Средња школа

Гимназија ''Стеван Јаковљевић''

СТРЕС КАО ИЗАЗИВАЧ

ЗДРАВСТВЕНИХ ПРОБЛЕМА И
ОДБРАМБЕНИ ОДГОВОР
ОРГАНИЗМА

-Биологија-

Ментор: Биљана Шушулић Ученик: Вукан Димитријевић IV3

Власотинце, мај 2024.

 САДРЖАЈ

1.Увод.......................................................................................................................3
1.1.Појам стреса……..............................................................................................3
1.2.Општи адаптациони синдром………................................................................4
1.3.Врсте стреса………..........................................................................................4
2.Узроци стреса……………………......................................................................5
3.Одговор организма…………............................................................................6
3.1. Хормони..........................................................................................................6
3.2.Симпатички нервни систем..............................................................................8
4.Последице хроничног стреса...........................................................................8
4.1.Инфекције........................................................................................................9
4.2.Хронична обољења...........................................................................................9
4.3.Развој...............................................................................................................9
4.4.Аутоимуне болести...........................................................................................9
4.5.Ментално здравље..........................................................................................10
5.Како смањити ниво стреса.............................................................................11
6.Закључак............................................................................................................12
7.Литература.........................................................................................................13

2
1.Увод
Човек током живота доживљава бројне и разноврсне стресне ситуације. Стрес данас нема
само научни значај него и врло велики друштвено-медицински значај, па се поставља
питање да ли би било могуће, ако би се боље разјаснили молекулски механизми стреса,
утицати на стресом изазване процесе који воде развоју обољења и тако умањити штетно
дејство стреса? До данас још није дата свеобухватна и прецизна дефиниција стреса која би
укључила све његове аспекте. Постоје разне дефиниције стреса које непотпуно дефинишу
овај појам, али једна од бољих дефиниција је она, по којој се стрес описује, као стање
посебних промена у динамичним, молекулским и метаболичким процесима ћелија и
организма.

1.1. Појам стреса

Стрес, који може бити физиолошки, биолошки,
или психолошки је одговор људског организма
на штетне факторе из животног окружења
(стресоре). Стрес је начин на који тело реагује на
стање као што је претња, изазов, или физичка и
психолошка баријера. Штетни фактори из
човековог окружења активирају адаптациони
механизам у организму како би
се организам заштитио успостављањем
равнотеже са средином. На подстицаје који
мењају околину организма реагирају вишеструки
системи у телу. Аутономни нервни
систем и хипоталамусно-хипофизно-
надбубрежна осовина су два главна система која
одговарају на стрес производњом стресних
хормона - адреналин и кортизол.
Иако су ранији физиолози описали неке појмове и процесе у вези са стресом, оцем
модерног схватања стреса обично се сматра Ханс Сели. Он је инспирацију за изучавање
стреса добио тако што је, још као студент медицине, уочио да пацијенти који болују од
различитих обољења, имају велики број заједничких симптома: губитак апетита, животне
енергије, губитак на тежини и сл. Он је претпоставио да се овај кластер сличних симптома,
без обзира о којој се болести конкретно ради, може изучавати научном метолодологијом.
Неколико година касније, развио је концепт општег адаптационог, што се уједно и сматра
једним од класичних ,,физиолошких” модела стреса.

3
1.2. Општи адаптациони синдром
Општи адаптациони синдром укључује три фазе. Прва је фаза аларма и подразумева
активацију стресног одговора, који подразумева тренутно ангажовање веће количине
енергије (повећан ниво глукозе у крви) како би се организам што ефикасније суочио са
стресором. Осим повишавањем нивоа глукозе, организам у овој фази реагује и убрзавањем
рада срца и дисања. Након тога, тело улази у фазу отпора; путем разних копинг
механизама тело се адаптира на нову ситуацију и одупире се стресорима. Ако су стресори
хронични и ако се понављају, могу проузроковати иреверзибилна оштећења и повреде. У
том моменту тело улази у трећу фазу стреса, фазу исцрпљености или слома, у којој отпор
више није могућ. Јављају се кардиоваскуларни или неки други телесни поремећаји, који
могу водити чак и смртном исходу.

1.3. Врсте стреса

У зависности од дужине трајања стрес се дели на: акутни (краткотрајни) и хронични
(дуготрајни).
Акутни стрес везан је за један трауматични догађај или ситуацију. Настаје као
краткорочна, лоша реакција организма у трауматичним, најчешће ургентним ситуацијама,
када доживимо врло снажне емоције или физичке повреде праћене јаким боловима. Готово
да нема особе која није доживела неку жестоку емотивну реакцију, као што је велики
страх, јака узнемиреност, јак бес, изненадна велика туга и слично.То се дешава приликом:
 елементарних катастрофа
 физичког повређивања и насиља разне врсте
 опасних ситуација и несрећа у саобраћају
 сусрета са дивљим животињама и у другим ситуацијама опасности
 када сазнамо неку лошу вест
 сазнање да ће понављати разред код неке деце доводи до стреса када доживимо јаку
увреду, приликом жестоке свађе са неким и слично
Симптоми акутног стреса јављају се одмах или убрзо после неког трауматичног догађаја
или ситуације, али исто тако релативно брзо нестају. Дејство акутног стреса може трајати
од неколико минута и сати, па до неколико дана или недеља.
Хронични стрес може уништити природну одбрану тела, што доводи до различитих
физичких и психичких симптома, међу којима су:
 Главобоља, вртоглавица
 Болови у телу
 Бруксизам зуба, стиснута вилица
 Симптоми дигестивних сметњи, рефлукс киселине
 Повећање или губитак апетита, повећање или губитак телесне масе
 Напетост мишића у врату, лицу или раменима
 Проблеми са спавањем
 Хладни и знојави дланови
 Умор, исцрпљеност
 Сексуалне потешкоће
 Субјективни осећај безнађа

4
2.Узроци стреса
У једном извештају Европског завода за безбедност и здравље запослених наводе се неки
од разлога због којих су радници често под стресом. То су, између осталог, лоша
комуникација између управе и запослених, чињеница да радници скоро уопште не могу
утицати на одлуке управе које се тичу њих, затим неслагање са сарадницима, несигурно
радно место и ниска примања. Без обзира на то који су узроци, запослени родитељи који се
боре с притисцима на радном месту могу бити исцрпљени до те мере да не могу на
одговарајући начин удовољити потребама своје породице. А те потребе могу бити
изузетно велике. Примера ради, у Сједињеним Државама, у периоду од годину дана, око
50 милиона људи бринуло је о болесном или остарелом члану породице. Финансијски
проблеми такође могу бити један од значајних извора стреса у породици.
Самохрани родитељи који се боре да удовоље потребама своје породице такође се
суочавају с веома великим стресом. Често самохране мајке устају рано да би припремиле
доручак, затим помажу деци да се обуку и воде их у школу, журе да на време стигну на
посао, где се труде да испуне све што се од њих захтева. Услед тога, на крају радног дана
могу бити физички и емоционално исцрпљене. Тада почиње други круг стреса, док журе
да узму децу из школе, спреме вечеру и побрину се за кућне послове. Многи млади се боре
с великим стресом. Они се суочавају са физичким и емоционалним променама у
пубертету. То могу бити проблеми у вези са учењем, спортским активностима, односима
с вршњацима и с наставницима. Уз све те проблеме, у неким земљама влада и страх од
насиља у школи а да и не спомињемо страховања младих због терористичких напада и
других несрећа. Родитељи треба да буду извор снаге за своју децу. Нажалост, када деца
или млади покушају да разговарају о ономе што их дубоко погађа, родитељи то често не
схватају озбиљно они негативно реагују, покушавају да избегну разговор или их
игноришу.У неким случајевима, родитељи пропуштају да удовоље потребама деце јер су
преокупирани властитим брачним проблемима.
Такође узроци стреса могу бити:
 Пријатни и непријатни животни догађаји – брак, рођење детета, смрт вољене
особе, развод, пензија, сексуални проблеми
 Физички узроци – хладноћа или врућина, употреба цигарета и алкохола, озбиљна
ограничења кретања
 Фактори животне средине – недостатак дома, бучна, загађена средина
 Органске болести – када је наше тело погођено болешћу, цео организам, у
покушају да се одбрани, доводи се у стање напетости које, у већини случајева,
доводи до стресног стања.
Узрок стреса лежи и у непостојању смисла и сврхе у животу. Једном речију немање јасних
циљева којима човек треба да тежи. У послу је главни извор стреса слаба организација
времена, која је увек проузрокована нејасним циљевима и приоритетима. Не можете
изванредно и ефикасно планирати своје време ако нисте сигурни шта је то што желите да
остварите. Ваш ум је осмишљен на такав начин да се осећате задовољни собом само онда
када радите на томе да остварите нешто што вам је важно у животу.

5
3. Одговор организма
Када се жива бића нађу у стресним ситуацијама, активирају се механизми за заштиту и
мењају се физиолошки процеси под контролом нервног и ендокриног система. Ови
механизми слични су код животиња и човека.
Информација о стању у ком се организам нашао долази до мозга захваљујући чулним
органима, рецепторима и нервима који ту информацију проводе.

3.1. Хормони
Као одговор на стрес, хипофиза делује на надбубрежну жлезду да лучи адреналин и
кортизол. Савремена проучавања у оквиру медицинског модела стрес процес смештају у
поље централног (ЦНС) и периферног нервног система, као и ендокриног и имуног
система. Када стресор поремети психички или физиолошки еквилибријум, импулс путем
сензорних нерава стиже до ЦНС, где се активира осовина хипоталамус – хипофиза – кора
надбубрежне жлезде. Хипоталамус, део мозга чији је првенствени задатак да регулише
кључне аутономне функције организма, укључујући и повезивање остатка нервног система
са ендокриним системом, моментално сигнализира хипофизу, која преко хормона ACTH
(adrenokortikotropni хормон), активира рад коре надбубрежне жлезде. Кора надбубрежне
жлезде реагује тако што ослобађа хормон кортизол директно у крвоток.
Кортизол подстиче глуконеогенезу и повећава
концетрацију шећера у крви. Глукоза је
неопходна да би се обезбедила енергија за рад
мишића и нпр. Побегло од предатора, стигао
плен или чак започела борба за опстанак.
Кортизол такође подстиче разградњу протеина и
ослобађање аминокиселина у крв. Одређене
аминокиселине се поново могу користити за
синтезу глукозе у јетри. Делује на разградњу
триглицерида у масном ткиву и ослобађање
масних киселина. Регулација лучења кортизола
одвија се механизмом негативне повратне
спреге. Кортизол се сматра главним ,,хормоном
стреса” (заједно са адреналином и
норадреналином), јер он активира симпатички
део вегетативног нервног система, који је
одговоран за чувену реакцију борба или бег.
Другим речима, симпатички вегетативни
систем припрема тело за одређену реакцију,
тиме што убрзава пулс, проширује зенице и плућне алвеоле, успорава саливацију и варење
и сл. Након завршетка стресног догађаја или успешне адаптације, парасимпатички део
вегетативног система се активира како би стимулисао активности потребне за
регенерацију и одмор организма, попут варења, саливације, сексуалне функције и др.

6
Постоје два нивоа стресног хормона кортизола. Базални ниво кортизола обухвата
свакодневне нормалне количине кортизола које су потребне за оптималан рад људског
тела. Са друге стране, реактивни ниво кортизола обухвата привремено повећано лучење
кортизолa као одговор на стресоре. Такође, важно је напоменути да је и имуни систем
погођен стрес процесом (поготово хроничним), тако што кортизол утиче на број тзв. Т
ћелија у крвотоку, чиме редукује заштиту организма и на дуже стазе га оставља
вулнерабилним на болести и инфекције.
Адреналин или епинефрин је хормон који се производи у организму. Највећи део
адреналина се синтетише и ослобађа из сржи надбубрежних жлезда као хормон.
Адреналин је један од хормона стреса. Услед стресне реакције долази до лучења
адреналина из надбубрежне жлезде. Путем крви долази до готово свих органа где изазива
следеће промене:
 убрзање рада срца
 повећање снаге срца
 сужење крвних судова периферног ткива,
али проширење крвних судова срца, мозга,
неких мишића и још неких битних органа.
 ширење бронхија
 стварање топлоте
 разградња гликогена и повећање
концентрације глукозе у крви
 разградња масног ткива и повећање концентрације слободних масних киселина у
крви
 проширење зеница ...
Адреналин припрема организам за борбу или бег. Процеси који су енергетски скупи а мало
ефикасни и непотребни за дати моменат, заустављају се под дејством ових хормона. Тако
се зауставља варење, рад мокраћне бешике, раст, обнављање ткива и активност
репродуктивних органа. У стресу се не осећа бол. Многи људи који су предвидели
различите трауме сведоче да у тренуцима несреће нису осећали бол све док траје опасност.

Норадреналин или норепинефрин је хемијска супстанца из групе катехоламина која се

производи у организму. Један део норадреналина се синтетише и ослобађа из
сржи надбубрежних жлезда као хормон директно у крв. Норадреналин је један од
хормона стреса. Услед стресне реакције долази до активације симпатичког система и
лучења норадреналина. Од утицајем овог неуротрансмитера долази до:
 активације можданих структура и усмеравања пажње
 убрзање рада срца
 сужења крвних судова периферног ткива
 проширења зеница
 имхибиције рада црева и бешике, и појачавања тонуса мичића сфинктера.
 Норадреналин учествује још у регулацији сна и расположења.

7
3.2. Симпатички нервни систем
Симпатички нервни систем (СНС) је један од три
дела аутономног нервног система, заједно
са ентеричним и парасимпатичким системима. Његова
генерална улога је да мобилизује телесне ресурсе под стресом;
да индукује борба-или-бежање одговор. Он је, међутим,
константно активан на базалном нивоу с циљем
одржања хомеостазе. Другим речима, симпатички вегетативни
систем припрема тело за одређену реакцију, тиме што убрзава
пулс, проширује зенице и плућне алвеоле, успорава саливацију
и варење и сл. Након завршетка стресног догађаја или успешне
адаптације, парасимпатички део вегетативног система се
активира како би стимулисао активности потребне за
регенерацију и одмор организма, попут варења, саливације,
сексуалне функције и др.
Заједно са две друге компоненте аутономног нервног система,
симпатички нервни систем доприноси контроли већине
телесних унутрашњих органа. На стрес се може гледати као
неутралисање парасимпатичког система, који генерално ради на одржавању тела у
мировању. Влакна симпатикусана својим крајевима отпуштају норадреналин који има исти
ефекат као и адреналин.

4. Последице хроничног стреса

Термин хронични стрес се употребљава у случају континуирано активираних телесних
процеса одговора на стрес, или једноставно у случају продуженог стреса. Истраживања су
показала да појединци са дугорочним конфликтом (минимално месец дана) у вези имају
већи ризик за развој болести и имају спорије зарастање рана, као и смањене бенефиције од
примања уобичајених вакцина. Такође је познато да акутни стресори имају снажнији
негативан ефекат на имуни систем у случају већ постојећег стања стреса и анксиозности.
Као пример, доказано је да ученици који су под стресом у приватном животу имају слабију
функцију имуног система током испитних рокова (испити служе као додатни акутни
стресор). Стрес такође може увећати осећај задовољства и награде повезаним са
конзумацијом хране, што може довести до повећања телесне тежине и значајних промена
навика у исхрани. Додатно, стрес може допринети развоју синдрома хроничног умора.
Процеси адаптације на акутне стресоре обично не намећу терет на здравље младих,
здравих појединаца, међутим, хронични стрес код старијих или болесних особа може
имати дугорочне негативне последице које су штетне по здравље.
Поред главобоља и умора, постоје и много озбиљније последице свакодневне изложености
стресу. Хроничан стерес повећава лучење норадреналина, чиме се повећава периферни
отпор, а повећава се и лучење ренина, као и ангитензина и алдостерона, који такође
интезивно повећавају крвни притисак. Неки људи имају слабе тачке на којима се
последице стреса најпре испоље. Тако некога заболи глава, неко добије киселину у
желуцу, неко осети мучнину, неком срце ради убрзано.

8
Хроничан стрес утиче и на крвни притисак. Траје ли свакодневно, притисак се може
знатно повисити. Тада се јавља домино ефекат. Повишен крвни притисак може довести до
болести крвних жила и срца, а оне до срчаног и можданог удара. Пре свега, морате бити
свесни стреса, а ако је увек присутан, морате потражити механизме који ће поништити
његов учинак. Физичка активност и пријатељска комуникација могу помоћи.

4.1.Инфекције
Стање хроничног стреса може повећати ризик инфекције (нпр. инфекција горњих дисајних
путева). Код ХИВ (вирус људске имунодефицијенције) позитивних пациената, повећана
количина свакодневног стреса и кортизола су повезани са лошијом прогнозом
болести. Истраживања су такође показала да повећан ниво стреса може да поново
активира латентне (мирујуће) херпес вирусе.

4.2. Хронична обољења

Постоји веза између хроничног стреса и кардиоваскуларних болести. Стрес такође утиче
на хипертензију (повишен крвни притисак) и може додатно предиспонирати људе на друга
обољења, која су повезана са хипертензијом. Стање хроничног стреса може подстаћи
појединца на злоупотребу дроге и алкохола. Због стално повишене концентрације глукозе
може доћи до појаве дијабетеса. Такође услед стреса је повећано лучење хлороводоничне
киселине, која може довести изазвати чир на желуцу, а може се јавитии чир на
дванаестопалачном цреву. Додатно, стрес може допринети старењу, хроничним болестима
старења, депресији и метаболичким поремећајима.

4.3. Развој
Истраживања су показала да хронични стрес отежава дечији раст и развој кроз смањење
производње хормона раста у хипофизи, као код деце која су у кућном окружењу где су
присутне брачне несугласице, алкохолизам, или злостављање деце. Такође је познато да
хронични стрес може проузроковати многе здравствене проблеме, који нису само
менталне природе. Дугорочни високи ниво стреса може довести до повећане шансе за
развој болести као што су дијабетес, рак, депресија, болест срца и Алцхајмерова
болест. Познато је да су пренатални живот (период од оплодње до рођења), детињство и
адолесценција критични периоди у којима је осетљивост на стресоре посебно
висока. Изложеност стресорима у рањивим периодима живота може довести до
психиjатријских и физичких болести које имају дугорочне последице по појединца.

4.4. Аутоимуне болести

Код аутоимунских болести имунски систем погрешно препознаје своје ћелије и ткива као
нешто страно и узрокује њихово оштећење. Постоје више механизама настанка
аутоимунских болести.

9
Дешава се после инфекција са бактеријама или вирусом који садржи састојак идентичну
састојку неких наших нормалних ћелија, имунски систем у акцији отклањања инфективног
агенса напада и здраве ћелије узрокујући болест. Овај механизам се назива ‘молекулска
мимикрија’.
У стањима стресом индукованог поремећаја имунских функција пре свега смањења
имунског надзора, дешава се да иначе редовно отклањање измењених, мутираних ћелија
ткива изостане и њихово размножавање буде узрок имунске реакција ка њиховом
отклањању при чему страдају и ћелије истих ткива иако без мутације. Постоји велики број
аутоимунских болести са специфичностима механизма настанка било да се ради о дејству
аутоантитела на ткива или о ћелијски посредованој аутоимуности. Најчешће су обе
функције и ћелијска и хуморалн аутоимуност одговорне за настанак аутоимунске болести,
додаје он.
Посебно је убедљиво клиничко запажање улоге стресних догађаја у индукцији и
погоршању клиничког тока аутоимунских болести. Иако је патофизиологија многих
имунских болести до детаља описана, упадљиво је да почетку многих аутоимунских
болести претходи изложеност наглим јаким или дуготрајним исцрпљујућим стресним
догађајима. Ова запажања рефереришу клинички имунолози (системски лупус
еритематодес), реуматолози (реуматоидни артритис), неуролози (мултипла склероза),
дерматолози (псоријаза).
Испитивањем популације болесника са миастенијом гравис уочена висока учесталост
стреса у индукцији болести. Пре свега код оболелих жена, уочена је временска
подударност изложености стресу и почетку аутоимуне болести, као и честа појава
егзацербације миастеничких симптома и знакова у ситуацијама понављаних стресова.

4.5. Ментално здравље

Анксиозност и депресија: Стрес може повећати ризик од развоја анксиозних поремећаја и
депресије.
Погоршање менталних здравствених проблема: Особе које већ пате од менталних
поремећаја, као што су анксиозност или депресија, могу приметити погоршање симптома
под утицајем стреса.
Поремећаји спавања: Стрес може изазвати несаницу и поремећаје спавања, што даље
може неповољно утицати на ментално здравље.
Когнитивни проблеми: Стрес може отежати концентрацију, доношење одлука и
решавање проблема.
Промене у понашању: Код појединих особа се могу приметити нездрави механизми
суочвања са стресом, који укључују конзумирање алкохола, дувана и недозвољених
супстанци. На овај начин се додатно погоршава ментално здравље.
Стрес може имати различите ефекте на различите људе, што значи да симптоми и
последице могу варирати од особе до особе. Такође, постоји низ техника за управљање
стресом, укључујући вежбање, медитацију, дубоко дисање и разговор са терапеутом - које
могу помоћи у смањењу негативних ефеката стреса и побољшању општег благостања.

10
5. Како смањити ниво стреса
Постоје различити ефективни начини борбе против стреса:
 покушај елиминације стресора - стресне ситуације се не могу увек избећи, али
појединац може да промени начин на који доживљава тај стрес (нпр. кроз
одбацивање неке одговорности, опуштање очекивања, или тражећи помоћ).
 неговање социјалне подршке - снажна социјална подршка може побољшати
отпорност на стрес (неник од пријатеља и чланова породице могу бити добри
слушаоци са саосећањем, док други могу понудитиз прекопотребну практичку
помоћ, као што је кување или чување деце).
 добра исхрана - кад је појединац под стресом, централни нервни систем повећава
лучење хормона адреналина и кортизола, који утичу на дигестивни тракт измежу
осталих физиолошких промена. Лучење кортизола током хроничног стреса може
проузроковати жудњу за мастима и шећером. Присуство високог нивоа кортизола и
истовремени високи унос шећера подстиче депоновање масти око човечијих
унутрашњих органа. Ово стање је повезано са срчаним и метаболичким болестима.
Здрава, разноврсна исхрана штити од поменутих обољења и обезбеђује више
енергије за суочавање са променама.
 опуштање мишића - стање стреса проузрокује непотост мишића, која се одражава
кроз главобољу, бол у леђима и општом умору. Могуће је смањити ниво стреса кроз
истезање, масажу, или купањем и опуштањем у топлој купци.
 медитација - истраживања су показала да медитација смањује психолошки стрес и
анскиозност.
 добра рутина спавања - појединац треба имати доследну рутину спавања, без
испостављености електронским екранима директно пред лезање у кревет. Такоше је
препоручљиво избегавати конзумирање алкохола и кофеина предвече.
 физичка активност - смањује перципирани стрес и поништава неке од негативних
ефеката стреса
 време у природи - истраживања сз показала да места са зеленилом (нпр. градски
парк) побољшавају расположење
 угодне активности - чак и када појединац нема пуно времена, требао би да пронађе
приликз да се забави и уради нешто за себе (читање књиге, певање, гледање
филмова). Напуштање слободних активности може бити контрапродуктивно по
ментално здравље.
 преобликујте своје размишљање - преобликовање ваших мисли и перцепције
стресора може помоћи у управљању вашо, емоцијама и тако смањити осећај стреса.
Настојте да прихватите ситуације које нису у вашој контроли.
 потражите помоћ - уколико сте преоптерећени, посаветујте се са психологом или
другим стручњаком за ментално здравље који вам може помоћи да научите како да
ефикасно управљате својим стресом и промените вашу негативну реакцију на
стресоре.

11
6. Закључак
Због свега наведеног, веома је важно празнити своје емоције, посебно негативне. То
можемо уз помоћ разних видова релаксације (масажа, медитација, миндфулнес), физичким
активностима, одмором, уживањем у природи са породицом и пријатељима. Уколико
методе самопомоћи не помогну потребно је обратити се психијатру. Веома често лечење
обољења само од стране доктора соматске медицине није дало резултате. Уколико висок
притисак, шећер, обољење штитне жлезде и друге не пролази уз терапију прописану од
стране специјалисте, то је знак да стрес има значајну улогу у настанку ових болести, и да је
потребна помоћ психијатра. Живот без стреса не постоји. Свакодневно смо сви изложени
стресу, и до одређене границе, која је индивидуална, стрес доприноси бољем
прилагођавању појединца захтевима свакодневног живота и рада. На жалост, када се та
граница пређе, стрес постаје штетан и у узрочно-последичној је вези са многобројним
психосоматским променама код човека Али, као што је и до сада извојевао победе, снагом
знања и науке, човек ће и ову битку добити.

12
 Литература

1. https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Simpatički_nervni_sistem
2. https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Адреналин
3. https://n1info.rs/magazin/zdravlje/tipovi-stresa-i-sta-mozemo-da-uradimo-da-ih-se-
oslobodimo/
4. https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Стрес
5. https://www.jw.org/sr-cyrl/библиотека/часописи/g20050208/Узроци-и-последице-
стреса/
6. https://n1info.rs/magazin/zdravlje/uticaj-stresa-na-ljudski-organizam/
7. https://www.stetoskop.info/psihologija-danas/hronican-stres
8. https://hipokratija.rs/blog/uticaj-stresa-na-ljudski-organizam
9. https://tensilen.com/blog/uzroci-stresa-7-glavnih-izvora-stresa/
10. Биологија 3 : уџбеник за трећи разред гимназије природно-математичког смера /
Драган Цветановић, Ивана Лазаревић ; [илустрације Жељко Шпица]. – 1. изд. –
Београд : Klett, 2021 (Суботица : Ротографика). 288 стр. – 293 стр.

13