ОКАРИНА

Окарина је деминутив од италијанске речи „oca“ што значи гуска. По

облику подсећа на главу птице.

Са стране инструмента има посебан додатак за удувавање ваздуха на

истом принципу као и код фруле (засвирач и ветрило). Са горње стране је 7
рупа распоређених у два реда. Од тога, 6 је за свирање а седма има карактер
одушке. Са друге стране је још једна, осма рупа коју при свирању отвара и
затвара палац.

Најчешће се израђује од земље иловаче, а праве је грнчари.

Свира се нормалним дувањем, без напрезања на један дах (легато) или

испрекидано (стакато). При извођењеу украса језиком се лако удара у горње
предње зубе. Обим окарине је октава. Интезитет звука је знатан, а код
високих тонова и пискав.

На окарини се свирају углавном игре, а такође и песме. Најчешће се

свира соло, а каткад и у двоје, али на окаринама различитих штимова (нпр. на
d и a окарини).

Окарина као инструмент у садашњем облику први пут се појављује у

другој половини XIX века у месту Будри у Италији. Сматра се да је њен
проналазач Италијан Ђузепе Донати. Међутим, прототипови окарине могу се
наћи код разних народа у најдаљој прошлости.

ДВОЈНИЦЕ

Двојнице или двојна фрула, састоји се од две цеви једнаке дужине (30-
60 цм), обично из једног комада дрвета. Израђују се од разних врста дрвета
(јавор, јасен, дуд, крушка, шљива, дрен, багрем), тако што се буше два
једнака канала.

Према броју и распореду рупа, деле се у 3 групе:

 - са 3 рупе на десној, а 4 на левој страни (Србија)
- са 4 рупе на десној, а 3 на левој страни (Хрватска, Босна)
- са 6 рупа само на једној, обично десној страни (Источна Србија –
Хомоље)

Рупе за свирање се буше на једнаким одстојањима, а тонски низ је

углавном нетемперован.

На двојницама се свирају разне импровизоване мелодије, обично на

десној мелодија, а на левој пратња. Врло ретко (Хрватска) налази се и тип
који има и трећу цев, за бордун-тон, тзв. тројнице).