Универзитет у Приштини - Косовска Митровица

Медицински факултет
Предмет: Радиологија

Семинарски рад

Принципи рада CT- а

Ментор: Студент:
Проф. Др Симон Николић НемањЈовановић
1484/20

Косовска Митровица, јануар 2023.

 САДРЖАЈ

1. Увод....................................................................................................................................2
2. Индикације и методе прегледа........................................................................................3
3. Нативни преглед абдомена..................................................................................................4
4. Преглед баријумом...............................................................................................................6
5. Ултразвучни преглед...........................................................................................................8
6. Компјутеризована томографија (CT) и магнета резонанца (MR)....................................9
7. Нуклеарна медицина..........................................................................................................10
8. Литература..........................................................................................................................11

1
 1. Увод

Откриће компјутеризоване томографије , неофанзивне методе високог сензибилитета

за детекцију минималних разлика у ткивној густини , почетком 70-тих година овог века
, темељно је изменио профил и домет рендгенологије.
Данас је ово врло чсто примењива метода и незамисливо је постављање дијгнозе и
евалуације процеса многих обољења бз употребе компјутеризоване томографије.
Као дијагостичка метода ЦТ се примењује у неурологији, трауматлогији, остеологији,
кардиологији, гастроентерологији, онкологији и многим другим медицинским гранама.

Слика 1- ЦТ апарат

2
 2. Физички и технички принципи

Компиутеризована томографија (ЦТ) омогућава страранте слика попречних пресека

тела вертикално на уздужну при чему се један танак слој ткива приказује као да је
исечен из тела и посматран са површине која га прекрива или као да је пројектован у
оси рендгенског зрачења.
ЦТ систем садрзжи главне компоненте:
 Контролер конзола - са тастатуром мони-торима обезбеђују трајно
документоване слике на филм или полароиду,
 Циенератор - продуктор високе волтаже за стразКомпиутеризована
томографија (ЦТ) омогуца-
 Ва страранте слика попрецних пресека тела вертикално на уздузну осу. при
цему се један танак слои ткива приказује као да је исецен из тела и посматран
са повр-Сине која га прекрива или као да је пројектован у оси рендгенског
зрацења (сх. Xлл-1).
 ЦТ систем садрзи + главне компоненте:

 - Контролмр конзолм - са тастатуром и ТИ° мони-

 "торима (21. Слузи за уносење података. програмиран• ит и добииание слика
скенираног дела тела. Додатни делови тото-камера. полароид) обезбедују
трајно до-кументование слике на филм или полароиду,

 Циенератор - продуктор високе волтазе за стра-раниц -зрака
 Гемтри - са ротирајуцим системом ренденска цер-детектори и
 Компиутерска конзолу - са микропроцесорима. амаран: ЦТ слике. Л' гентрију
се одвија процес схенираниа исх. XИл-2:. Ротирајуца рендгенска цев у сваком
наредном моменту, тј. из висе углова,Гемтри - са ротирајућим системом
ренденска цев-детектори и
Компиутерска конзолу - са микропроцесорима. амаран: ЦТ слике. Л' гентрију се одвија
процес схенираниа исх. XИл-2:. Ротирајуца рендгенска цев у сваком наредном
моменту, тј. из висе углова,

3
 3. Нативни преглед абдомена

Први услов правилног прегледа је добра аквизиција. Пацијент мора бити у усправном
положају. Ако се то не може постићи, ради се преглед у латералном положају
пацијента са хоризонталним зрацима. У оба поступка се постиже исти циљ. Гасне
колекције морају бити јасно дефинисане, посебно у погледу локализације, да ли су у
дигестивној цијеви или су слободне у неком абдоминалном простору.

Слика 1 - Нормална нативна радиографија абдомена

На нативном прегледу абдомена анализирају се:

 Коштане структуре
 Калцификације
 Гасне колекције
 Абдоминалне масе
Анализа костију које се приказују на нативном прегледу абдомена, има
неспецифичну улогу у дијагностици болести абдомена. Констатује се степен
минерализације кости (остеопороза), евентуалне фрактуре и дислокације као и
постојање метастазa.

4
Под анализом калцификација посматрају се калцификације, каменци у уринарном и
хепатобилијарном тракту. Порекло калцификације се дефинише према локализацији и
облику (у пројекцији жучне кесе, “фасетирани” конкременти су највероватније
каменци у жучној кесици). Треба увек имати на уму, да је радиографија абдомена
“сумарна пројекција” свега што се налази од коже предњег трбушног зида до коже
леђа, па су ПА и профилна пројекција некад од користи да се прецизно одреди
локализација промене. Велики број жучних конкремената немају довољно калцијума у
себи и нису рендгенски “видљиви”. По изгледу, жучни каменци су често прстенасти
и наслагани (фасетирани) у жучној кеси.

Слика 2 - Радиографија калкулозе жучне кесе

Анализа гасних колекција на нативном прегледу абдомена је дијагностички

најзначајнији елемент. Гас се нормално налази у дигестивном тракту.
Прво треба издвојити да ли су приказане гасне колекције нормалне или “патолошке”.
Ако су патлошке треба их дефинисати по локализацији: Да ли се се налазе интра или
екстралуминално ?. Ако су екстралуминалне, увијек су патолошке и настају због
перфорације, а ако су патолошке интралуминалне гасне колекције, знак је постојања
илеуса.
Слободни гас у трбушној дупљи, пнеумоперитонеум, може настати из више разлога.
Абдоминалне масе на нативном прегледу абдомена, представљају велике туморске
масе које дислоцирају гасне колекције и остале анатомске садржаје абдоминалне
дупље.

5
 4. Преглед баријумом

Испитивање дигестивног тракта баријумском кашом, спада у контрастне методе

прегледа цевастих органа дигестивног тракта. Ови прегледи се заснивају особинама
контраста баријума (у облику течност која се попије пре прегледа). Баријум има велики
атомски број, тако да комплетно абсорбује X зраке. Баријум се не ресорбује из
дигестивног тракта него испуњава дигестивну цев чинећи је видљивом. Ако се током
прегледа убризга ваздух дигестивна цев се приказује у двојном контрасту (баријумом
прекривена слузница и ваздухом испуњен лумен дигестивне цeви).
Радиолошко испитивање дигестивног тракта
баријумом, има следеће циљеве:
 Приказивање слузнице. Треба разликовати нормалну слузницу и промене на
њој. Промеене на слузници могу бити: ерозије, улкуси, полипи, дивертикукум,
тумор и спољашње компресије.
 Испитивање пасаже кроз дигестивни тракат
Једњак се прегледа од фаринкса до гастоезофагеалног споја. Преглед једњака
баријумом спада у испитивање горњег дигестивног ракта. Испитивање горњег
дигестивног тракта обухвата, прегледе једњака, желудаца и дуоденума.

Слика 3 - Контрастна радиографија једњака

6
Танко црево се баријумом испитује на два начина:
 Пасажа танког црева је баријумски преглед који се наставља на преглед горњег
дигестивног тракта, све док баријумска каша не стигне вођена пасажом црева,
до илео-цекалне валвуле.
 Ентероклиза је преглед који се изводи уз помоћ назо-гастричне сонде. Сонда
се пласира до флексуре дуодено-јејуналис. Кроз сонду се прво убризга баријум
(око 200 ml) па се убризга ваздух који испред себе потискује баријум и
испуњава танко црево

Слика 4 - Пасажа танког црева Слика 5 - Ентероклиза

Преглед дебелог црева баријумом се назива иригографија. Преглед се изводи тако што
се кроз анални отвор пласира савитљива цев у ректум, кроз коју се убризгава прво
баријум, па ваздух, исто као код ентероклизе. Преглед се завршава када баријум
испуњавајући дебело црево ретроградно дође до илиоцекалне валвуле и преко ње
испуни терминални илеум.
Преглед дигестивног тракта контрастним средством, баријумом, је са ендоскопским
прегледима основни дијагностички алат у испитивању дигестивног тракта.

7
 5. Ултразвучни преглед

Ултразук се највише користи у прегледу абдомена. Дигестивни тракт, због гасних

колекција се у принципу не прегледа ултразвуком. Постоје поједине болести у
дигестивном тракту које се могу прегледати ултразвуком, али оне не представљају
рутинске индикације (апендицитис, хипертофична стеноза пилоруса.)
Паренхимски органи дигестивног тракта су доступни за преглед ултразвуком. У
принципу, преглед дигестивног тракта почиње прегледом ултразвуком. Ултразвук је
основна скрининг метода у прегледу абдомена. Ултразвук је осјетљива метода за
детекцију слободне течности у перитонеуму. У ургентној радиологији је
откривање слободне течности у перитонеалном простору императив. У трауми
абдомена присиство слободне перитонеалне течности (најчешће крв) значи трауму
неког органа. Слободна течност се тражи у Дагласовом простору (перитонеални
шпаг између ректума и мокраћне бешике код мушкарца и ректума и утеруса код
жена) који је најнижа тачка перитонеалног простора. Слободна интраперитонеална
течност се увек ту накупља.

Слика 5 - Ултразвучни преглед абдомена, хепаторенални пресек

8
6. Компјутеризована томографија (CT) и магнета резонанца (MR)

Испитивања баријумом дигестивне цеви полако уступају своје дијагностичко место

CT прегледима са интравенски апликованим контрастним средством и дигестивним
трактом испуњеним водом. Промeне у зиду црева, се много боље анализирају CT и MR
прегледима.
Предност CT-а над класичном радиографијом је добра просторна резолуција
(разликовање блиских структура) и добра контрастна резолуција.
Поједини детаљи слике, који су од дијагностичког значаја, могу се појачати и истаћи а
избрисати они који нам тог тренутка нису потребни. Овај преглед постаје стандард,
потискујући класичне прегледе баријумом из дијагностичког алгоритма испитивања
дигестивног тракта.
Алгоритам је скуп прегледа и дијагностичких поступака којима се према
препорукама у националном водичу о лечењу болести, поставља дијагноза.
CT је основна дијагностичка метода за преглед абдомена и мале карлице. Давањем
пероралног контраста и интравенски аплицираног контраста, пратећи протоколе
аквизиције, CT је незаменљива метода у дијагностици обољења абдомена.
MR преглед има предности у дијагностици обољења жучних путева и јетре, користећи
специфична контрастна средства. Такође се доста користи у дијагностици обољења
мале карлице и дигестивног тракта.

9
 Слика 6 - Компјутеризована томографија колона

7. Нуклеарна медицина

SPECT се користи у дијагностици обољења јетре и у циљу доказивања функционалних

способности нодуса у јетри. Примјењује се у дијагностици обољења бубрега и жучних путева.
PET се у принципу користи за сигурно откривање метастаза, па се у том циљу користи и у
дијагностици обољења у абдомену.

10
 Слика 7 - Сцинтиграфија Мекеловог дивертикулума

Слика 8 - Хибридни имиџинг (PET/CT) у Кроновој болести

8. Литература

1. Лазић, Ј., Шобић , В., Чикарић, С., Голднер, Б., Бабић, Р., Ивковић, Т., et al.
(2007). Радиологија, универзитетски уџбеник. Београд: БИГЗ.
2. Sistem organa za varenje. Преузето 1 9, 2023 са: https://www.stetoskop.info/odeljci-
knjiga/sistem-organa-za-varenje
3. Николић, Г., (2015) Радиологија за студенте медицине. Подгорица.

11