Стивен ХОКИНГ

‘’Кратки одговори на велика питања’’

Књига "Кратки одговори на велика питања" Стивена Хокинга је сјајна за разумевање
појединих ствари о свемиру и нашем постојању. У књизи, Хокинг поставља нека веома
занимљива питања која те бацају у размишљање. Рецимо, пита се: "Како је све почело?"
Ово питање нас враћа до самог почетка, до Биг Бенга, како каже наука. То би било као да
си укључио филм од самог почетка. Друго питање које је занимљиво је: "Постоји ли други
живот у свемиру?" Ово је, с друге сгтране, као да си у неком СФ филму! Хокинг разматра
могућност да нисмо сами у овом бескрајном свемиру, што је прилично узбудљива идеја. И
још једно стварно фанатастично питање је: "Постоји ли Бог?" Ово питање је дуго
интригирало људе, а Хокинг дели са нама своја размишљања на ту тему. Укратко, књига је
веома добра, јер те тера да размишљаш о великим стварима у животу и свемиру, а опет
користи једноставан језик који је лако разумети. Одлична је за оне који су знатижељни и
воле да се питају "Шта ако...".

Мени је књига у потпуности била интересантна, али три питања која бих волела да
издвојим су: ’’Да ли смо сами у овом универзуму?’’ , ’’Да ли је могуће путовати кроз
време?’’ и „Како је све почело?“.

1. Да ли смо сами у овом универзуму?

Oва тема ми је одувек била интересантна, чак и када сам била мала, и Хокингово
објашњење се уклапа са мојим размишљањима, па ми се због тога додатно свиђа овај део
књиге. Стивен Хокинг прво анализира величину свемира и могућност живота ван Земље,
па онда почне да разматра Дрејкову једначину, што је формула која процењује број
активних, комуникативних ванземаљских цивилизација у галаксији. Хокинг сугерише да
сама идеја постојања ванземаљског света јесте узбудљива, приказивајући нам колико је
заправо велик универзум и да постоје планете где би могла да се води ванземаљска
цивилизација, такође нам указује на то да су шансе стастистички високе. Из тог разлога,

1
морамо да обраћамо пажњу на ’непознато’ и да имамо став отвореног ума ка чудима који
универзум уме да нам прикаже. Стивен Хокинг је, такође, истакао то што немамо никакав
доказ (недостатак контакта и комуникације) и да више научна истраживања морају да се
врше на ову тему. У својим објашњењима о могућем постојању других облика живота у
универзуму, Стивен Хокинг се ослања на неколико кључних елемената из физике.

Теорија еволуције: Хокинг описује принцип еволуције да би објаснио како се живот

могао развити у различитим деловима универзума, под различитим условима.
Астробиологија: Користи знање из астробиологије, која проучава потенцијални живот у
универзуму, укључујући екстремне услове као што су они на другим планетама или
месецима.
Екстремофили: Хокинг може да помене екстремофиле, организме који могу да преживе у
екстремним условима на Земљи, као показатељ да слични организми могу постојати на
другим планетама.
Астрофизика: Користи принципе астрофизике да истражи карактеристике других планета
и њихов потенцијал да подрже живот, као и да разуме порекло и еволуцију универзума.
Теорија вероватноће: Разматра концепте теорије вероватноће да би проценио
вероватноћу других облика живота у универзуму на основу познатих података о броју
планета и њиховим условима.

1. Да ли је могуће путовати кроз време

Ово питање је веома интригантно! Замисли да можеш да путујеш уназад или унапред кроз
време као у филмовима. Хокинг је говорио о нечему што се зове теорија релативности,
која је Ајштајново дело, а то је нека врста научног правила која каже како се ствари
понашају кад путујемо брзо или кад је гравитација веома јака. На основу ове теорије,
Хокинг је предложио да би путовање кроз време могло да се догоди. Али, има једна
препрека. Иако је то могуће према физици, ствари попут путовања кроз црну рупу или
кроз временску машину су још увек само теорије и нико стварно није успео да то уради.
Дакле, иако би било стварно предивно путовати кроз време, још увек није јасно да ли је то
заиста могуће или је само сјајна идеја из књига и филмова.

2
И овде се Стивен Хокинг ослања на кључне концепте и теорије физике да аргументује
своја размишљања:

Теорија релативности: Хокинг се ослања на Ајнштајнову теорију релативности, која

описује како се простор и време понашају у присуству гравитације и брзине. Ова теорија
пружа математички оквир за разумевање времена као димензије која се може савијати и
деформисати.
Црне рупе: Хокинг истражује своју теорију зрачења црне рупе, познату као Хокингово
зрачење, која описује како црне рупе емитују енергију и губе масу. Ова теорија сугерише
да је могуће искористити екстремне услове око црних рупа за путовање кроз време.
Временске петље: Концепт временских петљи, који се појављује у неким теоријама
физике, сугерише да би путовање кроз време могло бити могуће кроз закривљеност
простор-време, где би се путник вратио у прошлост или отишао у будућност кроз
временску петљу.
Паралелни универзуми: Хокинг разматра идеју паралелних универзума или
мултиверзума, где би постојао бесконачан број универзума са различитим верзијама
прошлости, садашњости и будућности. Ова идеја пружа алтернативни приступ путовању
кроз време путовањем између паралелних универзума.
Узрочност: Хокинг такође разматра концепте каузалности, тј. узрока и последице, у
контексту путовања кроз време. Питање како путовање кроз време може утицати на
узрочно-последичне везе је важан аспект који се мора узети у обзир приликом разматрања
ове теме.

3.Како је све почело ?

"Како је све почело?" То је као да питаш за прву сцену у филму свемира! Хокинг нас води
на путовање уназад кроз време, до самог почетка, кад се све догодило. Прича о Биг Бенгу,
што је као нека огромна експлозија која је започела читав свемир, као да је свемир почео
као огроман ватромет. Хокинг истражује ово питање и покушава схватити како је све то
могло да почне. Али, истина је да нико заправо не зна тачно како је све почело. То је као
највећа мистерија у свемиру! Али, уз све то, ово питање нас тера да размишљамо о нашем

3
постојању на нов и узбудљив начин.Кључни концепти и теорије физике на које се Хокинг
ослања су отприлике следећи:

Теорија великог праска: Хокинг се позива на теорију Великог праска као основни оквир
за објашњење почетка универзума. Према овој теорији, универзум је настао из изузетно
густо сабијене и вруће тачке (сингуларности) и од тада се шири.

Квантна гравитација: Када разматра екстремне услове раног универзума, Хокинг

користи концепте квантне гравитације да објасни физичке процесе на веома малим
размерама и високим енергијама.

Инфлаторна теорија: Хокинг такође разматра инфлаторну теорију која сугерише да је

универзум прошао кроз брзу фазу ширења непосредно након Великог праска,
објашњавајући глаткоћу и хомогеност универзума.

Гравитационе закривљености: Користећи концепте опште теорије релативности,

Хокинг разматра како гравитационе закривљености простора и времена утичу на ток
догађаја у раном универзуму.

Космичка микроталасна позадина: Хокингова открића космичке микроталасне

позадине могу се навести као подршка теорији Великог праска и пружити доказе за рани
развој универзума. Ови елементи су кључни за Хокингово објашњење почетка
универзума.

Читајући ову књигу, осећате се као да путујете на узбудљиву авантуру кроз време и
простор! Хокинг користи једноставан језик да објасни сложене концепте физике и
универзума на начин који је лак за разумевање. Ова књига заиста подстиче машту и чини
да се осећате радознало и инспирисано. Након што је прочитате, схватате колико је
свемир заиста невероватан и колико још има за истраживање и учење. То је дефинитивно
књига која вас тера да размишљате и постављате нова питања, што је одлично за све нас
радознале гимназијалце!

Софија АНЂЕЛКОВИЋ, I/2