Download as pdf or txt
Download as pdf or txt
You are on page 1of 17

Факултет инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу

Војна академија Универзитета одбране у Београду

Назив студијског програма: Војноиндустријско инжењерство

Ниво студија: Основне академске студије

Предмет: Енергија и животна средина

Бука у урбаним срединама


Семинарски рад

Предметни наставник: Студент:


Проф. др Небојша Лукић Вања Мирковић 522/2017
Сарадник у настави:
Александар Нешовић, дипл. маш. инж.

Крагујевац, 2019.
Факултет инжењерских наука Енергија и животна средина

Садржај:

Увод .............................................................................................................................................. 3
2. Бука ........................................................................................................................................... 4
3. Карактеристике и врсте буке .................................................................................................. 6
3.1 Континуална бука .............................................................................................................. 6
3.2 Променљива бука .............................................................................................................. 7
3.3 Импулсна (ударна) бука .................................................................................................... 7
3.4 Испрекидана бука .............................................................................................................. 8
4. Мерење буке ............................................................................................................................ 9
4.1 Мерни ланац ....................................................................................................................... 9
4.1.1 Основне карике мерног ланца ................................................................................... 9
4.2 Јачина буке ....................................................................................................................... 10
5. Загађење буком ...................................................................................................................... 11
5.1 Извори буке ...................................................................................................................... 11
6. Ефекти загађења буком......................................................................................................... 12
6.1 Утицај буке на људски организам ................................................................................. 12
6.1.1 Оштећење чула слуха услед буке ............................................................................ 12
6.1.2 Психофизиолошки ефекти ....................................................................................... 13
6.1.3 Психолошки симптоми............................................................................................. 13
6.1.3.1 Промене у понашању............................................................................................. 13
6.2 Утицај буке на животиње ............................................................................................... 13
6.3 Утицај буке на aвегетацију ............................................................................................. 14
6.4 Утицај буке на зграде и друге грађевине ...................................................................... 14
7. Контрола емисије буке.......................................................................................................... 15
Закључак: ................................................................................................................................... 16
Литература: ................................................................................................................................ 17

Вања Мирковић 522/2017 2


Факултет инжењерских наука Енергија и животна средина

Увод

Константно брујање саобраћаја, непрекидна бука са градилишта, сирене, звучници,


разгласи, сви ти звукови града су већини људи јако иритирајући, али такође су и
опасни. Светска здравствена организација описала је загађење буком као потцењену
опасност која може проузроковати оштећење слуха, кардиоваскуларне проблеме,
потешкоће са памћењем, стрес и депресију. Неки стручњаци за буку имају мало
екстремније ставове и тврде како нас константна бука полако убија [1].
Загађење буком је често главни узрок смањења квалитета живота у великим
градовима који су будни 24 часа, као што је на пример Њујорк, где је поднето више од
200 000 жалби на буку у 2016. години. Бука пре свега проузрокује стрес који има врло
негативне последице по здравље. Иако не постоји много података о утицају буке на
ментално здравље нека истраживања су показала да се јака бука доводи у везу са већим
ризиком од депресије и анксиозности код већине људи [1].
Током последњих деценија све више људи постало је забринуто проблемом
свакодневне буке. Становништво које живи у близини великих извора буке, на пример
аеродрома, све чешће се из те околине исељава управо због наведеног проблема. Од
свих тих потешкоћа, бука која доведи до оштећења или губитка слуха је проблем који
треба најозбиљније схватити. Овај проблем могао би се значајно смањити радом на
смањењу нивоа јачине извора буке тамо где је то могуће, али оно што је пресудно у
решавању овог проблема јесте људски фактор [2].
Све бржи темпо живота у великим урбаним срединама представља многоструки
извор буке, тиме она постаје прворазредно важан комунални проблем. Од настанка
великих градова и појаве буке, помно се прати и изучава овај проблем и констатовано
је да бука представља непредвидљиво опасно зло по здравље становништва, и то у
више аспеката. Феномену буке одавно је објављен рат, али ниједна значајна битка није
добијена [3].

Вања Мирковић 522/2017 3


Факултет инжењерских наука Енергија и животна средина

2. Бука

Веома је важно знати шта је звук уопштено, а шта бука. Звук је саставни део
свакодневног живота и део човековог окружења. Јавља се као пратилац многих
животних активности и његово присуство је евидентно готово у свим сферама људског
живота. Звук спада у физичке величине и практично представља механички талас који
настаје осциловањем неког извора, при чему се у околини тог извора мења притисак
средине (слика 2.1). Промена тог притиска омогућава да се звучни талас шири у
простору [4].

Слика 2.1 Приказан је распон звука [5]

По дефиницији, бука је сваки нежељени звук. То значи да свака звучна појава


(зујање, шум, галама, говор и слично) која омета рад или одмор представља буку. Бука
је, нарочито последњих деценија, један од основних узрока комплексног оштећења
здравља, нарочито у великим, густо насељеним градовима. Некада се сматрало да је
дејство буке ограничено на орган слуха, али је данас на основу опсежних и
систематских испитивања установљено да је њено дејство много сложеније [3].
Под одређеним условима и релативно тихи звуци могу да представљају буку, тако да
она садржи поред физичких и психолошке, односно субјективне елементе. Оцена да ли
је неки звук бука или није, сасвим је субјективна: оно што је једном човеку бука, то
неком другом не мора бити, иако се ради о истом звуку (слика 2.2). Њена основна
карактеристика је ометајући фактор који зависи од више величина: јачине, расподеле
тонова, ритма понављања и субјективне склоности особе [3].
На пример, музика која се изводи у дискотеци преко звучника, иако на присутне не
делује као нежељени звук, доводи до оштећења слуха у свим случајевима када се
прекорачи одређена граница звучног нивоа [3].

Слика 2.2 Различито дејство истог звука на две особе [5]

Вања Мирковић 522/2017 4


Факултет инжењерских наука Енергија и животна средина

Слика 2.3 Разлика између пријатног и непријатног звука (буке) [5]

Такође, још један сличан пример дат је на слици 2.3. Приказана је звучна виљушка.
Када се звучна виљушка удари створи се осцилација и на тај начин долази до појаве
звука пријатног чулу слуха. Међутим, са друге стране, ако се узме чекић и њиме почне
да се закуцава ексер, звук који настаје том приликом неће бити толико пријатан. Поље
осцилације у другом случају биће веома померено и произвешће буку [5].

Најнепријатнија, а тиме и најважнија карактеристика буке је интензитет (јачина).


Када потиче од једног извора произвољног интензитета и удаљености може се мерити и
са више или мање успеха ублажити. Ако је узрочник буке већи број различитих извора
(саобраћајна бука) отежано је мерење интензитета, одређивање локације извора и
спектрални садржај. При оваквим случајевима борба је такорећи безнадежна (слика 2.4)
[3].
Најбоља акустична средина за човека је нормалан разговор од 40 до 50 децибела
(dB). Такође тотална тишина, није тако корисна пошто чак и особа која нема тако добар
слух у таквој ситуацији чује кретање крви кроз крвне судове и куцање властитог срца.
Све што је гласније од нормалног разговора-за организам је оптерећење [3].

Слика 2.4 Илустровани приказ дејства буке урбаних средина на људско здравље [6]

Вања Мирковић 522/2017 5


Факултет инжењерских наука Енергија и животна средина

3. Карактеристике и врсте буке

Основне карактеристике буке су следеће [5]:


притисак;
фреквенцијски садржај-промене у функцији фреквенције;
временска зависност-промене у функцији времена;
период дана у ком се бука јавља;
локација буке.

* Ово такође могу бити карактеристике било ког другог звука.

Одређивање ових карактеристика веома је важно. Потпуне и тачне информације


неопходне су за [7]:
спровођење основних процедура управљања буком;
оцену стања нивоа буке;
процену штетног дејства буке на човека.

Основне врсте буке у временском домену [5]:


континуална;
променљива;
испрекидана;
импулсна или ударна.

3.1 Континуална бука

Као што и само име каже, континуална бука је бука која је константно присутна и
стабилна током одређеног временског интервала (слика 3.1.1). На пример бојлери у
термоелектранама раде константно и самим тим производе континуалну буку [5].

Слика 3.1.1 График континуалне буке и пример исте [8]

Вања Мирковић 522/2017 6


Факултет инжењерских наука Енергија и животна средина

3.2 Променљива бука


На променљиву буку (слика 3.2.1) најчешће се може наићи у оквиру различитих
фабрика (у производњи), као и у грађевинарству. Променљива бука се јавља на оваквим
местима из разлога што су то места где се истовремено врши велики број различитих
процеса и операција. У оквиру тих операција, звуци се током времена често смењују. У
зависности од броја операција и интензитет буке у јединици времена ће варирати [5].
Спомињањем фабрике прва асоцијације су машине, мноштво радника и јека. Високи
плафони и мноштво тврдих подлога, које не апсорбују звук, највише доприносе буци.
Звуци хидраулике, котлова, лифтова, преса, генератора, мотора, бушилица се одбијају о
те површине и враћају натраг. Тај ефекат доводи до проблема у комуникацији између
запослених, неразумевања, грешака и несрећа. Последица свега тога је смањење
продуктивности, те опадање профита [9].

Слика 3.2.1 График променљиве буке и пример исте [8]

3.3 Импулсна (ударна) бука


Импулсна бука (слика 3.3.2) спада у категорију буке, која укључује нежељени,
готово изненадни оштар звук (прасак, пуцање). Таква је на пример бука коју производи
испаљени метак (слика 3.3.1). Бука ове врсте обично настаје при електромагнетним
сметњама, огреботинама на дисковима за снимање и лошом синхронизацијом у
дигиталном снимању и комуникацији [5].

Слика 3.3.1 Испаљени метак, који производи импулсну буку [10]

Вања Мирковић 522/2017 7


Факултет инжењерских наука Енергија и животна средина

Слика 3.3.2 График импулсне буке и пример исте [8]

3.4 Испрекидана бука

Код испрекидане буке (слика 3.4.1) долази до сталне мешавине релативно тихих и
бучних периода. На пример, када је много људи окупљено у гужви, може се приметити
да неки људи причају међусобно, док неки други шапућу или једноставно ћуте, док са
друге стране људи праве огромну галаму. Такође, у таквој гужви може се чути још и
смех и певање, као и многе друге ствари које могу произвести различите звукове. С
обзиром на то да се на једном месту јавља више различитих интензитета звукова,
долази до појаве испрекидане буке (слика 3.4.1). Карактеристике ове буке јесу то да у
неким тренуцима можда чак и неће бити никаквих непријатних звукова, али ће се они
убрзо поново појавити и тако у круг. Због тога се ова врста буке и назива испрекиданом
буком [5].

Слика 3.4.1 График испрекидане буке и пример исте [8]

Вања Мирковић 522/2017 8


Факултет инжењерских наука Енергија и животна средина

4. Мерење буке

Мерењем је неопходно одредити три основне карактеристике буке [8]:


јачину буке;
фреквенцијски спектар буке;
трајање буке.

4.1 Мерни ланац


Данас је у употреби веома широк дијапазон мерних инструмената намењених за
мерење параметара буке у амплитудном, временском и фреквенцијском домену. Иако
мерни инструменти могу бити по природи веома различити (аналогни, дигитални или
засновани на софтверском решењу), у суштини се сваки мерни систем састоји из
неколико основних карика, приказаних на слици 4.1.1 [11].

Слика 4.1.1 Основне карике мерног ланца [11]

У зависности од структуре, пре свега система за анализу сигнала, инструменти се


могу поделити у три велике групе [11]:
инструменти за одређивање укупног нивоа буке, где систем за анализу сигнала
садржи тежинске криве и детектор сигнала;
инструменти за фреквенцијску анализу сигнала, где систем за анализу сигнала
садржи скуп филтера за филтрирање улазног сигнала и детектор сигнала;
комбинација већ наведених типова инструмена.

4.1.1 Основне карике мерног ланца

Карике мерног ланца чине [11]:


претварач-са задатком да претвара звучне осцилације изазване дејством звучних
таласа у електрични сигнал;
претпојачивач - са задатком да појача електрични сигнал релативно мале
амплитуде који се добије на излазу претварача, претпојачивач има подесиво
појачање чиме се омогућава покривање широког динамичког опсега;

Вања Мирковић 522/2017 9


Факултет инжењерских наука Енергија и животна средина

систем тежинских кривих са задатком да пондеришу сигнал у фреквенцијском


домену чиме се добија тренутни ниво сигнала са А, Б, Ц, Д или линеарном
пондерацијом;
скуп филтера намењених за анализу сигнала у фреквенцијском домену, као
резултат фреквенцијске анализе добија се фреквенцијски спектар анализираног
сигнала;
детектор - са задатком одређивања енергетски средње вредности сигнала,
односно сигнала који је пропорционалан ефективној вредности звучног сигнала;
резултат мерења и анализе буке може бити приказан на самом екрану
инструмента или неком другом излазном уређају као што је плотер или
штампач.

Мерни ланац је поуздан онолико колико је поуздана његова најслабија карика. Ипак
најзначајнију карику у мерном ланцу чини претварач и од његовог избора у многоме
зависи прецизност самог мерења [11].

4.2 Јачина буке


Ниво буке се изражава у јединицама које се називају децибели (dB). Према утицају
на људски организам, бука се може класификовати на четири степена јачине (слика
4.2.1) [4]:
први степен - бука јачине од 40-50 dB, изазива психичке реакције;
други степен - бука јачине од 60-80 dB, изазива растројство вегетативног
нервног система;
трећи степен - бука јачине од 90-110 dB, изазива слабљење слуха;
четврти степен - бука јачине преко 120 dB, изазива оштећење слуха и слушног
апарата (у зависности од старости и стања нервног система).

* Бука од 150 dB изазива механичке повреде слушног апарата, а од 170 dB смрт [4].

Слика 4.2.1 На слици су приказани степени јачине буке [8]

Вања Мирковић 522/2017 10


Факултет инжењерских наука Енергија и животна средина

5. Загађење буком

Појам загађење буком подразумева претерану количину буке и вибрација у


животној средини (слика 5.1) [12].
Загађење буком припада врсти енергетског загађења у оквиру ког загађивачи нису
физичке честице, већ ометајући, иритантни и штетни звучни таласи. Ова врста загађења
није ништа друго, него емисија звукова који иритирају (буке) [5].

Слика 5.1 Загађење планете Земље буком [13]

5.1 Извори буке

Бука може настати из различитих извора, који се могу поделити у две групе [12]:
1) природни извори [12]:
звуци животиња;
звуци таласа;
звуци ветра;
грмљавина;
вулкани...
2) вештачки извори [12]:
индустријска постројења;
грађевинске машине;
саобраћај;
кућни апарати;
спортске активности;
концерти;
забавни паркови;
аларми;
детонације...

Вања Мирковић 522/2017 11


Факултет инжењерских наука Енергија и животна средина

6. Ефекти загађења буком

6.1 Утицај буке на људски организам

Бука се убраја међу физичке агенсе штетне по здравље, за чије се неповољно


дејство зна одавно. Убраја се у стресогене факторе и утиче на поремећај
психосоматског здравља јер изазива специфичне и неспецифичне ефекте, као и сталне и
привремене реакције организма [3].
Поред тога, бука такође може изазвати смањење ефикасности при обављању
послова, умор, као и мањак концентрације. Све ово може бити праћено великим
главобољама, високим или ниским притиском и сличним симптомима. Такође, бука
може довести до отежане комуникације међу људима. Довољно је да само једна особа у
друштву говори повишеним тоном, остатку људи биће веома тешко да успостави
нормалну комуникацију [5].

Бука код људи изазива следеће штетне ефекте [12]:


оштећење чула слуха;
оштећење нервног система;
оштећење кардиоваскуларног система.

6.1.1 Оштећење чула слуха услед буке

Дејство буке на чуло слуха може се различито испољити [12]:


потпуни губитак слуха;
смањење осетљивости чула слуха, наглувост.

По питању чула слуха, на буку су нарочито осетљива деца млађа од 6 година и особе
старије од 65 година. Жене су нешто осетљивије од мушкараца у средњој животној
доби (слика 6.1.1.1) [3].

Слика 6.1.1.1 Правац дејства буке на чуло слуха [12]

Вања Мирковић 522/2017 12


Факултет инжењерских наука Енергија и животна средина

6.1.2 Психофизиолошки ефекти

Бука озбиљно погађа нервни систем и то како централни, тако и вегетативни, а


поред овога утиче на срце, крвне судове, крвни притисак, дигестивни тракт и многе
друге органе и ткива у којима изазива промене и функционалне сметње [3].
Неаудитивни здравствени поремећаји израз су физиолошке реакције на стрес.
Већина учинака је краткотрајна и пролазна: сметње кардиоваскуларног и имунолошког
система, смањење пажње и памћења, сужење видног поља, али могу прећи у хроничне:
несаница, повишен крвни притисак, поремећај апетита и сексуалне функције, напетост
и депресија. Агресивно понашање јавља се тек код буке изнад 80 dB [3].
Излагање буци током спавања доводи до промена у фреквенцији срчаног рада и
дисања као и јачине пулса. Испрекидана бука скраћује период дубоког спавања, чинећи
сан површним или доводећи до буђења. Ефекти буке након буђења испољавају се у
виду умора, промена у расположењу, слабије субјективно процењеном квалитету сна,
паду радне способности и дугорочним психосоцијалним и здравственим ефектима [3].

6.1.3 Психолошки симптоми

Међу бројним негативним психолошким последицама које се код становништва


угроженог комуналном буком могу очекивати, ремећење спавања сматра се основном и
најважнијом. У погледу извора буке посебно неповољно деловање на спавање има бука
тешких возила и возова. Низ теренских студија указао је на високу учесталост
психолошких субјективних сметњи код људи настањених у областима са високим
нивоом комуналне буке (поред аутопутева). Показало се да се становници значајно
чешће жале на осећање „изразитог умора“, „нервозу стомака“ и „главобоље“ него
становници контролног насеља са нормалнним нивоом буке. Доказано је да бука
представља један од значајних фактора неуротизације личности, а неурозе су данас
међу водећим обољењима, посебно у градским срединама [3].

6.1.3.1 Промене у понашању

Континуирана изложеност изворима умереног нивоа буке као нпр.: компјутерски


штампач, вентилациони системи, са психолошког аспекта омета нормалну људску
комуникацију и има дуготрајне последице које се очитавају смањеном толеранцијом
фрустрација, повишеним прагом реаговања, а чак и минимална бука узрокује пораст
анксиозности, агресивног и непријатељског понашања што доводи до дехуманизације у
међуљудским односима [3].

6.2 Утицај буке на животиње

Поред утицаја на људске организме, бука има негативан ефекат и на животињске


организме, такође. Ти ефекти могу се поделити у основне групе [12]:
оштећење нервног система животиња;
изазивање опасности међу животињима и њихово међусобно повређивање;
изумирање одређених врста;
генетски и еволуционарни проблеми.

Вања Мирковић 522/2017 13


Факултет инжењерских наука Енергија и животна средина

Висок ниво буке може утицати на оштећење нервног система код животиња и на тај
начин може довести до постојања могућности да исте те животиње постану веома
агресивне и опасне по своју околину, услед губитка сопствене контроле [5].
Када се говори о изумирању одређених врста, то може оставити веома велике
последице, не само на животну средину у којој су те врсте живеле, већ и на саму
генетику и еволуцију [5].
Такође, бука ремети комуникацију, размножавање, одбрану од предатора и лов.
Доводи до узнемирености и принудне промене станишта [5].

6.3 Утицај буке на вегетацију


Како би правилно расле и развијале се, биљкама је, такође, потреба мирна и
незагађена средина. Међутим, бука негативно утиче и на вегетацију. Чак и када биљка
прима довољно Сунчеве светлости и воде, уколико је бука повишена, она неће
правилно расти. Висока бука доводи до лошег квалитета усева [5].

6.4 Утицај буке на зграде и друге грађевине


Високи нивои буке су веома штетни и по различите грађевине: мостове, зграде,
споменике... Бука је опасна по зграде јер се приликом њеног стварања емитује одређена
врста таласа, који погађају зидове ових грађевина и на тај начин их излажу великој
опасности. Таласи заправо ослабљују зидове зграда, мостова и других грађевина.
Ефекти ове опасности могу се осетити тек дуго времена након почетка излагања
грађевине неком великом извору буке. Међутим, након тог времена зидови зграда
постану веома слаби и неотпорни [5].

Вања Мирковић 522/2017 14


Факултет инжењерских наука Енергија и животна средина

7. Контрола емисије буке

Постоје различите мере које се могу применити како би се контролисало стварање


буке и њено штетно дејство [5].
Неке од тих мера су следеће [5]:
контрола извора буке;
контрола површина које преносе буку (облагање површина материјалом који
упија звук);
коришћење заштитне опреме (слика 7.1).

Поред ових метода, постоји још много различитих начина који могу да допринесу
смањењу буке и њеној контроли. У примени ових метода најважнији је људски фактор.
Оно што треба да се спроведе јесте смањење јачине одређених звукова. Људи би
требало да се труде да говоре тише и не праве галаму. Престанком коришћења кућних
апарата и сличних инструмената који производе велику буку, загађење буком би се
знатно смањило. Такође, у фабрикама је препоручљиво користити машине које праве
мање буке и на тај начин доприносе заштити животне средине. Током вожње
аутомобилом пожељно је избегавати непотребно притискање сирене и галаму на друге
возаче. У кућним условима пуштена музика може се утишати на разумне нивое јачине,
а такође током обављања кућних послова треба се трудити да се производи што мања
бука. Применом ових метода бука би се у одређеним сферама знатно умањила, док би
се пак у неким другим можда и у потпуности елиминисала [5].

Слика 7.1 Слушалице за заштиту од буке [14]

Едукација о заштити животне средине, а у склопу тога и о заштити и контроли


емисије буке, веома је важна за човечанство. На нивоу сваке државе постоје донети
закони о контроли емисије буке. Поштовање ових норми и закона фактор је који може
довести до очувања човечанства, као и саме планете Земље. Самим тим развијање
људске свести о заштити животне средине је од круцијалног значаја [5].

Вања Мирковић 522/2017 15


Факултет инжењерских наука Енергија и животна средина

Закључак

Висок ниво буке у урбаним срединама јесте константан проблем. Већина градова
високог нивоа буке настоји смањити те нивое на допуштене вредности прописане
законом. Да би се одговорило на питање коју је меру смањења нивоа буке
најефикасније применити, потребно је регистровати стање у околини на предметној
локацији, анализирати могућност примене појединих мера те донети релевантну
одлуку. Истраживања захтевају знатна финансијска средства па је то разлог што се не
спроводе свуда у свету. Међутим, ипак се у ограниченом опсегу спроводе поједина
истраживања. У појединим европским земљама још седамдесетих и осамдесетих година
заживела су оваква истраживања те су редовно била финансирана из државног фонда
или фонда градске управе. Европа и даље константно и убрзано ради на
истраживањима заштите од буке. Резултати наведених истраживања доприносе
доношењу нових смерница и прописа везаних за заштиту од буке. Властита су
истраживања ипак незамењива због прилагођавања локалним својствима живота и рада.
У последње време све чешће становништво које живи у околини са високим изворима
буке подноси тужбе, на које градске управе и државе почињу да одговају и решавају
овај проблем.
Такве активности, иако мањег опсега, доприносе решавању овога проблема те
показују настојање градских власти да живот својих грађана учине што је могуће
квалитетнијим.

Вања Мирковић 522/2017 16


Факултет инжењерских наука Енергија и животна средина

Литература:

[1]
https://www.energetskiportal.rs/problem-koji-se-ignorise-buka-u-gradovima/
(приступљено 17.06.2019. године)

[2] Arnold P. G. Peterson, Ervin E. Gross, Jr. Handbook of Noise measurement, Copyright
1963, 1967, 1972 by General Radio Company. Form No. 5301-8111-K, Pages 1-3.

[3] http://www.zjzs.org.rs/page.php?id=347 (приступљено: 17.06.2019. године)

[4] http://www.timocke.rs/sta-je-zvuk-a-sta-buka/ (приступљено: 19.06.2019. године)

[5] https://www.youtube.com/watch?v=AQ4BakagMvM (приступљено 18.06.2019. године)

[6]
https://www.dnaindia.com/analysis/editorial-dna-edit-long-overdue-the-ngt-has-now-trained-
its-guns-on-noise-pollution-2730774 (приступљено 18.06.2019. године)

[7]
https://www.znrfak.ni.ac.rs/serbian/010-studije/MAS/PREDMETI/IZZS/I%20GODINA/110-
BUKA%20U%20ZIVOTNOJ%20SREDINI/PREDAVANJA/2013-
14/6.%20Merenje%20buke.pdf (приступљено 19.06.2019. године)

[8] http://www.mfkv.kg.ac.rs/urbanoise/media/s1112_02_Merenje_buke.pdf (приступљено


20.06.2019. године)

[9]
http://www.rfacoustics.com/blog/buka-u-fabrikama-lose-utice-na-produktivnost-i-ugrozava-
zdravlje-zaposlenih/ (приступљено 19.06.2019. године)

[10] https://www.dozivljaji.rs/pucanje-iz-malokalibarskog-pistolja
(приступљено 20.06.2019. године)

[11] https://www.scribd.com/document/78566163/Procedure-Monitoring-A-Stanja-Nivoa-
Buke-u-Urbanim-Sredinama (приступљено 20.06.2019. године)

[12] https://www.slideshare.net/enchi88/zagadjenje-bukom-zastita-od-buke (приступљено


19.06.2019. године)

[13] http://memtechacoustical.com/learning-about-noise/ (приступљено 20.06.2019. године)

[14] https://ferh.ba/proizvod/slusalice-za-zastitu-od-buke-pocket/ (приступљено 20.06.2019.


године)

Вања Мирковић 522/2017 17

You might also like