Diskriminacija pri zapošljavanju

Najjednostavnije rečeno, diskriminacija je nejednako postupanje prema osobi ili nekoj grupi
na osnovu nekog njihovog ličnog svojstva, što za posledicu ima nejednakost u šansama da ostvare
ustavom i zakonom zagarantovana prava. Po svojoj formi, diskriminacija ima mnogo oblika, odnosno
vidova. Nekada je ona vidljiva, direktna, to jest neposredna, a nekada je skrivena, indirektna ili
posredna. Nekada se sastoji u uskraćivanju prava jednima, ili u privilegovanju, to jest priznavanju
prava drugima. Nekada se sastoji u preduzimanju ili nepreduzimanju nekog materijalnog akta, a
nekada u uvredljivom, omalovažavajućem, odnosno uznemiravajućem govoru. Zakonom o zabrani
diskriminacije je zabranjeno svako narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili
uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor
zaposlenja, na napredovanje, stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu
za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i
stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti. Diskriminaciju je moguće pretrpeti svuda - na
ulici, u prodavnici, na šalteru, na fakultetu, u školi... Međutim, kao jedan od najčešćih slučajeva
diskriminacije izdvaja se upravo diskriminacija u oblasti rada, koju Zakon o zabrani diskriminacije
svrstava u jedan od posebnih slučajeva diskriminacije.

Diskriminacija u zapošljavanju jeste kada su pojedinci ili grupe pojedinaca od strane

poslodavca ili fizičkog lica na radnom mestu ili prilikom traženja zaposlenja stavljeni u nejednak
položaj usled nekog svog ličnog svojstva. Razlike prilikom zapošljavanja mogu da predstavljaju
prepreke u smislu nejednake dostupnosti zaposlenja, uslova konkursa za posao, uslova na radnom
mestu, sistema nagrađivanja i slično, i mogu prouzrokovati diskriminaciju. Diskriminacija može nastati
u raznim aktivnostima povezanim za rad. Ovo uključuje zapošljavanje, određena zanimanja, obuke,
stručna usmeravanja i socijalnu zaštitu. Diskriminacija pri zapošljavanju je oblik diskriminacije
zasnovan na rasi, polu, veri, nacionalnom poreklu, fizičkom ili mentalnom invaliditetu, starosti,
seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu od strane poslodavaca. Jednakost na radu i
nediskriminacija predstavljaju osnovna radna prava koja su od temeljne važnosti za ostvarivanje
socijalne pravde i održivi privredni razvoj. Pravo na jednake mogućnosti i jednak tretman pri
zapošljavanju i na radnom mjestu, svim osobama daje priliku za rad i brigu o svojoj porodici - bez
obzira na rasu, boju kože, nacionalnu pripadnost, društveno ili etničko porijeklo, jezik, vjeru ili
uvjerenje, pol, rodni identitet, seksualnu orijentaciju, zdravstveno stanje, invaliditet, starosnu dob,
imovno stanje, bračno ili porodično stanje, pripadnosti grupi, kao i druga lična svojstva.

Istraživanja su pokazala da su žene, Romi, osobe sa invaliditetom i LGBT osobe u odnosu na druge
društvene grupe češće izložene diskriminaciji u procesu zapošljavanja i na radnom mestu. Takođe, u
ovoj oblasti ima i primera višestruke diskriminacije, najčešće po osnovu pola i bračnog ili porodičnog
statusa. Kada je u pitanju pol, najčešće se krše prava žena, posebno prilikom zapošljavanja, povratka
sa trudničkog, odnosno porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta. Takođe, sve je
prisutnija i diskriminacija po osnovu starosnog doba. Diskriminacija po osnovu bračnog i porodičnog
statusa je naročito izražena u sferi rada i zapošljavanja. Poslodavci vrlo često u prijavama, na
konkursima i intervjuima za posao neopravdano uključuju pitanja o porodičnom i bračnom statusu ili
automatski isključuju žene zbog pretpostavke o nemogućnosti usklađivanja privatnih i poslovnih
obaveza.

Diskriminacija kod zapošljavanja i zanimanja se dešava kada je potencijalni kandidat tretiran

drugačije ili s manje naklona zbog karakteristika koje nisu vezane za njegove/njene zasluge ili zahteve
radnog mesta. Diskriminacija može nastati u raznim aktivnostima povezanim za rad. Ovo uključuje
zapošljavanje, određena zanimanja, obuke, stručna usmeravanja i socijalnu zaštitu. Poslodavci vrlo
često krše odredbe o diskriminaciji kada intervjuišu kandidate za određeni posao. Ovo se naročito
odnosi na pitanja o bračnom stanju kandidata, njegovim planovima u vezi sa zasnivanjem porodice,
političkim opredeljenjem i sl. Nediskriminisanje znači da su zaposleni odabrani na osnovu njhove
pogodnosti da obavljaju posao i da nema izdvajanja, isključivanja ili naklonosti po nekim drugim
osnovama. Zaposlenima koji iskuse diskriminaciju na radnom mjestu, uskraćena je šansa i prekršena
su osnovna ljudska prava. Ovo utiče na individualne brige i negativno utiče na veći doprinos koji oni
mogu imati u društvu.

Šta raditi u slučaju diskriminacije na poslu i prilikom zapošljavanja? Zakonom o zaštiti od

diskriminacije propisano je da lice koje smatra da je pretrpelo diskriminaciju može podneti pritužbu
Povereniku za zaštitu ravnopravnosti. Dakle, imaš pravo da tražiš naknadu štete od poslodavca u
sudskom postupku. Pre toga, ipak, možeš prvo da se obratiš povereniku za zaštitu ravnopravnosti,
koji može da pokuša da pomiri tebe i poslodavca, a ima mogućnosti i da te zastupa pred sudom.
Opcija, takođe, je poziv inspekciji rada: ako utvrde da je diskriminacija postojala, kazniće poslodavca
a ti ćeš njihovo rešenje moći da koristiš kao dokaz na sudu.