IZ RASINA I `EKSPIRA"

PREDGOVOR

Nimalo ne liimo na one markize u izvezenom

ruhu i sa velikim crnim vlasuljama od hiljadu ta
lira, koji su oko 1670 ocenjivali Rasinove i Molijerove
komade.
Ovi veliki ljudi trudili su se da zadovolje ukus
tih markiza ipisali su za njih.
Ja smatram da otsada treba pisati tragedije za

nas ozbiljne ipomalo zavidljive mlade ljude iz godine

1823 posle Hristova roâenja', kojivole da rasuuju. Te
tragedije moraju biti u prozi. U naae dane aleksan
drinac najeae slu~i kao ,,plaat za prikrivanje glu
posti²,
Vladavine Karla VI, Karla VII i plemenitog
Fransoa I, mogu nam biti nepresuana vrela za pi
sanje nacionalnih tragedija od velike i trajne vred
nosti', Ali kako e se iole istinito naslikati krvav
nesree koje je ispriao Filip de Komin' i o ko
jima se pria u sablaznoj hronici Zana de Troa',
ako se re piatolj ne sme pojaviti u stihu tra
gedije?
Sada se u Francuskoj dramsko pesniatvo nalazi
uonakvom stanju u kakvom je slavni David' za
tekao slikarstvo oko 1780. Prvi pokuaaji tog smelog
genija bili su pod uticajem beskrynih i bezizraznih
 iz
slika Lagreneovih, Fragonarovilh iVanloovih'. On
radi tri èetiri slike koje su veoma pohvalno ocenjene.
Napasletku. ito mu je donelo besmrtnost, on uvide
da glupi stil stare francuske akole ne odgovara viae
strogom ukusu naroda koji beae poeo da ~udi za
smelim akcijama. G. David je pokazao slikarstvu da
ne treba viae i¿i
ii tragom Lebrenå' i Minjarâ
ida treba slikati smelo Brute i Horacije. Da smo se i
calje pridr~avali umetnikog pravca veka Luja XIV,
ostali bismo zanavek nemoni podra~avaoci.
Svi su izgledi da se nalazimo pred slinom revo
lucijom upoeziji. Sve dok se ne uspe, nas, branioce
romantièn og stil a, zasipae uvredama. Ali,
doi e itajveliki dan, probudie se. plemenita fran
cuska omladina izaudie se ato je tako dugo i tako
ozbiljno hvalila tako velike gluposti.
Dva sledea lanka, napisana za nekolikosati sa
viae revnosti no dara, ato e svakom pasti u oi,
objavljena su u devetom idvanaestom broju Paris
Monthly Re view.
Pisac je posvom pozivudaleko od svih knji~ev
nih pretenzija i kazao je neumetniki i neubedljivo
ono ato mu izgleda istinito.
A ako on, koji se celog svog ~ivota bavio drugim
poslovima, i koji, uz to, nije pozvan da punova~no
govori oknji~evnosti, i protiv svoje volje ponekad
otseno izrazi svoje misli, onda to ini zato ato iz
poatovanja prema publici hoe da ih iska~e jasno i
sa~eto.
Da je pisac, vodei rauna samo o opravdanom
nepoverenju koje ima u svoje sposobnosti, svojim
razmatranjima dao onaj neodreeni ielegantni oblik,
koji je teako napadati a koji tako lepo pristaje sva
kome ko se nesreom ne divi svemu emu se dive

10
ljudi koji vladaju javnim ranjenjem, tada bi, bez
sumnje, i interesi njegove skrornnosti bili potpuno
zaatieni, ma da bi njegovo kazivanje mnogo du|e
trajalo, a, u vreme kao ato je naae, treba se ~uriti,
naroito kad su upitanju knji~evne triarije.

`TA JE ROMANTIZAM

Romantizam je umetnost koja pru|a naro 2

dima knji~evna dela koja im, pri njihovim sadaanjim
navikama i ubeenjima, mogu dati najviae zado
voljstva.
Klasicizam im, naprotiv, nudi knji~evnost
koja je davala najvee zadovoljstvo njihovim prade
dovima.
Sofokle i Evripid bili su u najveem stepenu
romantiari; oni su Grcima, okupljenim u Atinskom
pozoriatu, dali tragedije koje su grkom narodu,
shodno njegovim moralnim navikama, njegovoj veri,
njegovim predrasudama o onome ato ini ljudsko do
stojanstvo, morale pru~ati najvee zadovoljstvo.
Podra~avati danas Sofokla i Evripida a verovati
da ta podra~avanja nee izazvati zevanje kod Fran
cuza XIX veka, eto to je klasicizam*.
Ja smelo izjavljujem da je Rasin bio romantiar;
on je markizima na dvoru Luja XIV dao sliku stra
sti, ubla~enu oseanjem preteranog dost0-y
janstva koje je tada bilo u modi: neki vojvoda iz
1670 morao je, ak i u najne~nijim izlivima oinske
ljubavi da svoga sina naziva gospodinom.

* Vidi analizu grkog p0zoriata od Metastazal0,

11
 Zato i Pilad iz Andromahe" uvek ka~e
Orestu: gospo daru; a, meutim, kakVO divno
prijateljstvo vlada izmeu Oresta i Pilada!
Takvog oseanja dostojanstva nema kod Grka, i
baa zbog tog oseanja dostojanstva od kojeg se sada
ledimo, Rasin je bio romantiar.
Sekspir je bio romantiar zato ato je Englezima
iz 1590 godine prikazao, prvo, krvave prevrate do
kojih su doveli graanski ratovi, a potom, da bi se
malo odmorili od ovih ~alosnih prizora, dao im je
bezbroj tananih slika raznih duaevnih stanja i pre
liva najne~nijih strasti'. Sto godina graanskih
ratova, gotovo stalnih nemira, bezbroj izdaja, po
gubljenja., stradanja pojedinaca koji su se ~rtvovali,
sve je to pripremilo podanike kraljice Jelisavete za
takvu vrstu tragedije, koja nije slikala gotovo niata
od one izveata enosti dvorskog ~ivota i od
civilizacije naroda koji ~ive u miru. Englezi iz 1590,
sreom veoma neuki, voleli su da gledaju u p0zoriatu
sliku nesrea koje je odluni karakter njihove kra
ljice upravo bio uklonio iz ~ivotne stvarnosti. Pa i
one bezazlene pojedinosti koje bi se u naaim aleksan
drincima snipodaatavanjem odbacili, a koje se danas
toliko cene u A jvanhou i Rob-Roj u, iz
gledale bi liaene dostojanstva u oima gordih mar
kiza Luja XIV.
Te bi pojedinosti strahovito uplaaile oseajne i
gizdave lutke koje su za vladavine Luja XV padale
unesvest kad bi videle pauka. Savraeno sam svestan
toga da u ovoj reenici nema mnogo oseanja dosto
janstva.
Treba imati hrabrosti pa biti romnantiar, jer on
mora smelo da se poduhvati neega novog.
12
 Oprezni klasiar, naprotiv, niata ne ka~e
dok se kriaon ne Osloni na kojiHormerov stih ili neku
Ciceronovu filozofsku misao iz rasprave De Se
nectu te'!
ini mi se da je piscu potrebno gotovo isto to
liko hrabrosti koliko i ratniku; prvi ne sme da se
plaai noyinara koliko ni drugi bolnice.
Lord Bajron, koji je napisao nekoliko velelep
nih ali uvek istih heroida, i mnogo strahovito do
sadnih tragedija, nipoato nije vod romantiara.
Kad bi se naaao ovek oko koga bi se profesio
nalni prevodioci grabili u Madridu, Ztutgartu, Parizu
iBeu, moglo bi se rei da je taj ovek pogodio mo
ralne te~nje svog doba*.
Kod nas, popularni Pigo-Lebren " kudikamo
je viae romantiar nego oseajni pisac Tri
bija".
Ko viae ita u Brestu ili Perpinjanu Tri
bija?
Danaanja je tragedija romantina po tome ato
pesnik uvek daje lepu ulogu avolu. Davo govori
ubedljivo ipublika ga silno voli. Ljudi vole opozi
ciju".
Antiromantiar jeg. Leguve, koji se u svojoj tra
gediji Henrik I V" ustruava da navede naj
lepau izreku ovog kralja rodoljuba: }eleo bih da i
najsiromaaniji seljak u mojoj kraljevini mo~e
nedeljom da pojede skuvanu kokoaku za ruak.

* Ovaj uspeh ne mo~e biti neka partiska stvar ili stvar

linog oduaevljenja. U osnovi svake partije uvek le~i neki
novani interes. A ovde vidim samo interes zadovoljstva.
Sam ovek je malo dostojan da se njime ushitimo: vero
vatno sarauje u gnusnom Beacon -u. Smeana je aneg
dota o aai iz koje je pio ore IV!S,

13
 najbeznaajniji
Od ove zaista francuske izreke i
Sekspirov uenik napravio bi dirljiv prizor. U trage
otme
mnogo
diji napisanoj uRasinovu duhu, to se
nije ka~e:
repos,
Je veux enfin qu'au jour marqué pour le
L'hÓte laborieux des modestes hameaux
bienfaisance,
Sur sa table nmoins humble ait, par ma
l'aisance0
Quelques - uns de ces mets réservés à
La Mort de Henri IV, acte IV.*

Pre svega, romantina komedija ne bi nam po

kazala svoje linasti u izvezenom ruhu; u njoj ne bi
uvek bilo zaljubljenih isvadbe na kraju komada":
liènosti ne bi menjale karakter baa u petom inu:;
ponekad bi bilo iljubavi koja se ne zavraava bra
kom; u njoj se brak ne bi zvao hym énée radi
slika. Ko ne bi izazvao smeh u druatvu kad bi izgo
vorio re hyménée?

* Uitalijanskim i engleskim stihovima mo~e se sve

kazati: samo aleksandrinac, stvoren za nadmeni dvor, ima
u sebi sva njegova smeana svojstva.
Stih zahteva da italac bude veoma pa~ljiv i zato je
odlian za satiru. Uostalom, potrebno je da onaj ko kudi,
poka~e svoju nadmonost; prema tome, stih je potreban
svakoj satiri n oj komediji.
Dodau uzgred da je danas tragedija joa najpodnoalji
vija u Italiji. Ima dra~i i prave ljubavi u Francesca
di Ri mini od jadnog Pelika; ovo delo najbli~e je Ra
sinu od syega ato sam video. Njegova tragedija Eufemio
di Messina izvrsna je 21, Car magn ola i Ade 1
chi od Manconia nagoveatavaju velikog pesnika ako ne i
velikog pisca tragedija". Za poslednjih trideset godina nema
meu naaim komedijama nijednog dela koje bi bilo tako
istinito kao ato je Vaspita u akripcu (A jo nell'
imbarazzo) od grofa }iroa, iz Rima?3,
14
 Vaspita i od Fabr d'Eglantina utrli su put
ali se na njemu ispreila cenzura. Unjegovoj
Pomo rand~i s M a lte, neki E..", ka~e se, pri
premao je svoju neaku za polo~aj kraljeve ljubav
nice*. Jedina sna~na situacija koju sno videli p0
slednjih dvadeset godina Scena S p a r a vano m

u Tartifu naravi uzeta je iz engleskog po

zoriata", Kod nas, sve ato je malo prejako naziva
se nepristojnim. Zvi~de na pretstavi Molije
rovog Tvrdice (7 februara 1823), zato ato u njemu
sin ne poatuje oca".
Ono ato je najromantinije u savremenoj kome
diji nisu veliki komadi u pet inova, kao Dva
zeta" (ko se danas odrie svoje imovine?), nego
baa Molila c", Bivai mladi ove k
(ugledanje na LOrda Oglbi od Garika), Mi
ael i Hristin a", Vitez de Kano ",
Pravozastupnikova kancelarija, Ka
lik o, Beran~eove Pesme, itd. Roman
tika u lakrdiji, to je sasluaanje u Moruni",
dra~esnom vodvilju gospodina Arnoa; zatim, Go
spodin Bofis", T o su strast z a rasprav
ljanje m i knji~evni den dizam naaeg
doba.
G. opat Delil bio je u najveem stepenu romanti
an za vek Luja XV0, Ta je poezija bila kao stvorena
za narod koji je kod Fontenoa, poskidavai aapke, do
viknuo engleskoj vojsci: ,Gospod o, pucajte
prvi", Zacelo, veoma plemenito; ali kako su

* Govorili su gospoi Pompadur: polo~áj koji za

uzimate. Vidite memoare Bezanvalove, Marmontelove, go
spoe d'Epinej", Ti su memoari puni sna~nih i nimalo
nepristojnih. situacija, koje naaa srame~ljiva komedija ne
sme da prika~e. Videti Bezanvalovu priu Splin.

15
 kako se dive
takvi ljudi imali drskosti da govore
Homeru?
Grci iRimljani bi se slatko nasmejali naaem ose
anju asti
Ijoa tra~e da se ovakva poezija svia Francuzu
koji je uestvovao u povlaenjù iz Moskve®*
Istoriari ne pamte da je jedan narod ikad do~i
veo u svojim naravima i zadovoljstvima br~u i kore
nitiju promenuod one koja se izvraila izmeu 1780 i
1823: a hoe da nam daju uvek istu knji~evnost! Neka
naai va~ni protivnici pogledaju oko sebe: glupak iz
1780 pisao je glupe i neslane aale; stalno se smejao;
glupak iz 1823, redovno duguljasta lica, piae filozof
ska razmatranja, nejasna, otrcana, dosadna; to je zna
ajna promena. Druatvo ukom se toliko izmenio je
dan sastojak tako bitan i tako est kao ato je glupak,
ne mo~e viae podnositi ni istu komik u, ni istu pa
tetiku. Ranije, svako je hteo da nasmeje svog su
seda; danas, svako hoe da ga prevari".
Bezbo~ni pravozastupnik nabavlja raskoan0 po
vezana Burdaluova dela i ka~e: Ovo mi je potrebno
zbog sveatenika.
Romantini pesnik po prevashodstvu je Dante;
obo~avao je Vergilija a napisao je Bo~anstvenu
komediju i epizodu o Ugolinu, koja uopate ne lii
na Enejidu; naime, shvatio je da se njegovo doba
bojalo pakla".

* Poema naaeg doba bila bi Panhipokriziada

gospodina Lemersjea", samo da je bolje napisana. Zami
slite Bojiate kod Pavije koje bi na francuski preveo
Boalo ili g. opat Delil. U ovoj poemi od etiri stotine strana
ima etrdeset stihova upeatljivijih i lepaih od ma kog Bo
aloovog stiha.

16 4
 Romantiari nikog ne savetuju da se neposredno
ugleda na Sekspirove drame.
Kod tog velikog oveka treba da se uimo kako
da prouavamo svet u kom ~ivimo i kako da damo.
svojim savremenicima baa onu vrstu tragedije koja
im je potrebna a za koju, zapla[eni slavorm velikog
Rasina, ne smeju da se zala~u.
Sluajno, nova francuska tragedija mogla bi
mnogo da lii na `ekspirovu, - ali samo zbog toga ato
su naae prilike istovetne s engleskim prilikama iz
1590 godine. I mi imamo stranaka, muenja, zavera.
Onaj ko se smeje u nekom salonu itajui ovu knji
~icu bie u zatvoru kroz nedelju dana. Onaj ko se
aali s njim, odredie porotu koja e ga osuditi".
Uskoro éemo, samo ako kod nas bude dovoljno
sigurnosti da se mo~ema baviti knji~evnoau, imati
n ovu franc usku trage diju, koju smelo
pretskazujen; ka~em sigurnosti, jer zlo je pre svega
uzaplaaenim maatama. Po selima i drumovima mi
imamo takvu bezbednost da bi se Engleska iz 1590
jako iznenadila.
Kako smo mi duhovno beskrajno jai od Engleza
tog doba, naaa e nova tragedija biti prirod
nija. Sekspir na svakom koraku krasnoreivo besedi,
da bi pojedine situacije njegove drame mogla razu
meti prosta publika u koje je bilo viae hrabrosti no
oatroumnosti.
Naaa e nova tragedija mnogo liiti na Pinto,
remek-delo g. Lemersjea".
Francuski e duh u prvom redu odbaciti ne
maki galimatijas, koji danas mnogi ljudi nazivaju
romanti n im.

O realizmu 17
 Siler je kopirao Sekspira injegovu retoriku;
on nije umeo dati svojin savremenicima tragediju
koja bi odgovarala njihovim naravima.
Zaboravio sam da pomenem je dinstvo me
sta: ono e do|iveti propast zajedno s alek
sandrincem.
Pripoveda . 1jupka komedija g. Pikara"
koja bi bila izvrsna samo da su je napisali Bomarae
ili Seridan", privikla je publiku da shvati da ima
krasnih si~eja za koje je bezuslovno potrebna pro
mena dekora.
Mi smo gotovo isto toliko odmakli i u tragediji:
kako to da Emilija iz Cine* kuje zaveru baa u
imperatorovoj sveanoj dvorani? Kako se, bez pro
mene dekora, mo~e zamisliti pretstava tragedije
Sula?
Da je g. `enje" po~iveo, taj bi nas oatroumni
ovek oslobodio jedinstva mesta u tragediji,
pa prema tome dosadnih pripOVe
danja, jedinstva mesta, koje zauvek onemogu
éuje pozorianu obradu velikih nacionalnih si~eja:
Ubist va u Monterou, Staleake skup
atine u Bloa, Smrti Henrika III",
Za Henrika III neophodni su, s jedne
strane: Pariz, vojvotkinja de Monpansje, jakobinski
manastir; s druge strane: Sen-Klu, neodlunost, sla
bost, sladostraae, pa onda odjednom smrt,. koja
svemu ini kraj.
Rasinovska tragedija mo~e da obuhvati
samo poslednjih trideset aest sati neke radnje; prema
tome, u njoj nikad nema razvijanja strasti. Koja se
zavera mo~e skovati, kakav narodni pokret razviti za
trideset aest sati?

18
 Zanimljivo je, lepo je videti Ot e la kako,
onako zaljubljen u prvom inu, ubija ~enu u petom.
A ako se ta promena desi u trideset [est sati, ona je
besmislena, i ja u tacda prezreti Otela.
Magbet, astan ovek u prvorm inu, nagovoren
od svoje ~ene, ubija svog dobrotvora i svog kralja, i
postaje krvolono udoviate. Mo|da se silno varam,
ali ove promene strasti u ljudskom srcu neatosu naj
lepae ato poezija mo~e pru~itiljudima, koje ona isto
Vremeno uzbuuje i ui.

BEZAZLENOST {URNALA DE DEBA

Podlistak od 8 jula 1818

..0 srenog vremena kad je gotovo ceo parter

ispunjavala zanesena i prilje~na omladina koja je
unapred imala u pameti sve Rasinove i Volterove
najlepae stihove; omladina koja je iala u pozoriate
samo radi toga da u njemu upotpuni lepot u
pro itanih knjiga !

REZI ME

Nije mi ni na kraju pameti da tvrdim da je

g. David vei od Lebrena i Minjara. Po mom mi
`ljenju, taj savremeni umetnik, znaajniji po snazi
karaktera no po daru", ostao je ispod velikih sli
kara veka Luja XIV; ali ata bi, bez g. Davida, danas
bili gospoda Gro, }irode, Geren, Pridon, i ona gomila
istaknutih slikara koji su iziali iz njegove akole*?
Mo~da viae ili manje smeani Vanloi i Buaei.

19