Snegovi su umnozili pokrivace na brdima.

Borovi stoje gordo, nepobitno

prkosne lepote,
cak i pod teskim snegom. POdsecaju na sredovecnog oficira sa ostarele fotografije
koju jedu staracke
zute pege. Na njoj je oficir srednjih godina, dobrog drzanja, iz kojeg izbija
utisak pucanja od
zdravlja i dobre genetike. Njegovo postojanje je ukradeno vremenu u porodicnoj
atmosferi decembra,
dok je sa zenom i cerkama setao. Na njemu je bio oficirski sinjel, tezak i masivan.
Prekrivao je
njegovo jako telo koje je ispunjavalo sinjel i davalo mu oblik i cvrstinu. Koliko
odeca govori o
coveku, toliko i covek daje odeci na vaznosti. Tako su i borovi stajali natrpani
snegom, koji
nije izgledao kao da zadaje neku tesku muku. Grane nisu bile okostale kao na
sezonskom drvecu,
debla im nisu bila iskrivljena i krhka. Nisu bila podlozna mucnom truljenju i
starackom krivljenju,
kao mnoga druga stabla. Borovi su stajali stameno do kraja. Kao i drugi cetinari,
kada bi im dosao
cas, susili su se na brzinu i od njih nista ne bi ostalo, osim senke onoga sto je
bio. Smrt borova
i jeste podsecao na casnu oficirsku smrt. Ili harikiri samuraja, koji vise nije
mogao da sluzi
onome za sta je dao citav svoj zivot.
Brda se krive i preskacu jedno drugo. Iznad borova je prostor praznine, sve
do drugog sumarka
gde borovi zauzimaju svoje polozaje. U prostoru praznine je kamen i izgorela trava.
Leti, dok je
suncano i temepratura stize do visokog podeoka, brda se zute kao slama. Kao da su
posuta nekim zutilom
lepota, pa se na njih izlila nejasna i nedefinisana lepota. Ispod nje viri kamen,
kamicci i stenje.
Golet kao i svaka druga. Ispod brda i sa njegove bocne strane se prostire suma,
rasparcana na
zabrane.
Nekada, zabezeknut tisinom noci i ludilom jutra, zamisljam travu, kamenje i
zemlju, kako
se hlade pod snegom. Posle leta i kise, koja spira sedimente i kvasi letnju zegu,
kad padne sneg,
da li i trava, kamenje i zemlja predahnu od vrucine? Da li imaju isti onaj osecaj
kao i covek
posle sati provedenih na popodnevnom suncu, kada udje u hladovinu zidova soba ili
se potopi u
brzu, seosku reku? Osecaj kada leto zamice, i u kasnom prolecu nasluti sneg i zimu.
Da li zemlja
oseca bar toliko ljudske lepote?