УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

АКАДЕМИЈА УМЕТНОСТИ НОВИ САД

МУЗИЧКИ ДЕПАРТМАН

СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ: ЕТНОМУЗИКОЛОГИЈА

Музичка експресија и патриотски импулс: пример Данице

Црногорчевић

- семинарски рад -

ПРЕДМЕТНИ ПРОФЕСОР: СТУДЕНТ:

др др Весна Ивков, ред. проф. Милена Алексић, IV година
Јулијана Баштић, асистент

Нови Сад,
Jун 2024. године
 Садржај:

1. Увод...............................................................................................................3
2. Патриотизам у музици.................................................................................4
3. Популарна народна музика у Црној Гори.................................................7
4. Биографија Данице Црногорчевић............................................................10
5. Осврт на концертну делатност..................................................................12
6. Музичка анализа одабраних примера.......................................................15
7. Закључак......................................................................................................17
8. Литература..................................................................................................19
9. Прилог..........................................................................................................21
9.1. Нотни записи…………………………………………………………22
9.2. Табела…………………………………………………………………29
9.3. Фотографије…...................................…………………………….…..31
9.4. Списак примера са компакт диска......................................................33

2
 1. Увод

У савременом свету музике, концерти представљају изузетно значајан део

уметничког израза. Они не само да пружају прилику уметницима да изразе своју
креативност, већ и публици да добије емотивну дубину и богатство различитих музичких
жанрова. У овом семинарском раду налази се анализа концерата једне од најпопуларнијих
извођача традиционалне и духовне музике садашњег времена, Данице Црногорчевић,
истражујући елементе који чине њен јединствени музички израз и културну баштину коју
преноси кроз своје наступе.
У циљу овог истраживања, коришћена је научна литература и медијски наратив у
којима се обрађује рад Данице Црногорчевић, али и реакције публике на њене наступе.
Иако је теренски рад у виду интервјуа са Даницом Црногорчевић био планиран као
значајан део истраживања, немогућност непосредне комуникације делимично је
превазиђена виртуелном преписком у више наврата. Због тога, у истраживању је узето у
обзир и моје присуство на концертима у улози пратећег вокала. Ова искуства су ми
пружила дубљи увид у начин на који се концерти организују, како теку пробе, и како
уметници комуницирају са публиком наступајући уживо.
Поред музичког израза и културне баштине, рад ће се бавити и истраживањем како
Даничин репертоар и изведба буде патриотизам код публике. Њени родољубиви стихови и
интерпретације традиционалних песама често промовишу дух националног поноса,
заједништва и привржености. Кроз њену ауторску музику, такође, се примећују елементи
патриотизма, што је посебно изражено у песмама „Весели се српски роде” и „За живот
Српске”.
Овај рад обухвата неколико главних делова. Прво, у уводу се представља тема и
контекст истраживања. Затим следи поглавље о патриотизму у музици. У наредном
поглављу се обрађује популарна народна музика у Црној Гори, након чега следи детаљна
биографија Данице Црногорчевић. Посебан део рада посвећен је њеној концертној
делатности, извођачком репертоару и медијској заступљености. На крају, у раду се налази
музичка анализа одабраних примера из њеног репертоара, као и закључак. Прилог садржи
нотне записе одабраних песама које изводи. Литература коришћена у раду детаљно је
наведена како би се обезбедила потпуна референца и теоријска позадина истраживања.

3
 2. Патриотизам у музици

У историји ратова музика је служила као средство комуникације, као извор

мотивације и као психолошко оружје. Војна музика, као посебна врста, намењена је
извођењу у војне сврхе и остваривању војних циљева. Најважнији циљ овакве музике је да
мотивише и мобилише војнике, креирајући при том осећај измењене свести или транса
код појединца. Овај процес често води томе да се лични идентитет појединца подређује
колективном, а он постаје спреман да жртвује свој живот за циљеве своје групе или
заједнице (Илић, 2013: 1).
Како би се подигла мотивација код људи да учествују у рату патриотске песме су у
томе имале важну улогу. Патриотске песме немају одређен временски оквир настајања. Ту
се убрајају песме које обухватају садашњицу, као и оне које су настале много раније током
Другог светског рата или након њега. Када говоримо о творцима патриотских песама,
можемо приметити разноликост у њиховом пореклу, ставовима и мотивацијама. Неки од
њих били су државно контролисани аутори, што значи да су их државне власти
подржавале и финансирале у циљу ширења ратне пропаганде. Често су стваране песме под
утицајем политичких интереса и нарација власти. Са друге стране, постојали су и
уметници који су деловали из уверења или по наруџби. Они су стварали патриотске песме
због својих веровања, идеала или због позива дужности. Ови аутори нису неопходно били
подржани од стране државе, већ су деловали из сопствених мотивација. Неколицина
песама популаризовале су се тек након рата, а њихови аутори и извођачи стекли су
популарност у новонасталим државама након распада Југославије (Илић, 2013: 1).
Како би се створила хомогена зајденица и развио патриотизам у одређеном
друштву, неопходно је освестити осећај националног идентитета код сваког појединца. У
том контексту, разматрања науке о васпитању, како је дефинисано у Закону о основама
система образовања и васпитања из 2021. године, један од циљева који се истиче јесте
развијање националног идентитета. Овај циљ има велики значај јер од његове
остварености зависи и развијеност интеркултуралности и мултикултурализма у друштву.
Кључна улога у остваривању овог циља припада учитељима и свима који учествују у
процесу иницијалног образовања. Идентитет је темељ друштвеног живота и младим
нараштајима треба да пружи стабилност у мишљењу, понашању и вредносним

4
оријентацијама. Образовање игра кључну улогу у овом процесу, обзиром да институције
образовног система требају да изаберу и пренесу елементе културног идентитета. Ови
елементи укључују знање, вредности, језик, традиције, обичаје и друге аспекте који
дефинишу и обогаћују национални идентитет. Учење и пренос ових елемената у оквиру
образовног система важан је за разумевање и прихватање културних различитости, што
доприноси развоју толеранције и уважавања других култура. На тај начин, образовање
игра кључну улогу у стварању услова за изградњу хармоничног и ускалађеног друштва, у
коме су различитости поштоване и у којем се гради национални идентитет који се базира
на заједничким вредностима и поштовању сваког појединца (Аврамовић, 2011: 365).
У европском контексту данас, Србија се често описује као земља која се налази у
стању стагнације и заостаје у развоју, што представља сукоб ставова између два кључна
циља: очувања националног идентитета и укључивања у процесе европских интеграција
(Максић, 2011: 203). Из тог разлога, у последње време, све чешће се намећу поруке да
образовна политика у Србији треба да има за циљ да дефинише образовање као кључни
фактор за очување и развој националног и културног идентитета већинског народа, али и
националних мањина. У овом контексту, предлаже се укључивање садржаја који би
младима помогли да боље разумеју језик, историју и друге аспекте европских и свих
других народа који живе на просторима Србије. Овакви ставови наглашавају потребу за
широм перспективом у образовању, која би укључила различите културне и историјске
аспекте. Такви предлози имају за циљ да помогну у изградњи толерантнијег и
разумевајућег друштва, где се поштују различите културе и идентитети и где је дијалог
између националних група стимулисан и поштован (Поповић, 2023: 454).
Потребно је истаћи да педагошка култура народа игра значајну улогу у развоју
националне свести. Школски уџбеници, као кључни делови образовног процеса, треба да
пренесу ученицима не само културне аспекте већ и значај националног идентитета. Учење
о националној историји, културном наслеђу и значајним догађајима помаже у формирању
свести о постојању и значају националног идентитета. Овај процес доприноси томе да
млади људи развију поштовање према својој земљи и заједници, што је кључно за
стабилност и хармонију у друштву. На основу истраживања и анализа уџбеника за
музичку културу, које су спровеле Данијела Суџиловски и Марија Танасковић у основним
школама, може се закључити да се не поклања довољно пажње садржајима који би могли

5
да утичу на формирање и развој националног идентитета (Суџиловски; Танасковић, 2022:
427). Истраживање је обухватило 20 уџбеника од пет различитих издавача. Ниједан од
ових уџбеника ученицима није понудио садржаје који су од значаја за формирање
националног идентитета у значајној мери. Иако су неки од садржаја дати у скромном
обиму, он није пратио сликовне садржаје или додатне информације које би ближе
објасниле песме или композиције за слушање. Ово одсуство обухватних садржаја и
додатних информација може негативно утицати на развој разумевања и значаја музичке
културе у формирању идентитета. Ова ситуација у уџбеницима за музичку културу
представља озбиљан проблем, посебно у ери дигитализације и глобализације. Као
резултат, важно је да се у уџбеницима и наставном програму додатно обради материјал
који је везан за национални идентитет, укључујући народне песме, патриотске и духовне
песме, као и химне. Овај приступ је од суштинског значаја за очување културног наслеђа и
идентитета и представља обавезу образовних институција у формирању здравих
вредности и разумевања код ученика (Суџиловски; Танасковић, 2022: 427)
Специфичност педагошке културе огледа се у томе што се у процесу одгоја
духовна богатства не само преносе с генерације на генерацију, већ се и мењају,
унапређују, развијају и обогаћују. Људске вредности не своде се само на збир стечених
материјалних и духовних вредности, већ подразумевају и формирање способности нових
генерација да буду творци нових вредности, нових система односа међу људима. Због тога
напредак у педагошкој култури истовремено значи и духовни напредак уопште, јер она
искоришћава сва значајна постигнућа науке и уметности (Tufekčić, 2009: 271).
Један од занимљивих примера утицаја Данице Црногорчевић на развој осећаја
националног идентитета код деце, на простору Србије данас, јесте извођење песме
„Весели се српски роде” у предшколским и школским установама. Kроз овакве културне
активности у школама деца имају прилику да се повежу са својим националним
идентитетом на емотивном нивоу, што доприноси изградњи снажног осећаја припадности
и одговорности према својој заједници. Видео снимци дечјих извођења ове песме у
вртићима додатно илуструју њен утицај на формирање националне свести међу
најмлађима.1

1
Снимак из вртића, деца певају „Весели се српски роде” https://www.cdm.me/drustvo/ministarstvo-prosvjete-
snimak-iz-vrtica-nije-nastao-u-crnoj-gori/.

6
 3. Популарна народна музика у Црној Гори

Етномузикологија у Црној Гори није истраживана систематично и потпуно.

Истраживања су углавном вршили етномузиколози из суседних земаља. Значајни
етномузиколози који су истраживали на простору Црне Горе били су: Фрањо Кухач,
Лудвиг Куба, Матија Мурко, Никола Херцигоња, Миодраг Васиљевић, Цвијетко Рихтман,
Ели Башић и Анкица Петровић. Од црногорских истраживача, истичу се: Јован
Милошевић, Вида Матјан, Јован Вукмановић, Цвијетко Ивановић, Никола Чучић, Ђорђије
Радовић и Драган Ракић. Ибиш Кујевић, аматерски фолклориста, је дао важан допринос
посебно кроз организовање конгреса Савеза удружења фолклориста Југославије. У
последњих неколико деценија етномузиколошким истраживањима на овим просторима су
се бавили: Димитрије Големовић, Злата Марјановић, Ардијан Ахмедаја, Слободан Јерков
и Гордана Ћетковић (Malezić, 2019: 10).
Црна Гора се етнолошки дели на динарску и јадранску регију. Географски положај,
и друштвене промене обликовале су богату и динамичну народну музичку традицију Црне
Горе. Ова традиција обухвата вокалну, вокално-инструменталну, инструменталну и
музику за плес. Различите поделе настале су на основу етнолошких карактеристика,
укључујући поделе на певачка подручја које су осмислили Миодраг Васиљевић, Јерко
Безић и Слободан Јерков. Вокална традиција Црне Горе се даље може поделити према
месту и прилици извођења песама (као што су дечије песме, обредне песме, песме о раду и
кола), према садржају песама (као што су приповедне, љубавне, шаљиве), према
мелопоетским облицима (кратки и дуги напјеви), и према начину извођења (унисоно или
полифоно) (Malezić 2019: 10 према Jerkov, 2013: 54).
Народно вокално стваралаштво у Црној Гори представља важан сегмент културног
наслеђа овог региона. Сачувано кроз векове претежно усменом предајом, ово
стваралаштво је еволуирало кроз различите историјске и културолошке контексте,
задржавајући аутентичност и богатство које карактерише црногорску музичку традицију.
Народно вокално стваралаштво у Црној Гори је сачувано заваљујући усменој предаји, која
је омогућила очување и преношење богате музичке баштине кроз векове. Кроз историју,
ова форма уметности је прошла кроз различите трансформације под утицајем историјских,
социјалних и културолошких фактора, али је очувала своју аутентичност и идентитет. Уз

7
то, женско вокално стваралаштво је имало посебно значење, иако су жене биле суочене са
патријархалним нормама, успевале су да изразе своје емоције и ставове кроз песму
(Živković, 2020: 141–144).
Према речима етномузиколога Димитрија О. Големовића, у патријархалном
друштву у Црној Гори, жене су биле у потпуности потчињене мушкарцима. Њихова
основна особина била је понизност, а мушкарци су били господари својих жена. Жене су
имале дужност да рађају децу, посебно мушку, да раде и задовољавају природне потребе
својих мужева. Овај однос се најбоље осликава у изјави Вука Караџића који је навео: „Код
свих Срба жене су јако потчињене мужевима, а у Црној Гори држе их као робиње”
(Караџић према Големовић, 2005: 119). Жене су у прошлости имале многе забране. Није
им било дозвољено учешће у друштвеним активностима изван куће, и служиле су
искључиво својим мужевима, које су у неким кућама морале називати „газдама”. Међу
бројним забранама, истиче се и забрана певања. Примарно, ова забрана је важила током
периода жалости, али је касније обухватила и друге аспекте живота (Golemović, 2005: 117
– 131).
За разлику од бројних забрана које су се односиле на жене и музику у
традиционалном окружењу у Црној Гори, ситуација је у потпуности другачија када је реч
о популарној народној музици у савременом добу. Као и у другим државама, певачицама
је дозвољено јавно да наступају, што је посебно изражено код жанра новокомпоноване
народне музике.
Новокомпонована народна музика има своје корене у култури града и тежњи да се
очува традиција места из којег потиче стваралац. Ова врста музике обухвата различите
стилове певања из разних крајева, што показује њену разноликост и богатство културних
утицаја. Пример овакве интеграције је „позајмљивање” одређених облика као што је
„певање на бас”, које је присутно у новијој сеоској традицији двогласног певања. За
разлику од изворне музике коју карактеришу анонимност и усмена предаја,
новокомпонована народна музика се не може сматрати изворном због својих специфичних
обележја. У изворној музици, песме се преносе усмено и често немају познатог аутора, док
новокомпонована музика има познате ауторе и често се записује и објављује. Оно што
новокомпоновану песму чини народном је њена идентификација са изворном музиком,

8
иако се разликује по начину настанка и предаје. Функција обе врсте музике је углавном
забавна, што их чини блиским у сврси и употреби (Golemović, 2005: 176–181).
Истакнута певачица из Црне Горе, Даница Црногорчевић, позната је по својим
извођењима родољубиве, духовне и народне музике које су аранжиране у сагласју са
принципима савремене популарне музике. Будући да својим песмама и јединственим
сценским наступима настоји да пробуди осећај патриотизма код Срба, највећу
популарност стекла је у Србији, Црној Гори и Републици Српској.2

2
Даница Црногорчевић свој уметнички циљ неретко наглашава приликом интервјуа, што се уочава у
следећој изјави: „Својим песмама желела сам да пробудим многе Србе патриоте”. Преузето са сајта:
https://srpskatelevizija.com/2021/03/05/%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0-
%D1%86%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%BE
%D1%80%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B-
%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B4%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA
%D0%B5-%D0%B4%D1%83/ (Последњи приступ: 6.2.2024.)

9
 3. Биографија Данице Црногорчевић

Даница Црногорчевић (девојачко Никић), рођена у Бару 5. новембра 1993. године,

је вокални извођач народне, духовне и родољубиве музике. Музиком почиње да се бави
веома рано, већ као дете добија од родитеља компакт дискове са традиционалном музиком
што јој је пробудило жељу да се том жанру највише посвети. 3 Пре школе почиње да пева у
Цркви где се упознала првобитно са духовном музиком. Први наступ који памти је већ у
предшколском узрасту када је наступала са дечијом песмом „Играла би деца жмурке”.
Након завршене основне школе уписује Средњу музичку школу „Стеван Мокрањац” у
Београду на етномузиколошком одсеку где почиње озбиљније да се бави музиком. На
државном такмичењу „Златна сирена” у Београду две године заредом осваја специјално
прво место.4
Поред музике Даница се бавила и глумом, завршила је школу глуме у позоришту
„Душко Радовић”. Крајем 2009. године преселила се у Бар где је уписала гимназију „Нико
Роловић”. У Бару наставља да се бави музиком и певањем у хору „Antivari musica” и етно
групи „Зора”.
Даница је од 2018. године удата за свештеника Српске православне цркве, ђакона
Ивана Црногорчевића, са којим има четворо деце. Дипломирала је на Факултету историје
уметности са просеком 10 и стекла звање специјалиста историје уметности.5
Наступала је на бројним фестивалима духовне и етно музике широм Европе. Први
соло албум духовне музике под насловом „Господе дођи” са 11 песама, објавила је 2018.
уз подршку и благослов манастира Острог.
Када је реч о Даничином идентитету она се изјашњава као српкиња из Црне Горе,
истичући јединство Црногораца и Срба. Њен амбивалентни однос према идентитету
проузроковао је претежно негативне реакције од стране шире јавности, након догађаја
који се одиграо током Бадње вечери, 6. jануара 2023, када је испред Храма Христовог
3
Преузето из разговора са саговорницом (AK ДАНИЦА ЦРНОГОРЧЕВИЋ 9.2.2024.)
4
Преузето са сајта https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%94%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_
%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%BE
%D1%80%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B
(Последњи приступ: 27.5.2024.)
5
Преузето са сајта: https://stil.kurir.rs/celebrities/214059/kako-je-nastala-omiljena-pesma-novaka-djokovica
(Последњи приступ: 27.5.2024.)

10
васкрсења у Подгорици извела црногорску химну „Ој свијетла мајска зоро” са измењеним
текстом у ком се велича српски род. Њена интерпретација химне изазвала je велику пажњу
медија. Измењени стихови химне, који су истицали српски род, изазвали су реакције
широм Црне Горе. Постојала је могућност да ће певачица бити кажњена новчаном казном
од чак 20.000 евра. Овај догађај покренуо је полемике и расправе о националном
идентитету и интерпретацији Химне.6 Даница је изјавила да је верзија Химне са
измењеним стиховима постојала још из 1863. и 1864. године. Објаснила је да је песма
извођена више од пет година, те да је интерпретација химне била део њене уметничке
праксе. Осим тога, Даница је истакла свој лични став о националном идентитету,
наглашавајући јединство Црногораца и Срба. Њене изјаве о националном идентитету
изазвале су различите реакције у јавности, али је певачица остала при свом ставу,
наглашавајући: „Када кажу Срби у Црној Гори, то је погрешно, вјерујте ми. Зна се ко су
Црногорци, то су Срби. Нема потребе да се наглашава Срби у Црној Гори. Црногорац
једнако Србин”.7 Иако је овај догађај изазвао полемике и контроверзе код ширег
аудиторијума, Даница је остала смирена и самопоуздана у својим ставовима. На њен
однос према националном идентитету и уметничком изражавању остаје тема која
интригира јавност и подстиче расправе о културном и националном наслеђу.8

6
Информације преузете са сајтова: https://www.cdm.me/drustvo/crnogorcevic-o-mogucnoj-kazni-za-srpsku-
interpretaciju-crnogorske-himne-narod-vec-skuplja-pare/ (Последњи приступ: 27.5.2024.);
7
Према речима Данице Црногорчевић са сајта: https://www.cdm.me/drustvo/crnogorcevic-o-mogucnoj-kazni-za-
srpsku-interpretaciju-crnogorske-himne-narod-vec-skuplja-pare/ (Последњи приступ: 27.5.2024.);
8
https://serbiantimes.info/danica-crnogorcevic-na-udaru-zbog-reci-srpski-rod-u-crnogorskoj-himni-preti-joj-velika-
kazna-video/ (Последњи приступ: 27.5.2024.)

11
 5. Осврт на концертну делатност

Репертоар Данице Црногорчевић претежно чине духовне и традиционалне песме

које су инструментално аранжиране. Ова селекција песама не само да одражава њен
музички идентитет, већ и служи као мост ка очувању и промоцији културне баштине.
Кроз њене интерпретације, ове песме добијају нову димензију значења, те се неретко
тумаче као допринос очувању националног идентитета и културног наслеђа.
Једна од кључних карактеристика концерата Данице Црногорчевић је употреба
инструменталне пратње у комбинацији са пратећим вокалима. Сваки концерт обогаћен је
присуством инструменталног ансамбла „Наш начин” који се састоји од бубњева, гитаре,
бас гитаре, хармонике, клавијатура и фруле. Ова разноврсност инструмената доприноси
богатству звука и ствара упечатљиву атмосферу за публику. Важно је истаћи да се
поједине песме изводе a capellа, што додатно наглашава уметничку разноликост и
промену атмосфере на наступима Данице Црногорчевић.
Још један важан елемент њених концерата је присуство гостију, чији одабир се
прилагођава догађају и поводу. Ово се најбоље може видети на примеру концерта у Новом
Саду, где су се као гости појавили тамбураши. Њихова сарадња са Даницом резултирала је
извођењем песама као што су „Тихо ноћи” и „Ко те има тај те нема”, што је додало
аутентичан регионални печат концерту.
На концертима Данице Црногорчевић, публика има прилику да ужива у широком
спектру песама које обухватају народне, духовне и родољубиве композиције.
Анализирајући три успешна концерта Данице Црногорчевић – у Приједору 9. јануара
2023., Новом Саду 7. децембра 2023. и Београду 22. априла 2024. – дошла сам до
закључка које песме се понављају на сва три наступа, на који начин се креће динамика
целокупног догађаја и како формира своје концертне наступе.
Концерте Даница углавном започиње извођењем духовне песме a cappella. Духовни
репертоар је постављен на почетак програма како би ce мирнијом динамиком увела
публикa у атмосферу концертa. У Приједнору је изведена прва песма „Христос се роди”
јер је концерт био уочи Божића. У Новом Саду на концерту прве две песме „Расти, расти
мој зелени боре” и „Ми смо деца неба” извођене су a cappela, док је у Београду започела
концерт са песмом „Славите Господа”. Једна од песама која је на свим анализираним

12
концертима заступљена у првом блоку је „Маријо славна”. Ова песма има клавирски увод,
темпо је умерен и спорији, а динамика је тиха. Затим следи песма „Говори Господе”, у
којој је ритам покретљивији. Духовни део анализираних концерта у Приједору и Новом
Саду завршава са песмом „Вера вечна” која је знатно бржа и динамичнија у односу на
претходне, чиме прелази на блок родољубивих песама. У оквиру родољубивих песама,
Даница укључује и руске и македонске песме, чиме доприноси разноликости репертоара и
подстиче културне везе и заједничке вредности између ових народа. Након
интернационалног блока следе песме посвећене Косову, а завршетак концерта је увек исти
– извођење песме „Весели се српски роде”, којом се Даница прославила. Ова структура
концерта показује јасно осмишљен репертоар који прелази од духовног и мирног почетка
до родољубивих и динамичнијих мелодија. Афективни врхунац концерта постиже на крају
сваког њеног концерта, извођењем њене најпопуларније песме „Весели се српски роде”.
Тиме је публици омогућено да у сећању задржи звуке те песме, која несумњиво јесте њен
лични печат.
Традиционалне песме које се редовно изводе су „Густа ми магла” и „Црвен цвете”.
Родољубиве песме које се такође понављају укључују „Тамо далеко”, „Ој Косово, Косово”
и „Сини јарко сунце са Косова”, међу којима се издваја и ауторска песма „Весели се
српски роде”. Овај репертоар илуструје посвећеност Данице Црногорчевић очувању
духовних и традиционалних вредности, као и љубав према отаџбини, чинећи њене
наступе дубоко емоционалним и културно значајним. Поред наведених песама, Даница је
у Приједору изводила и песме „Навали се шар планина”, „Ми смо деца неба”, „Христос се
роди” (будући да је концерт одржан око Божића), и „Поносим се српска републико”
(песма која је прилагођена месту одржавања концерта). На концерту у Београду изводила
је нову ауторску песму „За живот Српске” коју је написао Иван Црногорчевић, а коју је
премијерно извела уочи „Дана Републике Српске” 9. јануара 2024.

Табела 1: Списак композиција изведених на три концерта

Приједор 9.1.2023. Нови Сад 7.12.2023 Београд 22.4.2024.

1. Христос се роди 1. Расти, расти мој зелени боре 1. Славите Господа
2. Ми смо деца неба 2. Ми смо деца неба 2. Маријо славна

13
3. Маријо славна 3. Маријо славна 3. Говори Господе
4. Говори господе 4. Говори Господе 4. Вера вечна
5. Вера вечна 5. Вера вечна 5. Расти, расти мој зелени
боре
6. Ораховцу башто рајска 6. Кроз живот и смрт 6. Још не свиће рујна зора
7. Густа ми магла паднала 7. Каранфил се на пут спрема 7. Ораховцу башто рајска
8. Навали се Шар планина 8. Ораховцу башто рајска 8. Тамо далеко
9. Удаде се Јагодо 9. Тамо далеко 9. Море сокол пие
10. Македонско девојче 10. Српкињица једна мала 10. Сан Атамана
11. Црвен цвете 11. Још не свиће рујна зора 11. Црвен цвете
12. Тамо далеко 12. Нема раја без роднога 12. Густа ми магла
краја паднала
13. Нема раја без роднога 13. Тамо ђе огњишта диме 13. Српкиња је мене мајка
краја родила
14. Косовски божур 14. Ој Банијо боље да те није 14. Ој Косово, Косово
15. Каћуша 15. Ој Банијо зар си тако мала 15. Сини јарко сунце са
Косова
16. Још не свиће рујна 16. Удаде се Јагодо 16. За живот српске
зора
17. Видовдан 17. Густа ми магла 17. Весели се српски роде
18. Српкиња је мене мајка 18. Македонско девојче
родила
19. Поносим се српска 19. Каћуша
републико (мел. Сини
јарко сунце са Косова)
20. Ој Косово, Косово 20. Црвен цвете
21. Весели се српски роде 21. Сини јарко сунце са
Косова
22. Српкиња је мене мајка
родила
23. Ој Косово, Косово

14
 24. Ој јунаштва свијетла зоро
25. Весели се српски роде

6. Музичка анализа одабраних примера

Oдабрани транскрибовани примери записани су по финској методи, односно све

мелодије су транспоноване на финалис g1. Овај начин записивања мелодија увео
је фински фолклориста Илмари Крона (Ilmari Krohn) како би све мелодије имале исти
финалис, што би омогућило једноставнију компарацију анализираних примера.
За анализу су одабрани примери песама које се најчешће понављају на Даничиним
концертима, као и њене ауторске песме, како би се на тај начин стекао увид у њено
ауторско стваралаштво. То су примери: „Маријо славна”, „Нема раја без роднога краја”,
„Ораховцу башто рајска” као и две ауторске: „За живот српске” и „Весели се српски
роде”.
У првом примеру стих је променљив. Строфа креће осмерцом, док се у рефрену
смењују тринаестерац и четрнаестерац.
Други пример је у асиметричном десетерцу са унутрашњом поделом (4,6)
Код примера број 3, заступљена је такође променљива структура стиха. У уводу је
осмерац, док се у првом делу смењују асиметрични десетерац (6,4), деветерац (6,3),
деветерац (5,4) и симетрични десетерац (5,5). Рефрен је у осмерцу (4,4).
У четвртом примеру заступљени су стихови деветерац (4,5) и осмерац (4,4)
У примеру број 5 наилазимо на променљиву структуру стиха на почетку се смењују
шестерац (4,2) и осмерац (4,4), док је у рефрену осмерац (4,4)
Приликом анализирања облика мелострофе, коришћена су велика латинична слова
која представљају мелодијске одељке, а испод њих налазе се мала латинична слова
која указују на сличности и разлике у тексту песме и указују на версификацију стиха.
Уколико се у песми појаве две исте мелодијски обликоване мелострофе изводе без
икаквих измена, обележавају се као А А. Када дође до мањих измена у оквиру одељка,
означавају се са Аv (варирано), док ако су приликом анализе уочене веће промене,
други део се означава као А1. Када се појављује потпуно нов мелодијско-ритмички
материјал, означавамо га латиничним словом B. Рефрени су означени са латиничним

15
словом R, а у неким примерима је присутан и увод означен словом U. У првом примеру
налазе се два мелодијска одељка А и R (рефрен). Други пример је једноделан. Трећи
пример подељен је на три одељка U (увод), A и R (рефрен). Четврти пример састоји се из
четири дела: А, B, R и Rv. У петом примеру присутни су делови A, Av (А са мањим
променама), Ur (који означава увод за рефрен) и рефрен који се више пута понавља са
различитим текстом.
Сви анализирани примери каденцирају на првом ступњу, осим у примеру „Нема
раја без роднога краја” где је каденца на другом ступњу.
Када је реч о ритму најзаступљенији такт је 7/8 налази се у песмама „Ораховцу
башто рајска” (почиње у 4/4), „Весели се српски роде” (која почиње parlando rubato
ритмом) и „За живот српске”. Први пример је у такту ¾, а други у 2/4.
Обим мелодија је широк, али обухвата и главни и пратећи глас. У првом примеру
обим је мала децима (d1 – f2), у другом велика октава (c1 – c2), код трећег примера обим
је мала нона (f1 – g2), у четвртом примеру је размак од две октаве и кварте (f1 – b3), а у
петом примеру обим је велика септима (f1 – e2).
Анализирајући одабране примере песама, уочено је да све, осим песме „Нема раја
без роднога краја”, имају инструменталну пратњу. Инструментална пратња је често
присутна као увод пре песме или као интерлудијум између строфа, чиме се додаје
динамика и слојевитост музичком делу. Све песме су транскрибоване на финалис g1, али
њихови оригинални тоналитети варирају. Песма „Маријо славна” је у c-molu, „Нема раја
без роднога краја” у D-duru, „Ораховцу башто рајска” у h-molu, „За живот српске” у a-
molu, а „Весели се српски роде” у d-molu.
На основу примене мелопоетске анализе код одабраних примера из репертоара
Данице Црногорчевић, може се закључити да су стихови у песмама разнолики. Стихови се
крећу од шестерца, осмерца, преко десетерца, а заступљени су и тринаестерац и
четрнаестерац. Анализирани примери су дводелни, троделни и четвороделни и у њима су
заступљени рефрени. Изузетак је песма „Нема раја без роднога краја” која је једноделна.
Метар који се прожима кроз њене ауторске песме је 7/8, као и у примеру број 3, док су у
осталим примерима заступљени 2/4 и 3/4. Каденце су у свим анализираним примерима на
на првом ступњу, осим у примеру „Нема раја без роднога краја”, где је каденца на другом
ступњу.

16
17
 7. Закључак

Кроз анализу Даничине концертне делатности може се закључити да поред

преношења традиције и буђења љубави према домовини, Даница највише утиче на
публику у патриотском смислу. Важно је истаћи да је Даница као личност успела да се
оствари на пољу музике и упркос томе што потиче из Црне Горе, где је патријархат на
високом нивоу, како је већ напоменуто у другом поглављу. Њени концерти и музика
служе као платформа за изражавање националног идентитета и емоционалне повезаности
са историјом и традицијом.
Кроз анализу Даничиних концерата може се уочити да пажљиво бира репертоар,
почевши са духовним песмама, настављајући са родољубивим, и завршавајући са песмама
из косовског циклуса.
Музичком анализом примера може се закључити да стихови у песмама варирају од
шестерца до четрнаестерца. Мелодије су формално обликоване у дводелним, троделним и
четвороделним облицима, са присуством рефрена, али се може наћи и једноделна форма.
Метар је такође разноврстан, али је најзаступљенији и доминирајућ и у ауторским
песмама 7/8, док се поред њега јављају и 2/4 и 3/4. Све песме каденцирају на првом
ступњу, осим у случају песме “Нема раја без роднога краја”.
Неколицину песама Даница изводи са својим пратећим вокалима a cappella, док
већи део концерата прати бенд „Наш начин”.Песме су транскрибоване на финалис g1, са
оригиналним тоналитетима који варирају од c-mola до d-mola. Обим мелодија је широк и
обухвата и главни и пратећи глас. Обим се креће од велике септиме, велике октаве, мале
ноне и мале дециме. Другим речима, кроз структурално-формалну анализу поетског и
музичког садржаја најзаступљенијих песама са репертоара Данице Црногорчевић, може се
рећи да су ове песме по свом садржају веома сличне новокомпонованим народним
песмама и обрадама традиционалних песама у савременим аранжманима, што је блиско
world music жанру.
Након доста објективног излагања о њеном раду, додала бих и лични утисак некога
ко је имао привилегију да стоји са њом на сцени. Иако постоје музичари који можда на
вештији начин преносе традицију, са више искуства и знања у овом жанру, истакла бих да
је енергија која се са сцене преноси на публику, на њеним концертима, нешто заиста

18
јединствено. Из публике долази невероватно позитивна енергија, подижу се српске
заставе, а деца на крају концерата не могу да дочекају да се попну на сцену и заједно са
њом запевају “Весели се српски роде”. Тај тренутак је емотиван и незабораван, што
сведочи о снажном утицају који Даница има на своју публику.

19
 8. Литература

АВРАМОВИЋ, Зоран
2011. ,,Традиција и изазови модернизације српског образовања”, У: Традиција,
модернизација, идентитети. Ур: Љ. Митровић. Ниш: Филозофски факултет, 355-
367.
МАКСИЋ, Славица
2011: ,,Национални интерес у српском образовању”. У: Национални интерес бр: 7
(3). Ур: Милан Матић. Београд: Институт за политичке студије, 203-217.
ПОПОВИЋ, Далиборка Р., РАШКОВИЋ, Божана М.
2023. „Национално васпитање у функцији развијања националног идентитета:
допринос музичке педагогије”. У: Баштина. Ур: Драган Танчић. Приштина:
Институт за српску културу Приштина, 451–468.
СУЏИЛОВСКИ, Данијела М., ТАНАСКОВИЋ, Марија К.
2022. „Национални идентитет у уџбеницима за музичку културу”. У: Баштина. Ур:
Драган Танчић. Приштина: Институт за српску културу Приштина, 419–430.
GOLEMOVIĆ, Dimitrije O.
2005. „Da li je novokomponovana narodna muzika zaista narodna”. U: Etnomuzikološki
ogledi. Ur: Ivan Čolović. Beograd: Biblioteka XX vek, 175–181.
GOLEMOVIĆ, Dimitrije O.
2005. „Pjevala bi`, al` ne um`jem”. U: Etnomuzikološki ogledi. Ur: Ivan Čolović.
Beograd: Biblioteka XX vek, 117–131.
ŽIVKOVIĆ, Mirjana S.
2020. „Vokalna muzička tradicija žena u Crnoj Gori”. U: Žensko nematerijalno kulturno
nasleđe Crne Gore: Nove mape, Rodne perspektive. Ur: Nataša Nelević. Podgorica: NVO
NOVA Centar za feminističku kulturu, 141–150.
ILIĆ, Mаrina
2013. Ratna propaganda: „Patriotske pesme i jugoslovenski ratovi”. U: La représentation
de la guerre dans les conflits récents: enjeux politiques, éthiques, esthétiques.
JЕRKOV, Slobodan
2013. Muzičko nasljeđe i muzikalnost Crnogoraca. Podgorica: Pobjeda a.d.

20
МАLEZIĆ, Melita
2019. „Tradicionalna narodna muzika Crne Gore kroz interpretacije Branke Šćepanović”.
Završni rad II ciklusa studija. Sarajevo: Univerzitet u Sarajevu
TUFEKČIĆ, Adnan
2009. „Etnopedagogija kao znanstvena disciplina”. U: Školski vjesnik 58(3). Ur: Šime
Pilić. Split: Hrvatski pedagoško-književni zbor, 265-279.

Интернет извори:

1. https://www.cdm.me/drustvo/ministarstvo-prosvjete-snimak-iz-vrtica-nije-nastao-
u-crnoj-gori/ (Последњи приступ: 27.5.2024.)
2. https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%94%D0%B0%D0%BD
%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%BE
%D0%B3%D0%BE%D1%80%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B
(Последњи приступ: 27.5.2024.)
3. https://stil.kurir.rs/celebrities/214059/kako-je-nastala-omiljena-pesma-novaka-
djokovica (Последњи приступ: 27.5.2024.)
4. https://www.cdm.me/drustvo/crnogorcevic-o-mogucnoj-kazni-za-srpsku-
interpretaciju-crnogorske-himne-narod-vec-skuplja-pare/ (Последњи приступ:
27.5.2024.)
5. https://serbiantimes.info/danica-crnogorcevic-na-udaru-zbog-reci-srpski-rod-u-
crnogorskoj-himni-preti-joj-velika-kazna-video/ (Последњи приступ:
27.5.2024.)
6. https://srpskatelevizija.com/2021/03/05/%D0%B4%D0%B0%D0%BD
%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D1%86%D1%80%D0%BD%D0%BE
%D0%B3%D0%BE%D1%80%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B-
%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B4%D0%B0-
%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%B4%D1%83/
(Последњи приступ: 2.6.2024.)

21
Анализирани концерти:

1. Приједор: https://www.youtube.com/watch?v=wjcAFwE7LF0
2. Нови Сад: https://www.youtube.com/watch?v=zTTVbQDllGs
3. Београд: https://www.youtube.com/watch?v=x-Dugd0BGow

Лична теренска истраживања:

1. AK ДАНИЦА ЦРНОГОРЧЕВИЋ 9.2.2024.

22
 9. Прилог
9.1. Нотни записи
Пример број 1:

23
Пример број 2:

24
25
Пример број 3:

26
Пример број 4:

27
28
Пример број 5:

29
 9.2. Табела мелопоетске анализе

Редни број Врста Формално Каденце Метар Обим Oригинални

стиха обликовање мелодије тоналитет и
финалис
1. Маријо VIII A 1,1,1 3/4 d1 – f2 c-mol
славна (4,4) a 1 r1 a 2 r1 M10 o.ф. c1
R: XIII, 8 5 8 5
XIV R
r2 r3
13 13
2. Нема раја X (4,6) A 2 2/4 c1 – c2 D-dur
без роднога a1 a2 a2 V8 o.ф. e1
краја 4 6 6
3. Ораховцу A: X U A 1, 1, 1 4/4, 7/8 f1 – g2 h-mol
башто (6,4), IX r4 a 1 a 2 a3 M9 o.ф. h1
рајска (6,3) a4
IX (5,4) 8 10 9 9
X (5,5) 10
R: VIII R
(4,4) r1 r2 r3 r4
8 8 8 8

4. За живот IX (4,5) A B 1, 1, 1, 1 7/8 f1 – b3 a-mol

Српске R: VIII a1 a2 b1 b2 o.ф. а1
(4,4) 9 9 9 9
R Rv
r1 r2 r3 r4
8 8 9 9
5. Весели се VI (4,2) A Av 1, 1, 1, 1 parlando f1 – e2 d-mol

30
српски роде VIII a1 a2 a3 a4 rubato, V7 o.ф. d1
(4,4) 6 8 7 6 7/8
R: VIII Ur R
(4,4) u1 r 1 r 2 r3
r4
2 8 8 8
8

31
 9.2. Фотографије

Фото 1: Даница Црногорчевић, (Преузето са инстаграм профила:

https://www.instagram.com/danica_crnogorcevic?igsh=MWg5aDZ4dnh5ZTRiNA== )

Фото 2: Даница Црногорчевић и њен супруг Отац Иван Црногорчевић (Преузето са инстаграм профила:
https://www.instagram.com/danica_crnogorcevic?igsh=MWg5aDZ4dnh5ZTRiNA==)

32
Фото 3: Даница Црногорчевић са бендом „Наш начин“ и пратећим вокалима 7.12.2023 (из личне архиве)

Фото 4: Даница Црногорчевић са пратећим вокалима 7.12.2023 (из личне архиве)

33
 9.3. Списак примера са компакт диска

1. Маријо Славна
2. Нема раја без роднога краја
3. Ораховцу башто рајска
4. За живот Српске
5. Весели се српски роде

34