5. RONDO U KOMBINACIJI SA OSTALIM FORMALNIM OBRASCIMA + 4.

pitanje
* Sonatni rondo *
* To je prelazni oblik između ronda i sonatnog oblika, zvan i kao „rondo višeg tipa“
* Sreće se od vremena bečkih klasičara
* Šema: A B A C A B A
* Bitna karakteristika: B se javlja dvaput, i to pri put u dominantnom tonalitetu (kod molskog
ronda – u paralelnom), a drugi put u osnovnom tonalitetu !
↳ U tome se ogleda uticaj sonatnog oblika na rondo – eventualno uvođenje razvojnog dela
može biti još jedan uticaj
* A - se uvek javlja u osnovnom tonalitetu i predstavlja (nasuprot sonatnom obliku)
pravilnu/simetričnu celinu: period ili mala pesma (najčešće dvodelna)
↳ Prilikom ponavljanja može biti varirana ili skraćena
* B - najčešće nije periodične građe ali (kao i kod sonatnog oblika) može biti sastavljena od 2
odseka B1 i B2
↳ Posle nje ne dolazi završna grupa u tonalitetu 2. teme, već A u osnovnom tonalitetu
* C - zapravo zauzima mesto razvojnog dela sonatnog oblika i uvek se javlja u novom
tonalitetu
↳ Kod durskih ronda u obzir dolaze istoimeni, paralelni i subdominantni, a kod molskih
ronda istoimeni tonalitet i tonalitet VI stupnja
↳ Obično je opsežnije strukture, a može da bude i zaokružen oblik pesme
* Teme su po pravilu spojene međustavovima, jedino se C srazmerno često uvodi bez
ikakvog prelaza odmah nakon prethodnog A
* Gornjoj šemi sonatnog ronda se obično priključuje koda (ili se poslednji nastup A
zamenjuje kodom zasnovanom na materijalu te teme)
* Sonatni rondo redovno je u brzom tempu i ima uobičajeni karakter ronda
* Upotrebljava se skoro isključivo kao završni stav sonatnog ciklusa sonate, simfonije,
koncerta, gudačkog kvarteta
↳ Finale Mocartovih klavirskih sonata (B dur KV 281, D dur KV 311)
* Zašto sonatni?
~ Sastoji se iz 3 glavna odseka (A B A) koji se može posmatrati kao ekspozicija; potom C kao
razvojni deo i ponovo A B A kao repriza; takođe i po tonalnom planu
* Zašto rondo?
~ Posle nastupa B teme nema završne grupe, nego ponovo A tema u osnovnom tonalitetu
(javlja se 4 puta)
 Izuzeci
* Može se izostaviti treći nastup A teme - A B A C B A (poslednji nastup mora biti sačuvan)
↳ Mocart, klavirska sonata C dur KV 309
* C tema se može izostaviti, a umesto nje uvesti razvojni deo
↳ Betoven, klavirska sonata op. 31 br 1
* Sonatni rondo sa složenom razradom tematskih delova koji prerastaju u međustavove (II i
VIII Betovenova simfonija, finale)
* Sonatni rondo sa 4 teme A B A C A D A B A (Mocart, violinski koncert A dur, finale)
 Razvijeni rondo
A B A C A + Coda
* Opsežne teme, kontrapunktski rad, razvijena dugačka koda, C deo izgrađen na motivima A
i B teme