ПЛАЧ МАЈКЕ БОЖИЈЕ О, Превечни Боже и Творче свих твари,

(На повечерју Великог Петка, глас Господе!

Како трпиш смрт на Крсту –
6.)
Пречиста плачући говораше.
Слава Теби, Боже наш, слава Теби!
Песма 1. Дјева Неискусобрачна плачући
Припев: Слава Теби, Боже наш, слава Завапи честитом Јосифу:
Теби! Похитај к Пилату и измоли од њега
Када Дјева Пречиста угледа,
Са Крста тело твога Учитеља.
На Крсту распетог Сина и Господа,
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.
Ридајући вапијаше горко,
Видевши Пречисту како сузе лије горке
И са другим женама плачући говораше:
Збуни се Јосиф праведни,
Слава Теби, Боже наш, слава Теби!
И плачући приступи Пилату,
Чедо Моје Мило и Љубљено,
Дај ми тело Бога мојега -Вапијаше са сузама!
Кад Те видим на Крсту распетог,
И сада и увек и у векове векова. Амин.
Срце Моје смртно рањено је,
Када Те видим рањеног и без славе,
Али Ме Ти утеши, Слушкињу Твоју.
На Крсту обнажена
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.
Материнско срце Моје кида се од бола –
Својом вољом Сине и Творче Мој,
Кроз плач Дјева проговараше.
Ти на Крсту подносиш смрт љуту,
Говораше Дјева стојећи под Крстом
Песма 5.
Са љубљеним Христовим учеником.
Слава Теби, Боже наш, слава Теби!
И сада и увек и у векове векова. Амин.
Јецајући и ридајући, и дивећи се,
Лишена Сам Наде Моје, радости и весеља,
Јосиф заједно са Никодимом,
Лишена Сам Сина Мога и Господа,
Скиде и целива Твоје пречисто Тело,
Тешко Мени болнога срца,
И као Бога Те са сузама опојаше.
Пречиста плачући говораше.
Слава Теби, Боже наш, слава Теби!
Примивши тело Твоје у наручје,
Песма 3.
Мати Твоја Неискусобрачна
Слава Теби, Боже наш, слава Теби!
Плачући Те мољаше, Господе,
Бојећи се опаких Јудеја,
И кроз сузе горке Она Те љубљаше.
Симон Петар се сакрио,
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.
И сви ученици Твоји побегоше,
Ти си био једина Ми Нада и Живот,
Остављајући Тебе, Христе -
Владико, Сине Мој и Боже,
Дјева ридајући говораше.
Једина Светлости очију Робиње Твоје,
Слава Теби, Боже наш, слава Теби!
А сада Сам остала без Тебе,
Када Сам Те величанствено и чудесно
Чедо Моје Слатко и Љубљено.
родила, Више од свих матера Сам била
И сада и увек и у векове векова. Амин.
узвеличана, Али сада, авај Мени, видећи Те
Пречиста горко ридајући говораше:
на Крсту, Утроба Моја гори од жалости.
Бол и жалост и уздисање Ме задесише
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.
Тешко Мени Чедо Моје љубљено,
И сада бих Те на ове Моје руке примила,
Кад Те видим нага и усамљена,
Као што Сам Те некада на њима као Дете
И погребним мирисима помазана.
носила,
Али, тешко Мени, говораше Пречиста,
Песма 6.
Нема никога да Ми Те скине са Крста.
Слава Теби, Боже наш, слава Теби!
И сада и увек и у векове векова. Амин.
Тебе Који си мртве васкрсавао,
Гле, Светлост Моја Слатка,
И Који све држиш у Својој руци,
Нада и Живот Мој Благи,
Човекољупче
Бог Мој, на Крсту умре -
Сада гледам како мртав лежиш.
Болна душом, Дјева јецајући говораше.
И Ја, Која Сам у срце љуто рањена,
Хтела бих са Тобом умрети,
Песма 4.
Јер Те не могу мртвога гледати -
Слава Теби, Боже наш, слава Теби!
Пречиста тужна говораше.
О, Незалазно Сунце Моје,
Слава Теби, Боже наш, слава Теби!
 Удивљена Сам када Те видим,
Преблаги и Премилостиви Боже,
Иако си без славе и даха, и без живота,
О, тешко Мени, што Те таквог гледам,
Сине и Боже мој, и када Те плачући,
Држим мртва на крилу Своме,
Иако се томе нисам надала.
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.
Зар ни једну реч нећеш рећи
Слушкињи Својој, Слове Божији!
Зар се нећеш смиловати, Владико,
Оној Која Те је родила - говораше Пречиста,
Ридајући и плачући љубљаше тело Господа
Својега.
И сада и увек и у векове векова. Амин.
Помишљам, Владико, како више нећу,
Чути Твога слаткога гласа,
Нити гледати доброту лица Твога,
Као пре, Ја, Слушкиња Твоја,
Јер се изгуби од очију Мојих, Сине Мој.
Песма 7.
Слава Теби, Боже наш, слава Теби!
Где је Сине Мој и Боже,
Она древна благовест,
Коју ми Гаврило говораше,
Када Те као Цара и Сина Божијег називаше,
А каквог Те сада видим, Светлости Моја
слатка,
Као нагог и изранављеног мртваца.
Слава Теби, Боже наш, слава Теби!
Избави Ме од рана Мојих сада,
И поведи Ме с Тобом Сине Мој и Боже,
Да и Ја сиђем с Тобом у ад, Владико,
Не остави Ме Саму, више не желим да
живим,
Кад не могу да гледам Тебе, слатку Моју
Светлост.
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.
Непорочна ридаше горко са женама
мироносицама,
И видећи како Христа носе говораше:
Тешко Мени, што Ја видех,
Камо идеш, Сине Мој,
А Мене саму остављаш.
И сада и увек и у векове векова. Амин.
Болом сломљена Непорочна,
Ридајући мироносицама говораше:
Ридајте и плачите са Мном горко,
Јер гле, Светлост Моја Слатка,
И Учитељ ваш гробу се предаје.
Песма 8.
Слава Теби, Боже наш, слава Теби!
Видећи Дјеву како плаче,
Јосиф се ражалости и завапи горко:
Како ћу Те, о Боже мој, ја, слуга, сада
сахранити,
И каквом плаштаницом обвити Тело Твоје.
Слава Теби, Боже наш, слава Теби!
Божански лик Твој чудесни
Превазилази наш ум, Господе,
Који одржаваш сву твар у постојању,
Зато Те Јосиф и Никодим са страхом,
Као мртвог на рукама носе да Те погребу.
Благословим Оца и Сина и Светога Духа
Бога.
Не могу да разумем ову чудну и преславну
тајну,
Вапијаше Дјева Сину и Господу:
Како полажу у ништавни гроб, Тебе,
Који заповешћу Својом мртве подижеш.
И сада и увек и у векове векова. Амин.
Нећу од гроба Твога устати, Чедо Моје,
Ни сузе престати да лијем,
Ја, Слушкиња Твоја, док не умрем,
Јер не могу да будем без Тебе, Сине Мој.
Песма 9.
Слава Теби, Боже наш, слава Теби!
Ја нећу бити више никада радосна,
Плачући говораше Свенепорочна:
Јер Светлост моја и Радост Моја у гроб зађе,
Али Те нећу Самог оставити,
Овде ћу умрети и поред Тебе бити
сахрањена.
Слава Теби, Боже наш, слава Теби!
Исцели сада ране душе Моје, Чедо Моје,
Пресвета вапијаше плачући:
Васкрсни и ублажи Моју бол и тугу,
Јер Ти можеш, Владико учинити све што
хоћеш,
Као што си и погребен Својом вољом.
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.
О, како се сакри од Тебе бездно милости,
Пресветој као тајну изрече Господ:
Тебе као Матер Моју желим да спасем,
И за спас људи Ја Сам умро,
Али ћу и васкрснути,
И Тебе ћу узвеличати као Бог
Више од Неба и Земље.
И сада и увек и у векове векова. Амин.
Појем милосрђе Твоје, Човекољупче,
И поклањам се богатству милости Твоје,
Владико:
Желећи да спасеш род људски,
Смрт си претрпео, рече Пречиста:
Али помилуј све нас Спасе, Твојим
Васкрсењем.