Павле Б.

Станојевић
КОПАОНИК
ГЕОЛОШКА ГРАЂА,
РУДНЕ ПОЈАВЕ И РУДИШТА
 и
Издавач уредник:
Јасмина Станојевић

Редактор:
Др инж. Новак Блечић

Корице:
Копаоник
фотограф:
Борис Станојевић
А – Истраживачке рашље. В ~ Истражио окно
Агрикола 1550. (2002). стр. 41

Штампа:
„златна књига“
Јагодина
Павле Б. Станојевић
Тираж:
30 примерака
КОПАОНИК
ГЕОЛОШКА ГРАЂА,
РУДНЕ ПОЈАВЕ И РУДИШТА
у редакцији проф. др Н. Блечића

Београд, 2022.
—
ОД РЕДАКТОРА
Грабовачки Коњска Вода,
Поток, Жута Прлина,
Био сам редактор рукописа прве књижице колеге Павла Паја Пановићка Река,
—
Присоје,
Станојевић, дипломираног инжењер геологије, некадашњег шефа Семетеш, Лисац,
–
геолошке службе и директора рудника „Копаоник“ Бело Брдо. Ускоро Козја Глава, Станково Гувно,
би требало да се одштампа у виду књижице, и у неколико десетина
Кинсевак, Камењача-Бор,
примјерака. А ево, колега Пајо, на прагу десете деценије живота, у
лијепом амбијенту испод Космаја, заврши рукопис ове, друге књижице. Тушимља, Циганско
је
И, док кћерка Пајина Јасмина организовала прекуцавање рукописног Ковачица, Гробље,
текста и вршила коректуру, колега Паја почео је да, читљивим Пајкача, Велика Њива,
техничким словима, пише и трећу! Са задовољством сам прихватио да Доњи и Горњи Прлина,
извршим допунску коректуру и рукописа друге књижице, прије свега у Казновић,
односу на стручну терминологију, да бих сада, приступио и редакцији.
Шупља Стена,
Рудница Чардак — Топли
Рукопис књиге писан је једним помало архаичним стручним (Боровик), До,
жаргоном. Садржи такође мање контрадикције и неусклађености. Али Муре,
то не умањује његову вредност. Напротив, доприноси аутентичности Велика Ливада,
Горње Јариње,
сведочанства, односно сећања и стручних сазнања, три деценије по Осоје-
одласку са подручја Копаоника. А извесна понављања у суштини су Гувниште, Металица-
сагледавања истих питања са различитих аспеката — прво са аспекта Шумеће, Штаваљ,
шефа геолошке службе и директора рудника „Копаоник“ Бело Брдо. а Марушић, Ржиште,
затим са аспекта врсног инжењера геологије заинтересованог даостави
Цеови Несторов До,
будућим генерацијама своја сазнања о геолошкој грађи Копаоника, као
и о лежиштима и рудним појавама на ужем и ширем подручју ове Миоковић ... Оштра Чука и
рудоносне планине. Затим: Лукаре.
Ваљало би да садашњи и будући истраживачи геологије и Боровњак,
металогеније Копаоника детаљније анализирају и релевантна сазнања
Ипак, имасе утисак да је ова друга књига „слабија“ од прве. Као да
и резултате претходника. Али и како су претходници размишљали и
којим су се геолошким парадигмама руководили. У том смислу би им
у њој нешта недостаје. Мислим да је то, у првом, реду поента. Затим
стручна коректност, у смислу писања стручних дјела и односа према

|
ова друга књига била од користи.
Посебна вриједност рукописа је навођење бројних рудних појава.
ским приступачним објављеним радовима на исту тему. То би се могло
ријешити, али уз нешто више времена и допуна.
Колико знам, такав обиман списак рудних појава на Копаонику У томн смислу, Паја би, требао да направи библиографски списак
Рогозни не постоји у другим књигама. Ево дијела списка тих
| јелокупне своје библиотеке у Парцанима.
локалитета: Пошто располажем ca књига Геолошке
– KpeMuhka Peka, - IIpaMMa,
библиографије Југославије и Србије, у дигиталном виду (ПДФ), за то
- Саставци, - Врело, пријеме ја бих могао да направим нешта као: „Прилог геолошкој
- Погани Нос, - Шанац,
—
библиографији Копаоника“', који би био укључен у другу Пајину Увод
књигу. Процењујем да би тај прилог имао више стотина
На упознавању геолошких прилика Копаоника радио сам у два
библиографских јединица и да би могао бити користан колегама из
нременска периода: 1961-1972. и 1979-1983. године. То је било доба
струке који ће се у некој будућности бавити геологијом и рудним
моје најактивније радне и животне делатности. Сада у поодмаклим
лежиштима Копаоника. Наравно, саставили би и краћи текст у вези са
Пајином библиотеком и Прилогом ... Тиме би и књига имала јачу годинама (89) могу само да сумирам резултате тог рада, а писањем
сазнања и стеченог искуства, приложим скромни допринос даљем
поенту, односно смисао. Али, то би све повећало број страница књиге,
што, у овом, првом издању није прихватљиво. јер је већ са
геолошком истраживању, са надом да ће то бити од користи садашњем
и будућем економском развоју овог краја и шире наше заједнице.
штампаром/издавачом договорен број страна.
* Основе и фактори за овако размишљање
уливају оптимизам:
о Копаонику
су реалне и
Овдје се не ради о класичној редактури. Јер вршене су, у суштини,
- Познато је да је Копаоник велико рудоносно подручје
само прерасподеле и редукције појединих текстуалних целина, као и
делимична промјена њихове форме. Основни текст није мењан, ни у наше земље. Ово се доказује налажењем само на
смислу садржине, ни у смислу стила, чак и када би то, у некој другој површини рудног поља Бело Брдо, око 2.000 старих
врсти текста, било потребно и пожељно. Овде
би
је
то остало како би се
читаоци који познају колегу Пају,
римских и средњевековних рударских
шљачишта и топионица при експлоатацији олова,
радова,
очувала аутетнтичност и како
могли да га препознају и у тексту. сребра, злата и бакра. Бројни су топоними места који
указују на рударство и топљење руда. Ту су такође
цркаве и задужбине. Велики жупан Стефан Немања и
Београд, 29.8.2022. следбеници су подизали српску државу захваљујући и
Др инж. Новак Блечић, експлоатације руде, посебно злата и сребра, из ових
ред. проф. РГФ, у пензији крајева. Данас су на овим просторима познати рудници
олова, цинка и сребра: Трепча, Ново Брдо, Бело Брдо,
Црнац, Ајвалија, Кишница. Затим руде гвожђа
(магентита) Сува Руда; антимона Раићева Гора и др. На
неким рудиштима је завршена експлоатација (Жута
Прлина, Копорић), а на неким рудиштима треба
наставити/обновити истраживање, OK OpojHe
локалности треба да имају третман перспективних
истражних простора.
- Људски фактори: Генерацијама становништво ових
крајева је привржено рударству, јер су ово пасивни
крајеви, а и људи су вредни, поштени и добре нарави.
- Рударство је најразвијенија привредна грана на овом
простору.
!
Каошто сам, недавно, за књигу П. Новаковића „Лежиште и рудник Трепча – Стари
Трг“ направио „Прилог геолошкој библиографији Трепче“. Са преко 200 библиограф-
би
Да се ове добре основе и повољни фактори ваљано искористили,
потребно је упознати услове стварања и концентрација минералних
ских јединица.
5
4
—
Небеске Столице, и др. Југоисточно од Сувог Рудишта су узвишења:
сировина, могућности и места налажења и експлоатације, друштвено-
(1.590 т), Шаторица (1.750 т) и Оштро Копље (1.789 т).
економске прилике, досадашња искуства и др. |
Чардак
Рељеф Копаоника је изразито планински са дубоким клисурама,
Треба истаћи да је рудник Бело Брдо откривен праћењем старих
речним долинама и бројним стрмим одсецима у њима. Дренирају га
радова, јер је формација „Црвене серије“ спречавала да свежи комади
сливови река Лаба, Топлице, Расине, Ибра, Студенице и Јошанице.
руде дођу до површине. Стари рудари су за рудом ишли на основу
отворених и оксидисаних пукотина и раседа. Писаних докумената није
било. А и данас се писана документација затури или изгуби па се
истраживања понављају на локацијама које су већ истраживане. Био
: |
Клима
је
типично планинска.
Планински венац Копаоника дугачак је 83 Кт а широк 63 km.
Одликује ce бројним тектонским, глацијалним (глечерским),
сам у ситуацији при постављању истражне бушотине, у Брзећи, када ми флувијалним (речним), денудационим (гравитациона и флувијална

|;
је пришао мештанин који је на том пропланку чувао овце,
|

ерозија) облицима рељефа, сложеном геолошком грађом и великим и

заинтересовао се љубопитљиво за постављање гарнитуре и узгред ми
|
стрмим планинским масама.
рече да су ту на истом месту бушили и Енглези 1939. године. Питао сам
га, шта су нашли. Нису нашли ништа и више нису ту долазили, рече он.
То је било довољно да се са екипом покупим и лоцирам бушотину на
Рударство, термалне воде, туризам
следећој пројектованој локацији. Касније смо са екипом Геозавода
|
Копаоник са топонимима Суво Рудиште, река Самоковка и др.
реинтерпретирали успешно тај део терена. најбољи
су
доказ да се ту крије велико рудно богатство и да је на њему
било рударске активности и у временима кад није било писаних
Својевремено је Ђорђе Бранковић (1850), први наш геолог и
података.
руководилац рударства, морао да шаље узорке руде из Мајданпека,
Од бројних термалних извора на источној страни настала је река
Кучајне, Рудника, Рипња и Парцана у Геолошки завод у Бечу, Францу :

Качеру, директору Завода, на испитивање. Данас код нас постоје а

Гоплица са Луковском, Пролом и Куршумлијском Бањом, на западној
је
|

технички и технолошки услови и одлични стручњаци за страни поред истоимене реке је Јошаничка Бања. У долини Ибра
палеонтолошка, петрографска, минералошка, хемијска и друга Матарушка Бања.
испитивања. Укратко, да би све горе описано и ненаписано могло бази великог рудног богатства развили су се већи
:·
На
успешно дасе је
реши, најтеже сада одредити локације на којима треба
економичност и сврсисходност одредиће
средњевековни градови: Маглич, Козник, Брвеник, Звечан и Рас, који
су представљали жиле куцавице српске средњевековне државе.
истраживати. Резултате рада,
време. ксплоатацијом тог рудног богатства Немањићи су обезбеђивали
средства за изградњу велелепних задужбина/манастира Студеница,
Жича, Стара и Нова Павлица (код Рашке), Градац, Сопоћани и Ђурђеви
Географски и топографски положај Копаоника
Копаоник заузима 2.758 кт“ централног дела Србије. Протеже се
| Ступови. На источним падинама, у долини Топлице, Стефан Немања
подигао своје прве задужбине, цркве.
је
од Западне Мораве до Косова Поља. Југозападну, западну и северну У близини Козника налази се неколико метара висок гејзир.
границу чине река Ибар, Јошаничка река и Расина. За источну границу
је
узета линија од Бруса преко Луковске Бање
и Звечана.
и
Борчана
Карактеришу га заравњене планинске површи и
до
Старог Трга Између 1980-1985.

а
romwMHe нагло се развила туристичко-
угоститељска привреда, због великог и разноврсног рудног богатства
планина Копаоник је добила епитет „Српски Урал“, па је постала
узвишења/врхови: Суво Рудиште, на коме се налази највиши врх
позната и ван граница наше земље.
централне Србије – Панчићев Врх (2.017), Караман (1.934 т), Гобеља
;

(1.834 т), Седло (1.450 т) које је краљица Ана(стасија) назвала.

6
 А. ГЕОЛОШКА ГРАЂА КОПАОНИКА кречњака Старог Трга и Јеловарника (изнад лежишта „Копаоник“ —

Запланина).
„Нема ничег што би било вредније проучити од природе“
Никола Тесла Сматра се да је кључни разлог што је ова шкриљава серија раније
гретирана као палеозојска био висок степен метаморфизма, који су
миоги геолози у својим разматрањима узимали као критеријум за
Први целовит приказ геолошке грађе Копаоника дао је Б. Ћирић палеозојску старост.
(1962. године), а развој терцијарног магматизма С. Карамата (1962.
године). На основу нових сазнања дошло се
до неких већих измена и

у
|

исправки тим приказима. ГЕОЛОШКИ САСТАВ

|

Поред најмлађег магматизма Копаоника, најчешћа тема међу

је
:
геолозима била и стратиграфска припадност најстаријих творевина
омотача копаоничког гранитоида. Сумњу у палеозојску старост овог Тријас
омотача први је изразио С. Урошевић, још 1908. године. Тријаској стратиграфској припадности на Копаонику прикључене
Најновијим истраживањем дошло се до података да у геолошкој
грађи копаоничке области учествују тријаске, јурске, кредне и
су све творевине које су раније третиране као палеозојске. Та
тријаској серији одређена је наласком тријаске
|:

припадност
терцијарне формације. Наласком тријаске конодонтске фауне
·

конодонтске фауне у неметаморфисаним и слабо метаморфисаним

оповргнуто је схватање да је такозвана „велешка серија шкриљаца“ · кречњачким прослојцима у шкриљавој серији претходно третираној
палеозојске старости (И. Мићић, М. Клисић идр. 1972. године). Значи,
|
као Велешка серија, на Небеским столицама и Јеловарнику.
су
||
најстарије творевине Копаоника тријаске старости. У раније одређеној Велешкој серији издвајају се три хоризонта:
Одређивање палеозојске старости копаоничког гранодиоритског хоризонт шкриљаца, кречњачко-доломитски хоризонт и хоризонт
омотача, односно најстаријих петрографских формација, засновано је јелених стена.

| је
било на утисцима појединих аутора о високом степену метаморфизма, Новијим испитивањима констатовано да нема довољно података
или на аналогији/паралелизацији са сличним геолошким формацијама стратиграфско рашчлањавање тријаских творевина на веће и мање

|
шш

у другим областима. Палеонтолошке наводе G. Wilsona (1935) o | јединице.

стратиграфској припадности војетинског кречњака први је демантовао Нова испитивања су показала да у грађи тријаса учествују:
С. Павловић (1949), јер је у кречњацима Војетина утврдио постојање |

пелитско-псамитски и карбонатни седименти, а од магматских стена

остатака рудистне фауне, а затим и Б. Ћирић (1953), док је Б.
дијабаз-спилити. Ови магмати су синхрони са једним делом седимената

|:
Миловановић (1956) извршио одредбу рудистне фауне.
|

са којима се преслојавају ове стене, дијабазног су састава и вероватно

Обзиром да палеозојска старост најстаријих творевина Копаоника најстарије магматске стене на Копаонику. Њихову одредбу у околини
није доказана палеонтолошким налазима, даље проучавање И. Мићића „Грепче“ вршила је
Вера Кнежевић-Ђорђевић (1958, 1960).

|
и других усмерено је на изучавање првобитног литолошког састава,
Тако одређене, сада тријаске творевине, претрпеле су измене
cryGa развића и нарочито систематско анализирање мање
различитог типа и интензитета. Те промене видљиве су и у ореолима
метаморфисаних чланова серије, користећи при томе најновије
младих гранитоида. Јављају се као контактно-метаморфно-метасо-
палеонтолошке анализе. матски промењене стене: пелитско-псамитски седименти у различите
Прву одредбу конодонтске фауне извршио је 1966. године! корните, кордијерит-биотитске и биотитске шкриљце; карбонатне у
Н. Спасов, научни саветник Бугарке академије наука, на узорцима!
 Дијабаз-рожначка формација представља, у литолошком погледу,
скарнове, гранатите, воластонитске стене и мермере, а магматске стене
врло хетерогену средину изграђену од различитих седимената и
такође у корните.
магмата габроидне магме као што су: дијабази, спилити, долерити и
габрови. Од седиментних стена најчешћи су пешчари, обичне грауваке,
Серпентисани перидотити тим глинци, лапорци, рожнаци, лапоровити кречњаци, кречњаци и
Серпентисани перидотити се јављају у виду пространог комплекса
„„Ибарски серпентински масив“, који
конгломерати. Често има и дијабазних и других туфова и туфита.
Карактеристика ове формације је често наизменично смењивање
перидотитских стена под именом
ван Копаоника. Серпентисани перидотити су њених чланова, било седиментних, било магматских, тако да је тешко
|

се простире и терена
представници старијег магматизма на Копаонику и настали су као. одвојити једне од других.
продукт веома снажног ултрабазичног магматизма.
Старост серпентисаног перидстита још није поуздано одређена. |957)
Наласком амонитске фауне (М. Анђелковић
и
и
Д. Стојановић-Бобек,
бројне микрифауне потврђена је јурска старост дијабаз-
Има мишљења
да постоје старији палеозојски перидотити и млађи
мезозојски. Новија гледишта (И. Мићић) су да су ибарски перидотити
рожначке формације на Копаонику. Дијабаз-рожначка формација има
шатно распрострањење на западној страни Копаоника у долини Ибра,
а
исте старости и да су настали после горњег тријаса, пре јурске дијабаз- на источној страни у подручју Брзећа.
рожначке формације која лежи преко њих. Дијабази и габрови се јављају и као самосталне масе и пробоји у
На основу минералног састава највећи део ових перидотита серпентинитима, па их треба сматрати као симултним са серпентином.
одговара харцбургитима, мање лерзолитима, а сасвим мало дунитима. ·
Габрови се обично јављају у виду мањих интрузивних тела
У појединим деловима запажена су многа мања, ретко већа, тела различитог облика и димензија.
жичног и сочивастог облика габрова и габродијабазних стена, која се
јављају као крајњи диференцијати перидотитске магме.
Доња креда
Перидотитски копаонички масив има велики значај у геолошкој,

|
као и посебно у структурној грађи копаоничке области. Делови Доња креда је према Б. Ћирићу (1962) развијена само на источним
серпентинисаног перидсотита на контакту са терцијарним вулканитима падинама Копаоника у виду једног узаног појаса који се пружа од
најчешће су у већој или мањој мери хидротермалним процесима. Грстеника преко Брус и даље на југ до Подујева. Представљена у
голт-ценоманским творевинама – глиновитим, лапоровито-песковитим
је
измењени – серпентинисани, тако да су свежи сасвим ретки.
и карбонантним седиментима.

|
Јура
Горња креда
Јурске творевине на Копаонику представљене су вулканогено-
седиментним стенама и познате под називом дијабаз-рожначка Горњокредне творевине су најмлађи члан мезозојске ере у
формација. Ове формације имају на Копаонику велико распростра- копаоничкој области и имају велико распрострањење, како на источним

у|
њење, у виду већих и мањих партија и то како у ободним тако и у
централним деловима области. Однос са суседним формацијама
најчешће је тектонски и обично се јављају као укљештене масе
серпентинисаним перидотитима у виду зона динарског правца!
пружања.
тако и на западним падинама Копаоника. Према Б. Ћирићу (1962), у
горњокредној серији јасно се разликују четири литостратиграфска
члана: базална серија, спрудни кречњаци, лапоровити кречњаци и
горњокредни флиш.
Базална серија је заступљена конгломератима, ређе конгломе-
ратичним бречама.

10 П
 Миоцену припадају највећи и најзначајнији делови терцијарних
кречњаци, развијају се постепено из базалне серије.
Спрудни_
(воревина Копаоника. Одликују се веома сложеном геолошком грађом
|

Откривен су на више локалности на Копаонику и садрже обилну |

како седиментне тако и магматске творевине.

рудистну фауну сантонског и кампанског подката горње креде
(Б. Миловановић, 1960).
|

Најстарији део миоцена представљен је седиментима издвојеним

Лапоровити кречњаци су изнад спрудних кречњака у којима је ;

као „црвена серија“. Јавља се као сталан хоризонт миоцена који
лискордантно лежи преко стена старијих геолошких формација, а у
развијена карактеристична горњокредна микрофауна.
|

бази је вулканског комплекса.

Горњокредни флиш је најмлађи члан горњокредних и углавном
мезозојских творевина. Он се развија уз процес опадања карбонатних
компоненти. Он је уједно и најдебљи члан горњокредних творевина
;| у
Још току образовања „црвене серије“ („„гед5 Бед5 зепе“), Копаоник
и суседне области захвата процес интензивне и дуготрајне магмтске
шктивности, Koja се у првој етапи манифестовала снажним
Копаоника.
нулканизмом,
активности
а у
настао
другој
је
етапи плутонизмом. У првој етапи вулканске
сложен „доста дебео“ вулкански комплекс у коме
Терцијар се јасно разликују продукти две вулканске фазе, док се плутонизам
Терцијарне творевине имају велику улогу и врло значајно место у развио образовањем два велика гранитоидна масива, шест мањих
геолошкој грађи Копаоника. За њих су везане главние концентрација плутонских маса и великим бројем гранитоидних тела који су расути
|
по целом Копаонику.
металичних орудњења, првенствено олова и цинка.
Плиоценске творевине развијене су на северним и јужним
Вулканске терцијарне стене на Копаонику заступљене су дацито-
падинама Копаоника, односно у ободним деловима моравског и
андезитима, санидинским дацитима, дацито-андезитским туфовима,
вулканским бречама и базалтима. косовског терцијарног басена. У њима разноврсну фацијалну улогу
имају глинци, лапорци, пешчари, пескови, шљункови, конгломерати и
Дацито-андезити имају велико распрострањење на Копаонику. На угљени слојеви.
западним и јужним падинама јављају се у виду излива (ефузивна.
фацуја), а на источним у виду већих и мањих пробоја (екструзивна|
фација). Квартар
Дацито-андезити су у већем степену пропилитисани, а претрпели Квартар је представљен речним наносима, алувијалним терасама,
су и веће хидротермалне промене. изражене првенствено у каолиниза“. осулинама и хумисним покривачем.
цији, силификацији и нешто мање у серицитизацији и хлоритизацији
својих састојака.
Према мишљењу
настали
В. Ванђела, П. Новаковића и других, дацито-
у олиго-миоцену.
| СТРУКТУРНИ ОДНОСИ
андезити су
У јужним и југоисточним деловима Копаоника врло чести су Планински масив Копаоника је део геотектонске јединице
пробоји санидинских дацита. Пробијају, као и дацито-андезити,. нардарске зоне (Е. Козтак, 1916, 1924). Основне црте геотектонске
серпентинисане перидотите M горњокредне стенске формације, грађе дали су терцијарни тектонски магматски покрети. Једна велика
првенствено горњокредни флиш. Као и екструзивна фација дацито-
андезита, и санидински дацити су очврсли субвулкански.
|
антиклинала меридијалног правца
била интензивно убрана, послужила
ује
велешкој серији, која је већ раније
вероватно у пиринејској фази за
Један део терцијарних творевина настао је у миоцену, а други формирање огњишта и интрузију копаоничког граниодиоритског
батолита са његовим основним интрузивним фацијама и пратећим
плиоцену.
13
12
—
жичним стенама. У каснијој савској фази је до стварања бројних
дошло
којих су се интрудирале излиле огромне
и
дислокационих линија дуж
масе дацито-андезитских стена ефузивне и екструзивне фације
пирокластичног материјала. Ове дислокационе линије имају
приближно правац исток-запад, мада спорадично има и
других праваца.
Мање структуре су контролисале и одлагање рудних минерала.
У теренима који су изграђени од серпентинита, дијабаз-рожначке
формације и седимената горње креде чести су случајеви мањих
навлачења и краљуштања. Ово је показала и дубинска бушотина
Шаторици.
Проблемом структурне грађе бавили су се многи страни и наши;
геолози. Ф. Космат је одредио припадност Копаоника „вардарској
зони“ која се од Солуна, преко Скопља и Копаоника, продужава даље;
на север и северозапад. Северни део иде до Београда (Б. Миловановић,
1950, 3. Бешић 1951, А. Грубић 1958.) или према Ваљеву (Ф. Космат!
1924.).
G. Wilson (1933) je, y свом раду о централном Копаонику, увео
термин „Копаоничка антиклинала“.
у „прелазну
К. Петковић (1958) подручје Копаоника сврстава
унутрашњих Динарида“.
Према Б. Ћирићу (1962) основна геотектонска структура;
Копаоника је велики антиклинаријум који се простире дуж целе
области од Краљева до Приштине. Оса антиклинаријума је благо;
заталасана и у његово језгро утиснут је копаонички гранитоид.
дисјуктивним структурама које се манифестују у виду раседних зона,
мањих и већих раседа. Он напомиње да највећи део има вардарски
избијање дацито-андезита, појаве хидротермално промењених зона
орудњења. Као највеће раседне зоне он наводи „ибарску“ и на њу
управну „бистричко-ђерекарску“.
Вишегодишњим изучавањем закономерности
размештаја олово-цинканог орудњења дошло се
положаја
до нових података д
структурној грађи Копаоника (И. Мићић).
Нова изучавања делимично су потврдила схватања К. Петковића
|
(1958) да подручје Копаоника припада „унутрашњим Динаридима“ али
и да на структурном плану припада „вардарској“ геотектонској јединици.
Од српско-македонске масе копаоничка област је одвојена
|
широком рововском структуром мезозојских формација, које се у виду
појаса оријентације „вардарске зоне“ пружа од Трстеника преко Бруса
; кап Подујеву и даље на југ. Са севера и југа ова област је ограничена
роповским структурама — депресијама моравског и косовског басена.
на] Са западне стране од геолошки идентичне Рогозне и Голије одвојена је
Ибарском долином која је формирана по систему дисјуктивних
структура, међу којима преовлађују структуре динарске оријентације.
|
|
Нова проучавања нису могла наћи пликативне структуре већ се,
напротив, показује да се подручје Копаоника одликује „блоковском“
џеличине
и у
структурном грађом којој доминирају дисјуктивни облици различите
оријентације.
Евентуално постојање већих пликативних облика у тријаским
поревинама базира се на чињеници да је основа структурног плана у
копаоничкој области образована у ранијим (претходним) орогеним
|
су ове творевине биле знатно тектонски деформисане. За
фазама којима
зону!
| преме таквих орогених фаза било је и покретање перидотитских маса
разбијање тријаске кровине. Кретање и утискивање перидотититских
и
маса вршено је по разломним структурама правца „вардарске зоне“ и
Динарида. Утискивање перидотититских маса предиспонирано. је
оттарањем првих депресија — „трогова“, па се тако може објаснити
распоред и распоређивање млађих формација.
Орогени покрети који су се појављивали у периоду од утискивања
најстаријих магмата Копаоника — перидотита O најмлађих
гранодиорита оставили су јасан траг у структурној грађи Копаоника.
Њихов утицај одразио се, највећим делом, на кретање већ формираних
блокова или њиховим разбијањем на мање блокове.
Битан значај за блоковску грађу имали су дисјуктивни структурни
облици који се манифестују у виду раседа и раседних зона различите
и
пеличине и оријентације. Део ових дисјуктивних структура настао
још у првој орогеној фази, а у каснијим фазама најчешће су
је
„жинвљаване“, било да су имале функцију магматских канала или као
површине дуж којих је вршено мање или веће кретање.
15
—
- Дрен – Војетин – Брзеће и
На бази досадашњих изучавања копаоничке области могу се:
дефинисати четири система дисјуктивних структура: „вардарска“
- Србовац — Шаторица – Луковска Бања.
оријентације 5-Ј, „динарска“ 57-Л оријентације, структуре SI-JZ n, Дисјуктивне структуре, оријентације исток-запад, такође су
cTpykType I-Z. |

шатно ређе од „вардарских“. У подручју централног Копаоника оне су

арске“ оријентације су најзначајније и оне.
углавном доминирају у источним деловима Копаоника. Највећи део
ових структура прати се десетинама километара и више. Посебна.
карактеристика ових, „вардарских“. структура је да је дуж зоне таквих.
структура вршено углавном вертикално кретање и утискивање:
перидотита. Од већег броја структура „вардарског“ смера наводе се две
са источне и две са западне стране Копаоника. То су:
- Трстеник – Брус – Подујево,
- Врњачка Бања – Плеш – Полатна,
- Краљево – Јошаничка Бања – Косовска Митровица и
- Матарушка Бања – Ушће – Рашка
Друге по величини су разломне структуре
–Рогозна.
најмлађе разломне структуре а манифестују се у виду разломних зона
дуж којих је долазило и до већег вертикалног кретања (лежиште
„Копаоник“ Бело Брдо). То су:
- „старотршка“,
- „бистричко-ђерекарска“,
- „јошаничка“ и
- „моравска“.
По Л. Коберу (1952), велика офиолитска зона Копаоника могла би
бити „ожиљак“ међувеначнее масе панона. Алпски ороген у
Југославији, на профилу од Ђердапа до Јадрана, показује класичну
слику тектонске грађе са покретима у два правца. Ниједна друга земља
у Европи нема тако јасну двостраност у грађи орогена. Геолог види

простирања (57-Л). Оне, заједно са претходним, представљају јасно да Динариди чине јужно
је североисточно и северно
и западно крило алпског орогена. Балкан
стабло које преко великог карпатског лука
најчешће површине утискивања перидотита, као и већих и мањих
чини непосредни наставак алпског орогена. Међувеначну масу
кретања са честом појавом „краљуштања“. Поред перидотита, ов
структуре користили су
габра, преко дијабаза,
за
до терцијарних
и
своје утискивање сви каснији магмати – о,
екструзија и ефузија. Од већег
представља панонска долина према северу, а на југу јасно се јавља у
доњем делу Вардара. Велика офиолитска зона Копаоника и долине
броја структура „динарске“ оријентације навешћемо четири које се Нардара (стене океанске коре, односно дубљег омотача које данас
нидимона површини Земље) могле би бити „ожиљак“ који одваја ова
|

третирају као структуре „вишег реда“:

липа система на западу Динарида и на истоку Балканида.
- Пилатовица — Војетин — Панчићев врх — Козје стене
Ушће, Оваве шематска сагледавања геолошке грађе и структурних односа

-
-
Шаторица
– Јеленска река – Бадањ – Ваљево,
Самодрежа – Стари трг – Слатина – Рашка и
служиле су као подлога за радове немачких и аустријских геолога, а
нарочито Ф. Космата („пелагонијски масив“, „велешка серија“).
А код нас је ове појмове и термине увео, у своје време, Ј. Панчић,
- „Ситничка“: Милошево — Косовска Митровица базирајући се, углавном, на геоморфолошкој основи.
Рогозна. |

Питањем рашчлањавања динарске масе на Динариде и Хелениде

Разломне структуре североисточног смера (51-Ј7) знатно су ређ бане се касније К. Петковић („„Цукали навлака“), Нопча, Буковски, Н.
од претходних. У појединим деловима Копаоника један део ов Штиле, па даље и други аутори сведо данас. Копаоник, по аутору (ПС),
структура носи обележје „млађих структура“ у којима се јављају припада зони корена унутрашње динарске навлаке. Ширина навлаке
најмлађи терцијарни магмати. Од већег броја ових структура по значај) износи OKO 70 km.
се истичу:
- Рашка – Кремићи – Јошаничка Бања
– Жељин, 17
16
 Геолози В. К. Петковић и К. В. Петковић (отац и син) разликују
седам навлака на Балкану. Главну балканску навлаку аутор, (ПС),
назива „моравидима“.
| |
|
Претходно наведена четири система диојуктивне структуре
–
оријентације 5-Ј, „динарска“ – северозападне
·
Копаоника: „вардарска“
оријентације, структуре 51-Ј7, и структуре 1-7, дословце су наведене из
Ово из
приказа у докторској дисертацији И. Мићића (1972. године).
разлога што све ове структуре егзистирају и од великог су значаја за
белобрдско рудно поље. То је јасно уочљиво на структурној карти
Копаоника, где се види „чвор“ укрштања геотектонских структура ових
наведених оријентација. Посебно је потребно нагласити најмлађу“
дисјуктивну структуру 1-7, дуж чије разломне зоне је долазило и до;
већег вертикалног кретања у пределу рудног поља „Копаоник“ Бело!
Брдо.
ПРИКАЗ РАЗВОЈА ТЕРЦИЈАРНОГ МАГМАТИЗМА
Постанак магматских стена Копаоника везује се за два!
магматзма који су се одиграли у различитим геолошким епохама.
Према ранијем мишљењу геолога, први — базични плутонизам;
развио се у палеозоику или јури. Други – терцијарни магматизам,
|
одвијао се између олигоцена и миоцена.
Базични плутонизам
За базични плутонизам, који се развијао на Копаонику на
великом простору, као и терцијарни, може се рећи да је био;
стерилан као доносилац металичних минералних концентрација,
осим доста честих појава хромита
страна Ибра).
у
серпентиниту на
Голији (лева
У копаоничким серпентинским масивима нису познате ни
мале појаве хромита, али су копаонички серпентински масив
били основа — полазни материјал за настанак магнезита
Једовнику
и азбеста у Корлаћима.
Терцијарни магматизам
Герцијарни магматизм значајан је за лежишта и појеве металичних
минералних сировина. Разликују се две фазе терцијарнот магматизма:
плутонска и вулканска.
|
фаза је имала подређену улогу у образовању
лутонска
минералних појава. У плутонској фази је формирано неколико
магнетитских и шелитско-молибденитских контактно метасоматских
|
појава.
Вулканска фаза терцијарног магматизма имала је велики значај за
формирање бројних појава и рудишта разних врста метала. Продукти
пулканизма имају на Копаонику много веће пространство од продуката
плутонизма. Овај вулканизам се одиграо у дужем временском периоду.
Почео је вероватно у олигоцену, а завршио се у миоцену.
Водеће стене настале у вулканској фази су дацито-андезити и
санидински дацити. Санидински дацити су нађени у рудиштима
„Трепче“ и „Копаоника“, па се сматрало да су санидински дацити,
руднику „Копаоник“ Бело Брдо и другим, једини доносиоци метала
у
олова и цинка. Новијим истраживањем
у подручју Јелакца не потврђује
се ово уверење, пошто су овде минерализације везане за дацито-
пидезите.
М. Илић је оспорио генетску везу трепчанског рудишта са
санидинским дацитима.
Поред водећих метала олова и цинка на Копаонику су откривене и
појаве волфрама, молибдена, бакра, живе и антимона.
Ове рудне појаве терцијарног вулканизма припадају субвулканс-
ком хидротермалном мезотермално-метазоматском типу. Настале су
шпуњавањем тектонских
иконтракционих пукотина и импрегнацијом.
Ваља напоменути да је Е. Коззтаг (1916, 1926) први указао на
генетску повезаност плутонских и вулканских стена, везујући их
пременски за одговарајуће тектонске покрете.
Енглески геолог СО. МУ/Шзоп (1933), који је радио на отварању
лежишта „Копаоник“ Бело Брдо, први је изнео схватање да је
копаонички гранодиорит терцијарне старости, али сматра да је његово
образовање извршено преизливања вулканита. За старост вулканита он
је усвојио схватање Е. Коззта-а да су они миоценски.
19
 О настанку и развоју терцијарног магматизма објављују се бројни
|
радови, почев од француског геолога А. Воџе-а (1840), али се сматра да
се до сада није дошло до коначног заједничког схватања.
Да би се сагледао зачетак и механизам вулканизма и утврдио
редослед вулканских продуката, мора се прићи изучавању његове базе,
односно специфичних седиментних творевина миоцена, које су на
целом простору Копаоника присутне, а у појединим деловима и знатно
|је|
на простору настанка „црвене серије“.
развијене —
„Црвена серија“ (гедз Бед зепе) је најстарији седиментни део
на
подручју Копаоника, миоценске старости. Сталан
је хоризонт миоцена
бази
који дискордантно лежи преко стена старијих формација, а у
целог вулканског комплекса.
Што се тиче старости „црвене серије“ Белог Брда, неки аутори
допуштају могућност да она припада чак и млађем палеозоику, односно;
„црвеним пермским пешчарима“.
Посебно оизучене творевине „црвене серије“ су у Корлаћу,)
Кремићима, Бадњу, Белом Брду, Јелењу, Копорићу и у широј околини.
Старог Трга. У свим овим локалитетима „црвена серија“ представља,
најнижи и најстарији део миоцена који лежи преко стена старијих;
геолошких формација, најчешће преко серпентина, затим прекој
тријаских, јурских и горњокредних творевина.
По литолошком саставу „црвена серија“ представља типичну;
кластичну серију седимената, а у вишим деловима јављају се вулканск
продукти — туфови, туфити вулканске брече и ИЗЛИВИ који се
наизменично преслојавају са седиментима „црвене серије“.
Највећи део кластичних фрагмената „црвене серије“ је од стена
тријаса, јуре и креде, било магматског било седиментног порекла.
Дебљина „црвене серије“ јако варира, од неколико метара до преко
стотину метара. чак и на краћим растојањима, што је утврђено
истражним радовима
у и
Белом Брду, Копорићу у околини Старог Трга
где дебљина износи 120 т, а испод Војетина њена дебљина прелази
300 т (бушотина 9/66).
Литолошки састав, нагла смењивања и међусобна преплитања
указују да је „црвена серија“ таложена у немирној воденој средини
једном кратком временском интервалу.
и у
20
Б, Ћирић генезу „црвене серије“ везује за вулканску активност, па
јој овај аутор даје карактер „андезит-рожначка формација“.
Смењивање седимената „црвене серије“ са вулканским стенама
снедочи да је почетак вулканске активности на Копаонику временски
|
незан са највишим нивоима формације „црвене серије“.
Како је у даљем развоју вулканска активност била све
интензивнија, то седименти повлаче и појављују се вулканске брече,
гуфови и изливи — типични вулкански продукти. Садашњи изглед и
|
положај вулканског покрова на површинама које нису још еродоване,
као што су Небеске Столице и Бећировац на Копаонику, може се
гтрдити да је вулкански покров прекривао и највише садашње врхове
Копаоника (Панчићев Врх, 2017 т, и др).
Изучавањем минералног _састава_вулканских продуката и
|
њиховог положаја дошло се до закључка да се вулканска активност на
Копаонику одвијала у дужем временском периоду и углавном у две
пулканске фазе са већим бројем подфаза. Прва вулканска фаза се
|
карактерише андезитским саставом M изграђује најниже нивое
нулканита, односно везана је за сам почетак вулканске активности.
Друга вулканска фаза карактерише се кварцлатитским и латитским
саставом и заузима горње делове овог вулканског комплекса.
Наизменично смењивање пирокластита прве вулканске фазе,
по
различитих саставу, са изливима друге вулканске фазе потврђује да
||
је нулканска активност на Копаонику
интензивна и снажна и да није била у за току прве вулканске фазе била
везана један центар већ да је било
више вулканских огњишта (лежиште „Копаоник“, „Стари Трг“ и др).
|
Веће је присуство латитских стена у околини Белог Брда у
Миоковићу, Црнатову и Стануловићима. Овде се поред латитских
некова јављају и мањи латитски изливи. Има се утисак да неки од ових
излива (Соколица изнад Стануловића) представљају део неоткривеног
патитског излива, који је маскиран млађим кварцлатитским покровом.
У Жутој Прлини и Јелакцу некови, у облику жица, појављују се у
серпентиниту.
|
Као резултат вулканске активности у околини Старог Трга, преко
пулканита прве вулканске фазе андезитског састава, развио се
ратификован ниво латитског састава који се у вулканском комплексу
Грепче такође приказује у виду покрова. У латитским агломератима
21
 У кварцлатитима Рајићеве Горе и у неким деловима околине
поред валутака латита срећу се и валуци андезита, као и свих стена | Грепче појављује се врло ретко и минерал ретких земаља ортит
старијих геолошких формација шире околине „Трепче“. |
((OH) (CaCe): (Al, Fe)s SbO n).
Обично се кварцлатитски пробоји јављају у виду жица/дајкова.
По свом хемијском саставу највећи део кварцлатита припадао би
|

који су у тесној повезаности са структурно-тектонском грађом и;

гранодиоритској и гранитној групи магми, калијем сиромашнији
су
по правцу SZ-JI anu SI-JZ.
|
оријентисани
Znj кваридиоритској, док калијем богатији делови припадају сијенитској
Просторно и генетски ови магмати су повезани са Pb- магми, па су према томе ове стене умерено до изразито калијског
орудњењима, а
посебно
се
то односи на дајкове кварцлатита у рудним!
зонама околине Трепче, Шаторице, Пилатовице, Јелакца, Жуте Прлине, | карактера.

Копорића, Рајићеве Горе, Белог Брда, западних падина Сувог Рудишта:

и др.
ГРАНИТОИДНЕ СТЕНЕ КОПАОНИКА
MIMO OMжице картиране јединице:
„Кварцлатитске
MUD
TUGE
и цеви“ у лежишту „Копаоник“ – Бело Брдо,
|

утврђено је да у њихов састав као битни минерали улазе: плагиокласи,; Гранитоиди Копаоника су били предмет изучавања бројних
геолога, како са геолошке тако и са петролошке тачке гледишта. До
санидин, кварц, амфибол и,ретко, пироксен.
|
сала је најбоље проучен масив централног Копаоника и гранитоиди
Преглед минералног састава картиране јединице „Кварцлатитске!
Дрењске клисуре, док су жељински и други масиви слабо испитани.
жице и цеви“ у лежишту „Копаоник“ – Бело Брдо (који следи) приказан!
Гранитоидне стене на ширем подручју Копаонику откривене насу
|

је претежно на бази микроскопског испитивања Будимке Станојевић.

преко 140 Ку, а на на ужем подручју на 68 Кпу.
Плагиокласи
су најзаступљенији минерали кварцлатитских стена.
Често су испуцали и по многобројним пукотинама и преслинама! јужном делу Копаоника констатован је једино изданак
У

у гранитоида кварцмонцонитског састава Ha западним падинама

|

најчешће се трансформишу секундарне продукте.

Шаторице. Велике контактно-метаморфне промене на околним стенама
Санидин као фенокристал знатно је ређи од плагиокласа
упућују да се, и поред његове мале површине од само неколико
неравномерно је распоређен у кварцлатитском телу. Један део санидина
Фенокристали санидина понегде достигну величи
десетина ту“, овај изданак може схватити као део већег неоткривеног
је у основној маси.
и до 4 cm.
гранодиоритског масива. Најновијим истраживањем терена између
|
Жуте Прлине и Јелакца оконтурене су гранитне површине такође од
Кварц је стални састојак. Као фенокристал у поређењу с неколико десетина ту.
плагиокласом увек је у подређеној количини. Фенокристали кварца Овакво појављивање гранитоидних стена на Копаонику, њихово
често су доста крупни па се (под микроскопом) лако уочавају.
Карактеристична је појава да се око зрна кварца редовно јављ
кроз
а јасно појављивање
друге вулканске
уфазе
северном делу Копаоника
у том северном делу,
уз
још
недостатак покрова
је један доказ даје
гранофирски венац изграђен од ситнозрног кварца који прораста
основну масу.
сеперни део Копаоника више еродован од јужног, односно је
да јужни
(1-7)
|
Копаоник „бистричко-ђерекарском“ разломном структуром као
Амфибол — обична хорнбленда је главни бојени састојак блок спуштен у односу на северни део Копаоника. Овај податак је, уз
се јавља у крупним идиоморфним зрнима.
|

кварцлатита. Обично остале геолошке услове (литографска средина и снажни магматски

Tlo количинској заступљености као фемски минерал после покрети и процеси), од огромног значаја за настанак орудњења у
амфибола – хорнбленде долази биотит. Неједнако је заступљен тако да белобрдском рудном пољу.
у појединим случајевима (Бело Брдо) има се утисак да преовлађује над
амфиболом.
23
22,
—
Још први истраживач Копаоника, Сава Урошевић (1908), имао је |
Контактно-метаморфно-метасоматске промене
гледиште да се између гранитоиде масе Жељина и централног
Копаоника појављују мања гранитоидна тела и многобројни мањи
пробоји и жице гранитоидних стена, да се у унутрашњости Копаоника;
крије велики батолит, а да гранитоидни масиви и мање масе
| Контактно-метаморфно-метасоматске промене y вулканитима
почеле су подробније да се истражују на Копаонику тек утврђивањем
ових процеса у терцијарној серији стена андезитско-дацитског састава
(И, Мићић 1965-1968). Овај вид измена има велики значај за
представљају само њихове делове. Ову констатацију прихватили су! истраживање рудне минерализације у овој копаоничкој области (Суво
В. Симић (1953), Б. Ћирић (1953-1962) и други.
Битне карактеристике гранитоидних интрузивних тела су: њихова!
| Гудиште). Каснијим истраживањем
рдо и у подручју Шаторице,
у
1966.
јамеирудника „Копаоник“
године, утврђене су ове
– Бело
промене у
просторна и генетска повезаност са дисјуктивним структурама, начин. нулканитима прве вулканске фазе, а затим и у најмлађим вулканитима
појављивања, време консолидације, близак минерални а самим тим и: друге вулканске фазе – кварцлатитима.
петролошки састав. | Каснији процеси пнеуматолитских и хидротермалних промена и
Најмлађе магматске стене Копаоника — гранитоидне, јавиле су се! нелики захвати ерозије изменили су и разорили већи део површина
као крајњи продукт терцијарног магматизма, а њихово утискивање! приобитно насталих терцијарних вулканских стена.
условили су најмлађи орогени покрети. НовијЕ изучавање Је показало! У лежишту „Копаоник“ — Бело Брдо вулканити кварцлатитског
да је најмлађа орогена фаза на Копаонику заступљена углавном; састава имају велики значај за геолошку грађу орудњења јерје на
дисјуктивним структурним облицима који су дали коначни изглед! њиховом контакту са осталим стенама, пре свега са спрудним
је
|
структурно-геолошкој грађи. Положај и распоред гранитоидних тела |
кречњацима горње креде, дошло до одлагања олово-цинканих
у уској просторној и генетској вези са тим дисјуктивним структурама. минерализација (заступљених са два геолошка тела — „кварцлатитска
Утискивање и консолидација гранитоида уследило је после; жица“ и „кварцлатитска цев“). Јамским радовима отворена су оба ова
изливања вулканита друге вулканске фазе – кварцлатита. гела у висинском интервалу од хоризонта 1000 т, навише, скоро до
Промене у најмлађим вулканским стенама Копаоника су; површине терена.
различитог интензитета и захватају највећи део вулканског комплекса. На Шаторици кварцлатити су пронађени дубинским бушењем са
Најчешће измене су пропилитизација, која се доводи у посредну или! површине. Поред измењених кварцлатита на Шаторици су контактно-
непосредну везу са Рб-2п орудњењима на Копаонику. метаморфно-метасоматским променама измењени и серпентинити,
и
|

Хидротермалне промене, по Е. Усћитасћег-у, наступиле су после! горњокредни седименти најмлађе творевине терцијара.
пиритизације на коју се надовезују, а условио их је и пад температуре.
И за ове промене аутор (ПС) истиче да немају генетске везе са Рб-7П Пнеуматолитске промене
орудњењем од кога су старије. |

Док су контактно-метаморфно-метасоматске промене у

У основи постоје у вулканским стенама Копаоника промене везане
нулканским стенама везане за главну фазу консолидације гранитоидне
за утискивање и консолидацију гранитоида. Оне на Копаонику имају и!
посебан геолошки и економски значај, јер се налазе у директној.
магме, пнеуматолитске и хидротермалне промене везане су за завршну
фазу њихове консолидације, где су, поред високих температура, битни
генетској и просторној вези са орудњењима. То су три типа промена:
–

били гасови и водена пара. Том приликом, после коначне

- контактно-метаморфно-метасоматске; кристализације гранитоида, дошло је до продора велике количине
- пнеуматолитске и гасова богатих бором и силицијумом, вероватно из дубљих делова, који
су извршили снажне пнеумоматолитске промене У ВИДУ
- хидротермалне.
гурмалинизације у гранитоидним масама и стенама у њиховој ОКОЛИНИ.

24 25
 Овај процес је заступљен од Ковача на северу до испод Старог Трга на
(M
измену од компактнијих излива или хемијски отпорних стена и
југу, у дужини од преко 100 Кт. Те промене су биле у просторној и! минерала (серпентинита и хемијски отпорних харцбургита, лерзолита
генетској вези са структурно-тектонском грађом Копаоника,
су дисјуктивне структуре послужиле као отворени канали за;
а посебно. или дунита и др.) Најподложнији су променама карбонатни и
силицијски минерали. Петролошка испитивања су показала да промене,
циркулацију пнеуматолитских раствора. Поред ових дусјуктивних по типу и интензитету, имају концентричну зоналност. Најјаче су
структура, као канали су служили и бројни мањи раседи, прслине и;
измењени
у свакој зони они делови који су у току хидротермалне акције
имали улогу хидротермалних канала или били у њиховој близини. У
пукотине у околним стенама.
овим зонама су у највећем броју случајева примарни минерали
Микроскопска испитивања показала су да постоји редослед у!
уништени, тако да је сада тешко утврдити који је тип вулканске или
трансформацији примарних минерала под дејством пнеуматолитских.
седиментне стене измењен.
процеса. Прво обично почиње турмалинизација у бојеним минералима,
па онда плагиоклас захвата серицитизација-При томе се са:
|

турмалинизацијом прогресивно увећава количина кварца.

и
|

Од осталих минерала у интензивно турмалинисаним андезитима,

|

јављају се ситна зрна магнетита, хематита и пирита.

Пнеуматолитске промене су мање заступљенеу вулканитима друге.
вулканске фазе и манифестују се као епидотизација/епидотска фација).
До сада су констатоване само у кварцлатитима око лежишта!
„Копаоник“ – Бело Брдо у селу Брзеће.
|

Хидротермалне промене
Са економског становишта хидротермалне промене су
најзначајнији вид измена вулканских стена јер су оне генетски везане и
за наступајуће рудне растворе олова и цинка. Из тих раствора, У,
најповољнијим геолошким срединама, депоноване су мање и веће!
концентрације Рб-2п минерала, што је посебно значајно за подручје.
Копаоника.
|

Јачина хидротермалних промена у вулканским стенама зависи од

три фактора: литолошких, хемијских и структурних. Од наведених,
хемијски има највећи значај и улогу. Од свих хемијских чинилаца!
најзначајнији и најважнији је способност раствора да својим деловањем
изазове одређене хемијске реакције које доводе до промена ранијих
минерала и парагенеза.
Литолошки фактор има велики значај и утицај на јачи
хидротермалних промена. И поред тога што су стене свих врста;

26 27
 Б. РУДНЕ ПОЈАВЕ И РУДИШТА КОПАОНИКА
И РОГОЗНЕ
| |
Б.1. РУДНЕ ПОЈАВЕ И РУДИШТА
КОПАОНИКА
Геолошко наступање појава и рудишта Копаоника је разнолико, а.
зависно је од локалних структурних односа и природе околних стена.
Главне металичне појаве Копаоника везане су за вулканску фазу!
стварања и припадају субвулканско-хидротермално-мезатермалном!
типу минерализације. До сада је констатовано стотине ових појава.
Поред рудника олова и цинка „Трепча“ и „Копаоник“, ту су и мањи
рудници Копорић, Жута Прлина и Јелакце. Остали метали су: волфрам,
молибден, бакар, антимон, жива. Извесни значај имају и зеолити. Рудна:
минерализација свих ових рудних појава припада терцијарном
вулканизму и настала је знатним делом запуњавањем тектонских
и
контракционих прелина и пукотина, а мањим делом хидротермално-
метасоматским процесима.
|
Копаонички гранодиорит је приликом своје интурзије извршио;
снажан контактни метаморфизам у шкриљавој серији тријаских
метаморфита и претворио их у комплекс разноврсних корнита
контактолита различите врсте. На ободу копаоничког батолита
стварале су се бројне масе контактних силиката – скарнова. То су: Сува
Руда, Суво Рудиште, Панчићев Врх, Јеловарник, Бећировац, Дубока,
Вучак и др. У многима од њих поред контактних силиката наступају
у
различитим количинама и рудни минерали: магнетит, халкопирит,
шелит, молибденит.
Терцијарни магматизам развијао се у две фазе: плутонска
|
вулканска.
28
b.1.1. MHHEPAJIH3ALIHJA H Py/IHIHTA HJIyTOHCKE ĐA3E
Минерализација плутонске фазе терцијарног магматизма Ha
Копаонику
је
од мањег значаја од минерализације вулканске фазе. Као
што је напред речено, копаонички гранодиорит је приликом своје
интрузије извршио снажан контактни метаморфизам у суседним
стенама подинске тријаске серије. Тако је постао комплекс корнита
различитог састава и других контактних продуката, контактних
силиката — скарнова по ободу батолита. Ту су поред контакних
силиката настали у мањим или већим количинама и рудни минерали
магнетита, молибденита, шелита, халкопирита. За ову фазу везане су и
неке појаве гвожђа, олова и цинка нескарновског развића.
Гвожђе
На Копаонику има неколико скарновских магнетитских појава и
прудњења железне руде. Недовољно познавање геолошких прилика
могло би се рећи, несавесно анализирање добијених резултата из
и,
бушотина довело је
до тога да су приказивани позитивни резултати о
количини M квалитету орудњења у нешто већим размерама на
лежиштима Суво Рудиште и Сува Руда.
СУВО РУДИШТЕ – Скарновско лежиште Суво Рудиште се налази
на северозападној страни Панчићевог Врха (2017 т). Скарн је изграђен
углавном OJ граната (андрадита) и пироксена диопсидско-
и
кеденбергитског типа. Магнетит у овом скарну настаје у виду трака,
сочива и гнезда. Између ових концентрација магнетита су јалове
партије контактних силиката. Уз магнетит се јављају и партије
халкопирита и шелита.
Некада су магнетитске руде Сувог Рудишта биле експлоатисане.
Данас су оне неекономичне за производњу.
СУВА РУДА — Сува руда је друго значајније налазиште магнетитске
руде на Копаонику. Налази се на десној страни реке Ибар, у атару села
Гиоџа, у узаној зони гранодиоритске апофизе у комплексу контактних
силиката. Магнетит се налази у облику два тела издужена по правцу 5-
|,
Прво тело је моћности око 1
т
и дужине око 25 т. Друго телоје веће
моћности, око т. Стари радови су извођени у дужини преко
4 100 т и
До дубине од 20 т. Руда се састоји од крупнокристаластих агрегата и
29
_–
зрна магнетита са силикатном јаловином. Поред магнетита, у незнатној метаморфни cHnHKaTH наступају са садржајем, у различитим
количинама металичних минерала: молибденита, шелита, халкопирита
количини има и халкопирита. Руда је одличног квалитета и
и борнита.
експлоатисана је за обогаћивање улошка шарже у смедеревској
Железари, са 6-8% учешћа. У
истражном поткопу контактни појас има малу и променљиву
КОРЛАЋЕ У серпентинском масиву, који се налази између реке
—
моћиост, а молибденит зе јавља у облику прожилака и расејаних
њуспица. Шелит и сулфиди бакра су такође расејани у облику
Ибра назападу, Јошанице на северу, Велештице на истоку и Кремића
импрегнација.
на југу. постоји већи број магнетитских и халкопиритских појава.
Ровови старих радова имају преко 200 т дужине. Локације са појавама! Прелазне пнеуматолитско-хидротермалне жице са молибденитом,
магнетита и халкопирита се
налазе у местима: Локва, Луњевац, Коњска шелитом, воластонитом, кварцом и калцитом јављају се на површини
Раван, Јаребице, Рудине, Малињак — Галоњина Буква и Аљевина. од око 3.000п.
у је
У!

заосталим комадима руде су констатовани магнетит, пиротин, пирит, |

халкопирит, кварц и калцит.
КРЕМИЋКА ПЛАНИНА
Садржај молибденита и волфрама контактном појасу и у зони са
иеуматолитско-хидротермалним жицама испод економског.
Код Шокачких Рупа, Колибишта
-—
ДУБОКА -— На левој обали Дубоке (Топлица), 3 Кт 51 од
Паничићевог Врха, налазе се, расуте на већем простору, појаве

појавама у серпентинском масиву Корлаће. У комадима сачуваног

молибденита. Молибденит се овде јавља у облику трака и прожилака у
интензивно контактно-метаморфисаним стенама подинске серије.
рудног материјала нађени су магнетит, шелит, пирит, халкопириту
и |
Интрузија једне апофизе копаоничког гранодиорита и неколико дајкова
турмалин кварц. жичних пратилаца метаморфисали су стене подинске серије, у подручју
појава молибденита, у биотит-пироксен-воластонит корните. Поред
Волфрам и молибден молибденита, спорадично се јављају и шелит и халкопирит.
Шелита има у скарновима Сувог Рудишта, Панчићевог Врха, БЕЋИРОВАЦ – Бећировац се налази на растојању од 1750 m
ваздушне линије 51 од Панчићевог Врха. Зона РБ-2п минерализације
Јеловарника, Вучака и Мркоња. Најзначајнија је појава у скарну
налази се у близини једне веће апофизе централног копаоничког
Вучака.
гранодиоритског интрузива. Сама зона је проривена већим бројем
ВУЧАК – Вучак (1718) је истурени врх централног Копаоника, лајкова жичних стена.
Удаљен
јеу ваздушној линији 9 Кт од Панчићевог Врха
у
правцу 557,
На гранодиориту овог врха очуване су мање крпе гранита, мермера, Према распрострањењу старих радова, ова зона минерализације се

кристаластих кречњака, корнита и амфиболских шкриљаца.

| протеже по правцу 51-Ј7, на дужини од око 350 т и шта моћност око
40 т. Минерализација се налази у биотит-корнитима и наступа
Шелит се јавља само у гранитима у локално богатијим
највероватније у облику система жица.
концентрацијама, али је интензитет орудњења
у
просеку слаб.
|

У минералној парагенези Бећировца налазе се следећи рудни

ГВОЗДАЦ – Гвоздац је шелитско-молибденско рудиште и налази
минерали: пирит, сфалерит, халкопирит, арсенопирит, галенит,
се на источној страни централног Копаоника, у близини изворишта
бурнонит, буланжерит, плумозит, лелингит и кварц.
Брзећке реке. Од Бруса је удаљен 27 Кт. Терен је
изграђен од кречњака
са прослојцима шкриљаца, у које је интрузијом продрла диоритска
маса. Интрузије диорита су метаморфисале кречњачку серију
и

претвориле
пироксени,
је
у мермере и комплекс контактних силиката (гранатити,
воластонит, актинолит TpeMONMT).
MH
Контактно-

30 31
 Б.1.2. МИНЕРАЛИЗАЦИЈА И РУДИШТА ВУЛКАНСКЕ ФАЗЕ
Минерализација испод ибарског андезитског покрова
Ибарски андезитски покров заузима простор на западној страни!
Копаоника од Корлаћа на северу до Лепосавића на југу. На овом!
простору постоји десетак појава Рб-Лп минерализација у истим!
условима појављивања са истоветном парагенезом. Главне локалности
су: Кремићка Река. Саставци, Погани Нос. Праима, Врело, Шанац,
Грабовачки Поток, Пановићка Река, Семетеш, Козја Глава, Кинсевак,!
Тушимља, Ковачица, Пајкача, Доњи и Горњи Казновић, Рудница
(Боровик), Муре, Горње Јариње. Гувниште, Шумеће, Марушић, Цеови
и Миоковић. Све ове појаве су истражним и
узгред експлоатационим:
радовима током двадесетог века довољно истражене
да би указале на!
перспективност подручја Ha већим дубинама испод ибарског;
андезитског покривача.
излинени преко серпентина и делом преко кредних кречњака, па
наставке орудњења које се појављује на површини треба тражити
лубље, тј у кредним седиментима и серпентиниту испод андезитског
Покрова. На ову констатацију указују и комади минерализованих
кречњака који се могу наћи на халдама старих радова у Козјој Глави,
Кижеваку, Рудници и Марушићу. Поред детаљног картирања и
дубинског бушења овде треба применити и методе геофизичког
испитивања.
ЗИМОВНИК — Зимовник је једина појава олово-цинкане
минерализације на западној страни Копаоника, која се не налази у
андезитском покрову. Орудњење је настало у серпентиниту у облику
испрекиданих жица и сочива. Одлагање олово-цинканих руда било је у
серпентиниту дуж двеју раседних зона по правцу 1-7. У контактној зони
са еруптивним стенама серпентинит
процесима измењен.
је интензивно хидротермалним

Оловоцинкана минерализација у OBHM локалитетима је) У руди Зимовника утврђени су следећи минерали: пиротин,
неправилног жичног облика и ограниченог простирања по пружању
арсенопирит, халкопирит, галенит, сфалерит и кварц.
паду. Моћност жица варира од неколико ценнтиметара једног метра.
до

Жице се ретко јављају у виду система (Саставци — 58 жица), али с |

чешће
то су
изоловане појаве. Најчешће оријентације 1-7. КРИВА РЕКА – Крива Река се налази на североисточним падинама
Садржај олова и цинка у овим жицама
је висок. Микроскопским централног Копаоника. Од Бруса је удаљена 13 Кт. Ту су локалности:
ћурковац, Пајков Брег, Кобилиште и Река. Овде су била раније окнима
испитивањем, поред минерала олова и цинка одређени
су и халкопирит,
арсенопирит, пирит. тетраедрит, џемсонит, карбонати са садржајем отворене олово-цинкане појаве. Рудних изданака има само на Пајковом
гвожђа и мангана. и кварц. Оваква минерална асоцијација указују на реду где има већи број танких жица. Микроскопски је овде
мезотермалне услове процеса стварања. |
констатовано присуство арсенопирита, пиритомаркасита, галенита,
Постанак ових минерализација у андезитском покрову доводи се
везу са дацито-андезитских пробојем током екструзивних вулканских
у калкопирита, сфалерита и ковелина.

процеса. Одлагање минералних супстанци у покрову ишло је дуж ПОДРУЧЈЕ БРЗЕЋА – Брзеће се налази на источним падинама
тектонских или контракционих пукотина. централног Копаоника. Рудне појаве, односно стари рударски радови
На локалитетима Пајкача, Тушимља, Ковачица, Горњи и Доњи налазе се на околним косама које иду непосредно са централног

у
Казновић зони оксидације дошлоје до излучивања минерала Pb u Zn,;
Копаоника.
и до интензивног распадања карбоната
и концентрације оксида Ре и Ме.
Између два рата овде је повађена знатна количина манганове руде.
Једна група појава олово-цинкане руде налази се у горњокредним
кречњацима и песковито-лапоровитим седиментима (флиш) на
Андезитски покрови M као литолошка средина и према локацијама: Гучкалица, Градиште, Раскршће, Равниште и ширем
подручју данашње Запланине. Олово-цинкане руде овде настају у виду
структурним особинама су доста неповољни за одлагање значајне
танких жица.
концентрације корисних металичних минерала. Андезитски покрови су
32 38
—
Велика Њива, Прлина, Шупља Стена, Чардак-Топли До, Велика
је
Друга група на терену Оштра Чука, Долови и Камариште
лежи у кречњачко-доломитској зони подинске (тријаске) серије.
и; Ливада, Осоје-Металица-Штаваљ, Ржиште, Несторов До, Оштра
Ове појаве имају изданке у облику жица и неправилних тела! Чука и Лукаре, и појављују се на ободу ове дацито-андезитске
масе.
лимонита, у којима је хемијским анализама утврђена појава!
сулфида олова и цинка. Рашчишћавањем једног старог рударског, Рр-7п минерализација се налази у хидротермално измењеном
рада и израдом новог поткопа у Оштрој Чуки констатовано је да! серпентиниту M еруптивним стенама. У серпентиниту. је
минерализација настала y метасоматским процесима H
је ова олово-цинкана минерализација настала метасоматскимј
процесом и захваћена јаком оксидацијом до великих дубина. У запуњавањем прерудних пукотина. Исто тако и у еруптивним
очуваним комадима сулфидне руде нађени «cy: пирит, стенама. Овако настале рудне жице и жилице су
мале моћности и
арсенопирит, галенит, халкопирит сфалерит.
и слабијег квалитета. Од рудних минерала утврђени су: сфалерит,
У Доловима, Камаришту и посебно Оштрој Чуки постоји! станит, халкопирит, маркасит-пирит, арсенопирит, злато,
велики број старих рударских радова, претежно окана. У Брзећкој аргентит, рикардит, галенит, буланжерит, плумозит, прустит и
и Белој Реци налазе се троске са већим садржајем олова и цинка. гетраедрит. Нерудни минерали су:
кварц, сидерит и калцит. Честа
По количини оне су знатно веће од осталих на Копаонику. је јака оксидација у серпентиниту
и мангана.
и
концентрација оксида гвожђа

До сада су отворене појаве у Боровњаку, Присоју и Жутој

ПОДРУЧЈЕ ЈЕЛАКЦА =– После открића лежишта Копорић
Прлини-Јелакце.
и

неколико других, отворених рударским радовима у 1956-57

години, подручје села Јелакца је постало најинтересантнија
област за истражиавње појава олово-цинкане руде на Копаонику.
Ово подручје је изграђено од серпентинита, затим се
појављују мањи изданци гранодиорита, дацито-андезита,
санидинских дацита, жичних стена и базалта. Све су стене јаче
измењене у хидротермалним процесима (серицитизација,
калцитизација и хлоритизација). Серпентинити су на контактима
са пробојима дацито-андезита, санидинских дацита и жичних
стена хидротермално промењени приносом карбонита
силиције.
Основна тектонска структура HMa npaBatı npyxkaba ZJZ-ISI,
Мање структуре су правца пружања 1-7, а по овим структурама
дошло једо одлагања олово-цинкане руде.
Највећи део појава олово-цинкане руде налази се на
локалитетима: Боровњак, Коњска Вода, Жута Прлина, Присоје
Лисац, Станково Гувно, Камењача-Бор, Циганско Гробље
34
Жута Прлина и Јелакце
Жута Прлина“ је истраживана 1956-1960. године. Ово лежиште
поред бушотина са површине истраживано и густим подземним
је
радовима на три хоризона: 1130, 1180 и 1220 т. Овим радовима
откривено
углом од
је једно рудно тело које се пружа по правцу 1-7, и пада под
50-70% према северу. Површина пресека овог рудног тела са
7
Лежиште Жута Прлина узео сам 1960. године за свој дипломски рад.
|
Видео сам одмах да лежишне прилике не обећавају неку његову перспективу,
па сам само на три странице описао предлог програма и плана његовог даљег
истраживања. Професор С. Јанковић до тада није био ни чуо за ту локацију
орудњења, па није ни дозволио да усмено опишем опште и геолошке прилике
лежишта већ је одмах прешао на други део одбране темата постављањем
је
питања. Тај мој дипломскли рад дебио оцену 9, са образложењем да би била
оцена 10 да сам више писао о перспективном истраживању. Даљег
истраживања није ни било. Рудник Жута Прлина је завршио са
експлоатацијом.
35
 цинкана минерализација се налази на контакту серпентинита и
богатијом-компактнијом рудом и са импрегнацијама Pb-Zn, je 5.000 m?.
Орудњење је на контакту измењеног серпентинита и еруптива. Руда, са: флишних седимената у силификованим лапорцима и глинцима.

\
приближно једнаким површинама пресека и сличног квалитета, рударским радовима овде су утврђене резерве од 50.000 тона руде са
Pb u 2% Zn.
је на свим нивоима.
|

подсечена
Истраживањеје касније настављено према истоку у подручје села
Јелакца где се појављује рудна минерализација у основној и: Витош – Штаве
преовлађујућој серпентинској стени, затим једној малој маси;
на
Северно од села Јелакца растојањуоко 4-5 Кт, у области Витоша
гранодиорита, дацито-андезита, санидинског дацита и базалта. Све су!
стене у већем или мањем обиму захваћене разним процесима.
и Штава, налазе се села Грашницаи Златна Раван. Ту постоји неколико
појава Рб-Лп руде. Све појаве се налазе у сенонском флишу који лежи
хидротермалних промена. на серпентиниту
су моћне до 1
тп.
и јављају се у облику пукотинских испуна/жица које
Пружање жица је је
1-7.. Међу њима најзначајнија жица
Konopuh у Грашници (Штаве), која је и рударски истраживана. За њу је утврђено
да се продужује по паду и у серпентинит, преко кога лежи флиш.
Олово-цинкано лежиште Копорић налази ce у близини
југозападног обода подручја села Јелакца, око 3 Кт у правцу 7Ј7. од
У овим појавама су констатовани: сфалерит, пирит, халкопирит,
Жуте Прлине. галенит, тетраедрит, џемсонит, арсенопирит, маркасит, кварц и
карбонати.
|

У геолошкој грађи учествују: серпентини, андезит-рожна

формација (конгломерати, глинци и лапорци црвене боје, глиновити
лапорци, пешчари, ређе кречњаци), дацито-андезити, сандински дацити: Гропа – Тумба
и туфови.
|

У Гропи и Тумби, који су на 9 Кт источно од Јелакца, постоје

Базални конгломерати андезит-рожначке формације леже преко
серпентинаи јаче или слабије су хидротермално промењени процесима
појаве олово-цинканог орудњења
условима као и Витошу и Штави.
у
кредном флишу у
истим геолошким

силификације и карбонатизације, а затим орудњени олово-цинкан

минералима. Остали седименти су, захваљујући свом глиновитом
саставу, послужили као непропусни екран, чиме се спречила
оксидација и потпуна хидротермална измена. Рудно тело је површине
пресека око 100.000 т“ и дебљине око 12 т. Рудне жице су дебеле ока
0,5 т, а између су импрегнације у кварц-карбонатној маси. Пружање
жица је је
1-7. Однос олова и цинка 6:1.
У минералној парагенези су: пирит, маркасит, сфалерит, арсено-
пирит, галенит, кварц, калцедон, опал и карбонати — калцит, доломи
|
анкерит, сидерит, олигонит и родохрозит.
Росуља
Локација Росуља се налази неколико стотина метара источно 0]
Копорића. Геолошки је слична ситуација као у Копорићу. Олово
Пилатовица и Шаторица
Пилатовица и Шаторица се налазе на 5 Кт источно од села Јелакца.
На овом подручју постоји велики број старих рударских радова.
Геолошку грађу ових локалитета сачињавају серпентинит, флишни
|
седименти пружања 57-Ј са падом на 51 и еруптивне стене дацито-
андезитског и санидинско-дацитског састава. Интензивне контактно-
метаморфне промене у флишним седиментима (скарнови изграђени од
илваита, граната, хеденбергита, актинолита и епидота) указују на
могуће присуство гранодиорита. Према резултатима 8 бушотина на
Шаторици, односи геолошких формација на овом подручју су јако
сложени.

36 37
 Pb-Zn
руда је у облику жица флишним седиментима и Цинабарит је,
изван алувијалних наноса, нађен само у једном рифу
Ланишту, у облику инкрустација неравномерно распоређених y
еруптивним стенама правца пружања |-7, затим на контактима
у

се
|
силицијској маси. Уз цинабарит јављају и незнатне минерализације
еруптивних стена и флишних седимената, и еруптивних стена и;
серпентинита. Минералну парагенезу чине: магнетит, пиротин, |
антимонитаи пирита. Овде је
честа појава и барита.
арсенопирит, сфалерит, халкопирит, пирит-маркасит, галенит, пирит,
хематит и лимонит. 1953. године дубинским бушењем на Шаторици
утврђене су велике количине пиротина и
пирита.
|

ПОЈАВЕ МЕТАЛИЧНИХ МИНЕРАЛА

ЛУКОВСКЕ БАЊЕ
У ОКОЛИНИ

Волфрам
ОШТРА ЧУКА КОД БРЗЕЋЕ – На овој локацији, а можда и у '
Луковска Бања
Блажево
се
налази на југоисточним падинама Копаоника, на
путу Брзеће —– Куршумлија. У њеној околини постоји већи
—–

Доловима и Камаришу, поред сулфидне постоји и шелитскај) број рудних појава металичних минерала.
минерализација. На јужној страни Оштре Чуке откривен је
већи број |

|
Велики број старих рударских радова на овом подручју указује на
кварцно-шелитских жица моћности 1-20 ст, ограниченог пружања.
интензивну римску и средњевековну рударску активност. Највећи број

|
Поред шелита утврђено је присуство галенита, пирита и калцита. У;
једном старом раду може се, на дужини од 10 т, пратити шелитска
жица, моћности 1,5 тса местимичним задебљањима.
Кварцно-шелитске жице су хидротермалног порекла и настале су
старих радова налази се између села Штаве и Златне Равни.
Новија геолошка истраживања у Грашничкој Реци започета су у
периоду 1955-1957. године од стране Д. Пешута и
Р. Томића. Затим су,
1958. године, геолошку проспекцију на подручју села Штаве обавили

|
запуњавањем тектонских пукотина. У овом подручју, обзиром Ha, Г. Нововић и М. Витић.
присуство карбонатских стена, треба очекивати и метасоматска рудна
тела. У периоду 1959-1965. године извођени су радови на истраживању
азбеста у руднику Штаве. Овим радовима
(Геозавод), а у екипи је био већи
је
број геолога.
руководио Д. Јоксимовић
Антимон
ГОРА – У хидротермалном
Даља истраживања од 1961. до 1971. године на овом терену су,
РАИЋЕВА измењеном серпентиниту, изводили су Д. Лазаревић, В. Јеремић, М. Јовановић и Г. Чонградац.
који се налази око пробоја санидинског дацита у подручју села Јелакца,. Они су урадили и програм истраживања (који није реализован изузев
постоје, поред појава олово-цинкане руде, и појаве антимонита.) мањих раскопавања и
опробавања истих).
Утврђено је укупно осам појава.Антимонит се појављује у облику
малих гнездастих концентрација у силицијској маси.
1971. године Геозавод је обавио детаљна истраживања при чему
урађена и геолошка карта 1:10.000 у пределу села Требиња и Штаве.
је
Интерпретацијом добијених резултата и геохемијском проспекцијом
Жива утврђене су значајне аномалије Рб, 7п, Си, а посебно Ми Со. После
1971. године у околини Луковске Бање нису обављани никакви
ВРЛЕТНИЦА – ВРАНШТИЦА – Налазе се на око 5 Кт JI од
геолошки радови због недостатка финансијских средстава.
рудника „Копаоник“ Бело Брдо. Испирањем алувиона и делувионф
добија се значајна количина цинабарита. | Према Д. Пешуту, у Луковској Бањи постоји шљачиште на
У геолошкој грађи овог подручја учествују серпентинит, дацидо- | површини 100х40 т
и моћност 0,5 т. Шљачишта, према Д. Пешуту,
постоје и у Пилатовачком Потоку код Грашнице, према једној анализи,
андезит, санидински дацит и кварцно-карбонатски рифови, који су
ca 16,3% Pb.
настали на контакту пробоја еруптивних стена и серпентинита.
38 39
—
У Пардушкој Реци постоји полиметална рудна појава (РБ, 7п, 56 и
Између Штаве и Луковске Бање постоји такође значајно

у
|

Си). Орудњење је одложено у облику шлифа у кварцкарбонатној маси

шљачиште, као и северозападно од старе цркве у селу Требињу
5
'

близини старих радова. Шљачишта има и источно од Мариначког дебљине преко т, а по пружању се може пратити неколико стотина
Пресла. метара.
У изворишном делу Требињске Реке код Црвене Воде Ha Поред ових рудних појава у ширем подручју Лукова и Луковске
шљачишту је
видљиво да
је топљена Рб-7п руда.
Бање постоји још низ појава Рб-7л, које нису довољно проучене. То су
пре свега појаве у Сањском и Ивином Потоку, на Сапском Брду, У
Највећа концентација старих рударских радова налази се између | Жежељевском Потоку, јужно од школе у селу Штаве, на Тумби и
села Штаве и Златне Равни. На халдама се запажа Рђб-7п орудњење
избаченом материјалу. у |
Сребрници итд.

Према Д. Пешуту, на левој обали Пилатовачког Потока, близи

Грашнице налази се 5-6 потпуно зарушених шахти, а на халдама има
АКТУЕЛНА РУДИШТА НА ПОДРУЧЈУ КОПАОНИКА
комада сулфидне руде Рб и Лп.
У подножју Обле Главе у селу Требињу постоји делимично |
На подручју Копаоника су и рудна лежишта која су описана у
проходан стари поткоп.
На Сребрници постоји више старих свртњева поред шљачишта.
посебним елаборатима
о њиховом истраживању
и
експлоатацији. То су:
Олово и цинк: Бело Брдо, Јелакце, Стари Трг, Ново Брдо, Фарбани
На Тумби око једног свртња запажени су комади Рб-7п орудњења.
· Поток, Ајвалија, Бадовац, Кижница;
На подручју села Лукова и Луковске Бање утврђен је већи број
појава Рб-7п, а затим никла и других метала.
|
Доле наведена рудишта нису предмет описа
- Никл:
у овој књижици:
Глоговац, FeNi: Трстеник код Косовске
У Градишној Реци поред Штаве налази се значајна појава Рб и 7п | Митровице;
руде у флишној серији доње креде. Средњи садржај Рб-Лп у пробама - Боксит: Волујак;
узетим на површини износи: Рр=2,36% и 7п=10,79%.

|:
- Хром:Затрић;
На линији Обла Глава – Требиње – Оштри Крш код Лукова налази
се низ мањих серпентинитских маса. Геохемијским испитивањем - Каолин:Г. Качарево;
контакта серпентинита са околним стенама утврђен је на знатном | - Магнезит: Магура (Липљан);
пространству садржај никла у тлу у износу преко 1%. У једном бунару - Косовски рудници угља;
у Требињу извађени су комади из којих су урађени рудни препарати
којима су констатовани сулфиди никла.
у | -
-
Азбест: Бајгора;
Молибденит: Гросац и Дубока Река, Сребрнац;
У селу Г. Трновица, јужно од Луковске Бање налази се сочиво |

|
| - Манган: Прлина (рејон Ајвалије);
арсенове руде, дужине око 30 т а дебљине 5 т. Сочиво се налази у
седиментима доњокредног флиша а је
изграђено претежно од реалгара
и арипигмента. Садржај арсена у проби узетој из раскопа износи око |
- Жива: појаве на Копаонику.
У даљем тексту биће краће описана лежишта, рудишта и појаве

|
9% (Г. Трновица налази се у административним границама КиМ).
На Шијачкој Ровини у Д. Требињу констатована
је халкопиритска
руда – жица дебљине 0,7 т са око 8% Си. Депонована је у дијабазу са |
пиритским, ређе халкопиритским импрегнацијама.
рудних минерала у копаоничком рејону, која нису претходно
описивана.
Под копаоничком области подразумева се и подручје шире околине
планине Копаоник где су се манифестовали геолошки процеси под

40 41
 истим или врло сличним условима као на географски одређеном У трепчанском лежишту констатован
| је велики број минерала у
простору планине Копаоник. То се односи пре свега на рудне појаве у којима се могу углавном сврстати у две основне парагенезе: скарновска
масиву планина Рогозне – Голије, односно у пределу на левој страни и хидротермална. Главнину
трепчанског рудишта чине минерали
реке Ибар. У средишњем делу масива на око 15 Кт од Ибарске хидротермалне сулфидне парагенезе: пирит, пиротин, сфалерит,
магистрале отворен је
за експлоатацију рудник „Црнац“, поткопом из галенит, ређе маркасит, арсенопирит,
халкопирит, антимонит,
Црначке Реке (Гњеждане), на коти око 900 т
надморске висине, 1967. бурнонит, буланжерит, плумозит, сидерит; а од пратећих
су: кварц,
године са
743.079 тона резерви А+ВС, категорије. Рудник
експлоатацији.
је
и данас у калцит, доломит, анкерит, родохрозит, арагонит и барит. Постанак
вивијанита (Ее(РО4,)·8ЊО), није потпуно јасан (настаје дејством
раствора обогаћених фосфорном киселином на минерале гвожђа).
Галенит, који је економски најзначајнија компонента, највеће
ОЛОВО-ЦИНКАНА РУДИШТА концентрације образује углавном у вишим деловима рудишта,
а је
|
он

практично једини носилац сребра и бизмута.

и
||
Најважнија лежишта рудне појаве у копаоничкој металогенетској Трепчански сфалерит се одликује повишеним садржајем
области
су: рудник „. Трепча – Стари Трг – Звечан“, рудници „Кижница“ кадмијума.
и „Ново Брдо“ са „Фарбаним Потоком“ и „Ајвалија“, затим рудници
„Копаоник“ Лепосавић, односно „Копаоник“ — Бело Брдо, „Црнац“,
У процесу образовања рудишта издвајају
се две главне фазе. У
првој фази, на контакту кречњака и санидинских
„Копорић“ и
„Жута Прлина –
Јелакце“. дацита, образују се

|
контактни силикати, магнетит, халкопирит, пирит и пиротин
Копаоничка рудна област у погледу олова и цинка
је најзначајнија
наша рудна област. Поред активних рудника, у овој области постоје
|
(пнеуматолитска фаза). Друга фаза, хидротермална, настала је после
снажних интерминерализационих тектонских покрета, генетски
| везана,
бројне појаве у којима су утврђене значајне количине руде. највероватније са једном посебном магматском активношћу —
интрузијом. У овој фази дошло
рудних тела дуж бреча.
једо стварања главних трепчанских

„ТРЕПЧА“ — СТАРИ ТРГ На основу температурног градијента

може се закључити да
трепчанско рудиште стварано у дубљим нивоима. је
„Трепча“ — Стари Трг је највеће наше олово-цинкано лежиште,
једно међу већим
у
'
свету.
Терен у коме се налази трепчанско лежиште, као и његова околина, РУДНИЦИ „КОПАОНИК“
припада копаоничком делу вардарске зоне. Основни део терена састоји :

се од тријаских метаморфних шкриљаца и кречњака. У близини Рудници „Копаоник“ обухватају Бело Брдо, Копорић, Жуту
лежишта јављају се и серпентинити. Прлину и Црнац.
У терцијару
је
у овим теренима дошло до утискивања магматских |

| –
стена, са којима је генетски везан постанак лежишта. По мишљењу“
„Копаоник“ Бело брдо
геолога, у питању су високоплутонске интрузије гранодиоритске
магме. Лежиште „Копаоник“ — Бело Брдо се налази испод виса
Војетин
|

(1.561 т), на пресеку северозападне

Олово-цинкана руда је депонована дуж контакта кречњака и“ разломне зоне која се протеже по
шкриљаца, затим кречњака и
брече, као и у самим кречњацима. |
правцу Ајвалија — Кижница — Шаторица — Војетин, североисточне на
потезу Санџак – Војетин – Запланина
и разломне зоне исток – запад на
42 потезу Војетин — Небеске Столице. На пресецима ова
три система

43
разламања (у
„чворовима“) депоноване су веће концеентрације Рб-Лп
руде. Карактеристика лежишта „Копаоник“ — Бело Брдо је да је ово
једино познато орудњење депоновано углавном у горњокредним
кречњацима. Остале рудне минерализације су на контактима кречњака
са дацито-андезитским пробојима, мање са серпентинитом, и по
прслинама и пукотинама, делом и импрегнацијом у тријаским
шкриљцима (подинска серија).
(У пресецима три основна правца разламања на простору. од
Шаторице до Војетина формирана су такође лежишта и појаве олова и
цинка на Шаторици, Пилатовици, Јелакцу, Рајићевој Гори, Жутој
Прлини, Копорићу, Јеленској Реци, Марушићу, Гомилама, Лебарима и
др.)
Главни рудни минерали су:
галенит, сфалерит и пирит. Орудњење
је сиромашно, а нешто богатије зоне јављају се у приближно
паралелним појасевима по правцу ЈЈ7-5581. Због присуства кварца,
калцедона и опала руда је јако тврда, што ствара потешкоће при
добијању РБ и 2п концентрата у флотацији.
Жута Прлина
У геолошкој грађи шире околине олово-цинканог лежишта Жута
Прлина учествују серпентинити и терцијарни субвулканити (дацито-
андезити и жичне стене, микрокварцдиорити). Дуж зоне разламања у
серпентиниту или на његовом контакту садацито-андезитским стенама

|
дошло је до стварања рудних тела. Минерални састав је: сфалерит,
Минерални састав руде у лежишту „Копаоник“ — Бело Брдо
релативно једноставан. Поред галенита и
је
сфалерита, шире
| галенит, халкопирит, пиротин, пирит, арсенопирит, тетраедрит,
сидерит, аргентит, буланжерит. По С. Смејкалу, лежиште садржи још и
распрострањење имају пиротин, који често прелази у пирит, и | злато, рикардит, фалкманит, прустит. Средње садржаји су: 2% Рђб и 5%
маркасит, халкопирит, валерит, арсенопирит, магнетит. С. Смејкал | Zn.
наводи још и бизмут, галенобизмутит, телуробизмутит, злато, кубанит, На том делу Копаоника постоји још неколико mojaBa Pb-Zn
плумозит, буланжерит. минерала и лежишта образованих под сличним геолошким приликама.

су у
Белобрдско лежиште образовано
скарновској фази, док је
је
главни
у више фаза. Почеци стварања |
део створен у хидротермалној
То су Јелакце, Присоје, Боровњак
и
др.

мезотермалној фази. На нижој температури излучен је антимонит.

ЈАЊЕВСКИ РЕЈОН
Копорић
Југоисточно од Приштине налази се јањевски рудоносни рејон са
Рудник Копорић (и Жута Прлина) налази се на западној страни
неколико значајних олово-цинканих лежишта. Састоји се од неколико

·
копаоничког гребена. До најближе железничке станице у Лепосавићу
ревира: Ајвалија, Кижница, Прлина, Јањево-Градина и Гвоздењак.
удаљен је га
7 Кт. Дренира са западне стране река Ибар а са источне
стране воду сакупља река Лаб са подручја рудника Жута Прлина. Овај рудоносни рејон изграђен је углавном од шкриљаца,
серпентинита, амфиболита, дијабаза и лапораца, пешчара и кречњака
Помињу
се у писаним долументимаод 1346. до 1414. године.
горње креде (флиш). Све старије формације пружају се по правцу 557
Рудоносни терен Копорића изграђен је од серпентинских стена и |
наставак су серпентинитске зоне која се пружа из западне Србије према
|
ЈЛ и нагнуте су према и 51. Литолошки
припада
1

вардарској зони.
и тектонски, цела ова област
југу и благо пада према западу. Флишни седименти су представљени
конгломератима, глинцима, лапорцима црвене серије (по С. Ријавецу), |
У терцијару је,
дуж зоне разламања, дошло до утискивања дацито-
банковитим лапорцима сиве боје, пешчарима и ређе кречњацима.
Андезита има западно од Копорићке реке. Постоје свуда јаче
· андезитских стена (претежно санидинских дацита). Рудна тела генетски
су везана са тим магматским догађајима.
У овом рудном рејону нађен је већи број рудних минерала:
хидротермалне промене. Има доста туфова.
магнетит, пиротин, халкопирит, кубанит, валерит, сфалерит, станин,
Орудњена кварцна масаје по контакту серпентинита и седимената
и различите је дебљине. арсенопирит, галенит, тетраедрит, калаверит, кренерит, примарно
злато, бурнонит, лелингит, антимонит, фалкманит, пираргирит,
44 45
буланжерит, борнит, ковелин, маркасит, мелниковит (С. Смејкал,
С. Ракић).
Поток." Рудоносно подручје (ревир7) Фарбани Поток изграђено
основи од филита и филитомикашиста са интеркалацијама мермера.
у је
Рудна тела су облика издуженог сочива са местимичним задебљањима
до 40 т, а по пружању праћена
Ајвалија су
преко 350 т.
У минералној парагенези издваја се скарновска и
хидротермална
Рудна тела се налазе у шкриљцима, а настала су метасоматским фаза. Економски значајне концентрације налазе се у хидротермалној
потискивањем интеркалација карбонатских стена у шкриљцима. фази, где се поред олова и цинка јављају још тетраедрити,
арсенопирит,
Сем рудних тела са компактном рудом, у ајвалијском лежишту
постоје и импрегнационе зоне везане са системом ситних прслина.
плумозит, халкопирит
цинкаје око 9%.
и
пиротин, пиротин и маркасит. Садржај олова и

Садржај олова у руди је нижи од садржаја цинка (Лп 6-7%; РБ 4-5%; Ае

70-100%).

Кижница Б.2. РУДНЕ ПОЈАВЕ И РУДИШТА РОГОЗНЕ

Лежиште Кижница настало је дуж разломних (5857-ЈЛ) и |
хидротермално промењених зона у серпентиниту, затим дуж контакта
серпентинита и шкриљаца, као и серпентинита и дацита. Средњи |
садржај олова је око 5% и цинка 1.5%.
Рудна тела су у облику издужених сочива променљивих површина |
до
пресека – од неколико стотина 2.000 па“.
Ново Брдо
Ново Брдо је један од врло значајних наших средњевековних
рудника. Терен је изграђен од палеозојских шкриљаца и кречњака, у
који су се у терцијару утиснуле дацито-андезитске магме. Рудна тела
|
настала су на контакту андезита, кречњака и шкриљаца. Рудна тела су
велика сочива која релативно стрмо падају. Повершина пресека рудних ·
РОГОЗНА
Масив Рогозне се налази између Косовске Митровице и Новог
Пазара, ограничен са југа и истока реком Ибар и
У средишњем делу је рудно лежиште Црнац које се
са
севера реком Рашка.
налази на
надморској висини од 900 т, у долини Црначке Реке.
Многобројни стари радови (свртњеви, окна, поткопи) указују на
| интензивну експлоатацију руде у старом и средњем веку. О томе
·
сведоче и остаци насеља, гробља, зидине римског града (Ибарска
Слатина) из тог времена. Касније, за време Турака обуставља се
–
експлоатација — до наших дана.
Пре Другог светског рата Енглези су од 1927. до 1934. године

;|
тела варира од стотинак до преко 3.000 т“. Примарни минералису
и у другим деловима овог подручја: галенит, сфалерит, халкопирит,
као | изводили мање истражне радове, а на подручју Црнца и Плакаонице и
веће рударске радове.
тетраедрит, пирит, пиротин. Посебну карактеристику рудишта чине Од 1957. године Геолошка служба „Трепче“ изводила је обимна

|
распрострањене масе Мп-Ее карбоната. Садржај метала је веома | истраживања (са
повременим прекидима), геолошким и геофизичким
променљив и се
креће од до 5% за олово и од до 8% за цинк. Садржај
1 1

радовима, као и бушачко-рударским. Овим радовима откривен

је
сребра у руди је око 100 р/т а злата 3-4 р/т.
низ

Фарбани Поток
У рејону Новог Брда откривеноје
шездесетих година прошлог века |
ново економски врло значајно рудно тело РБ-7п руде — Фарбани
||
Напомена редактора: Године 1963, био сам као студент на пракси у Новом
Брду. Са шефом геолошке службе Д. Барјактаревићем. највише времена смо
провели у истражним рударским радовима у ревиру Фарбани поток.
46 47
рудних појава на подручју Рогозне које заслужују даљу пажњу и дивергентно разилазе у дубљим деловима јер једне .
JŠPJ ж ице падају на 87.а
проверавање, као и лежиште Црнац. npyre JI.
У циљу прегледности обрадићемо укратко интересантније Рудна зона везана за контакт анфиболита и
серпентина или дијабаз-
локалитете. рожњачке серије, где су и раседне брече (могућа
је и интензивна
милонитизација) Као и дацитске дајкове, пада Ha JI, док жице 3 и 4

Опис
падају према 57. Падни углови се крећу између 60" и 70“,
Лежиште Црнац и Плакаоница
Идући од улаза у поткоп 4 (кота 862)
рудне жице се означавају
Геологија лежишта редним бројем 1-7. Од ових су економски најинтересантније 6 7
и које
Уже подручје локалности Црнац — Плакаоница изграђено је
су по пружању праћене преко 350
т и добро „чувају“/одржавају

углавном од амфиболита и
којих се
серпентина. Источни део је од палеозојских
налазе „крпе“ серпентинита и некад веће
континуитет, како по пружању тако и по паду. Падни
увек изнад 80“.
угао им

је
скоро
шкриљаца, преко
масе дијабазита. Такође су констатовани и мањи изданци гранитоидних Генеза лежишта
стена изнад села Гњеждана.
Дијабаз-рожњачке творевине (пешчари, шкриљци ГЛИНЦИ,
Битни састојци руде
у
Црнцу и Плакаоници
пирит, халкопирит, арсенопирит и су галенит, сфалерит,
пиротин. Од минерала јаловине
рожнаци) заузимају мање пространство у 57, делу. Стене дацито-
андезитског састава се јављају било у виду покривача (јужни део) или
заступљени
су
калцит, кварц и мање манганокалцит, Сфалерит
у више нијанси (жута, мрка и црна боја). У се
јавља
у виду пробоја који су чести у централним деловима (Металика, кварц-опалским масама
насталим OJ серпентинита јављају се
Змињак). ситнозрни галенит, жути
сфалерит и маркасит, тако да се може
закључити да Црнац и
Плакаоница припадају мезотермалним и
лежишта. жичним лежиштима олова и цинка.
делимично епитермалним
Црнац и Плакаоница чине систем раседних зона и жица, генетски и Порекло рудних
раствора је од гранодиоритских диференцијата,
–

временски скоро истоветних, тако да су и по врсти минерализације врло |

__

јер су у непосредној близини огромне масе дацито-андезита и

је
слични. Руда највећим делом одложена у амфиболитима, на контакту | стена. сродних
амфиболита и серпентинита и амфиболита и дијабаз-рожне серије. |
Појаве у серпентинитима су подређеног значаја, као и на контакту | Тектоника лежишта
кварцлатитских пробоја и других стена, углавном амфиболита.
|

'
На основу положаја
У лежишту Црнац рудне жице имају сочиваста задебљања и |! серпентинита према амфиболитима и другим
исклињења како по пружању тако и по паду. Честе су појаве система
шкриљцима као
и због шкриљавости серпентинита
закључује се да је
дошло до краљуштања. Правци краљуштања
танких рудних жица које се састају и мање бројне дебље жице, да би се | и за пробијање су
делимично послужили
еруптивних маса као и за кретање хидротермалних
даље опет разилазиле и исклињавале. Појединачне танке и богате рудне
жице могу се груписати у рудне зоне дајући тако рудна тела моћности |
| рудних раствора.
У оба лежишта
и mo 10т, а са укупним садржајем у границама данашњег“ раседи и пукотине често су паралелни, пружања 51-
Ј7, или 17, са малим хоризонталним кретањима. По
рентабилитета. Изузетно се могу јавити минерализоване зоне моћности скоро. раседним
и до 25 т. Ситније жице и жилице као и импрегнације кад-кад граде“
мрежу и дају минерализацију „штокверног“ типа. ||
равнима одвијала су се кретања у више фаза што
циркулацију хидротермалних рудних раствора.
је
омогућило и довод

Систем рудних жица везан је за раседне зоне и пукотине,

пружања 51-Ј7, док су падови различити; рудне жице се некада.

48
49
 Рудне резерве Плакаоница
С |___557.221 |
798 | 276 | | 44.466 | 15.379 |
До 1967. године утврђене су следеће рудне резерве у Црнцу и
Плакаоници: Руднику
се признају следећа искоришћења:
Категорија Количина Рб.% Zn.% __Ag.grA Pb.t Zn.t Аг. Ке
За Рб = 87,89%,
за Лп = 82,26% и за Ар = 79,50%
А 67.283 12.07
9.95
2.65
2.76
8.115
15.069
1.786 Укупни губици
су:
B 157.512 |__4.352
за РБ = 12,11 + 5,00 = 17,11%
A+B 224.795 19.58 2.73 23.784 |_6.138
за Zn = 17,74 + 8,00 = 25,74%
C, 518.284 8.97 2.64 46.483 13.674
9.46 70.267 95.114
за Ag = 20,50 + 3,00 = 23,50%
A+B+C) 743.079 2:67 128 19.812

Перспективност
У периоду 1967-1970 (до јуна месеца) откопана је следећа количина Најновији истражни и експлоатациони радови указују да је
руде са садржајем: интересантно даље праћења рудних жица како по пружању
тако и по
Категорија
1967
Количина
18.636
_РБ.%
71,51
77. %
2,59
_Ag.grt
97
Pb.t
1.400
Zn.t
482
Ае.
Ке
1.808
дубини (ходник 412, 303, бушотине
из
415 ходника). Постојање жице
(односно апофизе жице 6) утврђено је и на међухоризонту (к. 902 5
1968 no IV 9,54 3,66 107
ходника 308).
1968 19.425 7,31 2,95 85.86 1.419 573 1.668
Систем паралелних раседних зона, старих
1969 23.525 6.56 2.80 80.51 1543 659 1.894 | радова и рудних жица
1970 no VI 13.456 6.40 2,54 78.00 1.050 |__341 1.050 које су нађене дубинским бушењем са површине у простору између
75.042 7.21 2.74 85.69 5412 2.055 |_6.430
лежишта Црнац и Плакаоница налаже да овде треба наставити са
Укупно
истраживањем како би се боље дефинисале појаве рудних жица, а
посебно имајући у виду њихову локацију у односу на
припремне и
Пронађено
у 1969. години у Црнцу: експлоатационе радове у руднику Црнац и будућу експлоатацију
Категорија
С
Количина
21.000
Pb, %
17,07
71. %
2.78
Аг,
рт
128
РБ,Е
3.585
70,6
584
Ар,Ке
2.688
лежишта Плакаоница.
Пре Другог светског рата Енглези су од 1927. до 1934.
године
С
СС,
66.000
87.000
8,00
10.19
2.50
2,57
128
128
5.280
8.865
1.650
2.234
8.448
11.136
изводили мање истражне радове, а на подручју Црнца и Плакаонице
веће рударске радове. и
Рекапитулација резерви на дан 31. ХП 1969. године Друге рудне појаве на подручју Рогозна
Категорија Количина
| Рб.% Zn. Аг. Pb.t Zn.t Ag.kg Од 1957. године Геолошка служба „Трепче“
изводила је обимнија
% gr/A истраживања (са
повременим прекидима) геолошким, геохемијским и
Црнац геофизичким методама, као и бушачко-рударским системима. Овим
А 55.485 12.07 2,65 128 5.548 1.470 7.102
радовима откривен је низ рудних појава на подручју Рогозне која
B 150.433 9.95 2.76 128 14.968 4.152 19.255 заслужују даљу пажњу и проверавање. У даљем тексту укратко су
A+B 205.918 9.6 2,73 128 20.516 5.622 26.353
приказани интересантнији локалитети.
С, 534.564 8.97 2.64 128 47.950 14.112 68.424
A+B+C, 740.482 9.24 2,66 128 68.466 19.734 94.781
С, 2.766.000 4.70 2.50 128 130.002 69.150 354.048
А+В+С С) 3.506.482 5.66 2,53 128 198.468 88.884 448.829

5 51
—
КАРАВАНСАЛИЈА (Кашаљ или Крвосалија) Обзиром
да су овде присутни пробоји дацито-андезита и везујући
орудњења за њих, урађени су мањи раскопи, али се до
Геолошке прилике и досадашњи резултати истраживања олова, повољнијих
разултата није дошло.
цинка и бакра оправдавају даља улагања у истраживање локалности Пошто ни геофизичка мерења
КАРАВАНСАЛИЈА (Кашаљ или Крвосалија). Геофизика је у делу нису дала интересантније аномалије
на овом подручју, планом Геолошке службе „Трепче“
подручја констатовала аномалије које су вредне да се провере даљим предвиђала се
бушењима, обзиром на састав терена. Руда се налази у скарну који
створен на рачун кречњака (сенон) и минерализован халкопиритом,
је примена геохемијских метода како би се евентуално утврдило
постојање аномалних зона интересантних за даља истраживања.
марматитом и мање галенитом. Нарочито cy интересантне
халкопиритске концентрације. Жице олова и цинка су пружања 51-Ј7.
КУКАВИЦА (Кајски поток)
Основу овог терена чине серпентинити преко којих су кречњаци Ранијом проспекцијом утврђена је у Кукавици (северна
падина)
у
|

горње креде је
којима и настало ово лежиште. Олово, цинк и бакар су Једна хидротермална зона у амфибиолитима
У овој зони на контакту са дацитима.
има такође трагова старих радова, шахти и мањих поткопа.
депоновани у скарну. Скарнови заузимају површину око 50.000 m?.
Један поткоп је пратио орудњену
И овде има огромних шљачишта и старих радова, што сведочи о кварцну жицу моћности 0,3 до 0,57,
некадашњој експлоатацији олово-цинканих руда. Жица
је пружана 51-Ј7, дакле као и у Црнцу.

Од 1957. године овде су поред геолошких радова извођена бушење Геофизика

1965.
је констатовала велико аномалијско поље. У току 1964-
и рударски радови. Избушено је укупно 6 спољних и 5 јамских године. вршена су мања бушења на овом локалитету у циљу
бушотина. а од рударских радова урађена су 3 поткопа у укупној провере добијених аномалијских вредности. Очекивани резултати нису
дужини од 800 т. Поткопима
моћности од 0,5 до 2 т.
су праћене рудне жице стрмог залегања, добијени, иако је набушена слабија минерализација.
Међутим, даља истраживања на овом локалитету треба наставити
упркос до сада добијеним негативним резултатима.
На основу досадашњих радова рудне резерве ове орудњене
скарновске масе процењенњ су на сса 25 милиона тона са 0,29% бакра,
мада се могу издвојити богатије партије (око милион тона руде са око
ЧУКАРА – БРЕКИЊЕ
1% бакра). Опробаван површине орудњене оловом и цинком дале су Рудна појава "Чукара Брекиње налази се око 15 Кт
северно од
просечни садржај олова 7% и цинка 2%. Резерве Рђб, Хп нису
процењиване.
је
1 ањске. Повезана „царским друмом“ којим могу ићи теретна возила,
а такође и шумским путем са Ибарском Слатином.
Обзиром да овде нису завршене истраге, да је руда богата и Терен изграђују серпентинит, кречњаци и
пирокластити, са
геолошка средина повољна, урађен је предлог програма са циљем даљег
наставка истрага. Својевремено овде су обустављени радови због
андезитским пробојима.
На локалности Брекиња има и
концентрације истих на подручју Црнац – Плакаоница. трагова старих радова, пинги и
поткопа.
МЕДЕНОВАЦ Орудњење је констатовано у виду жица, сочива, гнезда или
пак у
Виз импрегнације. Руду чине галенит и сфалерит са нешто пирита, али
И на локалитету Медовац руда се појављује у скарну. Чести су ез халкопирита. Дакле, појава је слична Црнцу и Плакаоници,
изданци руда са сфалеритом
Орудњење је
и халкопиритом,а доста ређе са галенитом..
импрегнационог типа са неравномерном концентрацијом.
различита on Кашаљске,
минерали.
re преовлађују високотерпературни
али

У површинским условима руда је оксидисала, што је видљиво због

и
појава малахита азурита, створених на рачун халкопирита.
Хемијске анализе добијене анализом Језгра из бушотина још 1958.
године дале су у просеку 4-6% цинка,
20 no 30%.
док је олово врло
1 Р
Ре
в исоко – п

52 53
 Геофизичка мерења (метода ИП) вршена 1968. године утврдила су ЛИТЕРАТУРА
постојање аномалијског поља веома високих вредности. Према
интерпретацији орудњење
Предлогје
је на контакту серпентин — амфиболит.
да се ове аномалијске вредности провере бушењем.
Коришћена литература наведена је у табели која следи.
ЛИПОВИЦА Табеларни приказ коришћене литературе

Појава Липовица се налази северозападно од лежишта Црнац на

Ауторство
и година
КОПАОНИК
Дело
– ГЕОЛОГИЈА И МЕТАЛОГЕНИЈА
удањености око 16 Кт ваздушном линијом. Од Новог Пазара удаљена
за
је око 9 Кт. Постоји приступни пут теренска возила. Б. Ћирић, 1954.
Терцијарни и магматски покрети на
Копаонику, Зборник Другог конгреса геолога
Лежиште
је 60-тих година прошлог века истраживано средствима
Савезног геолошког завода. Руда је депонована у виду жица и сочива
СФРЈ – Сарајево, 1954.

неправилног облика у туфном покривачу који прекрива кречњаке

В. Симић, 1960. рашке прошлости рударства у Србији,
горње креде. Садржај је релативно добар – до 8% метала (РБ+7п). Основи социологије радничког
T.IL Byuanoguih друштва
Појава је доста интересантна и уз детаљнија и свестранија Рудника „Копаоник“
испитивања могла би добити интересантније димензије. Прилог испитивања кварцлатита Копаоника,
M.J IM
око
Према досадашњим проценама резерве руде С, категорије износе
200.000 тона. Подаци о резервама су добијени на основу рударских
Глишић, 1958. Весник Завода
за
геолошка и геофизичка
истраживања, Београд, 1958.
радова и бушења. Положај кварцлатита у развоју нашег
М. Илић, 1962. терцијарног вулканизма, Реферат У саветовања
геолога ФНРЈ, Београд, 1962.
Магматизам и металогенија наших
В. Симић, 1953. гранодиоритских стена, Весник Завода за
геолошка и геофизичка истраживања, Београд,
1953.
Структуре, минерализације, минералошке
С. Смејкал, 1962. парагенезе и генезе олово-цинканих лежишта
копаоничке области (докторска дисертација),
Београд, 1962.
Ж. Тодоровић, Т. Извештај о геолошком картирању рудника
Нововић, 1963. „Копаоник“,x фонд стручних докумената
рудника „Копаоник“, Лешак, 1963.
М. Кандић, Д. Симић,
И.
1967.
Мићић, М. Клисић, Елаборат
о
структурно-геолошкој грађи
лежишта „Копаоник“, 1967.

Групашрајектаната ји
Допунски рударски пројекат откопавања
сар 1982.
1: Геологија
у
ревира „Гомиле“ руднику Бело Бедо, свеска
ревира „Гомиле“, 1982.

54 55
ок
ата
ват
ава
она
или
Контактне, пнеуматолитске и хидротермалне САДРЖАЈ

ак,
И. М. Мићић. 1974. промене
у вулканским стенама Копаоничке
области, докторска дисертација, 1974.
ОД РЕДАКТОРА
УВО
2

овна
П. Новаковић, 2022. Лежиште и рудник « Трепча» - Стари Трг, 2022. Географски и топографски положај
P ударство, термалне
Копаоника а, 6 5

Искуства и белешке током рада у Руднику воде, ДУ ИМ икона оаваааоваужна ваа о

лаика GAA,ид
П. Станојевић,

OO OOURaaa
„Копаоник“ Бело Брдо у периоду 1961-1972 и А. ГЕОЛОШКА ГРАЂА КОПАОНИКА...
1961-1972. и 1979-1983. 9

Oa
1979-1983 ГЕОЛОШКИ САСТАВ,

O O
ИЛУСТРАЦИЈА ODM OMR ONA
NINI„109
OO
Серпентисани перидотити на
(Agricolae G., 1550: De re metallica libri II), ЈУРА

оночнв
„10
2007: Agrikola o geologiji rudarstvu i metalurgiji u ДОЊА КРВИ

UO.:0 CO анекс iuaviouioniaćoN

иаоваие
1]
:
изнова

dvanaest knjiga /prevod sa latinskog jezika uz ORO

i O OI OO
MM MMA MAN ell
ME

ронааана
Лерцијар
korišćenje prevoda na ruski, nemački
LO
иананакававниаонослачавака евро
Атрикола, 1550. (2007) engleski «12
MNOM NNI

иорсикаре
jezik, |Z. Petković, N. “Calić „13

ааараауаае
priredili i
СТРУКТУРНИ ОДНОСИ

aogisianjeni
D. Milovanović. - Jugoslovenska inženjerska ПРИКАЗ РАЗВОЈА ТЕРЦИЈАРНОГ
зе 13.

akademija, Beograd, 477 s. Терцијарни магматизам

МАГМАТИЗМА.
сллоеотииси AGGGARRGGGANOJ) 19

ока
LL. 19
..лилллллаллионииооокаиииааааиоо

ГРАНИТОИДНЕ СТЕНЕ КОПАОНИКА.

слано

боадзавнанаканета али а
RAAOGARNGAOANAA,, 23
Контактно-метаморфно-метасоматске

промене...
Промене унееааеоаксаочно ду 25
Пнеуматолитске промене.
сбоикончукоо

Хидротермалне Lo. 25

иинонноиовисоиаонниваааоекотицаианаиавмна
27
Б. РУДНЕ ПОЈАВЕ И РУДИШТА КОПАОНИКА
И ВОДОЗЕЕ
Б.1. РУДНЕ ПОЈАВЕ И РУДИШТА
тканитут паса 29
Б.1.1. МИНЕРАЛИЗАЦИЈА И РУДИШТА
КОПАОНИКА... GO ANN, 29
ФАЗЕ...

аааааа
ПЛУТОНСКЕ
ГВОЖЕЕ канона
оооооововооное
за 129
саааоооаавааокаооаааавви лана 29
молибден...
ааааокооиаааоиии на

Волфрам и
0. 30
И

ноу
Б.1.2.
0

МИНЕРАЛИЗАЦИЈА РУДИШТА ВУЛКАНСКЕ ФАЗЕ... икиокоскокоововоннивавонанкокинкаукок

у 32
Минерализација

и
испод ибарског андезитског Покрова... кнтниосоиносукение 32
Жута Прлина
КОПОрИЋ
искаже
и Јелакце ica.

И COO с
иајаааеоввонанихаокккивичивгору

ака 36

зе 3830
Росуља................
Витош = ШТАВе
ионако со
бота је Kak
наос ако
ЈИ И usas is

aaaаиdina
addons
IHinaroguna n Ilaropamaaaaaa
ин ки, 38
Вол 0 00. 38
фрамскекауеакуаа инча истера
та а „39

а
ава
каеуааоуке
АНТИМОШ,
је

ината а а
уеокобииеки асуре
....39
ИВ
ПОЈАВЕ МЕТАЛИЧНИХ МИНЕРАЛА У ОКОЛИНИ ЛУКОВСКЕ
АКТУЕЛНА РУДИШТА НА ПОДРУЧЈУ КОПАОНИКА
раков

тетт
ондаБАЊЕ...
лкикиаоноо ово
....38
аковеакљкињо, 39

и
41
ОЛОВО-ЦИНКАНА РУДИШТА
... 42
ТРЕПЧА“ — СТАРИ ТРГ
„»
42

и 4344
РУДНИЦИ „КОПАОНИК“
КОПОрић.

NANA
Жута Прлина 70%. NLO KOANI
OUAAAAAUVAAARAAARAVAANIAIANAVAAAAIAAARRIAAIA
AAA AAA A RNNNNI
45

56 57
 РЕЈОН

O
ЈАЊЕВСКИ

онакав O OV II O E
траци цинк кара
а O
Ајвалија ницанан
ананас IO
O
КИЖнНица

aO O O
O

Ново
O наоко она акаеквиа
винова
Фарбани ПОТОК кон не инекоао ooyaggaGyaguyyajdapaKMA daaa yeca papa dagiagd
5.2.
РОГОЗНА
РУДИНЕ ПОЈАВЕ И РУДИШТА РОГОЗНЕ.
и еукононеноконоаоа
ан нкнниавенакананака

Лежиште Црнаци ПЛакабница.... су уенкоениникруоенокнивнонооканоаоококоновоеуннннаљке

Друге рудне појаве на подручју Рогозна....... кино оинокнннокоснок окно никокиикоих
кои
JIHTFEBA POPA одурагоскуу стартне фон он сени аоннабоуауно
баука орао тон

СТР. Каталогизација у публикацији Народна библиотека

-
Србије, Београд

55(497.11)

:
СТАНОЈЕВИЋ, Павле, 1933–
Копаоник геолошка грађа, рудне појаве и рудишта /

- -
Павле Б. Станојевић; У редакцији Н. Блечића.
Београд Ј.
Станојевић, 2022 (Јагодина : Златна књига). 62 стр. :
21 ст ;
илустр.

Тираж 30. - Стр. 2-4: Од редактора / Новак Блечић. -

Bibliografija: 58-59.

ISBN 978-86-904814-1-5

а) Копаоник – Геологија
COBISS.SR-ID 80865545

58 39