1.

Uvod

U poslednjih nekoliko decenija, digitalizacija finansijskih tržišta je dovela do značajnih

promena u načinu na koji se obavljaju finansijske transakcije širom sveta. Jedna od
najinovativnijih tehnologija koja je postala ključna u ovom procesu je blockchain
tehnologija. Blockchain tehnologija, poznata po svojoj decentralizovanoj prirodi i
neizmenjivosti podataka, predstavlja osnovu za razvoj novih elektronskih platnih
sistema koji nude brojne prednosti u odnosu na tradicionalne centralizovane sisteme.

Ovaj seminarski rad istražuje trenutno stanje i perspektive razvoja elektronskih platnih
sistema baziranih na blockchain tehnologiji. U prvom delu rada, analiziraćemo
osnovne koncepte i definicije blockchain tehnologije, kao i razlike između
tradicionalnih centralizovanih platnih sistema i sistema baziranih na blockchain
tehnologiji. Zatim ćemo pružiti pregled trenutnih elektronskih platnih sistema koji
koriste blockchain tehnologiju, uključujući primerima kao što su Bitcoin, Ethereum i
DeFi platforme.

U drugom delu rada, istražićemo funkcionalnost ovih sistema, analizirajući njihove

prednosti, izazove i potencijalne regulatorne okvire. Proučićemo kako ovi sistemi
funkcionišu u praksi, kao i kako se nosimo sa izazovima kao što su skalabilnost,
sigurnost, interoperabilnost i usklađenost sa regulativom.

U zaključku, sagledaćemo trenutno stanje elektronskih platnih sistema baziranih na

blockchain tehnologiji i razmotrićemo perspektive njihovog budućeg razvoja.
Analiziraćemo prednosti, izazove i mogućnosti ovih sistema u transformaciji
finansijskih tržišta, kao i ključne faktore koji će oblikovati njihovu budućnost.

Kroz ovaj rad, cilj nam je da pružimo sveobuhvatan pregled elektronskih platnih
sistema baziranih na blockchain tehnologiji, istražeći njihovu aktuelnu primenu,
potencijalne koristi i izazove, kao i perspektive njihovog daljeg razvoja u digitalnom
finansijskom pejzažu 21. veka.

U današnjem digitalnom dobu, finansijska industrija prolazi kroz revoluciju uz

napredak tehnologije. Uz sve veću digitalizaciju, elektronski platni sistemi postaju
osnova globalnih finansijskih transakcija. Međutim, tradicionalni centralizovani platni
sistemi često su ograničeni infrastrukturnim i regulatornim barijerama, dok su visoki
troškovi i sporost česti problemi.

U skladu s tim, blockchain tehnologija je postala ključni inovativni alat u transformaciji

platnih sistema. Ova tehnologija nudi decentralizovani sistem beleženja transakcija,
koji osigurava transparentnost, sigurnost i efikasnost bez potrebe za posrednicima. U
ovom seminarskom radu istražićemo trenutno stanje i perspektive razvoja
elektronskih platnih sistema baziranih na blockchain tehnologiji.

1. Osnovni koncepti blockchain tehnologije

Prvi korak u razumevanju elektronskih platnih sistema baziranih na blockchain

tehnologiji je upoznavanje s osnovnim konceptima ove tehnologije. Blockchain je
decentralizovani, distribuirani ledger koji beleži transakcije u obliku blokova koji se
povezuju u niz. Ključne karakteristike blockchaina uključuju transparentnost,
neizmenjivost, decentralizaciju i kriptografsku sigurnost.

2. Prednosti u odnosu na tradicionalne sisteme

U poređenju s tradicionalnim centralizovanim platnim sistemima, elektronski platni

sistemi bazirani na blockchain tehnologiji nude brojne prednosti. To uključuje
smanjenje troškova, brže transakcije, veću transparentnost, autonomiju i bolju
sigurnost podataka. Eliminacija posrednika u ovim sistemima takođe smanjuje rizik od
prevara i povećava pouzdanost transakcija.

3. Razlike u odnosu na tradicionalne sisteme

Bitna razlika između elektronskih platnih sistema baziranih na blockchain tehnologiji i

tradicionalnih sistema je u decentralizaciji i distribuiranosti podataka. Dok
tradicionalni sistemi koriste centralizovane baze podataka koje kontrolišu posrednici,
blockchain sistemi koriste distribuirane mreže čvorova koji zajedno verifikuju i beleže
transakcije.

4. Trenutni elektronski platni sistemi bazirani na blockchain tehnologiji

Danas postoje različiti elektronski platni sistemi bazirani na blockchain tehnologiji, od

kojih su neki već postali široko prihvaćeni. To uključuje kriptovalute kao što su Bitcoin
i Ethereum, decentralizovane finansijske platforme poput DeFi projekata, centralne
banke koje istražuju digitalne valute centralne banke (CBDC), kao i rešenja za
upravljanje lancem snabdevanja.

5. Funkcionisanje i prednosti ovih sistema

Elektronski platni sistemi bazirani na blockchain tehnologiji omogućavaju brže,

sigurnije i transparentnije transakcije. Koristeći kriptografske tehnike, ovi sistemi
osiguravaju sigurnost podataka i identiteta, čime se smanjuje rizik od prevara i
neovlašćenih pristupa. Takođe omogućavaju bržu i jeftiniju razmenu vrednosti širom
sveta, bez potrebe za posrednicima.
 6. Izazovi i regulatorni okviri

Iako su elektronski platni sistemi bazirani na blockchain tehnologiji doneli brojne

prednosti, postoje i izazovi koji treba prevazići. To uključuje tehničke izazove poput
skalabilnosti i interoperabilnosti, kao i regulatorne izazove u vezi s AML/CFT
regulativom, porezima i zaštitom potrošača. Osim toga, postoji i pitanje privatnosti
podataka i kako se ono može adresirati unutar ovih sistema.

7. Budući trendovi i perspektive razvoja

Perspektive razvoja elektronskih platnih sistema baziranih na blockchain tehnologiji

su optimistične. Očekuje se dalji razvoj i usvajanje ovih sistema širom sveta, uz
inovacije u tehnologiji, regulatornim okvirima i poslovnim modelima. Trenutni
trendovi ukazuju na sve veći interes tradicionalnih institucija za ovu tehnologiju, kao i
rast DeFi ekosistema i istraživanje CBDC-a od strane centralnih banaka.

 Uvod u elektronske platne sisteme

Uvod u elektronske platne sisteme obuhvata razumevanje osnovnih principa,
tehnologija i procesa koji omogućavaju elektronske transakcije i plaćanja putem
digitalnih kanala. Ovi sistemi su postali ključni deo savremenog društva i ekonomije,
omogućavajući brze, efikasne i bezbedne transakcije između pojedinaca, firmi i
institucija. Evo nekoliko ključnih pojmova i koncepta koji čine osnovu elektronskih
platnih sistema:

1. Elektronski novac (e-novac): Ovo je digitalni oblik novca koji se koristi za

elektronske transakcije putem interneta, mobilnih uređaja ili drugih elektronskih
sredstava. Primeri e-novca uključuju kriptovalute poput Bitcoina i Ethereum-a, kao i
digitalne valute koje podržavaju centralne banke.
2. Elektronski fondovi prenosa (EFT): Ova tehnologija omogućava prenos novca
elektronskim putem između bankovnih računa, bez potrebe za fizičkim novcem ili
čekovima. EFT transakcije uključuju bankovne transfer, direktna plaćanja, debitne
kartice, kreditne kartice i ostale elektronske metode plaćanja.
3. Elektronski platni sistemi: Ovi sistemi su infrastruktura koja omogućava elektronske
transakcije između različitih računa i institucija. Primeri uključuju platne kartice
(debitne i kreditne kartice), mobilne novčanike (poput Apple Pay-a i Google Pay-a),
bankovne transferne sisteme (npr. SEPA u Evropi), platne procesore (npr. PayPal,
Stripe) i kriptovalutne platforme.
4. Sigurnost: Jedan od ključnih aspekata elektronskih platnih sistema je sigurnost.
Različite tehnologije kao što su enkripcija podataka, autentikacija korisnika (npr.
lozinke, biometrija), tokenizacija (zamena osetljivih podataka tokenima) i anti-fraud
sistemi se koriste kako bi se zaštitili podaci i smanjio rizik od zloupotreba i prevara.
5. Regulativa: Elektronski platni sistemi su podložni regulatornim zahtevima i propisima
kako bi se osigurala transparentnost, integritet i stabilnost finansijskog sistema. Ovi
propisi mogu uključivati zakone o zaštiti potrošača, borbi protiv pranja novca i
finansiranja terorizma, kao i standarde za bezbednost platnih kartica.

U celini, elektronski platni sistemi su ključni za modernizaciju i efikasnost finansijskih

transakcija i igraju važnu ulogu u globalnoj ekonomiji, omogućavajući brži i praktičniji
način plaćanja i prenosa novca.

 Kratka istorija razvoja elektronskih platnih sistema

Razvoj elektronskih platnih sistema predstavlja fascinantan put koji je omogućio
transformaciju načina na koji ljudi obavljaju finansijske transakcije. Evo kratke istorije
razvoja elektronskih platnih sistema:

1. 1950-1960.: Počeci elektronskih platnih sistema datiraju iz perioda nakon Drugog

svetskog rata. U ovom periodu razvijeni su prvi sistemi elektronskih transfera
sredstava između računa unutar iste banke.
2. 1970-1980.: Pojavom računarske tehnologije i bankarskih mreža, elektronski platni
sistemi su počeli da se šire. U ovom periodu su razvijeni sistemi kao što su Automated
Clearing House (ACH) za masovne bankovne transfer, kao i prvi bankomati.
3. 1980-1990.: Ovaj period karakteriše sve veće usvajanje platnih kartica, poput
kreditnih kartica (npr. Visa, MasterCard) i debitnih kartica (npr. Maestro, Visa Debit).
Takođe, u ovom periodu su razvijeni prvi sistemi elektronskih prenosa novca između
različitih banaka.
4. 1990-2000.: Internet revolucija je promenila pejzaž elektronskih platnih sistema.
Pojavom e-trgovine, razvijeni su sigurni protokoli za online plaćanja, kao što su
Secure Sockets Layer (SSL) i 3D Secure, što je omogućilo bezbedne transakcije putem
interneta. Takođe, pojavile su se i prve online platne platforme, poput PayPal-a.
5. 2000-2010.: Mobilna tehnologija je postala ključna za razvoj elektronskih platnih
sistema. Pojavili su se mobilni novčanici koji omogućavaju plaćanja putem pametnih
telefona, kao i razne mobilne aplikacije za bankarstvo i plaćanja. Ovaj period takođe
karakteriše i razvoj kriptovaluta, sa pojavom Bitcoina kao prvog decentralizovanog
digitalnog novčića.
6. 2010-2020.: U ovom periodu, kontinuirani tehnološki napredak je doveo do razvoja
novih elektronskih platnih sistema, uključujući NFC tehnologiju za bežična plaćanja,
kao i blockchain tehnologiju za decentralizovane finansijske transakcije. Takođe,
regulatorni okvir je postao sve važniji radi obezbeđivanja sigurnosti i transparentnosti
elektronskih transakcija.

Ovaj period takođe karakteriše i širenje digitalne ekonomije, gde su elektronski platni
sistemi postali ključni za trgovinu, poslovanje i svakodnevne finansijske aktivnosti.

 Uvod u blockchain tehnologiju i njen uticaj na finansijske tržište

 Blockchain tehnologija predstavlja distribuiranu, sigurnu i transparentnu platformu za
vođenje evidencije transakcija. Ključna karakteristika blockchaina je njegova
decentralizacija - umesto da se podaci čuvaju na centralizovanom serveru, kopije
podataka se distribuiraju na mreži računara, što čini sistem otpornijim na
manipulaciju i cenzuru.

Evo osnovnih pojmova i koncepta koji se tiču blockchain tehnologije i njenog uticaja
na finansijsko tržište:

1. Blockchain osnova: Blockchain je niz blokova podataka, gde svaki blok sadrži
informacije o transakcijama, kao i enkriptovani hash prethodnog bloka. Ovi blokovi su
povezani i formiraju lanac, odakle i potiče naziv "blockchain".
2. Decentralizacija: Zbog toga što se podaci čuvaju na više računara širom mreže
umesto na jednom centralnom serveru, blockchain je decentralizovan. Ovo osigurava
veću sigurnost i otpornost na hakovanje, jer napadač mora da kontroliše većinu
računara u mreži da bi izmenio podatke.
3. Transparentnost: Svi podaci unutar blockchaina su javno dostupni i transparentni,
što omogućava svim učesnicima mreže da provere i potvrde valjanost transakcija.
4. Sigurnost: Kombinacija kriptografskih tehnika čini blockchain veoma sigurnim.
Transakcije se enkriptuju i potpisuju digitalnim potpisima, a blokovi se vezuju
enkriptovanim hash-ovima prethodnih blokova, čime se osigurava integritet lanca.
5. Smart ugovori: Smart ugovori su programske skripte koje se izvršavaju automatski
kada se ispune određeni uslovi. Oni omogućavaju automatizaciju procesa plaćanja i
izvršenja ugovora, što može značajno pojednostaviti i ubrzati finansijske transakcije.
6. Utjecaj na finansijsko tržište: Blockchain tehnologija ima potencijal da značajno
transformiše finansijsko tržište na više načina. To uključuje smanjenje troškova
transakcija, povećanje brzine i efikasnosti plaćanja, poboljšanje transparentnosti i
sigurnosti, kao i omogućavanje pristupa finansijskim uslugama za ljude koji su izvan
tradicionalnih bankarskih sistema.

Ukratko, blockchain tehnologija ima potencijal da promeni način na koji se obavljaju

finansijske transakcije i posluje na finansijskim tržištima, nudeći veću sigurnost,
transparentnost i efikasnost. Međutim, i dalje postoje izazovi i prepreke koje treba
prevazići pre nego što se potpuno integriše u globalni finansijski sistem.

2. Pregled Blockchain tehnologije

Blockchain tehnologija predstavlja revolucionarni koncept koji omogućava

distribuirano vođenje evidencije transakcija putem decentralizovane mreže računara.
Ovaj sistem oslanja se na kriptografske tehnike kako bi osigurao sigurnost,
transparentnost i neizmenjivost podataka. Evo pregleda ključnih karakteristika i
komponenti blockchain tehnologije:
1. Decentralizacija: Centralizovani autoriteti nisu potrebni jer se kopije podataka o
transakcijama čuvaju na svim računarima u mreži (često nazvanih čvorovi). Ova
decentralizacija osigurava veću otpornost na napade i smanjuje mogućnost
pojedinačnih tačaka kvara.
2. Kriptografska sigurnost: Transakcije se enkriptuju i potpisuju digitalnim potpisima,
čime se osigurava integritet i autentičnost podataka. Osim toga, blokovi podataka su
povezani enkriptovanim hash vrednostima, čineći njihovo izmenjivanje ili manipulaciju
veoma teškim.
3. Transparentnost: Svi učesnici u mreži mogu pregledati celokupnu istoriju transakcija,
što osigurava visok nivo transparentnosti. Ovo je posebno važno u oblastima kao što
su finansije, gde se zahteva visok nivo poverenja.
4. Neizmenjivost podataka: Jednom kada je transakcija zabeležena u blockchainu, ona
postaje nepovratna. To znači da se podaci ne mogu menjati ili brisati bez konsenzusa
svih učesnika u mreži, što osigurava integritet podataka.
5. Smart ugovori: Smart ugovori su programske skripte koje se automatski izvršavaju
kada se ispune određeni uslovi. Oni omogućavaju automatizaciju različitih procesa,
uključujući plaćanja, izvršenje ugovora i upravljanje imovinom.
6. Različite vrste blockchaina: Postoje javni (public) blockchaini, kao što je Ethereum,
gde svako može pristupiti mreži i učestvovati u procesu validacije transakcija, i
privatni (private) blockchaini, gde pristup mreži može biti ograničen na određene
korisnike ili organizacije.
7. Primene blockchain tehnologije: Blockchain tehnologija se koristi u različitim
oblastima, uključujući finansije, logistiku, zdravstvo, nekretnine, obrazovanje i mnoge
druge. U finansijskom sektoru, blockchain se koristi za poboljšanje efikasnosti
plaćanja, smanjenje troškova transakcija, osiguranje transparentnosti i borbu protiv
prevara.

Ukupno, blockchain tehnologija nudi brojne prednosti i mogućnosti za transformaciju

različitih industrija, ali takođe nosi i izazove kao što su skalabilnost, interoperabilnost i
regulativni okvir.

 Definicija i osnovni koncepti blockchain tehnologije

Blockchain tehnologija je distribuirana, decentralizovana platforma za vođenje

evidencije transakcija. Ključna karakteristika blockchaina je stvaranje niza blokova koji
sadrže podatke o transakcijama. Svaki blok je povezan sa prethodnim blokom kroz
enkriptovani hash, stvarajući lanac blokova - blockchain. Evo definicije i osnovnih
koncepata koji čine blockchain tehnologiju:

1. Decentralizacija: Blockchain je distribuiran na više računara širom mreže, umesto da

se podaci čuvaju na jednom centralizovanom serveru. Ovo osigurava veću sigurnost i
otpornost na cenzuru i manipulaciju.
2. Blokovi: Blokovi su osnovne jedinice podataka u blockchainu. Svaki blok sadrži
informacije o transakcijama, kao i enkriptovani hash prethodnog bloka.
3. Hash funkcije: Hash funkcije su algoritmi koji pretvaraju ulazne podatke (npr. tekst ili
brojeve) u fiksnu dužinu karaktera. Hash vrednosti se koriste za identifikaciju blokova
i osiguravanje integriteta lanca.
4. Kriptografska sigurnost: Blockchain koristi kriptografske tehnike kako bi osigurao
sigurnost podataka. Transakcije se enkriptuju i potpisuju digitalnim potpisima, a
blokovi se povezuju enkriptovanim hash-ovima.
5. Transparentnost: Svi učesnici u mreži mogu pregledati celokupnu istoriju transakcija,
što osigurava visok nivo transparentnosti.
6. Neizmenjivost podataka: Jednom kada je transakcija zabeležena u blockchainu, ona
postaje nepovratna. To znači da se podaci ne mogu menjati ili brisati bez konsenzusa
svih učesnika u mreži.
7. Koncept "proof of work" (dokaz rada): Mnogi javni blockchaini koriste koncept
"proof of work" kako bi verifikovali transakcije i osigurali sigurnost mreže. U ovom
procesu, računari (rudari) rešavaju kompleksne matematičke probleme kako bi
validirali transakcije i dodali nove blokove u lanac.

Ovi osnovni koncepti omogućavaju blockchain tehnologiji da funkcioniše kao sigurna,

transparentna i decentralizovana platforma za vođenje evidencije transakcija, što ima
široku primenu u različitim industrijama.

 Razlike između tradicionalnih centralizovanih sistema i blockchain tehnologije

Postoje značajne razlike između tradicionalnih centralizovanih sistema i blockchain

tehnologije, kako u načinu funkcionisanja, tako i u karakteristikama koje nude. Evo
pregleda ključnih razlika:

1. Centralizacija vs. decentralizacija:

 Centralizovani sistemi: Podaci se čuvaju na centralizovanom serveru pod
kontrolom jedne ili nekoliko organizacija. Ovi sistemi zahtevaju poverenje u
centralnu instituciju.
 Blockchain tehnologija: Podaci se distribuiraju na mreži računara, gde svaki
čvor u mreži čuva kopiju podataka. Ovo omogućava decentralizovanu kontrolu
i eliminiše potrebu za centralnim autoritetom.
2. Poverenje:
 Centralizovani sistemi: Poverenje se oslanja na centralnu instituciju koja
upravlja sistemom. Korisnici moraju verovati ovoj instituciji da će ispravno
upravljati podacima i transakcijama.
 Blockchain tehnologija: Poverenje se gradi na osnovu kriptografskih tehnika i
matematičkih principa. Transparentnost i neizmenjivost podataka
omogućavaju korisnicima da veruju u integritet sistema bez potrebe za
centralnim autoritetom.
3. Transparentnost:
 Centralizovani sistemi: Informacije su često ograničene i kontrolisane od
strane centralnog autoriteta. Korisnici nemaju direktni uvid u celokupan sistem.
 Blockchain tehnologija: Svi učesnici u mreži mogu pregledati celokupnu
istoriju transakcija i podataka. Ovo pruža visok nivo transparentnosti i
omogućava korisnicima da provere valjanost transakcija.
4. Sigurnost:
 Centralizovani sistemi: Rizik od napada ili prevara postoji jer su podaci
smešteni na jednom centralnom mestu. Ako centralni server bude
kompromitovan, cela mreža može biti ugrožena.
 Blockchain tehnologija: Blockchain koristi kriptografske tehnike kako bi
osigurao sigurnost podataka. Distribuirana priroda mreže čini je otpornijom na
napade i smanjuje rizik od prevara.
5. Efikasnost:
 Centralizovani sistemi: Procesi mogu biti sporiji zbog potrebe za verifikacijom
od strane centralnog autoriteta.
 Blockchain tehnologija: Transakcije se mogu brže izvršiti jer ne zahtevaju
posredovanje centralne institucije. Ovo može dovesti do efikasnijeg sistema
plaćanja i upravljanja podacima.

Ukratko, dok centralizovani sistemi imaju svoje prednosti, blockchain tehnologija nudi
alternativu koja obezbeđuje veću transparentnost, sigurnost i decentralizaciju. Ove
razlike čine blockchain tehnologiju privlačnom za različite primene, posebno u
oblastima gde je visok nivo poverenja i sigurnosti od suštinskog značaja.

 Elektronski platni sistemi bazirani na blockchain tehnologiji

Elektronski platni sistemi bazirani na blockchain tehnologiji su novi pristupi koji

koriste blockchain kao osnovu za obavljanje finansijskih transakcija. Ovi sistemi
koriste karakteristike blockchaina, kao što su decentralizacija, transparentnost i
sigurnost, kako bi poboljšali postojeće elektronske platne sisteme. Evo nekoliko
primera elektronskih platnih sistema koji se oslanjaju na blockchain tehnologiju:

1. Kriptovalute: Kriptovalute su digitalne valute koje se koriste za obavljanje transakcija

putem blockchaina. Primeri uključuju Bitcoin, Ethereum, Ripple i mnoge druge.
Kriptovalute omogućavaju direktnu razmenu vrednosti između korisnika bez
posredovanja banaka ili drugih finansijskih institucija.
2. Stabilne kriptovalute: Stabilne kriptovalute su kriptovalute čija vrednost je vezana za
neku stabilnu referentnu vrednost, poput američkog dolara ili zlata. Ove kriptovalute
se koriste za smanjenje volatilnosti i obezbeđivanje stabilnosti vrednosti tokom
transakcija.
3. Blockchain platne mreže: Postoje blockchain platforme koje pružaju infrastrukturu
za obavljanje platnih transakcija putem blockchaina. Ove platforme omogućavaju
 korisnicima da jednostavno šalju i primaju digitalnu valutu, kao i da koriste smart
ugovore za automatizaciju plaćanja.
4. Centralne banke i digitalni novčani sistemi: Neke centralne banke istražuju
mogućnost izdavanja digitalnih valuta baziranih na blockchain tehnologiji. Ovi
digitalni novčani sistemi bi omogućili centralnim bankama da direktno komuniciraju
sa korisnicima, čime bi se ubrzao proces plaćanja i smanjili troškovi transakcija.
5. Cross-border plaćanja: Blockchain tehnologija omogućava brze i jeftine
prekogranične transakcije, posebno korisno za međunarodno poslovanje. Ovi sistemi
eliminiraju potrebu za posredničkim bankama i skraćuju vreme potrebno za obradu
transakcija.
6. Mobilni novčanici: Mobilni novčanici mogu koristiti blockchain tehnologiju za
olakšavanje plaćanja i transfera novca putem pametnih telefona. Ovi mobilni
novčanici omogućavaju korisnicima da brzo i jednostavno obavljaju transakcije, bez
potrebe za tradicionalnim bankarskim računom.

Ovi primeri pokazuju raznolikost i potencijal blockchain tehnologije u oblasti

elektronskih platnih sistema. Dok se ovi sistemi razvijaju, očekuje se da će unaprediti
efikasnost, sigurnost i dostupnost elektronskih transakcija širom sveta.

Pregled trenutnih elektronskih platnih sistema baziranih na blockchain

tehnologiji (npr. Bitcoin, Ethereum)

1. Bitcoin (BTC):
 Bitcoin je prva i najpoznatija kriptovaluta, koja je pokrenuta 2009. godine od
strane nepoznatog pojedinca ili grupe ljudi pod pseudonimom Satoshi
Nakamoto.
 Funkcioniše na decentralizovanom blockchainu koji omogućava anonimne i
bezgotovinske transakcije između korisnika širom sveta.
 Bitcoin koristi "proof of work" algoritam za verifikaciju transakcija i osiguranje
sigurnosti mreže.
 Ima ograničenu ukupnu ponudu od 21 milion novčića, što čini Bitcoin
atraktivnim za neke kao dugoročno skladištenje vrednosti.
2. Ethereum (ETH):
 Ethereum je platforma za izgradnju decentralizovanih aplikacija (DApps) i
smart ugovora, koja je pokrenuta 2015. godine od strane Vitalik Buterina.
 Ethereumov blockchain podržava Ether (ETH), njegovu nativnu kriptovalutu,
koja se koristi za plaćanje naknada za transakcije i pokretanje smart ugovora.
 Ethereumov blockchain je fleksibilniji od Bitcoinovog, omogućavajući
programerima da izgrade različite aplikacije i finansijske proizvode.
 Uz svoju vrednost kao kriptovaluta, Ethereum je poznat i po svojoj ulozi u
popularizaciji DeFi (decentralizovanih finansijskih) aplikacija.
3. Ripple (XRP):
  Ripple je platni sistem koji se fokusira na olakšavanje brzih i jeftinih
međunarodnih plaćanja.
 Koristi sopstveni konsenzusni protokol koji se razlikuje od "proof of work" i
"proof of stake" algoritama drugih kriptovaluta.
 Rippleov XRP token se koristi za prenos vrednosti između različitih fiat valuta i
omogućava likvidnost na Rippleovoj mreži.
 Rippleova tehnologija koristi mrežu posrednika (tzv. gateways) koji olakšavaju
konverziju između različitih fiat valuta i digitalnih tokena.
4. Stablecoini:
 Stabilne kriptovalute su digitalne valute čija je vrednost vezana za stabilne
referentne vrednosti, kao što su američki dolar ili zlato.
 Primeri stabilnih kriptovaluta uključuju Tether (USDT), USD Coin (USDC) i Dai
(DAI).
 Stabilne kriptovalute se često koriste za smanjenje volatilnosti i obezbeđivanje
stabilnosti vrednosti tokom transakcija.

Ovi su samo neki od trenutno najpopularnijih elektronskih platnih sistema baziranih

na blockchain tehnologiji. Svaki od njih ima svoje karakteristike, primene i ekosistem
koji nastavlja da evoluira kako se tehnologija razvija.

 Funkcionisanje elektronskih platnih sistema baziranih na blockchain tehnologiji

Elektronski platni sistemi bazirani na blockchain tehnologiji funkcionišu na
decentralizovan način, koristeći karakteristike blockchaina za olakšavanje i verifikaciju
finansijskih transakcija. Evo pregleda osnovnih koraka u funkcionisanju ovih sistema:

1. Inicijacija transakcije:
 Korisnik inicira transakciju unosom relevantnih podataka, kao što su adrese
primaoca i iznosa novca koji želi da pošalje. Ovi podaci se enkriptuju i šalju na
blockchain.
2. Verifikacija transakcije:
 Transakcija se šalje na mrežu čvorova (računara) koji koriste odgovarajuće
algoritme za verifikaciju transakcija. U zavisnosti od specifičnosti blockchaina,
ovi algoritmi mogu uključivati "proof of work", "proof of stake" ili neki drugi
mehanizam.
3. Pakovanje transakcije u blok:
 Kada je transakcija verifikovana, ona se pakuje zajedno sa drugim
transakcijama koje su izvršene u istom vremenskom periodu u blok. Svaki blok
sadrži informacije o transakcijama, kao i enkriptovani hash prethodnog bloka.
4. Distribucija bloka:
 Nakon pakovanja, blok se distribuira na sve čvorove u mreži. Svi čvorovi u
mreži ažuriraju svoje kopije blockchaina sa novim blokom.
5. Potvrda transakcije:
  Nakon što je blok dodat u blockchain, transakcija se smatra potvrđenom i
postaje nepovratna. Korisnici mogu proveriti status transakcije putem
blockchain explorera ili sličnih alata.
6. Naknada za transakciju:
 U nekim slučajevima, korisnici mogu platiti naknadu za bržu verifikaciju svoje
transakcije. Ova naknada se obično dodeljuje rudarima ili drugim učesnicima u
mreži kao nagrada za njihov rad.
7. Finalizacija transakcije:
 Kada transakcija postane deo blockchaina, smatra se finalizovanom i
nepovratnom. Svi učesnici u mreži mogu pregledati transakciju i proveriti njen
status.

Ovaj proces omogućava elektronskim platnim sistemima baziranim na blockchain

tehnologiji da obezbede sigurne, transparentne i decentralizovane transakcije između
korisnika širom sveta. Osim toga, oni omogućavaju brže i jeftinije transakcije u
poređenju sa tradicionalnim platnim sistemima, posebno kada su u pitanju
prekogranične transakcije.

 Prednosti i izazovi korišćenja blockchain tehnologije u platnim sistemima

Korišćenje blockchain tehnologije u platnim sistemima nosi sa sobom niz prednosti,

ali isto tako i izazova. Evo pregleda nekih od najznačajnijih prednosti i izazova:

Prednosti:

1. Decentralizacija: Blockchain tehnologija omogućava kreiranje decentralizovanih

platnih sistema, eliminirajući potrebu za centralnim autoritetom ili posrednicima. Ovo
smanjuje rizik od zloupotreba ili cenzure.
2. Transparentnost: Svi podaci o transakcijama su dostupni svim učesnicima u mreži,
čime se osigurava visok nivo transparentnosti. Ovo može poboljšati poverenje između
korisnika i smanjiti rizik od prevara.
3. Brzina i efikasnost: Blockchain tehnologija može omogućiti brže i jeftinije transakcije
u poređenju sa tradicionalnim platnim sistemima, posebno kada su u pitanju
prekogranične transakcije. Ovo može biti korisno za poslovne subjekte koji žele da
smanje troškove i ubrzaju procese plaćanja.
4. Sigurnost: Blockchain koristi kriptografske tehnike kako bi osigurao sigurnost
podataka i transakcija. Neizmenjivost podataka i distribuirana priroda mreže čine
blockchain otpornim na hakovanje ili manipulaciju.
5. Automatizacija putem smart ugovora: Smart ugovori su programske skripte koje se
izvršavaju automatski kada se ispune određeni uslovi. Oni omogućavaju
automatizaciju procesa plaćanja i izvršenja ugovora, što može smanjiti potrebu za
posrednicima i ubrzati procese.
 Izazovi:

1. Skalabilnost: Blockchain tehnologija može imati ograničenja u pogledu skalabilnosti,

što može rezultirati sporijim vremenima obrade transakcija ili povećanim troškovima.
2. Regulativni okvir: Regulatorni okvir za blockchain tehnologiju i kriptovalute može
biti nejasan ili nedovoljno razvijen, što može predstavljati izazov za njihovu širu
upotrebu u platnim sistemima.
3. Volatilnost cena: Kriptovalute su često podložne velikim fluktuacijama cena, što
može otežati njihovo korišćenje kao sredstva razmene ili skladištenja vrednosti.
4. Privatnost i bezbednost podataka: Iako su transakcije na blockchainu
transparentne, privatnost podataka može biti izazov, posebno u slučaju javnih
blockchaina. Dodatne mere zaštite privatnosti podataka mogu biti neophodne.
5. Usklađenost sa postojećim sistemima: Integracija blockchain tehnologije u
postojeće platne sisteme može biti kompleksna i zahtevati saradnju sa tradicionalnim
finansijskim institucijama, što može biti izazovno zbog različitih regulativnih zahteva i
poslovnih modela.

Uprkos izazovima, prednosti korišćenja blockchain tehnologije u platnim sistemima

mogu biti značajne, posebno u pogledu transparentnosti, efikasnosti i sigurnosti. Sa
daljim razvojem tehnologije i unapređenjem regulatornog okvira, očekuje se da će
blockchain tehnologija imati sve veći uticaj na platne sisteme u budućnosti.

 Tehnički aspekti platnih sistema baziranih na blockchain tehnologiji

Tehnički aspekti platnih sistema baziranih na blockchain tehnologiji uključuju niz
ključnih elemenata i procesa koji omogućavaju funkcionisanje sistema. Evo pregleda
nekih od tih tehničkih aspekata:

1. Blockchain infrastruktura:
 Izbor blockchain platforme: Različite blockchain platforme nude različite
karakteristike i funkcionalnosti. Važno je odabrati platformu koja najbolje
odgovara potrebama platnog sistema.
 Izbor konsenzusnog mehanizma: Konsenzusni mehanizam određuje kako se
postiže saglasnost među čvorovima u mreži o validnosti transakcija. Ovo može
uključivati "proof of work", "proof of stake" ili neki drugi mehanizam.
2. Smart ugovori:
 Razvoj smart ugovora: Smart ugovori su programske skripte koje se izvršavaju
automatski kada se ispune određeni uslovi. Oni se koriste za automatizaciju
procesa plaćanja, izvršenja ugovora i drugih funkcija u platnom sistemu.
 Programski jezik: Smart ugovori se obično pišu u određenim programskim
jezicima, kao što su Solidity (za Ethereum) ili Chaincode (za Hyperledger
Fabric). Razumevanje ovih jezika je važno za razvoj i implementaciju smart
ugovora.
3. Mreža čvorova:
 Konfiguracija čvorova: Čvorovi u blockchain mreži mogu biti postavljeni kao
javni ili privatni, sa različitim nivoima pristupa i kontrole. Važno je pravilno
konfigurisati čvorove kako bi se osigurala sigurnost i performanse sistema.
 Node management: Upravljanje čvorovima u mreži uključuje njihovo
pokretanje, održavanje i nadgledanje kako bi se osigurala pouzdanost i
dostupnost sistema.
4. Kriptografske tehnike:
 Enkripcija podataka: Podaci se obično enkriptuju kako bi se osigurala njihova
sigurnost tokom prenosa i čuvanja.
 Digitalni potpisi: Digitalni potpisi se koriste za potvrdu identiteta korisnika i
autentičnost transakcija.
5. Interfejsi za korisnike:
 Korisnički interfejsi: Razvoj korisničkih interfejsa (npr. web aplikacije, mobilne
aplikacije) omogućava korisnicima da pristupe i koriste platni sistem na
jednostavan i intuitivan način.
 Integracija sa postojećim sistemima: Integracija sa postojećim sistemima za
upravljanje identitetom, korisničkim računima, analitikom i druge
funkcionalnosti je takođe važna.

Ovi tehnički aspekti su ključni za uspešno projektovanje, razvoj i implementaciju

platnih sistema baziranih na blockchain tehnologiji. Razumevanje ovih elemenata i
njihova efikasna integracija je od suštinskog značaja za obezbeđivanje pouzdanosti,
sigurnosti i performansi sistema.

 Ekonomski aspekti korišćenja blockchain tehnologije u platnim sistemima

Korišćenje blockchain tehnologije u platnim sistemima ima širok spektar ekonomskih
implikacija, uključujući potencijalne prednosti i izazove. Evo pregleda nekih od
ključnih ekonomskih aspekata:

1. Smanjenje troškova transakcija:

 Korišćenje blockchain tehnologije može smanjiti troškove transakcija, posebno
u međunarodnim plaćanjima. Ovo može rezultirati uštedama za korisnike i
preduzeća, smanjujući potrebu za posrednicima i bankarskim provizijama.
2. Brže transakcije:
 Blockchain tehnologija omogućava brže transakcije u poređenju sa
tradicionalnim platnim sistemima, posebno za prekogranična plaćanja koja
mogu biti sporija i skuplja.
3. Povećanje efikasnosti:
 Blockchain tehnologija može povećati efikasnost platnih sistema, eliminirajući
potrebu za ručnom obradom transakcija i smanjujući vreme potrebno za
njihovu obradu.
4. Inovacije u finansijskim uslugama:
  Korišćenje blockchain tehnologije može otvoriti vrata za nove inovacije u
finansijskim uslugama, uključujući decentralizovane finansijske proizvode
(DeFi), mikroplaćanja, pametne ugovore i druge nove modele poslovanja.
5. Pristup finansijskim uslugama za nepopularne regije:
 Blockchain tehnologija može poboljšati pristup finansijskim uslugama za
nepopularne regije ili marginalizovane zajednice koje nemaju pristup
tradicionalnim bankarskim sistemima.
6. Ograničenja i troškovi implementacije:
 Implementacija blockchain tehnologije može biti skupa i zahtevati znatna
ulaganja u infrastrukturu, obuku osoblja i prilagođavanje postojećih poslovnih
procesa.
7. Regulatorni okvir:
 Postoje regulatorni izazovi i nejasnoće vezane za upotrebu blockchain
tehnologije u platnim sistemima, uključujući pitanja sigurnosti, zaštite
potrošača, poreza i suzbijanja pranja novca.
8. Volatilnost cena kriptovaluta:
 Platni sistemi koji se oslanjaju na kriptovalute mogu biti podložni velikim
fluktuacijama cena, što može uticati na stabilnost i predvidljivost platnih
tokova.

Uzimajući u obzir ove ekonomske aspekte, ključno je pažljivo razmotriti prednosti i

izazove korišćenja blockchain tehnologije u platnim sistemima i osigurati da
implementacija bude prilagođena specifičnim potrebama i okolnostima.

 Regulatorni izazovi i regulativa vezana za elektronske platne sisteme bazirane

na blockchain tehnologiji

Regulatorni izazovi i regulativa vezana za elektronske platne sisteme bazirane na

blockchain tehnologiji su kompleksna pitanja koja zahtevaju pažljivo razmatranje
kako bi se osigurala sigurnost, stabilnost i pravna sigurnost ovih sistema. Evo
pregleda nekih ključnih regulatornih izazova i regulativa vezanih za elektronske
platne sisteme bazirane na blockchain tehnologiji:

1. Identifikacija korisnika:
 Regulatori zahtevaju da pružaoci usluga elektronskih platnih sistema sprovode
odgovarajuće mere za identifikaciju korisnika kako bi se sprečilo pranje novca,
finansiranje terorizma i druge nezakonite aktivnosti.
2. Zaštita potrošača:
 Regulatori postavljaju zahteve za zaštitu potrošača, uključujući pravila o
transparentnosti cena, povratu sredstava i rešavanju sporova.
3. Suzbijanje pranja novca i finansiranja terorizma:
  Elektronski platni sistemi moraju biti u skladu sa regulativama za suzbijanje
pranja novca (AML) i finansiranje terorizma (CFT), uključujući prijavljivanje
sumnjivih aktivnosti i sprovođenje provere korisnika.
4. Sigurnost podataka:
 Regulatori postavljaju zahteve za zaštitu sigurnosti podataka, uključujući mere
enkripcije, zaštitu od sajber napada i redovno ažuriranje sigurnosnih protokola.
5. Regulativa o platnim uslugama:
 U mnogim jurisdikcijama postoje posebni propisi koji regulišu platne usluge,
uključujući zakone o platnim instrumentima, elektronskom novcu i
elektronskim platnim institucijama.
6. Nadgledanje i licenciranje:
 Pružaoci usluga elektronskih platnih sistema mogu biti podložni nadzoru i
licenciranju od strane regulatornih tela kako bi se osiguralo da posluju u
skladu sa važećim propisima.
7. Poreski propisi:
 Regulatorni režimi u vezi sa oporezivanjem kriptovaluta i digitalnih transakcija
mogu biti nejasni ili se razlikovati od tradicionalnih finansijskih instrumenata,
što može stvoriti dodatne izazove za pružaoce usluga i korisnike.
8. Međunarodna harmonizacija:
 Kako elektronski platni sistemi bazirani na blockchain tehnologiji često
funkcionišu preko granica, važno je postići harmonizaciju regulatornih okvira
među različitim jurisdikcijama kako bi se olakšalo međunarodno poslovanje.

Ovi regulatorni izazovi i regulativa igraju ključnu ulogu u oblikovanju okvira za

funkcionisanje elektronskih platnih sistema baziranih na blockchain tehnologiji.
Pružaoci usluga moraju biti svesni ovih regulativa i pažljivo ih poštovati kako bi
izbegli regulatorne kazne i osigurali pravnu sigurnost svojih sistema.

3. Primeri primene blockchain tehnologije u platnim sistemima

 Analiza primera korišćenja blockchain tehnologije u realnim svetskim
aplikacijama
Razmotrimo analizu primera korišćenja blockchain tehnologije u realnim svetskim
aplikacijama na primeru Supply Chain Management (Upravljanja lancem snabdevanja)
koristeći platformu IBM Blockchain.

1. Primer: IBM Blockchain u upravljanju lancem snabdevanja:

 Opis primera: IBM Blockchain pruža rešenja za upravljanje lancem snabdevanja koja
koriste blockchain tehnologiju kako bi se poboljšala transparentnost, sigurnost i
efikasnost u lancu snabdevanja. Ova rešenja omogućavaju praćenje proizvoda od
proizvođača do potrošača, uz obezbeđivanje autentičnosti i integriteta podataka
putem decentralizovanog sistema.
 Implementacija: Koristeći IBM Blockchain platformu, kompanije mogu stvoriti
distribuiranu mrežu učesnika u lancu snabdevanja, uključujući proizvođače,
 distributere, transportere, prodavce i potrošače. Svaka faza proizvodnje i distribucije
može biti zabeležena kao transakcija na blockchainu, sa svim relevantnim
informacijama o proizvodu, kao što su lokacija, vreme, uslovi skladištenja, sertifikati
kvaliteta itd.
 Prednosti:
 Transparentnost: Svi učesnici u lancu snabdevanja imaju pristup istim
podacima, što povećava transparentnost i omogućava bolje praćenje i
upravljanje tokovima proizvoda.
 Autentičnost i integritet podataka: Blockchain tehnologija osigurava da
podaci o proizvodima ostanu autentični i neizmenjivi tokom celog lanca
snabdevanja, sprečavajući falsifikovanje ili manipulaciju podacima.
 Brže rešavanje problema: U slučaju problema sa proizvodom (na primer,
vraćanje proizvoda ili upravljanje krizom), transparentnost i preciznost
podataka omogućava brže lociranje i rešavanje problema.
 Izazovi:
 Implementacioni troškovi: Implementacija blockchain rešenja može biti
skupa, uključujući troškove razvoja, obuke osoblja, integracije sa postojećim
sistemima i održavanja infrastrukture.
 Standardizacija i saradnja: Postizanje standardizacije i saradnje između svih
učesnika u lancu snabdevanja može biti izazovno, posebno u globalnim
lancima snabdevanja sa različitim pravnim, kulturnim i tehnološkim
okruženjima.
 Primeri uspeha: Kompanije poput Walmarta, Maersk-a i Unilever-a su implementirale
blockchain rešenja za upravljanje lancem snabdevanja sa ciljem poboljšanja
transparentnosti, sigurnosti i efikasnosti. Na primer, Maersk koristi blockchain
tehnologiju za praćenje i upravljanje kontejnerima širom sveta, dok Walmart koristi
blockchain za praćenje porekla hrane i identifikaciju izvora kontaminacije.

Analiza ovog primera pokazuje kako se blockchain tehnologija može koristiti za

rešavanje stvarnih izazova u lancu snabdevanja, pružajući prednosti u vidu veće
transparentnosti, autentičnosti podataka i bržeg rešavanja problema. Međutim, važno
je pažljivo razmotriti i adresirati izazove kako bi se osiguralo uspešno implementiranje
i funkcionisanje blockchain rešenja u realnom svetu.

4. Budućnost elektronskih platnih sistema baziranih na blockchain tehnologiji

 Trenutni trendovi i perspektive razvoja blockchain tehnologije u platnim
sistemima
Trenutni trendovi i perspektive razvoja blockchain tehnologije u platnim sistemima
ukazuju na nastavak rasta i inovacija u ovom sektoru. Evo nekoliko ključnih trendova i
perspektiva:

1. Integracija tradicionalnih finansijskih institucija: Vidimo sve veći interes

tradicionalnih bankarskih institucija za korišćenje blockchain tehnologije u svojim
 platnim sistemima. Ovo uključuje razvoj sopstvenih blockchain rešenja, partnerstva sa
fintech kompanijama ili akvizicije specijalizovanih blockchain startapa.
2. DeFi (Decentralizovane finansijske usluge): DeFi je postao značajan trend u
korišćenju blockchain tehnologije u platnim sistemima. Ovo obuhvata različite
finansijske usluge, kao što su zajmovi, štednja, trgovanje, koje se nude putem
decentralizovanih platformi na blockchainu, bez potrebe za posrednicima poput
banaka.
3. Centralne banke i digitalne valute centralne banke (CBDC): Sve više centralnih
banaka istražuje mogućnost izdavanja digitalnih valuta centralne banke (CBDC)
koristeći blockchain tehnologiju. Ovo može transformisati platne sisteme
omogućavajući brže, jeftinije i efikasnije transakcije.
4. Interoperabilnost i standardizacija: Postoji rastući interes za razvoj standarda i
protokola koji omogućavaju interoperabilnost između različitih blockchain platformi i
platnih sistema. Ovo bi olakšalo prelazak između različitih sistema i poboljšalo
efikasnost i fleksibilnost platnih transakcija.
5. Povećana sigurnost i privatnost: Razvoj naprednih sigurnosnih protokola i tehnika
enkripcije ključan je za osiguranje sigurnosti i privatnosti transakcija u blockchain
platnim sistemima. Ovo uključuje korišćenje homomorfne enkripcije, višestrukih
potpisa i drugih naprednih tehnika.
6. Napredne tehnologije i skalabilnost: Rad na poboljšanju skalabilnosti blockchain
platformi je od suštinskog značaja kako bi se omogućila obrada velikog broja
transakcija bez gubitka performansi. Ovo uključuje istraživanje novih konsenzusnih
mehanizama, kao i implementaciju tehnoloških inovacija poput Lightning Network-a
za Bitcoin.
7. Regulatorna stabilnost i usklađenost: Regulatorni okvir igra ključnu ulogu u
oblikovanju razvoja blockchain tehnologije u platnim sistemima. Stabilnost i
predvidljivost regulatornog okvira su od suštinskog značaja kako bi se osiguralo
poverenje i prihvatanje ovih tehnologija od strane finansijskih institucija, investitora i
korisnika.

Ovi trendovi i perspektive ukazuju na nastavak rasta i evolucije blockchain tehnologije

u platnim sistemima, sa naglaskom na inovacije, interoperabilnost, sigurnost i
regulatornu stabilnost. U narednim godinama možemo očekivati dalji napredak u
ovim oblastima, otvarajući nove mogućnosti i izazove za industriju platnih sistema.

 Potencijalni uticaj blockchain tehnologije na budućnost finansijskih tržišta

Potencijalni uticaj blockchain tehnologije na budućnost finansijskih tržišta je

značajan i može promeniti način na koji se obavljaju finansijske transakcije,
investira i upravlja imovinom. Evo nekoliko ključnih oblasti u kojima se
očekuje da će blockchain tehnologija imati značajan uticaj:
1. Povećana efikasnost transakcija: Blockchain tehnologija omogućava
direktnu razmenu vrednosti između učesnika bez posrednika, što može
smanjiti troškove, skratiti vreme transakcija i povećati efikasnost platnih
sistema.
2. Veća transparentnost i integritet podataka: Blockchain tehnologija
omogućava svim učesnicima u transakciji pristup istom setu podataka, čime
se povećava transparentnost i smanjuje rizik od manipulacije ili falsifikovanja
podataka.
3. Inovacije u finansijskim proizvodima: Blockchain tehnologija omogućava
razvoj novih finansijskih proizvoda i usluga, poput decentralizovanih
finansijskih proizvoda (DeFi), pametnih ugovora, tokenizacije imovine i
drugih inovacija koje mogu transformisati način na koji se obavljaju
finansijske transakcije i investira u imovinu.
4. Demokratizacija finansijskih usluga: Blockchain tehnologija može
omogućiti pristup finansijskim uslugama ljudima koji su inače isključeni iz
tradicionalnih bankarskih sistema, pružajući im mogućnost da štede,
pozajmljuju, trguju i investiraju bez potrebe za posrednicima.
5. Bolja sigurnost i zaštita podataka: Blockchain tehnologija koristi napredne
kriptografske tehnike za zaštitu podataka, što može poboljšati sigurnost
finansijskih transakcija i smanjiti rizik od sajber napada i prevara.
6. Smanjenje rizika sistemske nestabilnosti: Distribuirana priroda blockchain
tehnologije može smanjiti rizik od sistemske nestabilnosti i kolapsa
finansijskih tržišta, pružajući decentralizovanu i otpornu infrastrukturu za
obavljanje transakcija.
7. Poboljšana regulacija i usklađenost: Blockchain tehnologija omogućava
transparentno praćenje i nadgledanje finansijskih transakcija, što može
olakšati regulatorima da sprovode regulativne zahteve i osiguraju
usklađenost sa propisima.

Uzimajući u obzir ove faktore, očekuje se da će blockchain tehnologija imati

značajan uticaj na budućnost finansijskih tržišta, unapređujući efikasnost,
transparentnost, inovacije i dostupnost finansijskih usluga širom sveta.
Međutim, važno je napomenuti da postoje i izazovi koji treba prevazići,
uključujući regulatorne, sigurnosne, tehnološke i ekonomske izazove, kako
bi se ostvario puni potencijal blockchain tehnologije u finansijskom sektoru.
 Predviđanja o budućnosti elektronskih platnih sistema baziranih na blockchain
tehnologiji
 Predviđanja o budućnosti elektronskih platnih sistema baziranih na blockchain
tehnologiji ukazuju na nastavak rasta i širenja ovih sistema u narednim godinama. Evo
nekoliko ključnih predviđanja:

1. Širenje upotrebe: Očekuje se da će se elektronski platni sistemi bazirani na

blockchain tehnologiji širiti na različite sektore i geografske regione, obuhvatajući ne
samo tradicionalne transakcije već i različite oblike platnih usluga, uključujući DeFi,
mikroplaćanja, remitansu i druge.
2. Povećana efikasnost: Korišćenje blockchain tehnologije u platnim sistemima može
povećati efikasnost transakcija, smanjiti troškove i skratiti vreme potrebno za obradu
transakcija, što će poboljšati korisničko iskustvo i stimulisati veći obim transakcija.
3. Inovacije u proizvodima i uslugama: Očekuje se da će se nastaviti razvoj novih
finansijskih proizvoda i usluga koji koriste blockchain tehnologiju, poput pametnih
ugovora, tokenizacije imovine, decentralizovanih berzi i drugih inovacija koje će
transformisati način na koji se obavljaju finansijske transakcije.
4. Poboljšana sigurnost i zaštita podataka: Implementacija blockchain tehnologije
može poboljšati sigurnost i zaštitu podataka u platnim sistemima, sprečavajući
prevaru, krađu identiteta i druge oblike sajber napada.
5. Povećana regulatorna podrška: Očekuje se da će regulatori sve više podržavati
razvoj elektronskih platnih sistema baziranih na blockchain tehnologiji, pružajući jasan
regulatorni okvir i podstičući inovacije koje će unaprediti transparentnost, stabilnost i
usklađenost sa propisima.
6. Globalna interoperabilnost: Postizanje globalne interoperabilnosti između različitih
blockchain platformi i platnih sistema će omogućiti lakše prekogranične transakcije,
olakšavajući trgovinu, investicije i međunarodne plaćanja.
7. Demokratizacija finansijskih usluga: Elektronski platni sistemi bazirani na
blockchain tehnologiji mogu pružiti pristup finansijskim uslugama ljudima koji su
inače isključeni iz tradicionalnih bankarskih sistema, pružajući im mogućnost da
štede, pozajmljuju, trguju i investiraju bez potrebe za posrednicima.
8. Napredak u tehnologiji: Očekuje se da će nastavak napretka u tehnologiji,
uključujući skalabilnost, interoperabilnost, sigurnost i privatnost, podržati dalji razvoj i
usvajanje elektronskih platnih sistema baziranih na blockchain tehnologiji.

U celini, predviđa se da će elektronski platni sistemi bazirani na blockchain tehnologiji

nastaviti da transformišu finansijske tržišta, omogućavajući efikasnije, transparentnije i
inkluzivnije platne sisteme širom sveta. Međutim, važno je napomenuti da će
ostvarivanje ovih predviđanja zahtevati rešavanje izazova i prepreka, uključujući
tehničke, regulatorne i ekonomske faktore.

5. Zaključak
 Sumiranje ključnih tačaka analize elektronskih platnih sistema baziranih na
blockchain tehnologiji
 Evo sumiranja ključnih tačaka analize elektronskih platnih sistema baziranih na
blockchain tehnologiji:

1. Definicija i osnovni koncepti: Elektronski platni sistemi bazirani na blockchain

tehnologiji koriste decentralizovane, distribuirane mreže za obradu, verifikaciju i
beleženje transakcija. Ovi sistemi omogućavaju direktnu razmenu vrednosti između
učesnika bez potrebe za posrednicima.
2. Prednosti u odnosu na tradicionalne sisteme: Blockchain tehnologija pruža veću
transparentnost, sigurnost, efikasnost i autonomiju u platnim sistemima, smanjujući
troškove transakcija, eliminisanjem potrebe za posrednicima i omogućavajući brže i
jeftinije transakcije.
3. Razlike u odnosu na tradicionalne sisteme: U odnosu na tradicionalne
centralizovane platne sisteme, blockchain tehnologija nudi decentralizaciju,
neizmenjivost podataka, veću otpornost na prekide i transparentnost.
4. Trenutni elektronski platni sistemi bazirani na blockchain tehnologiji: Primeri
uključuju kriptovalute poput Bitcoina i Ethera, decentralizovane finansijske platforme
kao što su DeFi projekti, kao i rešenja za upravljanje lancem snabdevanja poput IBM
Blockchain.
5. Funkcionisanje i prednosti ovih sistema: Elektronski platni sistemi bazirani na
blockchain tehnologiji omogućavaju brze, sigurne i transparentne transakcije sa
smanjenim troškovima, pružajući korisnicima veću autonomiju nad njihovim
finansijama.
6. Izazovi i regulatorni okviri: Izazovi uključuju skalabilnost, sigurnost,
interoperabilnost, kao i regulatorne izazove u vezi sa AML/CFT regulativom, poreskim
propisima i zaštitom potrošača.
7. Budući trendovi i perspektive razvoja: Očekuje se dalji rast i inovacije u
elektronskim platnim sistemima baziranim na blockchain tehnologiji, uključujući
integraciju sa tradicionalnim institucijama, širenje DeFi ekosistema, razvoj CBDC-a,
kao i napredak u tehnologiji i regulatornim okvirima.

U celini, elektronski platni sistemi bazirani na blockchain tehnologiji obećavaju

transformaciju finansijskih tržišta, pružajući veću efikasnost, transparentnost,
autonomiju i inkluzivnost u obavljanju finansijskih transakcija. Međutim, ostvarivanje
ovog potencijala zahteva rešavanje izazova i prepreka, kao i usklađenost sa
regulatornim okvirima kako bi se osiguralo sigurno i održivo funkcionisanje ovih
sistema.

 Zaključak o trenutnom stanju i perspektivama razvoja ovih sistema

U zaključku, trenutno stanje elektronskih platnih sistema baziranih na blockchain

tehnologiji pokazuje značajan napredak i rast u poslednjih nekoliko godina. Ovi
sistemi su postali sve prisutniji i važniji u globalnoj finansijskoj infrastrukturi, pružajući
brojne prednosti u odnosu na tradicionalne centralizovane platne sisteme.
 Ključne prednosti ovih sistema uključuju veću transparentnost, sigurnost, efikasnost i
autonomiju u obavljanju finansijskih transakcija. Blockchain tehnologija omogućava
direktnu razmenu vrednosti između učesnika bez potrebe za posrednicima,
smanjujući troškove transakcija, eliminisanjem potrebe za centralnim autoritetima i
omogućavajući brže i jeftinije transakcije.

Međutim, uprkos brojnim prednostima, postoji nekoliko izazova koji treba prevazići
kako bi se ostvario puni potencijal ovih sistema. To uključuje tehničke izazove poput
skalabilnosti, sigurnosti i interoperabilnosti, kao i regulatorne izazove u vezi sa
AML/CFT regulativom, poreskim propisima i zaštitom potrošača.

Perspektive razvoja ovih sistema su pozitivne, sa očekivanim nastavkom rasta,

inovacija i širenja na različite sektore i geografske regione. Očekuje se da će se
elektronski platni sistemi bazirani na blockchain tehnologiji integrisati sve više sa
tradicionalnim finansijskim institucijama, širiti DeFi ekosistem, razvijati CBDC-ove i
napredovati u tehnologiji i regulatornim okvirima.

Ukupno gledano, elektronski platni sistemi bazirani na blockchain tehnologiji

obećavaju transformaciju finansijskih tržišta, pružajući veću efikasnost,
transparentnost, autonomiju i inkluzivnost u obavljanju finansijskih transakcija.
Očekuje se da će dalji razvoj ovih sistema doprineti unapređenju globalne finansijske
infrastrukture i omogućiti veći broj ljudi da pristupi finansijskim uslugama širom sveta.

6. Literatura
 Lista korišćene literature, izvori i reference