UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE

Banja Luka

Pravila koja se primenjuju na rešavanje arbitražnih sporovaK a o š t o j e v e ć n a p r e d

p o m e n u t o z a r e š a v a n j e s p o r o v a p r e d m e d j u n a r o d n i m arbitražama
primenjuju se različita pravna pravila, a pre svega pravilnici koje
donoseinstitucionalne arbitraže ili medjunarodne organizacije na koje se zatim arbitraže
pozivajup r i l i k o m r e š a v a n j a s p o r o v a . M e d j u t i m , d a b i u o p š t e m o g l a d a
s e u g o v o r i a r b i t r a ž a a naročito da se jednom doneta arbitražna odluka
pravo prizna i izvrši, bilo je potrebno doneti niz medjunarodnih konvencija kojima
bi se ta praksa pravno osnažila.
Pravo koje odaberu strane po pravilimamedjunarodnog privatnog prava (MPP
Kada se govori o pravu koje odaberu ugovorne strane koristeći se
p r i n c i p i m a medjunarodnog privatnog prava, onda se pre svega misli na princip
autonomije volje kojii m t o o m o g u ć a v a i n a j č e š ć e s e m i s l i n a
m a t e r i j a l n o p r a v o k o j e s t r a n e o d r e d j u j u (applicable law), koje će
a r b i t r i d a p r i m e n e d a b i s e r e š i o n j i h o v s p o r . O d r e d j i v a n j e merodavnog
prava u ugovoru o medjunarodnoj prodaji (robe ili usluga) je izuzetno važno pitanje, jer
ako to stranke ne odrede onda će se odredjivati primenom pravila o
sukobuz a k o n a . P r e d n o s t o d r e d j i v a n j a m e r o d a v n o g p r a v a k a o i
a r b i t r a ž e k o j a ć e r e š a v a t i eventualni spor koji može da nastane iz neke
medjunarodne poslovne transakcije sastojis e p r e s v e g a u t o m e š t o
stranke, već u vreme zaključenja ugovora, znaju koje će se
materijalno pravo primeniti za rešavanje spora do koga može doći. To u
velikoj meripredstavlja pravnu sigurnost, što je jedan od važnih faktora uspešnog
poslovanja.O v o m e d j u t i m , n e z n a č i d a ć e s v a k a m e d j u n a r o d n a
a r b i t r a ž a p r i z n a t i t a k o o dredjeno pravo. Odstupanja se sastoje u tome što
postoji:- specifično suženje autonomije volje kao načina odredjivanja
materijalnog pravapred spoljnotrgovnskom arbitražom;- vezivanje
spoljnotrgovinske arbitraže za odredjeni pravni poredak;- različitost postupka
kod dokazivanja i saznanja izabranog stranog prava u raznim državama
Nezavisno od načela autonomije volje u pogledu izbora merodavnog
p r a v a i mogućnosti da se od tog principa u odredjenim slučajevima odstupi, ostaje
činjenica kojupriznaje i teorija i praksa, da autonomija volje u pogledu
odredjivanja prava ne može dabude neograničena, odnosno tako izabrano
pravo treba da bude u nekoj vezi sa poslom koji je predmet spora.
U vezi sa autonomijom volje i pravom ugovornih strana da svojim
ugovoromodrede merodavno pravo koje će se primenjivati u slučaju spora, treba istaći
da pravilnicimnogih institucionalnih arbitraža tom principu daju apsolutni prioritet kod
odredjivanjamaterijalnog prava. To čini i Pravilnik jugoslovenske Spoljnotrgovinske
arbitraže, a istopravilo sadrže i Arbitražna pravila UNCITRAL-a
Šta će se desiti ako ugovorne strane ništa nisu predvidele u svom ugovoru?
Akougovorne strane propuste da odrede pravo koje će arbitraža da se primeni
za slučaj dadodje do spora, u tom slučaju arbitraža je dužna da ovo pitanje
reši primenom pravila osukobu zakona. S tim u vezi Pravilnik jugoslovenske
Spoljnotrgovinske arbitraže navodid a ć e s e u n e d o s t a t k u i z r i č i t e o d r e d b e u
ugovoru primeiti pravo «na koje upućujukol izione norme čiju
 UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE
Banja Luka

primenu Arbitražno veće odnosno arbitar pojedinac

s m a t r a j u najprikladnijom u tom slučaju». Arbitražna pravila UNCITAL-a
ovim u vezi navode dać e s e p r i m e n i t i « p r a v o u t v r d j e n o p r a v i l i m a o
s u k o b u z a k o n a k o j e ( a r b i t r a ž a ) s m a t r a merodavnim». U ovakvim
situacijama neizvesno je koje će pravo arbitri smatrati kao merodavno, jer oni
mogu da podju od različitih kriterijuma da bi to pravo odredili. Arbitris u č e s t o
uzimali u obzir koliziona pravila države sedišta arbitraže, smatrajući
d a s u stranke odredjivanjem tog mesta posebno izrazile i svoju volju u
pogledu merodavnogprava. Ovo rešenje je kritikovano, naročito u vezi sa arbitražom
ad hoc jer sedište kod tiharbitraža može biti sasvim proizvoljno, bez neke
značajne veze sa postupkom koji se vodi. Treba , takodje, istaći da savremeni
izvori o medjunarodnoj trgovinskoj arbitraži(konvencije i pravilnici) izričito
upućuju arbitre na trgovinske običaje.
Rešavanje sporova po načelu pravičnosti
Arbitri koji su odredjeni da rešavaju spor pred arbitražom (institucionalnom ili adhoc)
mogu da sude po načelu pravičnosti (ex aequo et bono, amiable compositeur).
Toznači da oni ne moraju da se pridržavaju bilo kakvih konvencija,
pravilnika ili propisa,v e ć m o g u d a s u d e n a o s n o v u u g o v o r a ,
m e d j u n a r o d n i h t r g o v i n s k i h o b i č a j a i l i o p š t i h načela prava. Pravilo je da
arbitri mogu da sude pridržavajući se načela pravičnosti samoi isključivo ako su ih na to
ovlastile ugovorne strane. S tim u vezi Pravilnik jugoslovenske Spoljnotrgovinske
arbitraže predvidja da «arbitri mogu doneti odlukudržeći se isključivo načela
pravičnosti samo ako su im stranke dale takvo ovlašćenje». I s t o p r a v i l o
sadrže i Arbitražna pravila UNCITRAL-a i navode da «Arbitražni
sudodlučuje kao amiable compositeur ili ex aequo et bono samo ako
su ga stranke na toizričito ovlastile i ako pravo merodavno za
a r b i t r a ž n i p o s t u p a k d o z v o l j a v a t a k v u arbitražu».Bez obzira što bi se moglo
zaključiti da pravila načela pravičnosti daju Bez obzira što bi se moglo zaključiti da
pravila načela pravičnosti dajuneograničenu diskreciju arbitrima u pogledu donošenja
odluke, jasno je da oni moraju davode računa o imperativnim normama sedišta
arbitraže i ordre publicu-u, a moraju davode računa i o prisima koji su na snazi u
zemlji u kojoj će se tražiti priznanje i izvršenjearbitražne odluke. Ističe se da
sudjenje po načelu pravičnosti ima mnogo prednosti u odnosu na primenu propisa
jednog odredjenog nacionalnog sistema, jer će arbitri – poštosu najčešće i sami poslovni
ljudi – da primenjuju pravila i običaje svoje struke koji su im dobro poznati. Priznanje i
izvršenje stranih arbitražnih odlukaU vezi sa priznanjem i izvršenjem stranih
arbitražnih odluka potrebno je ukazatina arbitražnu odluku i njeno svojstvo.4.1.
Donošenje i dejstva odlukePravilnici institucionalnih arbitraža obično navode rok u kome
su arbitri dužni dadonesu odluku. Pravilnik jugoslovenske Spoljnotrgovinske
arbitraže odredjuje da seo d l u k a m o r a d o n e t i « n a j d o c n i j e u r o k u o d 6 0
dana od poslednje usmene raspraveodnosno od dana održavanja
n e j a v n e s e d n i c e a r b i t r a ž n o g v e ć a » . P r e m a P r a v i l n i k u Medjunarodne
trgovinske komore «arbitar mora doneti odluku unutar šest meseci oddana
kada je potpisao akt o svojoj misiji». U slučaju kad odluku donosi arbitražno
većesmatraće se da je odluka punovažno doneta ako je doneta većinom glasova.Za
arbitražnu odluku se obično navodi da je «konačna» i obavezna za stranke,

1
 UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE
Banja Luka

tj.d a p r o t i v n j e n e m a m e s t a ž a l b i . S m a t r a s e , n a i m e d a a r b i t r a ž n a
o d l u k a i m a s n a g u pravosnažne presude redovnog suda. Pravilnik jugoslovenske
Spoljnotrgovinske arbitražen a v o d i d a s e s t r a n k e o b a v e z u j u d a ć e
i z v r š i t i o d l u k u a r b i t r a ž e . T o i s t o n a v o d e i Arbitražna pravila
UNCITRAL-a. U vezi sa arbitražnom odlukom postavilo se pitanje n j e n o g
obrazloženja. Razlog je što po nekim pravnim sistemima (common
l a w , n a primer) arbitražna odluka ne mora da se obrazlaže, odnosno arbitri će to učiniti
samo akoto stranke izričito zahtevaju. Ovo se obrazlaže time što poslovne
ljude više interesujeodluka, a manje razlozi za njeno donošenje. U drugim
pravnim sistemimam, medjutim,s m a t r a s e d a j e u i n t e r e s u i s t r a n a k a
i a r b i t r a ž e d a a r b i t r a ž n a o d l u k a m o r a b i t i o b r azložena.
Obrazloženje odluke u nekim sistemima može biti uslov za
i z v r š e n j e arbitražne odluke, pošto se odluka bez obrazloženja smatra kao suprotna
javnom poretku(ordre public) i ne može da se izvrši. Da bi se premostile ove razlike i
došolo do pravila koje bi bilo opšte prihvaćeno idoprinelo pravnoj sigurnosti u ovoj
oblasti, zauzet je stav (izražen u nekimmedjunarodnim konvencijama) da «arbitražnu
odluku treba obrazložiti», izuzev ako su sestranke izričito sporazumele da
obrazloženje nije potrebno. Ovo se može zaključiti izformulacije koju sadrži
Pravilnik jugoslovenske Spoljnotrgovinske arbitraže po kojoj«odluka ne mora
biti činjenično i pravno obrazložena ako su stranke izjavile da to ne traže. Za
razliku od obrazloženja u vezi sa kojim, kao što je istaknuto, postoje različitamišljenja,
kada je reč o objavljivanju arbitražne odluke stav svih pravnih sistema je da seodluka
arbitraže ne objavljuje. Odnosno, odluka arbitraže se može objaviti «samo
uzpristanak stranaka». Poslovni ljudi, po pravilu, ne žele da se zna da su se
sporili (bezobzira da li su spor dobili ili izgubili), jer to može da smeta njihovoj
poslovnoj reputaciji.U slučajevima, čak i kada se dozvoli objavljivanje odluka, praksa je
da se izostave imenastranaka kao i drugi podaci koji bi mogli da otkriju njihov identitet.
Priznanje i izvršenje inostranih arbitražnih odlukaStručnjaci za pitanja
medjunarodne arbitraže navode da «efikasnost arbitražnog rešavanja sporova
(kao i svakog drugog načina rešavanja sporova) zavisi u krajnjoj linijio d t o g a d a l i
se odluke sprovode, da li se izvršavaju». Kad je reč o
a r b i t r a ž i (medjunarodnoj naročito) problemi se sastoje u tome što arbitraža nije
vezana za državni aparat koji se javlja kao sredstvo za prinudno izvršenje
odluka koje donesu nadležniorgani. Izvršenje arbitražne odluke, dakle, zavisi
od volje ugovornih strana. Pa ipak,navodi se, « procenat dobrovoljnog izvršenja
arbitražnih odluka je veoma visok» Na «dobrovoljno» izršavanje arbitražnih odluka utiču
i tzv. korporativne sankcijekoje označavaju mere iza kojih ne stoji državna
prinuda, već profesionalne (strukovne)organizacije i udruženja čije mišljenje
ili osuda mogu imati vrlo negativno dejstvo zastranku koja odbija da izvrši
arbitražnu odluku. U ovom domenu postoji i institucija s t a v l j a n j a n a « c r n e
liste», brisanje iz članstva udruženja, zabrana pribegavanja
i s t o j institucionalnoj arbitraži i slično. Da bi se jedna strana arbitražna odluka
priznala, a zatim i izvršila u domaćem pravu, potrebno je da se ispuni niz uslova. Ti
uslovi su sledeći:- da je arbitraža koja je odluku donela bila nadležna (što se
ceni na taj način da lipostoji punovažan arbitražni sporazum);- da je arbitražna
odluka punovažna i izvršna; da je poštovan princip prava odbrane (licu koje

2
 UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE
Banja Luka

je tuženo mora se omogućiti da sebrani, što se ceni kroz urednost obaveštavanja o

postupku); d a a r b i t r a ž n a o d l u k a n i j e p r o t i v n a j a v n o m p o r e t k u d r ž a v e u
k o j o j s e p r i z n a j e i izvršenje odluke traži r eciprocitet se često traži kao uslov
za priznanje stranih arbitražnih odluka.
Prema Njujorškoj konvenciji o priznanju i izvršenju inostranih arbitražnih odlukaiz 1958.
godine koju je (pored Jugoslavije) ratifikovalo 96 država s tim što se veliki brojdržava
korisio rezervama koje su tom Konvencijom predvidjene, navode se slučajevi
ukojima će inostrana arbitražna odluka biti odbijena u zemlji u kojoj se traži
priznanje iizvršenje. Dakle, umesto pozitivnog stava o tome kada će se jedna
inostrana arbitražapriznati, Njujorška konvencija (iz odredjenih razloga)
opredelila se za negativan prilaz,odnosno navela je slučajeve kada će se
odbiti priznanje i izvršenje arbitražne odluke. Ti slučajevi su sledeći
da su stranke iz ugovora o kome je reč u čl. II, na osnovu zakona koji se na
njihprimenjuje nesposobne, ili da pomenuti ugovor nije valjan po zakonu kome su
gastranke podvrgle ili, ako nema naznačenja u tom pogledu, na osnovu zakona
kojezemlje u kojoj je doneta odluka; ili
da stranka protiv koje se odluka ističe nije bila uredno obaveštena o
odredjivanjua r b i t a r a i l i o a r b i t r a ž n o m p o s t u p k u , i l i d a j o j j e i z n e k o g
d r u g o g r a z l o g a b i l o onemogućeno da upotrebi svoja sredstva; ili
da se odluka odnosi na spor koji nije predvidjen u kompromisu ili nije
obuhvaćenarbitražnom klauzulom ili da sadrži odredbe koje prelaze granice
kompromisa iliarbitražne klauzule; ipak, ako odredbe odluke koje se odnose na
pitanjapodvrgnuta arbitraži mogu biti razdvojena od odredaba koje se odnose na
pitanjakoja nisu podvrgnuti arbitraži, prve će moći biti priznate i izvršene;
da obrazloženje arbitražnog suda ili arbitražni postupak nije bio u
s k l a d u s a ugovornim strankama ili ako ne postoji ugovor da nije bio saglasan zakonu
zemljeu kojoj je obavljena arbitraža; ili
da odluka nije postala obavezna za stranke ili je istu
p o n i š t i l a i l i o b u s t a v i l a nadležna vlast u zemlji u kojoj, ili na osnovu čijeg je
zakona doneta odluka