ГАЈДЕ

Гајде су у много чему сличне диплама са мехом, с тим што гајде имају
још једну посебну, доста дугачку цилиндричну цев, која при свирању даје
лежећи, бордунски тон.

Сматра се да назив гајде потиче од арапско-турског термина „ghaida“.

Према њиховим техничким могућностима, гајде делимо на три основна типа:

- двогласне,
- трогласне и
- четворогласне гајде.

ДВОГЛАСНЕ ГАЈДЕ

Код њих чујемо основну мелодију и пратећи глас, а јављају се у две

варијанте:

а) македонско-српске гајде (Македонија, јужна Србија, Косово)

б) влашке гајде (Северо-источна Србија)

Македонско-српске гајде

Састоје се из 4 основна дела: а) гајдарка са рупама; б) бордунска цев –

брчало; в) дуваљка или дувало; г) мешина или кожа

Гајдарка – гајданица (обично од шимшировог дрвета) има 7 рупа са

горње, и 1 рупу са доње стране. Гајдарка има на доњем крају придодат
краћи криви део, обично израђен од рога. У њу (гајдарку) је утакнут писак
са ударним језичком.

Бордунска цев – брчало, је дужа цев која даје стални лежећи тон
(бордун), а састоји се из 3 дела („пишчено“,“средно“,“крајно“) која се
спајају у једну цев. И у њу је утакнут писак.
 Дуваљка (дувало) служи за пуњење мешине ваздухом. На месту
спајања са мешином, она има вентил који спречава да се удувани ваздух
врати назад.

Мешина (мех) се прави ов овчије или јареће коже и служи као

резеорвар за ваздух.

При свирању инструмент се држи испод леве руке, чијом мишицом се

притиска мех. Брчало се пребацује преко рамена, али то није обавезно.

Тонски низ је дијатонска лествица, уз још један тон навише – дакле,

опсег је велика нона. Стални бордунирајући тон увек је за 2 октаве нижи
од петог ступња на гајденици.

Гајде су претежно саборско-свадбарски инструмент, а тек иза тога

пастирски. Такође, углавном су солистички инструмент, а могу бити
праћене и певањем.

Влашке гајде

Влашке гајде су састављене из истих делова и имају исте техничке

могућности као и македонско-српске. Другачије изгледа само гајденица,
чија цилиндрична цев није при крају савијена већ се благо проширује у
облику левка. Број рупа је 5+1. Иначе, влашке гајде су нешто мањих
димензија.

Оне су распрострањене у северо-источној Србији (црноречки, тимочки,

неготински и хомољски крај).

ТРОГЛАСНЕ ГАЈДЕ

Оне се разликују од двогласних по томе што мелодију, поред дубоког

бордунирајућег гласа, прати још један глас. Оне се јављају у две варијанте:

а) „сврљишке“ гајде (централна и источна Србија)

б) „банатске“ гајде (Банат и Срем)

 Сврљишке гајде

Гајденица је састављена из две паралелне цилиндричне цеви,

избушене у једном комаду дрвета. Пискови који се умећу су обично од
зове. Гајденица има проширење у облику пехара.

Банатске гајде

Банатске гајде су по димензијама веће од свих досада описаних, а

називају се још и мокринске гајде, по месту Мокрину код Зрењанина, где
се још увек израђују.

Гајденица на овим гајдама је дужа, и има већи рог на крају.

За удувавање ваздуха „банатске“ гајде имају мањи, ручни мех, помоћу

ког свирач притискањем пуни велики мех. Број рупа је такође 5+1.

ЧЕТВОРОГЛАСНЕ ГАЈДЕ

За ове гајде уобичајен је назив дуде, па су под тим именом у народу и

познате.

Дуде су по изгледу готово исте са „банатским“ гајдама. Међутим, код

дуда основну мелодију прати још један, четврти глас. То је такође
бордунирајући тон, само звучи изнад основне мелодије.

Овај највиши тон, који не мора стално да звучи, за три октаве је виши
од дубоког бордунирајућег тона.