СТРУКТУРА ЧАСА ТЕЛЕСНОГ ВЕЖБАЊА

У постојећој пракси наставе физичког васпитања важећа је четвороделна

структура часа:

 УВОДНА
 ПРИПРЕМНА
 ОСНОВНА И
 ЗАВРШНА ФАЗА ЧАСА

Свака фаза часа има своје:

 Задатке
 Садржаје
 Методе рада и
 Трајање

Времена трајања појединих фаза часа су оријентациона и у пракси их

се не треба слепо држати.

Трајање појединих фаза часа зависи од више фактора, као што су:
 Узраст
 Пол
 Садржаји рада
 Услови за рад
 Временске прилике
 Расположење ученика
 Замореност и
 Психолошко стање наставника

Временска скала час:

 Уводни део--- 3-5 минута

 Припремни део--- 7-10 минута
 Основни део--- 25-30 минута
 Завршни део--- 3-5 минута
НАСТАВНИК, У ПРИНЦИПУ, НЕ ТРЕБА ДА ПРЕЛАЗИ НА
СЛЕДЕЋУ ФАЗУ ЧАСА ДОК НИЈЕ УСПЕШНО РЕАЛИЗОВАНА
ТЕКУЋА, ОДНОСНО ПРЕТХОДНА ФАЗА ЧАСА.

ОПТЕРЕЋЕЊЕ УЧЕНИКА НА ЧАСУ ФИЗИЧКОГ

ВАСПИТАЊА

Оптерећеност ученика зависи од:

 Тежине наставних садржаја и

 Темпа рада

Оптерећање на часу телесног вежбања зависи од:

 Карактеристика вежби које примењујемо

 Метода вежбања
 Учесталости вежбања
 Задатка часа и
 Способности субјекта у процесу вежбања

Врсте оптерећења у физичком васпитању:

 Физичко оптерећење
 Интелектуално оптерећење и
 Емоционално оптерећење

ФИЗИОЛОШКО ОПТЕРЕЋЕЊЕ УЧЕНИКА

Физиолошко оптерећење се мери степеном ангажованости органа и система
организма који омогућавају телесно кретање – вежбање.

Показатељи физиолошког оптерећења су:

 Ниво пулса током вежбања и после извршеног вежбања

 Време неопходно организму да се његово функционисање врати у
стање какво је било пре вежбања или тренинга
 Број утрошених калорија током вежбања и
 Степен ангажованости мишићних влакана у извођењу покрета при
којима се савлађује одређени отпор.
  Поред објективних показатеља оптерећења, на часу ф.в. постоје и
субјективни показатељи.
 Под СУБЈЕКТИВНОМ мером оптерећења подразумевамо лични
осећај ученика у вежбању о сопственом замору и тежини вежбања.

 Оптерећења се планирају тако да се највеће вредности добијају у

основној фази часа.
 О оптерећењу ученика најбоље је закључити на основу пулса.

 Изразито “амбициозни” наставници често заборављају на

лимитирајући фактор слабијих способности многих ученика.
 Пример: Свака јака упала мишића има штетне последице по
организам.

 Под оптималним оптерећењем подразумевамо и оптерећења која

доводе до побољшања физичких способности и имају утицај на раст и
развој организма.

ПСИХОЛОШКО ОПТЕРЕЋЕЊЕ УЧЕНИКА

ПСИХОЛОШКО ОПТЕРЕЋЕЊЕ је присутно на часовима ф.в. кроз две

компоненте:
 ЕМОЦИОНАЛНО ДОЖИВЉАВАЊЕ и
 ИНТЕЛЕКТУАЛНО АНГАЖОВАЊЕ.
Емоције имају значајно место у животу деце.
Познавање емоција деце омогућава успешнији рад наставника.
Познавањем емоционалног стања ученика, наставник може да утиче својим
поступцима на промену стања и понашања ученика.
Наставник може, на основу реакција ученика, да спречи многе инциденте.
Какво ће ЕМОЦИОНАЛНО РАСПОЛОЖЕЊЕ бити на часу, не зависи само
од наставника, веч и од емоционалног стања ученика.
Осећања која се могу јавити код ученика на часовима ф.в.:
 Задовољан
 Весео, расположен
 Радостан, концентрисан
  Пажљив, оран за рад
 Уплашен, напет
 Уморан, узрујан, испуњен страхом
 Раздражен, нервозан, бесан итд.
Утицај вежбања на емоционалност може бити различита.
Пример:
 Примена игре у настави може позитивно да утиче на емоционално
стање деце.
 Играње кошарке (ако је ученици и воле) може да изазове негативне
емоције – уколико се не поштују правила игре.
Обука, учење неких нових кретања, не изазива само пријатне, већ и
непријатне емоције.
Има ситуација на часу ф.в. које доводе ученике да се можда ПОСТИДЕ,
РАЗОЧАРАЈУ или РАЗБЕСНЕ.
О томе је неопходно водити рачуна.
Емоције су најмањег интензитета у ПРИПРЕМНОЈ фази часа, а израженије
у уводној и основној фази часа.
ИНТЕЛЕКТУАЛНО АНГАЖОВАЊЕ ученика на часу ф.в. није у оном
степену као на неким другим предметима.
Интелектуално оптерећење на часу ф.в. има своје специфичности.
ИНТЕЛЕКТУАЛНО НАПРЕЗАЊЕ у ф.в. се односи на:
 Схватање, разумевање извођења вежби
 Степен концентрације при извођењу нових вежби или настојање да се
научене вежбе изведу на што правилнији начин
 Учење тактике
 Разумевање правила игре
 Разумевање законитости вежбања
 Ангажовање у решавању разних проблема који се дешавају на часу
ф.в. и
 Запамћивање порука, које наставник упућује ученицима током часа
ф.в.
Када је у питању интелектуално оптерећење ученика, важно је нагласити
следеће: НА СВАКОМ ЧАСУ ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА УЧЕНИЦИ БИ
ТРЕБАЛО НЕШТО ДА НАУЧЕ.
 АКТИВНО ВРЕМЕ ВЕЖБАЊА

Час ф.в.у основној и средњој школи,траје 45.минута

Идеално је ако час почне на време и заврши тачно у минут.
То је идеална слика часа.

Час ф.в.увек треба завршити 5 минута пре звона

Постоје субјективне и објективне околности, које могу утицати на мању
искоришћеност часа физичког васпитања.

Субјективне околности које могу утицати на мању искоришћеност часа ф.в.:

 Кашњење ученика на час
 Кашњење наставника на час
 Недисциплиновано понашање ученика пре почетка часа
 Слаба припремљеност наставника за час итд.

Искоришћеност времена часа ф.в.се може посматрати са два аспекта:

 Трајање часа или тзв.”апсолутно време часа” и

 “активно време вежбања”.

Под трајањем часа се подразумева време од доласка ученика у простор за

телесно вежбање, до одласка ученика на следећи час.

Задатак наставника је да се добром организацијом часа и одговарајућом

ангажованошћу, добије што веће активно време вежбања.

АКТИВНО ВРЕМЕ ВЕЖБАЊА зависи од:

 Садржаја вежбања (наставне јединице) и

 Организационо-методичких форми које се примењују на часу.

Активно време вежбања је значајна карактеристика часа физичког вежбања

Мање активно време вежбања је прихватљиво код:

 На часовима обуке и
 Код обучавања технике у спортским играма.
 АКТИВНОСТИ ПРЕ ПОЧЕТКА ЧАСА-време пре почетка
часа

Долазак и припрема ученика за час је веома битна и мора бити контролисана

од стране наставника.

Време пре почетка часа, се може назвати “предпрва фаза” часа ф.в.

Активности наставника и ученика пре почетка часа:

 Долазак ученика на час

 Припрема ученика у свлачионици
 Улазак ученика у салу или вежбалиште
 Окупљање ученика ради започињања часа и
 Поздрав са ученицима.
СВАКА ФАЗА КОЈА СЕ ОДНОСИ НА АКТИВНОСТИ ПРЕ ПОЧЕТКА
ЧАСА ЈЕ ПОДЈЕДНАКО ЗНАЧАЈНА.

ДОЛАЗАК УЧЕНИКА НА ЧАС

Трчање и јурњава по ходницима, може бити веома опасна за ученике.

Пожељно је да се кретање обавља мирно, сталожено и без трчања.

Долазак ученика на час се најчешће дешава на следећа два начина:

 Наставник доводи ученике сам на час и

 Ученици долазе сами на час ф.в.

Прва варијанта је најчешћа у раду са ученицима млађих разреда.

Ова варијанта се користи најчешће на почетку школске године и почетком

другог полугодишта.

Кроз самостално долажење на час, проверава се правилно понашање

ученика и изван часа телесног вежбања.
НАВИКАВАЊЕ УЧЕНИКА НА ОДРЕЂЕНИ НАЧИН ПОНАШАЊА ЈЕ
ПУТ ОД ПОСЛУШНОСТИ КА ПОВЕРЕЊУ, У КОМЕ СЕ ОД
ПОШТОВАЊА СТИЖЕ ДО САМОСАЗНАЊА.
Процес контролисаног понашања ученика подразумева:

 Саветовање
 Упозоравање
 Опомињање и
 Упућивање примедби.
НАЈВЕЋУ СЛАБОСТ У РАДУ СА УЧЕНИЦИМА МОЖЕ ДА
ПРЕДСТАВЉА РАВНОДУШНОСТ И ИНДИФЕРЕНТНОСТ
НАСТАВНИКА.

ПРИПРЕМА УЧЕНИКА У СВЛАЧИОНИЦИ

Кроз припрему ученика у свлачионици могуће је решавање већег броја

васпитних задатака ф.в.:

 Навикавање ученика на брзо пресвлачење и уредно

 Остављање ствари на,за то,одређена места
 Истицати значај толерантног понашања и
 Указивати на правилно коришћење и употербу мокрих чворова,као и
значај одржавања чистоће у свлачионицама.

Ученике навикавамо да не закашњавају приликом уласка у салу, у циљу

добијања што више времена за рад на часу.

Од ученика се захтева, да се што пре припреме и не касне.

За многе ученике ово представља “сложен” задатак.

Познато је да има појединаца и група ученика који намерно касне, јер желе
да избегну активности на почетку часа.

Према њима, морамо бити строжији.

Опомињемо их, упорно инсистирамо на тачности и на крају евентуално

кажњавамо.
РЕАГОВАЊЕ НАСТАВНИКА ЈЕ ЗНАЧАЈНО, ЈЕР НЕПРИЛАГОЂЕНО
ПОНАШАЊЕ НЕ СМЕ ДА ПРЕЂЕ У НАВИКУ.
Прва практична мера је да сваки ученик или пар ученика има своју вешалицу
за одело и зна своје место.

Један од разлога избегавања часова ф.в. у многим школама су и услови за

припремање ученика.

Наставник својим ангажовањем може да реши или ублажи настале

проблеме.

Наставник је дужан да са ученицима разговара о одржавању хигијене.

Када је реч о одржавању хигијене, ученицима се не дозвољава уношење и

употреба хране у свлачионицама.

Припремање ученика у свлачионици није безначајан проблем.

ПРОЦЕС МОРА БИТИ КОНТРОЛИСАН ОД СТРАНЕ НАСТАВНИКА.

Контрола је у почетку чешћа, а касније повремена.

Систематска контрола на почетку наставе олакшаће посао у каснијим

фазама рада наставника.

Контрола захтева упорност и она мора бити свесно спровођена са јасним

циљем да се обезбеде потребни услови за рад.

КОНТРОЛА УЧЕНИКА ОД СТРАНЕ НАСТАВНИКА

Најефикаснија је лична контрола.

При контроли, наставник не треба дуго да се задржава у свлачионици.

Није добро ученицима бити стално “за вратом”.

Припремање ученика је процес у коме су основни елементи:

 Брзина
 Тачност
 Одговорност и
 Кооперативност.
 Привикавање на ред зависи од:

 Упорности наставника и
 Доследности у раду.

Многим ученицима се постављени захтеви неће свидети.

УЛАЗАК УЧЕНИКА У САЛУ ЗА ВЕЖБАЊЕ

Боравак ученика у сали за вежбање,непосредно пре почетка часа, има

одређен ризик.

Неки ученици воле да се љуљају на конопцу, испењу уз рипстол и са њега

скоче.

Неки се јуре са својим друговима, неко дограби лопту и са пола сале баца на
кош, или шутира одбојкашку лопту.

Одлучнији ученици, незагрејани, покушавају да изведу неки од

гимнастичких елемената итд.

На почетку године, добро је да се у салу улази организовано, ПО

ОДОБРЕЊУ НАСТАВНИКА.

Наставник је тада, најчешће на улазу у салу.

Ученици у салу улазе у реду, не сме бити гурања, нити трчања.

МЕСТО И АКТИВНОСТ НАСТАВНИКА ПРЕ ПОЧЕТКА ЧАСА

За праксу ф.в. је најбоље да се наставник најчешће налази у сали за вежбање.

У коју улази заједно са ученицима или нешто пре њих.

Уколико наставник уђе у салу пре ученика,може да се понаша на два начина:

 Да је привидно незаинтересован за активност ученика и да само по

потреби утиче на понашање ученика и
 Да учествује у активностима ученика, укључујући се у игру са њима.

Од ове две ситуације,педагошки је вреднија ова друга.

Међутим, и од ње постоји боље решење.

Пример:
 Започети са групом ученика хваталицу којој се придружују и други
ученици ( чиме започиње уводна фаза часа);
 Исто се односи и на укључивање ученика у трчање.

ОБЛИЦИ ПОСТРОЈАВАЊА УЧЕНИКА

Реч “СТРОЈ”може да асоцира на:

 Крутост
 Затвореност
 Скученост
 Ограниченост људског понашања и слободе.
Али и на:

СВРСТАВАЊЕ ПОЈЕДИНЦА У НИЗ, КОЈИ ТРЕБА ДА БУДЕ СПРЕМАН

ЗА ИЗВРШАВАЊЕ ЗАДАТАКА У ОДРЕЂЕНОМ ИНТЕРЕСУ.

Постројавање је основни елеменат обуке стројевих радњи, на који се

надграђују сви остали.

И подела реквизита које користимо на часу, најбоље се одвија уколико се

ученици налазе у реду.

ПОСТРОЈАВАЊЕ МОЖЕ БИТИ:

 У једној врсти
 У две размакнуте врсте на истој линији
 У две врсте
 У две врсте које су постављене по углом од 90.степени
 У две врсте ,које су постављене јадна према другој и
 У две колоне.
 УВОДНА ФАЗА ЧАСА

Уводна фаза часа ф.в.почиње окупљањем ученика за рад који следи.

ТРАЈАЊЕ ОВЕ ФАЗЕ ЧАСА ЈЕ НАЈЧЕШЋЕ 3-5 МИНУТА.

То је просечно време трајања.

Наведено време је оријентационо.

Може бити краће или дуже,што зависи од више различитих фактора:
 Узраста ученика
 Обучености ученика
 Садржаја основне фазе часа
 Броја ученика
 Физичких способности ученика итд.

ЗАДАЦИ УВОДНЕ ФАЗЕ ЧАСА

Три основна задатка уводне фазе часа су:

1. ФИЗИОЛОШКО УВОЂЕЊЕ У РАД

2. СОЦИЈАЛНО УВОЂЕЊЕ У РАД и
3. ОРГАНИЗАЦИОНО УВОЂЕЊЕ У РАД

ФИЗИОЛОШКО УВОЂЕЊЕ У РАД подразумева интензивнији утицај на

рад унутрашњих органа.

Пре свега срчановаскуларног и респираторног система.

Циљ ја да се физиолошко оптерећење постепено повећава (пулс између 120

и 160 откуцаја у минути).

За физиолошко увођење у рад најприкладније је трчање на разне начине,

вежбе у трчању и скокови.

ЕМОЦИОНАЛНО УВОЂЕЊЕ У РАД подразумева напор наставника у

жељи ученика да са вољом приступе вежбању и испуњавању задатака на
часу.
Стварање доброг расположења је битна ствар у ф.в.

Међутим,погрешно је мислити да ће свако живље кретање само по себи

изазвати позитивне емоције

То могу бити само посебни облици кретања,као што су:

 Трчање и “марширање”
 Корачање уз музику
 Плес који ученици познају итд.

Наставник треба,не само пригодним садржајима на часу, већ и својим

реакцијама, да врши позитиван утицај на ученике.

Расположење ученика на часу па и уводној фази,зависи и од догађаја на

предходном часу, на путу до школе итд.

ОРГАНИЗАЦИОНО УВОЂЕЊЕ У РАД подразумева концентрацију пажње

ученика и наставника и праћење његових инструкција.

ОРГАНИЗАЦИЈА УВОДНЕ ФАЗЕ ЧАСА

Организација уводне фазе часа је релативно једноставна у односу на

основну фазу часа.

А може се сматрати компликованијом од припремне фазе часа.

У уводном делу часа, најчешће се примењује фронтални облик рада.

Распоред ученика у овој фази часа, зависи од садржаја рада (вежби које
примењујемо).

Према карактеру ангажовања наставника у току вежбања ученика, прва фаза

часа може бити организована у:
 Диригованом облику
 Заданом и узгред контролисаном облику и
 Слободном облику.

Вежбање у ДИРИГОВАНОЈ ФОРМИ је такво при чему се непосредно

контролише рад ученика.
Наставник диктира кретање, при чему дозира трајање и интензитет кретања.
Ученицима се дају допунска објашњења и исправљају грешке.

По потреби се наставник укључује у вежбање (учествује у игри, трчи испред

ученика итд.).

Карактеристика ЗАДАТОГ и УЗГРЕД КОНТРОЛИСАНОГ ОБЛИКА је

уводно објашњење и опис задатка који ће се радити током ове фазе часа.

Наставник, евентуално и показује задатке.

Овај облик рада се користи онда када је кретање лакши полигон.

СЛОБОДНИ ОБЛИК прве фазе часа може се реализовати само са добро

обученим ученицима.

За овакву врсту рада, потребна је посебна мотивација ученика од стране

наставника.

ВЕЖБЕ УВОДНЕ ФАЗЕ ЧАСА

ВЕЖБЕ КОЈЕ КОРИСТИМО У УВОДНОЈ ФАЗИ ЧАСА МОРАЈУ БИТИ

ТАКВЕ ДА ОМОГУЋАВАЈУ ЈЕДНОСТАВНО И АДЕКВАТНО
ОСТВАРЕЊЕ ЗАДАТАКА ОВОГ ДЕЛА ЧАСА.

САДРЖАЈИ УВОДНЕ ФАЗЕ ЧАСА:

 Природни облици кретања (ходање,трчање,скакање,пузање итд.)

 Елементарне игре
 Познати и једноставни елементи плеса
 Елементи ритмичке гимнастике
 Једноставније тимске игре итд.

ИЗБОР ВЕЖБИ У УВОДНОЈ ФАЗИ ЧАСА ЗАВИСИ ОД:

 Узраста ученика

 Садржаја и типа основне фазе часа

 Координационих и физичких способности ученика

 Броја ученика и расположивог простора за вежбање

 Претходне активности

 Емоционалног стања ученика итд.

ПРЕМА ФОРМИ ВЕЖБАЊА, НАЧИНУ ОРГАНИЗАЦИЈЕ И
РУКОВОЂЕЊУ ВЕЖБАЊЕМ, СВА ВЕЖБАЊА СЕ МОГУ СВЕСТИ НА
СЛЕДЕЋЕ ГРУПЕ:

 Типизирана (моделирана) кретања

 Ситуациона (интерактивна) и
 Слободна.

ТИПИЗИРАНА КРЕТАЊА

Типизирана кретања се изводе најчешће самостално, без узајамног односа

са другим учеником (ученицима).

Типизирана кретања се изводе према типизираним моделима које ученици:

 Од раније познају или

 На задовољавајући начин опонашају, непосредно по приказу
наставника.

ПРИМЕР:
Трчање у круг, при чему се посебно обраћа пажња на положај руку.

У ТИПИЗИРАНА КРЕТАЊА у уводној фази часа спадају:

 Пузање
 Ходање
 Трчање и
 Скокови.

ПУЗАЊЕ као типизирано кретање у уводној фази часа

ПУЗАЊА СУ СВА ПОМИЦАЊА КОД КОЈИХ ЈЕ ПРИСУТНО ВУЧЕЊЕ

ПО ПОДЛОЗИ.

Пузање је вид помицања које не мора бити само по тлу.

Већ и по уздигнутим хоризонталним чврстим површинама:

 Струњачама
  Даскама
 Клупама
 Столовима
 Сандуцима итд.

ПУЗАЊЕ се, као кретни садржај прве фазе часа, примењује:

 На почетку часа или

 Као међу-вежба у ходању, трчању и скоковима.

ХОДАЊЕ-као типизирано кретање у уводној фази часа

Ходање може да се примењује у дужим интервалима

На почетку уводне фазе часа, или цела уводна фаза, може бити комбинована
од ходања и његових варијанти.

У ОДНОСУ НА ПОЛОЖАЈ СТАЈНЕ НОГЕ, ХОД МОЖЕ БИТИ:

 Усправни ход са успоном на прсте

 Стандардни усправни ход на целим стопалима
 Ход у почучњу и
 Ход у чучњу.

У ОДНОСУ НА ПОЛОЖАЈ СЛОБОДНЕ НОГЕ ПРИ УСПРАВНОМ ХОДУ,

ПОСТОЈИ:
 Ход са опруженом ногом у куку,колену,скочном зглобу и
 Ход са савијањем ноге у куку,колену и скочном зглобу.

У ОДНОСУ НА ПОЛОЖАЈ ТРУПА,ХОД МОЖЕ БИТИ:

 Ходање са трупом нагнутим напред,у претклону

 Хадање са трупом у заклону

 Ходање са трупом у отклону десно

 Ходање са трупом у отклону лево

 Ходање са трупом нагнутим напред

 Ходање са трупом нагнутим назад

  Ходање са трупом нагнутим у страну лево и
 Ходање са трупом нагнутим у страну десно.

У ОДНОСУ НА ПОЛОЖАЈ И КРЕТАЊЕ РУКУ, ХОД МОЖЕ БИТИ:

 Слободно ходање без посебних захтева
 Ходање где су дланови руку фиксирани о неки део главе,трупа или
ногу и
 Ходање са рукама у неком захтевном положају уз промену два или
више положаја.

У ОДНОСУ НА ПРАВАЦ КРЕТАЊА, ХОДАЊЕ МОЖЕ БИТИ:

 Ходање по правој линији
 Ходање цик-цак линијом
 Ходање по обиму полигона у облику вишеугла
 Ходање по лучној линији
 Ходање “змијоликом”линијом и
 Ходање по затвореној кривој линији.

ПРЕМА СМЕРУ КРЕТАЊА ХОДАЊЕ МОЖЕ БИТИ:

 Ходање у напред
 Ходање у назад
 Ходање бочно-лево
 Ходање бочно-десно и
 Ходање у међусмеровима.

ПРЕМА ПРАВЦУ УЗДУЖНИХ ОСА СТОПАЛА И ЊИХОВОГ ОДНОСА,

ХОД МОЖЕ БИТИ:
 Ходање природно-дивергентно постављеним стопалима
 Ходање са паралелно постављеним стопалима
 Ходање са максимално уврнутим ногама у зглобу кука и
 Ходање са максималним изврнућем ногу у зглобовима кука.

ПРЕМА ВЕЛИЧИНИ ПОВРШИНЕ СТОПАЛА КОЈОМ СЕ ГАЗИ, ХОД

МОЖЕ БИТИ:
 Ходање на спољним ивицама стопала
  Ходање на петама
 Ходање на унутрашњим деловима стопала и
 Већи број неаналогних делова стопала,којима се тело ослања о тло.

ПРЕМА ОДНОСУ “ОТИСАКА” (“ПРОЈЕКЦИЈА”) СТОПАЛА НА ТЛУ И

ЛИНИЈЕ КРЕТАЊА, ХОД МОЖЕ БИТИ:
 Ходање поред линије
 Ходање по линији и
 Ходање преко линије.

ТРЧАЊЕ као типизирано кретање у уводној фази часа

Трчање је основни садржај вежбања у уводном делу часа.

Постоји велики број варијанти трчања.

Основни критеријум за комбинације трчања је брзина кретања.

Брзина трчања се може регулисати на следећи начин:

 ВРЕМЕНСКИ (трчење одређеним темпом до уговореног знака

наставника)
 ПРОСТОРНО-ЛИНЕАРНО (трчање од једне до друге тачке) и
 ПРЕДМЕТНО (оптрчавање око справа, реквизита, ученика итд.)

СКОКОВИ као типизирано кретања у уводној фази часа

СКОКОВИ СУ ВРСТА ПОМИЦАЊА ПО ТЛУ, ГДЕ КРЕТАЊЕ

ЗАПОЧИЊЕ ОДСКОКОМ (ОДРАЗОМ) А ЗАВРШАВА СЕ ДОСКОКОМ.

Постоје две основне групе скокова:

 Појединачни скокови и
 Низови скокова.
Свака од основних група скокова, може се поделити на:

 Скокове изнад места и

 Скокове изван места

У уводној фази часа, знатно је већа употреба скокова изван места.

Скокови изнад места (скокови и поскоци у месту), добијају пуни смисао ако
се час изводи на малом простору.
То су:
 Нестандардне сале за физичко вежбање
 Адаптирана учионица
 Трим кабинет итд.

Према положају ногу у фази доскока, постоје две групе скокова:

 1.скокови одскоком једне ноге и доскоком на једну ногу на тлу и

 2.скокови одскоком једне ноге и доскоком на обе ноге на тлу.

У школској пракси телесног вежбања, јављају се следећих шест модалитета

скокова:

 Скок са паралелно постављеним стопалима

 Скок са ногама раширеним у фронталној равни
 Скок са ногама раширеним у сагиталној равни левом напред(испад)
 Скок са ногама раширеним у сагиталној равни десном напред(испад) и
 Скок са укрштеним ногама десном испред леве.

Скокове у уводној фази часа, треба изводити опрезно и не са максималним

напрезањем.

Више водити рачуна о складном и естетском начину извођења скокова.

Добро је примењивати и комбинацију скокова.

 СИТУАЦИОНА КРЕТАЊА-интерактивна кретања

СИТУАЦИОНА КРЕТАЊА су она кретања где у вежбању постоји активан

однос ученика у вежбању, једних према другима.

То су вежбања диктирана одређеним правилима.

Код ситуационих-интерактивних вежбања присутне су следеће релације:

 Ученик, ученик (ученици сарадници, ученици партнери)

 Ученик, материјална околина (игралиште, реквизити, објекат) и
 Ученик, наставник (почетак и прекид активности, посредовање у
споровима).

У групу ситуационих-интерактивних вежбања, спадају и две подгрупе

вежби:

1. Елементарне игре типа хваталице (шуга, хватање у ланац, хватање

у пару, весело хватање, спасавање пењањем, итд.) и

2. Групна такмичења, која се састоје у:

 Претрчавању одређених растојања уз заузимање одређених положаја

на крају
 Преношењу одређених предмета са места на место и
 Брзом погађању,обарању или убацивању предмета и
реквизита,преношењу саиграча итд.

Ова врста такмичења,се разликују од штафетних такмичења.

Ситуационим кретањима треба придодати лакше и једноставније полигоне.

СЛОБОДНА КРЕТАЊА

ПОД СЛОБОДНИМ КРЕТАЊИМА У ПРВОЈ ФАЗИ ЧАСА,

ПОДРАЗУМЕВАМО СВА ОНА КРЕТАЊА КОЈЕ УЧЕНИЦИ КОРИСТЕ У
ЗАГРЕВАЊУ, ПОСЛЕ УПУЋИВАЊА НАСТАВНИКА ДА САМИ
ПРИСТУПЕ РАДУ.
Примери:

 “Загрејте се сами у трајању од 3-5 минута, а онда на мој позив

настављамо рад”
 “Данас оцењујем како се ко загрева” итд.

САМОЗАГРЕВАЊЕ УЧЕНИКА,НЕ БИ СМЕЛА ДА БУДЕ СТАЛНА

ПРАКСА!

ОРГАНИЗАЦИЈА ВЕЖБАЊА У ПРВОЈ ФАЗИ ЧАСА

Када је у питању организација вежбања у првој фази часа,битне су

две ствари:

 А) КРЕТАЊЕ УЧЕНИКА и
 Б) ПОЛОЖАЈ И КРЕТАЊЕ НАСТАВНИКА.

КРЕТАЊЕ УЧЕНИКА
Може да буде:
 Кружно по ободу сале-вежбалишта у формацији---једне, две (ретко 3)
и четири колоне
 Кретање у једној или две колоне по кругу је најједноставније и
најчешће на часу ф.в.

Али,ако се дуго примењује, кретање у тој форми може да постане монотоно

и незанимљиво

Зато се са кретања по кругу прелази на кретања по дијагоналним линијама

вежбалишта
Ова кретања су ученицима занимљивија, а наставнику омогућава добру
контролу над ученицима.

Кретање у колони је могуће и правилним изломљеним линијама, најчешће

по линијама одбојкашког игралишта
Могуће је спровести и кретања (у овој фази часа) и по ширини сале.
ПОЛОЖАЈ И КРЕТАЊЕ НАСТАВНИКА

 Ако се ученици крећу по кругу, тада се наставник повремено налази на

челу колоне и са стране,
 Покрај колоне
 У средини или
 При крају.

Наставник мора да буде на довољној удањености,да би га ученици видели

Када су у питању кретања ученика по дијагонали,наставник се налази у углу

где су ученици.

Када се вежбе изводе у четворкама по дужини сале,наставник је на линији

започињања кретања и са стране.

Код хваталица, наставник се налази унутар круга.

ПРИПРЕМНА ФАЗА ЧАСА

ЦИЉ ПРИПРЕМНЕ ФАЗЕ ЧАСА ЈЕ ДА СЕ ОРГАНИЗАМ ПРИПРЕМИ ЗА

ВЕЋЕ ФИЗИОЛОШКЕ НАПОРЕ, КОЈИ СЛЕДЕ У ОСНОВНОЈ ФАЗИ
ЧАСА.

Вежбање у овој фази часа треба да допринесе подизању функција

локомоторног апарата на виши ниво.

Посебна пажња се обраћа на велике групе мишића.

Вежбама у овој фази часа, утиче се на чврстину и оптималну покретљивост

у зглобовима.

Вежбањем се у одређеном степену утиче и на развој снаге и покретљивости.

Као и знатније активирање и функционисање кардиореспираторног система.

Ученици, кроз овај део часа треба да науче већи број вежби обликовања.

Инсистирањем на технички правилном и складном вежбању, развија се код

ученика осећај за лепо.
 ЗАДАЦИ И ТРАЈАЊЕ ПРИПРЕМНЕ ФАЗЕ ЧАСА

Задаци припремне фазе часа у складу су са:

 Биолошким
 Образовним и
 Васпитним задацима ф.в.

ПРИПРЕМНА ФАЗА ЧАСА, ТРАЈЕ ОКО 7-10 МИНУТА

Што је око 20% укупног трајања од 45 минута

Наведено време трајања није обавезујуће.

Припремна фаза часа може да траје дуже или краће од наведеног времена
што зависи од:

 Узраста ученика
 Физичких способности ученика и
 Обучености ученика.

ДРУГА ФАЗА ЧАСА ЈЕ ПРИПРЕМНА У ОРГАНСКО-ТЕХНИЧКОМ И

ДИДАКТИЧКОМ ПОГЛЕДУ.

Органско-технички задатак припремне фазе садржан је у:

 Стварању оптималних физиолошко механичких услова за

функционисање апарата за кретање
 Апарат за кретање се припрема за веће напоре.

Вежбање у овом делу часа је у функцији смањивања ризика од повреда

мишића и зглобних веза.

Примена вежби обликовања у другој фази часа, може имати различити

утицај на ученике.
 МЕТОДИКА ВЕЖБАЊА У ДРУГОЈ ФАЗИ ЧАСА

Свака вежба је корисна сама по себи

На конкретном часу, одлучујемо се за оне вежбе које су складу са задацима

часа и потребама ученика.

Вежбе се слажу тако да покрети буду од главе ка ногама.

Најпре се раде вежбе у
 СТОЈЕЋЕМ
 Затим КЛЕЧЕЋЕМ
 СЕДЕЋЕМ
 ЛЕЖЕЋЕМ,па опет у
 СТОЈЕЋЕМ ставу.

НАЈЧЕШЋЕ СЕ ДАЈЕ 8-10 ВЕЖБИ

Примена и већег броја вежби је ОПРАВДАНА.

Утицај вежби обликовања у другој фази часа зависи од:

 ИЗБОРА ВЕЖБИ и
 ДОЗИРАЊА.

Један комплекс вежби може да се користи и дуже време (8-10 часова), уз

евентуалну модификацију њихове кинематичке структуре.

ОРГАНИЗАЦИЈА ВЕЖБАЊА У ПРИПРЕМНОЈ ФАЗИ ЧАСА

Вежбање ученика у припремној фази часа може бити:

 ДИРИГОВАНО и
 СЛОБОДНО.

ДИРИГОВАНО вежбање је облик фронталног рада у настави ф.в.

Сви ученици истовремено изводе вежбе, уз непосредну контролу

наставника.
СЛОБОДНО вежбање је такво:
 Где ученици самостално креирају вежбање
 Одређују број понављања и
 Интензитет вежбања.

Први начин се најчешће примењује у настави ф.в.

Други начин се примењује повремено, најчешће са добро наученим и

дисциплинованим ученицима.

ПОРЕДАК, РАСПОРЕД УЧЕНИКА НА ПРОСТОРУ ЗА ВЕЖБАЊЕ

Распоред се прави тако да ученици имају довољно простора за вежбање и да

један другом не сметају.

Ученици се постављају тако да сви виде наставника, али и да наставник има

добар преглед ученика.

Поредак ученика се добија на више начина.

Најбоље је да сваки ученик има СВОЈЕ МЕСТО за вежбање, које се одређује

на почетку школске године.

До распореда за вежбање се може доћи и ПРЕСТРОЈАВАЊЕМ ученика у

кретању.
Пример:
 Из колоне по један се прелази у колону по два
 Из колоне по два се прелази у колоне по четири.

Размештање може бити и у СЛОБОДНОЈ ФОРМИ при чему се захтева од

ученика да буду довољно удаљени један од других како би за све било
довољно простора.

Постављање у полукруг са малим бројем ученика ја ДОБРА ВАРИЈАНТА.

Ученици могу бити постављени у круг и по СПОЉНИМ ИВИЦАМА САЛЕ

Овакав распоред отежава контролу ученика приликом вежбања.

Код распоређивања је најбитније РАЦИОНАЛНО искористити простор.

Када одељење има мањи број ученика, вежбање се може спровести и у једној
врсти.

Код диригованог вежбања у фронталном облику рада, наставник треба да

обрати пажњу на следеће активности:

 Постављање при показивању вежби (где му је место у односу на

распоред ученика)
 Саопштавање и показивање вежби
 Тактирање и
 Исправљање грешака које се уочавају у вежбању ученика.

МЕСТО И КРЕТАЊЕ НАСТАВНИКА У ДРУГОЈ ФАЗИ ЧАСА

Најчешће је наставник лицем окренут према ученицима.

Наставник започиње вежбање са ученицима, а затим уз кретање контролише

рад ученика.
Он врши и корекције њиховог вежбања.

Пример:
 Наставник може да подигне труп у заклон из потпора лежећег

 Поправља положај ученика у упору за рукама увито

 Храбри ученике

 Поставља руке ученика у исту висину,када су руке у одручењу

 Опружа неком од ученика ногу у колену итд.

Кретањем наставника одржава се пажња ученика.

Стајање наставника само на једном месту је НЕОПРАВДАНО.

ПОКАЗИВАЊЕ ТЕХНИКЕ ИЗВОЂЕЊА ВЕЖБИ

Показивање вежби може бити:

 НЕПОСРЕДНО и
 ПОСРЕДНО.

НЕПОСРЕДНО показивање је оно које наставник спроводи сам

Оно треба да буде доминирајуће у пракси ф.в.
Ученици започињу вежбање заједно са наставником.

После неколико вежби, наставник може да прекине своје вежбање, а

ученици настављају.

У току вежбања, наставник води рачуна о свом положају у односу на

ученике.

НЕПОСРЕДНО ПОКАЗИВАЊЕ се примењује у процесу привикавања

ученика на извођење вежби обликовања, као и приликом мењања комплекса
вежби тј.учења нових.

Посредно показивање вежби може бити помоћу:

 Пуних цртежа
 Фото снимка
 Силуета вежби и
 Пројекција основних полуга тела у покрету.

ТАКТИРАЊЕ

Ритам вежбања је значајна компонента у настави ф.в.

Сврха диктираног вежбања јесте:

 Складно
 Синхронизовано и
 Заједничко извођење покрета.

Помоћу тактирања, покрети се успешније изводе по задатом моделу.

Помоћу тактирања се разбија могућа монотонија, током вежбања.

Тактирањем се може утицати и на естетске квалитете изведених покрета.

Тактирање пружа и одређену сигурност наставнику у дозирању нивоа

оптерећења вежбања.
Поред добрих страна тактирања, постоје и његови недостатци.

Ученици са којима радимо су различите висине, тежине, различитих дужина

удова. Зато је извођење вежби истим ритмом истовремено и различито
оптерећење за ученике.

Тактирање зависи и од:

 Сложености вежбе
 Његове тежине и
 Начина извођења.

Свака вежба се може изводити уз бројање у:

 Двочетвртинском такту или
 Четворочетвртинском такту.

РИТМИЧКО ИЗГОВАРАЊЕ РЕЧИ И БРОЈЕВА

Ритмичко изговарање речи може бити:

 УПУТСТВО (брже: два, три, четири)
 ОПОМЕНА (ради: два три четири; не причај: два три четири)
 ИСПРАВЉАЊЕ УОЧЕНЕ ГРЕШКЕ (опружи прсте: три, четири)
 ПОХВАЛА (одлично: два, три, четири) и
 ПОДСТИЦАЈ, ХРАБРЕЊЕ (издржи: два, три, четири; још: мало, три,
четири).

МУЗИЧКА ПРАТЊА

Вежбање уз музику се остварује када су ученици савладали одређене вежбе.

Усклађивање покрета и музике не би смело да се у овој фази часа претвори

у ДРИЛ.

Музичка пратња може бити:

 ВОКАЛНА и
 ИНСТРУМЕНТАЛНА.
Наставник може:
 Да пева
 Свира
 Да пусти инструменталну или вокалну музику
 Или композицију која садржи и један и други облик музичког
изражавања.
Наставник мора у одређеној мери,да буде и музички образован.
Музичку пратњу боље прихватају деца женског пола, што не значи да треба
одустати од примене са дечацима.

ИСПРАВЉАЊЕ ГРЕШАКА У ВЕЖБАЊУ

У вежбању, акценат је пре свега на тачности извођења која се односи на:

 Амплитуде покрета
 Држање тела
 Симетричног кретања екстремитета
 Или брзине вежбања.

Исправљање грешака у другој фази часа се своди на низ СУГЕСТИЈА које

се дају ученицима.

Исправљање грешака у другој фази часа може бити:

 Заустављањем вежбања ученика и
 Указивањем на неправилно извођење вежби.

ОСНОВНА ФАЗА ЧАСА

У основној фази часа, процесом вежбања решавају се задаци физичког

васпитања.

Карактеристике ове фазе часа су:

 Најдуже трајање и
 Разноврсност садржаја.

У овој фази часа се остварују и највећа оптерећења.

Разноврсним садржајима рада у основној фази часа стимулише се:
 Раст и развој ученика
 Мења се однос мишићног и поткожног масног ткива.
 Утиче се на развој и усавршавање кретања и
 Развој физичких способности ученика (снаге, покретљивости,
издржљивости, брзине, координације)
 Побољшавају се функције срчаносудовног и дисајног система.

Вежбама у основној фази часа се утиче на развој аеробних и анаеробних

способности.

Најважнији задатак основне фазе часа је да се добром организацијом,

атмосфером и ефектима ученици подстичу на вежбање и изван школских
часова.

Динамика основне фазе часа је таква да омогућава:

 Развој позитивних особина,воље и других моралних особина ученика

 Стицање и усавршавање радних навика

 Оспособљавање ученика за заједничко решавање задатака,чиме се

развија здрав однос према колективу
 Привикавање на свесно дисциплиновано понашање и

 Навикавање ученика на поштовање правила и контролу емоција.

Процеси који се одигравају у основној фази часа су процеси физичког

образовања ученика:
 Процес развијања физичких способности

 Процеси обучавања вештина

 Процеси спортско-техничког образовања

 Процеси стицања знања из области ф.в.

 Процеси стицања навика за бављење физичким вежбањем и

 Процеси формирања уверења о вредностима физичког вежбања.

Основно обележје основне фазе часа је ПОСЕБНА УСМЕРЕНОСТ

РАДА.
Посебна усмереност рада се односи на обуку и усавршавање
кретања.
 САДРЖАЈИ ВЕЖБАЊА ОСНОВНЕ ФАЗЕ ЧАСА

Садржаји вежбања основне фазе часа зависе од:

 Узраста ученика
 Њихових способности и
 Услова за извођење наставе.

Најчешћа вежбања која се срећу у основној фази часа су:

 Природни облици кретања
 Спортови и њихови технички елементи и
 Утилитарна кретања посебне намене.

Природни облици кретања:

 Ходање,
 Трчање,
 Скакање,
 Хватање и бацање,
 Ношење и преношење,
 Пузање,
 Пењање,
 Вишење,
 Вучење,
 Потискивање и гурање,
 Котрљање и колутање, прескакање итд.

СПОРТОВИ И ЊИХОВИ ТЕХНИЧКИ ЕЛЕМЕНТИ

 Спортске игре
 Атлетика
 Вежбање на справама
 Ритмичка гимнастика
 Борилачки спортови
 Пливање
 Веслање
 Клизање
 Смучање итд.
Могу се примењивати модерне и народне игре и плесне композиције у виду
аеробик састава.
Утилитарна кретања посебне намене:
 Савладавање препрека
 Теренске игре
 Елементи алпинизма итд.

ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА У ОСНОВНОЈ ФАЗИ ЧАСА

Организација рада у основној фази часа зависи од:

 Вежбања које примењујемо у циљу решавања задатака ф.в.
 Материјално-техничких услова
 Броја ученика на часу
 Способности ученика
 Прилагођености ученика режиму рада на часовима ф.в. и
 Оспособљености и искуства наставника за рад са ученицима.

У основној фази часа примењују се сви методичко-организациони облици

рада:
 Фронтални
 Групни и
 Индивидуални.

Рад у основној фази часа захтева придржавање следећих принципа:

 Што рационалније коришћење простора, справа и реквизита
 Обезбеђивање услова за што боље руковођење радом ученика
подељених у групе
 Стварање услова за континуирано вежбање истих садржаја и
 Организација рада треба да је таква да ученици схвате да су у питању
вежбања, која су уфункцији задовољења њихових потреба.

Нарочито су значајне две компоненте организације основне фазе часа:

 Формирање група ученика и
 Примена организационо-методичких облика рада.
 ПОДЕЛА УЧЕНИКА НА ГРУПЕ

Подела ученака на групе, у основној фази часа, тесно је повезана са

дидактичким облицима рада:
 Фронтални облик рада
 Групни облик рада и
 Индивидуални облик рада.

ФРОНТАЛНИ ОБЛИК рада је такво вежбање на часу где сви ученици

изводе један исти задатак.

Примери:
 Ученици подељењи у групе играју баскет на неколико кошева;
 Сви ученици подељени на мање групе увежбавају стој на рукама итд.

ПОД ГРУПНИМ РАДОМ подразумевамо организацију у којој су ученици

подељени у групе и изводе у истом времену различита вежбања.

Примери:
 Вежбање различитих елемената из гимнастике;
 Вежбање различитих елемената кошарке итд.

ИНДИВИДУАЛНИ ОБЛИК РАДА подразумева посебан садржај рада са

појединцима,у складу са њиховим способностима.

ПОДЕЛА УЧЕНИКА НА МАЊЕ РАДНЕ ГРУПЕ може бити:

 Систематска и
 Импровизована.

Систематска подела се врши у складу са дугорочнијим планом наставника и

на основу одређених критеријума.

Импровизована подела се врши без посебног квалитативног критеријума.

ПРЕМА НАЧИНУ РАСПОДЕЛЕ УЧЕНИКА ЈЕДНОГ ОДЕЉЕЊА,ГРУПЕ

МОГУ БИТИ:
  Сталне
 Повремене
 Привремене и
 Пригодне.

СТАЛНЕ ГРУПЕ се формирају за дужи временски период.

ПОВРЕМЕНЕ-НАМЕНСКЕ групе се формирају у циљу ефикаснијег рада.

Ове групе се формирају на основу способности ученика и афинитета
ученика према одређеним вежбањима.

ПРИВРЕМЕНЕ РАДНЕ ГРУПЕ се формирају за хитне потребе.

Најчешће се формирају на почетку школске године.
То је период када наставник још не познаје ученике и њихове способности.

ПРИГОДНЕ ГРУПЕ се формирају за потребе једног конкретног часа.

ХОМОГЕНИЗОВАНЕ ГРУПЕ су оне код којих је по одређеном критеријуму

смањена хетерогеност међу члановима групе.
Поступак формирања хомогенизованих група назива се
ХОМОГЕНИЗАЦИЈА или уједначавање.

НА ОСНОВУ БЛАЖЕГ КРИТЕРИЈУМА,УЧЕНИЦИ СЕ ДЕЛЕ НА

СЛЕДЕЋЕ ГРУПЕ:
 Према полу
 Према хронолошком узрасту
 Висини тела и слично.

Једина ФУНКЦИОНАЛНА подела ученика на групе је она при којој се

избор врши према:
 Физичким способностима ученика и
 Спортско-техничким,моторичким умењима.

Способност ученика се одређује на основу слободније процене кроз процес

вежбања или се способности процењују одговарајућим тестирањем.

О ТЕСТИРАЊУ КАСНИЈЕ!
 РАД СА (НА)СТАНИЦАМА

Радне групе су мање, до 5 ученика.

Радна места се називају “станице”.

Рад са станицама је систематски и плански ток вежбања у коме су ученици

подељени на више група,са малим бројем ученика.

Рад на станицама, као методичка форма, има следеће карактеристике:

 Преовлађују вежбе из програма спортско-техничког образовања
(атлетика,гимнастика и спортске игре)
 Примењују се вежбања која је већина ученика научила
 Изражена је међузависност између вежбања
 Јасно се уочава веза процеса спортско-техничког образовања и развоја
физичких способности
 У вежбању је нагласак на квалитету извожења покрета-вежби
 Задржавање на радном месту појединца или групе није ограничено
 Ученици по обављеном вежбању на једном месту, сами одлазе на
следеће
 Остварује се већа динамика часа
 Амбијент вежбања,са много справа и реквизита,подстицајно делује на
ученике
 Оптерећење у вежбању чини,да га ученици не доживљавају као већи
телесни напор и
 На рационалан начин врши се увежбавање, под отежаним условима.

Број станица није строго ограничен.

Он се најчешће креће од 6-12 станица
Број станица зависи од:
 Броја ученика
 Услова за извођење наставе
 Способности ученика и
 Задатака које желимо да реализујемо физичким вежбањем.
Станице могу да се поставе у облику:
 Круга
 Правоугаоника или
 Квадрата.

Станични рад се примењује на часовима понављања, увежбавања и

комбинованим часовима телесног вежбања.

Станични рад се организује на више начина:

 Систем станица у коме свака станица има једно радно место

 Систем станица у коме станице имају два радна места

 Систем станица са различитим бројем радних места и једнаким

временом трајања вежбања
 Систем станичних кругова и

 Систем великог станичног круга.

КРУЖНИ ТРЕНИНГ

Неке од карактеристика кружног тренинга:

 Могућност индивидуализације и
 Јасно дефинисани дозирање оптерећења
 Садржаји вежбања и
 Контролисање резултата вежбања.

При реализацији кружног тренинга у школским условима се води рачуна о

следећим захтевима:
 Све вежбе морају бити једноставне и познате ученицима

 Вежбама морају бити обухваћене све основне и велике мишићне групе

 Две тешке вежбе у кружном тренингу не смеју бити једна поред друге
и
 Једна за другом не следе вежбе које утичу на исту мишићну групу.

Број вежби у кругу може бити различит,што зависи од:

 Задатка који се жели остварити кружним тренингом
 Тренутног стања физичких и функционалних способности ученика и
  Индивидуалних и групних потреба ученика.

У пракси физичког васпитања, срећу се:

 Мали круг од 4-8 вежби и
 Велики круг од 10-12 вежби.

Најважније питање кружног тренинга је ДОЗИРАЊЕ ОПТЕРЕЋЕЊА.

Пре припреме изабраног кружног тренинга изврши се тестирање ученика.
Примењује је тзв.МАКСИМАЛНИ ТЕСТ.

Максимални тест се спроводи тако што се за сваку вежбу од ученика захтева

МАКСИМАЛНИ БРОЈ ПОНАВЉАЊА у времену од 1-2 минута или се
тражи максимални број понављања у неограниченом времену.

По извршеном максималном тесту, даје се норма која је најчешће средња

вредност добијена максималним тестом.

У кружном тренингу се води евиденција о извршеном вежбању-

евиденциони лист ученика.

УЛОГА НАСТАВНИКА У КРУЖНОМ ТРЕНИНГУ

Oрганизовање кружног тренинга је само наизглед једноставно.

Један исти круг вежби, понавља се најмање 5-6 часова, како би се добили
жељени ефекти.

Да би наставник успешно организовао кружни тренинг, неопходно је да има

следеће способности:
 Да добро познаје развојне карактеристике и могућности ученика

 Физиолошке законитости вежбања

 Законитости методике спортског тренинга

 Смисао за успешну организацију наставе ф.в. и

 Да има ентузијазма и жеље да се ученици заинтересују кружним

тренингом.

Неопходно је да наставник зна када је у питању кружни тренинг:

 Кружни тренинг је тренирање,а не тестирање, не изводи се у виду

такмичења
  Ученик према својим могућностима изводи вежбу,ученици се не
упоређују између себе и
 Код млађих се строго води рачуна о правилности извођења вежби.

“ТАЛАС”-ПАРАЛЕЛНИ РАД

“Талас”-паралелни рад је честа класична организациона форма рада у

настави ф.в.
“Талас” је истовремени, паралелни рад већег броја ученика који припадају
различитим групама.

Ову форму рада карактерише истородни задатак, који се изводи на више

радних места и више справа.

Пример:
Колут напред се у овој организационој форми може изводити на:
 Струњачи
 Разбоју
 Сандуку
 Клупи...

ТАЛАС ЈЕ СИМУЛТАНО ИЗВОЂЕЊЕ ВЕЖБИ НА ЈЕДНОЈ СПРАВИ.

По својим обележјима талас је ближи фронталном него групном облику

рада. облику рада

ПАРАЛЕЛНО ОДЕЉЕНСКИ ОБЛИК РАДА

Паралелни одељенски рад се одвија тако што се ученици поделе на две и

више група.

Ученици у исто време вежбају исти моторички задатак.

Пре почетка рада се објашњава шта се ради.

Описује се и демонстрира вежба на једном од радних места, затим ученици
приступају извођењу моторичког задатка.

Наставник контролише рад ученика.

После извесног времена мења се МОТОРИЧКИ ЗАДАТАК.
Ученици га изводе,али не МЕЊАЈУ МЕСТО НА КОМЕ ВЕЖБАЈУ.
Групе остају на својим местима, а мења се моторички задатак.
Ученици су најчешће поређани у колоне и врсте,па разликујемо:

 Паралелно одељенски облик рада у колонама и

 Паралелно одељенски рад у врстама.

Да ли ће ученици бити распоређени у врсте или колоне зависи од

МОТОРИЧКОГ ЗАДАТКА.

Овај облик рада омогућује РАЦИОНАЛНО КОРИШЋЕЊЕ

ПРОСТОРА,СПРАВА и РЕКВИЗИТА.

Овај начин рада је погодан за:

 Обучавање
 Увежбавање
 Понављање и
 Проверу наученог.

ПАРАЛЕЛНО ИЗМЕНИЧНИ ОБЛИК РАДА

Oвај облик је сложенији од паралелног одељенског рада.

Примењује се када су се ученици привикли на вежбање кроз паралелни рад.

У паралелно-изменичном раду одељење делимо на четири групе.

По два одељења раде исти задатак паралелно.
После извесног времена, групе мењају места.

Одељења мењају места, а задаци на радним местима остају исти.

Овај облик рада има предности у односу на паралелни рад,пре свега у:

 Осамостаљивању ученика
 Већем интензитету вежбања и
 Економичнијем коришћењу времена.

У оваквом облику рада, економичније је коришћење справа и реквизита.

Овакав облик рада примењује се са свим узрастима.

 РАД У ПАРОВИМА

РАД У ПАРОВИМА ЈЕ НАИЗМЕНИЧНО ИЗВОЂЕЊЕ МОТОРИЧКОГ

ЗАДАТКА ДВА УЧЕНИКА.

Током вежбања, наставник даје допунска објашњења и исправља грешке,

обилазећи парове.

Рад у паровима може бити у облику:

 Сарадње када ученик чува ученика,када један помаже другоме при
вежбању или му само асистира и
 Пасивног, полуактивног или активног партнера при извођењу
појединих вежби.
При раду у паровима потребно је поштовати следећа правила:
 Ако заједно вежбају ученици и ученице, парови се формирају према
полу;
 Ученици у пару треба да су приближне висине и тежине;
 Парови треба да буду приближних физичких способности;
 Приближних координационих способности, сличних спортско-
техничких могућности и знања и
 Испоштовати жеље ученика, у случајевима када је то оправдано.
Вежбање у овом облику је прикладно за све узрасте.

РАД У ТРОЈКАМА

Када се ученици током извођења истих вежби поделе у групе по три,

добијамо РАД У ТРОЈКАМА.

Најпре се најави:
 Циљ часа
 Објасни задатак
 Демонстрира га, а
 Затим тројке започињу рад.

Формирање група, када је у питању рад у тројкама,зависи од основне фазе

часа.

Пример:
  Ако је задатак развијање физичких способности, тројке се формирају
према тим критеријумима.
 Ако је задатак учење или усавршавање спортско-техничких елемената
и вештина, тада се тројке формирају према степену знања.

Рад са тројкама може бити и са:

 Хомогенизованим или
 Хетерогеним групама.
РАД У ЧЕТВОРКАМА

РАД У ЧЕТВОРКАМА добијамо, када се одељење подели на групе од

четири ученика, који у исто време изводе исте вежбе.

Он се може применити у свим узрастима.

Рад у четворкама би требао да се одвија са ученицима:

 Сличних антропометријских и физичких карактеристика као и
 Приближног моторичког знања.

Рад у паровима,тројкама и четворкама спада у ФРОНТАЛНИ облик рада.

ОРГАНИЗАЦИОНО МЕТОДИЧКЕ ФОРМЕ РАДА У

РЕАЛИЗАЦИЈИ ПРОГРАМА Ф.В.

Успешност организације часова физичког васпитања зависи од више

фактора.

Елементи којима се руководи при избору организационо-методичке форме

рада су:
 1. способности ученика
 2. претходна знања ученика
 3. сложеност кретања вежбања из програма физичког васпитања
 4. задаци који су примарни на конкретном часу ф.в. (обучавање,
увежбавање и усавршавање кретања итд.)
 5. простор и амбијент који нам стоји на располагању
 6. број ученика на часу
 7. број справа и реквизита који стоје на располагању
  8. специфичности састава ученика у конкретном одељењу и
 9. процена сопствених снага и могућности.

Многим наставницима није једноставно да одреде која је методичко-

организациона форма рада најприкладнија у реализовању појединих
наставних јединица.