Та glasovna promena vrši se prilikom promene oblika reči i

prilikom građenja izvedenih reči. Jotovanje nastaje dvojako:

1. kada se nenepčani suglasnik nađe ispred glasa j, tada se
oba slivaju u nov određeni prednjonepčani suglasnik, npr.:
• c + j = č (nicati - nic-je - niče)
• d + j = đ (mlad - mlad-ji - mlađi)
• g + j = ž (sneg - sneg-jni - snežni)
• h + j = š (mahati - mah-jem - mašem)
• k + j = č (jak - jak-ji - jači)
• I + j = Ij (dalek - dal-ji - dalji)
• n + j = nj (grana - gran-je - granje)
• s + j = š (pisati - pis-jem - plšem)
• t + j = ć (prut - prut-je - pruće)
• z + j = ž (brz - brz-ji - brži)
2. kada se glas j nađe neposredno iza usnenih suglasnika
(b, m, p, v), tada se menja samo j u Ij, dok suglasnici ostaju
neizmenjeni. U skupovima suglasnika bj, mj, pj I vj
naknadno se dodaje epentetsko I da bi se izvršilo jotovanje,
npr.:
• b + j = blj (debeo - deb-l-ji - deblji)
• m + j = mlj (grm - grm-l-je - grmlje)
• p + j = plj (snop - snop-l-je - snoplje)
• v + j = vlj (suv - suv-l-ji - suvlji)