogo je i toga to prolazi nezabeleeno. injenica je da nau ulogu i moju odgovornost vidim kao neto to je od izuzetnog znaaja za reavanje problema. I verujem da smo postigli mnogo toga.

Saradnja, koja postoji na politikoj ravni izmeu Srbije i Hrvatske, bila je u poslednje tri godine veoma vaan faktor stabilnosti u Bosni i Hercegovini. Namera nam je da se odri ta saradnja, jer obojica verujemo da je teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine najvaniji za stabilnost regiona. Lino sam insistirao da moja vlada usvoji ovakvu politiku, koja se mora posmatrati kao strateka nunost za ceo Region i strateki prioritet za Srbiju. Dolo je do znaajnog poboljanja u saradnji, to je dovelo do zajednikih akcija nae policije i naih obavetajnih slubi, tokom hvatanja voa organizovanog kriminala. Dolazi do sve vee saradnje meu investitorima u Regionu. Kao to znate, mogunost ostvarivanja profita putem saradnje esto je najbri nain za uklanjanje barijera. U tom smislu, poslovna saradnja moe biti kljuna u odreivanju politikih nunosti to se tie moje zemlje, Srbije: Verujem da nam je data vitalna strateka uloga da budemo motor ekonomskog razvoja i politike stabilnosti u Regionu. Autoputevi, komunikacije, svi putevi za snabdevanje energijom prolaze kroz Srbiju. Naa ekonomska situacija utie na brojne ivote ljudi koji ive izvan nae granice. Ovakva uloga zahteva odgovornost i ja na to gledam veoma ozbiljno. Pokuavamo da izgradimo nove odnose poverenja sa naim susedima Hvatanje Ratka Mladia i Hadia bilo je, smatram, moralna obaveza Srbije i osnovni korak ka izgraivanju takvog poverenja. Sad sam usredsreen na borbu protiv svetskog terorizma i organizovanog kriminala. Takoe dodao bih da imamo veoma dobru saradnju sa britanskom obavetajnom slubom i SOCA (The Serious Organised Crime Agency 'Agencija za borbu protiv organizovanog kriminala', naravno "ozbiljna"). Ipak, podvukao bih da su organizovani kriminal i korupcija rak savremenog drutva, koji preti da prome drave i sprei poten svet da vodi normalan ivot. Preduzeli smo odreene mere ovih dana, i one su rezultirale znaajnim hapenjima. Ali u svemu tome moramo da saraujemo sa susedima, jer kriminal je kao voda; odlazi tamo gde ima najmanje otpora. eleo bih da vas upoznam da je koaliciona vlada, predvoena Demokratskom strankom (mojom partijom!), izala sa jasnim ciljevima i da sistematski radi na ostvarivanju tih ciljeva. Meutim, tu su i tri cilja koje smo postavili, a koji su samo delimino udomenu naih mogunosti da ih ostvarimo. Prvi cilj je da se obezbedi ekonomski rast, i to je dobro ilo do pojave svetske ekonomske krize, koja je usporila strana ulaganja. Drugi cilj je bio da se ubrza na put ka Evropskoj uniji. Verujemo da smo ispunili sve objektivne kriterijume i najnoviji izvetaj Evropske komisije to priznaje. Moram da priznam, meutim, da u Srbiji imamo oseaj da, ta god mi pokuavali da radimo, uvek se mogu pojaviti neke drave, lanice koje ele da odloe proirenje Unije. I, kao to znate, veoma se lako mogu nai razlozi, koji e da uspore napredovanje bilo koje zemlje. I tree, eleli smo da vidimo da li postoji nain da normalizuje situacija u vezi sa Kosovom. Za nekoliko meseci, na sledeim optim izborima, graani Srbije e dati ocenu da li naa koalicija uspela da uradi dovoljno da bi ostala i dalje na vlasti. Nadam se da e ta ocena biti pozitivna, jer se ova koalicija bori za novu demokratsku osnovu za nau zemlju i za evropske vrednosti. Verujem da e nam graani ukazati poverenje da uradimo onoto je u najboljem interesu zemlje. Zbog toga, u poslednje vreme esto govorim da je moja elja da vidim jedno poteno i pravino reenje za Kosovo. Pre gotovo godinu dana, odobrio sam uestvovanje u dijalogu, podranom od strane Evropske unije, izmeu Beograda i Pritine. Razgovori su bili odloeni na nekoliko meseci, dok se u Pritini ne zavre izbori. Razgovori su doveli do nekih dogovora, ali bilo je i prekida. Ja elim da vidim nastavak tog dijaloga. Naravno, na tom putu e biti smetnji. To se deava svim narodima kada je u pitanju njihova istorija i njihov suverenitet. Zapravo, predmet tog razgovora vei je od samog dijaloga. Ne smemo dozvoliti da od drveta ne vidimo umu. Razmiljao sam o brojnim reenjima u slinim uslovima. Ljudi nas podseaju na dve Nemake. Tu je i primer vedske i Finske povodomAlandskih ostrva.

Srbija lider Regiona

Posebno me je zainteresovalo neto to je vama veoma blisko. Belfastski dogovor i reenja koja su iz toga proizala izmeu Velike Britanije i Republike Irske. Vi u tome imate veliko iskustvo. Strpljivo ste koristili vau diplomatiju i susreli ste se s politikom donoenja tekih odluka (kompromisa). Iz takvog dogovora izvlaim odreene principe i pokuau da ih primenim u naim specifinim okolnostima. Prvi princip je iskreno i odrivo konano reenje, koje se ,oe postii jedino ako dve strane mogu da razgovaraju otvoreno, direktno i sa eljom da se nau zajednike polazne osnove.

Zbog toga smatramo da Srbija i veliki broj drugih zemalja ne mogu da prihvate jednostranu deklaraciju o proglaenju nezavisnosti Kosova. Drugo, narodi iz naeg Regiona su predodreeni da uu u Evropsku uniju. Uzimajui tou obzir, ovek mora da bude kreativan, znajui da su granice u Evropskoj uniji daleko manje znaajne od kvaliteta ivota graana i zajednica u kojima oni ive. Dakle, u pitanju su prava i prerogativi. Ovo me vodi do treeg principa: ovakvi dogovori su uvek optereeni strahovima i sudbinom manjine. U konkretnom sluaju, mislim na strahove i sudbinu Srba na Kosovu. Moje miljenje je ova tri principa daju osnovu za jedno plodno traganje za reenjem. elim funkcionalan i sprovodiv dogovor izmeu Beograda i Pritine i naa dva naroda. elim da se to desi to pre. Da bi se to postiglo, eleo bih da imam garancije za normalno funkcionisanje srpske zajednice na Kosovu. Hteo bi da ih ujem da se oseaju sigurno i zatieno od strane policije u njihovim zajednicama; da imaju uslove za ekonomsko opstajanje; da imaju pouzdano sudstvo na njihovom jeziku; i da imaju mogunost da se koluju po onim standardima kakave bi imali kada bi iveli u Centralnoj Srbiji. Oni moraju da vide da se simboli njihovog identiteta crkve potuju i da su zatieni. Uz sve to, oni moraju da dobiju dodatne garancije da e njihovi imovinski zahtevi biti obraivani poteno i pravedno. Na kraju, moramo da doemo do jednog sporazuma po pitanju optina na severu Kosova gde stanovnici imaju posebno jak oseaj o tome gde pripadaju. Ovde bismo morali da budemo veoma paljivi i precizni, te da vidimo i druge delove gde bi prava i prerogativi takve zajednici mogli biti dodatno osigurani putem specijalnih oblika predstavljanja. Ukoliko bismo mogli da preemo preko ovih linija, verujem da bismo mogli da pronaemo obostronoprihvatljive pogodnosti. Postoje mnogi detalji koji ebiti razraivani. Ali ako bude volje a ja je imam do reenja se moe doi. elimo integraciju celog Regiona u Evropsku uniju i, naravno, elimo da Kosovo uestvuje na regionalnim forumima. Verujemo da dananja Srbija, na elu sa demokratskim snagama koje su dole nakon Miloevia, ima elju i da je dokazala da je spremna da pronae reenje i za najtee probleme, koji su naslee Miloevieve ere. Bez ustruavanja mogu da kaem, da bi pronalaenje reenja za ovakve probleme bilo daleko lake ako bi Srbija bila u poziciji da danas pregovara o lanstvu u EU. Hvala.
22.11.2011.

Postavite na

Prilagoeno za tampanje

26. November, 2011. ::. Skenirano

Vreme slava - nedoumice u narodu Aranelovdan sa itom ili bez ita

Od Svete Petke u Srbiji kree omiljeni period svih pravoslavaca, vreme slava i slavlja. Do kraja januara Srbi ili slave ili idu na slave. Ne gleda se koliko se troi, da li je kriza, da li ete sutradan imati za hleb, jer jednom godinje Srbin mora da pokae da je domain.

::. Navigacija

Prva "vea" slava posle 27. oktobra je Aranelovdan. Ujedno je i jedna od najrasprostranjenijih, odmah posle svetog Nikole. Sveta Pravoslavna Crkva slavi 21. novembra Sabor Anelskih sila bestelesnih sa njihovim predvodnikom Sv. arhangelom Mihailom. I upravo na ta dva najslavljenija crkvena praznika Srbi prave dve najvee greke. Za svetog Nikolu koji pada u post kolju prasie, a za Aranelovdan ne kuvaju ito. Kada ih pitate zato kau "tako su radili nai stari". Da bismo dobronamerno ukazali na greku i pomogli vam da ne greite nali smo jednostavno objanjenje zato i kako se sprema kola, vino i ito. Obiaj slavljenja Krsne Slave kao Letnji Aranelovdan porodinog praznika, ustanovio je Sv. Sava, najvei i najpoboniji Pored zimskog slavi se i letnji Aranelovdan. Srpska pravoslavna crkva i Srbin koji je ikada hodao Zemljom. Takoe, on je odredio i njeni vernici slave Letnji Aranelovdan praznik posveen arhangelu Gavrilu, koji se ta je sve neophodno za Krsnu naziva Blagovesnikom. Letnji Aranelovdan Slavu: Slavski Kola (koji pada u dan koji se smatra zaprenim. Po narodnom kalendaru, u godini je 18 predstavlja samoga Hrista Boga zaprenih dana, kada je nepoeljan pa i naeg), Slavsko Vino (koje zabranjen svaki posao. Na ovaj dan je predstavlja asnu Krv Hristovu 1817. godine u Radovanjskom lugu ubijen prolivenu za sve nas), Slavsko Karaore. ito (koje se obavezno priprema za svaku a namenjuje se za pokoj dua svih naih predaka koji su na slavu i predali. Dakle, ito koje pripremate nema veze sa svetiteljem i ne sprema se za svetitelja ve za upokojene pretke. To se da videti i u reima molitve koju svetenik izgovara prilikom osveenja Slavskog ita) i Slavska Svea (koja predstavlja Svetlost Hristovu koja osveuje svakog oveka koji dolazi na svet. Zbog nejasnoa koje se javljaju u obiajima naega naroda, a to znai svako selo svoj obiaj, najbolje je posavetovati se sa parohom i izbei nagaanje da je arhangel Mihailo iv svetac pa mu zato ne spremamo ito.
Onako kako je reeno kola, ito i vino

Vie od 65 000 mesenih ulazaka na www.koreni.net je razlog za toliko puta reeno: Hvala!

Ono to je sigurno je da se Sveti arhangel Mihailo kao vojskovoa anelskih sila na ikonama predstavlja kako u jednoj ruci dri plameni ma, simbol njegove plamene revnosti, reenosti da slui Bogu i da spreava prilaz svakom ko ne ispunjava ono to je Bogu ugodno. U drugoj ruci dri kuglu na kojoj su napisana grka slova koja simboliu Gospoda i Spasitelja naeg Isusa Hrista kao vladara celog sveta, cele Zemljine kugle. Osim ovog vienja sveca postoji jo jedno, moda i uobiajenije; Sveti arhangel Mihailo, simbol borbe protiv zla i sila nebeska koja prihvata due umrlih merei im dobra i zla dela, slika se kao nebeski ratnik u vojnikoj opremi, sa maem, kopljem i zlim duhom koji, okovan lancima, lei pod njegovim nogama. Veruje se da je aneo (Arhangel) Mihailo prvi stupio u borbu sa zlim duhom i to ime po crkvenom tumaenju oznaava "onog koji je kao Bog". Na grkom jeziku re "arhi" znai glavni, prvi, a "angelos" znai vesnik, aneo.
Snaga dobra
ivi svetac U srpskom narodu postoji verovanje da je aneo Mihailo ivi svetac. Po kazivanju taj aneo nije umro i dalje po potrebi silazi meu ljude, na zemlju - kao putnik ili prosjak. Svetog Arhangela kao svog zatitnika slavi danas i beogradska Saborna crkva, osvetana na Aranelovdan 1845. godine, iji je ktitor bio srpski knez Milo Obrenovi (1780-1860).

Oduvek se smatralo da je svet stvoren od dobra i zla, da postoji ravnotea koja se odrava. Pred Bojim prestolom silama zla suprotstavlja se osam anela kojima je predvodnik arhangel Mihailo. Snaga dobra koju aneli predstavljaju prisutna je u svim religijama i verovanjima da je svet dobra nastao njihovom zaslugom.U snagu arhangela Mihaila verovao je i slavio ga je i srpski car Duan, kao i cela loza Nemanjia iji je zatitnik bio..

Zato je i vrlo bitno ako ve verujemo u snagu nekog sveca, molimo mu se i slavimo njegovo ime kao slavu, da postupimo onako kako vera nalae. To znai kola, ito i vino za svaku slavu i svakog sveca. Ankica Tomi
22.11.2011.

Postavite na

Prilagoeno za tampanje

26. November, 2011. ::. Skenirano

Dokumenti Upozorenje
OVK je bio vrlo otar prema oficirima koji nisu ispunjavali svoje obaveze do kraja. Jedno od otrih upozorenja uputio je Ramu Haradinaj zameniku komadanta Operativnog taba Metohijske ravnice Ljahi Ibrahimaju. Upozoren je da mu se nee tolerisati izostanci sa radnih sastanaka.

::. Navigacija

Vie od 65 000 mesenih ulazaka na www.koreni.net je razlog za toliko puta reeno: Hvala!

22.11.2011.

Postavite na

Prilagoeno za tampanje