ЈОХАН ХАЈНРИХ ПЕСТАЛОЦИ И ЊЕГОВ ЗНАЧАЈ ЗА ПЕДАГОГИЈУ

Значење Песталоција за развој педагогије је велико, био је теоретичар и практичар. Пуних 50

година бавио се педагошком активношћу. За сваког педагога Песталоци је пример велике енергије
и упорности, ватрене љубави према деци и васпитању. У практичном педагошком раду пратили су
га и неуспеси због немаштине и другога, али ипак није посустајао и са заносом је настављао рад.
Био је педагог демократ; себи је поставио циљ – помоћи народу, али према условима свога
времена није увек налазио правилних путева за побољшање живота радног народа и сељаштва.
Знатно је утицао и на побољшање рада у основним школама и допринео је остваривању наставе
која ће васпитавати и умно и морално.

Пропагирао је идеју повезивања прозводног рада с наставом (иако без јаче унутрашње везе). Био
је после Коменског најзначајнији дидактичар који је унапредио наставу и поједине методике.
Одредио је садржај образовања у народној школи много шире него што се то постављало пре
њега, у наставне предмете увео је матерњи језик, аритметику с почецима практичне геометрије,
природопис, географију, историју, цртање и певање. Тражио је да се учитељи у свом раду
придржавају дечијих психичких способности, које требају добро познавати. Велико је значење
придавао и развијању самосталности деце.

Песталоци је много утицао на развитак педагогије, а посебно појединих методика. Касније су се

многи педагози користили појединим поставкама Песталоцијеве педагогије и унапредивали је.
Фребел је полазио од његових погледа на васпитање и саморазвитак активности код детета.
Херберт се заносио у почетку своје педагошке активности Песталоцијевим погледима. Дистервег
се корстио начелом самоактивности. Многи методи чари су полазили од Песталоцијевих погледа.

Као што се може закључити, Песталоци се као педагог формирао под утицајем буржоаског
демократског покрета и горуће социјалне проблематике, са уверењем да се постојеће стање у
друштву може мењати школском организацијом и организованим васпитнообразовним радом у
школи. Велики демократа је, међутим био спутан тешким приликама, тада још заостале своје
домовине.

Након Коменског био је најодушевљенији поборник основне школе. Одредио је садржај

образовања у народној школи много шире него што се, пре њега, могао наћи у школи увео је
наставу на матерњем језику и конкретне наставне предмете.

Што се тиче односа наставника и ученика, Песталоци је био и остао пример потпуног самопрегора
и дубоке, а не скривене љубави према деци. Сво своје слободно време проводио је са децом, са
њима је делио радости и туге, саосећао са њима... Волео је децу и деца су волела њега, те су се
генерације народних учитеља васпитавале под утицајем овог примера.

Коначно, Песталоци је обогатио наставне програме, проширио наставне садржаје, у центар пажње
у свог васпитног циља ставио је умно васпитање, наставу је темељио на психологији (велики значај
је придавао разуму и ублажио је разлике у појединим равојним периодима), те с правом можемо
рећи да је дао значајан допринос развоју учења.