1.

NASTANAK I RAZVOJ MARKETINGA

NAJVAZNIJI FAKTORI NASTANKA MARKETINGA, -Postoje 6 faktora,a to su:

1)neuskladjenost ponude i tražnje
2)Razvoj proizvodnih snaga-automatizacija i specijalizacija proizvodnje zahtevaju siroko trziste i stabilnu traznju
tj.masovno trziste
3)Promena proizvodnog programa u smislu inovacije (inovacije mogu biti u vidu:proizvoda, materijala i energije)
4)Stvaranje i jacanje konkurencije (borba za potrosace)
5)Rast zivotnog standarda-pojava diskrecionog dohotka uslovila je pojavu luksuznih proizvoda i demokratizaciju
mode (moda postaje dostupna svima)
DISKRECIONI DOHODAK-to je deo dohotka koji ostaje nakon podmirivanja osnovnih zivotnih potreba.
6)Menjanje stila zivota (menja se sistem potrosnje;potrosaci traze vise, bolje, kvalitetnije, raznovrsnije)

2. DEFINISANJE MARKETINGA I NJEGOVA PRIMENA

MARKETING je poslovna funkcija i skup procesa kreiranja, komuniciranja i isporucivanja vrednosti potrosacima i
upravljanje u odnosima sa potrosacima na nacine koji su korisni za preduzece.

Marketing je pristup poslovanju koji se zasniva na:-potrosacima i njihovim potrebama

Marketing je aktivnost preduzeca ciji je cilj da se:

-upoznaju i razumeju zelje i potrebe potrosaca
-naprave proizvod ili uslugu koje odgovaraju potrosacima
-naprave prozivodi i usluge koji se sami prodaju

Marketing je vazan zbog: uticaja na traznju za proizvodima i uslugama preduzeća, kreiranje i cuvanje baze podataka,
kreiranje brenda proizvoda

Osnovne oblasti primene marketinga:

1)Marketing je prvo prihvacen u privredi, pre svega u preduzecima koja su se bavila proizvodnjom proizvoda
svakodnevne potrosnje(stvari za kucnu i licnu higijenu) i trajnim dobarima (odeca, obuca, automobili, namestaj).
Marketing koji se bavi proizvodima siroke potrosnje naziva se MARKETING FINALNE POTROSNJE.
2)Zbog manje konkurencije i manjih problema sa prodajom, marketing se mnogo kasnijeprojavio u preduzecima koja
su se bavila proizvonjom proizvodnih dobara.
3)Usluzni marketing je nastao tako sto su mnoge usluzne organizacije kao sto su (banke,avio-kompanije, restorani,
osiguravajuca drustva)shvatile da bi im primena marketinda u mnogome pomogla i unapredila poslovanje.
4)Predmet izucavanja marketinga neprofitnih organizacija je u tome sto su mnoge neprofitne organizacije kao sto su
(skole, crkve, hoteli, bolnice) prihvatile tehnike marketinga.

3. ORIJENTACIJA PREDUZEĆA PREMA TRŽIŠTU I NJIHOVE KARAKTERISTIKE

Orijentacija preduzeća prema tržištu podrazumeva fokusiranje na zadovoljavanje potreba kupaca i konstantno
prilagođavanje promenama na tržištu. Glavne karakteristike su kultura preduzeća usmerena na kupce, efikasna
međufunkcionalna koordinacija i sposobnost prikupljanja i korišćenja informacija sa tržišta. Ovo omogućava
stvaranje superiorne vrednosti za kupce i postizanje održive konkurentske prednosti.

4. INTEGRALNOST MARKETINGA

-INTEGRALNOST MARKETINGA-to je koordinisan napor celokupnog preduzeca da se zadovolje potrebe potrosaca i

ostvare ciljevi poslovanja preduzeca. Celokupno preduzece mora da bude marketinski organizovano.Marketing je
kljucna i intergrativna funkcija koja upravlja odnosom izmedju preduzeca i njegovog okruzenja. Marketing aktivnosti
se obavljaju u preduzecu, marketing sektoru, ostalim sektorima preduzeca.

-INTEGRALNOST MARKETINGA OBUHVATA:

1)koordinaciju svih marketing aktivnosti koje se obavljaju u okrivu marketinga
2)koordinaciju marketinga sa poslovnim funkcijama u preduzecu
3)koordinacija marketinga sa organizacijama i institucijama iz sredine
-OSNOVNE MARKETING AKTIVNOSTI:
*odlucivanje o tome sta treba da cini ponuda preduzeća
*kome je treba ponuditi
*kada je treba ponuditi
*pod kojim uslovima je treba ponuditi

-HORIZONTALNA KOORDINACIJA-to je koordinacija marketing funkcija sa drugim funkcijama u preduzecu

(proizvodnjom, nabavkom i finansijama). Njena uloga je u tome da se prevazidje potencijalni konflikt izmedju
poslovnih funkcija, koji nastaju zbog razlicitog gledanja na faktore koji doprinose poslovnom uspehu u
preduzecu.Marketing je osnona poslovna funkcija koja povezuje sve aktivnosti preduzeca i uskladjuje ih sa
mogucnostima i potrebama na trzistu.

5. DINAMIČNOST MARKETINGA

-DINAMICNOST MARKETINGA-preduzece je otvoren sistem i veci je deo trzisnog sistema,Na trzistu preduzeca
obezbedjuje neophodne resurse za svoje poslovanje i realizaciju svoje proizvodnje.Zbog toga je preduzece veoma
vazno za trziste i siri privredni sistem na kojem posluje.

Najvazniji elementi trzisnog sistema koji uticu na poslovanje su:

-POTROSACI
-KONKURENCIJA

ali poslovanje savremenih preduzeca uticu i na mnoge druge elemente, a to su:

1)elementi koji posebno deluju na preduzece (ekoenomski, politicki, tehnicki)

2)faktori koji direktno ili neposredno deluju na poslovanje (dobavljaci, kanali marketinga, konkurencija i ostale
organizacije)

-DINAMICNOST MARKETINGA-to znaci da marketing mora da se razvija i reaguje na promene u traznji i drugim
faktorima u okruzenju preduzeca.Uspesna preduzeca su ona koja ne cekaju da se neke proemene dese, pa da na njih
reaguju, oni sami stvaraju promene, uvodjenjem novih revolucionarnih proizvoa ili nacina distribucije na trzistu.

6. INTERDISCIPLINARNOST MARKETINGA

Interdisciplinarnost marketinga podrazumeva integraciju znanja i metoda iz različitih disciplina kao što su psihologija,
sociologija, ekonomija i IT, radi boljeg razumevanja i kreiranja marketinških strategija. Ova sinergija omogućava
efikasnije prilagođavanje brzim promenama na tržištu i potrebama potrošača.
 7. POJAM I FUNKCIJE TRŽIŠTA

-POJAM:Trziste je skup kupovnih i prodajnih aktivnosti onih koji proizvod zele da kupe ili prodaju,Sa stanovista
marketinga trziste je sveukupnost odnosta PONUDE I TRAZNJE.

-FUNKCIJA: 1)informativna funkcija 2)selektivna funkcija 3)alokativna funkcija 4)distributivna funkcija

1)INFORMATIVNA FUNKCIJA-ona povezuje cesnike u razmeni, pruzanju informacija o ponudi, traznji i ceni
2)SELEKTIVNA FUNKIJA-ovde je trzisna cena faktor podele previrede subjekata na dobre i lose proizvodjace
3)ALOKATIVNA FUNKCIJA-tu trziste razmesta privredne resurse na pojedine privredne aktivnosti gde se moze vise
zaraditi (rec ALOKACIJA predstavlja RAZMESTAJ)
4)DISTRIBUTIVNA FUNKCIJA-tu trzite formira cenu faktora proizvodnje cime je omogucena primena raspodele
dohotka.

-PODELA (KRITERIJUMI):
1)PROSTORNI-lokalno, regionalno, nacionalno i svetstko trziste.
2)ROBNI-trziste proizvoda, usluga, kapitala, nektretnia, rada, finansijsko trziste
3)KOLICINA ROBE-trziste prodaje na malo i veliko
4)VEZE I ODNOSI-odnosi saradnje ili konkurencije
5)SVRHA KORISCENJA PROIZVODA-trziste fialne potrosnje i poslovno trziste

8. TIPOLOGIJA TRŽIŠTA

Tipologija tržišta u marketingu obuhvata različite kategorije tržišta na osnovu specifičnih karakteristika. Evo glavnih
tipova tržišta:

-Potrošačko tržište: Obuhvata individualne potrošače koji kupuju proizvode i usluge za ličnu upotrebu.
-Poslovno tržište: Sastoji se od kompanija koje kupuju proizvode i usluge za proizvodnju, poslovne operacije ili
preprodaju.
-Vladino tržište: Obuhvata vladine institucije koje kupuju proizvode i usluge za potrebe javne uprave i usluga.
-Međunarodno tržište: Obuhvata trgovinske aktivnosti između različitih zemalja, uključujući izvoz i uvoz.
-Tržište neprofitnih organizacija: Sastoji se od neprofitnih organizacija koje kupuju proizvode i usluge za ostvarivanje
svojih ciljeva.

Svaki od ovih tipova tržišta ima specifične karakteristike i zahteva različite marketinške strategije.

9. SEGMENTACIJA TRŽIŠTA I IZBOR SEGMENTACIONE PROMENLJIVE

SEGMENTACIJA TRŽIŠTA -To je podela na manje homogene grupe potrosac, te grupe iaju zajednicke sklonosti i slicno
se ponasaju, svrha segmentacije je da zadovolji potrebe potrosaca.

10. SEGMENTACIJA TRŽIŠTA I MARKETINŠKA STRATEGIJA

OSNOVNE STRAGETIJE SEGMENTACIJE SU:

1)GEOGRAFSKE-podela trzista na razlicite geografske jedinice (okruzi, gradovi, regioni)
2)DEMOGRAFSKE-podela trzista prema: godinama starosti, polu, velicini porodice.
3)SOCIALNO-EKONOMSKE-podela trzista prema:prihodu, zanimanju, obrazovanju, religiji, rasi, nacionalnosti.
4)KARAKTERISTIKE PONASANJA U POTROSNJI-podela trzista prema:trzisnim koristia, stopi koriscenja.

11. KONKURENCIJA NA TRŽIŠTU – POJAM, OBLICI, USLOVI

-Konkurencija na trzistu je stanje na trzistu kada postoji vise proizvodjaca koji se bave istim poslom kao i
preduzeca.Konkurencija dovodi do razvoja svih preduzeća i ukupne privrede.
-Konkurenti su suparnici ili rivali koji se bave istim poslom kao i preduzeca.
-Uspeh preduzeca zavisi od uspesnosti u konkurentskoj borbi da bi preduzece uspelo na trzistu mora da kreira i
isporuci vrednost koja je za potrosace veca od one koju nudi konkurencija.To znaci da preduzece treba da ostvari
konkurentsku prednost.
-Konkurentska prednost podrazumeva da je preduzece superiorno u odnosu na konkurenciju u pogledu:
CENE, KVALITETA, PROIZVODA I USLUGA, VREMENSKOM RASPOLAGANJU, MESTA ISPORUKE PROIZVODA ILI USLUGA
-OSNOVNI NIVOI KONKURENCIJE SU:
1)MONOPOL (elektrodistribucija Srbije)
2)OLIGOPOL (telenor,mts,vip)
3)POTPUNA KONKURENCIJA (proizvodi siroke potrosnje)

-Preduzece mora da prati konkurenciju i da reaguje na nju, nacini kako reaguje na konkurenciji:
-da utice na konkurenciju (da je natera da se povuce)
-da se prilagodjava i prati aktivnost konkurenata (putem cena)

-TIPOVI KONKURENCIJA NA TRZISTU:

1)KONKURENCIJA PROIZVODA
2)KONKURENCIJA OBLIKA I FORME
3)GENERICKA KONKURENCIJA
4)UNAKRSNA KONKURENCIJA

-U zavisnosti od sredstava koja se koriste u konkuretskoj borbi razlikuju se 4 TIPA:

1)CENOVNA KONKURENCIJA-polazi od nizih troskova koje preduzece ima i omogucuje im da zaracuna nize cene za
svoje proizvode.
2)KONKURENCIJA PUTEM KVALITETA-cesca je i slozenija od cenovne, slozenija je jer potrosaci na razlicite nacine
procenjuju kvalitete.
3)KONKURENCIJA U VREMENU RASPOLAGANJA-potorsaci ce biti skloniji da kupuju proizvode onda kada je njima
potrebno
4)KONKURENCIJA DOSTUPNOSTI ODGOVARAJUCE LOKACIJE-kod maloprodaje je jako vazan.

12. MEĐUZAVISNOST TRŽIŠTA I MARKETINGA, TRGOVINA KAO INSTITUCIJA TRŽIŠTA I MARKETINGA

Međuzavisnost tržišta i marketinga ogleda se u tome da marketing prati potrebe i ponašanje potrošača na tržištu
kako bi kreirao efikasne strategije za plasiranje proizvoda i usluga. Istovremeno, uspešne marketinške aktivnosti
mogu oblikovati i uticati na tržište, stvarajući potražnju i nove trendove.

Trgovina kao institucija tržišta i marketinga predstavlja posrednika između proizvođača i potrošača, omogućavajući
razmenu robe i usluga. Ona igra ključnu ulogu u distribuciji proizvoda, određivanju cena i promociji, čime direktno
utiče na marketinške strategije i efikasnost tržišta.
 13. ISTRAŽIVANJE TRŽIŠTA – POJAM I SADRŽAJ

-Ono podrazumeva skup metoda pomocu kojih se dolazi do misljenja potrosaca o odredjenim proizvodima ili
uslugama radi donosenja odluka o marketingu, takodje podrazumeva proucavanje i analizu problema i pojava
potrebnih za upravljanje marketingom i treba odgovoriti na pitanja:
-KO SU KUPCI? -STA KUPUJU? -GDE KUPUJU? - KOLIKO KUPUJU?

14. FAZE PROCESA ISTRAŽIVANJA

Faze procesa istraživanja u marketingu uključuju:

1. **Definisanje problema**: Jasno identifikovanje marketinškog problema ili prilike koja zahteva istraživanje.
2. **Razvoj istraživačkog plana**: Određivanje metodologije, izvora podataka, i alata za prikupljanje informacija.
3. **Prikupljanje podataka**: Sprovođenje istraživanja pomoću primarnih (ankete, intervjui, eksperimenti) i
sekundarnih (postojeći izvori) podataka.
4. **Analiza podataka**: Obrada i interpretacija prikupljenih podataka kako bi se izvukli relevantni zaključci.
5. **Prezentacija rezultata**: Izrada izveštaja i prezentacija nalaza menadžmentu radi donošenja informisanih
odluka.
6. **Donošenje odluka i implementacija**: Primena zaključaka istraživanja u kreiranju i prilagođavanju marketinških
strategija.

15. KLASIFIKACIJA ISTRAŽIVANJA

Istraživanje u marketingu može se klasifikovati na nekoliko načina:

1. **Prema svrsi**:
- Eksplorativno (za preliminarno razumevanje problema)
- Deskriptivno (za opisivanje karakteristika)
- Kauzalno (za utvrđivanje uzročno-posledičnih veza)

2. **Prema metodologiji**:
- Kvantitativno (numerički podaci, statističke analize)
- Kvalitativno (ne-numerički podaci, dubinsko razumevanje)

3. **Prema izvoru podataka**:

- Primarno (novi podaci prikupljeni direktno)
- Sekundarno (analiza postojećih podataka)

4. **Prema vremenskom horizontu**:

- Longitudinalno (praćenje istih subjekata tokom vremena)
- Kros-sekcionalno (prikupljanje podataka u jednom trenutku)

16. SEKUNDARNI PODACI – POJAM, PREDNOSTI, VRSTE

Sekundarni podaci u marketingu su već prikupljeni i objavljeni podaci koje kompanije koriste za istraživanje tržišta,
kao što su izveštaji, statistike i analize. Prednosti uključuju niže troškove i bržu dostupnost. Vrste sekundarnih
podataka obuhvataju interne podatke (npr. prodajne izveštaje) i eksterne podatke (npr. industrijske studije).

17. PRIMARNI PODACI – POJAM, PREDNOSTI, VRSTE (KLASIFIKACIJA)

Primarni podaci u marketingu su podaci koji se prikupljaju direktno iz izvora radi specifičnih istraživačkih ciljeva, kao
što su anketiranja, fokus grupe i eksperimenti. Prednosti uključuju prilagođenost specifičnim potrebama istraživanja i
veću relevantnost. Vrste primarnih podataka obuhvataju kvantitativne (npr. ankete) i kvalitativne metode (npr.
intervjui).

18. METODI PRIKUPLJANJA PODATAKA

METODE ISTRAZIVANJA TRZISTA DELE SE NA:

1)TERENSKO ISTRAZIVANJE-to je eksterno istrazivanje na terenima na kojima prikupljaju primarni izvorni i podaci.
-Primarni izvori podataka:
A)Kvalitativne metode (ko cini trziste)
B)Kvantitativne metode (kolicine koje je trziste spremno da pruzi)

2)KABINETSKO ISTRAZIVANJE-to je interno istrazivanje i to su obicno podaci ko kojih se doslo terenskim

istrazivanjem.Ove metode se u vecini slucajeva kombinuju

19. ULOGA I ZNAČAJ ISTRAŽIVANJA TRŽIŠTA U POSLOVNOM ODLUČIVANJU

Istraživanje tržišta ima ključnu ulogu u poslovnom odlučivanju jer omogućava kompanijama da razumeju potrebe i
preferencije potrošača, identifikuju tržišne trendove i prilike, i procene konkurenciju. Pruža podatke koji pomažu u
oblikovanju marketinških strategija, poboljšanju proizvoda i usluga, te optimizaciji cena i distribucije, što vodi ka
donošenju informisanih i efikasnih poslovnih odluka.
 20. INFORMACIJA, SISTEM I MIS (MARKETING INFORMACIONI SISTEM)

-U poslovanju preduzeca marketing ima ulogu u donosenju odluka, koje se donose na osnovu informacija.
-Informacije su odredjeni podaci koji se organizuju tako da imaju odredjeno znacenje i znacaj za korisnika.
-MARKETING INFORMACIJA su obradjeni podaci koji se odnose na marketing sistem i okruzenje pri donosenju
odluka.Informacije su za marketing neophodne pri donosenju (ciljeva, planova i strategija, pri sprovodjenju odluka).
-INFORMACIJE TREBA DA BUDU KVALITETNE:-tacne (pouzdane i precizne) -pravovremene i prikladne

-KRITERIJUMI I PODELA INFORMACIJA:

1.PREMA SADRZAJU:
-PONASANJE POTROSACA
-KARAKTERISTIKE TRZISTA
-KONKURENCIJA
-SPOLJNO OKRUZENJE
-MARKETING MIX

2.PREMA VREMENSKOM PERIODU:

-ISTORIJSKE
-TEKUCE
-PREDIKATIVNE (planske)-SLUZE ZA PROGNOZU

3.KAKO SE MOGU IZRAZITI:

-KVANTITATIVNE(izrazavaju se brojcano;obim prodaje,trzisno ucesce)
-KVALITATIVNE(izrazavaju se opisno; ko su kupci, sta kupuju, koliko kupuju)

-IZVORI PODATAKA U MARKETINGU SU:

1.potrosaci
2.posrednici
3.statisticke i komercijalne publikacije
4.biblioteke
5.elektroske baze
6.internet

-OSNOVNE VRSTE INFORMACIJA SU:

1.PRIMARNE
2.SEKUNDARNE

-Prvo se sakupljaju sekndarni podaci, ako oni nisu dovoljni onda se uzimaju primarni podaci.
-Sekundarni su vec prikupljeni u neku svrhu i postoje u izvestajima, na sajtovima itd...
-MANA:cesto nisu dovoljni ili su zastareli.

-SEKUNDARNI PODACI MOGU BITI:

1.INTERNI (nalaze se u racunovodstvu, a daju podatke o:prodaji, traznji i toku gotovine)
2.EKSTERNI (pruza ih drazava, statistika, privredna udruzenja,zavodi...)

-Mogu biti:-publikovani, komercijalni, internet

-PRIMARNI PODACI se prikupljaju terenskim istrazivanjem.

-METODE PRIKUPLJANJA PRAMARNIH PODATAKA SU:-posmatranje, ispitivanje, eksperiment

-PREDNOSTI su im jer su kvalitetni i aktuelni podaci.

21. DEFINICIJA MIS-A (MARKETING INFORMACIONI SISTEM)

-To je sistematsko i objektivno prikupljanje, obrada, analiza podataka i informacija potrebnih za odluke u
marketingu.
-OSNOVNA FUNKCIJA USPOSTAVLJANJA I RAZVOJA MIS-A U PREDUZECU JESTE:
-da pomogne marketing menadzeru
-da donese bolje odluke ili obezbedjuje neprekidan tok informacija

-TOK INFORMACIJA U MIS-U:

1.prikupljanje,smestaj i cuvanje
2.obrada
3.distribucija

-MIS obezbedjuje informacije za sve vrste odluka na svim nivoima.Vaznost MIS-A se ogleda u razumevanju ponasanja
potrosaca i konkurencije.

-KORISTI MIS-A su:

-brzina u prikupljanju dovoljnog broja podataka
-cuvanje vaznih podataka
-izbegavanje kriza
-koordinacija marketing planova

-MIS mora imati podrsku top menadzera od samog pocetka, a funkcionisanje mora pravdati troskove uvodjenja.

-MIS se sa sastoji iz 5 komponenti:

-ljudi (programeri i operateri)
-racunara (hardver)
-programa (softver)
-postupak prikuplanja, obrade i analize podataka
-podatak

-MIS cine 4 podsistema:

1)INTERNI SISTEM IZVESTAJA-pruza podatke o tekucoj prodaja troskovima, zalihama,tokovima gotovine,dugovanjima
2)MARKETING SISTEM OBAVESTENJA-je skup izvora i postupaka putem kojih se dobijaju informacije o okruzenju
3)SISTEM PODRSKE-je skup podataka, sistema, sredstava, sredstava i tehnika sa softverom i hardverom koji ga
podrzavaju i koji omogucavaju tumacenje informacija za donosenje odluka
4)ISTRAZIVANJE TRZISTA-je sistematski plan prikupljanja, analize i izvestavanju o podacima. Marketing istrazivanje se
koriste da bi se doslo do podataka o konkurenciji i faktorima u okruzenju.

22. PREDNOSTI MIS-A (MARKETING INFORMACIONI SISTEM)

Prednosti marketing informacionog sistema uključuju efikasnije praćenje tržišnih trendova, potreba i preferencija
kupaca, što omogućava prilagodljivije marketinške strategije. Takođe, pruža mogućnost analize konkurencije i
evaluaciju performansi marketinških aktivnosti radi donošenja informisanih odluka.

23. INFRASTRUKTURA MIS-A (MARKETING INFORMACIONI SISTEM)

Infrastruktura marketing informacionog sistema obuhvata hardver, softver, bazu podataka, mrežnu povezanost i
ljudske resurse. Ova infrastruktura omogućava prikupljanje, obradu, skladištenje i distribuciju marketinških
informacija kako bi se podržalo donošenje odluka i implementacija marketinških strategija.

24. FUNKCIONISANJE MIS-A (MARKETING INFORMACIONI SISTEM)

MIS mora biti dizajniran tako da se u njega slivaju svi relevantni interni i eksterni podaci od značaja za organizaciju
marketing funkcije i ostalih poslovnih funkcija.

Prikupljanje podataka se vrši na organizovan i kreativan način i u zavisnosti od strukture zahtjeva pripreme za
donošenje marketing odluke.

Procesuiranje (proizvodnja) informacije je dovođenje preko provjere testiranja hipoteze, statističke analize, namjeni
(svrsi).

Transmisija informacija je pretvaranje informacije u izvještaj koji sadrži preporuke za donošenje odluke.
Odlučivanje je najvažnija završna faza realizacije prethodnih faza MIS -a.

25. FUNKCIONALNE KOMPONENTE MIS-A (MARKETING INFORMACIONI SISTEM)

Funkcionalne komponente marketing informacionog sistema uključuju:

1. **Prikupljanje podataka:** Ova komponenta obuhvata procese prikupljanja relevantnih informacija o tržištu,
konkurenciji, potrošačima i drugim relevantnim faktorima.

2. **Analiza podataka:** Ova komponenta obrađuje prikupljene podatke kako bi se izveli relevantni uvidi i analize
koji podržavaju proces donošenja odluka u marketingu.

3. **Skladištenje podataka:** Ova komponenta omogućava efikasno skladištenje i organizaciju podataka kako bi bili
lako dostupni za korišćenje u budućnosti.

4. **Distribucija informacija:** Ova komponenta omogućava distribuciju relevantnih informacija o tržištu,

konkurenciji i potrošačima relevantnim donosiocima odluka u marketinškom timu.

5. **Donošenje odluka:** Ova komponenta koristi analizirane podatke i informacije kako bi podržala proces
donošenja odluka u vezi sa strategijama marketinga, prodaje i promocije.
 26. PLANIRANJE MARKETINŠKIH AKTIVNOSTI, DEFINISANJE CILJEVA MARKETINGA

-Postoje brojne marketing aktivnosti, ali se mogu svrstati u 3 grupe:

1)AKTIVNOSTI RAZMENE-kupovina ili nabavka i prodaja
2)AKTIVNOSTI SNABDEVANJA-transport i skladistenje
3)DODATNE I POMOCNE AKTIVNOSTI-pomazu u razmeni i snabdevanju

-Poslovne aktivnosti OBUHVATAJU:

1.prikupljanje marketing informacija
2.izbor ciljnih trzista
3.razvoj marketing miksa
4.utvrdjivanje marketing naporima
-Marketing aktivnosti se razlikuju od komercijalnih funkcija.

KOMERCIJALNA FUNKCIJA obuhvata privredne aktivnosti, ali ne i pomocne i dodatne aktivnosti.

Marketing aktivnosti se odnose na:

-istrazivanje trzista
-definisanje ponude preduzeća
-kombinovanje instrumenata marketing miksa(razvoj novih i prilagodjavanje starih)

-Marketing aktivnosti obavlja veci broj subjekata:

-proizvodjaci
-kanal prodaje
-organizacije i institucije
-velikoprodaja i Maloprodaja
-potrosaci

27. PODELA PLANOVA MARKETINGA I IZRADA PLANA MARKETINGA

Podela planova marketinga obično uključuje strategije za proizvod, cenu, distribuciju i promociju. Ovo omogućava
kompanijama da efikasno plasiraju svoje proizvode ili usluge na tržište i zadovolje potrebe ciljne publike.

Izrada plana marketinga uključuje istraživanje tržišta, postavljanje ciljeva, identifikaciju ciljne publike, razvoj
strategija i taktika za promociju proizvoda ili usluga, kao i određivanje budžeta i vremenskih okvira za sprovođenje
plana. Ovo je ključni korak za uspešno pozicioniranje brenda i postizanje poslovnih ciljeva.

28. ODNOS PLANA MARKETINGA I DRUGIH PLANOVA U PREDUZEĆU

Plan marketinga je važan deo celokupne strategije poslovanja preduzeća i često se međusobno povezuje sa drugim
planovima kao što su planovi operacija, finansija i ljudskih resursa. Svi ovi planovi rade zajedno kako bi podržali
dugoročne ciljeve preduzeća, pri čemu se plan marketinga fokusira na promociju proizvoda ili usluga kako bi se
postigli ciljevi prodaje i profitabilnosti.

29. MEĐUZAVISNOST PLANOVA PROIZVODNIH I TRGOVINSKIH PREDUZEĆA

Međuzavisnost planova proizvodnih i trgovinskih preduzeća proističe iz njihove zajedničke svrhe da zadovolje
potrebe tržišta. Proizvodna preduzeća planiraju proizvodnju u skladu sa potražnjom, dok trgovinska preduzeća
planiraju nabavku i prodaju proizvoda. Njihovi planovi moraju biti usklađeni kako bi se osigurala efikasna
proizvodnja, distribucija i prodaja proizvoda. Na primer, proizvodna preduzeća mogu planirati proizvodnju u skladu
sa očekivanjima prodaje trgovinskih preduzeća, dok trgovinska preduzeća mogu planirati nabavku u skladu sa
dostupnim zalihama proizvoda. Ova međusobna interakcija osigurava optimalno ispunjenje potreba tržišta i
postizanje poslovnih ciljeva obe vrste preduzeća.
 30. ORGANIZACIJA MARKETINŠKIH AKTIVNOSTI – POJAM, CILJEVI, FAKTORI

Organizacija marketinških aktivnosti podrazumeva planiranje, koordinaciju i sprovođenje različitih marketinških

aktivnosti kako bi se postigli ciljevi kompanije. Njeni ciljevi uključuju povećanje prepoznatljivosti brenda, stvaranje
lojalnih kupaca, povećanje prodaje i profitabilnosti. Faktori koji utiču na organizaciju marketinških aktivnosti
uključuju analizu tržišta, konkurenciju, resurse, tehnologiju, promene u potrošačkim navikama i regulatorne zahteve.
Ova organizacija omogućava kompanijama da efikasno upravljaju svojim marketinškim resursima i postignu
konkurentsku prednost na tržištu.

31. KLASIČNA I SAVREMENA ORGANIZACIONA STRUKTURA PREDUZEĆA

Klasična organizaciona struktura preduzeća obično je hijerarhijska i piramidalna, gde se može videti jasna linija
autoriteta i odgovornosti. Ovakva struktura često ima više nivoa menadžmenta, sa jasno definisanim ulogama i
odgovornostima za svaki nivo.

Savremena organizaciona struktura preduzeća često je fleksibilnija i može biti mrežna, matrica ili timski orijentisana.
Ova struktura teži bržoj komunikaciji, agilnijem rešavanju problema i većoj sposobnosti prilagođavanja promenama u
okruženju. U takvim strukturama, hijerarhija može biti manje izražena, a timovi mogu biti više autonomni i
samostalni u donošenju odluka.

32. FORME ORGANIZOVANJA MARKETINŠKIH AKTIVNOSTI

Postoji nekoliko formi organizovanja marketinških aktivnosti, uključujući:

1. Centralizovani pristup: Gde se sve marketinške aktivnosti sprovode centralno, pod kontrolom glavnog
marketinškog tima ili odeljenja.

2. Decentralizovani pristup: Gde se marketinške aktivnosti delegiraju različitim odeljenjima ili filijalama unutar
preduzeća, omogućavajući im veću autonomiju u planiranju i sprovođenju marketinških strategija.

3. Funkcionalno organizovanje: Gde se marketinške aktivnosti grupišu prema funkcijama kao što su reklama,
promocija, istraživanje tržišta, itd., omogućavajući specijalizaciju i fokus na određenim aspektima marketinga.

4. Geografsko organizovanje: Gde se marketinške aktivnosti organizuju prema geografskim regionima ili tržištima, što
omogućava prilagođavanje marketinških strategija lokalnim potrebama i preferencijama.

5. Segmentacija po proizvodima/uslugama: Gde se marketinške aktivnosti organizuju prema različitim proizvodima ili
uslugama koje kompanija nudi, omogućavajući prilagođavanje strategija za svaki proizvod ili uslugu posebno.

Izbor forme organizovanja zavisi od veličine preduzeća, njegovih ciljeva, tržišnih uslova i drugih faktora.
 33. KONTROLA MARKETINGA – POJAM, SVRHA, FAZE

Kontrola marketinga je proces praćenja, evaluacije i prilagođavanja marketinških aktivnosti kako bi se osiguralo
postizanje postavljenih ciljeva. Njena svrha je da obezbedi efikasnost, efektivnost i usklađenost marketinških
aktivnosti sa strategijom preduzeća.

Faze kontrole marketinga obično uključuju:

1. Postavljanje ciljeva: Definisanje jasnih i merljivih ciljeva koji će se koristiti kao osnova za evaluaciju uspeha
marketinških aktivnosti.

2. Merenje performansi: Praćenje ključnih pokazatelja performansi (KPI-jeva) kako bi se utvrdilo kako marketinške
aktivnosti doprinose ostvarenju ciljeva.

3. Analiza rezultata: Analiziranje prikupljenih podataka kako bi se procenilo kako su se marketinške aktivnosti
odvijale u odnosu na postavljene ciljeve.

4. Korekcija i prilagođavanje: Na osnovu analize rezultata, preduzimaju se koraci za poboljšanje ili prilagođavanje
marketinških strategija i taktika radi postizanja boljih rezultata u budućnosti.

Kroz ove faze, kontrola marketinga omogućava preduzeću da održi fokus na ostvarivanju ciljeva, identifikuje
eventualne probleme i prilagodi se promenama u okruženju.

34. KONTROLA I ANALIZA TROŠKOVA MARKETINGA I TROŠKOVA PROMETA

Kontrola i analiza troškova marketinga i troškova prometa su ključni procesi za efikasno upravljanje budžetom i
optimizaciju ulaganja.

Kada je reč o troškovima marketinga, kontinuirana kontrola omogućava praćenje potrošnje na različite marketinške
aktivnosti kao što su reklame, promocije, istraživanje tržišta i druge. Analiza tih troškova pomaže u utvrđivanju
efikasnosti svake marketinške aktivnosti u odnosu na postavljene ciljeve. Na primer, kompanija može analizirati
troškove po angažmanu ili po konverziji kako bi utvrdila gde se najbolje isplati investirati.

Što se tiče troškova prometa, to uključuje troškove vezane za prodaju proizvoda ili usluga, kao što su proizvodnja,
distribucija, skladištenje i transport. Kontrola ovih troškova je važna kako bi se osigurala konkurentnost cena na
tržištu i optimizovali troškovi proizvodnje i distribucije. Analiza troškova prometa može pomoći u identifikaciji
efikasnijih procesa i smanjenju nepotrebnih troškova.

Kontrola i analiza ova dva tipa troškova zajedno omogućavaju preduzeću da prilagodi svoje marketinške i poslovne
strategije kako bi se postigla bolja profitabilnost i konkurentnost na tržištu.

35. REVIZIJA MARKETINŠKIH AKTIVNOSTI – POJAM I SVRHA

Revizija marketinških aktivnosti je proces analize i evaluacije svih preduzetih marketinških napora kako bi se
identifikovale snage i slabosti strategija, omogućujući preduzeću da donese informisane odluke za buduće
marketinške aktivnosti i održi konkurentsku prednost na tržištu.
 36. INSTRUMENTI MARKETINGA – POJAM I PODELA

Instrumenti marketinga, poznati i kao marketing miks ili 4P, obuhvataju četiri ključna elementa: proizvod (Product),
cena (Price), distribucija (Place), i promocija (Promotion).

1. **Proizvod (Product)**: Sve što se nudi na tržištu kako bi zadovoljilo potrebe potrošača, uključujući fizičke
proizvode, usluge, iskustva i ideje.

2. **Cena (Price)**: Iznos koji potrošači plaćaju za proizvod ili uslugu, uključujući strategije određivanja cena,
popuste i kredite.

3. **Distribucija (Place)**: Načini na koje se proizvod ili usluga dostavljaju potrošačima, uključujući kanale
distribucije, lokacije prodajnih mesta i logistiku.

4. **Promocija (Promotion)**: Aktivnosti koje informišu i ubeđuju potrošače o proizvodima ili uslugama, kao što su
oglašavanje, PR, prodajne promocije i direktni marketing.

37. SPECIFIČNOSTI INSTRUMENATA MARKETINGA U TRGOVINSKIM PREDUZEĆIMA

Instrumenti marketinga u trgovinskim preduzećima imaju specifičnosti koje se prilagođavaju njihovoj ulozi
posrednika između proizvođača i potrošača:

1. **Proizvod (Product)**: Fokus je na širokom asortimanu proizvoda, kvalitetu usluge, i dostupnosti proizvoda kako
bi se zadovoljile različite potrebe kupaca. Takođe uključuje privatne robne marke i specijalizovane proizvode.

2. **Cena (Price)**: Pored osnovne cene, trgovinska preduzeća koriste različite cenovne strategije kao što su
popusti, sezonske akcije, programi lojalnosti i promocije kako bi privukli kupce i povećali prodaju.

3. **Distribucija (Place)**: Važan je izbor lokacija prodajnih mesta, pogodnost i dostupnost za kupce, kao i efikasna
logistika za brzo snabdevanje prodavnica. Takođe, online prodaja i e-commerce platforme postaju sve važniji.

4. **Promocija (Promotion)**: Uključuje raznovrsne promotivne aktivnosti kao što su reklame, izložbe u
prodavnicama, digitalni marketing, kampanje putem društvenih mreža, i posebni događaji kako bi se povećala
vidljivost i privukli kupci.

38. POTREBE STALNOG KOMBINOVANJA INSTRUMENATA MARKETINGA

Stalno kombinovanje instrumenata marketinga je neophodno kako bi se odgovorilo na dinamične promene na

tržištu, potrebe potrošača i konkurentske uslove. Ovaj pristup omogućava fleksibilnost i prilagodljivost, što pomaže
preduzećima da optimizuju svoje marketinške strategije i ostvare održivi rast. Kombinovanjem različitih aspekata
marketing miksa, preduzeća mogu efikasnije da pozicioniraju svoje proizvode ili usluge, povećaju zadovoljstvo
kupaca i diferenciraju se od konkurencije.
 39. POJAM PROIZVODA I KLASIFIKACIJA PROIZVODA

-POJAM: Sa stanovista potrosaca PROIZVOD je sve ono sto se moze ponuditi trzistu da izazove paznju, kupovinu,
upotrebu ili potrosnju, a sto moze zadovoljiti sve ljudske potrebe i zelje.

-OBUHVATA:-fizicku robu, usluge, -dogadjaje, -licnosti, -mesta, -organizacije i ideje

Sa stanovista preduzeca proizvod definisemo kao nacin na koji preduzece uskladjuje svoje mogucnosti sa zahteliva
trzista.

Proizvod predstavlja najefikasniji instrument marketing miksa kojim preduzece ostvaruje svoje poslovne ciljeve.

-SVOJSTVA:-tehnicka -ekonomska -estetska

-NIVOI:-genericki -prosireni -opipljivi

-PODELA:

1.PREMA VRSTI KORISCENJA:

-Proizvodna dobra(sluze sa poslovanje, koriste ih privredna drustva, institucije i drzavni organi): sirovine, delovi
potrosni materijal, bazicna oprema, pomocna oprema

-Potrosna dobra(trajna i netrajna) za pojedinca i domacinstva: obicni proizvodi(koriste se svakodnevno, za koje

potrosaci izdvajaju minimalan napor), posebni proizvodi(ne kupuju se cesto, prikupljaju se informacije pre kupovine),
specijalni proizvodi(kupovina lap-topa, racunara, automobila)

2.PREMA BROJU NOSILACA POTREBA:

-Proizvodi masovne upotrebe (npr patike)
-proizvodi individualne upotrebe

3.PREMA STEPENU PRERADE-STEPEN PRERADE:

-sirovine
-polu proizvodi
-gotovi proizvodi

40. MIKS PROIZVODA

-PROIZVODNI PROGRAM ILI MIKS PROIZVODA- je skup svih proizvoda koji jedno preduzece proizvodi i nudi
kupcima.Cesto su proizvodi u proizvodnoim asortimana medjusobno povezanim.

-LINIJA PROIZVODA-je grupa povezanih proizvoda koji su slicni na neki nacin i koje proizvodi isto preduzece. Slicnost
moze biti u:-dizajnu proizvoda, sirovinama, metodama proizvodnje, pakovanju, kanalima distribucije

-OSNOVNE DIMENZIJE PROIZVODNOG PROGAMA SU:

1)Sirina-to je broj linija proizvoda ikoje jedno preduzece proizvodi i predstavlja sirinu njegovog proizvodnog
programa
2)Duzina-predstavlja ukupan broj pojedinih proizvoda u asortimanu, dugacak je onaj koji ima veliki broj proizvoda, a
kratak je onaj koji ima malo proizvoda
3)Dubina-predstavlja ukupan broj jedinica proizvoda u liniji proizvoda.
4)Gustina(konzistentnost)-to je dimenzija koja ukazuje na medjusobnu povezanost proizvoda u proizvodnom
programu

-PROMENE PROIZVODNOG PROGRAMA-ukljucujuci modifikovanje postojecih iz programa, ukljucujuci uvodjenje

novih proizvoda i eliminisanje iz proizvodnog programa nekih od postojecih proizvoda, koji nisu ispunili ocekivanja.

-Promene se mogu vrsiti:

1.SIRENJEM PROIZVODNOG PROGRAMA-povecanjem broja linija ili povecanjem broja proizvoda u okviru svake linije
2.SUZAVANJEM PROIZVODNOG PROGRAMA-eliminisanjem citave linije proizvoda ilismanjenjem broja proizvoda u
svakoj liniji.

41. MARKA PROIZVODA

-Brend ili marka je ime, simbol, termin, oblik ili njihova kombinacija, kojim se obelezava proizvod preduzeca da bi se
razlikovao oe proizvoda drugih preduzeca. Ono sto jedino preduzece zeli da stekne jeste prestiz svog brenda, tj. da
obezbede da potrosaci preferiraju njihove proizvode, takodje ce na taj nacinobezbediti i to da njihov brend postane
prepoznatljiv id a se kupac seca iskustva sa tim brendom.

-Ako je proizvodjac izvrsio pravnu registraciju Brenda onda je to ZASTITNI ZNAK, na taj nacin preduzece je izvrsilo
zastitu svog Brenda i on ne moze biti upotrebljivan od str. Drugih preduzeca.Izgradnja Brenda je skupa i dugotrajna, a
finansijer je najcesce preduzece, pa se stoga neka preduzeca okrecu tome da svoje proizvode prodaju pod brendom
ciji je nosilac trgovinsko preduzece (K PLUS, MERKATOR, DIS).

-U zavisnosti od toga gde ce se proizvod prodavati, razlikujemo NACIONALNI I REGIONALNI brend, a u zavisnosti od
toga na koje se proizvode brend odnosi razlikujemo FAMILIJARNE (Next sokovi) i INDIVIDUALNE (coca-cola zero).

-POZICIONIRANJE-je oblikovanje ponude tako da ciljno trziste shvati i oceni gde je mesto preduzeca u odnosu na
konkurenciju.

-TRZISNO POZICIONIRANJE-se postize oblikovanjem marketing programa, u smislu kreiranja konkurentske prednosti.

-PROCES POZICIONIRANJA se odvija u tri koraka:

1)Indetifikovanje skupa prednosti koje odredjen brend izdvaja od konkurencije i na taj nacin daje mu prednost na
trzistu.
2)Izbor pravih konkurentskih prednosti
3)Predstavljanje zeljene pozicije ciljnom trzistu

42. KVALITET, DIZAJN I PAKOVANJE PROIZVODA

KARAKTERISTIKE PROIZVODA cine:

1.KVALITET - to je jedna od najvaznijih karakteristika proizvoda, postoje vise definicija koje cine kvalitet.

Sa stanovista PONUDE, kvalitet se definise kao USAGLASENOST SA ZAHTEVIMA. Kada se napravi specifikacija, kvalitet
se meri sa usaglasenoscu sa specifikacijom.

Sa stanovista TRAZNJE, kvalitet se definise kao USAGLASENOST SA SVRHOM. Kvalitet je ukpnost osobina koje imaju
sposobnost da zadovolje potrebe potrosaca.

-Kvalitet je pojava koja ima vise dimenzija, prvih 6 odnosi se na objektivne preparacije kvaliteta a poslednje dve na
subjektivne ocene.
1)Funkcionalne performance (rezultati)-karakteristika funkcionisanja
2)Trajnost-mera duzine zivota proizvoda
3)Uskladjenost sa specifikacijom-stepen u kome karakteristike odgovaraju propisanim standardima
4)Obelezja-krakateristike koje dopunjuju dunkcionisanje
5)Pouzdanost-verovatnoca kvara u odredjenom period vremena
6)Popravljivost-brzina, vreme i kvalitet odrzavanja proizvoda
7)Jednostavna upotreba i
8)reputacija Brenda i estetski izgled

2.DIZAJN PROIZVODA - Cine ga sve karakteristike koje uticu na to kako proizvod izgleda i kako funkcionise.

Dizajn obezbedjuje sa jedne strane racionaknu proizvodnju, a sa druge strane izgled i lakocu koriscenja i upotrebe
proizvoda. On je takodje integralni neodoljivi deo proizvoda.

-Osnovne dimenzije dizajna su:-boja, sastojci, velicina, tezina, oblik

Te dimenzije se mogu kombinovati na razlicite nacine, sto ima razlicitno funkcionalno i psiholosko znacenje za kupce.

-Dizajn utice na process proizvodnje in a troskove koji nastaju i uticu na profitabilnost.Proizvod treba da bude tako
oblikovan da olaksava potrosnju ali i da ispunjava estetske zahteve korisnika.
-Osnovni CILJ dizajna je povezivanje proizvoda sa perpercijom korisnog, upotrebljenog, prikladnog, lepog i ostalih
faktora koji odredjuju uspesan dizajn.

-KORISTI DIZAJNA SU TE-sto poboljsava performance proizv oda, snizava troskove, privlaci paznju korisniku i stvara
konkurentsku prednost na trzistu.

3.PAKOVANJE PROIZVODA

-Pakovanje proizvoda je sve ono u sta se proizvodi pakuju i cime se pakuju.Obuhvata AMBALAZNI MATERIJAL (sve
ono u sta se proizvod pakuje:papirna, katonska, staklena,plasticna i metalna ambalaza)

-POSTOJE DVE GRUPE ZA PAKOVANJE:

1)OSNOVNA
2)POMOCNA

1)OSNOVNA-to su STAKLENE I CELICNE porude za pakovanje tecnih i gasovitih proizvoda

2)POMOCNA-to su spoljna ili transportna ambalza PAPIR, KUTIJA.

-DVE OSNOVNE FUNKCIJE:

1)ZASTITNA FUNKCIJA-da omoguci upotrebu proizvoda, da zastiti proizvod od ostecenja ili kvarenja tokom
skladistenja, transporta i manipulacije.
2)PROMOTIVNA FUNKCIJA-omogucuje neposrednu indetifikaciju: -da privlace paznju kupcima -da informise i utice na
odluku o kupovini

-Pakovanje je sastavni deo proizvoda i neophodno je da mu se prilagodi, npr. pakovanje proizvoda koje potrosac nosi
za sobom mora da bude lako i prijatno za koriscenje.

43. USLUGE U VEZI SA PROIZVODOM

PRODAJNE USLUGE su aktivnosti preduzeca ciji je cilj da potrosacu omoguce kupovinu i bolje koriscenje proizvoda.
One se mogu davati:
-PRE KUPOVINE:informisanje, saveti
-ZA VREME KUPOVINE:saveti prodavca, kreditiranje
-POSLE KUPOVINE:prevoz, montaza, obuka

-Usluge pre i za vreme koriscenja treba da olaksaju proces kupovine proizvoda, a usluge posle prodaje treba da
omoguce bolje koriscenje proizvoda.

-Prodajne usluge imaju 3 CILJA:

1)preduzece se diferencira od konkurentskih preduzeća
2)podsticu se novi potrosaci da kupuju i sprecava se prelazak postojecih na druge izvore snabdevanja
3)pojacava se lojalnost kanalim a prodaje

-OSNOVNE PRODAJNE USLUGE SU:

1)INSTALIRANJE PROIZVODA-npr u stanu ili fabric veoma je rasprostranjena prodajna usluga koja se pruza uz
proizvodna i trajna potrosna dobra, koju savremeni potrosaci ocekuju.
2)UPUTSTVO ZA RUKOVANJE-je zakonom predvidjeno kao obaveza prodavca ili trgovine.Upustvo se u pismenoj formi
prilaze uz proizvod i sadrzi potrebne informacije.
3)POVRACAJ ROBE-najcesci razlog za povracaj je neki njen nedostatak koji je potrosac uocio
4)BESPLATAN PREVOZ I MONTAZA PROIZVODA-posebno su znacajna za trajna potrosna dobra npr (namestaji, veci
aparati za domacinstvo itd) te usluge su vazno konkurentsko sredstvo.
5)KREDITIRANJE KUPACA-to je uslov prodaje mnogih proizvoda. Veci brj kupaca ne bi mogli da kupe proizvod ako ga
ne bi dobili na kredit. Danas se sve vise koriste kreditne kartice umesto obicnih, potrosackih kartica.
6)DAVANJE GARANCIJA-to je usluga kojom se proizvodjac obavezuje da ce njegov proizvod imati odredjena svojstva,
koristi i funkcionalnosti. Da ce njihov proizvod ispravno funkcionisati u zakonskom garantnom listu.
7)SERVISIRANJE-ovo je vazna posleprodajna usluga koja se vrsi u grantnom roku i van njega, tako se omogucava
normalno funkcionisanje proizvoda i njegova popravka.
 44. ŽIVOTNI CIKLUS PROIZVODA

ZIVOTNI CIKLUS proizvoda jeste koncept koji objasnjava evoluciju proizvoda.Ukazuje na promenu, odnostno rast
prodaje proizvoda u duzem period na predvidljiv nacin, kroz seriju faza.

-OSNOVNE FAZE SU:

1)UVODJENJE
2)RAST
3)ZRELOST
4)OPADANJE

1)FAZA UVODJENJA-to je pocetna faza u kojoj se proizvod uvodi na trziste.U ovoj fazi preduzece ostvaruje gubitak jer
ima visoke troskove, osnovni cilj je da se proizvod prihvati na trzistu, tako sto kreira svest o njemu i podsticu probne
kupovine.
2)FAZA RASTA-karakterise znacajan rast prodaje, jer proizvod prihvata siri krug potrosaca i dolazi do ponovnih
kupovina, na njih se usredsredjuje promocija.
3)FAZA ZRELOSTI-karakterise je maksimalna prodaja, koja se izvesno vreme stabilizuje, a onda pocinje da
opada.Stopa profita ima isti trend, broj kupaca je maksimalan i troskovi po kupcu su niski.
4)FAZA OPADANJA-traznja se smanjuje zbog pojave nove tehnologije ili promene ukusa potrosaca., usled toga
prodaja i profit opadaju, a broj konkurenata se smanjuje.

45. ŠTA SE SVE PODRAZUMEVA POD POJMOM “NOVI PROIZVOD”

Novi proizvod obuhvata sve proizvode ili usluge koji su nedavno razvijeni i lansirani na tržište, bilo da su potpuno
novi ili unapređene verzije postojećih proizvoda. To uključuje procese istraživanja i razvoja, testiranja, marketinškog
planiranja i lansiranja na tržište kako bi se zadovoljile potrebe i preferencije ciljne publike.

46. FAZE RAZVOJA NOVOG PROIZVODA

Faze razvoja novog proizvoda obično uključuju:

1. Istraživanje i analiza tržišta: Procena potreba potrošača, identifikacija trendova i konkurencije.

2. Konceptualizacija: Razvoj ideje za novi proizvod ili uslugu, definisanje karakteristika i prednosti.

3. Razvoj i testiranje: Kreiranje prototipa, testiranje funkcionalnosti, dizajniranje pakovanja i brendiranje.

4. Marketinška strategija: Planiranje marketinških aktivnosti, određivanje cene, distribucije i promocije.

5. Lansiranje: Plasiranje proizvoda ili usluge na tržište, prilagođavanje marketinških aktivnosti prema povratnim
informacijama kupaca.

6. Evaluacija i unapređenje: Praćenje performansi proizvoda na tržištu, analiza povratnih informacija, i eventualno
unapređenje ili modifikacija proizvoda radi postizanja boljih rezultata.

47. KLASIFIKACIJA POTROŠAČA U ZAVISNOSTI OD DUŽINE VREMENA KOJE IM JE POTREBNO ZA PRIHVATANJE

NOVOG PROIZVODA

Potrošače se može klasifikovati u zavisnosti od dužine vremena koje im je potrebno da prihvate novi proizvod na
osnovu inovacionog procesa. Ova klasifikacija obuhvata inovatore, rane prihvatače, rani većinski, kasni većinski i
zadržani. Inovatori su prvi koji prihvataju novi proizvod, dok ostale grupe slede u različitim vremenskim intervalima.

48. POZICIONIRANJE PROIZVODA

Pozicioniranje proizvoda je proces stvaranja i održavanja jasne slike o proizvodu u umovima potrošača u odnosu na
konkurenciju. Ovo obuhvata identifikaciju ključnih karakteristika i benefita proizvoda koji ga čine jedinstvenim, kao i
određivanje ciljne publike i strategije komunikacije koja će najefikasnije preneti tu poruku. Cilj je postići
diferencijaciju i privlačenje potrošača tako što će proizvod biti percipiran kao najbolje rešenje za njihove potrebe u
odnosu na konkurenciju.
 49. CENA KAO INSTRUMENT MARKETING MIKSA, POSTUPAK ODREĐIVANJA CENA

CENA je iznos novca koju kupac mora da plati da bi koristio ili posedovao proizvod i jedini je kvantitativni element
ponude preduzeca i element koji kupci najbolje pamte i najvise koriste.

50. FAKTORI POLITIKE CENA

Faktori politike cena obuhvataju regulatorne i zakonske okvire koji utiču na postavljanje cena proizvoda ili usluga. To
uključuje poreze, tarife, subvencije, kao i propise o minimalnoj ceni i konkurenciji. Ovi faktori mogu značajno uticati
na strategiju cena preduzeća i njihovu konkurentsku poziciju na tržištu.

51. METODE ZA FORMIRANJE CENA

Metode za formiranje cena uključuju troškovno bazirane metode, koje se oslanjaju na troškove proizvodnje i profitne
marže, tržišno orijentisane metode, koje se oslanjaju na analizu tržišta i percepciju vrednosti kod potrošača, i
konkurentske metode, koje se oslanjaju na cene konkurenata kao referentnu tačku za postavljanje cena. Ove metode
se često kombinuju i prilagođavaju u skladu sa ciljevima preduzeća i uslovima na tržištu.

52. DIFERENCIRANJE CENA

Diferenciranje cena je strategija koja podrazumeva postavljanje različitih cena za isti proizvod ili uslugu u zavisnosti
od određenih faktora kao što su segmentacija tržišta, lokacija, vreme ili kanal prodaje. Ova strategija omogućava
preduzeću da maksimizira profit i prilagodi cene potrebama različitih grupa potrošača ili tržišnih uslova.

53. ODREĐIVANJE KONKRETNE CENE, SMANJENJE I POVEĆANJE CENA

Određivanje konkretne cene proizvoda ili usluge uključuje analizu troškova, tržišne potražnje, konkurencije i
percepcije vrednosti kod potrošača kako bi se postigla optimalna cena koja će osigurati profitabilnost i
konkurentnost na tržištu.

Smanjenje cena može biti strategija koja se primenjuje radi privlačenja potrošača, povećanja prodaje ili otpora
konkurenciji. To može biti rezultat marketinških akcija poput rasprodaja ili sniženja cena.

Povećanje cena može biti opravdano poboljšanjem proizvoda, promenom tržišnih uslova ili povećanjem troškova
proizvodnje. Međutim, povećanje cena može imati rizik od gubitka kupaca ili otpora potrošača, pa je važno pažljivo
balansirati ovu odluku.
 54. DISTRIBUCIJA KAO INSTRUMENT MARKETINGA, KANALI DISTRIBUCIJE

KANALI DISTRIBUCIJE su instrument marketing miksa koji proizvodjac koristi kao sredstvo da uspostavi kontakt sa
kupcima.

-AKTIVNOST DISTRIBUCIJE-obuhvata sve poslove koji su neophodni da se proizvodi dostave od proizvodjaca do

potrosaca odnosno korisnika proizvoda.

-DISTRIBUCIJU CINE 2 ELEMENTA:

1)IZBOR KANALA PRODAJE (kanal marketinga ili kanal distribucije)
2)FIZICKA DISTRIBUCIJA (markting logistika)

-KANAL DISTRIBUCIJE-je skup povezanih poslovnih institucija koje obavljaju funkciju prometa i omogucuju
povezivanje proizvodjaca, poslovnih kupaca i krajnjeg potrosaca.
-SVRHA kanala prodaje je da omoguci da roba od proizvodjaca dodje do potrosaca na vreme u mestu i obliku
pogodnom sa upotrebu.
-IZBOR KANALA PRODAJE je donosenje odluka proizvodjaca o broju, brsti i karakteru kosrednika koji ce omoguciti da
njegovi proizvodi dodju do potrosaca.

55. IZBOR KANALA DISTRIBUCIJE

DVA OSNOVNE VRSTE KANALA DISTRIBUCIJE SU:

1)Direktan kanal prodaje
2)Indirektan kanal prodaje

1)DIREKTAN (nulti) KANAL- je kanal prodaje u kojem proizvodjac prodaje proizvod direktno potrosacu.
Osnovni oblici direktne prodaje su:
-prodaja u sopstvenim maloprodajnim objektima
-prodaja od vrata do vrata
-prodaja putem poste
-katalog, automat
-telemarketing

Troskovi direktne prodaje su visoki: to je najskuplji kanal prodaje. Direktna prodaja je retka zbog pojave posebnih
poslovnih subjekata koji su prodaju i distribuciju preuzeli na sebe.

2)INDIREKTAN KANAL PRODAJE- takodje se uglavnom koristi za robu siroker potrosnje i sve proizvode za koje postoji
siroko trziste.

56. STRATEGIJE DISTRIBUCIJE

Strategije distribucije uključuju odabir kanala distribucije i načina na koji će proizvodi ili usluge biti distribuirani do
krajnjih potrošača. To može uključivati direktnu distribuciju putem vlastitih maloprodajnih lokacija ili online prodaje,
indirektnu distribuciju putem trgovaca, distributera ili franšiznih partnera, ili kombinaciju oba pristupa. Cilj je
osigurati da proizvodi budu dostupni tamo gde ih potrošači očekuju i u pravom trenutku, uz optimalnu efikasnost i
kontrolu nad kanalima distribucije.

57. MARKETINŠKI POSREDNICI – VRSTE, KARAKTERISTIKE

MARKETING POSREDNICI povezuju preduzece sa drugim ucesnicima u kanalu ili krajnjim korisnicima proizvoda.Oni
olaksavaju protok roba i usluga i ubrzavaju promet u kanalu.

-Marketing posrednici mogu da se bave:

-prometom na veliko (velikoprodavci)
-prometom na malo (maloprodavci)
-mogu biti vlasnici robe (trgovci)
-ucesnici u prometu robe (agent ii brokeri)
-TRGOVCI su tipcni posrednici na trzistu, mogu se baviti prometom na veliko i na malo.
-TRGOVINA NA VELIKO-jeste posrednik koji proizvode proizvodjaca prodaju na veliko maloprodaji ili drugim
poslovnim kupcima.Ona kupuje proizvode na veliko od proizvodjaca, formira asortiman i nudi ga svojim kupcima.
-Osim asortimana, prodaja na veliko sadrzi jos brojne marketing aktivnosti:distribucija, prikupljanje informacija o
ukusima kupca, ostvarenoj prodaji, konkurenciji itd…
-TRGOVINA NA MALO-je posrednik koji kupuje proizvode na veliko od trgovine n a veliko, a danas sve vise direktno
od proizvodjaca.Svoje proizvode prodaju na malo, finalnim potrosacima.
-AGENTI-su veleprodavci koji zastupaju nekog i pomazu u kupovini i prodaji izmedju njih. Oni pruzaju manje usluge
nego trgovina na veliko i posluju sa nizim troskovima.
-BROKERI-to su posrednici koje povremeno angazuju prodavci ili kupci,Njihov osnovni zadattak je da uspostave vezu
izmedju prodavca i kupca. Pruzaju informacije koje su neophodne da se transakcija obavi na trzistu.

58. FIZIČKA DISTRIBUCIJA (MARKETING LOGISTIKA), AKTIVNOSTI (FAZE)

FIZICKA DISTRIBUCIJA Ili drugim imenom MARKETING LOGISTIKA predstavlja fizicko pokretanje proizvoda od
proizvodjaca do potrosaca, povezan je lanac poslovnih subjekata, internih i eksternih koji obavljaju ili podrzavaju
funkciju logistike.

Osnovne karakteristike su nizi troskovi svih aktivnosti u lancu, bolja usluga kupcima, veca fleksibilnost u usluzivanju
kupaca i veci prihod.

-SVRHA je da obezbede raspolozivost, pravovremenost i kvalitet usluge.

*RASPOLOZIVOST znaci imati pravi proizvod na pravom mestu i u pravo vreme za potrosaca
*PRAVOVREMENOST ukazuje na sposobnost ispunjena zahteva potrosaca u zeljenjom roku
*KVALITET se odnosi na isporuku proizvoda u zeljenim uslovima

-FIZICKA DISTRIBUCIJA OBUHVATA:

1)Obradu porudzbina (transfer vlasnistva i obradu poslovne dokumentacije)
2)Rukovanje robom (tokom skladistenja i transporta robe)
3)Skladistenje (kapacitet za cuvanje robe)
4)Upravljanje zalihama (koje obezbedjuju kontinuitet prodaje)
5)Transport (prevoz robe sa mesta proizvodje na mesto potrosnje)

-OSNOVNE ODLUKE FIZICKE DITRIBUCIJE ODNOSE SE NA:

1)Odluke o BROJU i vrsti skladista vazna je ii ma investicioni karakter.
2)Odluke o LOKACIJI skladista zavisi od:udaljenosti trzista, troskova skladista, odnos troskova i udaljenosti, troskovi
smestaja u javna stanovista.
3)Odluke o izboru TRANSPORTA zavisi od:potrebe brzine prevoza, bezbednosti prevoza, fleksibilnosti, kapaciteta i
frekvencije transporta.

-Fizicka distribucija ima izuzetan KONKURENTSKI ZNACAJ jer se konkurenti nadmecu rokovima isporuke, snizavanjem
distributivnih troskova, smanjenjem reklamacija…

-TROSKOVI FIZICKE DISTRIBUCIJE predstavljaju znacajnu stavku ukupnih troskova marketinga, zato su oni znacajniji
potencijalni izvor usteda u troskovima.

-Fizicka distribucija je snazan INSTRUMENT KREIRANJA TRAZNJE.

 59. PROMOCIJA KAO INSTRUMENT MARKETING MIKSA, OBLICI PROMOCIJE

To je proces komuniciranja izmedju preduzeca i kupaca sa cidjem da se stvori pozitivan stav o proizvodima i
uslugama da bi se ti proizvodi i usluge formirale u procesu kupovine na trzistu.

-CILJ promocije je da stvori odredjenu sliku o preduzecu i njegovim proizvodima. To cini tako sto:informise, podseca i
ubedjuje potrosace da kupe proizvod preduzeca, a ne konkurencije.

-KOMUNICIRANJE-je process neizmenicnog slaanja i primanja poruka. Proces komuniciranja se sastoji od bazicnih
elemenata:posiljaoca, poruke, medija, primaoca, fidbeka i smetnji.

Subjekt koji salje poruku je posiljalacu ovom slucaju to je preduzece. Primalac poruke desifruje poruku, poruka
izaziva reakciju potrosaca i to se naziva povratna sprega (fidbek).

U sistemu komuniciranja mogu da postoje i smetnje koje otezavaju prenosenje poruka, poruka mora biti
prilagodjena ciljnom auditorijumu i medijama.

-Licno komuniciranje- je direktna komunikacija licem u lice izmedju dvoje ili vise ljudi.

-Masovno komuniciranje-ovde n e postoji direktan kontakt koriste se kanali za prenosenje poruka i auditorijum je
masovan.

OBLICI PROMOCIJE - Promocija se moze obaviti putem razlicitih aktivnosti koje predstavljaju instrumente
promocije.To su:

1)LICNA PRODAJA-licna, placena komunikacija izmedju dvoje ljudi s ciljem prezentovanja, odgovaranja na pitanja i
zakljucenja prodaje
2)UNAPREDNJE PRODAJE-kratkorocne aktivnosti direktnog stimulisanja prodavca, posrednika i potrosaca koje su
sracunate na podsticanje kupovine
3)ODNOSI SA JAVNOSCU I PUBLICITET-programi oblikovani radi unapredjenja ili zastite imidza preduzeca i njegovih
proizvoda
4)PRIVREDNA PROPAGANDA-nelicna, masovna komunikacija o proizvodu ili preduzecu i sredstvima javnog
informisanja, koju preduzece finansira.
5)DIREKTNI MARKETING-koriscenje poste, telefona, faksa, imejla ili internet radi direktnog komuniciranja ili dobijanja
direktnog odgovora odredjenih kupaca.

60. EKONOMSKA PROPAGANDA, VRSTE

Ekonomska propaganda je oblik propagande koji se koristi za promociju određenih ekonomskih ideja, politika ili
interesa. Cilj je oblikovanje javnog mišljenja i uticanje na ekonomske odluke pojedinaca, grupa ili institucija. Vrste
ekonomske propagande uključuju:

1. Propaganda koja promoviše određene ekonomske politike ili mere vlasti, poput fiskalnih politika, monetarne
politike ili trgovinskih sporazuma.

2. Propaganda koja promoviše određene brendove, proizvode ili usluge radi povećanja prodaje i profitabilnosti
kompanija.

3. Propaganda koja promoviše određene ekonomske teorije, ideologije ili stavove, poput slobodnog tržišta,
socijalizma ili neoliberalizma.

4. Propaganda koja promoviše određene ekonomske vrednosti, poput štednje, investiranja ili održivog razvoja.

Ove vrste propagande mogu se koristiti u različite svrhe, od političke manipulacije do tržišnog pozicioniranja
proizvoda ili usluga.
 61. MOTIVI TRAŽNJE I KUPOVINE, KLASIFIKACIJA MOTIVA

Motivi tražnje i kupovine su različiti faktori koji utiču na odluku potrošača da kupe određeni proizvod ili uslugu. Oni
mogu uključivati funkcionalne potrebe, poput zadovoljenja osnovnih potreba ili rešavanja problema, emocionalne
potrebe, poput zadovoljavanja želja ili potreba za samopouzdanjem i socijalne potrebe, poput želje za pripadnošću i
društvenim statusom. Razumevanje ovih motiva ključno je za efikasno pozicioniranje proizvoda ili usluga i uspešno
zadovoljenje potrošačkih potreba.

Motivi tražnje i kupovine mogu se klasifikovati u tri osnovne kategorije: funkcionalni, emocionalni i socijalni motivi.

Funkcionalni motivi obuhvataju zadovoljenje osnovnih potreba ili rešavanje problema.

Emocionalni motivi podrazumevaju zadovoljavanje emocionalnih potreba, poput zadovoljstva ili samopouzdanja.

Socijalni motivi odnose se na potrebu za pripadnošću, društvenim statusom ili uticajem. Ove kategorije mogu se
koristiti kako bi se bolje razumeli potrošači i prilagodile marketinške strategije.

62. MODELI PONAŠANJA POTROŠAČA

Modeli ponašanja potrošača su teorijski okviri koji pomažu u razumevanju i predviđanju kako potrošači donose
odluke o kupovini proizvoda ili usluga. Neki od najpoznatijih modela uključuju:

1. Model potrošačkog procesa donošenja odluka: Ovaj model obuhvata pet faza - prepoznavanje problema,
istraživanje, evaluaciju alternativa, donošenje odluke i ponašanje nakon kupovine.

2. Model hijerarhije efekata: Ovaj model predstavlja hijerarhijski proces kojim potrošači prolaze kroz faze od pažnje,
interesovanja, želje, do akcije (AIDA model).

3. Modeli odnosa potrošača i brenda: Ovi modeli istražuju kako potrošači formiraju i održavaju odnose sa
brendovima kroz različite faze kao što su poznavanje, odabir, zadovoljstvo i lojalnost.

4. Modeli motivacije: Ovi modeli istražuju različite faktore koji utiču na motivaciju potrošača za određenom
kupovinom, uključujući funkcionalne, emocionalne i socijalne motive.

Ovi modeli pomažu marketinškim stručnjacima da bolje razumeju ponašanje potrošača i prilagode marketinške
strategije kako bi bolje odgovarale njihovim potrebama i željama.
 63. PROPAGANDNA PORUKA – POJAM, SADRŽAJ, KREIRANJE

Propagandna poruka je poruka koja se koristi u propagandi kako bi se uticalo na stavove, mišljenja ili ponašanje ljudi.

Sadržaj propagandne poruke može uključivati različite tehnike i strategije, kao što su emocionalno apelovanje,
manipulacija činjenicama, stvaranje straha ili obećanje nagrade.

Kreiranje propagandne poruke obuhvata pažljiv odabir jezika, slike, tonaliteta i ciljane publike kako bi se postigao
željeni efekat, kao i testiranje i prilagođavanje poruke na osnovu povratnih informacija.

64. PROPAGANDNI MEDIJI – POJAM, KARAKTERISTIKE, EFIKASNOST

Propagandni mediji su sredstva komunikacije koja se koriste za širenje propagandnih poruka radi uticanja na stavove,
mišljenja ili ponašanje javnosti.

Karakteristike propagandnih medija uključuju selektivno prikazivanje informacija, upotrebu emocionalnih apela,
manipulaciju činjenicama i ciljanje određenih grupa ili pojedinaca.

Efikasnost propagandnih medija zavisi od sposobnosti da dosegnu ciljane publike, izazovu željenu reakciju ili
promene stavove i ponašanje, ali takođe može biti ograničena faktorima kao što su otpor propagandi, percepcija
autentičnosti i dostupnost alternativnih izvora informacija.

65. SREDSTVA EKONOMSKE PROPAGANDE – POJAM, VRSTE

Sredstva ekonomske propagande su načini komunikacije koji se koriste za promociju ekonomskih ideja, politika ili
interesa. Ova sredstva se koriste kako bi se oblikovalo javno mišljenje i uticalo na ekonomske odluke pojedinaca,
grupa ili institucija.

Vrste sredstava ekonomske propagande uključuju:

1. Medije: Uključujući televiziju, radio, novine, časopise, online platforme i društvene medije, koji se koriste za
širenje ekonomskih poruka i informacija.

2. Reklame: Plaćene poruke ili oglasi koji se koriste za promociju proizvoda, usluga ili ekonomskih ideja.

3. Publicitet: Neplaćeni medijski sadržaj ili medijska pažnja koja se koristi za promociju ekonomskih interesa ili ideja.

4. Lobiranje: Aktivnosti koje se koriste za uticaj na donosioce politika ili odlučivanje u cilju promovisanja određenih
ekonomskih politika, zakona ili interesa.

5. Edukacija: Programi ili materijali koji se koriste za obrazovanje javnosti o ekonomskim pitanjima, politikama ili
principima.

Ova sredstva mogu se koristiti pojedinačno ili u kombinaciji kako bi se postigao željeni efekat ekonomske
propagande.

66. PLANIRANJE EKONOMSKE PROPAGANDE I VRSTE PLANOVA EKONOMSKE PROPAGANDE

Planiranje ekonomske propagande obuhvata proces identifikacije ciljeva, ciljane publike, poruka i strategija
komunikacije koje će se koristiti za promociju ekonomskih ideja ili interesa.

Vrste planova ekonomske propagande mogu uključivati:

1. Analitički planovi: koji uključuju istraživanje tržišta, analizu javnog mnjenja, identifikaciju ključnih aktera i procenu
trenutnih ekonomskih trendova kako bi se informisale strategije propagande.

2. Taktički planovi: koji se fokusiraju na konkretne marketinške aktivnosti, medijske kampanje, lobiranje ili druge
aktivnosti koje se koriste za širenje poruka ili informacija o ekonomskim pitanjima.

3. Medijski planovi: koji definišu korišćene medije, raspodelu budžeta za oglašavanje, raspored emitovanja poruka i
strategije za merenje efikasnosti propagandnih kampanja.
4. Krizni planovi: koji se fokusiraju na reagovanje na neočekivane događaje ili negativne informacije koje mogu uticati
na percepciju ekonomskih ideja ili interesa i razvijaju strategije za upravljanje krizama ili negativnim publicitetom.

Ovi planovi mogu se prilagoditi specifičnim ciljevima i potrebama organizacije ili institucije koja sprovodi ekonomsku
propagandu, kako bi se postigao željeni uticaj ili rezultati.

67. TROŠKOVI EKONOMSKE PROPAGANDE – POJAM, PODELA

Troškovi ekonomske propagande obuhvataju sve finansijske resurse uložene u promociju ekonomskih ideja, politika
ili interesa. Oni uključuju troškove vezane za proizvodnju reklama, organizaciju događaja, angažovanje marketinških
agencija ili lobiranje.

Troškovi se mogu podeliti na nekoliko načina:

1. Direktni troškovi: koji obuhvataju izdatke direktno povezane sa sprovođenjem propagandnih aktivnosti, kao što su
honorari za reklamiranje, troškovi štampanja materijala ili troškovi angažovanja lobista.

2. Indirektni troškovi: koji obuhvataju izdatke koji su posledica sprovođenja propagande, ali nisu direktno povezani sa
aktivnostima propagande, kao što su administrativni troškovi ili troškovi opreme.

3. Vidljivi troškovi: koji su lako identifikovani i merljivi, kao što su troškovi oglašavanja ili troškovi organizacije
događaja.

4. Nevidljivi troškovi: koji su teže identifikovani ili merljivi, kao što su troškovi gubitka reputacije zbog negativnih
reakcija na propagandne aktivnosti ili troškovi gubitka poverenja javnosti.

Podjela troškova ekonomske propagande omogućava organizacijama da bolje razumeju i upravljaju svojim
finansijskim resursima u promociji svojih ekonomskih interesa ili ideja.

68. METODE PLANIRANJA TROŠKOVA EKONOMSKE PROPAGANDE

Metode planiranja troškova ekonomske propagande uključuju:

1. Metoda budžeta: Definisanje planiranih izdataka za svaku aktivnost propagande na osnovu raspoloživih
finansijskih resursa i ciljeva kampanje.

2. Metoda komparativnih troškova: Upoređivanje troškova različitih marketinških aktivnosti kako bi se odredila
efikasnost i isplativost svake aktivnosti.

3. Metoda proporcionalnosti: Određivanje budžeta na osnovu procenjenog uticaja svake marketinške aktivnosti na
postizanje ciljeva propagande.

Ove metode omogućavaju precizno planiranje i upravljanje troškovima u okviru propagandnih kampanja.

69. KONTROLA USPEŠNOSTI I EFEKTI EKONOMSKE PROPAGANDE

Kontrola uspešnosti i efekata ekonomske propagande uključuje praćenje i evaluaciju rezultata propagandnih
aktivnosti u odnosu na postavljene ciljeve kampanje. To može obuhvatiti merenje nivoa prepoznavanja brenda,
promene u stavovima i mišljenjima javnosti, povećanje prodaje ili podrške određenoj politici ili ideji. Kroz ovaj
proces, organizacija može identifikovati šta funkcioniše, šta ne funkcioniše i prilagoditi svoje strategije kako bi
postigla bolje rezultate u budućnosti.

70. NEOPHODNOST ZAJEDNIČKE PROMOCIJE PROIZVODNIH I TRGOVINSKIH PREDUZEĆA

Zajednička promocija proizvodnih i trgovinskih preduzeća je neophodna radi stvaranja sinergije i efikasnije promocije
proizvoda na tržištu.

Ova saradnja omogućava proizvođačima da lakše plasiraju svoje proizvode na tržište putem trgovinskih kanala, dok
trgovci dobijaju kvalitetne proizvode i podršku u promociji. Time se stvara obostrana korist i jača konkurentnost na
tržištu.