X3 8.5.

124
MENTEM ALIT ET EXCOLIT

184

‫ם מנחם‬ ‫ר‬ ‫ם ר ם םם‬

K. K. HOFBIBLIOTHEK
ÖSTERR. NATIONALBIBLIOTHEK

* 38.L.124
 ВЛАДИМ И Р

КОСА PA

ДРАМА У III. АКТА .

изд ао
·
Іосиф Миловук

Wladimir Drama .

У БУДИМУ ГРАДУ

Словима Краљев . Университ . Пешманског .

1 8 2 9.

1
 ПЕРСОНЕ :

Владимир , Краљ Српски

Самуило ,, Краљ Бугарски
Kocapa , Његова кћи
Мара , Њена другарица
Асен , Срдар Самуилов
Страшимир , бивши Срдар код Самуила
Љубивој , Војвода Српски
Звонимир , Војвода Бугарски
Две војводе Српске
Два поглавара грађанска , Бугари .
Два дворјанина Самуилова .
Анђелија , девојчица од 10. годи
Богдан , слуга Љубивојев
Војници први
други Српски
трећи
четврти
Два телала
Певад
Тавничар
Војници Српски и Бугарски — народ — двор
јани — грађани - свима Косарина . !
Местоје игре до 6 позорија у I. Акту у
гори близу Орида , а после непрестано
OEN
CH

у Ориду граду .
LI

IGL
ER
IS

ICH
KA

WIEN
HO
FR
IR ER
I OTH
..
Г

Да
а је почетак сваки тежак оп

ште се говори и писатељ се на

ово изречење позива ; једно на прав

дање своје , што се усудијо у

число данашњи писаца ступими ;

а друго , и шо највише , да једну

почку назначи , с које се најпре

и најпре ово дјелце сматрати има.

Можда његова Драма још у невре

Me
)
( *
 IV

ме излази , које што Појешинедос

таје вештина и знање у бога

том пољу лепог и дивног

славно радити , које што језик

није толико урађен да се у овом

роду писања лако онако писати

може, као што би требало ;

ако је прво шо он род свој за при

- и
зрење моли ; ако је друго ;

он небуде из својељубија недоску

дицу своју на језик бацијо ,

онда себи и свима на утеху ве

ли , да су и други народи овим

пушем морали , док су онамо до

спели , ди су сад .
При недостатку описанија ста

ри обичаја и једва шолико , коли

ко народне песме различни времена

древ
 v

древност описују , скупљајући ,

није велико чудо , ако ова драма

аљину баш они исши времена не

носи , доста је ако свака персона

себи дашом карактеру сходно се

влада , и ако сви карактери скупа

напослетку при ујединењу из ма

ме у своју светлост дођу , једном

речју : ако све частице скупљене

једно свршено цело издаду . Ma

терији , из историје уземој , то

лико веројатије он даје , колико

и други сви који Раића читају ,

ал што је њој по својој привиле

гији multa licent etc. појема од

испине и узео , шо јојс друге стра

не накнадими труди се доводећи

образе истините обштег човечи

jer
 VI

www
јег живота . Тако корача посме

пено властољубијем занешени чо

век од зла у зло ,, већ се отргну

ши струи није кадар , докле се вер

но себежертвујуће пријатељство

оружа , да страдајућеј невиности

помогне , сазрело неваљалство до

бија заслужену кашшигу , свуд се

знаци руке божије виде.

Једало је

достигло
. ово дјелце своје намере

ње ?
―――

О начину писања држи он да

није нужно што споменуши ; јер

ко може за сад пун аукморимета

запитати : зашто је тако а не

овако писано ? а да се ово пи

ма
 VII

шање и Aна њега неокрене . Право

је поред писатеља још да избере

знаке , коим ће мисли своје озна

чиши , предпостављајући , да ће

сваки без предрасужденија оне узе

1. ми , коим ће и простије а с шим

и совршеније изразиши моћи . А

кад једанпут опшшим одобрени

јем изложесе закони о шом , ( јер

осмати овако неможе ) ,

Г. Издатељу ове књиге за ње

гов пруд одаје благодарност вели

ку , а што њему дигди при ње

- говом опшшеполезном послу себич

носм
 VIII

ност неку пребацују , у овој пар

ници од времена бољег Адвоката

нетреба , само би рекао да би сви

они с овом себичности Роду мло

го већу ползу Донели , нежели са

свим своим некористољубијем .

у Пешти 20. Априла 1829 .

А К Т |
.
I
 АКТ І.

Подножије горе - Војници се једни код ва

мре греју , а једни којегди у гомила
спавају .

ПОЗОРИЈЕ 1.

Први војник . ( Теглисе лежећи )

Оће л скоро сванути ?
Други војник . ( грејући се код
ватре , погледи на небо ) Зора је већ 2
Влашићи су побелили.
Први војник . ( спреса се ) Ху ,
да ладне ноћи. Ала сам озебао .

Други војник . А и уста , па

оди овој лепој ватрици . ( Они други
сви избу десе ,па зевајући поустају и
вашри дођу , па се око ње посаде - )
Први војник . ( грејући се ) Аха
Бог да прости .
Други војник . Прође и ова ноћ
измеђ сна и неспавања ; јер што би по
ред зиме и заспао , мо ши прекида сан
горопадна вика помамни Бугара , једна .
1 KO
 2

ко си на опрезу , да на наше страже

ненавале , па греота би и срамота би
ло , да нас онако без икакве замене
изсеку.
Први војн. Ал докле ћемо се ми
браћо по ови гудура повлачиши ; ша ов
де ниједан корак сигуран није , ил оћеш
на лево ил на десно , једнако стрепиш ,
да куд нестрмекнеш , од куд више бе
ла дана видиши нећеш .
Други војн.-Богме ти шо ја ка
зами незнам 9 ал и мени се немили ова
ко по шумадија криши , ја би волео Бу
гарима на мејдан изићи , нек осеше још
коипуш , да у нами снаге и крви има
де , да бар немисле , да се Србљи од
њи заплашише .
3
Трећи војн. Све би другојачије
било , кад би нас и полак као њи би
ло ; ал јадан , њи десеш на нас једног ,
па куд си престао ?
Други војн. 1Не чини мложина
јунака , кажу наши стари , Beh срце ,
па онда добар вођа. w
А чега да се сад
и боиш , ваљда смрш ? Та колико си
и
јој досад пуши у рукама бијо јуначе ;
нема смрти без суђена дана.

Први
 3

Први војн . И ја шако велим ,

мреш , ми данас , а мреши сутра , што
пре о мање греоше . Него добар вођа .
Трећи војн . Негреши болан, ви
диш , да вере у свом краљу немаш ; и
досад је Владимир у боју пред нама би
јо , па је све срећно ишло , зар не би и
сад он нас одавде извео , да је и како
могуће . Можеш ли , момче 2 главом

овај камен разбиши ? Видиш , да нас ви

ше жали него сам себе. Он на камену
спава , о сувим лебу живи , шек да би
нама згледајући се на њега лакше било.
Други војн . Па што се један
пуш на добру срећу неударимо, па куд
изишло да изишло ; ил ваљда краљ ми
сли , да ми незнамо како ваља за свог
?
дара мрети
Трећи војн . Боље Владимир о
нама суди , нег ми што о њему. Зна он,
да ћемо ми сваки своју главу пре изгу
биши , нег што би се кои с места ма
ко ; - ал он и то зна , даСамуило ,са
мо њега иште , па неће , да се кроз
њега крвца лије , докле год и како
другчије биши може.
Први војн . Ал кад њега иште
пю он и нас и Србију тражи , па није
1 Ли
 4

ли нам боље умреши , него живим гле

даши , ди се Бугарин по Србији баши .
Трећи војн . Ваљда још до мога
доћи неће , смиловаће се Бог на нас и
краља нашег као свог угодника . Знам
да се сви још са страом опомињеше оне
.
поганије у овој гори , они страшни је
довиши змија. Стра и трепем ушао је
био у сву војску ; my је сваки очевидну
смрш пред собом З имао , јер иза сваке
стене сичале су ове љуше гује на свој
грабеж . Помреше нам људи на велику
жалост краља нашег . НемаT помоћи.
Онда Владимир заповеди , да сви. на мо
литву дођу . Красна и умилна позори
ја што бијаше. Он сам у средини на
шој на колени подигне руке небу , се
дишшу вишњега , пак шијо се и крош
ко Богу мољаше . Свеликим спраом и
почитанијем морао си на њега као на
преображеног гледаша , око ког се као
сјајно неко коло увашило. На једанпуш
зарумени се небо од источни сиграна , и
као да чусмо неко анђелско пјеније. Су
зама обливен устане он , и благосиљају
ћи нас рекне нам : да се више ничег не
боимо , јер нас је Бог под своје крило
узео . Од тог доба неспаде љуши зве
ри
 5

.
риња , куд прснуше й куд се дедоше ,
ко би шо знао .
Чешверши војн . Истина Бог ,
тако је и било , ја сам се онда у оном
умиленију завешшао , онај дан сваке го
дине одностиши .
Трећи војн . Дакле немојте бра
"
ћо губиши надежде , још ће све добро
биши , и без воље божије неће ниједно
ме ни длачице с мемена неспаши . Јуче
је војвода Љубивој у Бугаре оправљен ,
кои ће оно учинити , што је право , па
шшо 8
B је право и Богу је драго .
Други воjн . Ал си ти заборавио ,
што се о Самуилу говори , да је он са
свим други човек , од како је овај дру
ги срдар нуз њега дошао ; да сад
само шуђе земље рушиши и освајати
мражи ., па ако и сад неусте послуша
ши што је право и пошшено шта нам
осмаје онда ?
Трећи војн . Онда како Бог да ,
кон свагда праведној страни помаже .
Самуила није Владимир узнемиривао 2,
него је још глас био , да ће ду се њи
два опријатељишпи , па сад ешо онога
несиша жеља господариши над млогим
земљама , недаде на нашем добром кра
љу
 6

љу у свом царсшву мира . Наша је зе

мља већ почела у миру све више и више
опраљати се . Подигоше се млоге цркве
на славу божију , млоге друге задужби
не светцима ; ал ешо ми на један ма
развише се црвени барјаци . Ајде сад
од плуга , од своје домовине , од своје
симне деце у поље под оружије. Добро
срце нашег краља раздирало се , а сузе
му из очију капљаше , гледећи браше
жалосног позорија , ди се браш са се
стром , муж са женом , син с мајком
опрашташе ; а сваки ошац , кои мек

копље вештом руком бацаши могао ,

прашијо је свог одраслог сина на војску ,
а то све из превелике жеље , да пока
же свом цару , да га старином згрбље
на леђа нису кадра задржати , за дра
го отечество и закон још и оно мало
крви пролиши .
Чемврши војн . И сад ми се ча
смо у мени срце обрће, кад се оног ју
тра семим , кишица баш зору проби
ла . Дад жено , викнем амо шо оружије .
Опасива ми сирота мач , а сузе рони ;
Деца ме зачуђена гледе . Окренем и ја
главу мало на страну , неквари жена ,
речем лица , и моји су дедови с царем
своим
 7

своим на војску ишли , ним су се и кад

шмедили , па фала Богу , кои здраво
Дошао а кои и остао , па лепо ји земљи
ца покрива . Да лепо , л' ми је с ›бра
пом своим за веру и цара умреши. Ал
кажи дер ми ши , како се ми овамо од
Десног крила писмо , и куд се дру
га дедоше , ја сам био под барјаком
Рељковића на левом крилу .

Трећи војн . Ми као што ти наи

крену смо се бугарској граници ; шу
нађемо Самуила , ди нас чека као на би
Љези . Спочешка нама добра срећа би

јаше . Владимир као што је у миру мв

ран , тако ша је сад , као да је под о
ружијем одрастао , час на једној час на
другој страни бијо . Но докле је он
Још на левој страни гледао Рељковићу
Да помогне ,2 на десну страну навале не
пријатељи , погине и пу војвода Мир
ко и тако нас оцепе једно од другога .
.Ону страну без војводе најпосле узбију
и раштркају ; ми са ове друге стране
шаки краља опколимо. Ту ши је било
клања - Наши се војници бранише ,
као да си љутој зверки пенце оте
щи мео , Тако бранећи се допресмо ду
 *8

бље у Бугарску до ове горе ༡, ди непри

јатељи изгубише вољу више нас гониши .
Први војн . Верујем , јер млоги
још и сад подалеко од нас зазиру.
Трећи воjн . Тако ево всѣ чем
врши дан , како нас овде затворене др
же , знаду зар да ћеду нас напоследку
глађу змоћи поморити . Ал и нек све
Шако буде, немојте браћо , да ропѣе
шейха свог краља, кои гледи нашу не
вољу ,, а поред наше своју заборавља .
Први војн. Не говори ми шо ви
ше , јуначе ! Ја душе ми и нећу. Зла
-мне су мени речи мог умирућег оца
99 Синко , рече , љуби Бога , цара и оте
чество 66 досад зи с ума смешуо нисам ,

а и док живим , нећу .

akgr
Чује се рог
Трећи војн . Слушај , на ноге сви ,
сваки на своје место , па пшо Бог и
срећа даде .
Сви. Што Бог и срећа даде .
Оду на све стране

ПОЗОРИЈЕ II.
Владимир долази -
.
Јесам ли добро чуо , рог објављује
долазак војводе мога , шу је дакле рје
ши .
 9

--
шипелни час судбине моје , и - не ве
непри ре ми отечества судба давно је решена
НИШИ . ― ―――мир царству , покој костима сво
млоги ји праошаца даши , је су велике дужно
Сши , којима се од златне колевке ири
чем викаваши треба , јесш дело велико , ко
едро је и да се животом купи , скупо се
дку плашиши неће . Li Суд и освеща десни
све це вишње још глави његовој непреши , а
The
освеша ,༡ коју сам држави мојој дужан ,
не не да се на дуга времена одлагаши ; за
1. Но Нелику ош зарана душманине, што
ВИ си ме моји верни , као цвешуће дрво до
ла бротворни грана лишио ; изиђи ми сам
да овамо у поље , па нек свето правосуди
е је измеђ нас двојце рјеши , које ће и
MI моју десницу у одсудном часу укрепи
ми. Ал оће л ' срећом опојени по
бедитељ предложенија онога примиши ,
19 ког већ као свог роба сматра ? - Te
и шко шешко , и онда ми остаје
.
један једини пуш , на ком ми погибел
слашкој слободи а и живошу грози ;
( мешећи се ) ал мој ће род ово дјело у
}
мешни цениши , он ће спомен мој чесшво
ваши , самог ће ме нушрењи судија за
по подпуно наградами.
720 Q5) SI ȣ QQ&A 2002
9 1 ** по
 10

ПОЗОРИЈЕ III .

Владимир Љубивоју на сусрет -

Владим. Добро ми дошао , Љу.

бивоје .
Љубив. Боље ше нашао сверли
краљу .
Владим . Ти си ми здраво поранијо
Љуби в . Јер сам знао ; да ми зоре
Данас у постељи дочекати нећеш.
Владим . Говори , какви су гласи .
Љубив . Добри су гласи , да се о
ружамо , па ил срећно да пробијемо ил
храбро да изгинемо. - А зар сам се ја
•
чему више и надао , и само ме је швоја
заповест могла натерами , да душма
нину другојачије нег с мачем у руци го
ворим , да краљ мој живош у опасност
баца , а код мене живог ,
Владим . (мијо ) Правда би побе
ду одржала мој Љубивоје . 42 %
Љубив, Сојуз би са сапаном то
учинијо , да правда подлегне , и да ми
сироше останемо . Ху , стресам се од
ше мисли. - Штасам онда осећао ,
кад сам му ја шо изустиши морао , да
99 Владимир њега на мејдан зазивље , да
тако судбу једног народа са сабљом у
руци
 11

руци одсуде . “ Бесомучно л ши је мо

па
голобрадо момче , подсмевају ћи се, ре
че Самуило , заиста у другом случају
by. научио би га кога зазива , ал сад ди он
- не
ништа изгубиши нема " , не ,
пли
ја ћу овако с прекрштеним рукама
причекати , док моји неколико момака
ијо шу шаку људи побију , и мојим ногама
ope оно далекочувено јагње доведу , 99 Beh
ми је сама
. рука за мач увашила , кад
ca.
сам се још у добро доба семпио , ди
0
сам , ал с щим зажежена ватра освете
1
у мојим прсима није се угасила , ха ,
a
сад неоклевај више краљу , већ ајде ,
a
да му му ругу на челу изрежемо .
В ладим. Њему срећа још сестрин
ску руку пружа , ми му судије биши
неможемо ,
Љубив . Ал можемо се освещими ,
док нам је оружија у рукама .
Владим. Па слепо изгинума , по
Ах ,
кор и јад отечеству нанети . -
има још један пуш , да се верна крв ба
дава непросипа .
Љубив. Вере ми ,, ја другог пута
незнам .
Владим . На мени сад стои , да
кад ме гордељиви победитељ као деше
през
 12

презире њему толико одрастан , и ве

Лик се покажем , за вас све себе жер
швујући.
Љубив. Шта , зар се ши мислиш,
код нас живи предами ?
Владим . Кад Самуило толико на
мени полаже , лако е мој Љубивоје у
залуд умреши , ал тешко је одговора
Даши о проливеној крви ; нећу ја да
iпу на својој души носим.
Љубив. Ха краљу ! то је нож
пито ми живом утробу пара , зар да се
ми без тебе међ Србље вратимо ? Зар
да на нас народ као на издајице прешом
пружа ? То ши ја дочекаши нећу .
Владим . Ти ћеш роду јавиши , да
сам радо и весело у душменске се руке
предао ,..2 кад сам толике главе мојом
едном заменути могао .
Љубив . Стани , молим ме , неше
рај ми суза из очију . - Како ћу јамо
Ју славу прегореши , негинући за шебе
у пољу јуначки .
1Владим . Не пишај онде својељу .
бије за совет , ди се о општем благу и
пожертвовању самог себе говори , него
к свом сопственом укрепленију баци
мисли своје на крошку науку чисте
нам
 13

и ве наше вере , па ћеш видиши , да има

жер једанцар царева , праведни судија , кои
О дела човечији боље судаши уме , него
лиш , смртан човек .
Љубав. И баш зато би драговољ
о на но умро - ал овако он ће ми судиши ,
ey што моју дужност нечиним .
opa Владим . ( заповедајући ) Сад је
да твоја дужност моју заповед слушаши .
Грех би и бијо милосрдије божије шоли
ОЖ ко искушавами . Сад иди , зови ми вор
ce воде , да вам последњи благослов дадем .
2 -#
ap Љубив. О на щшо ме гониш кра
M љу ! ....

Владим . Ида неоклевај . Крепко

a стои моје намерење и тако ми једног
Le Бога од њег одступиши нећу : више ни
и ваше синовње молбе , ни слатко чувст
к лепој слободи неће кроз моје уши
продреши . ( к њему , кои још стои )
Иди — иди -

Љубив. ( У оду тајно) Ха Љуба

воје нећеш ниши руке скрсшими

030P И JE IV.....
II
Владимир сам

Joш да те једанпуш погледим бели

свету , још сам ја слободан , још сам
 14

краљ ; ево су ове руке још слободне ;

и не мишме грдни ланци вечитог роп
ства , и оне скакушајуће пшичице глас ,
још ми буди меко оно чувство за овај
депи свет , још ми не звоне уши од зве
кешања љутог Rсинџира . - Сладак си
ми животе , но и сва је твоја сласт је
Дина слобода , колико л' си без ње го
рак и чемеран . Зашш ми , Боже , но
даде бар онде умреши , да око мене
страшно мачеви севаше , да се моја крв
с верном оном крви смеша , Да потомак
имемоје поред други јуначки имена спо
миње. Колико л' ми је сад шеже свему
збогом рећи . Ах куд сам ја за
шао , ах , прв један прам творца се по
дигао , ког је непостижима премудрост
разне пушове смртним определила , про
СМИ ми , велики боже , далеко ме у за
блужденије ова слашка одведоше чув
сапва , која обајателна садашњост у ме
ни породи . ( к сунцу окренум ) - Тебе
ја гледам добротворна звездо , сведоче
велике славе и савршенства твог созда
шеља ; показатељу судбе човечије , зла
мни зраци , предшече пвог доода , зла
ше пред шобом плаво небо , шиt сад из
јаркошкане постеље устајеш , да окон
чar
 15

чавши пуш твог определенија на западу

починеш . Какав рај ствара се у прси
ма мојима при погледу швом , ово чез
нење у мени подиже ме на Jкщри крили
кроз овај простор , преко све овдашње
времене дуге и невоље тамо у ону спо
којну неизмераму даљину , шамо у по
жељену безконечност времена . "Шта ме
1
Аржи још овде то један образ у овим
瀑
прсама затворен ; ал шај ће самом и
погинуши - сад дакле сам се свера
опрос пијо . АККА МИ МИЛО ошече
С ПВО на Ким остајеш ? Неће дул
раздори властољубија твој цвет одки .
нуши. Да неузтражи јадно.Српче свог
оца , а жалосна невеста свог заручника
по сокаци крвљу попрскани . О покри
се могућа будућност оку моме ( скине
-шлем , подигне руке к небу ) Ти 1 ког
су дворови ,мамо превише Pзвезда , ког
будно око пази на свако своје создање ,
ког и најмањи црвак , као и највеће
зверење и словесан повек слави , ког :ce
висока мудрост како у каплици росе ,
тако и у таласи неизмеримог мора2о 0
гледа , погледај на мене овде у прау ле
жећег , мрава у прими под крило твоје
драго ми отечество, прими у руке пиво
RACE . je
 $16

је и судбу моју . (сад шијо стане се мо

Лиши , војводе дошавши овим позоријем
пронуми и сви поскидају шлемове и
благоговјејно стану )
3.AD

II 0 30 PИ JE VALUE HO
. 1 1. 71 1:
- Владимир - Љубивој — дая
и Војводе
Владйм. ( Доникле гледа на њи ,
после мијо почне ) ; Мене је после оца
мога вечно промишлење сподобилов на
високи степен престола Српског попо
HH 3
пи се , и у моје руке судбу милијона
TI
људи предашпи , но судбина ме није за
$собом узвисила , већ ме је под
мо над
f .
вргла строгом рачуну о повереном ме
ни народу . — Ја сам истина узлашни
моји сни цвешућу будућност гледао ,
мени се чинило , да ми је анђео храни
тпељ завесу ., која будућа шавна времена
1,
покрива одкријо , дитсам род мој узви
шен над млогима гледао , видио сам ,
44 ,е
Да добротворни плуг пусте долине у
обишајеми рај преображада безбри
жан пастир свирком својом уз песму
-пичица зелене гајеве оживљава!; - видијо
6
сам чесне старце на западу свогживо
ша унучадма својама о слави бивши кра
Љева

4T
 17

љева преповедами ; чуо сам , да се у

великолепни храмови слатким обаја
телним пјенијем превозноси име једног
шроличног сушшпесшва ; његовог боже
ственог сина спасителна наука , про
гналаје шаму , и низвргла владу белог
и черног бога , донела са собом просве
шшење , сјединила је све различне обра
зе високог владичества , Перуна , Ви
хора , даде и Коледа , у име једног све
могућег Вога , ком је милија мирисава
смирна и тамјан , нежели грозне жертве
човечије крви , ком је повољније смире
но и скрушено срце , нежели мучење
Сопственог мела 2 и скопско пред о
бразом његовим ваљање , с шим су се
улила мекша и светија чувства у гру
ди рода . Друге свезе постале су измеђ
оца и покорног сина , слатки узи све
.шији постали су , што су кићену не
весту за Србина везали ; ја сам у ово
волшебно огледало гледећи често са
свим занем млоге срећне дане имао , ал
ево сад немило ми се сан прекида .
Оно ће своим шоком све се тако и зби

ши , само што моје око неће знаке ра

досши на лицу народа читами , само
што уво моје неће песму славећи гуса
да
 18

ла чуши , (докћућим гласом ) Ово је по

-следњи мој с вама састанак , већ по
следњи пут ваша драга лица гледим ,
и шу чесну седу косу , које би се свака
длачица радо за мене у својој крви ва
Дала (војводе потргну своје мачеве. )
На страну со шим ,, що последње напре
зање изумируће снаге мом намерењу
неводи , нек стоје ваши мачеви мирно
у . корица , на другом месту огледајте
ви ош прину њину , сад ће вам се миран
одлазак у Србију допусшиши .
Војвод . (у прекомерној жалости )
Смилуј се краљу на ове сузе у овим му
мним очима , немој нас сад шако осша
вљаши ; данци су моји овог живоша ска
ро сви испекли , шпа ћу рећи Петра
славу , кад се у другом свету саста
немо , па кад ме за мебе запиша, на са
мрши је он тебе мени дао на аманеш ,
зар ћу ја шако завеш мој извршиши ?
Владим . Мирна у мом нек је тво
ја савесш , ши си подпуно учинио , што
ши је наручено било . ( погледи на небо )
.
Душо оца мога , која сад из бољега
света на нас гледаш , ми видиш моје
намерење , ја га разрешујем сад од ње
говог завецца ; негњевај се на њега.
Оба
 19

А 7
Оба Војводе. (клекну пред ње
га ) Не чини шога краљу ,༡ не парај нам
срца наша , о буди милостив .
Владим. ( окрене главу ) Устај
ме , шог позорија гледами не могу .

Ал ко ће искаши од мене , да ја поче

видац смрти моји војника будем , да
ја ладним срцем гледим оне ужасне зна
2 ке глади на њином лицу , која ми уш
С робу шрза ; и још су њиова уста нема ,
бледе су усне к свакој мужби затворе
не , ал овај поглед к небу , онај уми
рући поглед више значи , нег што ба
се изговорищи могло . Зашо проклент
бијо , ко би ме • од мог предпријатија
одвраћаши шео . - Или закшевате да
вас моја заповест шамо на непријатељ
ска копља понабија ? шта би ја сошим
учинијо , шшо би вас од ове Пајо ми
леће смрти отргао , па наочигледце на
вашу касапницу извео ? Не од овог
самовладичног закмевања грозисе у ме
ни душа моја , iкоју шолико својељуби
T
је обладало није . Већ чупе совет кра
Ља вашег. -
(пређе к Љубивоју ) Твоје
мужество и твоје правдољубије позна
mo je и мени и народу , кои ше као
и мене љуби , чул, шо ми сад нала
жем ,
 20

жем , јер Бог зна оћемо ол ' се игда ви

даши . .11 ... WT ( EI

Љубив . ( горко смејући се , у се

би ) Оћемо ако Бог да .
Владим . Ти ћеш се вратиши о
шпечеспву своме ши ћеш место мене
памо даровати . Врани народ наш од
сваког врага , ал нек ми срећа неслужи
зашо оружију швоме , да се швој барјак
" Т
на бедеми даљни градова вије , већ да
задржиш мир у земљи својој , да људи
на сами себе веће вниманије баце , и
своје силе паметнијој цели управе , ша
ко ће се развили цвеш отечества на
шег , шако ћеш ти оно роду дарова
ши , о чему сам ја негда лепо сањао .
13
А кад — ( задркће гласом ) ако шо бо
}
жија воља буде кад чујеме , да сам
преминуо
Љубив . Не даље , молим те, (cпта
у тог
" сне песницу ) до доћи неће , већ
?
ако ја пре мебе одем на онај свет .
.4
Владим . Проклеш бијо и онај ,
кой би защо освете на Самуилу шра
3)
жијо , кои би војску купио , па крв
дио , коју јамолико штедим . Срећа
# 4
је душману послужила , ше је до овог
дошло , ал зашо мој живот није у ње
го

1
 21

-
говој , већ у божијој руци . — (Војвода
ма ) Ви сме чули вољу и А заповест кра
.
ља вашег , будите му сведоци пред на
родом , па сад дајте ми на шо вашу
руку. .07 34 06
Војвод. ( пруже руке ) Света бу
да воља твоја .
Владим . А щи Љубивоје ?
Љубив. Веран , веран до капље
крви ( пружи руку )
i
Владим . Одище сад ближе моји
верни , да у вами цео род мој загрлим ,
да вам благослов дадем , ког ми мом
народу однесите - ( једног по једног
загрли , ови очи рукама покривене држе)
простите ми , 2 ако сам вас неошећи и

кад увредијо , ( ражаљен ) спомените се

мене , опомените се на овај час, Као
шшо се спомињеще оног , у ком је мој
- Сад ајде
омац с овог свеща отишао .
одпрашите ме до оног брежуљка , ша
мо ћу вам последњи пут збогом рећи ;
па оданде сваки на своје судбином од
ређено место. — ( постојано оде , оба
војводе полако за њим )
Љубив . Чуј Боже моју клетву ,
да ја мом намерењу невере учиништа не
ћу , јал ова десница њега освешила , јал
суба
 22

сува остала , не дао Бог те шњом икадз

верну љубу загр’лијо , ако б’ клепву
V
своју саломијо . ( оде брзо )

ПОЗОРИЈЕ VI.
3 asa ginere ) th
Соба у двору Ас̧ена
ли
Асен .
• 1F t
Овде сад мало да оданем од моли
- Да мени сре
ког мог зноја и труда.
ће љубимцу још се усуђују оза јадна
створења пушп . препречиши ! Ха ! пре
стани срце мако плашљиво куцаши ,
сами су себи судбу своју одсудили ; гром
у магновеном свом стремењу све оно ра
зи , што се на његовој пушањи здеси .
Тако и важни човек , ког вољу неогра
ничава мр'ско стање опредјеленија , но
кои осећа , да је за нешшо велико овде
на свешу , да дјејство своје вољом ша
мо само управи , ди ће свешом собстве
не своје важности заблистами . - Да
:
кле Радован орган онај ропшајућег на
d
рода нек се скида с овог свеша
шужећи народ ; чему се шужи ? Ову ма
шину један само одважан човек меће у
движење , зашо овакови занатлија , нек
ce
 25

се шепа с мога пута . А народ ће зане

миши , њему ће само дозвољено биши ,
једним шек трзањем своју бољешицу
показами , као што овца чини 9 кад

јој пастир стрижећи вуну кожу заде

---
pe. Страшимир био је онаки шочак
у овој целој оправи , кои се по мојој
вољи није окрешао , защо напоље и
C Ax Ko
ним . А овај Владимир
саро
capo ! Косаро ! ова ватра у моим гру
дима , коју си шпи запалила , ова вла
дајућа жеља у мени из пра до незави
симостпи себе подигнути , могла би по
ешупак мој оправдаши . Ал шта ја се
би поученја чиним , ја што оћу , шо мо
ра бири. Само никакве вести још , шта
По чини Звонимир , шшо он недолази
――
какав је то од .

позорИЈЕ VII.

- Асен и Звонимир

Асен ( на сусрет ) Шта је Звони

мире ? Шта сме после мене свршили ?
Иде л Самуило нашраг ? Јел пошукао
душмане - погинуо Владимир ? или -

Звонимир (мрачно ) Толико се

посла у кратко време неда свршими .
Био је војвода Љубивој код краља .
 24

А сен . ( ушицајући му се у реч ) А ,

бијо је велиш , просијо , молијо , то је
лепо било за Самуила позорије , поноси
шог Љубивоја пред собом , молећа ви
даши , шолико сам шшетовао , што
онде ни сам био , да знаке царске ми
лосши шаки у онај пар примим . 皇
Звоним . Те ћеш ми доста рано
и примиши , јер Владимиру је срећа не
мило леђа окренула .
Асен. То је по нашем плану , ком
се и она верна биши заклела . Ал краљ
молећем Љубивоју --- -

Звоним. Овај је у шолико моли

јо, што је вишежки краља на мејдан
зазвао , да са супарником своим борећи
се , њи двојца раш прекину .
Асен . Кад би Самуило без паме
ши бијо , и кад нас не би било , що би
он учинијо , ал овако врати се онај жа
достан нашраг --
Звоним . Није вере ми жалостан ,
но с поносимом упорносћу дичећи се

зар јуначким свога краља срцем , дигне

очи , из који мужествени поглед сене ,
па са збогом осмај , оде ; ја сам при
мом познао , колико нама једном мо
ћи
 25

ћи шреба , да само поглед онаког чове

ка издржати може .
Асен. То су страшила детинска ,
људи ваља с другим стварма да се за
нимају , само заш , се неоконча један
пуш та ствар .
Звоним : Какав би конац и мој

сшвари желијо ?
Асен . Оно што сам желијо , шо
сам и добијо , ово сад како се сврши да
сврши . Ти знаш , да би Владимир Ко
сару добијо , а то није требало да бу
де , док је на мени главе. Јер Косара
је после власти други идол , кога ја о
божавам . Дакле шо пријатељство мо
рало се разкинуши . Страшимир бијо је
други предмет , на ког сам ја мрзиши
морао , јер докле је он онако високо
стојао , нисам ја могао глобе на народ
мећаши , а со шим без новаца , како би
ја доспео мојим великим предпријати
јама , шта више стојао ми је пред очи
Ма као расрђен аранћо пред врати
ма раја , ше ме је као грешника од сва
ког мог пожелања одбијао , зато стр
моглав и шњим .

2 Зво
 26

Звоним: Ал ће ду шужбе народа

до самог краља доспеши , па чим ћеш

ши швоје дјело оправдаши моћи ?
Асен . ( пљескајући га по рамени )
И твоје не само моје (Звонимир се у
жасне ) Не ужасавај се зарана , сиђи до
ле у шавницу , да видиш , како ја о
безбедности нас двојце 6дим , мамо

ваљда се још пуши крв Радованова , ком

је овај час глава од рамена одваљена .
Звоним: ( плаовишо ) Ха мучи
зве
Асен . Тако је морало иши , пак
сад оди , да се малвасијом мало оправи
мо , чекајући веселе гласе са бојнога по
ља .
Звоним: He не , ши ћеш ми и
моју крв изсисащи . (шренесе )
1
А.сен . Гле ши бунцаш Звонимире !
Куд си се занео , нек ше орабри госпо
дарство над Рамом , за које ши добар
Споим. Оди , сад се срећним држим ,

ош пре заповесши на поглаваре запеча

ши ће усша сваког бунтовника к ро
пшању , заслуге моје високо почитује
Самуило , Косара моя , и ал да не
дарам густо покривало идући времена ,
за твоје слабо око и тако нису . Оди ,
шмо
 27

што си се одрʼвенијо (одвуче га са са

бом )

ПОЗОРИЈЕ VIII .

ww
Градина код двора Самуилова
Косара с Маром водећи се

Мара . Оди Косаро , ајдемо тамо

под онај ружични сплеш , 监шамо је сун
це свуд наоколо огрануло , па глед како
се једре пупољци , како се блиста роса
на листићи , као драги камен . Ал шшо
су ми тако очи мушне Косаро , што
ти шај жалосни осмеј око усна тре
пши , ја сам мислила , да ћеш ми да
нас највеселија биши.
Косара . Највеселија ! а зашто ?
Мара . Та ево ши иде ошац , кой
ше у срцу носи, и кога знам , да де
щињски почишујеш .
Косара . Ах истину говориш , ал
ми није данас добро ( седне на једно се
диште )
Мара . Све си брижна , све си за
мишљена , па -пе најпосле и глава забо
ле. Отргни се од тога Косаро, та зар
ши неможе ово чисто , лепо јутро у
прси смамими слатко задовољство .
2 * Ко
 28
1

Косара . Сама незнам што ми је ,

несвидими се у соби сиђем у градину ,
ал овде ме од једне леје до друге гони
празнина , узберем ружу , коју сам до
јако најволела, ал сирото цвеће погине
у мојој руци , и сама се зачудим , кад
голу пешељку спазим место руже ; нај
радије би се тамо бавила у оним гу
сшим лешњиковим гају , ди славуј у о
ној шами онако шужећи пева .
Мара. ( гледи је забринуша ) Сла
шка Косаро ! Одавно ме та незнанашу
га мори ?
Косара . ( зарумени се шијо ) Ни
сама незнам ; шек ми није добро .
Мара. ( мешећи је ) Проћи ће шо
све , док нам само отац дома се врати .
Косара . О да не буде горе ( на
слонисе на руку
Мара. Какав ми је глас донео А
сен својске , он је скоро ошуд дошао .
Косара . (неповољно
( ) Само да ми
шај човек пред очи неизлази , чудан ме
неки сира подузме , кад се он менипри
ближи , он се осмешкује незнам за
што , неке речи говори , које ја нера
-
зумем . Дошао је да се пофали , ка
ко је помогао пошући душмане. Каже
ка
 29

каже да су Владимира опколили

сирома Владимир . 1

Мара . А за што се раздвоише Са

муило и Владимир , кад је Владимиров
отац са Самуилом у лепом пријатељ
сшву живијо , па шо се пријатељство и
на сина било пренело .
Косара. Све је најпре лепо било ,
ах ја сам најпре лепо санала , но и све
као сан прође , и чини ми се грешна у
Бога , да је свему шај Асен крив ; јер
од како се он увуче у милост код мог
оца , одонда се он са свим променуо.
Најпре све мрачнији и зашворенији бива
ше Страшимир , краљев разговор шњи
ме све краћи и ладнији ; пресшаше се
при растанку руковати , докле на је
дан пуш Страшимира просијаком неу
чинише . ―――――――― А Страшимир је мом оцу

свагда добра желијо .

Мара. Ах ја сам већ из полика
устпа жалбе о томе чула , саматолико
• јачине нисам имала , да оног старином
ошешшана добродјешељна старца упро
сијачком оделу видам . Па сад што се
на доброг Владимира оружају , шежко
да им он повода даје , кога толике зе
мље фале. -- Ја га видала нисам .
Ко
 30

Косара . Ниси га видила ? О ка

ко да ши опишем његово мужествено
лице , на ком се две румене ружице са
белином надшицају , како благу вашру
Његови соколови очију ; требало је да
си га видила на његовом коњу вишезу ,
да познаш његов вишки ал крепки
струк , чини ми се , да још чујем оне
Његове речи ; али поглед на сестрице
ниши га заборавити могу , ниши га опи
сами знадем .
Мара. ( у себи ) Зашо си ми не
мирна сирота косаро ! ( јасно ) Дакле
шшо им - сад би , ше један на другог
рашном руком пође.
Косара . Не знам ми казати , 0
том оца упишаши ни сам смела , нег
колико сам из Страшимирови речи ра
зумеши могла , Асен је нож из мећ њи
бацијо , јер једном идући Страшимир
из собе сам собом говораше ,, шако је
кад се пузећи ласкашеља совети слу
шају , свој се народ коље ,
а шуђ се
،، Ha
преко сваке правде узнемирива .
крашко после тога буде Страшимир
омеран из двора, и ја чујем немалу весш ,
да је рат са Србијом , тамо је мог оца
Асен одпрашијо , а за мене више весе
лог дана било није .
 31

Мара . Немој драга Косаро све на

зло слушиши , разведри се сад , још ће
се све на добро окренуши .
Косара . О шо би и ја сама радо
мислила , ал неко ми слушење срце у
прсима прешискује , и ја сам се тако
нешто разжалила , да би горко плака
Ла , ал сама незнам зашто.
Мара . Немој Косаро , размерај
me мисли , ајде да се прођемо , ил ено
мале Анђелије , да је зовнем , да ше ње
ним говаркањем разблажи . ( викне )
Анђелијо !

ПОЗОРИЈЕ IХ .

Пређашњи и Анђелија .

Анђелија . ( joш иза сцене ) Езо

ме ја шрчим , (дође с кашом цвећа )
виш ја сам и цвећа набрала . ( Косари )
О шпа ми си невесела ћери царска , што
си се мако жалосно поднимила , погле
дај на мене , реци ми моја лепа Анђели
jo , као шшо си и досад чинила , ево ћу
ши ја поклониши сво ово цвеће (проспе
јој цвеће у крило )
Косара. (гладећи је по глави ) За
што ши волеш , да сам ја весела ?
Ан
 32

Анђел : Јер ше милујем као и мо

ју мајку , више нег и какав шарени
цвет , ил злаћени камен
ว што ми на
поклон дајеш , Мени ево виш сузе на
очи ударају , кад си ". и невесела .
Косара . ( милује је ) Лепа моја
Анђелијо !
Анђелија. Моја мајка вели , да
ћеш ти једнако весела биши , јер Бог
ће шеби сваку срећу даши . Он ће ме
би једног доброг, лепог--
Косара. А за шпо ће Бог мени
срећу даши ?
Анђел : Защо , јер шебе Бог ми
лује , шако ко шшо и ти моју мајку,
мене и друге људе милујеш .
Косара. Како ши знаш , да ја
шебе милујем ?
Анђел : Тако , јер кад су моју
мајку зли људи поробили и мог оца у
били ( кроз плач ), онда моја мајка ни
коре леба није имала , већ је просиши
морала , и ја шек што нисам на њени
ледени груди у оној цици скапала била ,
онда си ши моју мајку дала одвести у
ону башчованову кућу , ше се шамо
огрејала и наранила , на си мене после
кад сам већа постала често миловала и
то
 33

говорила , . да сам твоја Анђелија , зато

ће ше Бог и одариши с добрим -
Косара. Које то шеби све пре
поведао ?
дава
Мара . Пусша слатка сестро , да
ми та деминска љубов швоју судбу про
рече , коју ми заиста ни најпаметнији
истинитије казати незна .
Анђел : Онда ћеш ти мене к ' се
би узеши , па јаћу те тако исто ми
ловами Као и сад .

Косара . (шијо ) То је шек жеља

швог невиног срца . ( дадејој нешто ) На
па иди мајци твојој ( Анђелија узме и
отрчи ) .
Мара . Асен - Асен -

ПОЗОРИЈЕ Х

Косара , Мара , Асен , и Звонимир.

Асен. :( ишно ) Веселе вести , ево

нам краља пред капијом Орида ,1 весели
ce Kocapo , с победом враћа се Самуило
натраг . О предвидијо сам ја ову сла
ву , шпо се сад по нашим граду од
једног бедема до другог као громовни
пресак из шисуће грла ори . ИзиђиКо
саро , да видиш дивоме , коју још види
2 ** Ла
 34

ла ниси ; ено ми шамо оца славом увен

1
чана , ди средом умиљеног народа језди,
њега гомилама робље доведено праши
и уз њега онај обожавани Владимир ме
сто Скиптра љушим синџиром укра
шен. Шша је шеби Косаро , Ти сшоиш

као окамењена , щи се мењаш (пређе

да је преваши ).
Косара . ( нагне се на Мару пола
гано ) Браниме сестро од тог звера .
Мара. Остави је Асену, она по
лико поднети неможе , сад ће њој бо
ље биши .
Асен . Носи Маро , бригу о њој ,
јер се ошац своје љубимице зажелијо ;
ајде Звонимире замном , да пред краља
идемо , он нас знам већ очима тражи ,
( у одлазку лагано ) та чини преко
мерна радост , а још док дозна , да
сам ја шо све тако лепо скроијо , во
истину ође ме милостиво погледащи
( оде ).
Звоним : ( зањим ) Ида проклет
ниче , у швом окружију мора сваки цвеш
клопуши (Косари ) Орабри се ћери цар
ска , биће у време своје онаког човека ,
кон ће стрелу из густог облака на своју

" швоју сачува ( оде ) .

навући главу , да
п о
 35

ПОЗОРИЈЕ Х.

Косара и Мара .

Косара . ( дижући се из наручија

Марина ) Ах јел ошишао ?
Мара . Устај Косаро , да идемо
пред оца твог , његово око сад преко
измешаног народа овуда блуди , да своју
јединицу види , изађи му весела на су
срем , круниши му његове толике тру
де , заслади му дешињском љубови његов
садашњи покој .
Косара . Како ћу ши Сестро јед
но на срдцу ; а друго на језику имашпи ,
како ћу весела , лицем биши , кад ми
је душа болесна .

Мара . Сабери се колик и кад мо

жеш , бог ће добро даши.
Косара. (мужећи ) Јадна шпеши
шељнице — кад ми не би Асен очниу
љубов украо .
Мара . Ено су се изкићени грађа
ни по сокаци скупили , ено блистају се
копља , ширесе барјаца , му је већ вој
ска , шпу ће и краљ бими ; ено ди му
се у оној чесшини драгоцена перјаница
!
вије , видиш ли га Косаро на високим
коњицу како поносимо јаши .
Ко
 36

Косара . ( мушећи очима којеку

да ) Ено ――― ено -- Ах та ено и Владп
―― оди Маро , e
мира гвожђем окована
шо ји ди већ у двор уђоше ; не могу
ши пред оца изићи , ноге су ми малак
сале
Мара . ( вукући је ) Ајде , време
је да већ идемо . ( оду )

ПОЗОРИЈЕ XІІ .

Двор краљев.
CONY У двору и ван њега млоги народ иску
пијо се - војници у малогим четама
под различни барјаци , полагано средом
народа иду - њиову песму свирачи пра
ме - подалеко види се Самуило вели
чествено на коњу свом седећи - Њему
са обадве стране Асен и Звонимир и
други дворјани За њим Владимир у
окову постајано иде -- Други робови
сљеде - Ред закључују опет војници
Напред чак пред војницима кроз на
род мрчу шелали , из свог грла вика
јући : -
Један медал
Сад на ноге и старо и младо
Занатлије посʼо осшављајше
И межаци амо пошециме
Накићени момци и девојке
По
 37

Понесише до пред краља цвеће

Дижʼ народе вику до небеса
Нек с разбију под небом облаци
Нек се ори слава млогостручна
Од запада до истока сјајна
Топла југа до севера ладна .
→BR Неразборим
а вика народа , свирке
и песме војника у једној смеси прекину му
peч >>

Други мелая

на другој страни -

Божја помоћ и краљева срећа

И јуначко у пољу борење
Задобише од Србије краља
Дадоше га Самуилу краљу
Он га баци у окове љуше
Да му држи узенгају златну
Злашном чизмом кад на ђогу скаче
Кад се пење и кад се силази.
― Опет вика прекине му беседу

Први шелал

Бог помаже ком помоћи треба

Да над млогим он њега узвиси
Сви народи да од њега стрепе
И ропски се пред њиме клањају
Да
 38

Да му име међ другим се свешли

Ко на небу јутром рано звезда
Да се прича и свуд преповеда
И разноси од уста до уста .

Други шелал

Краљ се враћа из поља јуначка

собом води робље свакојако
Носи благо из земље Србије
Да украси храме и дворове
И бугарску он уреди земљу
Међ својима саде да одане
И заслади зној и щруде своје
Мирно живећ у народа крилу
О његовом бринући се благу .

Перви шелал

А на ноге и старо и младо

Громким гласом песме распевајше
А на славу краља и народа
Нек се оре брда и долине
Тврде смене и лугови гусшй .
Помецише сад предъ краља свога
Превашите коња испод њега
На беле га ви примите руке
Царском ногом земљу да недирне

- Сад
 39

- Сад приспе и Самуило - Одабрани од на

рода скину га с коња , и однесу на јед
но кадифом постављено место

Самуило. ( спази Косару ) Драго

деше , ћери моја , од кад ше видијо ни
сам .
Косара . (полагано пређе и пољу
би га у руку ) О љубезни оче !
Самуил : Твој се опац шебе и дома
свог зажелијо ; давно је то 1, од кад сам
отишао . Ал зашо погледај плодове тру
1
да мог , видиш ћери онолико робље ,
шпо свилу и кадифу са љушим гвож
ђем променуша , па из даљне земље за
мном поћи морало . ( Асену ) Ти награ
ду царске милости млогостручно заслу .
жујеш , дакле видићеш како ше побе
дишпе в богато сад одариши може , кои
.
је за крашко време границе свог цар
сипва тако далеко распространијо .
Асен . Ко се може о силни победи
шељу твојој громовној руци прошиви
ши, пред шобом савијају народи врат
свој у јарам поданства, од пвог стра
падају смене и градови , да и само ја
росно море на швоју заповест замучи .
Самуил : Ево чим сам дјела моја
увенчао , (на Владимира указујући ) по
гле
 40

гледајте оног , што ми шамо нуз ко

ња иде , судбина га је за грехе његове
мени у руке дала .
( Сад се вика војника подигне )
Владим : Мали си ти краљу Бу
гарски , да на земљи самовољни судија
будеш , заборављаш , да се величаш оним ,
шшо ши срећа даде.
Самуил : ( презрително ) И тиза
борављаш , да си саде роб мој, да у
мојој руци швоја судбина стои , јер ҝо
може од мене о шеби рачуна искаши ?
Владим : ( погледа на небо ) Онај
мој и твој цар , на чији ма , ши си са
мо пра и пепео.
Самуил : Пресмани сад пред шво
импро шпако говориши , робу
једном ни мало неприличу ју те упорне
•
речи , већ сави се за времена мојим но
虐
гама , проси милост и помилованја ,
да себи шшо одлакшаш .
Владим : Једа л ши сву срећу чо
вечију ван њега полажеш , и ако у шво
joj власти спои мене на један камен
прековая , мојим удом вољно движе
није забраниши ; можеш ли ши моје ми
сли за једну точку везаши ? блажен

етво што моја душа себи сшвара , са

МО
 41

мо се шњоме заједно од мене ошеши

може , ни су веруј ми сви они прави
робови , што ланце носе ,, ниш сви опет
слободни , шшо се оковом подсмевају .
Видиш , како си се променуо овим срећ
ним случајем , голем си спрам друга
створења, свети је малено , сам облаке
главом додираш . Јатаку срећу не би
себи желијо . - И бар да је постоја
на іпа обожавана срећа ,, ал ни длан о
длан ударијо ни си , ал шо нестане оне
грдне светлости , шуга и покор шета
се по развалина чудновате величине ,2 па
онда шежко среће почишащељу Ја ме
жалим Самуило !
Самуил : ( разсрђен ) Дакле кад
мене жалиш , и ми одсад сам себе , ево
познај владу моју , којој се ругаш , ( на
војнике ) Водише га шамо , ди светлог
Дана видими неће у дубокој шавници
нек му пиште окови по меко тело ,
сув леб и вода , нек му буде , царска
рана .
Косара . (Мари шијо ) Ах !
Владим : Немоћни човече ! Гора си
роб своје слабости . - Види , како je
крепак онај кои шврду веру у Бога држи .
( оде .
 42

( оде с војници , поглед пун милошће ба

цивши на Косару )
Самуил : Ха , укроши глад и вре
ме и самог љутог лава , а да л' неће
слабе човечије силе. ( дворјанима ) Заспо
мен овог дана нек се чини весеље у мо
им двору , сиромаси и богашци нек се
лепо угосте , да се по свом царству
преповеда . Оди Асену са мном , народ
нек се весели , ( оду с други дворјани )
Телал

Ајде двору весели народе

Поседајше у гомиле чесше
Ошимаше сунцу на заоду
Изнеће се господска вечера .
У кондири злашни црвеника ,
Поишајше док се пени вино ,
Док не сине месец и за двора
Ил незовне зора почиваши .
— оде напред зазивајући , народ за њим ,
док се почитавом двору нераспе .

ПОЗОРИЈЕ XIII .

Косара и Мара

Косара . Ах Драга сестро , да ми

је на швојим верним прсима умреши ,
свеш ми је и тако шавница.
 43

Мара. Немој губиши надежде Ко

саро , ни је твој отац онако зао ко што
се чини , још си ши његова драга једи
ница.
Косара . То ми све наша непо
маже , шша ћу ја једна девојка учиниши
моћи , кад се он сасвим оној змији пре
дао .
Мара. Сноси сестро овај удар , ви
дила си Владимира како на оне грозно
претеће речи Самуилове ни лице проме
нуо није.
Косара . Владимир је мужка гла
ва , а ја сам слаба девојка , о кад би он
знао , ( руком на срце указујући ) шша
се овде због њега збива . Ал пра

во и велиш , онај мужесшвени поглед

треба да ме орабри , и ако се не варам,
-
онај пун милошће поглед
Мара . О онај сам поглед и ја при
метила , он нек ми је мелем на рањено
швоје срце .
Коса ра . О немојте ни ши вара
ши , не чини овом јадном срцу радости ,
шежко ће после бољу поднети моћи .
Оће л ' Владимир ћер свога врага мило
сшивим оком погледами .

Ma
 44

Мара. Не суди криво о поштеном

срцу његовом ,༡ ни је л' ми довољно уве
рење она чесност на лицу његовом
онако лепо изражена ?
# ни сама
Косара. Јесme , jecme ,
незнам ,, шша говорим , буне се у мени
Эчувства , • једно ми срце жели , а дру .
го усма говоре . Просши Владимире ,
слабој девојци , која незна сама себи да
помогне.

ПОЗОРИЈЕ XIV.

Асен (гледи за њом ( ) '

Једал је стад шшо ју сад ошера ,

ше на моју реч постојаши нешеде ?
опац ће јој дакле сам казати а с шИМ
ће уштедиши и мени унижење оно пред
једном девојком . Ја би јој рад све ка
зао , ал неки стра шако ме свог обуз
ме , да ми речи нипошшо преко језика
немогу. Да л ' ме није разумела ? Теш
ко да је шо, јер одрасла девојка шшо
се тиче нагађања неки особиши сшва
ри мајци својој ни мало неуступа , а
сувише још како јој се запламтише
-
образи , као рано јутром : зорица.
Девојка је лепа , а краљева кћи , та
Ка
 45

Ка се младожењи без мираза не даје . -

А зашо је опет оно парче земље , шшо
она собом доноси , мршав шек залогај
за моје далеко простируће се жеље ,
зар би једно читаво краљевство била
каква сипвар , која за мене није , та и
данас сваки више од мене стрепи , нег
од самог Самуила ; ал време се свему
моме оће , за сад ово да се по жељи
сврши . на полак пуша воистину оста
ши нећу . ( оде )

( Пада корщина )

Ак
А к тъ
т ъ
 46

AK T II.

ПОЗОРИ ЈЕ I.

1- Дуги простор у двору народ коједи у

чопоре скупљен поседао , пије и весели
се . служитељи трчкарају овамо и она
MO ―――― подаље под једним дрветом пе
вац гусле удешава - у даљини шета се
Косара с Маром , око њи друге девојке
- два поглавара грађанска у разговору
иду све ближе певцу.

П рви поглав : Емо такав је мој

браше прост народ , незлобан будући ,
заборавијо је сад у овом часу при чаши
вина сво оно удручење, шшо шолико
година подноси.
Други поглав : (уздане ) Тако је
вере ми. Ал и боље је и за њега шпо
незна .
П р ви поглав:

Краљ
羹
47

Краљ наш несећасе , да она гуја онако

уме лепо око њега мреже плести , да
он кроз проникнути неможе ; ево И

ово је весеље дао нам , као љубећи отац

својој деци , незнајући да нам свака
кап вина горко пада .
-
Други поглав: Горко горко.
Ал докле ће то трајати оног је
дног самовољство ?

Први поглав: Докле год он бу

де његов љубимац. Ал чуј , шшо ћу
ши рећи (осврће се , мијо ) дуго траја
ши неможе , мора се из овог макаршто
излећи .

Други поглав : Затвори брајко

my тајну дубоко у прсима ,, имао си
прилике , како млоги кроз мо лудо
погубише главе , чувај се да шу реч о
вај вешрић до његови ушију неоднесе .
Први поглав : А шта ће он сад
со шим млого учиниши , шшо ће мене
живота лишити , после кад је већ ол
шаре божије поарао , и сирошињство
пограбијо ; врло би шо мало и њега не
достојно дело било .
Други поглав : Све ће шо на
његову главу доћи , него ми да се ма
немо шога , ајдемо певцу оном , щпо
je
 48

је због своји гусала у читавој околини

на гласу.
( дођу певцу , око ког су се млоги
скупили , дикоји полегали на руку се
подупревши , па сви на њега очи уко
чили , са стране полагано са својом сви
том дође и Косара . )
Први поглав : Дед , певни певче,
докле ми се пева , дај народу чуми и
видиши , шта знадеш .
Певац. (шалећи се ) Ођу роде ,
ал по добре новце ; бар да једном ку
ћу смечем ил кућиште, млогу споку
ил млого новаца .
Други поглав : Млого иштеш
↓
певче , а за своју и славу и дику.

. Певац . Кад је млого , а ја ћу

вам баш бадава штогод боље знадем ,
нек видиме , да с несмидим свију су
парника из околни седа ? и да знаше
шшо је певац од Орида града (удешава )
Први поглав : Пусти гласа нек
се ори на далеко , па нежали гусала .
П е в а Ц.

. Нове су ми гусле јаворове

И шанане струне разкидљиве
Ал су вешти прсти у сшарине
Сваку ману накнадиши знаду.
 49

Доста сам се пуши надпевао

У младосши за опкладу једну
Надпево сам до триста певача
-
А надсвиро до присма свирача ;
Ди је сада оно време златно ,
Да ли жарка крвца у жилама
Да попевам једну од милине
И осветлам пред родом образа .

Једва сунце помолило лице

И засјало свешу од истока
Па позлаши небу плавешило
И пробуди пшице на гранчица
И зверење по дубрава шавни.
Ал у двору Симеона краља
Спремила се сва господа светла
Обукла се у лако одело ,
У доламе од зелене свиле
Извезене и сребром и златом
Крашко копље и лук у рукама
О рамени сноп пернати стрела .
Све пли краљу сад на двор изиђе
Господа се пред њиме клањају ,
Примише га у средину своју
Па се онда од двора кренуше .
Напред р’шпи скоком подскакују
3 A
50

А за њима ловци напредују ,

Па се од њи одбијају зраци
Сјајно коло сваше наоколо .
Машише се сад зелени гора
Мрачни луга и честина шавни ,
Повикаше и псе нагонише
Да из ложа изшерају зверје .
Данас ловцу лоша срећа браше
Неналазе срне ни кошуше ,
Веће шумом узалуду блуде
Преко брда и преко пошока .
Већ и подне жарко превалило
На врућини разслабе јунаци .
Па уморни на земљицу пану
,
У ладове шанковр и јела ,,
Одма застру на зеленој прави ,༡
Да с ' преваше , док се и одморе .
А кад су се мало оправили
Клону краљу санком обладани
И клону ши цела свища све пла ;
Ал недрема стари војевода ,
Војевода од Трнова града ,
Веће редом свеји избуђује
И овако краљу проговара :
99 Светла круно Симеоне краљу ,
Ти се недај обладаши санком
29
игни чешу свуколику
"" Већ под
ана врашимо се дома ,
9: Да зар
92 Beh
 51

99 Већ и сунце клони се западу

29 Дрвље баца на далеко сенке ;
,, Ево , чуј ме , зашто свешујем ме :
99 О видиш ли ону гору чарну
99 Како ју је облак поклопијо
,, Црни облак гушћи него шесто
29 Па шек дигди модри пламен сукне,
99И прућне се по дикоја муња .
, Дедер на час ми затаи паре
29 Па послушај шутњаву громова
"9 Око горе шшо лупају смене ,
39Под гором је зелено језеро
99 Што но на век љуто и срдищо
99 Један талас о другога шаре ,
„Уку меша са буком громова .
,, у гори је дворе саградила
Љута вила самовластпилница ,
19 Па се људма несрећом заклела ,
29Ко јој год се седишту приближи
99Ил омркне у планини овој ,
99 Одведе га двору страовитПОМ
99 Па намене од сужанства лека ,
,, Прешвори га у ппицу јел звера ,
29 Ил да пузи по гудура мавни 9
99 Или кука на јеловом грању
Још војвода у речи бијаше
И краљ чешу своју подизаше ,
Ал шшекну ше рм и надалеко ,
3 * He
 52
Нешшо спане шуаши кроз грање
Сви јунаци земљи прилегоше ,
Само оспа краљу Симеоне
Помоли се из међе јеленче
Лепо зверче злаћени рогова ,
Полешише стреле са шемиве
Ал ни једна не рани јеленче ,
Краљ повика на дворјане своје :
99 Не стреља ше шо јеленче бело
66
>9 Веће жива да га увашите
У шо доба у два у три скока
Дотрчало и само јеленче ,
Око краља ше се умиљава ,
До ногу му чак савило главу .
Зачуде се сва господа шоме
Ал краљу је врло мило било 1
Заповеди рʼше одгониши
И дома се сада поврашиши ;
Рано пођу , рано и доспеду
Дому своме здраво и весело .

Први поглав : (пружи му бокал )

Бог ме живијо певче , на узми ше по
кваси грло .
Певац . у добро си се време и се
шијо , још мало па би промукао .
Први поглав . Пи јадан да не
промукнеш .
Ару
 53

Други поглав : ( нестрпељиво )

Кад одведу сад у двор јеленче ?

Певац. у двору ји лепо дочекала

Лепа Ћерца краља Симеона
Лепа ћерца млада Ефимија
Па се она лоту срадовала
Белом руком милује јеленче
А негледи Радоја Везира
Везиру је шо замука била .
Привикне се у двору јеленче ,
Свакој рани а и свакој слашћи
Свакој слашћи а из беле руке
Уз дјеву је свуд ишло јеленче
Око несе радо умиљава
На Радоја рогом попицаше .
То Радоју замука бијаше
Па намисли да згуби јеленче
Ал несмедне по чинии јавно
Да не 6 ' своје изгубијо главе
Већ све мисли па на једно смисли
Близу двора градина бијаше
Што је краљу лепо насадијо
Лепим воћем , мирисавим цвећем
Шефшелијом и с мора неранџом
Он уведе у градину зверче
Па сам помре цвеће и калеме.
То је цару на жао се дало .
Па
54

Па љушишо зверче изгонијо .

Тек што краљу оправијо башче
Опет везир уведе јеленче
Па сам помре воће и расаде .
То је краљу врло жао било
Па љушито зверче изгонијо
Овако је њему беседијо
,, Сад мы проспо ал довека неће
66
Па ћеш своју изгубиши главу ,
Па подиже шрећи пуш градину
Трећи пут је помире Радоје
Онда краљу заплампи се гњевом
Па на слуге викне и дворјане
Водище ми шо јеленче бело
Па му шамо одрежище главу .
То зачула лепа Ефимија
Љуби краља ускум и у руку
Да јој ошац поклони јеленче
Краљ се склони ћери на прошење
Дарова јој шо јеленче бело
Да га води куда она знаде
Да нечини штете у градини
Узме дјева рада и весела
Лепо зверче у ложницу своју ,
Да га чува да куд неизиђе
Тај дан прође и омркне ноћца
Кад је било около поноћи
Сину соба ко да с роди сунце
Из санка се прену Ефимија
ᎪᏗ
 55

Ал ту нема јеленчета бела

Једно момче пред постељом стоји
Младо лепо сво у чистом злашу
Пак јој шијим проговара гласом :
Фала шеби лепа ћери царска
Фала шеби на великом дару
Опростила шшо си ме невоље
Ја сам јунак из земље незнане
Силан богам краљ код дома свога
Па сам једном бијо залушао
Лов ловећи по горици чарној
Па ме спази вила из горице
Уваши ме и савеза руке
Одведе ме двору страовитом
Прешвори ме у јеленче бело
Па овако мени проговори
99 Дошле блуди по гори ко зверче
Пси и стреле умориш, ме могу
Докле каква неспасете дјева
Чиста дјева непорочне душе
Очевидне неспасете смрце .
Ев, ме данас ши си избавила
Задржи ме као роба твога
Волем шеби навек робовати
66
Нег у двору моме краљоваши
Скочи дјева са постеље своје
За белу га она узме руку
Одведе га оцу у ложницу
Его
 56

Ево оче среће ил несреће

Ти си мени зверче поклонијо
Сада њему ши поклони мене.
Једва краљу ш по се разабрао
И дознао све како се збило
Врло се је моме срадовао
Њима двома благослов казао
Три је дана весеље чинијо
Па ји дома после одпусшијо
Да су дуго срећно поживили .
Бог јим дао у рају насеље
Нама живим здравље и весеље .

Други поглав : Фалишипевче , тво

вешшина баш заслужује , да се нада
леко фали и приповеда .
Певац. Ја за једну тек дику и
певам ши роде , мени је доста награ
де , кад ми се ми задовољно насмејеш ,
шакоћу и ја сад поносимо са мојим гу
слама дома , време је и шако спаващи
( спрема се да иде )
Први поглав : Бомеје далеко већ
око поноћи , месец је високо , ајдеше
браћо дома, брзо нам прошече време ; по
ред оваки певача ни си на време ни му
кајеш.

Сви.
 57

Сви . Ајде да се разилазимо (noy

стају сви и оду које куд ) остаје
Косара са њеном свишом . )

Косара . ( девојкама ) Идимедво

py девојке , ево нас за вама . Оди Маро
ми ћемо овуда лагано по овој месечини
( девојке оду )

ПОЗОРИЈЕ II ,

Косара и Мара ( на далеко стража пред дво

ром )

Косара . Оди сестро , овде у овој

лепој шишини овде ши слободно дишем,
о умешли чишаши у мојој души сад , на
погледу овом све плом месецу каквим
блаженством испуњене су груди моје , да
осећам у мени слободу неку , коју до
сад никад нисам : моја слаба рука за мач
и копље и није створена , и сад у овај
пар оклоп би на себе узеши могла , па
се ко јунак бориши; ах ! ал шолико
слободе немам , да ја оцу рекнем , ево
среће ил несреће , поклони ме њему .
Мара , Твојим мислима леши моје
срце на сусрет сес про , шија ноћ и она
3 ** лев
758

певца песма , могла су у мојој души по

родиши слатка чувства ,2 ди ли не у
iпвојој.
Косара . Како је срећна Ефимија
била , што га је , као што песма пе:
ва , од сужанства избавила , ја би жи
Вош мој зато дала . Знаш ли ми , у

коју су га шавницу бацили ?

Мара . Ено видиш оне гвожђем из
препречене пенџере , што овамо уплаш
но од двора гледе ,, ја сам ји до никле
очима прашила , па после пођем назор
це за њима , чујем звеку ланаца и па
вничарово мумлање , најпосле падну ве
лаки локомови на врати , и ја се брже
вратим .
Косара . Њега сурови људи дворе ,
----
који су за свако сажалење ошврдли .
Слушај Маро кан' да се чују ланци у
шавници ; и слушај , то је јек из
павнице , - то је уздисај његов , овај
га ноћник овамо донесе , што ми ова
ко лепо лице лади.
Мара . Ајде Косаро , које је по
већ доба , немој сама себе које чим
мучити .
D
Косара . Ти ме можеш звати ?
Иди
 59

Иди драга , кад ти се тако постеља

мили . Ја идем к пенџеру оном , ja
――
ћу мамо сву ноћ преседиши , Њему
ће лакше биши , кад није у оној глу
вој шавници сам ; он ће осетишпи , да
је једно љубеће створење близу њега.
Maара . Слатка Косаро , ја идем с
мобом куд ми оћеш .

Косара . А ми оди до оног пенџе

ра , стража је сад на другој страни ,
ми ћемо уво прислониши , види ћеш , да
се он будан мучи, ах ! његове очи не
ће лако благи санак свести .

( оду на пенџер шавначни )

Бар да у ову дубљину једна зрака овог

месеца уникнути може , с шим се све
шу ништа укинуло небн , ( меше уво на
- -- -- ―
пенџер ) уздисај један дру
ГИ ――― -
( склопи руке ) боже драги !
ха ! чуј Маро , - срећне мисли ja
ћу му шпавнична враша отвориши ,(пад
не јој
jоj око врата ) он ће двору свом
ошићи , а ја ћу ши сужна остати .
Mapa
Мара .. О чему говориш шпи Ко
capo?

Коса ра . Ти ме неразумеш , ја сам

и
 60

и досад сужне полазила , ја ћу Влади

миру окове скуниши , макар главу из
губила . Оди да му кажемо ,ๆ да мир
но почива , нек се пушу преправи , да
леко је то , а бојаши се душмана ( оде
на пенџер , па говори ) , драти робе почи
зај ми мирно , нек ми нису ланци шеж
ки, и земљица шврда , јер пре нег што
овај месец на ово место доспе , ше би
ће љубовна рука враша затвора шужног
ОШВОРИШИ“
Мара. Ајде косаро , ево се стра
жа приближује .
Косара . Чујел он по све Маро ?
Можда се моје речи у овој дубљини гу
бе , па до њега само ваљда неразбири
ши глас допире . Оди сад , 4ово наме
рење треба у мојој глави да сазре . Збо
гом драги сужни , добру ши ноћ. ( оду )

ПОЗОРИЈЕ III .

Соба у двору Самуиловом

Самуило полак обучен ----- Асен

Самуило. Још се немогу да раз

берем , шако ми је овај чудни сан забу
нијо
 61

нијо главу , чини ми се још да спава м .

Кад сам мислијо , да ћу лепо главу на
меко подглаве су да ми до
бротворни покој уморене уде укрепи ,
онда ме страшила сновиђења смерацю
с постеље , ја потрчим вратима и пр
Вог кога сам видијо , швоим именом
повикнем .
Асен . Јасам у свако доба , велики
краљу гошов на швоју заповест , зап
сам и поишијо брже боље , чујући , да
мене тражиш .
Самуило . Страшан сан воисми
ну , ниши би ми што на јави ужаснија
биши могло . Тек шшо очи сведем ,
снијемиее , а ја стоим на једној високој
гори , шама . свуд наоколо покрила све
предмеше , и ја једва прам севања му
ње , које су учестале биле , примешим
滋
узку једну дашчицу , по којој би мо
рао преко једне бездне прећи , да ес
мако спасем . Наишао би на даску , ал
се сав укочим од стра , видећи неиз
мериму црном помрчином испуњену про
насы , доле у дубљина с таким шумом
ваљало је неко језеро своје шаласе , да
ми чисто уши заглуну , чујем око ме
не из горе урлик звериња , и већ као да
Me
 62

ме је олуја подузела била . Наједан

пуп смотрим неког човека замном
кои истом пушањом оће , jа се сабе
рем колико сам могао, па дркћући сту
"
пим на даску , Онај човек замном , мо
зак ми се стане завршати , ја спанем
а у мени посшане неко подозрење , да
ме онај замном идући с даске нес про
вали . Већ осетим , да ме полагано за

аљину вуче , сад све јаче и јаче , и ја сву

снагу употребим , да се задржим . Је
зик ми се свезао , ја само на небо ба
цим очи , с шим Бога у помоћ призи
вајући . Кад ал наједанпут заљуљасе да
ска испод мене , и ја смотрим трећег
неког, шшо оног до мене преко главе
доле у пропаст стрми ; у шим будем
на другој страни , окренем се да свом
добротвору зафалим ; ал он дигне прем
и прешећи ми рекне: ,,молитваше је
tr
дног праведника и недокончано још
швоје зло мишлење спасла је сад ; не
врашиш ли се и опем на пут прави ,
и непоправиш погрешку своју , ова ће
ше ужасна пучина прогушами. То ре
1
кне и нестане гађа за у оном недо
умлењу тргнем се из сна , смраом обу
зем ђиним , зажелим кога у оној само
ћи поред себе имаıпи .
 63

Асен . А шша би шај сан и могао

значими , него толике премене у кра
шко време , срећни догађаи , велика
предмети , коима се душа твоја зани
П
ма у једној смеси претворили су меби
спавајућем из исминиши твари , утваре .
Самуило . Не , не , неможе овај
сан без сваког значења бишпи , ево ја
његова сљедства још на мени осећам ,
у мојој памеши живо се преставља о
нога злорада , шпо е у пропаст стр
моглављен , осмеивање , а онога избави
шеља мог спрого , ужасно лице .
Асен. Смем ли шпи рећи , велики
краљу , да сам себи злослут небудеш ,
да избациш шај сан из главе 9 кои је и
тако свагда лажа бијо , а никад истина.
Самуило . То ако би и тео , неда
ми се некако , и ја цело држим , да на
мојој души какав велики грех лежи.
Ако сам како чиме Бога увредијо , ско
ријим временом нека се близу Трнова
у горици леп један манастир сазида ,
нек му се земље за доста даде и пану
Ћури поклоне , не бил , Бог на молитву
своји робова грешника помиловао. A
来
Владимир је у тавници ?
Асен . На твоју заповест шамо је .
Ca
 64

Самуило. С његовим сам оцем ја

у лепом пријатељству живијо ; нијел’
по неправда , да његов син ком сам

негда више шшо обрицао , мој роб буде .

Асен . Допусти мени једну реч ,
светли краљу . Ти си саде у необичном
душе стању , овим саном умекшаном
швом срцу чини се и оно све направда ,
ШПО мек неки вид неправде имаде.
Шша си шпи и могао друго чинИШИ 2

него змији главу сатрıпи , кад те

већ ујесми шела , и -
Самуило . Дај о шом ме увери ,
да је Владимир цело шпо прошив ме
не умишљавао , ( шише ) ил ја после су
да пишам , јел ' осуђеник крив , ком не
знам , јесам ли и судима могао .
Асен . Чудим ши се , да ши , кои
си пред војском својом једним шек по
гледом сваког страшљивца примешијо ,
кои си у други случајеви у мишлења
човечија лако догађао , сад се обмануши
дадеш дешинским оним његовим пре
шварањем . Једна је шек опсена ева ње
гова добродјешељ , и он се сад у својој
нужди крије под оно побожије. Он се
бе даје шеби у руке , а защо ? за свој
народ ? ако ми то вероващи можеш,
ja
 65

ја немогу. У пошан зло се даље распа

ре. Глас је бијо , да ћеш му ши ћер
швоју даши , нуз то је умео он својом
вештином код нашег се народа омили
ми , свуда имаде незадовољни људи .
Ти се први њега прилепе , Страшимир,
што ми је први до колена бијо , приво
же се њега ; Бог зна , на што то и сад
-
иде. Ал уда им свима срећа 9, мом
се оку шо сакрими неће , ма да у по
следњим буџаку широког света што
плему .
Самуило . На шо се ослањам ,
мој Асену ; ал посшави ша око његове
мавнице јаче страже , да нас превара
ненадитри , (Ода ) незодовољни има у на
роду , ја сам опазијо , да се сви једнако
нису мом победоносном дооду радо
Вали ―

Асен. ( у себи ) Ту је да га оћу .

( јасно ја и радост швоју нисам
мушиши шео шом истом примембом ,
а мали сам и тако ја шеби у чему со
веша даши , ал народу требало би , да
покажеш твој праведни гњев , пред ли
це швоје светло , да га непушшаш
строг наказатељ сваке погрешке да
будеш , он ће се шако опеш вратишЦИ
Y
 66

у право поданство . А зашто би ши

поступком твоим са Владимиром гре
-
шијо ? Ти си имао праведни повод ,
на њега оружаном руком још за вре
мена усшаши , зашто је подкупљивао
и подизао људе на шебе, свога законог
цара , а нек би и то не било ; ни jел ?
право у рашу поред оног , кои је јачи ,
и ми шипо год шњиме учиниш 9 по пра
вди ћеш учиниши, он ми се ни накакве
уговоре предао није , а шa је иста суд
ба млоги краљева у нашем веку била .
- Чини ми оно што је за тебе добро ,
па мирна нек ши је савест твоја . И
оног Страшимира -
Самуило . Не више , Страшимир
ми је у неко време моја десна рука
бијо , он је досша за његово престу.
плење казњен , мени је и сад непоња
мно , ми он , онај камен верно
како
В 11 1 .
спи , невере учини .
Асен . Прости ми краљу , ал се
Дивим , да ме је овај један јадни лаж
Љиви сан , шебе ком се сунце човечијег
рода , тако преобразиши могао , да ми
сада оно грдно не преступлење , већ бе
закоње , које ми је падежом прешило ,
све са лепше , опростителније стране
сма
 67

и
сматраш , со шим с ума смећеш , да
В
онај , кои се на тебе подизао , самом
1,
је Богу грешијо , кои је шебе избрао ,
e
Да срећу ил несрећу шолике мложине
a0
по својој ћуди руководиш ; - на овој
OF
земљи тебе за твоја дјела нема ко шша
ex пишами.
и, Самуило . Дај да прекинемо шу
ра .
реч до другога времена , за сад ћу се
Кве
мрудиши , да овај сан само као какву
УД будалашшину сматрам . Него Звонимир
ла.
ди је , његово к мена привржије треба
00, примерно наградиши .
И Асен . Ако његова верност царске
милости заслужује , она ће довољно
мир награђена баши , ако му на време вој
Ка
водсшво над Рамом дарујеш.
пу . Самуило. Нек му буде . ― По
ња. шљи га шаки мени , ( погледа на пен
оно. џер ) дан је и шако свануо , ја мојој
милости данае никакве границе посша
се виши нећу . Иди , ал се шу још на
аж. близу нађи . - ( Асен оде )
Шпо кои човек више спои више
jer "
ми
предосторожности треба , да како не
бе поклизне , с његовом најмањом погреш
10, ком скопчана несрећа је гомиле људи ;
ане
ал ко ће даши ограниченом уму чове
·
чијем
 68

чијем тако широку и даљну прозорљи

вост , једа л' ја могу шшо защо , ако
се из оног истог узрока , кои чини , да
се ја задовољно себи насменуши могу ,
какво ди око заплаче , не , ја с пре
столом овим нисам све знање насљедијо .

ПОЗОРИЈЕ IV.

Самуило и Звонимир

Самуил: Твојој Звонимире , при

мерној к мени верности , приличује и
примерно награждење и високо од свију
одличије , колико швојим трудма ошра
да , шолико и сгодно високе моје - вла
сти правлење , да свещ види , како краљ
заслуге признаје , како л' строго сваки
преступ казни . Ти си одсад војвода у
Рами .
Звоним : О краљу акосам дужно
спи мојој за доста учинијо , ја награде
нетражим ? Доста је мени швоја ми
дост .

Самуил : И овај дар није ништа

друго , већ знак моје милости. То ши
божесшво у прсима , mmo me тако са
собом задовољним чини , и нисам ка

дар ја с моим читавим краљевсшом да

ми ,
 69

ши , већ прими ово , што је у мом мо

гућсшву ти дами.
Звоним , То је сила , сила , ја по
незаслужујем .
Самуил : Зар ши оћеш да ја сво
је сиромашство познам , шпо једног
човека одариши нисам кадар .
Звоним : Просши ми светли кра
љу , ја за наградом шолико нещежим ,
подај онима , шшо жељно за шим руке
пружају , а ја остајем твој верни роб
на веки .
Самуил: Осма) , кои си ми бијо ,
ја нећу швој дужник да осшајем . То
је моја воља и заповест , а ши чинИ ПРО
твојој савести . ( оде )

Д О З О РИЈЕ V.

Звонимир

Замш спомену савест , замш спо

.
мену овог црва , по Ш ме непрестано
――――――
гризе. Ху , ( у прси бијући се ) како
се овде колеба , као ватрени пако ва
iпа око себе , да ми чисшо срце оће да
изгори . Нашшо ме проклето вла
стољубије навуче , из мирне моје домо
вине , из средине задовољства , које сам
ужи..
 70

уживао , са славом , правдом с печеном ད་

санка нема, да ми очи сведе , с постпе

ље мешера Страшимиров облик , у сну

виђам заслужног седог старца на шипа
ку ослоњена , старошћу , а још више
шугом обрвана , ди сирочад његову око
себе жалосно сматра . Око мене леше
сенке невини они жертви " које сам и
4
ја пошући помогао , оне ме гоне из на
ручја моје Бојане , ја се кријем , да
ме љубећа душа незапиша , што су ми
драги, усне побледиле , шшо су ми очи
упале. А Владимир - - ха та зар
― Ꮕ
за мене смрти нема ? Смрт ?
она је још страшнија , њој само чисте
савести човек смело у труло лице по
гледаши може. Проклет Асену , шпа
учини од мене . Идем куд ме моје очи
воде . ( оде )

ПОЗОРИЈЕ VI .

Два дворјанина ( један другом на сусрет )

Први дворјан : Добар ми дан

побратиме. Јел усто краљ ?
Други двор : Пишај боље јед
што спавао . Ноћас није оком тренуо .
Први двор : А зашпо то ?
Дру
 71

Други двор : Сни га плаше , па

неможе. Једном посукма на врата , на
66
викну на мене ,,Асен . Незнам , јел сам
пре по његовој заповести по Асена отр
чао , ил сам од стра побегао , да му се
шпек с очију скинем , мако је страшан
бијо на погледу . 1
Први двор : То ваљда је какав
страшан сан 10
и .
Други двор : Сачувај боже нас •
кога шаки прилика ; и да виш , није о
нако само какав празан сан. Бијо му
дошао један Голијаш на сан , па стра
шно звекешао ланци , и претећи пока
зао му у некој дублини чишав пако ,
па рекао му , да ће га шамо шуриши ,
ако шо и то неучини .
Први двор: А шта да учини ?
Други двор : То ја нисам могао
чуши , него ваљда да се посраже , па
да иде у какав манастир на покајаније ,
знам да је била о манастиру реч .
Први двор: Кад не би имао дру
га посла.

Други двор: Имао немао , mo

је од стари времена , да краљеви на
очищеније грехова промену порфиру са
маншпоросом .
 72

___ бог сам нек нам буде

милостив ,2

Први двор : Како буде , за сад

ме још неплаше ноћу никакви голијаши .
Други двор : Боме ни мене , ја
као добар Христијанин и там и грејем
плоп своју , па онако добро заложен ,
како у вече , мако ме и зора нађе .
C
Први двор :
Jел шо цело ,
да ће Асен посмаша зеш краљев .
Други двор Цело боме ; ал ѣе
шпећи пуста малвасија ко потоком .
Први двор : Та ми смо сви држа
ли , да ће шо Владимир биши , па ка
ко се шај лист изврну ?
Други двор : Ко. шеби вели , да
ее ши у шо пачаш , и зашо разбираш ,
то није твоје знаши , ко ни моје , јер
по нас је свеједно , ти и ја имамо свој
насушни , па даље неиди .

Први двор : Ал ево баш народ

нешто се буни , како чујем , ал збөг
чега ?
 73

Други двор : Ћуши , ово није

место за тај разговор ; нека се буни ,
о мојој и твојој кожи сигурно се ни
шша неради , а кога се шпиче , онај нек
се повуче клипка . Дај сад да идемо
сваки своим пушем , знаш , како Асен
преза , кад види , да двоица , Дигод на
само шушкају.
Први двор : Та ми ни о каквој
мајни неговоримо , ( шише ) а да је он ?
Други двор : Сад ће биши код
краља , овуд се цело јутро врзао .
Нег ко ради , што му драго , ја идем
да краљево оружије у ризницу осша
вим , па сошим свршисмо. Рђу шњега
чистиши биће онда време , кад опеп
узтреба .
Први двор : А ја бокале да над
гледим , јер они сваки час требају (оду )

ПОЗОРИЈЕ
VII .

Косара , Мара , ( доцни је ) Асен

Мара . Косара , пи си код твог

оца била , шшпа је ? да није оно , шшо
се боим погодити .
Косара . Још и сад дркѣем се
стр
cmРОо, jа
ја незн
незнаам од куд сам толико
4 хра
 74

храбросши имала, да и једну реч прого

ворим .
Мара . Шта је , шшпа си рекла
оцу швоме ?
Косара . О кад се свега опеш се
Каши морам , жао ми је , врло жао , да
сам мом слатком родитељу штогод у
мом веку одбити морала , он је с не
обичном добромом и нежности мени
говоријо , ал ствар се мог живота и
ове светиње у мојим прсима шицала ,
па Бог ће непослушној кћери опроспи
пи . А шша је шео ? ax , meo је да ја
заслугама његовог Асена награда будем .
( Мара се плесне рукама ) Да сестро ;
на ове речи осетим у мени наједанпут
сав мој понос , и више увређена запла
чем се , и мом оцу одговорим , да сам
ја његова јединица , која и другојачије
Срећна биши може . А кад се он тргне ,
што
сешим се , да није пробишачно ,
вище злога о оном проклешнику рећи .
―― Асен дође , ал кад ове у разговору
види , уетупи полагано натраг

Moj Отац немирно стане одаши ,

па онда наједанпут разжаљен загрлиме
говорећи : „ иди ћери моја , Бог ти сва
Ky
 75

ку срећу като дао , а ја нећу , да се моја

рођена крв на мене заплаче " па онда
оде брзо у своју собу. И мени се на
Жао даде , али шша ? што моја и мог
оца жеља тако далеко једна од друге
Реве , а могле би се ујединими , он и
мако мени само срећу жели.
Мара . Ја сам на Асеновим задо
вољним осмеивању , и његовом читавим

од неког времена прам шебе владању

приметила шо тајно преправљање , па
1
сам у срцу зебла , да и швој отац не
буде ше мисли , а кад сам чула , да ше
зове , стане ми срце слушиши , ја се

машери Божијој помолим , да ше од

сваке напасти одбрани .
Косара . Она ме је сестро и за
пшишила , ме благост мог оца недаде
ме зверу оном у нокше . ― Већ кажи
ми , оће л' скоро по време доћи , да
затвореној пшици кавез отворимо ; ах ,
она ће одлетиши , моје ће срце собом
однеши , а ја , ――――― Ja, ― мени како Бог
даде.
Мара . Јесил , ши промислила Ко
саро , у какву беду можеш ти и он
кроз шо доћи ?

4 * Ко
 76

Косара . О како ти шо ладно раз

мишљаваш . ―――――― Њему ће шпавница оно

румено лице бледим учиниши , сјајност

очију пошавниши , ја му могу помоћи ;
па да размишљам , шша ће самном би
ша ?
Мара . Ја се боим , да се како не
осујети по наше предпријашије .
Косара. Ти се све боиш , довека
ћеш се бојами . Иза двора коњ оседлан ,
чека ће на њега , мавничар he Њему

ланце скинути , па нек под заштитом

црне ноћи избави се своји душмана .
Даље непишај шшаћемо , него да се обе
Богу помолимо , да срећно двору своме
доспе , оди. ( оду )

ПОЗОРИЈЕ VIII .

Асен ( излази )

Знам ли ди сам ? могул , вероваши ,

шшо уши моје чуше ? Враг ли се сам

на мене подигао ? Мало му је крви, што
.
њему на олшар приносим . Дај , ди су
ми силе , да се и насамо небо оружа
ном руком попнем , ил бар , кад ме
душманско ово ограничије за земљу ве
же , да међ овим родом , овим црвма до
шле
 77

шле гњавећи ји бесним , док ову ватру

неугасим ( гледи око себе ) Да није још
ко чуо , како Асена једно балавче пре
зире ? ови зидови су чули , о да ји сру .
шиши могу , да неспоје овде сведоци
срамоше моје. Ја сам себе се сад сши
дам , па мислим , свак ће по примеше
ми и мени се светиши . Мисли Самуи

ло , да ће ми шакӧ лако с парче земље

очи замазати ; пространа ова жеља не
може се које шчим запушиши , и кад
он своју царску реч одржао није , оћу
-
ја заиста моју. (ода ) Ил не , ово је
млого боље , њега на њу раздражиши ,
невере му сама његова крв чини ; он ће
букнуши од љушине , он ће зуби школ
пнуши , па ће је сам мени намепнути ,
каква је то лепа осветна за мене. А и
што је мени до њене љубови , у меня
се сад и тако оно мало њежног чувства
у горки jед прешворило ; доспем ли ја
мојој цели , на шипо мени љубовница ,
пријатељи , деца и сродници , и баш ако
би со шим што изгубијо , скиптр и
круна све ми надокнађа . А оног што

вели руменог лица човека , за чије ће

се спасеније бадава Богу молиши , ако
није шавница , ове ужасна смрш бледа
учи
 78

учиними . Важност вешане преба по

казаши , сви ће ду они редом жертве па
сши , шеби сашано да добра пријашељи
останемо . ( пође брзо )

П О З О Р И JE IХ.

Асен и при грађанина

А сен. Кои вас бес овамо носи , шма
овде тражише ? ( грађани страшљиво
један другог погледају ) Ви сте рђави
људи , ви о мојој глави идеше (тргне ,
мач ) Ни један корак ближе мени , ( ви
че ) нема л' овде страже дигод .
Један грађ : Мисмо мирни људи
срдару ,, верни свог цара подајници , ко
ји смо дошли разпишати за нашег Ра
дована , куд је ? камо л'је ? шчим је он
могао навући на себе праведни гњев кра
ља нашег. ( стража дође )
Асен. То ви оћеше да знаше , ВИ
шшо буне у народу дижеше , дакле иди
ше за њим , па га сами пишајте . ( на
стражаре ) Водише ове доле до даље за
повести.
Грађани. За кои узрок срдару
гониш ши нас невине људе .

Пр
 79

Први грађ : Нема овде насилија

браћо , у царском двору.
Асен . Дакле видиш , шша заповест
моја важи. Вуцише ји тамо на заповест
моју ( стража ји обколы )
Први грађ: ( скочи из среде ) Ја
ићи нећу , већ да видам , шша ће овај
смушењак моћи учиниши. Чујше бра
ћо , овог држишпе ; његовим концем , ко
нац је и сваке наше беде и невоље .
Асен. Та ши реч живоша вреди (за
леши се и прободе га ) Сад му стрвину
његову вуцише одавде , носише испред
очију моји .
Први грађ : Ја погибо браћо ; о
светите крв моју , аманеш вам деца
моја .
д Грађани . Та ће проструко на

твог убицу пасти, ван ако данас вечни

суд дође .

( Размакну око себе стражу , и побегну )

Асен. Чуеше ли и стоиме ко ока
мењени ,овог одавде носите , па сваки
на оружије . ( оде )

п о
 80

ПОЗОРИЈЕ Х.

Страшимир ( сам >

Да шешко л' ми је у сирошинству

бреме старости , и колико шеже мора
оном биши , кои е сам себе до просјач
ка шмапа дотерао ,2 моја је душа чи
сма и весела , За мене је велика уме
ха , кад ја испишивајућим оком кроз
све моје године прођем, и неналазим па
мо никаква дјела , које би ову кашпи
гу заслужавало . Већ ако неумирајема
љубов отечесшву и свегдашња воља
чесно свом цару послужими шу заслу
жује . - Jа тебе заслепљени Самуило
некривим , шшпа је лакше човеку нег
поклизнути , ни
НИ мебе Драго отечество ,

jep ако сам меби кад добра учинијо ,

то сам ти дужан бијо , а ја никакве
Фале овде нисам ни тражијо, ја сам до
бро знао , да је фала царска само једна
лепа дуга , богата бојама , умилна за
бленућег без сваке нумрене вредности;
ја сам знао , да пофала народа није дру
го , већ вода руком црпљена ,, која пре
Испече , нег шпо жедног напои , ја сам

највише ценијо фалу , која ми она суза

Даје , што благодарном преко образа
по
 81

полета , ја сам највише уважавао божије

и срца мог одобреније , овде дакле ни
сам награде искао , да ми што остане
Зато про
и на другом свету исками.
сши ши мени боже , доста сам грешан
и скривијо , које је шеби познато , па
ово ваљда ми је наказаније од шебе по
ма
слато, зато ћу радо сносиши , док ми
се очи на веки несклопе. - Ах , ал мо
ја нејака деца , они сад од мене помо
ћи и рану ишшу . ( уздане ) Трпиши мо
Pame дечице моја , док вам Бог боље
неда . Садме људи слабо и познају , мо
гу заисками коју милостину , ша није
срамота никаква у правду страдајућем
просити .

ПОЗОРИЈЕ XI.

Звонимир ( у путнички аљина ). Страшимир .

Звоним : (пропрне у себи ) Он је ,

воиспину он је , но ваљда ме познати
неће . ( јасно ) Куд шако добра стари
но .

Страшим :Моја старост и ово оде

ло могло би ми казаши , куд идем , па

Да ми одговор уштедиш .
Звон : Ваљда неидеш просити ?
4 ** Страм :
 82

С т р а м: (смешећи се ) Зар піи се

шо мако чудно чини , да слаб старац ,
Кои радити ниш може , ним зна и кои

већ слабо види , просиши иде . А ако

ши се шо неприлично види , знај да ја
друге душе обдржаваши имам , којима
сам отац.
Звон : ( у себи ) Ах то је гром ,
шшо ме сад рани , ( јасно ) Јадан човече .
С.шраш : Јадан и јесам , но из
други призренија , сад фала Богу , још
добри људи има , који ми се које Iчим,
како могу , сасшарају , ал ако њи не
спане , онда ћу биши са свим сирома .
Звоним : ( извади кесу с обраће
ним лицем ) Узми ово , па се помоли
Богу за мене .
С мрам : Ово ово је млого
можеш ли ми мени оволико дашИ ――― не,
ја шо узеши немогу , не , дај ми , ако
ме жалиш , мање , дај ми , колико ми
за данас треба.
Звоним ; ( у себи ) Колико сам ти
оmео ! ( јасно ) Узми , узми , шолико
ши ја лако даши могу , узми па иди
својој деци , ме ји рани .
a
Страш : ( подигне лагано очи ,
Звонимир покрије лагано лице ) Зашт
не
 83

недаш , да ме са свим видиши могу , да

ши лице као добротвора , у прсима чу
вам. Ал какво ши год лице и било ,
срце шн мора добро и милосШИво би
пи ; Бог нек ши плаши , ја ми овом су
зом благодарим ( оде )
Звоним : О Боже , смем ли твоје
име изговорищи , ди је швоје превели
ко провосудије , што ме нескружи бед
ног. Он у невољи миран ии весео , а ја
Његов враг у непрестаном мучењу , куд
―
идем , мраг ми гори , ах , савести ,
Савесши

ПОЗОРИЈЕ XII.

Асен и Звонимир .

Асен. Премена сијасеш Звонимире ,

у ово кратко време , у неколико саши ,
и већ почињем сумњашисе , да ме ! сре
ћа осшавиши неће ,2 защо брзо треба ко
ваши 2 док ми руке немалакшу . У
имости ми кажем , да мал шпо Коса
ра , она мочка , око које се цело моје
коло окретало , све у нишша учинила
---- Него шпо
; није ; ал је још добро:
си ми ши такав , ја садшек видим , куд
си се ши опремијо .
З во
 8-4

Звоним : Једанпуш сад стобом да

говорим , као шшо мислим . Непишам ше

затвојетајне, држи ји за себе , чувај ји

од мене , поштеди ме шњима ,, нег реци
ми , доклећеш ти само о глави други
људи ићи , зар нећеш ' једанпут преста
1пи пењамиcе 2 доста си се високо из
ничега попео.
Асен . Ха , ха , како знаш , онако
---
говориш , Све Звонимире , на овоме
.
свету нек има своју шочку , од ко
је више и даље неможе , жеље моје
немају , оне нису мрзком оградом При
спојног ограничене , ниши узду трпе ,
него све више и више , као наводњена
река разширију се , није л ' дакле онај
сам себи крив , кога њени брзи валови
прогушају . А што се оне са сваким
даном умложавају , некриви мене , нег
нарав на пу човечију ; што ја могу за
то , што данас једно , а сутра друго
желим , и што једна жеља другу рађа ?
А што ји ја задовољити тражим , не
би требало , да ме питаш , кад знаш ,
да се сваки труди , да добро согласије
измеђ жеља и пожеланог буде. Тако
смо ми срећни .

З во
 85

Звоним : Зашто нежелим оно 2

што ти је желиши слободно .
Асен . Нашо сам ши , чиними се ;
већ одговоријо . Али ја и незнам ,

шша шпи мислиш , да мени није слобод

но желими ? ја осећам у мени дјејстве
носп силе и слободну вољу 9 и ово је
мислим досıпа , да ја себе онамо дигнем,
ди и други кои човек с пои , кои нема
више важности од мене , но кои • се у
срећнијим минушу онде зачео , ди ја ни
еам . Сувише , ја сам се свагда трудијо ,
Да оно заслужим , шшо иштем 2 немој
да ми заслуге моје на прсти бројанiн
морам , јер то би ме на тебе разср
-
дило. Камо шпај , кои ће рећи , да
ја Самуилову ћер незаслужујем .
Звоним : Сваки ће рећи , ко ше
се небои ; ши лепу ону свезу кидаш ,
којом је сама нарав ону девојку за оног
њој једнакородног доброг човека свезала .
Асен . То је опет једно пишање ?
о ком нећу с шобом говориши , да при
јашељи останемо ; јер ево виш све се у
менн већ мушиши почиње. Од мене ни
ко искаши неможе , да4 се ја ње и свега
одречем , кад сам већ на меши .

--- Ja
 86

Ја сам ме дакле ма
ло познавао .

Звоним : Немерај Асену , шале

сад , кад ми страшна истина из срца
мог крв на очи тера . Ја ти још један
пуш кажем , сад је време , да пресша
неш.
Асен. Ти као да мени премиш ?

( премећи ) Звонимире ако си кад види

јо вињагу , шшо се уз какво дрво уз
сукала , она неверујем да Бога моли ,
Да оно дрво падне , а твоја судбина ни
је мање с мојом скопчана . Но onem

ши ја кажем , пре нег што ћу ја кроз

·
шебе смрмекнуши , оћеду швоја уста
на веки онемиши.
Звоним: Ал ја ево ше молим ,
пашћу пред шебе , ако оћеш , на коле
на , престани даље у шим безаконију
ићи , о та зар ши савести немаш !
Асен. Ако је то страшило за ше
бе , за мене није . ―― Сад ми остављам
више времена , да се бољем придоми
слиш , сад си ми у жалосном душе
стању , ког је можда осмотривање
ствари око тебе , суза или клещва какве
баке у тој швојој јадној души произве
AO ;
 87

ло ; смисла се , да меби сад среде не

ма , већ ил овим пушем , коим ја ; ил

кроз једна врата у други живот , за

коим удиш. ( оде )
Звоним : О зар ми није доспаму
ке савести грижење , већ ова поносища
презрителна беседа , овог од лица божи
ja , са свим одбаченог самане. Ja hy
се дакле врашиши жени , деца мојој , ја
ћу се врашиши опеш међу људе , с шим
ћу више ползе учиниши моћи , нежел
блудећи које куд по свету. Ево , ка
ко ми већ мирнија душа бива при са
мом помишлењу на добро дјело ; Бог је
и грешнику милостив . ( оде )

ПОЗОРИЈЕ XIII.

Љубивој , ( преобучен ) после Богдан .

Сад се далеко за моји леђи пла

ветне брегови Србије, ево ме сад у сре
дини људи душмана ‫ ܕ‬али близу оног 1
предмета , коме ме је све ближе ова
свеща сила у мени увукла . Ја могу
овде незнан свету погинуши , ним ја
ајем зашо , ал би ми у овај пар смрт
само уз нос ишла , а ја да видим ше
шавнице и то љушо гвожђе , шшо мог
кра
 88

краља веже , које моја мишица разори

пи неће ,2 ван да само небо томе се у
спрошиви ; небуде л ' све шако , оно ћу
сам себи се свешпећи , каквој страшљи
вици прси моје раздрљити, па ıny зги
ни Љубивоје , кад клетви твојој задо
ста ниси учинијо. (Богдан дође ) Како
си свршијо Богдане?
磐
Богдан . Добро , јер сам , и сам
се чудим , доста трпељив бијо , те сам
сваком на речи постајао . Деца и жене
окупили ме ко чавке , деца рада знаши
ко сам ја , а жене коси и ши , ал сам

ји ја све које чим заварао , казао сам

јим , да смо из Грчке трговци .
Љубив : Добро си чинијо , јер би
баш сад у невреме моје право име из
рекао.
Богдан . Ја сам истина слуга ср
дару , ал ме неки подузме спид , кад

нашег правог имена криши морам . Ja

сам ши рђава лажа .

Љубив: Ја више имам шта чини
Ши нежел само моим именом дичими.
ce. Негда ћеду можда знами , космо

били , и вере ми , оће јим се онда сла

вније име моје чиниши , ал сад дај Бо
же , добру срећу .
Во
 89

Богдан. Нека је све тако, ал кад

1
нас двоица све Бугаре пошући неможе
мо , како ћемо до краља нашег доћи ,
ја незнам .
Љубив: На све добро мотриши
ваља , па прва прилика пек нам је до .
бро дошла . Ја се немогу опоменуши 9
да је кога другог кадкод споменуо ов
де , осим Страшимира , ал шај је про
шо одавно . --- Jecme 2 доста пуши ,
кад би бацањем копља уморени сели ,
ил кад би гонећи дивљач суставши ди
на какав брежуљак легли , онда би са
светлим очима почео у једној гиздави
ци овде , ја сам га могао у заборав слу
шами 9 како он велеречиво сваку нај

мању њену дражест описује , нуз те

речи престављао сам себи , да се овуд
најлепше виле шешају . Он је онда дру
том се чему надао . - Ал прекинимо
my реч , него куд ћемо ми на конак .
Богдан . Тамо у ону кућу , што
3
се они прозори виде , ја сам већ уго
воријо .
3
Љубив: А ши ајде напред . један
ши је одсад посо , да на свашто па
зиш 9 што би се нас и јоле тицало.
( оду )
п о
 90

ПОЗОРИЈЕ XIV.

Тавница

Владимир у окову седи , главу на смену на

СЛОНИВШИ

( дигне главу ) Сам самциш , никакве

живе душе у овој вечној померчини , са
мо један одзив од голи ови зидина од
говара ми исшим мојим речма . -- Ова
ко седећем како се другачије пресша
вља наша горделива величина . Слобо
Дан човек , држи се света господар ,
Њему за љубов мисли , да се сунце о
нако лепо рађа , да ноћ само због тог
шијо се спусши , да он , ако му је воља
на поспељи своје удове пружа , па да

му ништа његов санак неузмирава ; го

сподарски одкида он родној воћки плод
њен , себи за увеселење напада -- ОН
--- ―――― а сваки му
зверје ,
поносими корак на носи смрт мложе
сшву створења , које је мудрост божи
ја одредила , да по земљи гмиже. ᎪᏗ
пренеси , се овамо ши велики у свом о
бражењу , овде ће се развејаши шо ПВО
је величесшво , овде ћеш једног паука
братимиши , да близу шебе своју мре
жу
 91

жу сплеше , без њега ће ши овде меж

ко биши , кои је без тебе свагдар и
свуда . Ја у твоје руке предавши
велики Боже , судбину моју , храбро оче
кујем сваки суд мог душманина , ову
празнину шавнице изпуњава твоје при
сусшвије , ах и присуствије оне , којом
је душа моја пуна , кроз ову се мрач
носш засија образ оне лепотице , о ја
би на њен мили осмеј клеко пред онај
образ , молијо би га , да стане , да се
шу бави , па ја неби ову шавницу с ле
пи дворови променуо . Ах ја знам , да
себе варам , да се ова чувсшва робу је
дном неприличе , ал се ја овако радо
варам , ја ил очи затворијо , ил ошво
ријо , њу видим , она ми је овде у па
меши. Она ме с тобом мири Самуило ,

она ми је јемац , да ми ниси шпаки , као

шшо се чиниш , јер ди би се анђо још
пород тебе бавити могао . ― Ja caM
малаксао од неспавања , - трепавице
су ми шежке , - њен ће ми облик у
сну се јавиши , па ћу ја лепо спавати ,
и лепо сниваши . ( спусти главу на спе
ну )

по
L.

92

П О З О РИЈЕ ХV .
"
Владимир , Косара , Мара , Тавничар са
свећом.

Косара . ( страшљиво Мару себи

пригрливши , гледи га )
Владим : (у сну ) Осмешкуј сема
ко на мене љубко лице , шешитељу
мој . у овој самоћи .
Косара. ( пружи руке к њему ;
Мари ) Сесшро , слашка сестро !
Мара . Лакше Косаро , он је сад
у лепом сну .
Косара , Ах , не би га будала ,
ал време пролази , време леши. ( дођу
њему , она га гледи љубовно ) На овом
је лицу чесност и богобојазливост ле
по изражена , дуге трепавице покрива
ју му очи његове , онај верни поглед .
То се вишко тело на тврдој земљи му
чи ; ах , јадна !
Владим : ( из сна руке дизајући )
Косаро , моја косаро !
Косаро . Силни Боже и драги ,
( клекне поред њега . ) Владимире !
Владим : ( ошвори очи) Да ми ка
ква виша сила није моја чувства овра
чала ,2 јеси л ? ши Косаро , ил ја будам
још сањам .
 93

Косара. Ја сам Владимире , ја ,

о овај час цео мој живот у себи садржи.
Владим : Дакле је мене истини .
мо неко сушшеспво швоим обликом

блажило ; о Косаро , да ја неклонем у

излишеству овог блаженства .
Коса ра. Кратак је драги наш о
вај састанак , ајде ши се асни овом при
ликом , па бежи , докле се jош може.
(павничару ) Та зар си шолико каме
ниı , mе jош стојами и гледами мо
жеш , а ланце му нескидаш ( мавничар
стане скидами )
Владим : Шта ћеш ми Косаро
самном ? Шша, ја моје руке могу ди
Заши и спуш наши? с моји ногу скину
ше се ланци ? ( скочи ) О анђелу мој ;
Косаро моја ! ( пригрлије прсима )
Косара . О доста је драги , о кра
шак је овај час , иди , иди , спаси се , но
си собом ово моје срце , пуно гореће
љубови , ево ши у овом пољубцу душа
моја , а ја остајем шело без душе .
Владим : Ха , ко ће ме од шебе
отргнути , ја ићи немогу драга , ја ћу
бавада по широким свету од једног до
другог краја без шебе лепиши , места
ја нећу наћи , које би ми ову мавницу
заменуло .
f
94

Косара . Иди бежи , на шебе ви

ше што код двора твог чека , ми ћеш
се мене сепиши , мо ће ми доста би

ши , сад чуј глас дужности твоје , из

бави се ( чујесе лупа и звека на пољу )
Шта јадна , зар је већ доцкан , •ми смо
издани , о Боже , најбоље дјело у мом
живошу није ми се за руком дало . (Ма
ра и мавничар стану по мавници које
куд мушими
Владим . Има л’дигод мача овде,
стој код мене Косаро , оди на моје пр
си , ако се моја крв сад проспе , слаш
ка ће ми смрт биши у швом наручију .

ПОЗОРИЈЕ XVI .

Пређашњи . Самуило , Асен, војници под ору

жијем и с буктињама долеше .

Самуило. Неблагодарна кћери ,

притворницо љуша ( пође њој )
Владим: Смани Самуило ,, ако си
и кад човеком бијо , сад ме послушај ,
ово што видиш , јесте плод свете љу
бови , која се онда зачела , кад си је ши
још дозвољавао .
Самуило . Ха , ше поносиме речи
из уста мог сужника да чујем . Ћер
ми
 95

ми моју од њега отргнаме ( војници

Kocapy отргну , Владимир удари се ру
ком по челу ) На шо ли сам ше него
вао . да ме само безчесмиш , о Боже ,

једа л ' ћу се ја све радосши под спа

росм лишити .
Коса ра. Оче слашки , некуни ме,
сгрешила ми нисам .
Самуило . Теби то грех није са
душманом шпвога оца љубов водити .
О ја поводљиви човек , дадо се лажним
сузама умилостивими , следујући мојој
правој отеческој љубови , а то је под
оним сузама лукаво срце мени смејало
се ; и старином мојом митрало се.
Косара . Не удри оче дубље ножа
у срце моје , буди милостив .
Самуило . Никакве више речи не
ћу да чујем , кад ниси чеспвовати у
мела љубов оца твог, а ми осети меж
ку руку његову . Можеш ли ти Асену
ову срамому превидими .
Асен . Твоја је воља мени запо
вест свешли краљу .
Владим . Дакле сад да ни кажем ,
да оно , што је мени Бог дао , ми ми

узети ниси кадар , ја сам краљ као и

ши , дај ми мача у руке , па ја ил ћу
ма
 96

шако њу заслужиши , ил ћу главомма

мој преступ плашиши.
Самуило . Буди спокојан , по ме
мимоићи неће.

Косара . (падне пред њега на ко

лена ) О пошшеди њега , кад си мене
на жершву одредијо , ево ши ноге шво
је сузама купам ,, небуди тврђи од ка
мена , на ком роса по дикоју мравчи
цу одрани.
Самуило . Више ме превариши
нећеш , спремај се моју заповесц извр
шиши ,༡ силом нек ми венчани венац тво
је косе краси. ( Косара се обнезнани ,
Мара је преваши ) Носи ме је одавде ,
ша ме женска оружија више обманути
нећеду . Спремај се Асену , моју си во
љу чуо , ајдеше сад замном , преступ
ником ћемо строги суд држаши . ( оде )
В л а д и м: Велики Боже - твоје
правосудије — ax !

( Пада кормина )

(31 L
II .

ΑΚΤ
 97

A K T III .

ПОЗОРИЈЕ 1.

T радина код двора

Косара седи на једном седишту , Анђелија

поред ње у трави, и плеше један венац .

Анђел : ( венцу говори ) Овај ћу ше

бој сад овде умешуiпи , сад једанпуш о

бавиши , па овај црвени новчић , па он
да ову плаву љубичицу , па калопер
(плетући пева ) Шестоперу , калопе
py , jа би шебе брала .
ру Још мало па је
гонов , свршићу га са овим пупољком
од руже .
Косар : ( гледи је с пуним очима
суза ) Дешињско'невино радовање , и ја
сам негда така била .

Анђел: Сад је ево сав гошов , на

ћери царска , ја сам га лепо оплела ‫ܙ‬
ја сам га шеби наменула , а од шебе
5 сам
 98

сам и научила , кад смо једанпут вен

це од иванска цвећа плеле . Зар не
ћеш , да га узмеш ?
Косара . О !
ми
Анђел : Ти се срдиш на мене , ши
окрећеш главу , ја ши нишша учинила
нисам.
Косара . Меши га драга шу поред
мене . Она невина незна , да ми венац
смрћу преши
Анђел: Ти си опеш невесела , a
зашшо си, ја незнам ; ја сам и моју мај
ку питала , да ми каже , а она плачу
66
ћи вели ,, сам Бог може добро даши “
Бог ће добро и дами , и ја ћу му се
молиши , да шеби даде.
Косара , ( на страни ) О дијеше ,
твоје су речи и нож и мелем овом ја
дном срцу.
Анђел : Ајде буди весела ,, ја2 ћу
ши и више цвећа набраши , калопера ,
сишне рупе , кадифице и мајкине ду
шице .
Косар : А ши иди ше набери , ја
ћу твојој мајки доћи , па ћеш ми он
да дами .
Анђел : Ја идем , ја
" знам , на коим
месту највише имаде , само ши дођи .
( опрчи )
 99

Косара . О зар сам на то из мог

неба пала из детинства корачила , да
на живо омрзнем , мом веку зар не
би лешо суђено, него одма из ❤лепог про
――――――― Дојако
лећа у жалосну зиму пређо .
су ми цели дани само ко једна ружи
чна зора пролазили , и пре нег што
сам штогод заклепи знала , попушта
ло се дешињој вољи , у шим дође вре
ме , ――――
Ја зажелим ; ах , онда су ме
лепи сни и дању и ноћу као бели анђе
ли облетали , у шој жељи састајао се
мој живот . Браш ми је бијо сваки зе
фир , кои је из оне земље долазијо , ди
Он дише, рајска сладост простирала
се по- ови груди , при самом погледу
звезде заоднице , по Богу сестре моје ,,
што се шамо над његови дворови вије ,
и ако је која суза моје образе поква
сила, то је била слашка суза , која ,
је одлакшала овом кипећем срцу .
А сад , ах ! сад се она слатка чувства
у свом готово постанку немилице тру .
ју . О кад се немогу више натраг у
Оно лепо време врашиши , а оно бар да
ми је , да ко птичица с гране из овог
тела излешиши могу 2, ил да се у овај
мужно жуборећи пошок прелијем , па
5 * да
 100

да ме нестане у мутним водама. Боже

драги , негрешим ли ја шеби . - Из о
вог срца пупају оно лице и оно закше
вање , које једна смрш избрисаши мо
же , сошим мене младу убијају ,2 а то
она рука чини ,, коју ја шолико љубим ;
-
о за мене нема спасенија . Ал ја оћу
овако Владимире , шебе да заслужим ,
ја ћу храбро умреши , швоје ће ми име
последња пара биши ;

ПОЗОРИЈЕ II .

Косара , Асен .

Косара . ( окренесе од њега ) (

Боже !
Асен. ( у себи) Како окреће пре
зрително главу , ал победи се Асену.
(јасно ) На заповест оца твога сад сто
им пред тобом ћери царска , вредно
је да и ја једну реч с тобом прогово
рим о овој ствари , која се мене пиче .
Воља оца твога даје ми руку шво
jy - Час је овде , кои ће срећу ил не
срећу читавог нашег века одсудиши .
Јеси ли ми још они мисли , који си пре
била , ил ше је можда женско меко чув
сшво другојачије преобразило .
Ко
 101

Коса ра. 0 да сам љуша звер .

Асен . Дакле је непобедима ша
мрзост , ма јака мрзост у шим слабим
женским прсима ; ал ја ћу и шо снеши ,
само ми реци , чим је ја заслужујем ?
Одкуд да се онај сужни укорени у твом
срцу ? Ја сам човек , а он није анђо ,
ако је краљ и ја краљевством владами
умем , -- ил га оно његово женско ли

це шолико препоручује ? Косаро , вре

ме сруби и најлепној ружи умиљату
главу , млого лакше човечију лепоту .
C
Дај ми надежде , да ће се ма омра
за на пажњу пременуши .
Косара . Никад, никад на до века,
Асен . Тако је голема љубов тво
ја к Владимиру , а он је под побожије
кријући се у срцу , пвом оцу и шеби
друго што смишљао .
Косара . Сшани , ја већ грешим ,
шшо ше слушам , ћути некаљај све
шиње .
Асен . Ја ши прашам , ал кад се
ши једанпут сетиш , да си ши моли
ко залушала била , да си и Божије за
поведи и очину љубов погазишни тела ,
благодари ћеш ми знам , штоје мене
судба одредила , да ме од ми страшни
гребва спасем .
 102

Косара . Тебе је судбина одреди

ла ? ― Што кријеш, ше боље нерек

неш , да ше је љуша Арнаушка на шо

одгоила , да људе прождиреш .
Асен. Ха ! Косаро , вере ми Асен
још шаког господара није над собом
имао - (блажије ) Ал ја ћу и шу шеби

ко слабој девојци кроз прсте гледаши ,

можда сам ја сам томе крив , јер ја не
знам испод обрва стрељаши , незнам на
време уздисаши ; ал ја би вољу швоју
погађао .
Косара . Дакле учини ми ову во
љу , па ћеш лепо учинити дјело , неузи
мај моје руке од оца мог , нашшо ши
она , кад је ово јадно срце другом по
клоњено .
н .. Ти мене само кушаш Коса
Асен
ро , или само самном шалу шераш , ди
би се ја моје среће одрећи могао — а
моје и непремена воља оца твога, (сле
гне рамени ) а ја сам мог краља верни
слуга.
Ко са ра. А проклеши , ја сам са
ма себе обезчестила шебе молећи , мо
Липва се присшои само Богу , и оңом ,
кои његов образ небезчести , а не ше
би зверу ; ал нек буде све ; као шо
ми
 103

ма оћеш , знај , да ме у моји наручија

саме једовище гује очекивају , оне ће
сакнуши на тебе , кад се мени прибла
жиш , па ја ћу сама пасти од њиовог
Gledang
отровног једа - (мргнесе ) О Боже, про
сши ми грешној, дошша недоведе човека
и сама близкосп оваког чудовишта .
-
Ах ! ( покрије лице и оде брзо
Асен . Страшан анђо воистину ,
ал ми бар Самуило нисмо један другом
Наш па више дужни , ја сам ми по же
љи учинијо , ја сам се понизијо пред
њоме , као пред твојом ћером , ал
вере ми , ши ми немаш чим ову моју
трпељивост плашиши 9 осим - Ха ,
ни шо дуго трајаши неће , лепа срећа
из далека на мене руком маше , она оче
да на моју главу златан венац победе
меше , ово
је и последњи час , што га
је онај сужни доживијо , Самуило ће за
њега онда запишащи , кад већ и њега
самог судба буде у мојој руци , ( оде )

позорИЈЕ III.

Мара .

Ах немаје ни овде , ་да си моја Ко

саро , ди си добра душо . Незнаду
! ови
 -104

ови људи , што је гроша , већ шебе

мраже на жершву беснилу своме , која
си се ужасавала , леп један цвеш у цве
— О межко ћеду они
мању одкинуши.
божија лица видиши. - Па на шшо ше

ја жалосна тражим , о бежи Косаро ,

од мене , да из моји уста очину запо
-
вест нечујеш . Ал шта ће онај ту
Ђоземац овде , какве он за њу помоћи
носи , кад ме на овом свету нема . Ах !
ено је , ено је

ПОЗОРИЈЕ IV.

Косара и Мара (једна другој на сусрет )

Косара . Слашка сестро моја !

Мара . Драга Косаро моја !
Косара. Маро ! Маро ! Ди ћу по
моћи тражиши , све се на мене поди
гло ; сакри ме сестро , у швоји недри.
Мара . Ја ниша немогу учиниши,
већ с шобом плакаши , с побом и умре
ши. О шежко мени.

Косара . (обзире се ) Видаш овде

на овом месту стајала је она страшна
звер , пруживши ошшре нокме на мене ,
ја побегнем од они кужни очију , ал
*
шамо у светој шами оног густог гаја
стра
 105

страшно ми преши разјарено лице оца

мог , одунд побегнем , па опет овамо 2
камо имал’ди места, које би шолико
скривено и павно било , да ме од све
ша сакрије .
Мара . Прођи се косаро та мисли ,
ја твоју шугу , као и моју осећам , ал
и опеш свешујем , да се сад храбра и
јака покажеш , бар тек из једног од
лиција од слаби жена.
Косара . Ево јаћу се сабрати ко
лик , и кад могу , па ћу ону горку ча
-
шу постојано испии Допадам
ли ши се сада ? -――― а мој отац --
Мара . ( страшљиво обори очи )
Послао ме је --- да те - опремим .
Косара . Све је дакле готово смр
――――
ши мојој . Боже , будя ми милостив
(нагнесе на Мару )
Мара . Косаро , моја Косаро , ево
јој модре усне , побледи јој лице , о ка
ко ћу је из ове убишочне несвестице к
себи довести . Ево је неко Косаро , рад
с тобом у име Владимира говориша .
Косара , (шијо) Владимира , рете
ми .
Мара . У име Владимира оће је
дан човек с тобом да говори .
5 ** Ко
 106

Косара . (брзо ) Нек дође Маро !

он је шо драго име изрекао , с тим су
му се освешила уста . Иди зови га . (Ма
ра оде). Ни најмања надежда оживљава
душу моју , и тако шугом ошегоћену ,
ал када ова благодатна зрака изчезне ?
( ода мало )

позорИЈЕ V.

Косара , Мара , Љубивој , најпосле слуга .

Косара . ( у себи ) Ах онај исти

пошшени поглед .

Љубив: Проспи незнано ћери

царска шшо сеје усудијо пред тебе
сташи , њега жарка љубов руководи ,
њега и дужносш гони , да неколико ре
чи с шобом пробеседи .
Косара . Јеси л ' ми из Владими
рове земље ?
Љубив: Ја сам из Србије , ја сам
главом Љубивој војвода .
Косара. Лакше изреци по име ,
јер ће лист лисшу казаши , па ће до
нечисши ушију доћи .
Љубив: Допусши ми , да без сва
ког околиша говорим , ја никад нисам
ниумео беседу заводити ,, а сад пред
твоим
 107

ШВОИМ лицем баш ни толико . - Тамо

далеко под оним плавим небом , лежи
земља наша , која за своим сином и кра
љем шужи , њој је у Владимиру надеж
да цвешала , а Владимир је за родом
своим гино . Та пламена љубов обузе
ла је била сву његову душу мако , да
он њој никакве мере ни границе није
Даши знао .
Косара. О верујем ми драги му
ђоземче , његова је љубов безконечна .
Љубив: Тако кад нас саде после
дњи пут срећа изневери , спасемо се с
мало људи у гору , душмани се са сву
Да склопе , као густи облаци , он од
баци совете моје , да мачем пут себи
просечем , па по својој мисли , коју је
само његова велика дужносӀп зачеми
могла , даде себе свом врагу у руке ,
да својом крунисаном светом главом
замене главе своји једнородаца .
Косара . Боже благи , ши га осша
вими нећеш .
Љубив : Ја ми то говорим , а ме
не обузима света гроза нека , и срце
-- У нама се шек
ми се моје скрӱшава .
после за њим разбуктала ватра љубо
ви , ми би слепо за њим , и Бог зна ,
MOX
 108

мож да би ови бедеми овде задрктали ,

а крв би душмана зацело загасила жеђ
освете ; - ал , о ! нечувена чуда , њего
ва клетва учини нас све невољнике ,
――――――――― О саћеш ми до
веза нам руке наше .
пустими , да друго шо споменем , а
швој ће ме одговор разрешиши , да мој
живот и за твоје спасеније одважим .
Косара . Пишај слободно , ја ћу
ша одговор дами .
Љубив: Ја сам с Владимиром де
шињство моје провео , мисмо момци
заједно стрелом и копљем бацати се
учили , заједно смо дивље коње по ду
ги равница укроћавали , ми смо заје
дно по гора ловили , ми смо сваку ра
дост друг с другом делили , јер у оним
златним · времену нисмо ни за какву
жалост знали : - Једном , кад је већ

она света ватра подузела груди наше ,

и он се од састанка с твоим оцем дома
врашијо , преобрази се сва његова сво
јост , већа свеплост постане очију ње
гови , већи жар лица његовог , кад би
се свак о својој будућој љуби разгова
рао , чешће га станем налазиши у ма
ми густе шуме сама самцаша , чешће
га чујем уздисаши , а погодиши немого ,
за
 109

зашто . Једаред га запишам , каква је

що промена на њему , а он ме загрли ,
и шоплим сузама обливши ми лице , ре
кне „ образ брате Бугарке девојке , ће
ри краља Самуила овде ми лежи у овим
грудима.“ Да му ја проста совет , кон
му самом на памет паспи није могао .
Посланици оду и весело се врате с ра
досним гласом , да ће Самуило Влади
мира радо своим сином назва пи .
Косара . О шо моје време и ја зла
мним називам , шо је бијо рај за мене
на земљи , ког сам , незнам , кроз ка
кво преступлење изгубила .
Љубив : Дакле и твоје је срце
Њега избрало , шо није била само стро
га воља оца твога , ТО што сам
тражијо , мој би красила сощим из
губијо .
Косара . А ја сам све изгубила ,
јер сам све у том имала .
Љубив : Па како да се тај сојуз
разкине ,, реци ми пог саману , што је
вашем блаженству завидијо , да његова
· крв оцрвени гвожђе мача мога.

Косара. Ти нас осветиши немо

жеш , него гледај ме надишри оне аж
даје , шшпо твог краља чувају , 7 ја сама
на
 110

на себе мрзам , што то учинима не

Мого - Онај Асен

Љубив : Дакле Асен , сад већ до

спа знадем.

Мара . ( која је довде подалеко

била ) Брже уклони се , бежи Љубивоје ,
ево слуга иде .

Косара . Бежи , сачувај се од душ

манске руке , -- акол , вратиш се ка
ко с твоим краљем двору своме , кажи
му мој последњи поздрав.
Љубив : Збогом ћери царска ,
ил ћемо се срећни опет видими , ил
више никад на овоме свету . (оде )

Мара . (пред слугу изиђе ) Ти од

краља амо идеш , добро , ја знам на
што си , дошао .
Коса ра . Јадни вестниче -- Ода

Mapo , ja сам се оном беседом доста у .

крепила , оди уплети у ове косе жало
сни венац , ја ћу постојана биши , у
мехе ако ми нема овде , има у блаже
ни предјели . (оду сви )

по
 111

ПОЗОРИЈЕ VI .

Сокак у граду

Телал

( За њим млого народа у гомила иде )

Што је људи у Ориду граду
Од колена славна Бугарскога ,
Копљеносца и вещи стрелаца
Коњаника мејданџија стари
Шмо ће вещ по у нишан згодиши
На алавом слегнушисе ђоги
До на мету у равноме пољу
Шшо ће свога у бојном р’вању
Супарника о земљу ишиши
шшо ће златним наудиш купама
Испијајућ ’ за царево здравље
Испијати па се неопиши ;
Нек се слегне двору под капије
( Народа се вика дигне )
А што није од овог занатпа
Нек с обуче у руо свечано
Па нек ошле до двора се дигне
Нек је свата све по избор лепи
И мложином да се броја незна .
Данас краљу ћерку обручава
По закону своме заручнику ,

( у шим речма оде даље једнако викају

ћи, народ се распе за њим )
 112

П О З О Р ИЈЕ VII.

Страшимир , Војници , после Асен , најпо

сле Звонимир .

Први војн : Бадава се зашежеш ,

Држи га с още стране .
Страш : Пустите ме људи , сра
моша је са слабим старцем шалу во
диıпи .
Други војн : Нема му шале , већ
-ти овамо .

Страш : Смилујтесе браћо , на

мога , куд ће
моју седану , нечини шпе мога ,
пе самном , шппа
шта сам ја коме учинијо .
Први војн : Ја незнам , тиша си
ши учинијо , него знам , да ши мораш у
павницу .
Страш: О моја сироша децо !
Асен. Још се ваздан шњиме игра
ме , непимајше даље , већ га вуцаше ,
куд вам је речено.
Страш : То је Асен ? о Асену , и
маш ли душе , што ме се сад старца
боиш , ме ме гониш , дај ми бар сад у
сиромансшву мира , остави ме децама
мојима .
Асен. Непуштајте га , да ми уши
набија (војници га повуку )
Страш :
 113

Страш. Асену , Бог ме убијо ,

као што ти мене и моју децу убијаш,
Боже , буди мојој деци покровитпе.б .
( одведу га )
Асен. Куни ми како оћеш , ве
мрови ше речи развејавају , нећеду они
шамо доспеши , куд ји шиљеш . - Ta

ко ја оћу , да ону непостојану блудну

срећу за једну точку вежем , па да се
―
својевољно макнуши неможе. A онај
шуђин , што се овуд међ народом врзе ,
које он ? одкуд ли је ? као да га позна
јем : несмем , да га на око узмем ,
тако ме стра’обузме , чисто ми се
Коса диже , кад са стране ону гигант
- Ха ! зашто
ску шелесину смотрим.
ми сшају сад мисли, ше смислити не
могу , да и њега с пуша уклоним ;
ал он се мене ништа немиче , што ја
-
сам себи правим бриге
Звоним : ( дође разбарушен ) Ту са
ми , нећеш на праг , већ све веће кора
ке чиниш у безаконију шом , дај ми
моју реч натраг , ја за шебе одјако не
знам , ја незнам ни за сам себе , ја се
шшедиши нећу , али ми ћеш пропасти .
Асен . Ја ћу пропасти , ти ми мо
велиш ? (шчепа га за прси ) Ти пропа
дни ,
 114

Дни 2 а јађу свим силама уз пркос на

овом свешу да живим . - Xa -- немам
мача поред себе . (шури га од себе ) Са
чува ше шај швој Бог данас , ал вере ми
само за кратко време . ( оде )
Звоним : Кратко , ал доста ду
гачко , да шебе упропасти . (оде )

ПОЗОРИЈЕ VIII.

Две поглавице , неколико грађана , који се

све више и више скупљавају.

Први погла в: Сад сше чули , ако

нисше оглувили на несрећу своју , тре
ба л'да вас дрмам из шог сна , да себи
дођеше. Телал виче , олуја разноси по
свом краљевсшву страшни глас , а ви
Руке прекрстили , па збијаше облаке .
Један грађ: То је воља брате
краља нашег 9 пашша можемо ми.
Први погл: А ви дајте себе , де
цу , жене робљем учиниши , кад спе
сами жене. Зар је шо нашег краља во
ља ? Ми би требало само да ону мрежу
раскинемо , што је онај злотвор око
Њега сплео , па ће се он сам ужаснуши
кад толику беду нашу види , његова
-
ће заповест као гром скрушащи главу
нашег крвопилца .
 115

Други грађ . Како ? ми, шо мо

жемо учинипи , ми немоћни људи .
Први поглав : О коће страш
љивцу храбрости даши, ко ли оном мо
ћи улиши , кои сам себе немоћним осе
ћа ; кад сама мисао једна на бољи жи
вош није вас кадра у живац дирнуши ,
шо је боље , да невољници останеме ,
па се сшараме , да шај бедни живот до
гроба како довучеше , бојећи се зар ,
да неизгубише оно , шпо немаше ; а ја
ћу сам окушати срећу , ја сам се крви
мог побратима заклео
Грађани. Каквом крви , ког по
брашима ?
Први поглав : Побратима Стој
ка убије онај несрећник на моје очи ,
кад смо пипаши отишли , куд се наш
Радован део.

Грађани. Шта говориш ши?

Први поглав: А то вам другачи
је душу затреса , његову крв да , није се
убојао Асен у двору царском пролиши ;
ја сам се окаменијо бијо , ал ме ужасно
6
себи доведу оне речи умирућег брата :
99 Аманеш вам , вели , моја деца , осве
шише крв моју .“ Ако вама непарају
срце ове речи , мени га кљешма из пр
сију чупају .
 116

Грађани . ( у глас ) И ми ћемо о

светами крв његову .
Трећи поглав : ( дотрчи без ду
ше ) Ту сме се скупили , па диванише
ко жене на прелу, а овамо насилије ме
ђу нами бесни. Страшимира , нашег
доброг оца одвуче стража у шавницу ,
на заповест , рече , краљеву. Ал шо

није исшина , већ то она гуја чини , да

себе само обезбеди.
Грађани. Па што стоимо овде
бадава , ајде да јој главу сашремо .
Први поглав : Дакле непочасимо
часа ,
ево вече је приспело , сад , ја л' ни
кад до краља морамо , док није оног
сином своим назвао . Нас има доста ,
па нас све надежда бољег живота пали,
лако ћемо ону сшражу пред капија ра
смерами .
Трећи погл: у име Божије ајде
ме , па како буде .
Први погл : На мој знак пази
ме , па сложно сви , гњев краља нек на
мене падне , ја ћу за вас , ако до тог
дође , као бунџија главом плашиши .
Сад ајде , сваки посебице донде .
Грађани. Ајде , ајде с нама је
Бог.
По
 117

ПОЗОРИЈЕ IX .

Љубивој у војничком свом оделу , после

Богдан .

Сад сам онај , кои јесам , нисам о

нако преобучен сам себе познавао . Ка
ко ми срце игра у прсима , добар знак
срећнога мејдана . Саћемо се једаред ,
ко људи запишаши за јуначко здравље
Асену , а нећемо онако из помрчине
стрељаши , као што си ши научијо .
Лако би ми било момче мајсторијом
задобиши девојку ; ал задоби овако на
мејдану , а Косара вере ми заслужује ,
да се за њу протегну мишце Јуначке .
( за мач уваıпи ) Верни друже , да оку
шамо стару срећу нашу , зло ће бити ,
ако нас она сада ? остави . ( Богдан до

ђе ) . Ди је Богдану младожења ?
Богдан. Још није од двора по
нао , ал ће овај час .
Љубив : Јесу л' шњиме пратијо
ци његови ?
Богдан. Мала само чеша , и пю
полупјано , викни међ , њи , па ће се
раштркаши куд које .
Љубив : Да нам како он неизма:
кне шака,

Бо
 118

Богдан . А куда ће , овим путем

мора , већ ако га његов враг другоја
чије научијо буде.
Љубив : Тако ми Бога , ако га
сад прође , неће онда , кад за сто по
ред невесте седне.

( чујесе вика и певање )

Богдан . Емо ја чујеш , Брже , да

видимо , куд ћеду ?
Љубив. Ти на ону страну , a ja
овамо , па дај позор ( оду на две стра
не )

П О З О РИЈЕ X.

Месечина — Вика и певка све ближе дола

зи - сад укажу сс млоги Бугари бога
то >одевени , неразборито викајући и
као пјани, играјући , прођу преко сцене ,
за њима Асен са својим слугама .

Асен. (царски обучен , слугама )

Ајдеме ви двору , ја ћу сад за вама .
( слуге оду ) Да се саберем мало , да се
би дођем , ове промене једна за другом
учинише читаву забуну у мојој глави !
-
Нека незнана справа напала на ме
не , ладни ми шело и крв ми се смрза
ва .
 119

ва . ― Ја сам често овуда пролазијо ,

оваj je пуш и ово место мени познашо ,
што ми се сад све другојачије чини . За
што кад сам поред оне цркве прошао ,
задркаше ми колена , превиђами се ко
јешта , учиними се , да се страшна не
ка светлост око ње обавила , пропону
и као да ми се срце од ребара оцепи .
Као да се гробови они у порти ошво
раше , па мршвали помолише своје го
- дубоке празне
ле иструле главе ,
рупе место очију , зуби голи без усана
―
( empece ce ) Ху ! још ми удара онај
гадни смрад трулежа . -- Од куд ше
мисли сад у овај пар , кад сам већ на
-
меши , којој сам наглијо ! Сад је са
гласије измеђ моји жеља , па камо ди
је радост , ди ли срећа ? Да ли све на
овом свету што јесме , и што ће би
ши , проћи опеш мора ? Зар ја немогу
се прошивиши оној незнаној сили , шпо
•
ме неком концу шера , зар ја морам
тамо , куд и други сирома , просијак и
незнат човек ? Дакле сад да верујем ,
да је наша величина узајмљена , и управ
не величина већ опсена . Ко ово из ме

не проговара онако , као што ја нећу ?

ww Савесш ? -- ја ово спрашило ни
сам
 120

сам познати мео , зар она ненапада чо

века с поља ,1 да је од себе одбиши мо
же. - Ха! синојули мени ове мисли
Депо мени , смидисе Асену , сам
себе ,
1 ―
а ши храбро својој срећи у наруч .

П О З ОРИЈЕ ХІ .

Љубивој , Асен за шим стража и Богдан .

Љубив : Или смрши у наручија -

тргне мач
Асен . ( у себи ) Сад је сатана до
―― ШИ
шао по душу моју . ( јасно ) Ти
си Љубивоје , шта иштеш ши од мене ?
Љубов: Со шим боље кад ме по
знајеш . Ајде да видимо , чија је девој
ка , по коју идеш ; држи се сад , па
ако је на сабљи добијеш , онда ши
просто .
Асен. Ко тебе судијом посилави

у пој ствари , щшпа се шебе девојка

миче .
Љубив : Ево ме шеби за мог краља
на мејдан , дај да видимо , је л ' њему
Косара суђена , ил пеби .
А сен. Суђена - суђена - прођимо
сс Љубивоје шога , ево ши моја рука ,
дај да будемо пријатељи .
 121

Љу б и в: За пријатеље се сад с мо
бом и борим , (навали на њега ). Брани
" јер ћеш овако цело погинуши .
Асен . Зар ши баш за мојом крви

1 жедниш , ево ми откупа колико иштеш ,

ово нас може мимоићи.
Љубив : Неможе шако ми Бога ,
већ јал' ја , јал ' ши.
Асен. Дакле кад мора бити а
оно ви виле ил ђаволи помоз’ше по
· тегне мач , стану се бориши )
( борећи се ) Сам враг ваљда није
на мене скочијо .
Љубив : (такођер ) Слепо удараш
- моли се Богу .
Асен. ( усшупајући натраг ) Ти
сам ниси , ко се с тобом бори ?
Љуби в : Правда је самном , ca
ћеш и твој дутплатити.
Асен . ( разјарен на падне) Та вал
да и тебе гвожђе бије .
Љуб и в: Неударасе тако Асену , већ
овако ( од ударца Асену пребије се
мач. )
А сен . ( малаксану руку спусши , у
себи ) Смрши шу си ( јасно ) . Имаш ли
сажалења ти страшни анђелу.

6 Љу
 122
ĭ Љубив : Ни си сажалења ни с ким

имао , незаслужујеш га (прободе га ).

А сен. Горка си смрши , Боже сми

луј се
Љубив: Доцне га сад зовеш , кад
си му у живошу име шолико пушиобез
честијо . Прости мени Боже , кои сам
се у твоје правосудије ушакао . Сад му
се затворише очи на веки , да се нела
коми на оно , шшо није за њега . (стра
жа дође )
Први страж : Мршвац ?
Други страж : Асен ? -
Трећи страж : Овог држше, ово
је убица .
Први страж : Предај се , неги

на лудо .
Богдан . ( дошрча ) Удри срдару ,
лако је ове мишеве разсмерами .
Љубив: Стани Богдане , ајде са
мном , ако оћеш ,, шолико се поносим
моим делом , да нећу мој мач крвљу
ова људи да калам . ( оду са стража
ри )

по
 123

ПОЗОРИЈЕ XІІ.

Соба у двору Самуиловом

Самуило , Косара као невеста обучена , Мa
ра, војник .

Самуил : Нерадо употребљујем ја

онде власш моју , ди сам желијо , да
плодови љубови очине најбоље успеду .
Зашто да девическа румен сада спидно
необоити образе твоје Косаро ? Зашто,
Да се и ја сам с тобом нерадујем , кои
само твоју срећу иштем. Ако смо је
данпуш друго шшо смишљали , незаслу
жујем ли ја , да ши мени за ашар оне
жеље одбациш , које је једна тек гре
шна страст у шеби породила . На ову
седу главу Косаро , онај исми благи и
побожни Владимир страшну је непогоду
навући шео , њега је сјајносш мога пре
стола шолико мамила , да је он јед
ва чекао часа , кад ћу му шебе даши,
да с тим лакше њега се докопа .
Косара . Оче ! оче !
Самуило. Теби је шо тешко веро
ваши, ал ја сам у рукама сведочансшва
имао , која су ми још у добро време
одкрила пропаст , у коју сам слепо и
шао , невера ми прва до колена била 2
6 * HO
 124

но срећа ме је у шолико љубила , што

ми је Асена дела ; овом верном слуги и
ја и ши све благодариши имамо ; - и

ши се још зашежеш .
Касара. Ја ћу ше љубови и по
слушности дешинске радо биша жер
шва , ал ушещи се лако ши , ако ћер
швоју оплакива пи станеш .
Самуило . Ти се мојим меким ср
цем играш ћери моја , ал данас моја
непоколебима воља оће да одржи владу
над гласом плачливог срца . Бог ми је
сведок , да ја само твоју срећу желим ,
и да би ја радо шебе по твојој мисли
срећном учинијо , да се и како може .
- Каква јешо вика , ( отрчи на пен
го
џер ) људи оружани у мом двору
ли мачеви блистају се - ей брже моје
оружије амо . ( потрчи врашма
Војник. ( упрчи ) Вежи краљу ,
избави сам себе , буна се диже , ево ји ,
већ на двор ударише .
Самуил: Нек бежи , ко бегаши
оће , дај ми моје оружије ; ко су ши
људи , шша оћеду самном.
Војник . Грађани и поглавице су
њине , они у глас вичу , да меби оће
Ау , стража се прошивила , ал њу су
надвладали .
 125

Самуило. Дакле сами моји по

дајници на мене се дижу ? Ха !
Косара . (пређе њему ) Слашки
оче , њи ће опет једна твоја реч уми
риши .

ПОЗОРИЈЕ XІІІ .

Пређашњи , Грађани .

Прва C пуша ,
погл : (иза Сцене ) с
сваки , ком' је живот мијо .
Самуило . Умом сопственом дво
-
ру насилије !
Прва погл : ( с млого грађана у
ђе ) Просши светли и милостиви краљу,
беда и невоља ево нашера твоју послуш
ну децу , да силом до шпебе продремо .
Самуило . Шпа вас гони ,2 да ору
жани у мој двор пробијаше ; говори .
Први погл: Довде смо оружија
шребали , сад га ево пред твоим лицем
бацамо , није нам ни на " коју асну .
Ал како да ми ја с мало речи сву ону
невољу опишем , што се само испишИ
вајућим очима видиши мора , да се ио
ле разуме .
Самуило . Од кад беда и невоља !
неславил” се моје краљевсшво по шуђим
млогим земљама .
6 **
 126

Први поглав : О ! мебе су рамо

ви дуго од твог народа удаљена задр
жавали , пе ниси могао видиши , како
У нашој средини љуто насилије бесни .
Зађи , ако истину неговорим по краљев
ству своме , видићеш гомилу просијака
што ће ши на сусреш изићи , примеши
ћеш на њиовом бледом и мршавом ли
.
цу 2, како је страшно сиротиња шиш
ши , видићеш по црква сребро и зла
що с икона и олтара покрадено , све
је незнабожна рука зграбила , што је
мек несимо око спазило . -- Па онда
пођи по колеба , да видиш јадна оца и
мајку , ди заједно оплакују изгубље
ног сина , кога је мали какав преступ
на веки од ње ошргао . - уђи у мав
нице , мамо чесне , верне , свој род љу.
― О па
беће душе у окови пиште .
на кога ћеду све те сузе пасти .
Самуило . Истина л' је то ,
црна лаж , Коса ми се диже .
Прва доглав : Ево мој врат , а
ено ши моје домовине , жена , деца , све у
залоги , ако сам ја у чему год испину
повредијо . Сад изиђи на двор , мамо
гомиле грађана на колени опроштења
од шебе ишшу шог свога поступка , ал
ћеду
 127

ћеду сви проструком клешвом потвр

диши ове моје речи.
Самуило . Ал које могао моју до
брошу на зло употребиши , ко вас је
до ше погибели довео , реца , да щи
то веровати могу.
Пр в и поглав : Ја се грозим и
име његово изговорити , а ши немој ми
пре судиши , док се о свему неувериш ,
молики уздисаји и сузе проливене сам
ном ћеду сведочиши , маj нако није ,
него онај пришворни Асен .
Самуило. Асен (уступи нашраг )
Први погл : Знам , да је мешка
белегу неваљалсшва на љубимом пред
мешу приметити . Ал ево ше на коле
ни молим , послушај и нас швоју по
слушну децу , пиша ] сваког редом , сва
ки ће ши с шешким уздисајем Асена
као почетак и свршетак своје невоље
казами .

Самуило . ( оде мало на страну )

Боже мој , јел могуће , да сам ја ша
ко преварен .
Први пог : Овде ја само пред шо
бом овако гласно испину говорим , ша
мо у средини нашој свуда се љуше зми
је гњизде , несмесе нико искреном при
јаще
 128

јатељу повериши , јер бледе издайце

шуњају се као сен измеђ нас. 糁 Све је зло
међ нами од како Страшимир паде ,
кои и сам у мавници лежи .
Самуило . Страшимир у шавници ?
Војник . У шпавници је на Асено
ву заповест .
Самуило . Ха ! Асену !
П р ви по глав: То је име , ког
чишав народ проклиње , ког се сваки
као куге бои .

П О З О РИЈЕ XIV .

Пређашњи и Љубивој с два војника.

Један војн : Свешли краљу , је

дног мртваца на пушу нађемо , ал кад
шамо , а оно се Асен у својој крви 還 ва
ља , ево убице његовог , он се сам и
издаје .
Косара . О Боже !
Самуило . Јел, по све исшина љу.
ди , шшо ја чујем и видим , ил су се
само беси договорили , да ме сновиђе
њем плаше . (погледа на Љубивоја ) Та
си - благи Боже Љубив ... (изумре

му реч )
Љу
 129

Љубив : Ја ево престајем суду

швоме , смрша се и дојако плашијо на
сам , ако баш нећеш да у овим дјелу ,
десницу Божију признаш .
Самуило . (у себи ) Ово је оно и
сто лице , што ме је у оном сну од
пропасти избавило .
Љубив Из чисте љубови краљу
моме , на срећу сам пошао за њим , мач
је одсудијо , коме је од ова два супар
ника царска твоја кћи суђена била .
Мара . (Косари мио) Тонле наше
молитве пробиле су у Божије дворе .

ПОЗОРИЈЕ XV.

Пређашњи и Звонимир .

Звоним : ( задуван дође ) Овде су

скупа сви , згодно место и време за
исповест истино кајућег се грешника .
( клекне пред Самуила ). Од Бога мило
сши просим од шебе искаши немогу .
Самуило . Ти Звонимире , пусти
ше ме људи , да к себи дођем .
Звоним : Грози се каква си чудо
вишта око себе имао . Чујем , да је
Асен давно заслужену смрш примијо
поишим , да Богом послана освещишеља
Од
 130

од швог гњева спасем . Он је бијо кр

вожедна звер , кои се мршвачким ше
лом ранијо , а сузама бедни људи пои-
jo , тебе самог побожијем и верносћу
варао , а ја са му , као један алаш слу
жијо .
Самуило . Јеси л' при свести Зво
нимире , устај дођи к себи .
Звоним : Пусшиме овако у прау
лежащи , да могу у црну би земљу про
пао .Чистој свести доћи и нежелим ,
онда тек страшна пучина предамном
зија , шамо пузеће гадно зверење на ме .
не чељусми отвара . Ал щшо повто
равам моје тужбе , које би требало , да
у себи затворене држим , да се с шим
више мучим. Ево ши моја чиста ис
повест : лепо је твоје намерење било
састави ши двоје које је небо једно
другом определило , тако би и срећу
свог сопственог детета основао , шако
би и сина задобијо , кои се један шпек у
Ал
овим подсуначним свету налази .
Асен , кога си из нашша себи до раме
на подигао , зачне грешну страст кће
ри швојој , и он намисли , да шај сајуз
разкине ..

Ca
 131

Самуило. О ја погађам све што

ћеш даље рећи , шо је мени онај сан
значијо , о Владимире ! (на војнике ) О
шворајше враша дубокој шавници , изве
дише Владимира , изведите Страшими
ра на поље . Како ћу ја грешни поред
њи сташи . ( војници оду )
!
Коса ра. Слашки оче ! он нам сви
ма прашта .
Самуило . ( пригрлије ) И ша ми
кћери прашташ , и ја би се сад у саму
милост претворијо .
Звоним : Слушај ме моју испо
вести даље , ја је морам свешу казами ;
јер ја сам знао , да Асен све је к већем
и већем шежијо , њему се напослешку
сам швој преспо мали чинијо , подку
пимо Страшимирова нећака , кои је све
уз њега ишао , ще он лажну књигу из
несе као да се Владимир са Страшими
ром договара , како би Самуила , кад
се већ једанпуш зешом његовим назове
лако с пресшола збацијо ; човека је ла
ко омануши , ши светли краљу уђеш у
ше замке , шако онај добродјешелни сша
рац падне , пријатељство се с Влади
миром разкине , и рам се Србији обја
ви . - Спомињући ово пуца ми од ту
re
 132

ге срце моје ,ал ја ћу даље настави

1
ши , јер још крај није : шим својим
предпријашијама богатство му je mpe
бало , защо почне цркве арами , народ
глобиши и сваког без разлике , кои се
шек мом супрошити шео у дубоке ба
цао шавнице , ено врве мавнице од не
срећни људи . - Најпосле народ избе
ре као посланика свога најчеснијег овог
града Грађанина Радована и пошље ше
би по њему молбе своје , ал Асен , кои е
непрестано око тебе као сен бијо , до
зна проба
И сирома Радован падне као
жертва свог народољубија .
Самуило . О јађу мом сну ноћи
수
одкидати , да се народу покој и маши
на поврами .
Звоним : Чина и мири се с чове
чесшвом , ал мене сузе и плач на све
"
стране гоне. — Сад чини самком , као
с другим преступником , баца ме у ду
боку шавницу ил ме смрти предај ,
ах ! кад не би смрт грешнику тако
IE
мешка била .
Косара , проспи му оче , овај дан ,
нек је дан сваке милосши швоје .
IN
Самуило . Усшаји живи даље
слободан , дужим животом поправи сво
је погрешке .
 133

Звоним : Сузом ши овом благо

дарим , на твојој милости , у мени ће
свет пример имаши кајућег се грешни
Ка . Ево већ почињем , ја нећу да бу

дем сведок овог позорија , кои рајску

засладу човекољубивој души даје . (оде )
1
ПОЗОРИЈЕ XVI.

Пређашњи , Владимир и Страшимир .

Самуило. Оћеш лими опросшиша

Владимире ? Ако ще смем сином звати ,
оди ,опрости ми ( разшири руке )
Владим : ( дође му у ~ наручија )
Шта је мени слађе , нег простити ; ја
моје пашње сматрам као , од Бога по
слане , да ми моју јачину у несрећи
искусе , од мене ми просто .
Самуило. Ја се боим , да на швом 2%
лицу какав мpar жалости непримешим ,
ја се кајем , що Бог види .
Владим ( смотри Љубивоја ) 0
мој Љубивоје ( загрлесе ) Ти си замном 14
пошао , ти си швоЈ живош за моју сре
ћу полагао .
Љубов : Па сам једно побожно дје
ло учинијо и скинуо једнога злочинца
са свеша. Саћемо срећни срећну види
ши Србију .
 134

Владим : Кад ова света свеза ср

ца веже , чисшим пријатељством скоп
ча ,онда је сирома богаш ко и краљ а
без њеје краљ шшо и сирома . ( молећи
погледи Самуила ) О Самуило !
Самуило . Ево ши моја рука ,
шном ши обричем трајуће моје прија
тељство , Бог нек ми суди , ако б
речи погазијо . Ал да се с душом мог
Пешрислава помирим , ваља и да се сро
димо. ( узме Косару за руку ) Ево ши
је дајем шшо ми је давно обречена и ко
ја ли је суђена .
Владим : Ти ми троструко вра
ћаш , и ја ћу још швој дужник оспати .
Слашка моја Косаро !
Косара. Срце је моје препуно ,
ал ши ћеш умеши чамаши , шта у ње
му написано стои .
Самуило . Код тебе Страшими
ре изговори ће ме слабост моја , буди ми
опеш , Кои си ми бијо , чувај ме , да
не поклазнем .
Страш : Тебије и мом отечеству
мој живот свагда посвећен бијо , ја се
радуем , кад вам опет служити могу.
Самуило . Дакле главном да иде
мо концу . Ти Владимире поред кћери
моје имаш Драч град у мираз са свом
 135

околином , за спомен овог догађаја да

сазидамо манастир један , нек се препо
веда од колена на колено . Весеље нек

се чини по мом краљевству и недељу

дана , па после идите децо, срећно
двору своме.
( Владимир узме Косару једном ру
ком , а другу мене на прсе , Ко
сара Мару
Mapy ,
, Самуило дигне очи небу ,
мете једну руку на Владимирову гла
By , а другу на Косарину ) Прими
вишњи самосаздатељу , молитву раз
жаљеног мог срца , благослови њи и че
да њина ; да и ја шњима срећан будем .
 ( 0 ) .

ИМЕНА ГГ. ПРЕНУМЕРАНТА .

АДА.

( Послани од Г. Георгија Груића )

Чесшњејш . Г. Василије Поповић парох. 1

- Аврам Павловић
— Димитрије Младено
вић , пар . Падејски
Стефан Гличиновић ,
пар . Пивнички.
Благород . Г.Александер Дудварски ,
Комесар
Г. Георгије Груић трговац.
- Григорије Гачпаровић учитељ.
Гос
 ( 0 )
1
· Господична
Катица Дудвар ски
Г. Јован Радни ученик . ·

9.

Буди М.

Благор , и Високоуч . Г. Јован Берић , СС.

ХХ . философије Доктор , ак
шуариј код управитсљства
Србски , Влашки и Грчки !
школа и проч . • • 1..
Паво Коик , адвокап .
Г. Василије Суботић , књиговезац

БЕЛОВ AP.

Г. Стефан Милашиновић трговац . 1..

— Паво Ружичић шргов .
- Никола Трифић Калфа шргов .

3.

7 ТРАД
 ( 0 )

ГРАД ИВАнић .

Г. Ђорђе Теодоровић KK . Galzver[dleifer 1.

- Јован Сукнаић тргов .
Лазар Раик Лебцелмер

3:

ДАЉ .

( на сваку Србску књигу )

Благород. Г. Младен Страшимировић

од Кулпина 1.
Теодор Миланковић сл .
Домин. Даљс. Каси.
Никола Живковић , "слав .
Домин . Даљс . Ишдан .

. 3.

ило К.

(Од Високоуч . Г. С. Младеновића у

читеља Пештанс . )

Високоуч . Г. Андрија Лукић учитељ . 1.

Г.
 ( 0 )

Г. Константин Марковић тргов . и

школски надзирашељ . •

2.

И Р И г.

( Послани од Високоуч . Г. Димитрија

Неофитовића )

Благор . Г. Димитрије от Рогулић . Сл .

Варм . Сремск . Вицефишкал . 1.
Г. Михаил Поповић трговац .
G Теодор Мићашевић Земљедјелац .
- Паво Кошушић Сурсабовски Калфа.
Милош Радојчић нормалиста
Стефан и Ђорђе Неофитовић

6.

К ИШ Ф
Ф АЛ
Алу .

Чести . Г. Григорије Бошњак парох.

КРАГУЈЕВАЦ .

Његово Високородије . Господар Милан

7* Бег
 ( 0 )

Бег Обреновић син веплот

Књаза од Сербије
1.
Милоша Обреновића..
Негово Вис. Г. Михаил Обреновић
син свеплог Књаза
Високородна Господичка Савка Обрено
вића ћи свешлог Књаза 1.

3.

ЛЕМ Б Е Р Г.

Г. Евто Густа прговац .

мохол .

Благор . Г. Паво Берић Адвокат .

НОВА ГРАДИШКА .

( Послани од Г. Атанасије Раилића )

Високоблагород . Г. Станислав от Шу
марски Капешан . · 1.
-- Филип Мијачевић Ка
дешан
Ви
 ( 0 )

Високоблагор . Г. Георгије Ратковић Ка

деман .. 1.

Благород . Г. Самор Оберлајшна: п

Господична Анђелина Мандровић рођ.
Ранлић љубиш . наука
Г. Јован Трифић тргов . член слобод .
Комун . Костајнич ·
Василије Митровић Ковач .
Атанасије Раилић прговац

8.

нови сАД .

Господар Ђорђе Кирјаковић трговац .

O
о CEK.

( Послани од Високоуч. Г. 1. Ханковића )

Честњ . Г. Атанасије Спаић парох · 1.

Благород . Г. Петар Јоановић , Вел . Но
тар и Плем. Вировим . Вари .
Accec.
Стефан Булаћ Фишкал и
Плем. Виров. Варм. Асеес .
Василије Атанасијевић
Медицине Доктор и Фнсикус
1
Бла
 ( 0 )

Благор. Гоен . Петар Вировац Адвокат

- Стефан Недељковић Адво
кам и Списатељ Србски
G Василије Аргировић Канцел .
Благопочтенор . Г. Антоније Тајчевић ,
избрани грађанин и Велико
купац и за синовца Јоцу 2.
‫י‬
Благород. Господична Емилија от Јур
ковић ·
Господична Софија Тадић
Г. Јован Кнежевић тргов. и член Ма
мице Србске • •
Високоуч . Г. Јован Јанковић професор

13.

ПАЛАНКА СТАРА,

( Послани од Г. Василија Хаџића )

Чесши . Г. Димитрије Поповић , парох 1.

1 - •
Марко Доић
Г. ВасилијеХаџић шргов . и локални
Директор vo ·
Марко Ивановић трговац
donatge Косма Наумковић за сина Аду
Јован Стојаковић спаине . Дијури .
Теодор Пешић тргов .
 ( 0 )

Г. Гаврило Стојаковић иргов . за сина

Јоцу · 1.
Г. Ђорђе Милановић Лепцелшер за сина
Константина
Ђорђе Пуљевић 1. клас . Дјето на
ставник

10.

ПЕТРОВО СЕЛО.

Високоуч . Г. Арон Крестић Теолог

II
П Е ШТА

Благород . Г. Јоан Виловски СС . XX. и

Философ. Доктор ; Адвок. мар . 1.
В. Црначки списател србски --
Ђорђе Димитријевић маџ.
Права Доктор и јурам .
Лазар Лазаревић јурат
Јован Раић землемер.
Димитрије Темишвари
Аврам Бранковић јурам и
списатељ Србски • .

Петар Нешковић јураш.

Андрија Закарић папвар .
Јосиф Ненадовић I јуриста
Благ.
 ( 0 ) 1

Благ . Г. Александер Георгијевић јур . 1.

Димитрије Николић •
Теодор Розмировић
Стефан Раик . •
Марко Милинковић II. год . јур.
Паво Стојановић •
Димитрије Неофитовић II .
год. мед . слуш .
Стефан Гершић ·
Александер Будимировић
Јаков ужаревић
Антоније Недељковић І. год .
мед . слуш .
Ђорђе Лазаревић
Димитрије Милаковић I. год .
Фил . слуш .
◄ Дамјан Каулици t
Високоуч . Г. Јован С.Младеновић , учи
мељ Пешшанс. • • 3.
Г. Никола Стојановић тргов . и мани
пулант Матице Србске • 1.

1. Гаврило Бозитовац трговац . ·

Благородна Госпожа Екатерина и Го
сподична Јоанна Радонић из
НовогСада · •

Г. Анђелко Палашов , Бугарин , трговац

из Велеса у Мацедонији , ве

An
 (
( 0
0 )
)

лики љубитељ књижества и

славе нације своје •

31.

РЈЕКА ( Fiume )

Благород . Г. Димитрије Арсенијев Зора

код краљев . Губерн . Акцес . и
син његов Ђорђе

2.

С Е ГЕ ДИН.

г. Стефан Савић избран . грађ . и шргов . 10.

ТРПИ Њ А.

Г. Илија Миловук 1.
Т. Јован Миловук
Василије Миловук

3.

ШАБА Ц.

Високородни Господар Јефрем Обреновић,

главни Кнез наије Шабачке ,
 ( 0.
( 0 )

Ваљевске и Београдске . . • 10.

Благор . Г. Лазар Зубан Секретар Његов .
Висок. Г. Јефрема Обреновића . 1

11.

Б у Р.

Високоблаг . Г. Јован Пачик , први Ка

пешан Коњички и списатељ .
Србски .

ЦРНА Г О Р А.

Високоуч . Г. Симо Милутиновић Сарај

лија Списашељ србски .

By K O B A Р.

Г. Димитрија Поповић прг .

GREY Гавро Степанац
Васо Марковић
G Паво Адамовић лебдел .
Госпожа Марија Михаиловић
Господична Кристина Гавриловић
Iулиана Стаић

7.

КЊИ .
 КЊИЖЕВНЕ ВЈЕС Т И

У Трговини Іосифа Миловука у Пешта

.
налазесе сљедујуће књиге , образи ,
и још неке лепе , и полезне на
бакару сечене ствари ; одсад за ве
he разпространење по овои Цени у

Сребру :

Књиге

Благи обичаи Досишеа Обрадовића 20 х.

Карактеристика свију народа • 20
Возбужденије Кнеза Милоша 4 CURR

Зорица с образом ---

12

Ђорђа Кастријота житије без обра

за • 20
Имеслов ( с наши и латински сло

ви , у ком су 3166 различни

Славенска Мушки имена на

ведени ) -
24
Ma
 ( 0 )

Милош Обилић , Трагедија · 20 х .

Serbische Hochzeits - Lieder · 12 -

--
Владимир и Косара с образом 56
12 -
Зачатије Машице Србске
Може се још и по дикоја од сами Спи
сатеља издана книга добини .

Образи

Марка Краљевића . • 18 х.

Ђорђе Кастријоме , Скендербега 18 -

Цара Душана (Силног ) · 20 ---

Кнеза Лазара 4. 24

Павла Кнеза Бранковића (Kinés Pál ) 20

Доситеја Обрадовића . · 20

Реље Омућевића (Бошњанина , Кри

лашог ) . 20 .―

Од сад ће сваког вашара по један образ

овим подобан изићи , у Августу
ће биша гошов образ Милоша Оби
лића , а у Нојемврију Јована Раића .

Ордени

Орден Св . Александра Невског

• 16.х.
с основанија написом
 ( 0 )

Орден Св . Екатерине с основа

нија описом • · 14 х .
Орден Св. Апостола Андреа с

основанија описом 20 --

Изглед ( Проспект ) ТврдињеКрон

шлоша , с основанија , и ва

жностћу његовог описом • 20

План Пешербурга с најзнашнији

зданија и други предмјеша ис

мог града означењем • 20 .-

Земљеобразија ( Landfarten )

Земљеобразије Целог Руског Цар

сипва с 36 најзнаменитијиГрбо
ва ( 23аррен ) с њиови надпи
си , на два шабака 20 S

Земљеобразије , Немецке , Холанд

ске , Данске , Пољске , часш
Шведске Англеске и Францу

ске , они земаља , кроз који

je Велика Петар пушово 2 с

образом његовим , на једном

табаку • • 14
.8 3e
 ( . )

Земљеобразије они предјела , гди је

Петар Валики онај знамени
ши рамп с Шведским Краљем
Карлом XII водио : с једним
образом паденија Полшаве . и
оног времена 1. Табак . 14-

Земљеобразије мале Тамарске и

Крапне мале Pyccie . 12 C

Земљеобразије Сармаціе , Европеј

ске , и Азиатске , к Историји
Раићевој 8

Земљеобразије , Паноније , Мисије ,

Дакије , и Илирика , к Исто
• · 8
рији Раићевој

60 различни мали образа за децу с под

иноми . 6 х . WW

x23
Кере
Österreichische Nationalbibliothek

+Z184674805