ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

НОВИ САД
Одсек: Заштита
Студијски програм: Заштита од пожара
Предмет: Опасне хемикалије

СЕМИНАРСКИ РАД
Тема: Санирање акцидената са АКРОЛЕИНОМ

Студент, број индекса: Ментор:

Сања Матић ЗП 18/12 проф. др Драган Карабасил
Нови Сад, новембар 2013.
 Висока Техничка Школа Струковних Студија у Новом Саду

Tоксично угрожавање простора са акролеином

Абстракт:

У овом раду се обрађује токсиколошки утицај акролеина на животну средину као и

симулација хемијских акцидената у транспорту. Описане су карактеристике акролеина као и два
симулациона сценрија. Симулација се ради у програму који се назива „Aloha”. Поред тога, описан
је и мониторинг акцидента и уређаји који се у мониторингу користе

Кључне речи:

Акролеин, симулација акцидената у програму „Aloha”, мониторинг удеса са акролеином.

Toxic threat area with acrolein

Abstract:

This paper deals with the toxicological impact of acrolein on the environment and simulation of
chemical accidents in transport. The characteristics of acrolein and two simulation scenrija. The
simulation is done in a program called "Aloha". In addition, described the accident monitoring and
equipment to be used in monitoring

Keywords:

Acrolein, a simulation of accidents in the "Aloha", monitoring accident with acrolein

Сања Матић ЗП 18/12 1

 Висока Техничка Школа Струковних Студија у Новом Саду

1. Садржај
2. УВОД.......................................................................................................................................................3
2.1.Акролеин..................................................................................................................................4
2.1.1.Својства акролеина...............................................................................................................6
2.1.2. Запаљивост и експлозивност акролеина...........................................................................7
2.1.3. Складиштење акролеина.....................................................................................................7
2.1.4. Ризици по здравље..............................................................................................................8
3. НАЧИН ПРИКУПЉАЊА ПОДАТАКА......................................................................................................8
4. СИМУЛАЦИЈА УДЕСА У КМПИЈУТЕРСКОМ ПРОГРАМУ „Алоха“.......................................................9
4.1. Сценарио удеса са акролеином на -8°С..........................................................................................10
4.1.1. Подешавање времена, локације и околине акцидента.................................................10
4.1.2. Унос података о хемикалији и одабир хемикалије.........................................................13
4.1.3. Подешавање метеоролошких параметара......................................................................13
4.1.4. Подешавање димензија и хаварије цистерне.................................................................14
4.1.5. Текстуални опис симулације.............................................................................................17
4.1.6. Дијаграм угрожавања........................................................................................................18
4.1.7. Снага извора у току времена.............................................................................................18
4.1.8. Концентрација стибина у мерној тачки............................................................................19
4.1.9. Приказ угрожавања на карти терена................................................................................20
4.2. Сценарио удеса са акролеином на +20°C.......................................................................................21
4.2.1. Подешавање времена, локације и околине акцидента..................................................21
4.2.2. Унос података о хемикалији и одабир хемикалије.........................................................22
4.2.3. Подешавање метеоролошких параметара......................................................................23
4.2.4. Подешавање димензија и хаварије цистерне.................................................................24
4.2.5. Текстуални опис симулације.............................................................................................26
4.2.6. Дијаграм угрожавања........................................................................................................27
4.2.7. Снага извора у току времена.............................................................................................27
4.2.8. Концентрација стибина у мерној тачки............................................................................28
4.2.9. Приказ угрожавања на карти терена................................................................................28
5. MОНИТОРИНГ АКЦИДЕНТА СА АКРОЛЕИНОМ.................................................................................29
6.ОПРЕМА И УРЕЂАЈИ ЗА РАД СА ОПАСНИМ МАТЕРИЈАМ.................................................................30
6.1.Специјализована возила.......................................................................................................30
6.2. Ватрогасна опрема................................................................................................................32
7.ЗАКЉУЧАК ............................................................................................................................................35
8.ЛИТЕРАТУРА...........................................................................................................................................36

Сања Матић ЗП 18/12 2

 Висока Техничка Школа Струковних Студија у Новом Саду

2. УВОД

Постоји много различитих дефиниција појмова акцидент или удес, које су усвојиле
одређене међународне организације. Једна од могућих дефиниција би била:
“Неконтролисани догађај настао приликом процеса производње, транспорта или
складиштења у којем је дошло до ослобађања одређених количина опасних материја у
ваздух, воду или земљиште и то на различитом територијалном нивоу, што за последицу
може имати угрожавање живота и здравља људи, материјалних добара и последице по
животну средину.”1

Према Директиви Европске заједнице2, акцидент представља појаву велике емисије

пожара или експлозије настале као резултат непланских догађаја у оквиру неке
индустијске активности, која угрожава људе и животну средину, одмах или нако
одређеног времена, у оквиру или ван граница предузећа и то укључујући једну или више
опасних хемикалија.

Нуклеарни. хемијски и биолошки удеси представљају изненадно и неконтролисано

ослобађање опасних и штетних материја у радну и животну средину. Броји хемијски
акциденти у свету показали су да технолоски процеси нису у потпуности сиурни и да се о
проблему хемијских удеса мора повести значајна пажња. Могуће последице хемијских
удеса по живот и здравље људи, квалитет животне средине и материјална и природна
добра су инператив који стручњаци из различитих области увек морају да имају пред
собом. Пожари, експлозије, високи притисак и нагло ослобађање контаминаната
проузрокују велике жртве, повреде, разарања, велику материјалну штету и деградацију
животне средине за дуже време са несагледивим последицама. По неком неписаном
правилу, удеси се најчешће догађају ноћу, изненадно и врло често, у серијама више њих
један за другим. Према подацима светске организације-ОЕЦД, ови удеси се класификују
према броју жртава, али и према материјалној штети. Процењује се да се у свету сваки дан
догоди 30 – 35 хемијских удеса које се по размерама и штетним последицама могу
1
Филиповић Д.: „Геопросторно моделовање ризика у животној средини“, докторска дисертација,
Географски факултет, Универзитет у Београду, Београд 2000.
2
“ Directive 96/82/EC (SEVESO III) Chemical Acciden - Prevention, Preparedness and Response“ преузето са:

http://ec.europa.eu/environment/seveso/index.htm

Сања Матић ЗП 18/12 3

 Висока Техничка Школа Струковних Студија у Новом Саду

сврстати међу веома опасне појаве које прете савременом свету. Важност проблематике је
неспорна и зато је неопходно пратити у којој се фази ствара, како бих се могла
контролисати.

2.1. АКРОЛЕИН

Tечност, врло слабо растворна у води. Добија се оксидацијом толуена помоћу CO2 и
H2SO4. Лако оксидује (већ на ваздуху) и гради бензоеву киселину. са аминима гради Schiff-ove
базе. Особине су му идентичне с особинама алифатских алдехида.

Аклолеин се индустријски припрема оксидацијом Акролеин (C3H4O) је најједностванији

незасићени алдехид. Он је безбојна или жута течност са продорним, непр ијатним и оштрим
мирисом. Мирис горуће масти (како кад се уље за кување загреје док не почне да се дими)
је узроковано разлагањем глицерола горуће масти у акролеин. Акролеин се у индустрији
призводи из пропилена и углавном се користи као биоцид и градивни блок за друга
хемијска једињења, као што је аминокиселина метионин. Такође се користи за контролу
алги у каналима за наводњавање. Акролеин убија микроорганизме и бактерије па се
користи за пречишћавање отпадних вода. У производњи папира користи се за контролу
слузи.

Благом оксидацијом примарних монохидроксилних алкохола добијају се алдехиди,

секундарних кетони, док терцијарни не подлежу благој оксидацији. Алдехиди и кетони су
једињења са карбонилном гупом (R2C = O за кетоне и RCH = O за алдехиде). Алдехиди и
кетони су врло реактивна једињења и подлежу многим реакцијама-оксидацији, редукцији,
адицији, супституцији и полимеризацији (кондензацији).Разлика између алдехида и
кетона најочигледнија је у реакцији оксидације. Кетони се благим средствима не могу
оксидовати, док их јача разарају. Према томе, они су коначни продукти оксидације
секундарних алкохола. Алдехиди делују изразито редуктивно и оксидују до карбоксилних
киселина. Најбољи пример је реакција алдехида са Толсеновим реагенсом (амонијачни
раствор сребро-хидроксида), тзв. реакција сребрног огледала (издваја се елементарно
сребро), која се заиста и користи у производњи огледала. Врло су значајне и реакције с
Фелинговим реагенсом (комплексни бакар се редукује до црвеног бакар(I)оксида у
талогу).Редукцијом алдехида добијају се примарни алкохоли, док се редукција кетона
може извести и у правцу добијања гликола, али и секундарних алкохола. Алдехиди и
кетони су једињења са карбонилном гупом (R2C = O за кетоне и RCH = O за алдехиде).
Алдехиди и кетони су врло реактивна једињења и подлежу многим реакцијама-
оксидацији, редукцији, адицији, супституцији и полимеризацији (кондензацији).Разлика
између алдехида и кетона најочигледнија је у реакцији оксидације. Кетони се благим

Сања Матић ЗП 18/12 4

 Висока Техничка Школа Струковних Студија у Новом Саду

средствима не могу оксидовати, док их јача разарају. Према томе, они су коначни
продукти оксидације секундарних алкохола. Алдехиди делују изразито редуктивно и
оксидују до карбоксилних киселина. Најбољи пример је реакција алдехида са Толсеновим
реагенсом (амонијачни раствор сребро-хидроксида), тзв. реакција сребрног огледала
(издваја се елементарно сребро), која се заиста и користи у производњи огледала. Врло су
значајне и реакције с Фелинговим реагенсом (комплексни бакар се редукује до црвеног
бакар(I)оксида у талогу).Редукцијом алдехида добијају се примарни алкохоли, док се
редукција кетона може извести и у правцу добијања гликола, али и секундарних алкохола

Ароматски алдехиди настају благом оксидацијом ароматских алкохола. То су

једињења код којих карбонилна група непосредно везана за бензеново језгро. Њиховом
оксидациом добијају се ароматске киселине. Најпростији и најважнији ароматски алдехид
је бензалдехид. То је безбојна пропена. Тај процес користи ваздух као извор кисеоника, а
потребни су метални оксиди као хетерогени катализатори.

CH2=CHCH3 + O2 → CH2=CHCHO + H2O

Око 500.000 тона акролеина се произведе на овај начин годишње у Северној

Америци, Европи и Јапану. Додатно, акрилна киселина производи путем транзиетног
формирања акролеина

Сања Матић ЗП 18/12 5

 Висока Техничка Школа Струковних Студија у Новом Саду

2.1.1. СВОЈСТВА АКРОЕЛЕИНA

Општа својства

Назив Акролеин

Акралдехид
Други назив Акрилик алдехид
Етилен алдехид

Молекулска формула C3H4O

Моларна маса 56.06 g/mol

Изглед Безбојна или жута течност непријатног мириса

CAS број 107-02-8

Својства

Густина 0.839 g/mL, течност

Темепература топљења -88 °C

Температура кључања 53 °C
Опасност
Високо токсичан, штетан и опасан за околину.
Главна опасност
Изузетно запаљиве течности и паре.
Табела 1. –особине акролеина3

3
http://sr.wikipedia.org/sr/Akrolein

Сања Матић ЗП 18/12 6

 Висока Техничка Школа Струковних Студија у Новом Саду

2.1.2. ЗАПАЉИВОСТ И ЕКСПЛОЗИВНОСТ АКРОЛЕИНА

Акролеин, када је у питању запаљивост (црвена боја), носи оцену 3 према
мерилима NFPA (Међународне организације за заштиту од пожара – „National Fire
Protection Association“) Што значи да при нормалном притиску и температури акролеин је
супстанца која је лако запаљива.
Када је у питању експлозивност (жута боја) према NFPA мерилима акролеин носи
оцену 3 што значи да може доћи до експлозије, али је потребан јак извор као иницијатор,
мора се загрејати, реагује експлозивно са водом, или деторнира при удару.
По питању здравља (плава боја) према NFPA мерилима акролеин носи оцену 4 што
значи да краткотрајно излагање може проузроковати смрт или трајне повреде.
Бела боја према NFPA мерилима означава посебна упозорења и која може садржати
више симбола којих конкретно у акролеину нема.

Слика . Обележавање акролеина

2.1.3. СКЛАДИШТЕЊЕ АКРОЛЕИНА

Аролеин треба да се чува под инертним гасом, уз додатак инхибитора. Треба да се

држи на хладном, тамном месту даље од животних намирница као и некомпатибилних
материјала. Ph вредност течности треба да буде 5-6 додавањем сирћетне киселине, као и
случају опасности треба имати залиху раствора глацијалне сирћетне киселине (84%),
хидрохинона (8%) и натријум ацетата (8%). Тај раствор мора бити на располагању у
случају да дође до повећања температуре.

Сања Матић ЗП 18/12 7

 Висока Техничка Школа Струковних Студија у Новом Саду

2.1.4. РИЗИЦИ ПО ЗДРАВЉЕ

Акролеин је опасна хемикалија која се сумња да изазива рак у развоју, нервног
система, коже и проблеме са јетром . Акролеин погоршава астму , а дисање висок ниво
акролеина може да изазове паљење носа, грла и очију и могу озбиљно оштетити плућа.
Држава Калифорнија је идентификовала акролеин као један од пет токсичних хемикалија
у ваздуху која може изазвати одојчад и деца бити посебно осетљиве на болести.
Акролеин је изузетно надражујући за плућа и плућну марамицу. У првом
Светстком рату се употребљавао као хемијско оружје, а и дан данас се користи за њихову
израду, јер му није забрањена употреба Конвенцијом о хемијском оружју.

3. НАЧИН ПРИКУПЉАЊА ПОДАТАКА

Након одигравања акцидената очевидци тог догађаја, знају да су у опасности,
одмах обавештавају ватрогасну јединицу позивом на број 193. Након примљеног позива
од очевидаца, ватрогасци одмах дојављују служби хитне помоци и полицији да се догодио
акцидент који може бити опасан по околину. А вартогасна јединица одмах иде на лице
места.

Доласком ватрогасне јединице, ватрогасци под пуном заштитном опремом врше

прпверу о каквој се опасној хемикалији ради, и након утврђивања јављају командном
центру. Ондах се прегледају детаљи акцидента који су лако доступни или очигледни, а то
је о каквој се опасној материји ради, количина опасне материје у резервоару, величина
отвора на цистери из које истиче опасна материја и висина на којој се налази отвор од
земље. Са таблице приколице или у разговору са возачем и прегледом транспортне
документације, сазнају се димензије цистерне, агрегатно стање и температуру материје
транспорта пре почетка акцидента. Такође, ватрогасна екипа региструје прецизну
позицију акцидента. О свим прикупљеним подацима обавештава командни центар.

Након ових корака, прикупљени су подаци:

 Врста материје
 Количина материје
 Агрегатно стање материје
 Температура материје у току транспорта
 Димензије цистерне
 Величина отвора на цистерни
 Висина отвора на цистерни од земље
 Тачна позиција акцидента

Сања Матић ЗП 18/12 8

 Висока Техничка Школа Струковних Студија у Новом Саду

Командни центар контактира са метеоролошким заводом и добија прецизне

информације са најближе метеоролошке станице. У овом разговору морају се прикупити
следећи подаци:

 Температура ваздуха
 Правац верта
 Јачина ветра
 Да ли има падавина
 Влажност ваздуха
 Облачност

Након прикупљања свих података потребно је проверити да ли је материја која се

производи додтупна или подесена у програму за симулацију. Ако није потребно је у
литератури пронаћи и употпунти програм са информацијама о материји.
Након свега тога може се почети са симулацијом. Симулација се ради у програму
„Aloha” који је даље описан, и приказан је начин симулације уз помоћ Пројектног задатка.
Реч је о акциденту са акролеином. Ради се о количини од 51 тоне, а амбијенталан
температура је -8°С и +20°С.

4. Симулација удеса у компјутерском програму „Алоха“

АЛОХА (Ареал Локације опасним атмосферама) је програм дизајниран да
издањима модел за хемијске хитних служби и планера. То може да процени колико
отрован облак може да се разиђу после пуштања хемијске и такође има неколико
сценарија пожара и експлозија.
АЛОХА приказује своју процену као претњу зони, што је област у којој опасност
(као што токсичност, запаљивост, топлотно зрачење, или оштећења надпритисак)
премашио је корисник навео степен забринутости (LOC).
Уз помоћ Алоха, можете да израчунате колико брзо хемикалије беже из резервоара,
локве (на копну и води), и гасовода и предвидети како да брзина ослобађања мења током
времена.
Програм генерише низ специфичних сценарија-излаза, укључујући парцелама зоне
опасности, претњи на одређеним локацијама и графиком снаге извора. Тада можете да
прикажете зоне претња на онај који квари подухват мапама.
АЛОХА вам омогућава моделовати многе сценарије Издање: отрован гас облака,
BLEVEs кључања (течни Проширење Вапор Експлозије), Јер пожари, експлозије облака
паре и базен пожаре. У зависности од издања сценарију, Алоха процењује одговарајућу
врсту опасности.
Као део програмског пакета CAMEO, Алоха беспрекорно ради са пратећег
програма CAMEO хемикалија и онај који квари подухват. Међутим, она може да се
користи као самостални програм.
Према подацима које корисник обезбеђује серијом дијалошких прозора које
поставља програм, корисник уноси податке:
 О месту и времену акцидента
 О метеоролошким подацима у времену акцидента
 О врсти и количини материје у акциденту
 О положају и врсти квара који је довео до акцидента
Сања Матић ЗП 18/12 9
 Висока Техничка Школа Струковних Студија у Новом Саду

На основу унетих параметара, кориснику су на располагању различите врсте

резултата:
 Текстуални опис сценарија
 Јачина извора у току времена
 Дијаграм угрожавања
 Дијаграм угрожавања за дату тачку

4.1. Сценарио удеса са акролеином на -8°С

Дана 12.11.2013. године у 12:30, у Шапцу на мосту преврнула се цистерана која је
превозила 51 тону акролеина у течном стању, а температура је износила -8°С, а влажност
ваздуха је износила 50%, дувао је источни ветар брзним од 5 m/s. Приликом превртања, на
тлу цистерне, на 0,7 m од тла, пјаво се отор пречника 8c/m.

4.1.1. Подешавање времена, локације и околине акцидента

Слика 1. - Подешавање времена акцидента

Сања Матић ЗП 18/12 10

 Висока Техничка Школа Струковних Студија у Новом Саду

Слика 2. - Додавање Шапца у Алоху

Слика 3. - Додавање државе Србије у Алоху

Сања Матић ЗП 18/12 11

 Висока Техничка Школа Струковних Студија у Новом Саду

Слика 4. - Одабир локације

Слика 5. - Одабир окружења акцидента

Сања Матић ЗП 18/12 12

 Висока Техничка Школа Струковних Студија у Новом Саду

4.1.2. Унос података о хемикалији и одабир хемикалије

Слика 6. - Одабир хемикалије

4.1.3. Подешавање метеоролошких параметара

Слика 7. - Подешавање метеоролошких параметара 1

Сања Матић ЗП 18/12 13
 Висока Техничка Школа Струковних Студија у Новом Саду

Слика 8. - Подешавање метеоролошких параметара 2

4.1.4. Подешавање димензија и хаварије цистерне

Слика 9. - Подешавање димензија цистерне

Сања Матић ЗП 18/12 14

 Висока Техничка Школа Струковних Студија у Новом Саду

Слика 10. - Одабир агрегатног стања хемикалије

Слика 11. - Одабир масе садржаја цистерне

Сања Матић ЗП 18/12 15

 Висока Техничка Школа Струковних Студија у Новом Саду

Слика 13. - Подешавање отвора на цистерни

Слика 14. - Подешавање позиције отвора од тла

Сања Матић ЗП 18/12 16

 Висока Техничка Школа Струковних Студија у Новом Саду

4.1.5. Текстуални опис симулације

Слика 15. - Текстуални опис симулацијe

Сања Матић ЗП 18/12 17

 Висока Техничка Школа Струковних Студија у Новом Саду

4.1.6. Дијаграм угрожавања

Слика 16. - Дијаграм зоне опасности

4.1.7. Снага извора у току времена

Сли
ка 17. - Снага извора у току времена

Сања Матић ЗП 18/12 18

 Висока Техничка Школа Струковних Студија у Новом Саду

4.1.8. Концентрација стибина у мерној тачки

Слика18 . - Дијаграма концентрације у датој тачки у односу на место акцидента

Сања Матић ЗП 18/12 19

 Висока Техничка Школа Струковних Студија у Новом Саду

4.1.9. Приказ угрожавања на карти терена

Сл
ика 19. - Унос координата за приказ дијаграма угрожавања на мапи терена

Слика 20. - Приказ дијаграма угрожавања на мапи терена

Сања Матић ЗП 18/12 20

 Висока Техничка Школа Струковних Студија у Новом Саду

4.2. Сценарио удеса са акролеином на +20°C

Дана 30.11.2013. године у12:36, у Шапцу на мосту се преврнула се цистерана која је

превозила 51 тону акролеина у течном стању, а температура је износила 20°С, а влажност ваздуха
је износила 50%, дувао је северозападни ветар брзним од 6 m/s. Приликом превртања, на тлу
цистерне, на 0,90 m од тла, пјаво се отор пречника 8 c/m.

4.2.1. Подешавање времена, локације и околине акцидента

Слика 21. - Подешавање времена акцидента

Слика 22. - Одабир локације

Сања Матић ЗП 18/12 21

 Висока Техничка Школа Струковних Студија у Новом Саду

Слика 23. - Одабир окружења акцидента

4.2.2. Унос података о хемикалији и одабир хемикалије

Слика 24. - Одабир хемикалије

Сања Матић ЗП 18/12 22

 Висока Техничка Школа Струковних Студија у Новом Саду

4.2.3. Подешавање метеоролошких параметара

Слика 25. - Подешавање метеоролошких параметара 1

Слика 26. - Подешавање метеоролошких параметара 2

Сања Матић ЗП 18/12 23

 Висока Техничка Школа Струковних Студија у Новом Саду

4.2.4. Подешавање димензија и хаварије цистерне

Слика 27. - Подешавање димензија цистерне

Слика 28. - Одабир агрегатног стања хемикалије

Сања Матић ЗП 18/12 24
 Висока Техничка Школа Струковних Студија у Новом Саду

Слика 29. - Одабир масе садржаја цистерне

Слика 30. - Подешавање отвора на цистерни

Сања Матић ЗП 18/12 25

 Висока Техничка Школа Струковних Студија у Новом Саду

Слика 31. - Подешавање позиције отвора од тла

4.2.5. Текстуални опис симулације

Слика 32. - Текстуални опис симулације

Сања Матић ЗП 18/12 26

 Висока Техничка Школа Струковних Студија у Новом Саду

4.2.6. Дијаграм угрожавања

Слика 33. - Дијаграм угрожавања

4.2.7. Снага извора у току времена

Слика 34. - Снага извора у току времена

Сања Матић ЗП 18/12 27

 Висока Техничка Школа Струковних Студија у Новом Саду

4.2.8. Концентрација стибина у мерној тачки

Слика 35. - Дијаграма концентрације у датој тачки у односу на место акцидента

4.2.9. Приказ угрожавања на карти терена

Слика 36. - Унос координата за приказ дијаграма угрожавања на мапи терена

Сања Матић ЗП 18/12 28

 Висока Техничка Школа Струковних Студија у Новом Саду

Слика 37. - Приказ дијаграма угрожавања на мапи терена

5. Mониторинг акцидента са акролеином

Када је реч о мониторингу као аналитичком поступку постоје три основна разлога
зашто се ради мониторинг:
1. Да се установи да ли су и колико су прирпда и човек угрожени услед
емисије загађујућих супстанци
2. Ради проверавања да ли се «потенцијални загађивач» придржава
законски дозвољених норми о дозвољеном нивоу загађења
3. Ради обезбеђења релативних података о нивоу загађења који се
потом ставља увид заинтересованима (држави и јавности)
Осим за ове потребе мониторинг податци се могу користити и у друге сврхе све
док су јасни и употребљиви на адекватан начин – да се не злоупотребљавају или погрешно
интерпретирају.
Одговорност за мониторинг је генерално подељена између следећих чинилаца:
1. Органа државе задужених за животну средину

Сања Матић ЗП 18/12 29

 Висока Техничка Школа Струковних Студија у Новом Саду

2. Извођача мониторинга ( овлашћене установе, «потенцијалног загађивача»),

што подразумева стручна лица обучена да раде мониторинг (првенствено
хемичари и физикохемичари)
У пракси органи државе задужени за животну средину препуштају обавезе
извођења мониторинга на «потенцијалне загађиваче» или овлашћену установу, а
задржавају право да врше контролу у односу и на бази важећих прописа. Зато је важно да
се одговорност везана за мониторинг врло јасно дефинише између свих одговорних страна
(министарства, агенције, инспектора, овлашћене установе «потенцијаног загађивача»)
како бих се тачно знало ко шта ради и какве су му обавезе. Одговорне стране су дужне да
за мониториг у потпуности развију систем обезбеђивања квалитета и његову контролу.
Особе које изводе мониторинг удеса морају бити адекватно заштићене од контаминације.
Заштитна средства подразумевају заштитно одело које је отпорно на ефекте и реакције
које може изазвати опасна материја, осим тога, морају имати апарат за дисање.

6. ОРЕМА И УРЕЂАЈИ ЗА РАД СА ОПАСНИМ

МАТЕРИЈАМА

Према врсти, опрему и уређаје можемо поделити на:

 специјална возила,
 заштитну опрему,
 уређаје за детекцију и дозиметрију,
 опрему за заптивање,
 опрему за сакупљање,
 опрему за претакање,
 уређаје и опрему за деконтаминацију

6.1. Специјализована возила

Ватрогасна возила црвене боје опремљена плавим ротационим светлима, и сиренама различитог
тона и интензитета.
Она се деле на:
Комадна која служе за предвођење до места интервенције и опремљена су уређајима за везу и
комуникацију.
Навална служе за превоз већег броја ватрогасаца (до шест) и веће количине опреме за гашење
пожара, а мање количине воде до 4.000 литара
Пратећа то су ауто-цистерне које носе велику количину воде (до 13.000 литара) и мањи број
ватрогасаца (до три)
Техничка служе за реаговање у саобраћајним несрећама, могу поседовати и кран као и уређај за
самоизвлачење
Хемијска користе се у хемијским акцидентима са опасним материјама

Сања Матић ЗП 18/12 30

 Висока Техничка Школа Струковних Студија у Новом Саду

Ауто-механичке лестве служе за спашавање људи са висина имају лестве (најчешће до 44 метра)
и лифт који иде до исте висине
Хидрауличне телескопске платформе имају корпу која прима до пет особа (носивости до 500 kg)
домет им се краће од 16 до 101 метар, у зависности од произвођача и конфигурације терена
При гашењу великих пожара на отвореном простору користе се и авиони (тзв. "канадери") и
хеликоптери који могу бити и специјално израђени за те задатке, а могу и бити надограђени
постојећи

38. Командно варогасно возило 39. Навално ватрогасно возило

40. Пратеће ватрогасно возило 41. Техничко возило са контејнером

Сања Матић ЗП 18/12 31

 Висока Техничка Школа Струковних Студија у Новом Саду

42. Специјално возило за хемијске акциденте

6.2. Ватрогасна опрема

Ватрогасна опрема се дели на личну и заједничку.
У личну спадају:
 радно-заштитна одећа и обућа
 ватрогасни шлем
 ватрогасни радни (пењачки) опасач

43. Радно-заштитна одећа и обућа

Сања Матић ЗП 18/12 32

 Висока Техничка Школа Струковних Студија у Новом Саду

44. Ватрогасни шлем 45. Ватрогасне рукавице

46. Ватрогасни радни (пењачки) опасач

Сања Матић ЗП 18/12 33

 Висока Техничка Школа Струковних Студија у Новом Саду

У заједничку опрему спадају:

Заштитна опрема:
 заштитна опрема од пламена и топлоте
 опрема за заштиту органа за дисање
 опрема за заштиту од киселина, база и агресивних материја
 опрема за заштиту од радиоактивности
Справе и опрема за гашење пожара:
 опрема за гашење водом
 опрема за добијање пене
 преносни и превозни апарати за почетно гашење пожара
 стабилне инсталације за гашење и дојаву пожара
Справе и опрема за пењање:
 ватрогасне лестве
 механичке лестве
 ауто-механичке лестве
 хидрауличне зглобне платформе
 телескопске платформе
Справе и опрема за спасавање:
 спуснице
 ваздушни јастук
 самоспасиоци
 ужад и конопци
Техничка опрема и алат:
 опрема за рад са агресивним и опасним материјама
 електро-опрема
 опрема за осветљење
 опрема за проветравање и вентилацију
 опрема за детекцију и дозиметрију
 опрема за везу
У већини ватрогасних јадиница се користе изолационе справе са компримованим
ваздухом (ваздух утиснут под високим притиском до 300 бара) који су у новије време
израђени од карбона, што им даје изузетну лакоћу (око 3,6 kg) пуне се притиском од 200
до 300 бара, капацитета од 6 до 6,8 литара. Намењени су за заштиту органа за дисање у
свим случајевима где је околна атмосфера затрована штетним материјама. Они потпуно
изолују корисника апарата од околне атмосфере.

Сања Матић ЗП 18/12 34

 Висока Техничка Школа Струковних Студија у Новом Саду

7.
8. Закључак

Хемикалије се користе у свим делатностима, пофесионално и у свакодневном

жвоту, питање је само да ли је при том изложеност таква да може проузроковати
последице по здравље, ужроковати повреде на раду, професионалне болести, и болести у
вези са радом или угрозити животну средину.
У свету се свакодневно догоди од 35-40 хемијских удеса, људски фактро је
најчесћи узрок њиховог настанка. Специфичног су карактера с' обзиром на могућност
настанка, обим могућих последица и начин санације. Временски су крајње не предвидиве
( нарочито при транспорту опасних материја ). Подједнако се дешава и у развијеним и у
неразвијемним земљама. У земљама ЕУ штетностима хемијске природе изложено је 13,6%
запослених.
Акциденти у производним погонима у којима се произведе и употребљавају опасне
супстанце ( 40% штетних удеса, један од највечих удеса забележен је у Савезу 1976.
године – испуштањем гаса диоксида загађено је 42 000 хектара земљишта и било је много
повређених). Акциденти настали у складиштима, магацинима и објектима у којима се
лагерују опасне материје - 25% светских удеса, највише жртава однела је несрећа у Бопалу
1984.године где је 42 тоне изоцијанидметила је у облику гаса испуштено из фабрике
пестицида, било је 25 000 погинулих и преко 100 000 са последицама. Акциденти настали
при транспорту опсаних материја забележено је 35% светских удеса .
До акцидента са опасним и штетним материјама се може доћи у: производњи,
паковању, транспорту, употеби-коришћењу, складиштењу и уклањања у виду отпада.
Последице које изазивају опасне материје: акутна остећења – настају као последица
краткотраје изложености и хронична оштећења – настају као последица дуготрајне
изложености која је често слабог итензитета, може се манифестовати и тек након много
година, тешко их је предвидети и тешко је утврдити узрок оваквих последица.
Веома је важно да знамо карактеристике опасних и штетних материја које
користимо, да бих заштитили себе као кориснике, спречили могуће акцидентне ситуације
и заштитли животну околину, можемо и морамо предузети одговарајауће превентивне
мере. Размишљајмо превентивно, радимо и живимо безбедно.

Сања Матић ЗП 18/12 35

 Висока Техничка Школа Струковних Студија у Новом Саду

9. Литература

[1] http://sr.wikipedia.org/sr/Akrolein

[2]http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%92%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%BE
%D0%B3%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%86

[3] Филиповић Д.: „Геопросторно моделовање ризика у животној средини“, докторска

дисертација, Географски факултет, Универзитет у Београду, Београд 2000

[4] http://ec.europa.eu/environment/seveso/index.htm

[5] Слике из Ватрогасне јединице Шапца, слике 43, 44, 45, 46

Сања Матић ЗП 18/12 36