Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Jakobson - O Umetničkom Realizmu

    Uploaded by

    Nikola Đurić Shadi
    8 views5 pages

    Original Title

    Jakobson - O umetničkom realizmu

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    Download as pdf
    8 views5 pages

    Jakobson - O Umetničkom Realizmu

    Uploaded by

    Nikola Đurić Shadi

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    Download as pdf
    of 5
    “paorja umetnostl, a narotito istorii knitereoy “go meget Sree nauka, nero causerte, Ponasaa fe nereionina eausere, Zivahno je prletalas teme “Bo svimm “od lirskih verbalnih izliva do anegdota iz ume. Ba te ev od_paibolotkih, truizama do pitanja ¢ pikovs vot 1 | socijaino| sredini. Govorlt o de Florofsreti pa osnova knjizevnih dela — kakva je 1 Hlemenita i lepa zadaca; Kopirati sa gipsa zahvainije je nee p eertavati Zivo telo. Cauiserie ne zna za pre: jlakie pete logiiu, Naprotiv, raznolikost imenovanj, Gane acija koja. daje povod za kalambure — sve to je velit dat rangovoru. Tako i ori unet Je Momavala nauenu terminologiju, slula. se pebicajenim recima ne podvrgavajuci ih krititkom fil mevuwrdujuci im taéno granice, niti uzimajudi u ihova visemaénost. Na primer, istoriéari knje Semostl berboino su mesall idealizam ‘kao naziv odre Genog filozofskog shvatanja sveta, i idealizam w smisly nekoristoljublja, nepristajanja coveka da. se rukovodi raterijainim pobudama, Jos je beznadnija zbrka oko {ermina ,forma” na Koju je blistavo ukazao Anton Mar tiu svojim radovima iz opste gramatike, Ali osobito mi mao srece 1 tom pogledu termin ,realizam’. Nekritié: ka upotreba te reti, Krajnje neodredene po svome so draju, dovela je do. kobnih. posledica * Pr put objavjeno na ruskom wu Readings in Russian Poetics, Michigan Slave Materials bw" 2(Ann Arbor: Dept. of Slavie Languages and Literatures, 1962), 3036. 58 ta je realizam u shvatanju ‘po je umetnicki pravac éiji je cil ro isi stvarnost, koji stremi ka premos’ “Realistickim proglasavamo ona dela. 2 ‘da verno prenose stvarnost, da su \ $F ad pada v 081 dvomaénost 10iM4 Jpeé je o stremljenju, tendenciji, to jest ‘iisiékim delom podrazumevamo delo koje je dati alist reo kao verodostoo [enadenfe A) serpealistictim se naciva delo koje ja — sudedi jensen aren natn — primar hap erosion Matenje B i (ana om sluéaju prinudeni smo da ocenjujemo ima- rpentno! udrugom.se'mo} utisak pokazuje kao odluéi pensimerilo. Istorija umetnosti bemadno meta oba ta gnagenia tenet real privatoa lokalnoj emit [sta priplsuje se abjektivno, apsoluino. pouz- atk eerie, Pitanje o reaizma ih ream ovis i dano manjekin tvorevina neosetno se svodi na pitan}e onth ume Gunosu prema njima, Znatenje A neprimetno 2 memenjule anagenjem Be ; qeren oe gatimentalist, delimigno romantigar, ore glist’ RIX veka, u znatno) ‘meri modernist 1, najzads alist ckspresionisl itd, ne jednom su porno Prog: fear ernost prema stvarnostl, maksimum Intavaty, retlu, realizam — osnovnim geslom svoga umet ones rosraina, U XIX veku po tom geslu pocinje da mickesifa ametnicki pravac. Dananju istoriju umetno: SE, Reverocito, Enjzevnost, preteino su sWOF epigonl st 8, Svea, Zato se poseban shuéa}, poseban umetaekl ov0E® Pevata kao, savréeno ostvarenje date tendencje, | $MGreden|u_s nlim ocenjuje se stepen realizma pre SRS Kecnijih-umetniékih pravach. Na taj nacin neoset- i e“atvara novo poistovesenje, potura se tree mie Eonje resi nrealizam’ (onacenje C), to jest zbit karate: Fittnih ostaka odredenog umetniékog pravea XIX veka. Drugim recima, realistiéka dela prosloga veka Gine se istoriéaru knjizevnosti kao najverodostojnija. & Podvrgnimo anal pojam umetnicke verodostojne- sti, Ako u slikarstva, u Hkovnim umetnostima mote da Se padne‘w iluriju da Je moguca neka objektivna, nezae 59 jana vernost prema stvamosti, pitanje 9 py, Go Platonove}. terminologiji) verodostojnosi,” jodnoy» frafavanja, knjizevnog_opisa — potpuno je ligeng “AO a Ti da se postavi pitanje o stepent vere, Stik Seti ovor ili onog vida pesnickih tropa, moze sto} zati kako je fena metafora ili metonimije 4, ka fo realnija? Ai u slikarstvu je realnost usloypo! 70 figuralna. Uslovni su metodi projekci op tak ie trod ‘Ghalnog, prostora na povrsinu, uslovna je gfoimen Henalioe ple, uproscavanje.prodocenog.

    You might also like