“ I NI S T I T U T Dº H I S T O I R E

REVUE HISTORIOUE
ILivre XXIX–XXX

1982–1983.

Bédaction
DANICA MILIĆ, VLADIMIR STOJANČEVIĆ, TOMA POPOVIĆ
INIODRAG PETROVIć, VOJIN S. DA BIĆ

Rédacteur en chef
DANICA MILIĆ
Director de l'Institut d'histoire

PROSVETA
BELGRADE, 1983.

|
 И С Т О Р И Ј. С. К. И. И. H. C. T И Т У Т

ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС
Књ. XXIX–XXX

1982—1983.

Редакциони одбор
ДАНИЦА МИЛИЋ, ВЛАДимиP СТОЈАнчвВиЕ, ТОМА поповиЕ,
миодраг петровић, војин с. дабић

Орговорни уредник
даница милић
директор Историјског института

ПРОСВЕТА
БЕОГРАД, 1983.
ПОСВЕЋЕНО ТРИДЕСЕТПЕТОГОДИШЊИЦИ
AICTOри ЈСКОГ ИНСТИТутA
 ДЕСПОТ стводн лазаревић и турци (1421—1427)
Проучавање српско-турских односа у нашој средини има дугу
традицију и разумљиве подстицаје. То је тема која се непрекидно
обрађује. Прибирање нових података омогућује да се давно знане чи
њенице употпуне новим појединостима, да се свестраније осветле важ
ни догађаји. Изгледа да се понешто може додати и времену Стефана
Лазаревића.
У научној литератури однос Стефана Лазаревића према Турској
у другој и трећој деценији ХV века приказан је на следећи начин:
деспот је султану Мехмеду I пружио подршку у борби за власт и тиме
му омогућио да преузме престо 1413. године. Čултан је, заузврат, своме
савезнику даровао град Копријан, област Знепоље t дан, југосло
венско-бугарске границе) и још неке пределе. Тада су уговорени ме
bусобни односи које обично називамо вазалским. Завладало је „мирно
стање", како то сведочи Константин Филозоф, и оно је трајало све
до султанове смрти 1421. године. Деспот је, према истом извору, обе
ћао Мехмеду I да ће „добро чинити његовој деци" и тога се држао
када су после султанове смрти против Мурата II устали његови про
тивници. Стефан Лазаревић није прихватио сарадњу с другим претен
дентима на османски престо, већ је обновио вазалске односе с Мура
том II“. Претежно на основу тих података, створена је слика о мирним,
готово савезничким односима између Србије и Турске од 1413. до
1426. године када поново избијају сукоби, изазвани деспотовим на
стојањима да, уз помоћ Угарске, реши питање наслеђа власти у земљи.
У мају 1426. године Стефан Лазаревић је у Тати, у коморанској жупа
нији, преговарао с краљем Жигмундом о начину преношења власти
па Ђурђа Бранковића. Било је предвиђено — судећи по сачуваној ис
прави — да се том приликом Угарској врате Београд и Мачванска
бановина. То је утицало да Мурат II своје неповерење према Стефану
Лазаревићу огласи ратом“
* Константин Филозоф и његов Живот Стефана Лазаревића деспота срп
скога, изд. В. Јагић, Гласник СУД42 (1875), 307–309, 311-313.
2. К. јаре: Историја Срба I, Бeoгрaд 1952, 345-351; Историја народа
Југославије I, Бeoгрaд 1953, 424–5 (И., Божић), где се изричито наводи да је
Деспотовина уживала 14 година мира; Историја Црне Горе 2/2, Титоград, 1970,
152, где И. Божић понавља мисао да је „пресудан био vтовор у Тати” за срп
ско-турске сукобе при крају владе Стефана Лазаревића: St. Stanojević, Die
7
 ЈовАНКА КАЛИН.

Да ли је та представа о српско-турским односима тачна? Да ли

је Стефан Лазаревић, прихваћајући врховну власт султана, усвојио
и мисао о трајном присуству Османлија на границама Деспотовине,
делимично и у земљи, пошто је познато да су почетком XV века мања
насеља досељеника или турске војне посаде постојале у Глухавици,
Приштини, Јелечу, Звечану и другде у области Бранковића, посебно
дуж пута који је водио према Босни?“ Да ли је напуштена мисао о
борби противТурака? Издвојили смо овом приликом мању целину –
време од 1421.до 1427. године.
Током 1421. године два догађаја су нарочито утицала на прили
ке у Деспотовини, Најпре је, у пролеће те године, оболели сестрић
Стефана Лазаревића, Балша III Балшић, стигао у Деспотовину, где
је убрзо и умро, на двору свог ујака, 28. априла 1421. године. Послед
њом вољом пренео је на ујака, српског деспота своја права на Зету“
На другој страни, 21. маја 1421. године умро је султан Мехмед I.
Вест о његовој смрти једно време држана је у тајности, да би током
јула већ била општепозната.“ Стицајем околности, Србија се нашла у
сплету врло сложених међународних односа: борбаза Зету значила је
рат с Венецијом, а смена на османском престолу — искуство је то
показало – претила је да поремети читав систем односа у југоисточ
ној Европи. Борба за власт у Турској, по правилу, добијала је међуна
родне размере. Разгранати односи Турске са суседним државама ши
рили су поље сукоба на околне области.
Стефан Лазаревић је, с највећом пажњом, пратио догађаје у Зе
ти. Још за живота Балше III, он је у више махова притицао у помоћ
у борби против Венеције. То је чинио за време Првог скадарског рата
(1404—1413), а када је рат коначно обустављен, постало је јасно да су
парништво уЗети и даље траје. Балиша IIIбио је незадовољан постиг
нутим, па је искористио прилику да нападне млетачке поседе чим су
то међународне околности дозвољавале. Наиме, 1418. године букнуо
је нови рат између Венеције и Угарске. Борбе су се водиле на тлу
Италије, и Венеција је била усредсређена на то бојиште. Својим по
седима у Зети, она је могла да притекне у помоћ само ограниченим
средствима. Служила се, стога, новцем и дипломатском вештином у
борби против Балше III. Зетски господар је, 1419. године, напао Дри
васт, а нешто касније га је и освојио. Млечани су расписали награду
за његово хватање, а затим одлучили да потраже помоћ Турака. Ми
слили су, најпре, на скопског намесника Исака, а затим и на турске
заповеднике у Албанији. Истовремено су текли преговори са султа

Biographie Stefan Lazarević's von Konstantin den Philosophen als. Geschichtsauette,

Archiv fir slavische Philologie 18 (1896). 454 и д. Уп. и М. Пурковић, Кнез и десnor
Стефан Лазаревић, Београд 1978. 106-9.
3. К. Јиречек, Историја I, 330.
4. Константин филозоф, нав. пело 313: ПБ. Стојановић, Сranu cрпски родо
слови и летописи I, Београд – Сремски Карловци 1927. 118, 225: исти. Стари
српски записи и натписи VI, Београд - Сремски Карловци 1926, 86, бр. 9966;
Историја IIme Tope 2/2, 130 (И., Божић). | -

5. I. W. Barker, Manuel II Palaeologus (1391—1425): A Study in Late Byzantine

Statesmanship, New Brunswick – New Jersey 1969, 354—5.
 двопот ства Ан лАзАРЕвић и туPци (1421—1427)

ном Мехмедом I о склапању мира и сређивању међусобних односа.

Споразум о миру је најзад и закључен, 6. новембра 1419. године“ Бор
бе у Зети нису окончане до смрти Балше III, иако су изгубиле у же
стини после склапања млетачко-турског мира.
Вест о смрти Балше III унела је пометњу у прилике у Зети. Ве
неција је искористила повољан тренутак и, током маја 1421. године,
запосела Дриваст, Улцињ и Бар.“ Јула исте године Сенатје у Венецији
предузимао неопходне мере за сређивање стања у Далмацији и Зети.
Било је предвиђено да се посебна пажња посвети одбрани утврђења,
нарочито Скадра, као и да се издејствује да се земље дате „у пронију”
нађу у рукама оданих људи.“ Све је то наговештавало скори сукоб са
српским деспотом.
У таквим околностима, Стефан Лазаревић је одлучио да не при
хвати планове за борбу против новог султана Мурата II. Византија је
живо настојала да помоћу самозванца Мустафе оспори власт султану.
Нарочито истакнуту улогу у спровођењу тих планова имао је Јован
VIII Палеолог, савладар старог цара Манојла II. Током 1421. године
Мустафини посланици стигли су у Србију да траже подршку за борбу
против Мурата II” Битно је било држање Стефана Лазаревића. У су
штини давно познато, на основу вести из дела Константина Филозофа,
оно се може ближе хронолошки одредити. Наиме, деспотов биограф
наводи да су, заједно с вестима о смрти Мехмеда I, у Деспотовину
стигли и предлози за борбу против Мурата II. Деспота субунили „чак
и неки од самих источних”. Исти писац саопштава да је за време Му
ратовог боравка на Истоку, дакле у малоазијским покрајинама Тур
iЗаузео све до Галипоља и послао деспоту посланство
а му буде друг”)." Пошто се, већ током јула
мрт Мехмеда I, у лето исте године – према
озофа – треба ставити долазак Мустафи
ур Стефана Лазаревића. У сваком случају, њихо
ршена пре одласка Стефана Лазаревића у Зету.
ки вестима, поуздано се зна да је деспот Стефан
с војском стигао у Зету 22. августа 1421. године.“
Константин Филозоф даје још једну хронолошку одредницу. То
је вест да је Мустафа у европском делу земље освојио „све чак до
Калипоља” и послао поменуто посланство десноту. Податак о учврш
ћивању Мустафе у Галипољу сачуван је у незапаженом тексту пито
| |
s kleropија српског народа II, Београ
* N. Jorga, Notes et extraits pour servir
te I, Paris 1895, 311.
8. Š. Ljubić, Listine o odn a Slavenstva - e repub
like VIII, Zagreb 1886 ilbanie većini
tienne" at YIV. sičcle Società e dello Stato
V-VI (1963—1964), 66 sa
* Хронологија до летачког баила из Цари
града од 2. фебруара 1422. ванац Мустафа 20. јануа
ра прешао с војском из Гр otes I,316.
и Константин Фил вод Л. Мирковића у изд.
Crape cрпске биографије X 112.
11. N. Jorga, Notes II, 19. -
9
ЈовАнкА КАПИЋ

па је саставио анонимни чиновник солунске митрополије у првој по

ловини XV века. У једној белешци која се односи на почетак владе
Мурата II стоји да је Мустафа преузео Галипољ 15. августа 1421. годи
не. У томе је одлучујућу улогу имала Византија, односно, политика
Јована VIII Палеолога.“ u i
Према томе, током јула и августа 1421. године одигравали су се
важни догађаји у Турској. Стефан Лазаревић био је принуђен да разја
сни своје односе с Муратом II, односно, његовим противникиом Му
стафом. То је било битно за поход у Зету. Наведена хронологија пока
зује да је Стефан Лазаревић кренуо у земље Балшића најраније што је
могао, чим су односи са новим султаном то дозвољавали. Према томе,
тромесечна неактивност српског деспота уЗети није случајна.“ Стефан
Лазаревић је стварао политички повољне оквире за рат с Венецијом.
На два фронта се није могло ратовати. То је, наравно, омогућило Ве
нецији да се учврсти у Зети и стекне предност у борби за наслеђе
Балше III.
Остаје, притом, занимљиво питање шта је све навело српског
деспота да не прихвати борбу против Мурата II. Предност је дао Зети.
У сваком случају, без ослонца у Србији, самозванац Мустафа брзо је
подлегао у борби с Муратом II. Најпре је с војском прешао у малу
Азију у другој половини јануара 1422. године, ту је сузбијен, и обра
чун између двојице противника окончан је убиством самозванца код
Једрена, изгледа,још крајем јануара 1422. године.“
Стефан Лазаревић предузео је поход у Зету у другој половини
августа 1421. године. У земље Балшића стигао је 22. августа.“ Преко
посланика у Венецији тражио је предају зетских градова. Његовим
захтевима није удовољено и почеле су ратне операције. Деспотова
војска освојила је Дриваст и Бар, као и највећи део територија ван
утврђених градова.“ Међутим, још док је Стефан Лазаревић ратовао
у Зети, Венеција је покушала да увуче Мурата II у сукоб.
Почетком октобра 1421. године, баило Венеције у Цариграду
добио је налог од своје Владе да потражи новог султана и да, поред
осталог, поради на потврђивању уговора о миру који је Венеција сво
јевремено била склопила с Мехмедом I 1419. године требало је да
посланик издејствује измену једне важне одредбе старог уговора.
Уместо навођења градова Скадра, Дриваста и Љеша као млетачких
поседа у Албанији, требало је да се у нови текст уговора унесе уопште
ни израз „поседи у Албанији”. Тиме би се, очигледно, обухватиле и
територије које је Венеција запосела после смрти Балше III, а које је
P. S. Kugéas, Notizbuch eines Beantiet (etropolis in Thessalonike aus dem
Anfang des }; Jahrhunderts, Byzanti ift 23 (1914), 152, no, 81; до
пуна: J. W. Barker, Manuel II, 357, n. 1
13. Историја Црне Горе 2/2, 136 (
14. P.Schreiner, Die byzantinischen К ---- n II, Wien 1977, 412-413; J. W.
Barker, Manuel II, 359. Ток борби: Константин филозоф, нав. дело, 314-315; N.
Jorga, Geschichte des Osmanischen Reiches I, Gotha 1908, 380.
из N. Jorga, Notes II, 199. |

1. Константин Филозоф, нав. дело, 313; најпотпунији приказ: Историја

Црне Горе 2/2, 136-139 (И., Божић).
10
 двопот ствардн ллзAPEBин и турци (1421—1427)
потраживао Стефан Лазаревић као његов наследник. Уколико би сул
тан прихватио обнову уговора о миру, посланик би упозорио да је
султан дужан да брани поседе Венеције у Албанији, ако их неко буде
угрожавао. Затим се изричито t, да посланик, изјави како их
напада „рашки деспот". Најзад, уколико султан не би био у стању да
притекне у помоћ млетачким поседима у Албанији, посланик је имао
да тражи од султана да нареди својим заповедницима који се налазе
у близини, да пруже одговарајућу помоћ локалним властима Вене
ције. Посланик је добио инструкцију да циљ своје мисије сакрије од
византијског цара“. Исход овог подухвата није познат. Чињеница је
да је Стефан Лазаревић убрзо обуставио ратовање у Зети. Склопио
је примирје с Венецијом на шест месеци, а већ новембра 1421. године
налазио се у Крушевцу.“
У пролеће 1422. године обновљени су српско-млетачки преговори
о односима у Зети. У Венецији их је водио деспотов војвода Витко,
познати дипломата тога времена. Нису уродили плодом. Венеција је
нарочито страховала за Скадар. Деспотова војска изградила је више
утврђења на реци Бојани и увела у њих војне посаде. Тиме је био
пресечен главни пут снабдевања Скадра. Током јула 1422. године у
Скадру се осећала велика несташица у храни и оружју. Недостајали
су и војници. Тек на вест о доласку турских одреда, деспотова војска
се повукла.“
У лето 1422. године Венеција је предузела нову иницијативу у
регулисању односа са султаном, Мурат II био је заузет опсадом Цари
града, искрсле су и тешкоће с млађим братом Мустафом кога је, поред
осталих, подржавала и Византија. Крајем августа (26. августа) Сенат
је у Венецији саставно упутство за нову мисију свог представника у
LIариграду. Требало је да, између осталог, понуди византијском цару
посредничке услуге у преговорима с Муратом II. Уколико би дошло
до склапања турско-византијског мира, посланик је био овлашћен да
покрене питање обнове мира између Венеције и султана. Ако би се и
то остварило, посланик је био дужан да подсети Мурата II на обавезу
да брани млетачке поседе у Албанији. Пошто их напада српски деспот,
требало је да посланик инсистира да султан преко посланства изда
наредбу Стефану Лазаревићу за обуставу борбе и напуштање запосед
нутих места. У сваком случају, Венеција је сматрала битним да султан
нареди турским пограничним заповедницима да притекну у помоћ ло
калним властима Венеције у Албанији, када оне то затраже.“
Стефан Лазаревић је добро познавао прилике свог времена. Све
је упућивало на потребу одржавања добрих односа с Муратом П. То је
поново постало важно када су, у лето 1422. године, оживели покушаји
Муратових противника да ослабе власт новог султана. Малоазијски

n. s. Ljubić, Listine vi II. 116—117.; N. Jorga, Notes I, 312—313.

is s. Ljubić. Listine VIII, 109—115; N. Jorga, Notes I, 312–313, 319; II, 201;
М. Пурковић, Кнез и десnor Creфан Лазаревић 117.
19 S. Ljubić, Listine VIII, 179–180.
* Š. Ljubić, Listine VIII, 188; N. Jorga, Notes I, 323–325; F. Thiriet, Régestes
des deliberations du Senat de Venise concernant la Romanie II, Paris 1959, 1855.
11
ЈОВАНКА КАЛИЋ

емири су против Мурата II истакли његовог млађег брата Мустафу,

когаје затим прихватила и Византија. Млади принц боравио је у Цари
граду крајем септембра 1422. године“. Међутим, читав план је убрзо
пропао. Мустафа је изручен Мурату II и убијен у Никеји 24–25. јану
ара 1423. године“ Протекли догађаји показали су недвосмислено да је
Мурат II кадар да сузбије противнике и наметне се савременицима. У
таквим је приликама Стефан Лазаревић обновио вазалске односе с
Муратом II, када му је овај упутио посланство у Београд“. Изгледа да
су ти односи били сређени већ у лето 1422. године, а у Венецији се то
изричито знало 1423. године.“
Борбе у Зети одвијале су се у сенци српско-турских односа. У
многоме су од њих и зависиле. Рат с Венецијом Стефан Лазаревић је
окончао споразумом 1423. године. Живот је, међутим, показао да и
даље постоје многа нерешена и спорна питањ ..., , , ,-

појединих права, прихода. Све је то реметило

новим сукобима. Избегнути су тек касније, чr
ма 1426. године“ .
На другој страни, у току је била акци
турских сна
разлога за
суспели
:H,има сам
: знатно
Цариграда у л
зантијски посланици разно.
Стизали су они и на дворов анканске властеле. Један посланик је, у
пролеће 1423. године, преко Дубровника ишао у Босну да потражи
војводу Сандаља Хранића, зета Стефана Лазаревића. Имао је, изгледа,
да га придобије за те планове.“
Затим је крајем године, новембра 1423, на запад кренуо, у истом
циљу, и Јован VIII Палеолог. Упутио се најпре у Венецију. Ту су се
његови предлози сукобљавали с мноштвом односа које је Венеција
тада имала са суседним државама и на Леванту. Нарочито су били
важни они с Угарском јер, од њих је зависило остварење било каквог
опсежнијег антитурског програма. Ту се градила pit разграђивалаeвро
- __

и -
21. J. W. Barker, Martiael I - olitigo-historical works of
Symeon archbishop of Thessalo: 23), Wien 1975: 146.
22. P. Schreiner, Die byzantinischen Kleinсhroni 11. Čhronologische Einzel
notizen, Wien 1977: 618; Константин Филозоф, нав. дело, 315; N. Jorga, Notes I,
324; уп. Ј. Радонић, Завидна Европа и балкански народа према Турцима у првој
половини XV века, Нови Сад 1905,41.
* Константин Филозоф, нав. дело, 315—316; Ducaе Нistoria turco-bуzantina
(1341—1462), ed. V. Grecu, Bucuresti 1958, 239.
* Š. Ljubić, Elistine VIII, 188, 241.
* Исtopија Црне Горе 2:2, 143—151 (И. Божић).
* В. Krekić, Dubrovnik (Raguse) et le I evantati Moyen dige
ji: # ^. С. Ћирковић, Историја средњовековне босанске č
, 253.

12
 двспот стврдн лАзАРЕвић и турци (1421-1427)

пска антитурска политика. Међутим, Венеција и Угарска одавно су

биле завађене због Далмације, интереси су се сукобљавали и на другим
странама. Две државе нису се могле споразумети и Јован VIII је
могао само да понуди своје посредништво у правцу измирења.“ После
краћег задржавања у Милану, Мантови и Павији, кренуо је на дво
краља Жигмунда. У Угарску је стигао јуна 1424. године.“ Ту се већ
налазио Стефан Лазаревић.“ Нseroва сарадња с краљем Жигмундом
била је изузетно присна, како то сведоче многи извори, међу њима и
добро обавештени Дубровчани. Током преговора, које су угледни гост
и домаћин водили, уобличени су неки конкретни планови за борбу
против Турака. На то указује писмо самог краља Жигмунда, упућено
тамишком жупану Пипу Спану (Пипо од Озоре), средином јуна 1424.
године. Том приликом, Жигмунд је изразио спремност да следеће
годинеpкупи велику војску за борбу против Турака и других непри
јатеља.
У лето 1424. године стигао је на угарски двор и посланик султана
Мурата II. Уз раскошне дарове, нудио је он у име свог господара пре
говоре о склапању мира. Најзад је такав споразум и уговорен, не зна
се под којим околностима." Био је, очигледно, покушај султана да
спречи шире окупљање противника. Још раније, фебруара 1424. го
дине, он је склопио мир с Византијом и нагнао је на плаћање данка“
Међутим, убрзо се показало да угарско-турски споразум нема
велику будућност. Према речима савременика, Еберхарда Виндекса,
Турци га се нису придржавали“ Расло је неповерење султана према
Стефану Лазаревићу. Српски владар је, у то време, запажена личност
на европској политичкој сцени. Његове везе у Угарској, одавно уста
љене, откривале су не само савезничке односе с краљем Жигмундом,
већ и јасну антитурску суштину“. Био је у току најважнијих збивања
на угарском двору, а и сам је непосредно учествовао у припремању

27 N. Jorga, Notes I, 350, 352. --

* Gy. Moravcsik, Византијские гамператорња и их посли в г. Буда, Studia

bуzantina, Budapest 1967, 353—4.
* деспот Стефан је на Будима послао писмо локалним властима у Уrap
ској 15. јуна 1424; Thailáczy - A. Aidásy, Magyarország melléktártonanyaimak
okleveltara II. (Monumenta Hungarie historica 33), Budapest 1907, 71. У доку
менту стоји год. 1424, издавачи су начинили грешку у наслову, наводећи год.
1426. Та грешка је ушла у научну литературу: К. Јиречек-Ј. Радонић, Историја
срба II, 348, нап. 27; Б. Čin. Радојичић, избор Данила III и канонизација кнеза
Лазара, Гласник Скопског научног друштва 21 (1940), 71, је запазио грешку, као
и Ј. Радонић, Споразум у Тати 1426. и српско-угарски односи од ХIII-XVI
века, Глас СКА 187 (1941), 161, 165 о деспотовом присуству на угарском двору:
Eberhart Windecke, Denkwirdigkeitera zur Geschichte des Zeitaliters Kaiser
Sigmunds, ed. W. Altmann, Berlin 1893, 177; уп. и Ј. Aschbach, Geschichte Kaiser
Sigmunds, III, Hamburg 1841, 195-6.
* J. Nagy – G. Nagy – D. Veghely, Codex diplomaticus corniturn Zichy, VIII,
Budapest, 178-179.
1888 g. Ebertar. Windecke, 177; А. Нuber, Geschichte Čisterreichs II, Gotha,

* G. Ostrogorski, Byzance, etat tributaire de l'Empire ture, Institut d'études

bуzantines, Recueil des travaux 5 (1958) 58.
за Еberhart Windecke, 177.
34 Ј. Калић, Палата српских деспота у Будиму, Зограф. 6 (1975) 51-58.
13
 ЈОВАНКА КАлиЕ.

европског савеза за борбу против Турака. Почетком августа 1425.

године његов посланик је у Венецији предлагао мир с Републиком,
при чему се очигледно мислило на неспоразуме у Зети. Истовремено
се залагао за измирење Венеције и Угарске и истицао корисност му
стафе, новог противника султана Мурата II,за заједничку борбу про
тив Турака.“
Тај "трећи” Мустафа, који се супротставио Мурату II, издавао
се за сина Бајазита I. Јавља се у Солуну у време млетачке власти.
Савремени извори истичу његове неспорне ратничке особине и спо
собност да окупи Муратове противнике“. Изгледа да је Стефан Лаза
ревић успоставио неке везе с њим, како то откривају потоњи дога
ћаји.
Међутим, преговори између Венеције и краља Жигмунда су, и
током 1425. године, наилазили на многобројне тешкоће. Међусобно
неповерење било је велико. Октобра 1425. године преговори су још
били далеко од циља. Угарска страна је предлагала склапање лиге за
борбу против Турака, при чему би она преузела дејства на копну, а
Венеција на мору и токомДунава. Читав низ конкретних појединости
се још налазио у почетној преговарачкој фази: начин прикупљања и
опремања војске, посебно бродова, финансијска питања. Угарска је
сматрала важним усвајање обавезе да се неће закључивати сепаратни
мир са султаном, нити примирје. Венеција је само делмично прква
тила предлоге и то у знатно измењеном облику.“Мисао о дејству мле
тачке флоте на Дунаву у Венецији касније су одбацивали као непри
хватљиву.“ У сваком случају, Венеција је преговоре с Угарском паж
љиво уклапала у потребе своје дневне политике, а ту је средишњу
улогу имао сукоб с Муратом II због Солуна. У више наврата, Млечани
су покушавали да сенагоде с њим, али безуспеха.
Мурату II су,нема сумње, стизали гласови о антитурској полити
ци Стефана Лазаревића. Његова делатност на међународном плану
није могла остати скривена. Султан је, у лето 1425. године, одлучио да
изврши притисак на Србију. Његов посланик је стигао у Деспотовину
да извиди прилике у земљи.“ Могао је да уочи да се врше ратне при
преме. Стефан Лазаревић је током лета 1425. године наредио да се
градови припреме за одбрану. То је обавезивало и Дубровчане који
су се "забаштинили” у Новом Брду.“ Крајем августа те године дубро

* Необјављена хроника: Аntonio Morosini, Cod. Marc. 2049, cl. VII, coll.
8332. Податак ми је уступно др И. Ђурић, на чему му и овом приликом срдачно
захваљујем. Уп. и N. Iorga, Notes 1, 403.
* N. Jorga, Notes I, 392, 401; 489–490; F. Thiriet, Regestes des deliberations
du Sénat de Venise II, 2132, 2134; D. Balfour, Politico-historical works of Symeon
archbishop of Thessalonica, 181-2.
* N. Jorga, Notes I, 409–410.
* N. Jorga, Notes I, 434.
* константин Филозоф, нав.дело, 316.
* Љ. Стојановић, Старе српске повеље и писма I, Београд — Сремски кар
ловци 1929, 121, 202.
14
 ДЕСпот стврдн лмЗАРЕВић и турци (1421—1421)

вачка влада је одобрила својим суграђанима, настањеним у томе

граду, да извезу тражену количину оружја.“
Муратов посланик је 1425. године узалудно дуго чекао српског
владара. Он се тада налазио у Угарској. Када се најзад вратио у земљу,
свакако под утицајем договора утаначених с краљем Жигмундом,
одбио је да прими турског посланика, Србија се сама не би могла
упуштати у сукоб с Муратом II. У сваком случају, посланик је из
Деспотовине понео неповољне утиске. Ако је веровати речима деспо
товог биографа, сажео их је у кратку поруку султану: ”Ако ти не
пођеш на ове, они ће већ доћи на тебе”.
Догађаји су се затим брзо одвијали. Почетком октобра 1425. го
дине, Стефан Лазаревић је убрзано набављао оружје и барут у Ду
бровнику. Дубровачка влада предузела је и уобичајену меру за случај
ратних сукоба у залеђу: 8. октобра, по одлуци Малог већа, обустав
љена је трговина са земљама деспота Стефана Лазаревића и Бурђа
Бранковића. Чак и онима, којима су цариници одобрили да крену у
Србију, било је наређено да од тога одустану, а 9. октобра је влада
упозоравала своје суграђане који су се налазили у Србији да се добро
држе у несрећи која је задесила земљу.“ Још док се султан с војском
приближавао границама Деспотовине, Стефан Лазаревић је покушао
да спречи рат. Његови посланици, који сузатекли Мурата II у Софији,
нису могли да измене стање.Турска војска је, преко Пирота и Ниша,
продрла у Поморавље и затим у област Крушевца. Пленом и одмаздом
нападач је крчио пут, и претио. Један савремени извештај сачувао је
податак о великим штетама које је земља тада претрпела.“ ИзУгарске
је стигло појачање. Угарске одреде је предводио тамишки жупан
Пипо Спано.“ Размере напада су, изгледа, биле велике. Борбе су завр
шене преговорима које је деспот Стефан повео са султаном. Нема
вести о садржају споразума. Извесно је само да се турска војска пову
кла из земље.“
На другој страни, преговори за борбу против Османлија на ме
ђународном плану и даље су се одвијали веома споро. Трајали су и то
|_ 31. М. Динић, За историју рударства у средњовековној Србији и Босни, II,
Београд, 1962: 47.
* Константин Филозоф, нав. дело, 316—317 и превод Л. Мирковића, нав.
дело, 113—114. |

* M. Динић, Сребрник крај Сребрнице, Глас СКА 161 (1934), 190—192.

* P. Schreiner, Die byzantinischen Kleinсhroniken I, Wien 1975, 563; II, 431,
где издавач тумачи вест византијске хронике да је год. 6934. дошло до тешког
турског напада на Србију. Напад се не може везивати за пролеће 1426. г. јер,
TO. Rigi, другим поузданим изворима: Стефан Лазаревић је 10. маја 1426.

г. у Угарској, а крајем августа 1426. г. је у добрим односима са султаном: уп.

нап. 48. Вест византијске хронике се несумњиво односи на турски напад у јесен
1425. г. О томе нападу: Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи I, Београд
1902, 80; Ст. Станојевић, Пtitio Crnato. Прилог српској историји почетком XV
века, Београд 1901, 11; N. Filipović, Неколике :биљешке око Смедерева, Ослобо
ћење градова у Србији од Турака 1862—1867, САНУ, Београд 1970, f30, č. погреш
ном хронологијом.
J. Gelcich – L. Тhallóczy, Raguza es a Magyarország tösszeköttelteseinek
oklevéltára (Diplomatarias Ragusaintern), Budapest 1887, 309–31б.
* Константин Филозоф, нав.дело, 317.
15
 ЈовАнКА КАлнЕ

ком 1426. године. Као посредници између Венеције и краља Жигмунда

појавили су се и посланици из Фиренце. Венеција је настојала да из
дејствује примирје с Угарском пре него што пружи помоћ у антитур
ској борби. У преговорима је суделовао и Стефан Лазаревић. Један од
флорентинских посланика на утарском двору забележио је у своме
дневнику да је у аудијенцији код краља Жигмунда, 10. маја 1426. го
дине, српски владар заступао гледишта супротна интересима Вене
ције.“ Преговори нису ни тада уродили плодом. Стефан Лазаревић
није доживео њихов крај, што је Деспотовини нанело огромне штете.
Током 1426. године нема вести о српско-турским сукобима. На
против, крајем лета те године Стефан Лазаревић је Венецији нудио
своје посредничке услуге код Мурата II, ради склапања млетачко-тур
ског мира. О томе је расправљао Сенат у Венецији 2. септембра, и за
кључио – да би мисија српског владара могла да буде корисна, ако
је прихвати и султан. Предвиђала се и могућност да се преговори воде
на тлу Србије, што је, очигледно, значило да тада није било сукоба
са султаном.“ Не зна се колико дуго је трајало то стање. У сваком
случају, почетком 1427. године Мурат II напао је Деспотовину.
Предисторија тога напада није позната. Вероватно је треба тра
жити у разуђеним антитурским плановима Стефана Лазаревића. Глав
ни деспотов савезник, краљ Жигмунд, током 1426. године усмерио је
нападе на Влашку. Тамо су се водиле угарско-турске борбе с наизме
ничним успесима, али је, у јесен те године, на бојиште кренуо и сам
краљ Жигмунд. Није напуштао ни планове о ширим антитурским ак
цијама.“ У Влашкој је провео зиму 1426–27. године у настојањима да
обнови власт свога штићеника Дана II* Све те прилике изазивале су
забринутост. Није је крио ни Стефан Лазаревић. Јануара 1427. године
с песимизмом је гледао на своју судбину и судбину земље. Мисао о
изгнанству није га напуштала.“
Турска најезда на Србију почетком 1427. године узела је опасан
ток. Напад је био усмерен на Ново Брдо и околна утврђења. Лично је
султан предводио војску. Фебруара 1427. године опсада Новог Брда ј
била у току.“ Нешто касније, марта 1427, у Србију је из Солуна frr:
гао осведочени Муратов противник, претендент Мустафа“. Његово при
* В. Макушев, Итал, анские архиви, Записка императорској академии
наук 16, С. irigg 1870, 20; Ст. Новаковић, Италијански архиви и наша исто
рија, Гласник СУД 28 (1875, 435; G. Wenzel, Ozorai Pipo. Magyar torténelmi jellen
rajz. Zsigmond király korábol, Magyar Akadémiai Ertesitó III, 1859, 216-218; Di
plomatarium Ragusanum 314.
48 в. макуишев, србски споменици млетачког архива, Гласник дос 13 (1861).
238-240; N. Jorga, Notes I, 429–430.
* N. Jorga, Notes I, 434.
3. Историја српског народа II, 216 (Ј. Калић).
si. д. Анастасијевић, Српски архив Лавре атонске, Споменик СКА 56 (1922), 15.
32. М. Динић, За историју рударства II, 48.
53 У недатираном T“, илетачких власти у Солуну, које је настало после
јануара, а прi 23. априла 1427. г., саопштавала се вест да је „diе VI presentis“.
}}“: са 30 коња напустио Солун и да се не зна куда смера: N., Jorga, Notes I,
447. писмо је касније датирано „између 15. и 22. марта" 1427. године: F. Thiriet.
Delibérations des Assemblees veritiennes concernant la Romanie II, Paris – La
Baye 1971, 1306.
16
 дЕСпот стEФАН ЛАЗАРЕвин и туPци (1421—1427)

суство, дакле, није могло изазвати султанов напад. Могућно је, међу
тим, да су томе претходили неки преговори јер је, као што смо видели,
још у лето 1425. године Стефан Лазаревић сматрао Мустафу корисним
учесником у борби против Мурата II. У Солуну се већ 23. априла 1427.
године знало да је султан тражио од деспота Стефана изручење Му
стафе, што је овај изричито одбио „guia erat de Ottomanis et erat
dominus sicut ipse Moratus”.“ То је, по свој прилици, допринело же
стини турског напада. Лични Мустафин допринос борбама није познат.
Поуздано је да је преживео сукобе у Србији. У пролеће 1429. године
нашао је уточиште у Венецији (мај 1429) па му је Сенат одобрио да
се врати у Солун и настави борбу против султана.“
Опсада Новог Брда трајала је више месеци. Дубровчани су ка
сније, крајем 1427. године, извештавали угарског краља о учешћу сво
јих суграђана у тим догађајима, као и у опсади оближњег При
зренца.“ Током пролећа и лета 1427. године борбе су захватиле и
друге делове земље. Најкасније током јула, оне су захватиле и Помо
равље. Људи су у паници бежали на све стране, како сликовито беле
же савременици, јер „свако смрт н. грабљење очекиваше”.“ У таквим
околностима, изненада, на путу за Београд, умро је Стефан Лазаревић,
19. јула 1427. године.
Изложени догађаји показују да је српски владар обновио вазал
ске односе са султаном Муратом II, али је, истовремено, учествовао и
у преговорима о стварању антитурског савеза у Европи, вероватно већ
1423, а несумњиво 1424, 1425. и 1426. године. У средишту збивања, на
двору краља Жигмунда, он је пратио преговоре и у њима учествовао.
Дакле, вазалски односи и антитурски програм Стефана Лазаревића.
Поставља се питање — да ли је то био стицај околности, или - одлика
његове политике?
Има података који указују да је и у време султана Мехмеда I
(1413—1421) српски владар био спреман да се прикључи антитурској
политици. Српско посланство је у један мах присуствовало раду сабо
ра у Констанци (1414—1418), можда и сам Стефан Лазаревић“. Биле
су то године када се у Европи често расправљало о турској опасности
ж о мерама које би требало предузети против њих. Почетком 1416. го
дине, византијски посланик је,у Венецији, истицао спремност Стефана
Лазаревића да се томе прикључи, уколико дође до ширег међународ
ног окупљања“. И краљ Жигмунд је, тада, изражавао приврженост
истоме циљу. Међутим, несклад између прокламованих циљева и
стварности увек је најтеже погађао земље надохват турске одмазде.
На другој страни, ширење турске власти у балканским земљама у
другој и трећој деценији ХV века је било очигледно и није остављало
3. N. Jorga, Notes I, 453–454.
* N. Jorga, Notes I, 489–490; F. Thiriet, Regestes des delibérations du Senat
de venise II, 2132, 2134; уп. D. Balfour, Politico-historical works of Symeon arch
bishop *},Thessalonica, 186.
* Diplomatarium Ragusanum 329; М. Динић, За историју руда
s Kонстантин Филозоф, нав. дело, 321–22. __
* Неторија српског народа II,95 (Ј. Калић).
9. Š. Ljubić, Listine VII,217.
ЈовАнкл КАлиЕ

места сумњи у даље планове. Учвршћивање Османлија у Босни 1414—

—1415. године, освајања у средњој Албанији, притисак у Влашкој, све
је то наговештавало будућност и других области. Деспотовина се на
лазила на главном путу даљих турских освајања. Стефан Лазаревић
је предузимао мере за одбрану земље.
Промене у управном систему Деспотовине указују на јачање вој
них надлежности локалних власти. На место старог система управе.
заснованог на институцији кефалије, уводи се звање војводе. Први
помен војводе у изворима потиче из 1410. године и односи се на ново
Брдо. Отуда се, током друге и треће деценије XV века, помињу војво
де и у другим градовима.За управну целину којом је војвода управ
љао одомаћила се реч „власт”. Посведочена је у изворима од времена
Бурђа Бранковића, иако је јасно да припада претходном периоду“ у
исто време, у изворима је забележено постојање „кулског војводе".
Систем дажбина и обавеза зависног сељаштва такође открива не
ке промене у друштву. Повећани војни расходи покривају се и ван
редним оптерећивањем становништва. Иако неједнако током времена
и са извесним регионалним особеностима, у целини оно показује по
јачано напрезањеземље.“
Речита сведочанства пружа и српска војна архитектура. У време
Стефана Лазаревића, почетком XV века, створена су најзначајнија
дела средњевековне фортификације. У Деспотовини се, у време султа
на Мехмеда I (1413—1421) и у првим годинама владе Мурата II, граде
и дограђују највећа утврђења. Београд, Ново Брдо и утврђења мана
стира Ресаве, симболи су стања у друштву. То су највећи бедеми.
најснажније куле што их је дотада створила градитељска рука у Ср
бији. Концепција фортификације открива и нападача: Београд се бра
ни с југа, не са севера. Градски зиддуж обале Саве и Дунава је једно
струк, знатно ужи од осталих, са мањим бројем кула. Град нема по
требе да се брани од напада с река јер, Турци отуда не прете насељу“
Слична је ситуација била и у Голунцу.“ Прилике се из основа мењају
после смрти Стефана Лазаревића. Турци преузимају Голубац и стичу
упориште на обали Дунава. Када буду овладали и речним током, опас
ност је запретила Београду. Тада се утврђују и обале Београда. Сте
фан Лазаревић је своја схватања о положају земље изразио и беде
мима
је манастира
да сведочи Ресаве: задужбина
о поколењима којима живот није био у
је претворена тврђаву. Остала
наклоњен.
Јованка КАЛИЋ

* M. Динић, Власти за време Деспотовине, Зборник Филозофског факулте

та Х-1 (1968), 237-243.
ч Н. Радојчић, Закон о руднинима деспота Стефана Лазаревића, Београд
1962, 51; J. Kalić, Byzanz und die mittelalterlichen Städte in Serbian, XVI. Inter
nationaler Byzantinistenkongress, Akten III/4, Jahrbuch der isterreichischen Byzan
tinistik 32/4, Wien 1982, 595—604.
9. Историја српског народа II, 123—124 (М. Благојевић).
ва Ј. ћ, Дунав у ратовима ХV века, Симпозијум „Пловидба дунавом
|
и његовим притокама кроз векове”, САНУ, Београд 1983, 110–111.
* План Голупца: А. Дeроко, средњевековнi zрадови у Србији, Црној Гори
дU јије. Београд 1950, 110; новији план г. Симић, обј. у Историји српског

народа II, 73.

18
 ДЕСПОТ СТЕФАН ЛАЗАРЕВИН И ТУРЦИ (1421—1427)

Ré s u m é ;: = ← .it!
a! e.g.
DESPOTE STEFAN LAZAREVIC ET LES TURCS (1421—1427)·u.~:zg
Dans la littérature scientifique les rapports entre Stefan …:
vić et la Turquie à l'époque du Sultan Mehmed I. (1413—1421) et р
les premières années du règne de Mourad II., sont montrés comme une
période de rapport de vassal équilibrée, durant laquelle il n'y eut aucun
conflit jusqu'en 1426. L'auteur considère qu'une telle présentation des
faits dans les rapports serbe-tures n'est pas exacte. ,….
Еп l'an 1421, deux événements ont substantiellemcnt influencé
l’histoire de la Serbie. Premièrement: le 28 avril de cette année, à la
Cour du despote Stefan, mourut Balša III. Balšić, le dernier prince de
Zéta, neveu du souverain serbe. Il a, avant sa mort, cédé ses droits sur
Zeta, à Stefan Lazarević. Deuxièmement: le 21 mai, le Sultan М
1. mourut également. Sa mort entraîna tout une suite „ .
non seulement en Turquie mais aussi dans les pays vois" ' ; "fifi'üæh ”
Stefan Lazarević donna la pré ndérance à Z ' Мат
avec zèle de prendre possession de l' e'ritage de Balšić. Venise, qui au
cours du mois de mai 1421 conquit les villes Drivast, Ulcinj et Bar,
s’opposa à cela. Dans de pareilles circonstances, le despote serbe n'accepte
pas les plans pour une lutte contre le nouveau Sultan Mourad П. Son
adversaire, l'usurpateur Moustapha, aidé sous tous les aspects par
Byzance, envoya des délégués en Serbie p : demander son soutien.
L’auteur a établi que ces députés sont " _ és en Serbie avant le 22
août 1421. =...
Stefan Lazarević guerroya à Zéta contre Venise depuis la fin
d'août jus u'à la fin d'octobre 1421. Pendant ce temps, Venise essaya de
gagner la aveur cle Mourad II. Le député de Venise avait reçu l'ordre
d'insister auprès du sultan de confirmer le vieil accord, entre Venise et
la Turquie, mais avec un important changement dans la clause qui se
rapportait aux possessions de Venise en Albanie. Il fallait y introduire
un important et large changement dans la formulation du texte de maniè
re que celui-ci comprennc aussi les possessions que Venise avait conquises
après la mort de Balša III., et que Stefan Lazarević revendiquait à
titre d'héritier. Cette mission nc porta pas de fruits, mais bien vite Ste
fan Lazarević interrompit la guerre à Zc'ta, en concluant un armistice
de 6 mois.
L'année suivante la lutte de l'armée du despote reprit à Zc'ta. Venise
essaya, une fois de plus, d'obtenir du sultan le renouvellement du vieil
accord, aspirant à gagner l'iade turque contre le despote Stefan. Le
souverain serbe ne prit pas part au cours de 1422, aux essais de Byzance,
de contester le pouvoir de Mourad II., à l'aide de son jeune frère le prince
Moustapha. Stefan Lazarevié & renouvelé ses rapports de vassal avec
le Sultan.
C'est seulement lorsqu'il mit fin au conflit contre Venise à Zéta,
(1423), que Stefan Lazarević se joigñit aux plans antiturcs en Europe.
Il séjourna en Hongrie en l’été de 1424, lorsque des pourparlers entre le
roi Sigismond et l’empereur byzantin Jean VIII. Paléologue, se déroulérent

19
ЈОВАЏКА КАЛИН

là. L'accord tutto-hongrois qui fut signé alors ne dura pas longtemps.
Au cours de 1425, l'envoyé du despote serbe intereéda à Venise,
pour la réconciliation entre Venise et la Hongrie, et souligna l'utilité du
»troisième« Moustapha dans la lutte contre le Sultan Mourad II. Le
Sultan a, au début de 1425 attaqué la Serbie. A travers Pirot, Niš, l'armée
turque pénètre. dans la région de la Morava et arriva jusqu'à Kruševac,
et le bassin danubien. Pendant ce temps, les pourparlers entre Venise et
la Hongrie continuèrent à se traîner en longueur. Ils se reporterent aussi
en 1426. Stefan Lazarević prit part aux pourparlers qui se dérouleront
cette année là àla cour hongroise (mai 1426).
Le Sultan Mourad entreprit une nouvelle et grande attaque contre
la Serbie au début de 1427. C'est alors que l’armée turque assiégea la
ville de Novo Brdo et les forteresses avoisinantes. Ce siège se déroula au
cours de février 1427, et dura plusieurs mois. Еп mars de 1427, le
»troisièmea Moustapha s'enfuit de Thessalonique en Serbie. Stefan
Lazarević rejeta la demande du sultan de le livrer. Au cours du printemps
et de l'ćtć l'armée turque attaque également les autres parties de la
Serbie. C'est dans ces circonstances que mourut soudainement le despote
Stefan Lazarević, le 19 juillet 1427.
L'auteur conclut que malgré les rapports vassaux, Stefan Lazare
vić prit part à l’organisation de la coalition européenne dans la lutte con
tre la Turquie. 11 est démontré dans cet article, qu'aussi à l'époque du
Sultan Mehmed I., le despote serbe mena la même politique. Au début
de 1416, on connaissait déjà à Venise, la disposition du despote de
prendre part à une pareille lutte.
A la fin, l’auteur relève les signes d'une militarisation du pays:
changements dans le système administratif, changements dans le système
des impôts en faveur des dépenses militaires, et finalement au fait que
c'est à ce moment là que furent construites et reconstruites les plus gran
des forteresses en Serbie (Belgrade, Novo Brdo, la forteresse du mona
stère Resava et autres). L'application du système de fortifications montre
que le pays se préparait à se défendre contre une attaque venant du sud et
non pas du nord.

20
 „M'СТНИЦИ" У КРМЧИЈИ СВ. САВЕ

Упоређивањем српске крмчије са сродним грчким кодексима

уочавамо многе њене особености. Ту су, између осталог, и кратка ту
мачења, која не налазимо у одговарајућим и познатим нам грчким
текстовима“. Једно од тих тумачења је састављач српске Крмчије, св.
Сава“ складно утрадио у коментар 76. канона Картагенског сабора:“
„Моствници же казателе соутљ цркoвнии...“ Уз објашњење речи
мњствникњ неопходноје протумачити и реч казатељ.
Конституисање „м"стника” извршено је у дубокој прошлости,
много пре ХIII века када је наведени коментар припојен тексту Крм
чије св. Саве. Са разлогом, међутим, треба поћи од Аристиновог ко
ментара (XII в.) 76. канона Картагенског сабора, који, према тексту
Иловичке крмчије, у преводу гласи: „Сиромашни су од моћнијихтрпе
ли злостављања и неправду; због тога, дошав епископима узнемирава
ху их молећи да им се помогне. Оци тога сабора изволише да траже
од цара да, старањем епископа, изабере и постави заступнике, а за
ступници су црквени извршиоци (мљствници же казателе соутљ
црковнии), да се супротставе насиљу и мучењима од стране богатих

1 Синопсис Стефана Ефеског с Аристиновим тумачењима: Cod. Vat. 2019.

Cod. Lсn. O. II. 280 (Государственнан публичнан библиотека им. М. Е. Салтњико
ва-Шедpина, Лењинград); Cod. Sin, 1121 и др. Кратак опис ових кодекса в. Сер
гије Троицки, Како треба издати Giga: крмчију (Номоканон са тумаче
њима), Споменик САН, СIII, Бeoгрaд 1952, 73–75.
- О учешћу св. Саве у састављању Крмчије в. Миодраг Петровић, Крмчија
f": Саве о заштити обесправљених и социјално угрожених, Београд 1983,
и даље.
3. У неким рукописним грчким кодексима овај канон је 78. (на пример
Cod. Len. O. II. 280). Ни у штампаним издањима није под истим бројем: 86. у
Књизи правила; 75 (83) у Синтагми Ралиса и потлиca; 83. у пидалиону.
Картагенских сабора било је више. Најзначајнији је из 419. године, који
је објединио и потврдио све раније каноне дар: цркве, комиституисане у
раздобљу између 348. и 418. године. О томе в. Никодим Милаш, Сodex canonин
Bcclesiae africanaе, Задар 1881.
* Цитирамо према правопису Иловачке крмчије из 1262. године, л. 125б (Ар
хив Југославенске академије знаности и умјетности, у Загребу, бр. III. c 9). Би
блиографију о Иловичкој крмчији в. М. Петровић, нав дело, стр. 1.

21
 „М"Стници" у КРМЧини св. САВЕ

и одбране сиромашне од насиља, те епископи остану неузнемиравани

ради тога”.“
Састављач Крмчије је у овом Аристиновом коментару дао саже
то и јасно објашњење за не тако једноставну службу „м"стника”. По
њему, то су заступници, односно црквени извршиоци, у грчком језик
познати као &хx)anciac razci šибиот (шрквени „одвјетници”, „екдици”)“,
а у латинском – defensores ecclesiastici.
Овде треба истаћи да казатељ није увек и само био тамбеuzije,
сtoppovcrtic, castigator,” већ и учитељ, проповедник, наставник“. Са так
вим значењем је глагол наказати употребљен у 13. канону Гангpског
сабора(око 340. г).“
Несумњиво је, међутим, да реч казателњу коментару 76. канона
Картагенског сабора треба схватити и протумачити у контексту самог
коментара, тј. онако како је то исказао састављач Крмчије, имајући
виду и друге каноне и коментаре у којима се говори о службизаступ
Зато није без основа што неки преписивачи, на пример Хилан
крмчије (или преписивач предлошка са којег је ова преписана),
казателе, како стоји у Иловичкој крмчији, пишу казнитсл. је "
, не значи да овакво обј е није било познато преписива
ичке крмчије, јер се, у т ... канона Картагенског са
бора,наводи да су„м”стници” у и судије(... мњетњии
књ. в. цркви и же соутв казнател
| Првобитна и основна дужн ступника, према наве
деним подацима, била је да шти шне од насиља богатих, не
јаке од моћника. Сем тога, они су у постали казнитељи, право
браниоци и судије, тј. заступници у пирем смислу. Потврду за ово
делимично налазимо у пуном тексту 97. канона Картагенског сабора у
гд. -
------ чија, л. 1255.
“it, Ilравила Православне цркве с тумачењима II, Нови
задржавамо се на етимологији речи мњствник, већ се огра
1. . . . . -,- има из Крмчије и неких грађанских византијских закона о
служби „м"стника“. Из истог разлога изостављамо и средњовековне повеље
српских владара у којима се под „м”стником” под ева светиТељ, или сам

Бог као судија прекршиоцима (в. Стојан Новаковић, Законски сtiоменици сри
ских држава средњега века, СКА, књ. V, Бeoгрaд 1912, 310, 460, 466, 507, 609, 620,
708), о „м“ститељима“ и значењу глагола „м“стити” у правном животу руске
прошлости в. Правда Руссказ ПI | изд. Академи наук СССР, Москва
Лењинград 1947, 15–32,36,52,
7 Видети, Еr. von Mi Hovenico-graeco-latinum, Scientia
Verlag Aalien 1963, 279. |

8 Bидети реч казатељ: |- о, Полниi церковно-слованскiti

словарт, Москва 1899, 241; уп. вскiji, Marepiaљ дла Словара древне
русскаго азњака по писњеннstљиљ i тникамљ т. I-III, Спб, 1893—1903; Ђура
Даничић, Рјечник из књижевних старина српских 1-3, у Биограду 1863—1864
(фототинско изд. приредио Ђорђе Трифуновић, Београд, „Вук Караџић" 1975).
9. Иловичка крмчија, л. 79а.
10. Cod. Slav. 21 (Jacinirskij 101), л. 1256. (Оesterreichische Nationalbibliothek,
Vienna).
нi 11ловичка крмчија, л. 130а. У неким рукописним српским крмчијама
овај канон је 107. као, на пример, у Морачкој (стр. 248-249) и Хиландарској (ал.
1065—107а). Преводилац коментара упућује на 75. канон истог сабора иако је то у
српској Крмчији 76. канон.
22
МиодPАг пвТРовиЕ.

којем се, између осталог, наводи да је обавеза заступника да по по

треби и у судницама бране интерес цркве.“ Затим, њихова власт је
23. каноном Халкидонског сабора (451. г) проширена и на клирике
који се беспослено и дуго задржавају у царском граду, „изазивајући
неспокојство и парушавајући црквени поредак”; такве су они најпре
опомињали да напусте град, а по потреби и силом их враћали у места
сталног боравка“
Први црквени заступници, као заштитници ожалошћених и сиро
машних од насиља богатих,били су епископи; са њих је ово задужење
пренето на световна лица. Промена је изазвана стварним потребама.
Захтеви за заштиту бивали су све разноврснији, тако да је требало
примењивати и силу, а епископима је законом забрањено да
кажњавају, о чему има доста података.“ Они су искључиво посредо
вањем код грађанских власти могли да штите сиромашне и све оне
којима се чини насиље; недопустиво је било, и са епископским пози
вом неспојиво, да се јављају у улози казнитеља или судије. На Сарди
кијском сабору 343. године је прописано 8. каноном – ако незашти
ћени и уопште угрожени „замоле епископа да им помогне”, дужност
је овога да лично „приступи к цару и, колико може, моли да им по
могне", или да пошаље свога служитеља.“ О томе се слично говори и
у наредном канону истог сабора: „Да се помаже онима који прибега
вају цркви”.“ Ближе објашњење дато је у коментару: „Епископи су,
дакле, дужни да заступају сироте ... и теше ожалошћене и оне који
ма се у невољама чини насиље; такође и оне... којима је потребна
милост, те ради њих да одлазе к цару” и моле да освети неправедно
повређене и да опрости осуду због неких погрешака..." i -
На тражење цркве— „да се старањем епископа изаберу и поста
ве заступници", који треба „да се супротставе насиљу и мучењима од
14. Овај канон је у неким номоканонским кодексима под Фрејеву, 107. и
108 (плдахису), или 109 и 110 (штампана Крмчија). Видети, Pimism f. A. коi, потолi
M., Sovraхих том деису ха... ispov zavives, r. 3, Aetivna v 1853, 539–540; уп. нико
лим Милаш, Правила Православне цркве с тумачењима II, 232-233.
* Пуни текст канона в. Рžжда жа. Пстољ, »lovaryua, 2, 269-270; никодим
милаш, Правила православне цркве с Тумачењtora I. Нови сад 1895, 379.
* Канонско учење о овоме сажето је изразио познати коментатор у хII
в. Теодор Валсамон, нагласивши да „црквени закон не зна за телесне казне“
(Радост ха. Потол, хvгатих 1, 191 и др.). У ствари, епископи, презвитери и Ба
који туку људе лишавају се чина, сходно 27. канону Апостолском; уп. 9. ка
кониПрводpутог
нон сабора у Ца. (861. г). -

* Иловичка крмчија, л. 1 Текст канона је у 14. гл. Крмчије под бр. 8,

али се у 7. rл. 8. гране (у Крмчији 6 гл.) тај канон исправно наводи као 7. То
показује да распоред канона није свуда усклађен са регистром синтагме у 14
ра “ Иловичка крмчија, л. 1046. У рукописној српској крмчији канон је под
2рана. _ _ -

бр. 9, а у издању Синтагме Ралиса и Тотлиса (3, 251) грешком је сврстан уз 7.

канон. Међутим, у неким рукописним грчким кодексима (на пример Čod. Len. o.
11. 280) исти канон је под бр. 8, а коментар му је заједнички са оним који је
дат уз 9. канон, на шта и сам преписивач указује текстом на маргини: „Ова два
канона једно тумачење имају" (л. 578). ----
17. У Иловичкој крмчији, л. 1045, уместо „к цару” погрешно пише вњ црквњ.
18 Иловичка крмчија, л. 1045.
23
 „м"стници“ у КРмчији св. САВЕ

стране богатих и одбране сиромашне од насиља”— цар Теодосије II

(408—450) је 409. године указом наредио да се заступници постављају
пошто се уведу у тајне православне вере, а да их бирају епископи, све
штеници, достојанственици, земљопоседници и посланици.“ Непуних
сто година касније, цар Анастасије I (491.—518) унео је 505. године у;
своје законодавство извесне одељке наведеног Теодосијевог указа.
Све што је напред речено односи се на црквене екдике. Постоја
ли су, међутим, и екдици који нису били задужени искључиво за
црквена питања. О њиховом избору и обавезама зна се из неких цар
ских указа, обнародованих углавном крајем IV и почетком V века.
Тако је, на пример, 385. године цар Теодосије I (379—395) указао ца
риградском екдику Теодору да има „став оца према народу и не до
зволи угњетавање земљорадника и грађана порезима; да помаже слу
жбеницима у сузбијању дрскости архоната, чувајући поштовање њи
хове части... и да их штити као децу...“
Изгледа да службу екдика можемо најсажетије да прикажемо,
истовремено и свеобухватно, речима из законодавства цара Јустинија
на (527—565) који 535. године истиче како је њихова дужност „да осло
боде одзла оне којима се чини неправда".“
Због тако важне службе екдика, прописано је да их бирају из
редова угледних људи и да уживају опште поверење; да у њиховом
избору учествују виђенији мештани града на челу са епископом и
свештенством. Такође је прописано да се екдици, после заклетве по
ложене пред епископом, јавно уводе у дужност за време од две го
дине и да могу бити поново бирани, ако за то постоји општа саглас
ност.“ Присуство и улога епископа у избору екдика очигледна је у
грађанским законима, а ови су донети у духу наведеног 76. канона.
Картагенског сабора. | |
|
k:

Најранији вид службе „црквених заступника” (мљетњиици црков

нии — Ехxмостастихоli šхбило, – defensores ecclesiastici) изражен је у по
средовању епископа код царева да заштите сиромашне и немоћне од
насиља моћника. Временом су захтеви зазаштиту правно и социјално
угрожених постајали све чешћи и сложенији. Зато је било неопходно
да се епископи замене световним лицима која, за разлику од њих,
могу да кажњавају преступнике физички.
19. Уп. Сod. Iust. I 55,8.
20 Cod. Iust. I 55, 11.
21. Cod. Iust. I 55, 4; уп. I 55, 3, 5, 9.
2. Iust. nov. 15 (Пролог). Овом новелом цар Јустинијан је имао циљ да по
свим градовима своје државе поврати пређанини углед екдицима јер је приме
тио да су били запостављени.
* Iust. nov. 15, 1. и Епилог; уп. Сod. Iust. I 55, 8, 11. Раније су екдици бира
ни на пет година (Сod. Iust. I 55, 4).
24
 „М"стници" у крмчили св. сАВЕ

Црква се, у ствари, почев од прве половине IV века,јавно обраћа

ла царевима да посвете већу бригу онима којима се чини неправда.
Благодарећи томе, званично је конституисана служба црквених екди
ка. Од тада су њихова овлашћења за заштиту људи „којима се чини
насиље” знатно проширена. Екдици више нису само заступници, право
браниоци, већ судије и казнитељи. Зато састављач српске Крмчије, св.
Сава, додаје Аристиновом тумачењу 76. канона Картагенског сабора
да су мњствници, у ствари, казателе, односно казнител не .
Захтеву епископа да се за црквене екдике поставе световна лица
особито се одазвао цар Теодосије II (408—450).
Постојали су и екдици који нису били задужени искључиво за
црквена питања. Они се помињу у другој половини IV века и основни
им је задатак био да земљораднике и грађане „штите као децу” од ви
соких пореза, а службенике од „дрскости архоната”.
Важност улоге екдика посебно наглашава цар Јустинијан (527—
—565), позивајући се на раније законодавство и истичући да екдици
треба „да ослободе одзла оне којима се чини неправда".
И једни и други екдици бирани су у складу са канонским и гра
ћанским прописима, тј. „старањем епископа” као саветодаваца и над
зорника.
Миодраг М. ПЕТРОВИЋ

R e su me

mбctбnици dans le nomo kanon (krmčija) de st. sava

Le plus ancien aspect de la fonction des »representants ecclesiasti

ques« (мњствници црковнии—šхx).mcuacruxci šizђихоu – defensores accle
siastici) est exprime dans la médiation de l'episcopat aupres des empe
reurs pour qu'ils protegent les pauvres et lesimpuissants de l'oppression
des puissants. Avec le temps, les demandes de protection de ceux qui
légalement et socialement etaient menacés devint de plus en plus frequen
tes et compliquées. C'est pourquoi il devint indispensable de remplacer
les eveques par des écclesiastiques qui, a la différence des premiers
pouvaient punir les transgresseurs physiquement.
L'églises'est en fait, depuis la première molitić du IV“ siècle,
adressée publiquement aux empereurs leur demandant de consacrer um
реu plus de solicitude a ceux guisubissaient des injustices. Grace a cela
on constitua officielement un service des défenseurs ecclesiastiques. De
puis lors, leur autorisation pour la protection de personnes „a qui l'on
faisait violence” est de beaucoup plus élargie. Les defenseurs ne sont
plus seulement des representants, des défenseurs légaux, mais aussi des
juges et des punisseurs. Cest pourquoi le compilateur du nomocanon
serbe,Saint Sava, ajoute l'interprétation 76 d'Aristin du canon du synode
25
МИОДРАГ ПЕТРОВИБ

de Carthagène, que les MBC‘I'BHHILH, sont en fait des masinac, respective

ment les Rmx-"nene.
Sur la demande de l'épiscopat, l'empereur Theodosius II. (408—450)
répondit à l'appel qui lui fut adressé et permit que des écclesiastiqm
soient nommés comme défenseurs.
џ
Il y avait aussi des défenseurs qui n'étaient pas exclusivement tenus
à s'occuper de questions concernant l'église. On les mentionne dans la
seconde moitié du IV: siècle, et leur devoir principal consistait à protéger
les paysans et les citoyens »comme des cnfants«,de grands impôts et les
employés de ,,l'arroganee des archontes". ·
L'importance du rôle des défenseurs est spécialement souligné par
l’empereur Justinien (527—565), qui se rél‘érait à la législature antérieure
et mit en relief que les defenseurs devaient »lîbércr du mal ceux à qui
l'on fait injusticw.
Tant les uns que les autres défenseurs sont élus en accord et d'après l
les prescriptions canoniques et autres, c'est à (lire, par la «sollicitude de
l'épiscopat«, comme conseillers et contrôleurs.

f_C? maler.!" · TW':

n- ..···.·„–'

-… _ :. Tačna... ш : · . |
· “2 т? uw" mrva : :* ":” "\.
fx —'u‘—:æue.b'>! . –· " ‘
raw-t‘… —
Maé Т? au milwswwwgmmw ,u aan—&
€, д

Mai.—:“: ваша-451: „& nowa—! dal.» m.;

1 mb ·– када! Seam.üxi –—· a « · ·
peggi! &; («mmm tags:-“

, ." _…Jcpb
ump ; *~ «nin—wma!) ‘Em Quantum ш шт
“Ваздшд–Ш' су lazna-„idu! am sans :: et:
?ngšžhšrq'blg , 3333”?! Ги Sii—"‘“
“ ' .. 4.5 .i. ima; ·? **
su, , „'_ '124 .

w LW, în „ам
Г ziûi‘cnnqu'sxl rasoir;
26
 ЛИПЉАНСКА впископиа и грaчaничка митрополија

Охридска архиепископија, организована после слома Самуила и

његових наследника, имала је велики број епископија расутих у цен
тралном делу Pita: полуострва. У првој повељи цара Василија
II за Охридску архиепископију из 1019. године помиње се да је уста
новљена Липљанска епископија.“ Од оснивања па све до почетка XII
века — о њој нема вести у изворима. Охридски архиепископ Теофи
лакт помиње је око 1107. године,у преписци са софијским епископом.
Тада је над епископом Липљана вођен судски поступак пред синодом
Охридске цркве.“ Међутим, као град и територија, Липљан се јавља у
изворима крајем XI века, у вези са честим ратовањима византијске
војске у том крају. Тада је, 1093—1094. године, српски жупан Вукан
спалио Липљан.“ Али,и у тим подацима нема никаквог помена о липљан
ском епископу или епископији. Такође и за цео период XII века, по
сле 1107. године,нема података о епископији или територији Липљана.
Као област, Липљан се помиње тек у српским изворима у време
великог жупана Стефана Немање. Зна се сигурно да је после 1190. го
дине Липљан остао у српским рукама.“ То се види и из Хиландарске
повеље из друге половине 1198. године.“ IIIта се у то време догађало
са Липљанском епископијом и њеним седиштем— остаје у савременим
изворима непознато.
Ипак, може се на основу неких података из житија Симеона Не
мање од св. Саве, Доментијана и Стефана Првовенчаног, наслутити
да, поред епископа у Расу, делује још неки епископ, на територији
српске државе. Помени о неколико епископа у држави Стефана Не

1. Ј. Иванов, Булгарски старини из Македоније, Софија 1932, 554.

2. Византијски извори за историју народа Југославије III, Бeoгрaд 1966,
305, 308
3. Византијски извори III, 386, 387, 388.
* О српским областила после 1190. године. Ст. Новаковић, Земљиште радње
немањине, Годишњица Н. Чупића 1, Бeoгрaд 1877, 205—206; К. Јиречек, Историја
Срба I, Бeoгрaд 1952, 157; историја народа Југославије I, Бeoгрaд 1953, 330.
* В. Боровић, Списи св. Саве, Београд—Сремски Карловци 1928, 1. За
датовање Хиландарске повеље у другу школовину 1198. године в. Ф. Баришић,
Хронолошки проблеми око године Немањине смрти, Хиландарски зборник 2.
Београд 1971, 48.
27
 мAPилА ЈАнковина

мање и Стефана Првовенчаног потичу из извора у којима се описују

догађаји с краја XII и почетка XIII века. У житију Симеона Немање
помињу се епископи на сабору у Студеници, приликом његовог мона
шења 25. марта 1196. године“, као и приликом полагања честице часног
крста у истом манастиру, 14. септембра 1198. године.” За време дочека,
преноса и сахране Немањиних моштију, 1206. године у Студеници, Сте
фан Првовенчани и св. Сава говоре о присуству савремених епископа
у поменутим догађајима. Можда је, поред рашког епископа, тада и
липљански епископ учествовао у овим свечаностима“. Да ли је Лип-
љанска епископија претрпела неке потресе у периоду после 1207. го
дине, или у време ратовања 1214–16. године, остаје непознато. Не зна
се шта се догодило са њеним епископом пре 1219. или 1220. године,
али је чињеница да се у до сада познатим и доступним изворима за
то доба она изричито не помиње.
У нашој историографији била је посвећена знатна пажња про
блему укључивања Липљанске епископије у оквире Српске цркве
1220. године. Већи број историчара закључио је на основу писма ох
ридског архиепископа Димитрија Хоматијана, од маја 1220. године,
и непотпуног списка српских епископија, познатог под именом „Хри
совоул, самого светаго Сављ и брата ето прњBoвbнчанаго крална Сте
фана”, да Липљанска епископија није деловала у границама Српске
архиепископије 1220. године. Такође, они су сматрали да је теку време
владе краља Милутина формирана Липљанска епископија“. Мањи број
се определио за закључак да је архиепископ Сава укључио Липљанску
спископију у оквире Српске цркве још 1220. године.“
Тешкоћу око истраживања првог периода Српске архиепископи
је чини недостатак извора. Из времена Савиног рада на организацији
Архиепископије има мало података о епископима и епископским цен
трима на тлу српске државе, осим усамљеног помена епархије Раса
и Призрена у писму Димитрија Хоматијана.“ С друге стране, оба Са
винабиографа, Доментијан и Теодосије, не помињу уопште број
епископија Српске цркве и њихове називе нити епископске катедре,
већ само хиротонију епископа у Жичи.“ Познато је, из писма Дими
* Списи св. Саве, изд. В. Боровић, 157, 159; Старе српске биографије, пре
вео и објаснио М. Башић, Београд 1924. 9, 11.
=} Даничић, Живот св. Саве и св. Симеуна, написао Доментијан, Београд
ј“, 87; д: није, Животи св. Саве и св. Симеона, Београд 1938, 276—277, прев.
|- ковић,
Списи св. Саве, изд. В. Ћоровић, 172–173; Старе српске биографије, прев.
М. Башић, 24. Слично сведочи и Стефан Првовенчани – В. Боровић, Житије
Симеона Немање од Стефана првовенчаног, Светосавски gagчик 2, Извори 1,
веоград 1938,56; Старе српске биографије, прев. М. Баришић, 59.
9 О томе М. Јанковић, Епископије Српске цркве 1220. године, Сава Нема
њић-Свети Сава, Београд 1979, 78–79. О христовуљи св. Саве и Стефана Прво
венчаног. В. Боровић, Сиси св. Саве, ХХХV-XXXVI, 196.
и М. Јанковић, н. д., 79–80.
и Г. ки, Писмо Димитрија Хоматијана св. Сави, Светосавски
зборник 2. Извори 3, Београд 1930, 103, 103-105.
* Доментијан, н. д., изд. Б. Даничић, 233; прев. Л. Мирковић, 126. Б. Да
jiti, 2:7 св. Саве, написао Теодосије, Београд 1860, 134, 140; прев. М. Ба
шић, 185, 190.
28
 ЛипљМНСКА. ЕпископијА и ГРAЧAНИЧКА Митрополи ЈА

трија Хоматијана, како једошлодо смене епископа у Призрену. Грчки

епископ је, под српским притиском, напустио катедру, а у Призрен
је дошао српски епископ.“ Да ли се нешто слично догодило и са ли
пљанским епископом, тешко је рећи. Можда је већ пре тог времена
запустела, па су архиепископ Сава и Стефан Првовенчани, поставља
јући српског епископа у Липљану, обновили и продужили рад ове епи
скопије. Не треба занемарити ни чињеницу да се у пљеваљском Сино
дику православља, као први епископ Липљанске епископије, помиње
Мавројан, што на известан начин указује и на грчко порекло овог епи
скопа, а можда и на континуитет живота катедралног седишта у пе
риоду 1190—1220. године.“ XIV века, у Милутиновој повељи новом
Тек из друге деценије
катедралном храму св. Богородице у Грачаници (1314-16), налазе се
подаци који потврђују даје Липљанска епископија била сигурно једна
од првих десет епископија Српске цркве 1220. године. У уводном делу
текста Грачаничке повеље помињу се прародитељи краља Милутина,
а то су краљ Стефан Првовенчани и архиепископ Сава, који су први
издали повељу Липљанској епископији и формирали властелинство
катедрале.“ Такође, у повељи се помињу стари поседи и жупе које
је Липљанска епископија имала под својом јурисдикцијом.“ На основу
тог дела текста из повеље може се закључити да су ти стари поседи и
жупе Липљан, Морава и Тополница чинили духовну област липљан
ског епископа још од 1220. године, а да је ту постојала и у Милутино
во време“
Усамљени помени липљанских епископа и епископије крајем
XIII до половине XV века у српским изворима потврђују да је Лип
љанска епископија, касније митрополија, деловала кроз цео средњи
век. У пљеваљском Синодику православља из 1286–1292. године“
поменути су липљански епископи од 1220—1292. године, а по рангу су
на деветом месту.“ Такође и у фалсификатима за Хрусијски пирг из
1303–1304. године, забележен је један липљански епископ, Антоније,
опет на деветом месту“ у Грачаничкој повељи из 1314–16. године забе
* Писмо Димитрија Хоматијана св. Сави, изд. Г. Острогорски, 103–105.
* В. Мошин, Сербскач редакцин синодика в неделио православиа, Визан
тииски13.временник ХVIII,
М. Павловић, Москва а1960,
Грачаничк 304. ГСНД III, Скопље 1928, 126. Приликом
повеља,
рада служили смо се и припремљеним текстом исте повеље у рукомшисиом при
мерку Српског дипломатара, књ. 1 (у Историјском институту), у редакцији др.
В. Мошкин, др С. Бирковић и Д. Синдик, као и предложеним датовањем.
16 М. Павловић, н. д., 132. н. д., 81–82.
in О опширније
томе нештопљеваљско
о датовању М. Јанковић,
г Синодика православ ља М. Динић, Уз расправу
*
„Област краља Драгутина после дежева", историјски часопис 3, Београд 1551
* В. Мошин, ВВ ХVII, 304. Забележени су епископи: Мавројан, Варнава,
и Јован.
Сава „“ В. Мошин, Споменици за средњовековната и поновата историја на Маке
донија I, Скопје 1975, 308. о повељама за Хрусијски пирг детаљао В. Мошин,
Повеље краља Милутина – дипломатичка анализа, историјски часопис 18, Бео
град 1971, 74–81.
29
IMAРИЈА. ЈАНКОВНЕ

леженје епископ Игњатије“ а такође и у потврди архиепископа Нико

дима за манастир Бањску 1317. године, где је Игњатије уписан на
једанаестом месту“. Међутим, у свим наведеним изворима, са изузет
ком Грачаничке повеље, помињу се само липљански епископи, одно
сно епископија, али нема трага о катедрали Липљанске епископије и
називу њеног храма.
Најопширнији подаци о епископији и њеној катедрали налазе
се у повељи краља Милутина из 1314—16. године за Липљанску епи
скопију, а која је исписана у фреско техници на западном зиду јужног
параклиса у Грачаници 1321. године. Из ове повеље сазнаје се да је
катедрални храм Липљанске епископије, св. Богородица у Грачаници,
посвећен празнику Благовештења, Нову цркву св. Богородице подигао
је из темеља краљ Милутин и потврдио старе поседе епископије које
су св. Богородици даровали још његови прародитељи и отац Урош I,
извршио замену неких поседа и даровао нове.“
Такође се из повеље може сазнати нешто више о положају саме
епископије у време пре издавања повеље (1314—16. године). Наиме,
у повељи се на неколико места говори о томе да је властелинство св.
Богородице било у један мах угрожен. околне властеле. Тадашњи
липљански епископ Игњатије морао рницом да враћа неке
“.

породице зависних људи, које су епис отели властелини из су

седног села Сливова. Изгледа, у исто време је и неки Оливер отео
епископове људе из Грачанице, који су овом повељом краља Милутина
враћени епископу Игњатију.“ Обзиром на датум издавања повеље за
Липљанску епископију, ови догађаји могли су се збити пре помирења
краља Драгутина и Милутина 1313. године. Очигледно се дуго ратова
ње два краља (1301—1312) одразило и на властелинство Липљанске
епископије која је, у једном тренутку слабљења централне власти,
остала незаштићена и изложена самовољи околне властеле.
Грачаничка повеља из почетка XIV века потврђује да је ова епи
скопија врло дуго задржала свој стари назив, још од времена осни
вања1019. године. Очито јето имеепископија добила од имена средњо
вековног Липљана, или још старијег назива некадашње Улпијанске
епископије.“ Кроз цео средњи век, све до краја XIV века, ова еписко
пија, а касније митрополија, имала је исти назив — Липљанска. Већ
почетком XV века назив Липљанска митрополија замењује се посте
пено називом Грачаничка митрополија. Назив храма св. Богородица
Грачаничка такође преовлађује тада у изворима и очигледно је дала
и нови назив истој старој митрополији. У записима из 1383. и 1388.
године то се нарочито види. Поред помена св. Богородице липљанске,

* М. Павловић, н. д., 127.

}9 2. ЛБ. Ковачевић, светостеранска жрисовуља, Споменик СКA IV, Београд
1890, 10
23. М. Павловић, н. д., 126.
24. Н. д., 127.
3. П. Мијовић, О генези Грачанице, Византијска уметност почетком XIV
века, Научни скуп у Грачаници 1973, Београд 1978, 140.
30
 ЛИПЉАНСКА ЕПИСКОПИЈА И ГРAЧAНИЧКА МИТРОПОЛИЈА

наглашава се како је од свих називана и Грачаница“ Међутим, архи

епископ Симеон се у другом запису из 1388. године помиње још увек
као липљански архиепископ.“ Али, један митрополит из треће деце
није XV века назива се само грачанички митрополит. Поменут је као
сведок приликом склапања уговора деспота Ђурђа са Млецима, у
Приштини, 22. априла 1426. године.“ У једном рукописном минеју за
стептембар-новембар, који је припадао Липљанској митрополији и
настао у последњој четвртини XIV века, помиње се у запису један
безимени липљански архијереј, са титулом липљанског архиепископа“
Већ у другим записима у истом минеју, који су очигледно настали
нешто касније, забележена су имена два митрополита — Дионисија
и Доситеја, који се називају само грачанички (грачански) митропо
лити.“ За Доситеја се сигурно зна да је умро у време преноса тела св.
Луке преко Грачанице у Смедерево, пре 12. јануара 1453. године.“
Последњи који је носио назив грачанички митрополит био је Венедикт
Цреповић, који се, после пада Новог Брда 1. јуна 1455. године, склонио
код Деспота Бурђа у Смедерево.“
И приликом помена митрополита 1426. године може се уочити
да се липљански митрополити почињу називати и грачаничким. Записи
из рукописног минеја за септембар-новембар то такође потврђују.
Шизгледа да се већ почетком XV века уобичајио овај други назив, уме
сто првобитног– липљански.
Посебно место заузима и питање старог седишта Липљанске
епископије у византијско доба и у време оснивања Српске архиепи
скопије, као и питање премештања старог седишта Грачаничке митро
полије,за краће време, у Ново Брдо.
У историографији постоје два основна гледишта о седишту старе
Липљанске епископије. Прво је, да је на терену старог римског муни
ципиума Улпијане, недалеко од Грачанице, цар Јустинијан I обновио
град и назвао га Јustiniana Secunda... Ту је била смештена и епископија
од 535. године“ Градско насеље, као и епископско седиште, нестали су
у ратним пустошењима почетком VII века. Поставило се, стога, и

26 ЈЕ,. Стојановић, Стари српски записи и нагнанси I, Бeoгрaд 1902, 49. бр.
155:51, бр. 161.
21. ЈЕ,. Стојановић, н. д., 51, бр. 161.
28. Ј. Шафарик, Србски историски споменици млетачког архива, Гласник
}}; } Београд 1860, 241. И. Божић, Историја Црне Горе јL–2, Титоград
1955 i “ Мошин, Бирилски рукописи Југославенске академије I, Загреб
, 165.
3. В. Мошин, н. д., 169.
3. JБ. Стојановић, Стари српски родослови и летописи, Београд-Сремски
Карловци 1927, 294, бр. 1173; В. Павловић, О св. Луци и пренашању његовог
rena, Гласник Суд 51, Бeoгрaд 1882, 94. i
32 ЈЕ,. Стојановић, Стари српски хр акти, биографије, летописи,
споменици, поменици, записи итд., Споме III, Бeoгрaд 1890, 5–6. O Ве
недикту као градачком митрополиту в. Ж. , Грaдaчки или грачанички
митрополит Венедикт, Гласник СПЦ 46, 55, 126—127.
* Византијски извори I, 50, 55–56.
31
МАРИЈА ЈАНКОВИН.

питање континуитета седишта старе епископије после 1019. године

и током средњег века на истом месту. Наиме,тврдило се да је на тере
ну данашњег насеља Липљан,у цркви Ваведења, после пропасти Улпи
јане, наставила да живи и делује већ поменута византијска еписко
пија, а да је касније одатле пренета у Грачаницу.“ Иако је Р.
Љубинковић врло убедљиво одбио могућност да је црква Ваведења
у Липљану могла некада служити као епископска катедрала, и скре
нуо пажњу на то да је краљ Милутин срушио стару цркву Липљанске
епископије у Грачаници и подигао нову на истом месту,“ остало је
и даље отворено питање односа старог седишта византијске Липљанске
епископије и седишта српске епископије 1220. године.
Резултати археолошких истраживања који су добијени после
писпитивања темеља садашње цркве св. Богородице у Грачаници, коју
је подигао краљ Милутин, понудили су нова решења овог питања.
Испод темеља св. Богородице откривени су темељи двеју старијих
цркава. Једна је тробродна византијска базилика са нартексом, за коју
је П. Мијовић закључио да је зидана можда у време оснивања Улпи
јанске епископије и града Јustiniana Secunda, или у периоду од IX до
Х века.“ Ову базилику он је идентификовао са катедралном црквом
Улпијанске епископије.“ У источном делу поменуте базилике и апсиди
средњег брода такође су откривени темељи мање једнобродне куполне
цркве“. За њу је закључио да је била подигнута на месту порушене
византијске базилике, катедрале византијске Липљанске епископије,
која је ту деловала од 1019. године, и да је служила као саборна црква
српске Липљанске епископије, све до подизања нове цркве св. Богоро
дице,у време краља Милутина.” Према фрагментима фресака који су
нађени у шуту, а за које се сматра да датирају из прве половине XIII
века, закључено је да је ова мала црква била саграђена за Липљанску
епископију после организовања Српске архиепископије 1220. године.
IIIто се тиче писаних извора о катедрали липљанских епископа
за ранији период, наведено је већ да не постоје све до издавања Гра
чаничке повеље 1314—16. године. Већ је уочено да се податак из Гра
чаничке повеље о старој и оронулој катедрали Липљанске епископије
односи на цркву која је постојала на истом месту, где је краљ Милутин
сазидао нову у другој деценији XIV века. Такође се, из једног дела
оштећеног текста Грачаничке повеље, могу ипак извести неки посред
ни закључци о постојању старе цркве св. Богородице крајем XIII
века на истом месту, и тако оспорити старије мишљење да је кате
дралу епископије у Грачаницу пренео краљ Милутин.

* Детаљно о томе Р. Љубинковић, Истраживачки и конзерваторски ра

дови на цркви Ваведења у Липљану, Зборник заштите споменика културе Х,
Београд 1959, 70. О томе и П. Мијовић, О генези Грачанице, 138—139.
* P. Љубинковић, н. д. 71-72. Такође и П. Мијовић, н. д. 140—141.
36. П. Мијовић, н. д., 133.
37. Н. д., 134.
38: Н. д., 134–135.
зу Н. д., 137—138.
4. Н. д., 138.
32
 липљМНСКА ЕПИСКОПИЈА И ГРAЧAНИЧКА МИТРОПОЛИЈА

Тај део текста посебно је занимљив због помена краља Уроша I,

манастира Бањске и обештећења за неке поседе, које је катедрална
црква Липљанске епископије имала, а који гласи:„И видљ кралевљство
ми нере бњише бањска оуписана вљ отљчинћ ми хрисовоул, и не зех
изњ отвчина ми хрисовоула, и сњ3дахњ црњквњ светога Стефана (и
8красих) е. а за то дахњ. Iземло цо е) тоу близоу цркљве светљше
Богородице, сљ вcћми (ми) метами правима...“ Из овог текста види
се да је још Урош I (1243—1276) издао неку повељу Липљанској епи
скопији и да је Бањска била тада посед епископије. Краљ Милутин је
изузео Бањску из поседа епископског властелинства и ту подигао и
украсио цркву св. Стефана. Пошто је утврђено да се Бањска еписко
пија, односно Ибарска, први пут помиње у периоду од 1286—1292.
године“ а вероватно је њена саборна црква од почетка била смештена
у св. Стефану, могло би се закључити да се овај текст из Грачаничке
повеље са поменом св. Богородице односи на то раздобље. Тај податак
сигурно потврђује да је катедрала Липљанске епископије била у св.
Богородици у Грачаници крајем XIII века (1286—1292), а који исто
времено сведочи да је седиште епископије при овој цркви било и
много раније пре поменутог датума, у току целог XIII века. Да је
сачувана повеља Уроша I, вероватно би и питање седишта Липљанске
епископије било јасније сагледано.
На основу свега изложеног, може се сигурно закључити да је
пре подизања нове цркве у Грачаници, што се помиње у повељи из
1314—16. године,постојала на истом месту стара црква св. Богородице,
коју је срушио краљ Милутин. Археолошким истраживањима уста
новљено је, да се на месту нове саборне цркве из Милутиновог времена
налазило старо култно место, о чему сведоче остаци двеју цркава —
једне византијске базилике, а друге једнобродне куполне цркве раш
ког типа.“ Највероватније је, да је средњовековна једнобродна црква
служила од времена оснивања Архиепископије као катедрала липљан
ских епископа све до почетка XIV века, када је краљ Милутин у својој
градитељској делатности одлучио да сагради нову цркву за Липљанску
епископију.
Нова катедрала липљанских епископа, св. Богородица у Грача
ници, од времена Милутинове изградње па до краја Деспотовине, слу
жила је као саборна црква епископије, касније Грачаничке митропо
лије. Она је, крајем XIV века, а нарочито после пада Скопља 1392.
године, постала периферна митрополија Српске цркве и доживела
судбину осталих граничних митрополија Српске патријаршије. Већ
врло рано, пре Косовске битке (29. јуни 1389. године), има података
да је Грачанички црквени комплекс доживео веће разарање. Још 1383.
године липљански архиепископ Симеон уложио је много труда око
обнове манастира: „все истемели вњ3движе, и пакљ всакњими правда

* Српски
повеља, 24. дипломатар, књ. I (у
(у рукопису).
р p: *S.
у Уп. и М. Павловић, Г патт
* В. Мошин, ВВ ХVII, 304 нап. 222. И3 - a 2
* П. Мијовић, н. д., 140. |- -
-A
МАРИЈА. ЈАНКОВИЋ

ми оукрасивљ и исплњнивљ вљноутреними и вњнћишними . . .“ Веро

ватно се и запис из 1388. године о разарању једног црквеног пиpга
може односити на катедралу липљанских митрополита, обзиром на
дуги текст о Богородици и празнику Благовести у запису“ Самамитро
полија се у запису не помиње. Писац записа за себе каже да му је
црква богом предана и да ће се старати о обнови библиотеке, која је
изгорела са пиргом у време турског напада. Том приликом је настра
дало и мноштво људи у пиргу“. По помену кнеза Лазара као живог.
ово се могло збити најкасније до 29. јуна 1389., а по помену патријарха
Спиридона (1380-авг. 1389), најраније 1380. године. Можда би се ново
датирање записа из 1388. године могло сузити на годину 1380—1383.
и такодовести у везу са записом из 1383. године и трудом архиеписко
па Симеона око обнове“. Вероватно је са том обновом попаљене Грача
ничке библиотеке у вези и запис из 1388. године, када је архиепископ
Симеон наредио преписивање једне књиге за св. Богородицу трача
ничку, а у истом запису се помиње даје већ мртав.“
Сви ови подаци, када се доведу у везу са археолошким ископа
вањима на Новом Брду и откривањем православне катедрале с гробо
вима архијереја у њој, отварају нове проблеме. Наиме, крајем XIV.
пека и за владе деспота Ђурђа (1427—1459), изгледа да су у Новом
Брду столовали извесно време липљански, односно грачанички митро
полити. Нема писаних извора о коришћењу новобpдске градске цркве
као саборне крајем XIV и у ХV веку. Зна се само из титуле липљан
ских-грачаничкихмитрополита уХVI веку да су они повремено носили
и наслов новобрдски митрополити, па се из тога наслућивало, да је
пре ХVI века могла бити у Новом Брду столица грачаничких митро
полита.“
Археолошка истраживања на Новом Брду и археолошки налази
посведочили су да је овај град са великом градском црквом био једно
време седиште грачаничких митрополита. Новобpдску цркву подигли
су грађани Новог Брда на заравњеном платоу, на узвишици источно
према граду, где се пре тога налазила мала црква, уклопљена у нову
цркву.“ Читав плато био је тада нивелисан за 1 м, па су се старији
слојеви, односно некропола, нашли испод темеља катедрале. Налази
новца испод темеља, нарочито новца властелина Вука Бранковића

* љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи I, 49. бр. 155. П. Мијовић.

н. д., 156 закључио је да је архиепископ Симеон (1383-1388) обновио спољашњи
Милутинов нартекс.
* љ. стојановић, н. д., I, 51–53, бр. 162.
* Н. д., 52.
* P. грујић, Прва итампарија у Јужној Србији 1539, ГСНД, ХV-XVI, Скоп
ље 1936, 81, } ставио је разарање пиpга у 1371—1383. годину и закључио да је
архиепископ Симеон у времену од 1383 до 1388. године извршио обн мана
стира Грачанице. Исто и В. Waiti, Рукописи манастира Грачанице,
Косова и Метохије 1, Приштина 1961, 17.
* Љ. Стојановић, Стари српска записи и натписи 1, 51, бр. 161.
* P. Грујић, Прва итампарија у Јужној Србији, 84. __

* M. Боровић – ЈВубинковић, Археолошки и историјски значај налаза

српског средњовековног новца на Новом Брду, Зборник Народног музеја у Бео
граду V, Бeoгрaд 1967, 262-263.

34
 липљанскА ЕПИСКОПИЈА И ГРAЧAНИЧКА МИТРОПОЛИЈА

Јакова и новца кнеза Лазара и Вука Бранковића, који је кован у исто

време, само указује да су мала црква и саборна настале у другој поло
вини XIV века.“
У новом нивелирајућем слоју нађен је новац кнеза Лазара и
деспота Стефана, што би указивало да је зидање градске цркве Новог
Брда, касније саборне, дошло бар две деценије после зидања мале
цркве.“ У истом слоју нађен је гроб два архијереја. Како је у гробу
(бр. 236), где су сахрањена два митрополита, а који се налазио поред
часне трпезе,“ нађен један примерак новца кнеза Лазара,“ а други
потиче из времена деспота Бурђа,“ може се закључити да је један од
архијереја сахрањен у новобрдској катедрали пре косовског боја, или
чак и после 1389. године, обзиром да је новац кнеза Лазара могао бити
још неко време у оптицају“.Међутим, могућа је и друга претпоставка
о времену боравка непознатог грачаничког митрополита у Новом
Брду, који је ту и сахрањен. Како је грачанички митрополит своју
духовну власт имао над територијом Тополнице, која је обухватала и
Ново Брдо,” очигледно је да се митрополит Грачанице у време опште
ћења катедралног храма 1380—1383. године склонио у Ново Брдо и
да је градска црква, која је била под његовом јурисдикцијом, послу
жила извесно време као саборна црква Грачаничке митрополије.
Што се тиче другог митрополита, поред кога је нађен новац
деспота Ђурђа, тешко је утврдити, због хронологије датираног новца
(1427, 1429–1456),о којемје митрополиту реч и кадаје могао столовати
у Новом Брду. Из већ поменутог записа у минеју за септембар-новем
бар, зна се за два грачаничка митрополита у првој половини XV века.
Један је митрополит Доситеј, за кога се сигурно зна да је умро пре 12.
јануара 1453. године, а други, који је у запису поменут пре њега,јесте
митрополит Дионисије. Не зна се од када је Доситеј био трачанички
митрополит, али је јасно да му је претходник био митрополит Диони
сије. Да ли је,после пада Србије 1439. па до 1444. године, када је обнов
љена Деспотовина, Дионисије или неки други митрополит столовао у
Новом Брду, остаје за сада непознато. На основу археолошког налаза,
једини сигуран закључак је да је у време владе деспота Ђурђа једно
време у Новом Брду столовао грачаничкимитрополит. У то време, они
нису носили назив новобpдски, већ искључиво грачанички митропо

3. М. Ђоровић – Љубинковић, н. д., 263.

52. Исто.
* M. Боровић – Љубинковић, н. д., 266, нап. 22. На основу налаза архијереј
ског гроба аутор је закључила да је новобpдска црква била привремено седиште
липљанских-грачаничких митрополита већ крајем XIV века (н. д., 267)
* С. Димитријевић, Српски средњовековни новац нађен у току ископава
ња на Новом Брду, Зборник Народног музеја у Београду V, Бeoгрaд 1967, 276—
—277, датовао је ову врсту новца кнеза Лазара између 1380-1383. године.
33 С. Димитријевић, н. д., 297—298 датовао је ову врсту новца деспота Ђур
bа у 1427, односно 1429—1456. годину.
* M. Боровић — љубинковић, н. д., 267 titi: it и друго ре
шење, да се неки митрополит у време турског напада на Грачаницу пре 1383. го
дине, склонио на Ново Брдо и да је новобpдска црква, која је тада већ постојала,
постала привремено седиште грачаничког митрополита.

35
INЛАРИЈА. ЈАНКОВИE.

лити, што би на известан начин указивало на само повремено столо

вање грачаничких митрополита у Новом Брду.
Премештање седишта катедрале, као што је то био случај са
Грачаничком митрополијом, није усамљен пример крајем XIV и у
ХV веку. Митрополити су почели да напуштају своја стара седишта
из разнихразлога и склањали су сеу утврђене манастирске комплексе,
или утврђене градове. То се догодило зетском митрополиту, који је
после пљачкања Луштице 1396. године напустио своју катедралу св.
Михаила на Превлаци. Већ пре 1417. године сигурно је столовао у
Пречистој Крајинској, тада добро утврђеном манастирском комплек
су“. Слично се догодило и са Браничевском митрополијом. Још пре
пада Смедерева 1439. године, Браничевска митрополија добила је у
Смедереву ново седиште, а њени митрополити чакмењају своју титулу
у смедеревски. Пример повременог смештања Грачаничке митропо
лије у утврђени град Ново Брдо, наводило би на закључак да се кра
јем XIV и у току ХV века, услед тежих политичких прилика, изазва
иих турским, млетачким и мађарским провалама, премештају угро
жене митрополије у утврђена места. Колико су у томе имали удела
владари у то време,може се само наслућивати.
Грачаничка митрополија је после пада Новог Брда 1. јуна 1455.
године била тешко угрожена. Њено властелинство доживело је расуло,
што се види из турског пописа области Бранковића из 1455. године и
нешто ранијег пописа вилајета Калкандeлен — Тетова, из 1452–53.
године. Као турски тимари уписана су нека насеља старе Липљанске
епископије, која се помињу у Милутиновој Грачаничкој повељи из
1314—16. године. У вилајету Калкандeлен – Тетово убележени су као
тимар и хас села Одри, Подбреге и Лахце.“ У попису из 1455. године
за област Бранковића убележени су као турски тимари села: Батусе,
Лепина, Скуланово, Суводол и Коретин“ У овом попису није уписано
село Грачаница, нити храм св. Богородице, што би значило да нису
били обухваћени тимарском организацијом. Овај попис сведочи не
само о разарању властелинства, већ и организације митрополије.
Стогаје, митрополит Венедикт и напустио своју дијецезу и потражио
уточиште код деспота Ђурђа 1456. године.
Марија ЈАНКОВИБ

57 М. Динић, Новобpдска околина, Српске земље у средњем веку, Београд

1978, 113—120; Исти, Ново Брдо, н. д., 331—334.
s Љ. Стојановић, Повеља Балине Бурђевића, Прилози КЈИФ XI, Београд
1931, 58; П. Мијовић — М. Ковачевић, Градови и утврђења у Црној Гори, Бео
град—Улцињ 1975, 98–99.
3. Турски документи за историјата на македонскиот народ. Опширни по
писни дефтер од ХV в. (бр. 12 од 1452/53), том III, Скопјe 1977, 77, 78, 159; Х.
Шабановић, Крајиште Иса-беza Исхаковића. Збирни катастарски попис из 1455.
године, Сaрajeвo 1964, 78,85.
8) Област Бранковића. Оnширни катастарски попис из 1455. године. Сара
jeвo 1972, 223, 215, 210, 220, 199.
36
 ЛИПЉАНСКА ЕПИСКОПИЈА И ГРAЧAНИЧКА МИТРОПОЛИЈА

Summary
THE LIPLJAN BISHOPRIC AND THE METROPOLITANATE
OF GRAČANICA

TheLipljanbishopric hasbeenfoundedin 1019, andwasin the frame

of the Ohrid archbishop till the organization of the Serbian church in
1220. It seems that it has continued uninterrupted in the mentionedtime,
although there are not many indications about itin the sources. According
to the mentions ofthe Lipljan bishops and the bishopric,from the end
of the XIII* century, as well as of the XIV“, it is seen thatit has acted
from 1220, as the bishopric of the Serbian church. However, in science
the opinions were divided: whether the cathedral of this bishopric was
continuously on the same place from the beginning of the XI“ century
and later on when it was included in the Serbian archbishopric. Only
from the Gračanica Charter, 1314—16, it was apparent that from 1220,
next to the church of the Virgin Maria in Gračanica, and the old Lipljan
bishopric went on to act, but as the bishopric of the Serbian church.
King Milutin (1282—1321), has at the place of the old church, build up
from the foundation a new church of the Virgin Maria on the same gro
und, dedicated to the Annunciation. Archeological researches ofthe foun
dations of the monastery Gračanica, have confirmed that under the
foundations of the church of king Milutin, there are the remains of the
old Lipljan bуzantine bishopric and cathedral belonging to the period
of St. Sava and Stephane the First crowned. At the end of the XIV“ and
in the XV" century, evidently because of the danger of a turkish invasion,
the Lipljan and Gračanica metropolitans hold their court from time to
time in Novo Brdo. It was probably duringthe period from 1380—82, that
this happened for the first time, because the Lipljan archbishop Simeon,
made a great effort for the restoration of the monastery complex at Gra
čanica. The graves of two archpriests were found within the fortress of
Novo Brdo, and this confirms, on base of the exactly dated money, that
during the period of the reign of prince Lazar and the despote Đurađ, the
town church at Novo Brdo, has served from time to time also
as cathedral of the Gračanica metropolitanate. From the time of the
foundation of the Lipljan bishopric in 1019, and to the end of the XIV“
century it had the same name. Only at the end of the same century, and
especially in the XV“ century the name Gračanica metropolitanate
prevailed. Evidently it has been named after the name ofthe church the
Virgin Maria in Gračanica, which at that time become usual in the so
11rСе:S.

37
 ДВА СТАРА ТРГА У ПОЛИМЉу

Област Полимља била је у средњем веку прекривена мрежом

путева" са знатним бројем већих или мањих караванских станица и
тргова. Међу овим последњим су Брезница и Буковица чији је повољан
положај на раскршћу важних путева у великој мери допринео њихо
вом раном трговачком оживљавању. Због тога је и највећи број пода
така забележен управо захваљујући трговачкој активности станов
ника Брезнице и Буковице и њиховом укључивању у дубровачко кре
дитно пословање.“

БРЕЗНИЦА

У историографији није спорно постојање области, односно жупе

и реке Брезнице у средњем веку“. Међутим, спорно је постојање места

н о путевима вид. Историја српског народа, књ. I, Бeoгрaд 1981, 365, 366.
где је наведена и најважнија литература.
а о домаћим трговцима из Србије уп. I. Boje, Brskovo im vrednost srebra
v srednjem veka, Zč X—XI, 1959, 285–295; Исти, Прилог проучавању домаћих
трговаца Србије у XIV и XV веку као и трговачке везе с Дубровником, Збо
ник радова „Ослобођење градова у Србији од Турака 1862–1867", Београд 1970,
87–102, Исти, Кредитна трговина у средњовековном Дубровнику, Сaрajeвo 1976,
216–218; С. Ћирковић, Пријепоље у средњем веку, Симпозијум „Сеоски дани
Сретена Вукосављевића" III, Пријепоље 1976, 211-223; Б. Храбак, Пословни
људи Полимља, (1300—1700), Симпозијум „Сеоски дани Сретена Вукосављевића”
III, Пријепоље 1976, 233-257; Д. Ковачевић – Којић, Градска насеља средњове
ковне босанске државе, Сaрajeвo 1978, 41–45.
* Област Брезница помиње се у дубровачким документима крајем XIII ве
ка. Илија, син Станишне поднео је 12. септембра 1296. године пријаву против
Градислава Белмужа наводећи да га је овај опљачкао „in contrata, qui dicitur
Bresnica". Vrt. T. Чремошник, Канцеларијски и нотарски списи 1278—1301., Бео
град 1932, 158. Такође се помиње и у познатом попису градова херцега Стефана,
у којем су забележена утврђења „Cochangu im Brisiniza castello con lo contato
(1444)" и „Ravanscha Vbrisino, con contato (1444)". М. Динић, Земље херцега све
тога Саве, Глас СКА 182, 1940, 176. (= Српске земље у средњем веку, Београд
1978, 200, 201, 241). Динић је закључио да су се утврђења Кукањ и Равански на
лазила у жупи Брезници, која је обухватала читав пљеваљски крај, а названа
је по истоименој реци. У Врхобрезничком летопису је забележено да су Турци
почетком 1463. године разбили херцега „на реши Брезници”. Уп., ЈЕ,. Стојановић,
Стари српски родослози и летописи, Београд - Срем. Карловци 1927, 245. С.
Бирковић, Херцег Стефан Вукчић Косача и његово доба, Београд 1964, 252.
- 39
 РужA RУК

Брезница. Према Констанину Јиречеку, Брезница је старије име за

Пљевља, а ново име се јавља од ХV века“ Михаило динић сматра да
сеза сада зна само за реку и жупу Брезницу и да нема индиција које
би указивале да је Брезница била место, а још мање да су то каснија
Пљевља.“ У новије време Јиречековом мишљењу придружили су се
Богумил Храбак“ и Десанка Ковачевић-Којић“ Б. Храбак истиче да
„Пљевља нису почела да постоје као значајно насеље тек од 1430. годи
не, када се под тим именом први пут срећу у документима". Такође
износи и хипотезу о промени имена места Брезница у Пљевља. То не
би била усамљена појава у време и на терену о коме је реч. Наводи
пример Оногошта који је постао Никшић и Врсиња које је променило
име у Зупци. „Када би влашка братства овладала једном жупном
облашћу зато кратко време ова би променила име, па је старији назив
потиснуло име брђана. Неко време су у употреби била оба назива, да
онда старије ипак ишчезне.Зашто то не би могло бити и са пљевљима.
која су се ионако налазила у правом мору влашких братстава, одакле
су се ова управо и спуштала у Херцеговину и Црну Гору? До око 1430.
године”— наводи даље аутор – „Дубровчани би употребљавали ста
рији назив за насеље које би већ давно променило и становништво и
име, сва би разлика у случајевима који се упоређују била у томе што
би процес за Пљевља раније почео и пре се свршио с обзиром наполо
жај Пљеваљау односу на главну влашку масу”.“
Место Брезница, судећи према расположивим изворима, забеле
жено је први пут 1348. године. Наиме,ууговору склопљеном у Дубров
нику 9. новембра помиње се Brayn Bogdanovich de Bresnica.“Међутим,
већина докумената о Брезници односи се на трговачку и кредитну
делатност њеног становништва. Прва задужења домаћих људи изБрез
нице забележена су у шестој деценији XIV века. У мају 1355. године
Милош Продашић и Божина Радуновић узимају од дубровачког вла
стелина Николе Соркочевића на дуг 24 перпера, а Продан Хлаповић.
и Милош Радуновић 26 перпера.“ Занимљиво је да Милош и Божина
Радуновић, иако чланови исте породице, можда чак и браћа, послују
одвојено. Две године касније, Божина Радуновић стиже поново у
Дубровник и наставља да тргује, док сеМилошу губи сваки траг. Овог
пута Божина се задужује на знатно већи износ – 247 перпера и 6

* К. Јиречек, Трговачки путеви и рудници Србије и Босне у средњем веку.

зборник константина Јиречека т, Београд 1959, 287, нап. 246, 290 исти, историја
Срба I, Бeoгрaд 1952, 68.
3. М. Динић, Земље херцега светога Саве, 176, где је наведена и старија ли
тература. (= српске земље, 200,201,241).
*“ Б. Храбак, прошлост пљеваља по дубровачким документима, историјски
записи 1–2, 1955, 7, 8.
7. Д. Ковачевић — Којић, Нав.дело, 111 и нап. 141.
* Б. Храбак, Проилост Пљеваља, 7–9.
* нistorijski arhiv u Dubrovniku, Diversa Cancelariae 16, f. 8. У пон
тима, Брезница је забележена у разним облицима — једници, множини,
ској, ијекавској и икавској ортографској форми (Bresniga, Bresnige, B
Briesnice. Briesmiza, Brisnica, Brisnice).
10 HAD, Debita Notariae, 3, f. 84.
40 __
 двА стAРА ТРГА у полимљу

гроша.“ Радич крзнар узима на кредит 1360. године 87 перпера и 4

гроша“. Шездесетих година XIV века неки од домаћих трговаца из
Брезнице налазе повериоце, како међу дубровачком властелом,“ тако
и међу странцима — занатлијама настањеним у Дубровнику.“
На основу износа дугова не може се сазнати каквом трговачком
робом, и на који су начин трговци из Брезнице измиривали своје
кредитне обавезе. Може се само претпоставити да је Радич крзнар
допремао коже и крзна у Дубровник.
Чињеница да 1360. године у Брезници постоји занатлија крзнар,
указује да су тамо већ у то време створени услови за рад домаћих
занатлија. Током наредне две деценије, дечаци из Брезнице одлазе у
Дубровникда раде и изучавају занате код тамошњих мајстора“
Занимљив је и један судски спор, вођен јануара 1373. године пред
дубровачким ректором Андријом Гундулићем.“ Двојица Дубровчана,
Радослав Чимбић“ и Мароје Богојевић, поднели су тужбу против Радо
вана Гојшића из Брезнице, његовог брата Радисава, Пека цариника,
Крајчина Мојшића, његовог брата Гојчина и Гојчина Бутковића. Ду
бровчани су у оптужници изнели да су им поменути Брезничани силом
одузели уочи Божића „in Bresnica” пет јаради, пет лаката тканина и
један шешир. Сам Гојчин им је, пак, одузео три јарета и неку одећу.
Овај судски спор омогућава извесне закључке. Пре свега, потвр
ђује присуство Дубровчана у Брезници, који су тамо одлазили ради
обављања трговачких послова. Изгледа да су у Брезницу допремали
тканине, а из Брезнице извозили стоку. Међу оптуженима помиње се и
Пеко цариник, што би значило да је седамдесетих година XIV века у
Брезници порастао трговачки промет и да је место имало своју царину.
У осмој деценији XIV века становници Брезнице раде као номоћ
на радна снага у кућама дубровачких занатлија и занатлија странаца
н НАТ), Deb. Not..., 4, f. 50.
iz HAD, Deb. Not...,4, f. 137".
13. НАБ, Div. Canc., 20. ad f. 53. Testamenta. Notariae, 6, f. 92, 93".
* HAD, Div. Canc., 21, f. 21". 17. I 1367. Када је дуговање подмирено, пове
рилац је понекад издавао разрешеницу којом је потврђивао да је дужник у
потпуности одговорио својим обавезама. То је овог пута учинио поверилац
Марко, син лекара Николе из Падове. У признаници је навео да је његов дуж
ник Милета Видојевић из Брезнице намирио сав износ.
15 HAD, Div. Not..., 9, f. 62. 27. XI 1372. Гојак Милшић се обавезао да ће
радити код кројача Остоје Негојевића пет година за хранv и одећу, а мајстор
ће му по истеку рока поклонити одговарајући алат. Радослав Богојевић се оба
везао да ће радити код каменара Михајла Петровића осам година за храну и
одећу, а мајстор је био дужан да га подучава занату и да му да алат. Div. Not.,
9, f. 196. 21. II 1378.
16 HAD, Lamenta de foris, 1, f. 99. 31. I 1373.
* Радослав Чимбић је изабран 19. маја 1362. године за посланика код
Вукашина и царице Јелене... Up. Mon. Rag. III, 192, 193. Р. Михаљинић, Крај срп
ског царства, Београд 1975, 62. Такође се помиње и новембра 1374. године код
куповине неког робља. М. Динић, из дубровачког архива III, Бeoгрaд 1967, 31.
41
 ружа нivК.

настањених у Дубровнику, а такође се продају у робље“ последњи

помен Брезнице у XIV веку је из 1390. године.“
Већ је поменуто да није спорно постојање области, односно жупе
и реке Брезнице у средњем веку. Овде смо покушали да утврдимо да
је у првој половини XIV века образовано место Брезница, које се под
тим именом јавља све до почетка последње деценије тога века. То би
значило да је читава област, односно жупа, дала име привредно нај
развијенијем центру те области. На крају, остаје нам да се придру
жимо хипотези Б. Храбака о промени имена места Брезница у Пљевља.
До те промене највероватније је дошло крајем XIV или почетком XV
века. У документима из ХV века, место Брезница је забележено још
два пута.“ Изгледа да се у прве три деценије XV века још __

употребљавају оба назива за место, стари и нови, да би од 1430. године.

превладало ново име – Пљевља. __

БУКОВИЦА
Место Буковица често се помиње у документима из прве две деце
није XV века као караванска станица и трг у Полимљу“. Међутим,
Б. Храбак је недавно указао на постојање Буковице још средином.
ХIV века“ Нема сумње, Буковица се налазила у Полимљу, али је још
увек спорно питање њене убикације. М. Динић је скоро пре пола века.
навео: „Од Пријепоља низ Лим према Дрини било је такође неколико
значајних караванских станица. Поред манастира Св. Николе посе
ћивана је доста Буковицa 1405—1412, на територији Павла Радено

18 HAD, Div. Not..., 9, f. 93 14. XI 1373. Мирка, кћи Припка Радославића из

Брезнице обавезала се да ће да ради и служи шест година код Милоша Маро
вића златара, а добиће храну, одећу и на крају рока 6 перпера. Божица,
Милоша из Брезнице радиће и служити четири године код Херкулана, мајстора
за самостреле, а добиће храну, одећу и на крају рока 6 перпера. Biv. Nof, 9. I.
112. 27. vi 1374. о Херкулу, мајстору за самостреле пореклом из перуђе, уп.
Петровић, Дубровачко оружје у XIV веку, Београд 1976, 201 нап. 33.
poслaвa и Гојислава, кћери Богумила нз Брезнице, изјављују 29. X 1375.
да су робиње Симона. Алипранди из Милана, становника Венеције, а ку
су од Жоре Бокшића. Уп. М. линић, Из дубровачког архива III, 33. п. Ж.
вић, Подаци о робљу као извор за историјску геограифју средњовековнеa
прилози института за историју 10/2, 1974, 333–340. _

19 HAD, Div. Canc., 29, f. 97. Радин Радомирић из Брезнице продао је 20.
маја 1390. године у Дубровнику своја два магарца за 3 перпера и 2 гроша.
2. Б. Храбак, Прошилост Пљеваља, 7, 8.
за М. Динић, Дубровачка средњовековна караванска трговина, ЈИЧ 3, 1937.
122, 123; Исти, Земље херцега светога Саве, 241. (= Српске земље, 241, 307, 309.
310, 312, 323). док сам писала овај рад професор Сима Бирковић ме упозорио
на податке о Буковици, који се налазе у исписима Михаила Динића у Народао.
библиотеци Србије, па му овом приликом још једном захваљујем. Уп. Оставшти
на Михаила динiha, MД 1/II/16, 75-82. (даље: НБС, МД 1/II/16).
22. Б. Храбак, Пословни људи Полимља, 252, 254. „Изгледа да су средином.
ХIV века и неки Дубровчани били насељени у Буковици, од Полимљa из Лим.
Чак је ту живео и поп, за кога је речено да је становник Буковице. Влахо Мав
решић који се задужио за 200 дуката, такође је вероватно био дубровчани.
али већ ту прирођен, домаћи пословни човек био је Мрђан Радујевић".
42
 ДВА стAРА тргА у полимљу
вића... Она је била једна од станица за караване чији је крајњи циљ
било Ново Брдо. Поред Буковице помиње се у једном уговору и
Равно”.“ Нешто касније, он је идентификовао херцегов град Равански
са Равном у Полимљу, а такође и ближе одредио положај Буковице.
„Један дубровачки караван ишао је 1407. године „in Bochovica et in
Ravano”. За Буковицу се зна да је у Полимљу; ни Раван према томе
није био далеко о дње. Око 15 км северно од Пљеваља, у изворној
области Сутјеске, саставници Устибарске реке, налази се село Ра
ван . . .“ Вукоман Шалипуровић је, на основу резултата до којих је
дошао М. Динић, а такође и на основу својихтеренских истраживања,
дошао до закључка да „Буковицу треба тражити у близини града
Равног, у пределу Поблаћа, па низЛим или у његовом дубљем залеђу.
Данас једино, до самог села Поблаћа, у ширем пределу Поблаћа, има
место Буковик, преко кога пролази главни пут у долину Поблаћице,
за Пљевља и Бољаниће. Место је на граници прибојске и пљеваљске
општине, и од Равна је далеко око два сата пешачког хода. Но то нам
место не даје одговор за тражену Буковицу”.“
На основу изложеног, може се само претпостављати да се Буко
вица налазила у близини манастира Св. Николе у Бањи, Равна и При
јепоља.“ Међутим, питање њене убикације, због недостатка података,
остаје и даље отворено.“
Архивска грађа из XIV века такође не помаже да тачно утврдимо
где се налазила Буковица, али омогућава да се сазна нешто више о
времену настанка, затим о развоју и значају које је тај трг имао до
1373. године, до кад се налазио у саставу српске средњовековне
државе.
У до сада познатим документима, Буковица се први пут помиње
9. маја 1329. године. Тада је, наиме, Дубровчанину Доми Менчетићу
* M. Динић, Дубровачка средњовековна караванска трговина, 122, 123.
(Српске земље, 310).
* M. Динић, Земље херцега светога Саве, 224, 225. (- Српске земље, 241).
25 B. IIIалипуровић, нека питања границе Босне и Херцеговине и деспото
вине у XIV и XV веку и место и положај неких средњовековних градова у по
ggonnaiv- „Сеоски дани Сретена Вукосављевића”, VII, Пријепоље
* Из докумената се види да су дубровачки каравани ишли 1406. и 1407. го
дине: „у Буковицу или П ијепоље". „ad ecclesiam S. Nikolay de Limo vel ad
mercatum Bogoviza vel ad Pripogie”; „in Bochovica et in Ravano”. Судећи према
редоследу набрајања места, каравани су користили „босански пут" или „via
Drine", који је од Фоче скретао према Дрини, па низ лим ишао за пријепоље.
Цена превоза по товару робе (наул) у три случаја била је иста за Пријепоље
и за Буковицу (по 5 перпера; по 7 перпера и 1 грош; по 4 перпера и 8 троша),
Уп. М. Динић, Српске земље, 309, нап. 15; 310, нап. 23; 323, нап. 88; Б. Храбак, по
словни људи Полимља, 254, нan. 15.
У даљем трагању за Буковицом не би требало искључити могућност да
се она налазила и на неком другом месту. Наиме, данас постоји предео Буковица,
који се простире од Викоча, односно десне обале Ђехотине, па скоро до Ковач
планине. Та Буковица обухвата више мањих заселака, који носе имена по пре
зименима њиховог становништва. Гавро Шкриванић је утврдио да је пут од
Фоче за Пљевља водно преко Чајнича на Ковач планину, што би, наравно, ишло
у прилог горе поменутој претпостанци. Уп. Г. Шкриванић, Путеви у средњове
ковној Србији, Београд 1974, 48.

43
 РужA RVIK

уручено писмо у Буковици.“ Само пола године касније, 2. јануара

1330, двојица дубровачких курира су се обавезала фирентинском
трговцу Томаскију Дучију да ће ићиу Буковицу и Брвеник са писмима
за Nala de Cherchio, Prokula и Valentina de Casatiса. Уколико их не
нађу у наведеним местима, требало је да их потраже у околини.“
Крајем јануара, међутим, предато је писмо Prokulu de Casatiса у
Буковици.“
Нз наведеног произилази да су већ двадесетих година XIV века
Дубровчани пословали и живели краће или дуже време у Буковици.
Поменути Prokul de Casatiса боравио је у Буковици и у јесен 1344.
године.“ Да ли је овај дубровачки властелин тамо обављао послове
дуги низ година, или је можда само повремено одлазио у Буковицу
због посла, тешко је рећи. У првој половини XIV века, неки дубро
вачки грађани су имали веома разгранате тдговачке везе у Србији, а
по свој прилици и у Буковици.“
Средином XIV века Буковица је вероватно била веома жива
караванска станица и значајан центар трговачке размене. О томе све
дочи и известан бројуговора о преносу соли. Наиме,3. јуна 1353. годи
не, група поносника обавезала се да ће пренети 82 товара соли „in
Pripole uel in Bocouica uelin Drobropole”“
Боравак irrig трговаца и каравана у Буковици допринео
је да се и домаћи људи укључе у трговину. Њихова трговачка актив
ност може се пратити већ од педесетих година XIV века. Неки Буков
чани, вероватно економски јачи, сарађивали су у трговачким посло
вима и са Дубровчанима. Тако Милохна из Буковице склапа с једним
Дубровчанином уговор о трговачком друштву, које је требало да
послује у Србији.“ Тих година регистрована су и прва задужења трго
ваца из Буковице: Ратка Прибиславића и Милеше Прибојевића, за
које се изричито наводи да су становници Буковице, затим Мрђана
* НБС, МД 1/II/16, 81. Изјава курира регистрована је 15. маја 1329.
* HAD, Div. Canc., 9, f. 114. Плата курира за то путовање износила је
10 перпера.
* HAD, Reformationcs, 9. f. 112. Писмо је уручено прокулу 26. јануара, а
изјава курира је регистрована 31. јануара 1330. године. Према задужници од
6. априла 1326. године, Прокул је био дужан Томаскију дучију 228 перимера, а
писмо је највероватније било vпућено Прокупу због намирења дута.
зи нBC, MD, 1/11/16, 81. писмо је предато прокулу 6. октобра у Буковици.
E“ приликом изричито се наглашава да се његов брат Валентин налазио у
и.

* HAD, Testamenta Notariae, 5, f. 74–75. 9. мај 1348. тестамент сwetana de

pragano: „Item io Cuetano dar a Radouce lo qual usa, a Bucouica lo qual perdivit
1i ochi wpp IIICх abatando 1е ресе п. de ruba te guali manday per Radosta frar
mio e etio si aue soura mi Cuetаno carta. I de notar lo qual carta dedit elilo dom
Laure de Bratoslauo in deposito". У кући је, иначе, имао различиту робу: коже,
крзна, разне тканине и сребро.
* HAD, Distributiones Testamentarum 1, f. 16. Уп. Р. Михаљчић, Крај срn
ског Царства, Београд 1975. 252 нап. 4.
* HAD, Div. Canc., 18, f. 33. 11. IX 1354. Милохна је уложио 120 перпера, а
Братослав 50 перпера, тако да добит или евентуални губитак деле на пола. По
што је Братослав уложио мањи део капитала, био је вероватно „socius tractans".
односно, имао је задатак да обавља послове.
44
 двА стAРА ТРГА У ПОЛимљу

Рибарића, Брајка Богојевића и Милтена Негојевића. Укупна сума њи

хових задужења износила је 271 перпер и 21 дукат. Повериоци су им
били дубровачки грађани, а рокови враћања дугова два и три месеца.“
Све то, наравно, говори о још увек скромним размерама њиховог трго
BaЧКОГ ПОСЛОВања.
Домаћи трговци из Буковице појављују се у Дубровнику у већем
броју шездесетих година XIV века. У мају 1355. године Мрђан из Буко
вице и презбитер Никола де Гогел заједнички узимају на дуг 133
дуката.“ Следеће године у два наврата — у пролеће и у јесен – дола
зила је знатно већа група трговаца из Буковице. Тада је забележено
осам задужења са укупним износом дуга 616 дуката,30 перпера и 11
гроша. Међу домаћим трговцима из Буковице истиче се Мрђан Раду
јевић који се задужује на значајне суме од 81,59 и 21 дукати 5 гроша,
а такође и Марин, син Торникија, којиузимана кредит 55 и76дуката.
Нешто веће економске снагебио је презбитер Никола де Гогел, станов
ник Буковице, који узима на дуг 90 и 200 дуката.“ Кредитори Буков
чана у овом периоду били су чланови дубровачких властеоских поро
дица, а рокови враћања дугова три и четири месеца.“
Све ово указује да су домаћи трговци у седмој деценији XIV
века, за разлику од ранијег времена, располагали знатно већим капи
талом и даје обим њихових послова добио веће размере.
Трговачко пословање и бораваку Буковици Ратка Прибиславића,
Милеше прибојевића и презбитера Николе, у шестој и седмој деце
нији XIV века, упућују на закључак да је тамо, по свој прилици,
постојала мања дубровачка насеобина, а можда и католичка црква.
Из докумената се не може утврдити шта је био предмет трговине
становника Буковице. Само за једног од њих, Марина Торникијева,
зна се да се бавио трговином соли.“ Из Дубровника је довозио со у
Буковицу, а из Буковице вероватно слао у град под Срђем већ добро
познате артикле извоза из наших крајева — восак, коже, крзна и
друго. Седамдесетих година XIV века срећу се Буковчани, такође као
послута и робље,у Дубровнику.“
* HAD, Deb. Not..., 4, f. 13, 37, 79, 137. О рибарима, односно Рибарићима уп.
с. Бирковић, пријепоље у средњем веку, 218, нап. 30. Б. Петровић, прилог позна
вању пријепоља у касном средњем веку, Симпозијум „Сеоски дани Сретена Ву
косављевића”, VIII, Пријепоље 1980, 162—163.
зs HБС, МД 1/II/16, 78.
за НАБ, Deb. Not..., 7, f. 43, 44, 45, 45, 68.
* Готово у свим задужењима повереници су били отац и син Петрања и
Илија де Бонда.
за нAD, Div. Canc., 20, f. 19. Тројица Влаха Матаруга обавезала су се 20.
маја 1365. године Марину Торникијевом да ће превести четири салме соли у
Буковицу. О Матаругама уп. Б. Петровић, Матаруге у касном средњем веку,
Гласник цетињских музеја X, 1977, 96—129.
3. HAD, Div. Not..., 9, f. 97. 12. XII 1373. Витек Ратковић из Буковице обавезао
се да ће радити код Хелие де Радоано осам година за храну и одећу. Станислава,
кћи Бороја Влаховића из Буковице, изјавила је 14. новембра 1374. да је роби
ња Радослава Чимбића и да је купљена од Обрада Петачића из Босне за 6 пер
пера. М. Динић, Из Дубровачког архива III, 31.

45
РУЖА ВУК

На основу свега, може се закључити да се место Буковица поми

ње у изворима од 1329. године, што, наравно, не значи да није образо
вано нешто раније. Као караванска станица и трг, Буковица је рано
привлачила пажњу Дубровчана. Већ :: онда, када се први пут помиње,
налазе се тамо дубровачки трговци, a њихов боравак и пословање
потврђени су документима све до краја седме деценије XIV века. При
суство Дубровчана у Буковици ou… је доказ о значају тога трга и o
његовој раној трговачкој активности. Процес стварања домаћих трго
ваца у Буковици започео је педесетих година XIV века, али, судећи
према расположивим изворима, највише њих одлазило је у Дубровник
да тргује и узима робу на кредит шездесетих година тога века.

Ружа ñYK

Résumé
DEUX ANCIENS MARCHES DANS LA REGION DE, POLÏMLJE

La région de Polimlje était couverte, au moyen âge, d’un réseau de

postes de caravanes et de marchés plus ou moins importants. Parmi
ceux-ci il faut citer Breznica et Bukovica, dont le site favorable, аи car
refour de routes importantes, contribua, en grande mesure à leur déve
loppement éeonomique précoce. bes deux marchés furent établis dans
la première moitié du XIV siècle, et ils athirèrent tôt l'intérêt des Ragn
sains. Le marché de Bremica apparaît sous се nom jusqu'a la fin du XIV
siècle, lorsqu'il devient, vraisemblablement Pljevlja. Le processus de la
formation des marchands locaux à Brezniea et à Bukovicu commenca
déjà dans la sixième décennie du XIV siècle, mais, à еп juger d’après les
sources dont nous disposons, les marchands locaux, frćquentaienl еп
majorité Raguse, pour y commereer, et acheter des marchandises а crédit,
dans les années soixante-dix du XIV siècle.

46
 НАДГРОБНИ НАТПИСИ ИЗ ПОДРИЊА

О надгробним споменицима у Југославији, од првих бележака

путописаца ХVI века, преко организованијих трагања за њима за фи
лолошке студије и музејске збирке,до повијих научних истраживања,
прекупљено је толико обимне литературе да би њено објављивање
представљало читав библиографски подухват. Писано је и премного,
али не увек и довољно. Стога се све чешће у појединим радовима на
глашава потреба за јасним и систематичним прегледом ових спо
MeНИКА.
Надгробни споменици непрестано пропадају под дејством при
родних сила, али још више од људске руке. И док се знања о погреб
ним обичајима и начину сахрањивања у средњем веку употпуњавају
археолошким истраживањима, пошто се трагови прошлости под зем
љом добро чувају, надгробни белези све више нестају. У времену блис
ком постављању споменика над гробом чува се успомена на покојника
и гроб је светиња у подручјима где су се насеобинске целине дуго
одржале на истом месту и где су се преносила и сачувала предања.
Честе смене и сеобе становништва у мирним и ратним условима одне
ле су собом стара знања и оставиле запустела гробишта. За нове ста
новнике затечени надгробни споменици постају обележја једног не
познатог света и та се отуђеност огледа у честим називима као што су
„римско", „грчко” или „маџарско гробље", или безимено „мраморје“.
У подручју какво је средње Подриње, где је мало обрадиве земље,
прво страдају надгробни споменици укључени у сеоска имања, ли
ваде и њиве, а затим и они удаљенији, јер се обрађени камен користи
као грађевински материјал. Велики број надгробних споменика, по
дигнутих са гробова да би сетако користили, сачуван је до данас. Нај
чешће се радило о обнови пода у цркви и тада је већи број надгроб
них плоча са гробља око цркве или из непосредне околине доспевао
у унутрашњост цркве. Тешке прилике у којима се нашла Србија у
време деспота Ђурђа налагале су брзо зидање јаке смедеревске тврђа
ве.Да би успешно испунили задатак,деспотови градитељи су, изгледа
не бирајући, опустошили читаву околину, сакупили сваки обрађени
камен и у зидна платна узидали већи број античких и средњевековних
споменика и масивне камене блокове незавршених надгробних спо
меника. Овакве ситуације,када су се у једном маху уништавала скоро
47
говдАнАтомовић

сва надземна обележја некропола, ипак су сачувале од трајне про

пасти један број споменика.
Босанско-херцеговачки надгробни споменици, чешће и популар
није називани стећцима, својом монументалношћу и великим бројем
одолевају вековима и природи и људима. Одавно су привукли пажњу
научника, па се и у Подрињу трагало за њима. Већ у своме извештају
о путовању кроз Србију 1846. године, Јанко Шафарик помиње tj.
ве на планини Јагодњи и у Крупњу.“ Крајем прошлог века и Бечка
академија слала је своје археологе у овај крај. Тада су два стећка
пренета у Бечкимузеј“ После њихје много критиковани Милош С. Ми
лојевић обилазио источно Подриње и том приликом четири надгробна
споменика пренео у Београд, а један у Лозницу.“ И добро је урадио —
они што су пренети у Београд су сачувани (мада су у научној литера
тури означени као изгубљени)“. Међутим, споменик у Лозници нестао
је, изгледа, без трага. Истина, ови сачувани нешто су оштећенији него
пре сто година, када су се обрели у Београду. Из Музеја кнеза Павла
прелазе у фонд Народног музеја и са осталим каменим споменицима
и одливима били су дуго затрпани у магацинима конака кнегиње Љу
бице. Потом су пренети у лагуме испод Београдске тврђаве. Из ове
групе два споменика данас се налазе испред улаза у бивши барутни
магацин, један је у магацину, а један је постављен 1971. г. десно од
источне капије горњег града на Калемегдану, која се назива и деспо
товом капијом. Са истог подручја допремљен је у Београд још један
надгробни споменик који је такође постављен поред деспотове капије.“
Први споменик, зарастао у траву, још се држи усправно, док је други
оборен на страну. Само понеки докони шетач, који се успне на кале
мегдански плато да посматра моћне ставе Саве и Дунава, окрене се
овим заборављеним споменицима прошлости. Али, ништа не сазна.
Као ни за римске саркофаге, ни за остатке деспотовог града нема
никакве легенде, упутнице нити табле, да објасне посматрачу шта су
ти камени белези.
Текстови ових надгробних споменика објављени су, сасвим по
грешно, први пут у „Видовдану”. 1870. године. Према читању Љ. Ко
вачевића, доноси их М. Ђ. Милићевић у „Кнежевини Србији", а две
године касније Љ. Ковачевић их је и сам објавио. Према овоме чита
њу,унети су у зборник Љ. Стојановића о старим српским записима и
натписима. Ту је први пут објављен и натпис из села Радаља, са споме

. * Овај драгоцени извештај, уз који су приложене скице са тумачењима,

чува се у Архиву Историјског института, сигн. МОП I/21, кутија 71.
* Љ. Клерић. — Л. Докић, О старом гробљу у Подрињу, Гласник Српског
ученог друштва II, Бeoгрaд 1882, 22–25.
* Lj. Kovačević, Nekoliko srpskih natpisa i bilježaka, Starine Jugoslavenske
akademije znanosti i umjetnosti X, Zagreb 1878, 260.
* Š. Bešlagić, Stećci. Kataloško-topografski pregled, Sarajevo 1971, 414.
* На ове споменике скренуо нам је je i vi пружио нам податке о њима
сарадник Археолошког института у Београду др Марко Поповић.
48
 нАдгровни нАтписи из подвињА

ника који је 1970. г. пренет у Београд и данас се налази на Кале

мегдану.“
Ниједан од ових пет надгробних споменика нема уклесан датум
настанка. Стога у њиховој обради треба узети у обзир облик спомени
ка, представе на њима, изглед текста и форме слова и садржај натписа.
По свом општем изгледу, а особито по облику, ови споменици се
међусобно видно разликују. Два споменика су у облику масивне не
правилне камене коцке, док су остала три у облику стуба, али је сва
ки од њих различит. Један је монолитни камен издуженог пирамидал
ног облика који је са свих страна тако сведен при дну да је могао ста
јати усправно само дубоко укопан у земљу. Други споменик је масив
ни стуб неправилне квадратне основе при врху сведен у плитко слеме.
Трећи споменик је стуб шестостраног пресека са слеменом на врху.
Пример наведених типолошких варијанти са уског подручја, односно
из само два села у Подрињу, показује зашто ни до данас нема одгова
рајуће научне типологије надгробних споменика код нас. Досадашњи
покушаји у томе правцу нису у свему пружили задовољавајуће реше
ње. Највише радова има о облицима стећака, карактеристичним над
гробним споменицима којих има у највећем броју на подручју Босне
и Херцеговине, а појављују се и у Далмацији, Црној Гори и Србији.
Тај назив познатје у народу у крају око Имотског, али је у науци про
ширен и на споменике из других крајева са мање или више оправдања.
Етимологија речи стећак није довољно разјашњена. Уколико би било
тачно тумачење да то, у ствари, значи усправан, стојећи споменик,
онда се положени надгробни споменици не би могли називати стећци
ма. Још више забуне уноси подела стећака по облицима, коју је нај
опширније разрадио Пeфик Бешлагић. Под називом стећак он подра
зумева све облике камених надгробних споменика, па и аморфне пло
че Због оваквог начина разврставања споменика, под називом стећа
ка у његовој топографској каталогизацији нашли су се заједно веома
разнородни надгробни споменици који са стећцима у ужем смислу
немају сличности.“
У подели стећака по облицима има и погрешне и неподесне тер
минологије. Назив сандук неприхватљивје већ стога што се тако озна
чавају шупљи предмети, док стећци у облику дебљих масивних плоча
никада нису служили као гроб, него је покојник покопаван увек испод
споменика, понекад и до дубине од 2 м. Из истог разлога не одговара
--

* „Видов дан”, год. Х, Београд 1870, бр. 95 (рубрика: Београдске вести);

М. Б. Милићевић, Кнежевина Србија I, Бeoгрaд 1876, 526; Lj. Kovačević, Starine
JAZU X, 257—273; Јb. Стојановић, Стари српски записи и натписи III, Београд
1905, 1–2, бр. 4726–31.
* Преглед најважније литературе о стећцима код: В. Ј. Бурић, уметн
ду Босни између јадранских градова и Србије, историја српског народа,
град, 1982, 366—70; S. Bešlagić, Stećci i njihova temjetnost, Sarajevo 1971: ис:
ci. Kataloško-topografski pregled, Sarajevo 1971; тумачење речи сте
nik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Jugoslavenska akademija znanostiје
Zagreb 1956, св. 69, 506.
i/i

i :Ewe
горданА томовић

назив саркофаг.“ При свим тим поделама није довољно наглашена

важност хронолошких оквира: појаве,трајања и ишчезавања поједи
них облика надгробних споменика. Типични облици стећака, у виду
високих камених плоча и квалера, не могу се датирати пре половине
ХIV века. Стећци у облику кућа са слеменом – слемењаци – срећу
се од краја XIV века, као што се ниједан украшени стећак не може
поуздано датовати пре друге половине XIV века.“
Једина подела надгробних споменика по облику, која се без ре
зерве може прихватити, издваја само две врсте споменика: положене
и усправне. Најраширенији облик надгробног споменика, вероватно и
најстарији, представља хоризонтално постављена камена плоча, која
се, са извесним варијантама, задржала до данас. Обрађени усправни
надгробни споменик у облику стуба каснија је појава и на територији
наше земље уопште може да се прати тек од краја XIV и почетка
ХV века.
У погледу орнаментике надгробни споменици источне Босне по
казују одређене специфичности у односу на остале надгробне споме
нике Босне и Херцеговине. У време процвата фигуралне орнаментике
у Херцеговини, у ХV веку, у крајевима источне Босне, овакве пред
ставе су ретке. Ту се срећу представе копља, руке и мача, спирала и
лозица.“ Овоме орнаменталном кругу припадају и надгробни спомени
ци из Подриња. И док је босанско Подриње добро истражено, споме
ници одавно проучени и објављени, проучавање надгробних спомени
ка са територије Србије није било предмет посебних студија, већ је
било обухваћено радом на рекогносцирању археолошких споменика и
налазишта у Србији. Последњих година, залагањем сарадника Народ
ног музеја у Шапцу, створена је обимна картотека археолошких на
лазишта у Подрињу и забележени су многобројни остаци старих гроб
ља. Ова документација показује да се на читавом истраженом подруч
ју уз Дрину и шире срећу облици надгробних споменика у виду дугих,
масивних и грубо тесаних плоча, затим уздигнутих квадера на постољу
и слемењака.“ Само изузетно среће се неки натпис. Тиме постајудраго

* П. Ж. Петровић, Из наше народне проилости 1Н, Београд 1960, 17–26

(— поглавље: О проучавању некропола. Типолошка систематика надгробног ка
мења).
9. P. Andelić, Doba srednjovjekovne bosanske države, Kulturna istorija Bosne
}„нароне. Sarajevo 1966, 458; N. Miletić, Stećci, Beograd/Zagreb/Mostar 1982.
6.
* N. Miletić, Stećci, 155–9; М. Боровић-Љубинковић, Некрополе и гробни
белези, Археолошки споменици и налазишта у Србији I. Западна Србија,
1953, 169-179; D. Sergejevski, Slike pokojnika na našim srednjevekovnim nadgrob
nim spomenicima, Glasnik Zemaljskog пшzeja, n. s. VIII, Sarajevo 1953, 131—9.
* M. Боровић – Љубинковић, Некрополе и гробни белези, Археолошки
споменици и налазишта у Србији I, Западна Србија, 169–179; M. Vasiljević, Arheo
loška rekognosciranja Podrinja, Arheološki pregled 14, Beograd 1972, 1 89; исти,
kekognosciranja Podrinja, Arheološki pregled 16, Beograd 1974, 145-50; исти, Аr
ћеоloška rekognosciranja Podrinja, Arheološki pregled 18, Beograd 1976, 161–77;
исти,grheološka rekognosciranja u Podrinju, Arheološki pregled 21, Beograd 1980,

50
 НАДГРОБНи нAтписи из подPињA

ценији надгробни споменици о којима је овде реч.

Четири споменика потичу из села Д. Борине, североисточно од
Зворника на десној обали Дрине. У непосредној близини је и село
Радаљ (Сл. 1).
На подручју села Горњe и Доње Борине развијало се средњеве
ковно рударско насеље Бохорина са дубровачком колонијом и рудни
ком, који се у изворима помињу од почетка XV века и средином истог
века постижу знатан успон.“ Сеоски атари Г. Борине и рударског на
сеља Зајаче граничили су се са баштинским поседима челника Радича
Поступовића. Поред других многобројних поседа, деспот Ђурађ Бран
ковић потврђује му као баштину и три села Штире у Мачви.“ Речица
Штира извире са врха Главице на планини Борањи, протиче кроз села
Зајачу и Пасковац, заокреће ка западу, протиче кроз Лозницу и улива
се у Дрину. Данас не постоји ниједно село овога имена, али су се
сачувала два потеса који се називају Штиром: у изворишном делу ре
ке, између села Г. Борине, Костајника и Зајаче и северно од села Пас
ковца, на простору где река Штира прима са десне стране речицу
Шерметовицу. Трећа Штира била је, вероватно, данашња Лозница.
Нема сумње да је и Бохорина припадала области Мачве. Село Радаљ
помиње се 1452. г. у преговорима између краља Томаша и деспота
Бурђа Бранковића“. У овој области у залеђу трговачког града Звор
ника и јаког рударског центра Сребрнице развијају се у XIV и XV
веку рударска места као што су Липник, Трешњица, Црнча, Бохорина,
Крупањ, Зајача. Иако је турско освајање ових области проузроковало
опадање рударске производње, подрињски рудници и даље су привла
чили дубровачке предузетнике. Прве године по освајању Босне, султан
Мехмед II све руднике продао је хоџа Бајазиту и витезу Хошкадаму,
а Хошкадам је рударска места у деспотовој земљи продао Дубровча
нину Паскoју Ромеки, и то: Сребрницу, Црнчу, Зајачу и Крупањ за
7.000 дуката. Изгледа да је по овом дубровачком грађанину добило
назив данашње село Пасковац, северно од Зајаче.“ Рудник Бохорина
помиње се у турским изворима 1468. г. Турски попис прихода од др

* M. Динић, Прилошци за историју Средњег века, Бохорина, Прилози за

књижевност, језик, историју и фолклор XIII, Бeoгрaд 1933, 67–76; исти, За исто
рију рударства у средњевековној Србији и Босни 1, Посебна издања Српске ака
демије наука и уметности сCXL, одељење друштвених наука 14, Београд 1955, 71.
* љ. Стојановић, Стари српски хрисовуљи, акra, биографије, летописи, ти
пици, поменици, записи, итд. Споменик Српске краљевске академије III, Београд
1890, 3–4; Г. Шкриванић, Властелинство великог челника Радича Поступовића,
Историјски часопис ХХ, Београд 1973, 125—137.
14. „in villa Radaglia, apresso Svonich" - N. Jorga, Notes et extraits pour
servir i l'histoire des Croisades au XV- siècle II., Paris 1899, 475; М. Динић, Запад
на Србија у средњем веку, Српске земље у средњем веку, Београд 1978, 51.
* M. динић, За историју рударства у средњевековној Србији и Босни 1,
71-2, 88-9, 92; Лоуб. Стојановић, Старе српске повеље и писма 1/2, Београд —
Ср. Карловци 1934, бр. 828, стр. 243—4, бр. 830, стр. 245—6; претпоставку о постан
ку села Пасковца изнео је М. Барјактаревић, али није могао да је поткрепи
подацима из првих турских пописа овога краја јер је име села погрешно про
читано: М. Барјактаревић, Откуда име Пасковац селу код Лознице, Годишњак
Историјског архива VI, Шабац 1968, 227-9.
51
гордлHАтомовић

жавних добара, тзв. муката дефтер за Румелију из 1468–79. године,

садржи податке о закупима рудника у околини Сребрнице и Зворника.
Од22. јула 1468. г. приходе од рудника Сребрнице, Саса,Зајаче, ilpнче,
Бохорине и других оближњих рудника са већим бројем села која су им
била придодата, закупили су на три године Касим Шехиpлу, кнез Јо
ван и Дубровчанин Мартин, становници Новог Брда, и Димитрије,
син Косте, за укупно 971.520 акчи. Закупи рудника Бохорине могу да
се прате до 1478. г. Села Бохорина и Радаљ укључена су у зворнички
санџак између 1512. и 1516. године, а налазила су се у нахији Бохори
ни. Ова нахија имала је 1530. г. једну влашку кнежину, кнеза Драгана,
синаТомашевог, са тимаром близу села Радаља и са приходом од500
акчи. У нахији се спомињу села: Радаљ, Брасина, Ковиљача, Горња и
Доња Бохорина,Зајача, Пасковац и још два ишчезла села Лупоглав и
Велијак. Радаљ и Лупоглав су били у рукама кнеза, а Зајача и Г. Бо
хорина се помињу као рудници. Три године касније, Горња Бохорина
имала је укупно 40 кућа, од тога 27 хришћанских. Једна хришћанска
кућа била је на баштинској земљи.Доња Бохорина била је веће село.
Од 74 куће, 67 је било хришћанских, међу њима једна примићурова и
шест на баштинској земљи.“
До данас су се у овом крају сачували многобројни остаци рудар
ских радова. У селу Горња Борина, на локалитету Биљег, поред старог
гробља, има више троскишта и старих рударскихпрокопа на месту зва
ном Подрумине, на врху и падинама Великог Ципа.
О интензивномживоту ових насеља сведоче и остаци старих гроб
ља. У селу Горња Борина, на локалитету Богумилски камен, постоје
четири надгробна споменика од којих један има рељефне украсе у
виду розете, сpпа и руке са мачем. На локалитету Милутиновац налази
се дванаест надгробних споменика, једна у облику положене плоче и
једанаест у облику стуба. Пест стубова има украсе (мотив крста, кр
ста у кругу, штапа, назубљене траке и повијене лозице). Некропола од
25 надгробних споменика налази се у истом селу на локалитету Рим
ско гробље. У селу Доњој Борини, на потесу Лепеница, у задружном
воћњаку при улазу у село сачувало се неколико положених и усправ
них надгробних плоча. Старо гробље је постојало и на месту основне
школе. Отудауправо потичу надгробни споменици који се сада налазе
на Калемегдану. Поред пута за Горњу Борину, на локалитету Мрамор
њача, постојало је гробље са већим 3,5: споменика које је власник
њиве уништио да би могао обрађивати земљу.“
* A. Handžić, Najraniji turski izvori o rudnicima i trgovima u Bosni, Pri
ilozi, Institut za istoriju, god. XII, br. 10/2, Sarajevo 1974, 155–62; исти, Киатici и
Bosni u “E polovini XV. stoljeća, Prilozi za orijentalnu filologiju XXVI, Sara
jevo 1978, 7-42; М. Васић, Кнежине и кнезови тимарлије } Jворничком санџаку
у ХVI вијеку, Годишњак Историског друштва Босне и Херцеговине X (1949
1959), * О месту1959,
Сaрajeвo 247–78.
налаза ових споменика постоје различита обавештења у лите
E“: ћM. Б. Милићевић наводи да потичу из села Брасине, а тако их је објавио
и Стојановић, (М. Б. Милићевић, Кнежевина Србија, 526, нап. 1; Јb. Стојано
вић, Стари “E: записи и натписи III, 4727–31, стр. 1-2). Детаљне описе оба
села дао је Љ. Павловић у монографији о соколској нахији (Љ. Павловић, Со

52
 нАдгровни нiАтписи из подрињА

И у селу Радаљ сачувана су стара гробља. На локалитету Селиш

те, на једном ниском тумулу, постоји старо гробље са мањим бројем
усправних и положених плоча. Још два гробља налазе се узводно уз
реку Радаљ, док је треће испод узвишења Шаиновац на саставу Вели
ког и Малог Радаља“. Назив овога узвишења подсећа на име сина
кнеза Драгаша, Шаина, који се помиње у овоме крају почетком XVI
века.“ Сва ова стара гробља називају се римским гробљима. Из села
Радаљ потиче надгробни споменик Богуша који је 1970. г. пренет у
Београд, а данас се налази код деспотове капије на Калемегдану. Та
чан првобитни положај и место споменика сазнаје се из описа села Ра
даља, који је 1903. године доставио Јовану Цвијићу радаљски учитељ
Н. Ненадовић. Слика коју он даје разликује се од данашњег стања.
Помиње стара гробља, омања и раштркана. Нарочито је значајан по
датак да се и у његово време људи често сахрањују на своме имању.
Богушев споменик налазио се између реке Радаља и школске зграде.
То је данас локалитет Римско гробље на Пећини, где се сачувало не
колико великих надгробних каменова на ушћу потока Мољатовац у
дрину?“ Н. Ненадовић је доставио и скицу надгробног споменика Бо
гуша са читањем текста натписа. Натпис је прочитао тачно, изузев да
тума, јер је почетак текста. „А се” протумачио као бројеве и добио
подину 1205?“

њен и већи број споменика у селу Радаљу. На горњој површини посто

ји природно удубљење, односно неправилност у формирању камена.
Бочне стране су стесане ка дну, тако да су димензије споменика: ду

колска нахија, Српски етнографски зборник ХLVI, Бeoгрaд 1930, 51—53. Насе
ља и порекло становништва 26. Његови подаци показују да се атари села до
дирују. То исељењу Турака 1820. г. куповином и поделом муслиманског села
Батара, Брасипа и Доња Борина су се прошириле до Дрине, али тако да је школа
и судница званично припадала Брасини, а црква преко пута реке била је у
Д. Борини, нако је, у ствари, све у Д. Борини. Отуда и нејасноће у вези са местом
налаза најпробних споменика. Изгледа да је једино надгробни споменик који се
налазио у позничкој читаоници, а данас је изгубљен или уништен, потицао из
села Брасине (М. Валтровић, Разне вести, Старинар II, Бeoгрaд 1885, 67-8). О
старим гробљима и надгробним споменицима у г. и Д. Борини: Љ. Клерић - Л.
докић, б старом гробљу у Подрињу, ГСУд. I j, 22–25; M. Vasiljević, Arheološka
tirati gitarija Potrinji, AP 18, 163-6; š. Bešlagić, Stećci. Kataloško-topografski
pregled, "

18. M. Vasiljević, Arheološka rekognosciranja Podrinja, АР 18, 165—6.

19. М. Васић, Кнежине и кнезови тимаранје у Зворничком санџаку у ХVI
вијеку, Годишњак Историског друштва БиХ. Х, 1959,262.
zo M. Vasiljević, Arheološka rekognosciranja Podrinja, АР -18, 165.
21. В. Николић-Стојанчевић, Рађевина и Јадар у необјављеним рукописи
ма Цвијићевих сарадника, Српски етнографски зборник LXXXVIII, Одељење
друштвених наука, насеља и порекло становништва 41, Београд 1975, 139—62.
53
горданА томовић

жина 170 cm, ширина горе 37 сm, а доле 10 cm, док је дебљина горе
40 сm, а доле 20 cm. У врху споменика урезан је симбол крста посеб
ног типа, тзв. анкх, који се иначе у различитим композицијама, или
као једини украс, среће на стећцима око Коњица и Стоца.“ Испод
представе крста натпис тече у 11 редова који, због сужења камена пре
ма дну, имају све мање речи и слова. (Сл. 2a, б) Почиње симболичном
инвокацијом у облику крста и гласи:

it ce дежн
Isогšш
њ, на сво
не земни
и на пл{ем)
tнито
н а ст

ави си
н. него
књ. Мил
Iњb,

Почетна формулација текста са „Сележи” среће се у епитафима

есетих година XIV века и на територији Србије и на подруч
и Херцеговине (надгробни натпис Ратославе, супруге жупана
из Бање из времена између 1366—1371. г., надгробни споме
ник кнеза Владислава Николића код Неума између 1363—1380. г.)“
Премда је то често формула у натписима босанским и херцеговачким,
на подручју Србије појављује се у надгробним натписима личности
које се нису замонашиле (надгробни натпис Стефана, сина ћесара Уг
љеше из Љубостиње, око 1400. г.).“ Почетком XV века у области дале
ко од Подриња оваква формулација среће се у надгробним натписима
са Смедеревског града на споменицима који се сви поуздано могу дато
вати пре 1430. г.“ Почетак текста са „Се лежи” у ствари је скраћена
форма вербалне инвокације која се среће на споменицима у Босни и
Херцеговини од друге половине XIV века и која гласи: „Ва име оца и
сина и светога духа, а се лежи . . .” Крајем XIV века и у ХV веку оваква
инвокација замењује се симболичном у облику крста.

22 M. Wenzel, Ukrasni motivi na stećcima, Sarajevo 196. 85; N. Miletić, Stećci,

60. Овај симбол, египатски хијероглиф који означава живот,
ским надгробним споменицима.
23. Г. Томовић, Морфологија ћириличких натписа на Балкану, Београд 1974,
74—5, бр. 59 и 60.
* Исто, 93–4, бр. 86.
„ “ Натписи су узидани као сполије у зидове смедеревске тврђаве. Нису
објављени.
54
 НАДГРОБНИ НАТписи из подPињA

Облици слова Богушевог натписа резани су танко и чисто, иако

су неуједначене величине. Слово Ж. са водоравном цртицом уместо
горњих кракова појављује се у ћириличким натписима у првој поло
вини XIV века, али се чешће јавља крајем XIV века и почетком XV.
После овог периода не среће се у датованим натписима. Развученост
текста и неуједначеност величине слова, слово У са високим горњим
крацима и ниско слово III и Тодређују натпис у почетак XV века.“
Богуш је сахрањен на својој племенитој земљи, што значи да му
је баштина била у самоме селу Радаљу, негде између реке и школе,
где се 1903. године споменик налазио. Помињање племените земље, ба
штине, често је у надгробним натписима. Али, није изгубило прави
смисао. О томе говори занимљиви епитаф војводе Радивоја Опрашића,
који се сада може тачније одредити у период после 1476. г.
У натпису се каже да је војвода Радивоје Опрашић био поште
ни витез који је живео славно и часно, али је сахрањен на туђој зем
љи, докму је белет набаштини. Војводин надгробни споменик налазио
се у селу Опрашићима код Рогатице, које је добило име по овој вла
стеоској породици. Исти Радивоје опрашић пописан је, међутим, као
тимар-сахибија у првом сачуваном попису смедеревског санџака (из
1476. г. )у подручју утврђеног града Кушлата, са два села у Кушлату
и 13 села у Гостиљу.“ Иако је и ту био поседник, за војводу Радивоја
Опрашића то је била туђа земља, а само наслеђена земља је била пле
менита баштина.

2.

Надгробни споменик Брена Милатовића, који се данас налази

испред старог барутног магацина на Калемегдану, потиче из села Д.
Борине. Споменик је у облику стуба од тврдог белог кречњака шесто
стране основе која је горе проширена и завршена слеменом. Највећа
висина споменика износи 73 сm, највећа ширина 74 сm, а дебљина је
33 cm. Лева страна шире површине на којој је натпис оштећена је и
део текста је нестао. На супротној странн при врху споменик је укра
шен двоструком рељефном спиралом из које се спушта грозд (Сл. 3a,
б. в). Овај облик споменика и украс од спиралне лозице са гроздом
омиљен је у сребрничком крају.“ Како је натпис данас мање очуван
него пре сто година, текст делимично допуњавамо према читању. Љ.
Ковачевића:“

* Г. Томовић, Морфологија ћириличких натписа на Балкану, 19, 22, 24.

* M. Vego, Zbornik srednjovjekovnih natpisa Bosne i Hercegovine. IV, Sara
}}; p. g- , бр. 226; A. Handžić, Tuzla i njena okolina u XVI vijeku, Sarajevo
* Љ. Клерић – Л. Докић, О старом гробљу у Подрињу, гCуд цI, 22–25,
Т. I, 1, 2, 5; N. Miletić, Stećci, 62.
* Lj. Kovačević, Starine JAZU X, 260.
55
ГОРДАНА ТОМОВИЋ

(а се мfежи вућна ми
(лато)вич и довр
(и жи) а дову (и) 8
(мук)и

Анализа облика слова одређује другу половину XIV века као вре
ме настанка натписа. О томе говори сасвим изузетан облик слова Д, ка
кав се у датованим натписима среће једино у натпису Димитрија Врат
ка из Давидовице на Лиму, који је настао око 1360. г.“ Слово Ж. које
уместо горњих кракова има водоравну цртицу, као и у натпису Богуша.
изгледа даје било уобичајено код клесара у овоме крају, али и овај об
лик слова указује на крај XIV века. Орнамент на споменику од дво
струке str. са гроздом, преузет из касноантичког и ранохришћан
ског наслеђа, не пружа могућности за ближе временско одређивање
споменика, док облик споменика, поред облика слова у натпису, одре
ђује време настанка споменика у крај XIV и почетак XV века.

Надгробни споменик Припка Илића налази се у бившем барут

ном магацину у лагумима исподБеоградске тврђаве. То је масивни ква
дер од тврдог црвенкастог пешчара, димензија 76x50x45 cm, грубо
отесаних страница. Шира страна, са натписом преко целе површине.
боље је обрађена, док је доња страна, на којој је споменик стајао.
остала необрађена (Сл. 4). Натпис почиње симболичном инвокацијом.
у облику крста и гласи:

t а се ленжи
припљко имичн,
Писд. Гл - tИнуЕм

ца - привитљко

Слова су лепо резана у правилним редовима и уједначене вели

чине. Необичан је облик глагола лежати који је употребљен у првом
реду: „леижи", уместо „лежи”. Чини се да је у питању омашка иначе
вештог клесара. Реч синовац издвојена је у тексту тачкама у средини
висине слова испред и иза речи. Облици слова одређују натпис у пе
риод од последњихдеценијаXIV века до почетка XV века. На то време
указује употреба двоструког облика слова А, рачвастог и омчастог,
нарочито угласте форме слова Е, С, и Г, слово Ж. какво се јавља и у

* Г. Томовић, Морфологија ћириличких натписа на Балкану, Т. IX, 53.

56
 НАДГРОБНи нАТписи из подрињА

два претходна натписа, Богушевом и Брена Милатовића, али се слово

T са дужим крацима, слично тзв. троногом Т, не среће у датованим
натписима пре почетка XV века.“
Облик споменика није уобичајен и не може да послужи у вре
менском одређивању споменика.
Име покојника, Припко, често је у овоме крају. Припко Илић
изгледа да није имао синове јер му је надгробни споменик поставио
синовац Прибитко. У крушевском поменику, који је настао у мана
стиру Добруну код Вишеграда, помиње се неки Прибитко као и Прип
чићи.“ Могуће је да се ради о истој породици.

4.

Надгробни споменик Моисава Припковића потиче, као и два

претходна, из истог села, Д. Борине, а данас се налази код деспотове
капије на Калемегдану. Има облик масивног стуба од сивог кречњака
неправилне квадратне основе, који је нешто шири у средини висине,
а са бочних страна је отесан при врху у плитко слеме. Оштећен је
горе и на једној бочној страни. Делимично је укопан у земљу па му је
видљива висина 118 cm, највећа ширина 56 сm, а дебљина 44 cm. Нат
пис почиње на једној широј страни и тече у десет неправилних редова.
На следећој, бочној страни, при дну испод рељефне представе мача и
рукавице дописане су две речи. Следећа пира површина има рељефно
усправно ребро по средиши, па је текст продужени завршен на послед
њој страни преко целе површине у десет редова (Сл. 5а, б, в, г, д, ђ).
Текст гласи:

a te MЕКН Мон- Али смукт

tивн, припков- њ. 8морила
нчка на свои Ве- жалš ме до8жино
лили на плем- a ti Ilot"таRH

н(ни)тон 8 ко до- в#л kпк дра

ка вћха конк- гŠтинк, на
колин и линлм Б- (sloатik tkot
рати и госпо- (м), а се писа
динs. новакš по- (пјетљко цš
-kфоше не како ка

Akт
tков

* Општим изгледом и облицима слова натпис се најближе може везати за

надгробни натпис Вигња Милошевића из 1404. Г. Томовић, морфологија ћири
личких натписа на Балкану, стр. 95, Т. ХVI, 88.
* С. Новаковић, Српске поменици ХV-XVIII века, Гласник Српског уче
ног друштва ХLII, Бeoгрaд 1875, 91, 143.

57
rОРДАНА ТОМОВИЋ

Натпис је клесан невешто, слова су неуједначена и искривљени

редови. Облици слова указују на другу половину ХV века. Пре свега,
то је слово Ж изведено од три укрштене црте, које се јавља од краја
ХIV века кроз цео ХV век, затим слово К са размаком између кра
кова, какво се среће у последњим деценијама ХV века, ниско и широ
ко слово М, слово Д широко при врху и изведено из пет потеза.“
Облик мача који је представљен на споменику са ужим сечивом,
овалном јабуком и равном накрсницом, преовлађује у ХV веку“ о
другој половини XV века говорио би и облик споменика.
Овај натпис је и садржајем најзанимљивији. И као што пред
става мача и рукавице одражава властеоско порекло покојника, тако
и његов надгробни натпис говори о племенитом роду и витешком жи
воту у дружини некога господина Новака. Вероватно је умро млад
јер му надгробни споменик поставља брат Драгутин. Није лако уста
новити ко је био господин Новак који је примио Моисава као своје
дете. Помишљамо на Новака Куманичића који се као деспотов двора
нин помиње у Руднику 1422. године.“ Повезаност овога дела Подриња
са рудничким крајем постојала је од времена краља Драгутина. Ову
област држао је у својој власти жупан Никола Алтомановић, госпо
дар Рудника. У селу Селанцу, јутоисточно од Зворника где је, судећи
по остацима старих рударскихрадова, било највеће рудиште сребронос
ног олова у Подрињу, пронађен је сребрни новац жупана Николе,
кован у другој половини XIV века.“ треба тражити, у непосредној
околини рударских места Липника и Црнче и царине Растислалића,
око којих су се спорили Дубровчани. Међу сведоцима помиње се Бра
јан Ненадић, који се седамдесетих и осамдесетих година XIV века јав
ља као закупник рудника Црнче?“
* На почетној страни у деветом реду на крају и у наставку у десетом реду
љ. Ковачевић је читао: и вјероше (Starine JAZU X, 260), иако је натпис данас
нешто оштећег, па и мање читљив, тешко да би се могло читати другачије него
што предлажемо. Изгледа да се ради о некој локалној варијанти аориста гла
гола прејенти, јер је и иначе језик у натпису говорни, а не књижевни. Смисао
је сасвим јасан: Моисав је био примљен или прихваћен као рођено дете од
стране господина Новака и његове дружине. За облихе слова видети: Г. Томовић,
Морфологија ћириличких натписа на Балкану, 19. Т. XXIII, 123.
* Г. Шкриванић, Оружје у средњовековној Србији, Босни и Дубровнику,
Посебна издања Српске академије наука и уметности CCXCIII, Одељење дру
штвених наука, 24, Београд 1957, 49–54, сл. 16. и 18.
* К. Јиречек, Историја Срба (превео и допунио Ј. Радонић), књ. II, Београд
1952, 387–8.
* Р. Марић, Динар Николе Алтомановића с натписом писаним латиницом,
Старинар, н. c. V-VI (1954–1955), Бeoгрaд 1956, 353—4.
* На основу сачуваних докумената из дубровачког архива може се до
брим делом осветлити каријера овога предузимљивог дубровачког трговца. Го
дине 1361. појављује се као очевидац када је Џиве Јунија Ђорђића напао Оберка
Пањуровића и Ђорђа, нећака Марина Баранина, и отео им царине Растислалића
које су држали (М. Динић, Растислалићи, Зборник радова Византолошког инсти
тута II, Бeoгрaд 1953, 139–44). Нешто касније, 1367. г. помиње се у Црнчи, на тери
горији жупана Николе. Тада је гоњен због невраћеног дуга који је уместо њега
жу Николи исплатио Милун Богданић (Ј. Тадић, Писма и упутства Дубро
вачке Републике I, Бeoгрaд 1935, 166). Пословао је и заједно са братом Брајком.
Жупан Никола Алтомановић известио је 11. новембра 1369. г. дубровачку владу
58
 НАДГРОБНИ ПАТписи из ПодрињМ

5.

Надгробни споменик Обрада Стогина Брајића био је обликом

сличан надгробном споменику Припка Илића. И он потиче из Д. Бо
рине. Начињен је од тврдог црвенкастог пешчара који је накнадним
сеобама оштећен и преполовљен, такода је сачувана само горња поло
вина споменика и изгубљен је један део натписа (Сл. 6). Према стари
јем читању натпис гласи:“
да су Дубровчани Ненадићи у свему измирили своје обавезе према њему и по
тврђује им право да слободно тргују по његовој земљи (М. Пуцић, Споменици
србљски II, Биоград 1862, 24, бр. 30). Као и друге породице дубровачких трговаца
у Подрињу, разгранати послови у рударењу и трговини везивали су Ненадиће
са Прибојевићима Округлим, Богданом и Богавцем, ковачима, који су највише
пословали у Сребрници, где су имали и кућу. Богдана Прибојевића Округлог
оштетио је Брајан Ненадић 1367. или 1368. г., јер га је Богдан тужио 1372. г. због
једног товара сребра који је Брајан имао да однесе у Дубровник из Сребрнице.
Није се боље понео ни према Богдановом брату, Богавцу. Овај предузимљиви
трговац, који 1371. г. продаје тканине кнезу Лазару, купио је 1375. г. део од 10
рударских јама од неких Немаца у E“: Црнчи. Кад је почео да ради и
нашао добру руду, појавио се Брајан Ненадић и отерао га са тога места (М. Ди
нић, За историју рударства у средњевековној Србији и Босни I, 49-50; исто, књ.
II, Бeoгрaд 1962, 6, 11; Ј. Тадић, Писма и упутства Дубровачке Републике 1, 316).
Нису само спорови везивали Ненадиће и Прибојевиће, догађало се и да засту
пају једни друге. Тако Брајко Ненадић заступа Богдана Прибојевића у Сребр
нији 1378. г. бба брата прибојевићи срећу се у Сребрници и касније, све до
1383. г. (Ј. Тадић, Писма и упутства Дубровачке Републике I, 332, 339-40, 447—8;
м. динић, за историју рударства у средњевековној Србији и Босни I, 54). Брајан
Ненадић је окончао своју успешну трговачку каријеру окренувши се, изгледа,
поморској трговини и дипцоматској служби, погинуо је погођен веретоном као
заповедник („пароне") једног д ачког бригантина у луци Трани 1380. г. (J.
Gelcich, Monumenta Ragusina IV, Zagrabiac 1896, 158—9, 195, 246, 248; Ј. Тадић,
Писма и упутства Дубровачке Републике I, 425). Занимљиви животни пут овога
дубровачког трговца показује да је пословао сам и са братом у Подрињу, на под
ручју под влашћу жупана Николе Алтомановића, око Сребрнице, а још више
у тргу и руднику Црнчи. И синови Брајана Ненадића изгледа да су наследили
неке обавезе према жупану Николи, јер се они, међу осталима, позивају када
се, у име жупана Николе, за његову оставу обраћају Дубровчанима кнегиња
Милица и кнез Стефан 1395. г. (М. Пунић, Споменици србљски, Биоград 1858, 3,
бр. 4). Једини савремени податак о Растислалићима, који се због спора око њи
хових царина сачувао у дубровачком архиву, указује на подручје где је делао и
Брајан Ненадић, а то је Подриње, око Сребрнице и Црнче. Ту треба тражити и
царине Растислалића, иако је у науци већ дуже време прихваћено да су биле у
Браничеву, па се и поседи Растислалића смештају у тај крај. Североисточно од
Црнче и данас постоји село Царина. Један прелаз са царином био је код Бра
тунца североисточно од Сребрнице (1381. г. – „prope Cerga piregio de Bratang",
М. Динић, За историју рударства у средњевековној Србији и Босни I, 38). Ра
стислалиће помиње Орбини у сукобу са Вуковићима који су имали поседе око
Рогатице. Поред помена царине, ово је још један разлог да се Растислалићи
траже у средњем Подрињу.
38. Lj. Kovačević, Starine JAZU X, 260.
59
 погданА томовић

a tЕ лежн
wБрада
стогинla)
(вранч,
плелини Ти
плананина)

Димензије очуваног дела споменика износе 48x19x40 cm. Обли

ци слова у натпису – са карактеристичним обликом слова Ж. (са во
доравном цртицом горе уместо горњих кракова), затим ниско и широ
ко омега и облик слова Д – указују на време настанка споменика у
првој половини XV века.“ Треба нагласити начин на који је обележе
но порекло Обрада. Он је очигледно дошљак који је био „племенити”
у некој Плани. Могуће је да потиче из рударског места Плане на Ко
паонику“ и да је као рудар отуда дошао у овај крај.
Сви наведени надгробни споменици могу се приближно времен
ски ставити у период од друге половине XIV века до друге половине
ХV века. Изгледа да је најстарији надгробни споменик Брена Милато
вића, који би потицао из друге половине XIV века. Затим би следио
надгробни споменик Богуша, с краја XIV и почетка XV века. Надгроб
пи споменик Припка Илића припадао би истом периоду, али је ближи
ХV веку. Сличан њему, споменик Обрада Стогина Браића потицао би
из прве половине XV века, док је надгробни споменик Моисава Прип
ковића настао у другој половини XV века. Утврђивањем времена на
станка ових споменика, добили смо и више података о историји места
из којихпотичу. Иако нису из истог времена, и изгледом се разликују,
заједнички им је језик којим су писани, са очуваном свежином народ
ног говора. Поред језика натписа, и имена покојника и садржај нат
писа показују да се ради о православним српским становницима ра
зличитог друштвеног положаја у Деспотовини.
Гордана. ТОМОВИЋ

* г. Томовић, Морфологија ћириличких натписа на Балкану, Т. ХVI, 88.

92, 93; т. хviii, 98.
* M. Динић, Југозападна Србија у средњем веку, Српске земље у средњем
веку, Бeoгрaд 1978, 82.
б0
 mnrmmm нмписи из non?…

Ré s u m é
INSCRIPTIONS FUNERAIRES DE PODRINJE

Dans les fonds du Musée National de Belgrade, on trouve cinq mo

numents funéraires qui proviennent des villages de Donja Bonina et
Radalj, pres de Zvornik, et qui ont été transportés à Belgrade, depuis
plus d'un siècle. Ils se trouvent au Kalémegdan. Ces pierres tombalcs
sont de formes différentes et ont des inscriptions gravées. Les villages
d‘où ils proviennent sont connus par les sources de Dubrovnik. D’après
les formes de ces monuments et l'aspect général des inscriptions aussi
bien que par la forme des lettres, cas monuments funéraires peuvent
être à peu près déterminés comme appartenant à la période de la seconde
moitié du XIVe siècle jusqu'à la seconde moitié du XVe siècle. Il paraît que
la plus ancienne pierre tombale est celle de Bren Milatović. dc la seconde
moitié du XIV‘ siècle. Après quoi suivrait le monument funéraire de Bo
guš de la fin du X1V° et début du XVe siècle. De la même période date
rait aussi le monument de Pripko Ilić, mais il est plus près du XV“ siècle.
Le monument funéraire de Obrad Stogin Braié proviendrait de la premiè
re moitié du XV° siècle, pendant que la pierre tombale dc Moisav Pripko
vić procède de la seconde moitié du XVc siècle. Bien qu'ils se différencient
par leur apparence et qu’ils proviennent de périodes différentes, ces mo
numents ont des lettres gravées dans la même langue, le cvrillique avec
la fraîcheur de la langue populaire qui _ · v' l IS dc la
langue, les noms des défunts montrent qu’l ·
doxc serbe appartenant à des classes 5

61

J'
ГОРДАНА ТОМОВИЋ

----границАндхију, -
S negnarosaiихув,
k: c:REE Le:Ersa

Сл. 1. Околина села Г. и Д. Борине и Радаља (са секције Зворник, издање

гијA 1950, размере 1 : 100 000)

62
 %:
((AG/RH
'1"Borča;
ЬМИСБО
K-gQMA

Сч. 2 a, n _ пыгрибьш mux/MMX Богуша

Сл. 3 д. &, в — мир–ош шамаьпгк Брака Машин–им
МКБ/ХЕ НДХ H
прнпьконАНтЬ
ПНСЧГ'Д'СПНОВЬ
ЧБПРНБНШЬКО
2 -.

|
|
a
I
КАРТА БАЛКАНСКОГ ПОЛУОСТРВА ИЗ ПРВЕ ПОЛОВИНЕ XV ВЕКА

У Националној библиотеци у Паризу чува се Codex Latinus 7239

у коме се на странама 113v и 114г налази карта која обухвата велики
део Балканског полуострва.“
Дело је откривено крајем XVIII века“, а карта је објављена први
пут 1862. године.“ О карти су у новије време писали Ф. Бабингер, Ф.
Банфи, В. Бешевлиев, П. Коледаров, сви добри познаваоци старих ка
рата и историје Балкана у средњем веку.“ Ипак, до данас карта није
добила коначно датирање, јер је сваки од наведених аутора датирао
карту најчешће само на основу једног податка, који му се учинио нај
битнији, занемарујући остале податке које пружа сама карта. Део
територије наше земље, приказан на овој карти, није узиман у обзир
при њеном датирању ни код једног од наведених научника, а пружа,
као што ће се касније видети, неколико веома важних података.
Карта је код нас, али само делимично, обрађена у публикацији
Monumenta cartographica Jugoslaviae II, а у неколико публикација ко
ришћена је само као илустративни материјал.“ Ова карта је документ
1. У наведеном манускрипту од 110. стране започиње дело „Traktatus Pauli
Sanctini Ducensis de re militari et ritachinis bellicis" у коме се налази ова карта
на већ поменутим странама, тачније, убачена у текст овог трактата.
- Дело је открио J. B. Venturi и објавио у делу Еssai sur les ouvrages phy
sico-mathematiques de Leonard de Vinci, Paris 1797. Исцрпну библиографију даје
F. Banfi y чланку Тwo Iralian maps of the Balkan Peninsula, Imago mundi XI,
Amsterdam
3 је 1967
1954, Е. Г.17.Jomard, Les Monuments de la Géographie,
објавио стр.
први(рецринт)
Paris 1862: - другог светског рата карта је у неколико махова објављена са
веома кратким коментаром или без њега.
* F. Babinger, An Italian Map of the Balkans, presumably owned by Mehmed
11, the Conqueror (1452–53), Imago mundi VIII, Amsterdam 1951, 1967 (репринт)
стр. 8-15; F. Banfi, Two Italian maps..., 17–24, V. Beševliev, Eine Militirkarte
der Balkanhathinsel aus den 1etzen Jahren des 14. Jarhunderts, Балканско езико
знание VII. 2, Софија 1963, 39-48; П. Коледаров, Второта бљлгарска доржава в
страните карти от XIII—XIV век, Векове 4, Софии, 1973, 22–26.
* Monamenta cartographica Jugoslaviae II, Бeoгрaд 1979, у трећем поглављу:
М. Николић, Ренесанса Птолемејеве Географије, стр. 81–83.
* Б. Андрејевић, Да ли i: Турци освојили }ј: 1376. г., Нишки зборник
бр. 1, Ниш 1973, стр. 52-61; Бајаковић Хаџи Пешић Марија, Средњовековном
Београду у походе, Музеј града Београда, Београд 1977; деспот Стефан дај:
вић, Књижевни радови, приредио Б. Трифуновић, издање СКЗ, Београд 1979;
Историја српског народа II, Бeoгрaд 1982, стр. 245.
63
милицА НИКОЛИЋ

који је веома занимљив не само за историју картографије већ и за

историју Балкана па чак и Средње Европе у првој половини XV века.
Величина карте је око 37x32 сm. Она обухвата на северу јужни
део данашње Румуније, на истоку обалу Балканског полуострва од
ушћа Дунава до Дарданелског мореуза, на југу европску и малоазиј
ску обалу Мраморног мора, Сaрoски залив и острва Имброс и Само
траку у Јегејском мору и на западу источни део наше земље и југоза
падни део Румуније, приближно источно од правца Серез-Скопље
—Београд до румунског града Оредеа Маре. Карта је рађена без ма
тематичке подлоге и размере са веома великим деформацијама. На
северном делу карте је нарочито истакнут ток Дунава од Београда до
ушћа, а на јужном делу деформисане обале Мраморног мора, Босфор
ског и Дарданелског мореуза и Сaрoског залива.
На карти су уписани називи области, односно држава, али не
свих које су на њој приказане. На горњој ивици карте два пута је
исписано име Трансилваније или Ердеља и то као: trasiuomа и transiua
па. Готово на истој висини, три пута је записан назив Влашке, једном
се јавља облик wallahia и два пута уlachia. Северно од града Турн Се
верина је написано: „principio della valachia”, што је географски са
свим тачно. Јужно одДунава, на два места је поменута Бугарска и то
северно од Сереза и северно од Пловдива, оба пута као bulgaria. Север
но од Софије, поредједног града је испис bugarj који се пре односи на
територију него на град. Уцртани град је беззаставе и највероватније
да је то Ниш. Сличан је случај са исписом rossia“ поред једног града
јужно од Београда. Тај назив пре треба везати за територију Рашке
него за средњовековни град Рас.“
Начин приказивања рељефа је доста необичан. Планине су рађе
не у перспективи на цео терен приказан на карти делује веома плас
гично. На северном делу карте често је уцртано дрвеће различитог об
лика на планинама и у речним долинама, док је на јужном уцртано
само на планинама. Уцртана вегетација није само украс на карти већ
је аутор желео на тај начин да нагласи где се све простиру шумовити
предели. Понегде је рељеф и описно дат. На северном делу карте, а за
падно од делте Дунава, исписано је „monti picholi versso et danubio
chesse desparte in molte vie" и односи се на планине Молдавијепреко
7. „Почетак Влашке".
* Назив Rassia или Rascia је опште познати назив у средњем веку за те
риторију српске државе у страним писаним изворима и на географским карта
кла. У домаћим изворима употребљава се назив Рашка или рашка земља. М. Ди
нић, О називима српске средњовековне државе – Склавонија, Србија, Рашка, При
лози за књижевност, језик, историју и фолклор 32, Београд 1986, стр. 26—34 или
исти чланак у књизи М. Динића под насловом Српске земље у средњем веку,
Београд, 1978, стр. 33—43. В. Бешевлиев у свом чланку Еine Militärkarte... на
стр. 41 назив rossia убицира као град Ниш, јер сматра да је исписивач карте
направио грешку и да је место вулгарно-латинског назива Nossia зaписao rossia.
3. Према досадашњим археолошким истраживањима, тврђава Рас је у ХV
веку била у рушевинама. Град је уништен средином XIII века и више није об
нављан. p.“ Pribaković и М. Popović, Arheološka istraživanja grada Rasa, Vesnik
rojnog muzeja br. 18, Beograd 1972, стр. 27–60.
19 „мале планине према Дунаву које се деле у више праваца".

64
|ј
 **азава ана,

8343 48: v
ºекавансезеа,

rarnost.) a.

sтелих се смолом дахо

(жеasesoj razysz;

о (кауцевиц,

о (мику

,,..., 9какакем
(ново деса).

sсмоду.
« o čoza,

„ЛАТЛАТАДА
о г-на - ra -3.44,4
t } Алм...„лим Ам. ма

+ &Arx.45,4 cм Ада холу

( змахмом си гаи. Аугс“долw

t, Acza,a sa sжлмом
-- o r- - - -oo ri- _- ко

Скица територије приказане на војној карти из 1444. године

 кАРТА БАЛКАНСКОГ ПОЛУОСТРВА ИЗ ПРВЕ ПОЛОВИНЕ XV ВЕКА.

којих се долази до ушћа Дунава. Белешка на реци Марици односи се

на терен између Пловдива и Једрена „il se dixe che e da micholi per fin
in adrenopoli perfin a chonstantinopoli no ....... alchun montisal alchuni
то(n)texelli picholi che se pиоl apetar per via piana”.“ Те мале планине
су североисточни делови Родопа који прелазе према истокуу Трачку
низију. На планинама су нарочито наглашени планински пролази, што
указује на то да је карта могла да има улогу итинерера. Ниједна пла
нина или планински пролаз нема уписано име, али је очигледно да се
на северу од Дунава ради о Трансилванским Алпима, а на југу о Бал
канско-Родопском систему.
На Трансилванским Алпима уцртано је неколико планинских про
лаза који са сезера воде до обала Дунава. Код Варадина је уцртан пут
којим се преко Карансебеша излазило на Дунав код Оршаве. На том
путу је испис: „la via che jeze lo re chon lesserzitto”.“ Затим следи про
лаз који из Трансилваније води долином реке Жиу у Малу Влашку.
На северном делу овог пролаза пише „арreso a questo luogo el re pasera
perfin che pora passar i chari”“. Пролаз долином реке Олте изводио је
на Дунав код Никопоља. Са Јужних Карпата пут је водио преко Бра
шова кроз пролаз код Предеала у низију Велике Влашке. Пролаз који
је водио преко огранака Источних Карпата рачва се у јужном делу у
два правца и изводи у доњи токДунава.“
Јужно од Дунава на овој карти су приказана четири планинска
пролаза. Први пролазје на путу који је од Београда водио на југ до
лином Мораве и Вардара према Скопљу и даље до обала Егејског мора.
Други пролаз је на путу који је од Видина водио кроз кланац Беркови
це за Софију. Јужно од Никопоља приказан је пролаз Пипка на плани
ни Балкан „кроз који је водио пут за Пловдив. Четврти пролаз биоје на
путу који из Добруџе води у Тракију. Онје био познат као приморски
пут који из Цариграда преко ушћа Дунава води за Русију.
Сви пролази назначени на овој карти налазили су се на познатим
средњовековним путевима којима се одвијао жив саобраћај и који су,
нарочито у XIV и XV веку, имали велики трговачки и стратегијски
значај.
Речни токови дати су сасвим произвољно, јер не одговарају при
родном току и не дају праву слику величине приказане реке. Реке,
такође, немају уписане називе. По белешкама на самим рекама, или
пак градовима кроз које или поред којих протичу, могу ипак да се
идентификују. Речна мрежа дата је само делимично, односно, уцртане
су само оне реке на које ће се наићи приликом планираног похода
који из Угарске води различитим путевима до Цариграда.
Дунав је приказан као огромна река, са већим бројем рукаваца
на ушћу. Од Београда до Црног мора ток Дунава има углавном пра
вац запад—исток. На самом Дунаву исписана је ова белешка: „Qui
н „прича се да од Никопоља до Андријанопоља и чак до Константинопо
ЈБа планина, али дуж равног пута су мала брда, ако се тако могу
НСма, . . . . .
назвати".
12 „ово је пут којим је краљ пролазио са својом војском”.
* „близу овога места проћи ће краљ ако могу да прођу кола”.
* види нап. 10.
85
милицА николин

dentro per lo danubio bon piere le qual son chiamade le porte de fero et
alchuni non pol pasar per to dito litogo senza peota“. Белешка се одно
си на Ђердапску клисуру и Гвоздена врата и исписана је приближно
на том делу тока Дунава. Гвоздена врата, која се налазе у источном
делу клисуре,била су до недавно најопасније место на Дунаву.
Као леве притоке Дунава уцртане су само две реке. На првој је
обележен мост и уз њега испис „ponte Dacicho”, а у близини њене леве
обале је тврђава Ропssiona (данас град Крајова). То је свакако река
Жиу. После ове следи друга притока Дунава, која је сигурно река
Олта. Поред ње је записано „Fiume chiamato holta intro qual sapari . . . .
le nave per pasar 1 eserzito“, па нема никакве сумње у њену иденти
фикацију. __

На доњој половини карте уцртане су три реке. Река Марица од

свог извора до ушћа у Егејско море приказана је са веома деформиса
ним током. На њој је код Пловдива уцртан велики мост. Затим су да
ти токови двеју мањих река које се уливају у Мраморно море. Због
великих деформација на овом делу карте веома је тешко извршити
њихову идентификацију. То су највероватније река Ергене, лева при
тока Марице, и њена притока Визадере.“
Обала Црног мора дата је сасвим шематски. Обале Мраморног
мора и Босфорског мореуза приказане су са огромним деформацијама
и са доста детаља. Највише детаља дато је за Дарданелски мореуз,
где су уцртана бројна утврђења на јужној обали Галипољског полуос
трва и северозападној обали Мале Азије.То је сасвим разумљиво, јер
је било неопходно детаљно познавање Дарданелског мореуза и њего
ве најближе околине да би се номорским путем са запада пришло Ца
риграду. У Мраморном мору уцртана су и три острва: роanere. (Прин
чевска острва), marmora (Мармара) и cholomomo (Коломно). На карти
је дат и североисточни део Егејског мора, тачније Сароски залив обе
лежен као сholfo de cardia. У Егејском мору уцртана су и два острва:
san madra isola (CaMoтрака) и епbro (Имброс).
Градови су убележени у облику вињета које у већини случајева
истичу и неку од специфичности приказаног града. Аутор тих вињета
морао је да располаже веома добрим подацима за поједине градове,
илије пак неке и сам видео. Известанброј градова нема исписано име,
а због огромних деформација на карти њихова идентификација је
веома тешка и често несигурна. Истакнута застава налази се на ве
градова. На заставама је уцртан крст, полумесец или, пак, немају ни
IКакав знак.

15. „Овде је много стена у дунаву које се зову Гвоздена врата и нико не
може проћи кроз ово место без водича”.
* „Река, звана Холта, на којој ће се усидрити бродови који треба да пре
toанџе војскw ".
** Још од антике па све до XIX века провлачила се треника на географским
картама, јер су реке Ергене и Визадере приказиване као утоке Мраморног мора.
Leievel, čeographie di moyen age, róм 3, Bruxelles 1852, 141, V. Beševliev, Eine
AMilitärkarte, стр. 41; V. Beševliev, Ortographie und Hydrographie Bulgariens in
einigen alten Landkarten aus dem 16. ипа 17. Jh., Studia Balcanica, Recherches de
geographie historique, Sofia 1970, 149—179.
66
 КАРТА БАЛКАнског полуостFВА ИЗ ПРВЕ ПОЛОВИНЕ XV ВЕКА

Северно од Дунава обележено је 12 градова и сви се налазе на

територији данашње Румуније. Имена градова су често веома лоше
записана, а неке, некад чак и веома велике, тврђаве на овој карти су
без имена. Идући са запада на исток уписана су имена ових градова:
Varadulum, Bolasabon, Ossonaz, Schurino, Ponssiona, Zorio, Monchastro.
Varadulum је град Велики Варадин, данас град Орадеа Маре у
Ердељу“. Град је представљен као велика тврђава, са заставом на ко
јој је крст. И данас у овом граду постоје остаци средњевековне твр
ћаве из ХV века. У то време Велики Варадин је био политичко и цркве
но средиштеТрансилваније.
Поред града је испис „In questo luogo el signor revene in s(ette)m
bre con la mazor parte de christiani“ а он указује на политичку ситуа
цију четврте и пете деценије XV века у Угарској. Тада се у овим кра
јевима окупљала војска западних земаља и заједно са угарским кра
љем и његовом војском кретала у окршаје против турске војске. Циљ
крсташа био је да се спречи упадање Турака у Средњу Европу и њи
хово коначно протеривање са Балканског полуострва.
Bolasabon је вероватно данашњи Карансебеш који се налази на
важној комуникацији који још од античких времена до данас, спаја
северозападни део Румуније са Дунавом.
Ossonaz је данашњи град Оршава. Приказана је као тврђава на
самој обали Дунава и нема никакву заставу. Данашњи и средњове
ковни град је поникао на античким темељима града I)ierne иа дунав
ском лимесу. У средњем веку то је био један од значајних стратегиј
ских градова на Дунава. Ту се прелазио Дунав и од тог прелаза води
ли су путеви на југ и исток Балкана.
Schurino је данас град Турн Северин. Изграђен је на местудачког
насеља Дробета. На томе месту Римљани су саградили каструм око
кога се касније развио град и колонија Дробета. Ту је био подигнут
мост 102. г. преко Дунава и остаци стубова су откривени и на једној и
на другој обали реке. Ту се налазила и велика средњевековна тврђава
чији су делови очувани до данас. Град је без заставе, а то може да
значи да је већ био у вазалном односу према Турској и да приказује
период када су учестали упади Турака у Влашку.

* Варадулум в. Бешевљиев (Eine Militarkarte, стр. 46 нап. 3) убицира као

петроварадин: убикација је неприхватљива, јер се Петроварали налази на де
сној обали дунава у Срему, а град обележен на карти налази се у Ердељу. Ф.
Банфи (тwo italian maps crp. 18) vara dulum убицира као Темишвар, везујући
ту убикацију са боравком п Сантинија w том граду, који је као архитекта ра
дио на обнови темишварског утврђења у периоду пред 1443. годину, а њему
приписује и израду ове карте. У Ердељу налази се град Варадин или Велики
Варадин. У изворима и литератури овај трад се помиње и у вези са кретањем
угарског краља Владислава током 1444. године. Поред тога, познато је да је
великоварадски бискуп Јован био веома активан у припремама за ратне акци
је хришћана 1444. г, па је и у бици на Варни држао десно крило хришћанске
војске. Ј. Радонић, Западна Европа и балкански народи према Турцима у првој
половини XV века, Нови Сад 1905, стр. 204, 206, 213–214, 228.
* „У ово место господин краљ је дошао у септембру са великим одредом
хришћана".
67
милицАниколић

Ponssionaје градна левој обали реке Жиу и на тврђави је заста

ва са крстом. То је, вероватно, лоше записано античко име данашњег
града Крајове, који је на Појтингеровој табли записан као Пелендова.
У ХV веку овај град постаје средиште олтенске области.
Zorio luogo descito је данашњи град Ђурђу на самој обали Дуна
ва. Тврђава има заставу са крстом. Уз име града је и кратка белешка
да је „место напуштено”. I
У делти Дунава је тврђава Моnchas беззаставе. Према поло
жају, могао би то да буде данашњи градић Стара Килија.“
Пет тврђава северно од Дунава, од којих су неке уцртане са до
ста карактеристичних детаља, немају уписано име. Због великих де
формација на карти и недостатка детаљнијихподатака и планова сред
њевековних градова на територији данашње Румуније, убикација тих
утврђења не може прецизно да се изврши.
Јужно од Дунава на територији наше земље уцртано је седам
утврђених градова, од којих два немају записано име. На десној обали
Дунава налазе се три утврђена града: belgrado, smedrico и cholombazo.
Belgrado је средњевековно београдско нiti на ушћу Саве у
Дунав. Београд је представљен као велика тврђава са пет кула и са
заставом на којој је крст. Почетком ХV века то је утврђени град и
престоница српске државе. Од 1427. године, према ранијем уговору
склопљеном у Тати, град је у рукама Мађара. Он од тада представља
грудобран за одбрану Средње Европе, утврђење које треба да спречи
надирање Турака на север.“
Упоређујући планове основе средњовековног Београда са виње
том на карти, открива се сличност основе која има неправилан облик
са карактеристичним спојем Западног подграђа и Горњег града и при
пада првој половини XV века.“ До 1427. године град је утврђивао дес
пот Стефан Лазаревић, а предајом града Мађарима настављена је
његова градња као једног од изузетно значајних најјужнијих угар
ских утврђења. Град је одолевао нападима и опсадама све до 1521. го
дине, када пада уруке Турака.
Smedrico је данашње Смедерево. После предаје Београда Мађа
рима деспот Ђурађ Бранковић започиње градњу Смедерева. Утврђење
је зидано између леве обале Језаве, при њеном ушћу, и десне обале
Дунава. Смедеревски Мали град је грађен од 1428. до 1430. године. У
комплексу смедеревског утврђења Мали град је засебна тврђава са
три куле према рову.“
20. Греинка да се замењују градови Килија и Акерман јавља се на картама
3 V века, а исто тако и код путописана. „Дунав се улива, како кажу, у Црно
море код Монкастра. Ја то износим према онима који су тамо били”. Тако опи
сује ушће Дунава Бертрандон де ла Брокијер у своме делу „Путовање преко мо
ра”. Оригиналан текст и превод изапли су под наведеним насловом, Београд
1950, стр. 158, 159.
21. Ј. Калић – Мијушковић, Београд у средњем веку, Београд 1967, 95—127;
Историја Београда, Београд 1974, том I fiti 157—188 (Ј. Калић).
2. Историја Београда, стр. 307–311 (М. Поповић).
* С. Бирковић, Смедерево престоница српске деспотовине, Ослобођење
градова у Србији од Турака 1862-67, Београд 1970, стр. 61-68; А. Дeроко, Сме
деревски град, Старинар Н. С. II, Бrд. 1951, стр. 59—98.
68
МИЛИЦА НИКОЛИЋ

На карти је дата вињета смедеревског Малог града. Приказане

су куле према рову.Упоређивањем са основом, долази се до закључка
да је однос величине кула и њехово растојање, односно дужина зидног
платна, сасвим тачно уцртана.“
Cholombazо су данас средњевековни остаци града Голупца на са
мој обали Дунава, пред улазом у Бердапску клисуру. Град се у изво
рима помиње тек 1335. године и то као посед Угара. Пре 1410. г. он
прелази у српске руке. После смрти деспота Стефана, према угарско
-српском уговору, Голубац је требало предати Мађарима. Међутим,
заповедник града Јеремија предао га је у руке Турцима. Обновом де
спотовине Голубац је враћен деспоту Ђурђу Бранковићу и Срби га
држе до 1458. г. Борбе и настојања Угара, Срба и Турака да држе овај
град и пристаниште на Дунаву најбоље указују на његов стратегијски
значај.
на вињети града Голупца посебно је истакнута позната Пешир
кула.
Југоисточно од Београда насликана је вињета великог утврђења
са заставом на којој је крст. Уз вињету је записано „Grauarex alto e
fortissimo”.” Ова тврђава представља познати средњевековни утврђе
ни рударски град Ново Брдо. Град се први пут помиње у писаним из
ворима 1319. године, а већ 1326. помиње се као трг. Остаци овог сред
њевековног града налазе се на Малој Планини (на 1124 m надморске
висине) северно од Гњилана“ Готово да нема географске карте из ХV
века, на којој је приказана територија Србије, где Ново Брдо није
обележено, а често и посебно наглашено неком белешком, величином
слова или величином вињете града.“
У писаним изворима и код путописаца Ново Брдо се помиње као
изванредно богат град зоб својих познатих рудника гламског сребра.
У периоду од 1350. до 1450. године то је највеће и најчувеније насеље
на Балкану са великом дубровачком колонијом.“
На карти је истакнута величина овог добро утврђеног града и
тачно назначен лепезасти облик његове основе.
На територији данашње Србије уцртане су две мање тврђаве без
имена и заставе. Прва је јужно од Београда и вероватно је то сред
њевековни град Крушевац“. Град је много страдао у ратовима 1427.
* Споменица петстогодишњице града деспота Ђурђа Бранковића 1430–1930,
Београд 1931; И. Здравковић, Средњовековни градови у Србији, Београд 1970, стр.
74—83; Историја српског народа II, Београд 1982, стр. 225.
* С. Бирковић, Голубац у средњем веку, Пожаревац 1968.
* А. Дeроко, Град Голубац, Старинар Н. С. II, Бeoгрaд 1951, стр. 139—149;
Историја сриксог народа II, стр. 73.
27 „на висини и најучвршћенији град”.
28. В. Јовановић, Ново Брдо — град заиста сребрни и златни, Обележја бр.
75, Приштина 1971, стр. 75—111; Историја српског народа II, стр. 101–105.
* Упореди карту 11 Mappamondo di fra Mauro у обради Т. Gasparrini
Laporace, Venezia 1954.
* Историја српског народа II, стр. 268—273; Бертрандон де ла Брокијер,
Путовање преко мора, Београд 1950, стр. 133.
* М. Спремић, Крушевац у XIV и XV веку, Крушевац кроз векове, Кру
шевац 1972, стр. 9–25; Б. Брокијер, путовање, стр. 127.
69
 КАРТА БАЛКАНСКОГ ПОЛУОСТРВА ИЗ ПРВЕ половинЕХV веку.

године и од тада па до обнове деспотовине био у рукама османлија.

Друга тврђава је на путу за Софију и требало би да означава сред
њевековни град Ниш. Град се налазио на једном од најважнијих путе
ва куда су се, у неколико махова, кретале хришћанске војске при
својим продорима у унутрашњост Балкана. У рату 1443. г. војска крс
ташна, састављена одУгара, Пољака, Срба и припадника других народа,
у својој офанзиви у тзв. „Дугој војни”, прошла је кроз Ниш, идући
према Софији и даље на исток“. Међутим, град Ниш је већ 1433. годи
не био у рушевинама.“
Утврђени град Schopia је најјужнија тврђава приказана на на
шем терену.
који је пао у На њему је застава са полумесецом. То је град Скопље
турске о 34

Облик тврђав. азан на карти сасвим одговара

елипсастој основи с м веку.“
PIа карти дуж д а, источно од Голупца, наведена
су следећа утврђе ентин), ahandin (Bидин), azara
(Арчар), nichopoli ( (Рушчук), tistrari (Силистрија),
maluexon (неубиц __ на доњем Дунаву) и baradigo (град
се налазио негде на унава). Уз слику утврђења Baradigo следи
текст: „locho dexerto in del qual abita solamette peschadori”.“ Сви ови
__

градови налазили су се дуж пута, који је изграђен у антици уз дунав

ски лимес. Пут је познат под именом Дунавска цеста и имао је велики
економски и стратешки значај, не само у антици, већ и током целог
средњег века.
Јужно од планинског масива Балкана уцртани су следећи гра
дови: sofia (Coфија), filipopuli (Пловдив), Andrinopoli (Једрене) и bre
chassi (Лиле Бургас). Сви ови градови су најважније раскрснице на
цариградском путу: Софија на месту где су се укрштали пут са севера,
који је полазио од Видина, и са запада, који је долазио од Ниша;
затим Пловдив, на месту где се готово у правој линији стизало са
Дунава од Никопоља кроз Тајанов пролаз на Балкану и Једрене,
одакле је пут долином Марице код Еноса излазио на Егејско море, а
преко Лиле Бургаса изводио на Мраморно море код места Ерегли и
даље до Цариграда.
Испод јужних огранакаЗападних Родопа убележен је град 1еseres
(Серез). Град се налази на важној саобраћајници која према северу
повезује Скопље, а према југу Орфански залив у Егејском мору. На
ушћу реке Марице је град под именом епо (Енос), одакле пут речном
долином води у Једрене.
На обали Црног мора од ушћа Дунава до Босфорског мореуза
уцртане су четири тврђаве, а само код најјужније је уписано име
fanar (Фанар). У близини обале је и већа тврђава chalachar (Калиакра),
* Историја српског народа II, стр. 254—256.
33. Б. Брокијер, Путовање, стр. 127.
за Историја čраског народа II, стр. 51.
* А. Дeроко, Средњовековни град Скопље, Споменик 120, Београд 1971.
|
* „напуштено место настањено само рибарима”.
7()
МИЛИЦА НИКОЛИН.

место где је пут који је полазио од Дунавске цесте код Силистрије

излазио на Приморски пут који је водио дуж црноморске обале.
Градови chostantinopoli (Цариград), pera (Пера) и један без
имена налазе се на европској страни Босфорског мореуза, а на азијској
су утврђењаschotarij (Скутари), larcharia (вероватно Леркари) и dargiro
(неубицирано утврђење).
Од Сароског залива преко Галипољског полуострва и даље на
исток према Цариграду, обалом Мраморног мора на самој обали и у
њеном залеђу, уцртано је 16 } ња. Утврђење sanzorzi је ранији
Јазорен а данас Султаниче, chaycho (Баш Шаркеј), bilbia (Килиа), dar
danelo (Дарданели), grezia (Булаир), garypoli (Галипоље), sanzorzi (није
идентификовано), radosto (Родосто), chiexari (Карикштиран северно
од Родоста), richrea (Eрегли), missimi (Мисинли), solombreа (Силиври),
athron nator (Бујук.Чекмеџе) и још три неименована града.
На малоазијској обали приказано је 12 утврђења и то: santi 40
(није убицирано), затим утврђење уз које није уписано име, dardanelo
(Чанак Кале), а источно од овога града обележен је положај старе
Троје следећим текстом „gua fu troia g(ermin)rado”” paradixо (није
убициран), lapsacho (Лапсаки), spiga: (Бига), artaqui (Артаки или Ердек
како се још назива, на западној обали полуострва Капу даг), draschilо
(није убициран), luparij (није убициран), montaneа (Муданија), chri
stor (Гемлик раније Кио), и један већи град без имена, вероватно град
Измид, раније Никомедија.
На овој карти некад су уцртани велики утврђени градови, а
негде сасвим мале тврђаве“ и има их укупно 71. Анализирајући гра
дове на нашој територији и ближој околини наших данашњих гра
ница,примећује се да извесни градови немају уписано име и вероватно
су ти градови у време израде ове карте већ били у рушевинама и нису
нмали значаја за одбрану околне територије. На градским зидинама
негде се налазе заставе са крстом, или са полумесецом, или без икаквог
знака, док известан број градова нема никакву заставу. Застава са
крстом означава градове у којима се налазихришћанска војна посада,
са полумесецом где је турска војска, а без заставе су градови који су
у вазалном односу према Турској, и то су углавном градови на тери
горији Србије и Влашке.
Када се посматра ова карта, намећу се три основна питања:
зашто је, или боље рећи за које је потребе, ова карта рађена, када је
израђена и ко је карту радио.
Већ из ранијег описа карте намеће се делимично и одговор.
Према обележавању градова северно од Дунава, види се да су Турци
већ дубље продирали на ову територију. Из исписа који су цитирани
јасно је да се мађарски краљ са прикупљеном хришћанском војском
припремао да пређе Дунав и нападне и уништи турске снаге на Бал
кану, Карактеристичан је испис код Никопоља: nota che da michopoli
* „овде су остаци Троје". -
* Описи неких утврђења налазе се у путопису Б. Брокијера „Путовање
преко мора” стр. 87, 98 и даље.
71
 КАРТА БАЛКАНСКОГ полуостPBA IH3 ПРВЕ ПОЛОВИнв. ху вЕкA

per fina al mar sofno) mia 500 taliani e da gl(i) al zarzanelo sofno) mia C
e digl(i) fina al marsono infinite zarzanelo i sole per lo fiume” а нешто
источније: dali zarzanelo fin glison mie cccc e digli al nar son mia ccº
и оба показују да је веома важно нагласити колико је растојање од
Дунава, или тачније од Никопоља или Рушчука, до мора. Утврђења
уцртана на обалама Мраморног мора од Дарданелског до Босфорског
мореуза показују да је било неопходнодобро познавати ове обале како
би се стигло до Цариграда и још даље,до обала Црнога мора. Уцртана
места и белешке на карти показују да је она имала итинерерски карак
тер и то у чисто војне сврхе.
Датирање карте још увек је спорно. У прошлом веку сматрало
се да је карта израђена 1453. г. пред сам пад Цариграда. Неколико
савремених познатих историчара и познавалаца старих карата у
својим расправама дали су различите датуме настанка карте. В. Бешев
лијев је ставља у период између1394. и 1396. г. и то на основу податка
да је застава над Видином са крстом, а, по њему, то значи да је Видин
још у рукама Бугара. П. Колeдaрoв најраније датира карту и то између
1388. и пада Трновског царства 1393. године, само на основу заставе
са полумесецом над Арчаром. Ф. Бабингер сматра да је карта израђена
између 1452. и марта месеца 1453. године јер, за једно неименовано
утврђење, источно од Пере, сматра да је Румели Хисар. Ф. Банфи се
не слаже са датирањем које наводи Бабингер и тврди да је постојала
тврђава источно од Пере и пре Румели Хисара и да је њу Буондел
монти уцртао на својој карти из 1422. године“ Ф. Банфи, у својој рас
прави каже да је карту израдио Паоло Сантини у Мађарској за краља
Владислава пред његов напад на Турке и сматра да израда карте дати
ра из октобра 1443. године.
Датирања бугарских научника Бешевлијева и Колeдaрoвa нe
могу се прихватити јер, обојица испуштају из вида да је на нашој
територији на Дунаву уцртана тврђава Смедерево и уписано њено
име. Град Смедерево је зидан од 1428. до 1430. године, а пре тога на
томе месту никада није постојао неки утврђени град, што су потврди
ла и најновија археолошка ископавања. Карта се према томе мора
датирати после 1430. а пре 1453. године. Упоређивањем историјских
података и карте може се још прецизније одредити време њеног на
станка. Из исписа на карти види се да се угарски краљ спремао да
из Трансилваније, тачније из Варадина, крене према југу, да са вој
ском пређе Дунав и Дунавском цестом крене према мору, а детаљно
цртање утврђења на Мраморном мору показује да је ту акцију пома
гала и флота која је из Јадранског мора морала да прође кроз Дарда
нелски и Босфорски мореуз како би стигла до обала Црног мора. Све

39. „Пазити да од Никопоља до мора има 500 италијанских миља а одатле

до Зарзанела 100 миља и одатле до мора веома велики број (безброј) миља ако
следити реку” Зарзанело је данашњи град Русе.
“ „Од Зарзанела довде има 400 миља, а одавде до мора 200 миља”.
41 L. Bagrow, Die Geschichte der Kartographiae, Berlin 1951, стр. 335; Кристи
фор Буонделмонти из Фиренце радио је на рукопису Изолариа који је завршио
1420. године и у њему се налази детаљ на који се позива Ф. Банфи.
72
 КАРТА БАЛКАнског полуострвA из пPвЕ ПоловинE ху вFкл

то указује на другу велику акцију краља Владислава, која је припре

мана после Сегединског мира 1444. године.
После неуспелог похода хришћанске војске 1443. године долази
до преговора у Једрену и склапања мира у Сегедину јула 1444, којим
се успоставља десетогодишњи мир између Угарске и Турске. Деспот
Бурађ постаје савезник Муратов, плаћаму харач, а за узврат добија 24
града и обнавља деспотовину“. Међутим, на западу је и даље у току
прављење планова да се борба са Турцима настави. Мир је убрзо
прекршен и хришћанска сувоземна војска на челу са краљем Влади
славом и кардиналом Ђезаринијем прешла је Дунав код Оршаве и
октобра 1444. године заузела Видин, а затим наставила своје проди
рање на исток путевима између Дунава и планине Балкана према
Варни.“ План је био да се она на Дунаву сретне са флотом која је
кренула из Венеције и која се крајем августа 1444. године налазила
већ на улазу у Дарданелски мореуз. Флота није успела на време да
стигне до обала Црног мора. Султан Мурат II сачекао је сувоземну
војску код Варне 10. новембра 1444. године, где је крсташка војска
поражена а краљ Владислав погинуо.“
У овом походу деспот Ђурађ није учествовао.“ Градови на нашој
територији су беззастава, а то показује да су у вазалном односу према
Турској и да у њима нема војске која ће помоћи крсташима. Застава
са крстом над Новим Брдом, које је враћено деспоту Ђурђу 1444.
године, може да буде још једна потврда да би ова карта требало да
датира из 1444. године. Познато је да је Ново Брдо половином ХV
века један од најбогатијих градова на Балкану и да је у њему била
велика дубровачка колонија. Дубровчани су за поход 1444. године за
хришћанску флоту опремили две галије са 430 људи.“
Упоређујући политичку и војну ситуацију с јесени 1444. г. на
Балкану са подацима на самој карти, види се да је она настала после
обнове Деспотовине, а пре битке код Варне, највероватније непосред
но после заузећа Видина (зато је над њим застава са крстом), а то
значи негде октобра месеца 1444. године.
Ово је прва карта на којој је приказан однос хришћанских и
османских снага половином ХV века. Карте на којима ће бити прика
зани путеви којима треба напасти на Турке, кретање војске и концен
трација појединих јединица, као и саме битке, бићемногочешће током
ХVI и XVII века. Током XVI века, па и касније, настаће низ дела у

* Историја српског народа II, стр. 256 и даље; Ф. Бабингер, Мехмед Осва
јач и његово доба, Нови Сад, 1968; М. Спремић, Турски трибутари у XIV и XV
веку, Историјски гласник 1–2, Београд 1970, стр. 24.
+з историја српског народа II, стр. 260, j... Радонић, Западна Европа и бал
кански народи према Турцима у првој головини XV века, Нови Сад 1905. .
= н. Inačik, Pitanje" Segedinskog izrira i kriza turske države 1444. godine,
Prilozi za orijentalnu filologiju 12-13, Sarajevo 1962-63, стр. 269-306. .
+5 G. skrivanić, zašto despot Đurad nije učestvovao u bici na Varni 1444., Ves
nik vojnog muzeja 16, Beograd 1970, стр. 227–230.
* Б. крекић, учешће дубровчана у ратовима против Турака 1443. и 1444.
радова византолошког института 2, Београд 1953, стр. 145—157; И. Бо
жић, Дубровник и Турска у хIV и XV веку, Београд 1952, стр. 100—103 и даље.
73
МИДИЦА ПНКОЛИП
којима ће се говорити „о путевима којима треба напасти Турке"?7 Због
тога није необично што се и ова прва карта таквог садржаја нашла v
трактату o војној
Веома вештини.
је тешко рећи ко је аутор ове карте. Начин израде указује
на венецијанску школу из прве половине XV века. Језик, начин скра
ћивања речи,“ затим недостсдности у писању појединих речи, такоће
припадају поменутом времену. Једна детаљна језичко-морфолошка
анализа свих записа на карти свакако би дала још неке интересантне
податке. Аутор је овој карти, која је имала примену и вредност y
одређеном тренуткУ, цртежом и бојом дао и уметнички тон, тако да
она делује и као слика.
Милица НИКОЛИБ

Résumé
CARTE DE LA PENINSULE BALKANIQUE DATANT DE
LA PREMIERE MOITIE DU XV° SIECLE
А la Bibliothèque Nationale de Paris, on conserve le Codex Latinus
7239, dans lequel à la page 113v et 1141“, se trouve la carte qui englobe
une grande partie de la Péninsule balkanique. Elle est très intéressante
non seulement pour la cartographie, mais également comme document
pour l'histoire des Balkans et de l'Europe Centrale dans la première
partieCette
du XV° siècle.
carte est exécutée sans base mathématique. Dans la partie
nord de celle-ci, se trouvent les Alpes Transylvaines qui dominent, et dans
le sud les montagnes du massif balkanique et celui de Rhodopc. Dans la
partie centrale de la carte se trouve le Danube et cela de Belgrade jusqu’à
l'embouchure de la Mer Noire. De ses continents, ne sont dessinées que
les rivières Ziu et Olta. Dans la partie sud-est des Balkans, figure de
façon assez déformée, le cours du fleuve Marica, et tout à fait inexacte
ment les rivières Ergene et Viza Dere. Sur la carte l'emplacement de 71
villes fortifiées y est indiqué. D'après la disposition des villes mentionnées
sur le continent, on voit qu'il ne s‘agit que de celles ui se trouvaient sur
la voie qui de la Hongrie et la Valachie, mènent vers es gućs sur le Danu
be, et de là vers Constantinople. Les forteresses sur le littoral de la pre
qu'île (le Gallipoli, le détroit des Dardanelles et la Mer de Marmara, y

“ Константин Михајловић из Oui—pomme, .Пишчаровв _vcmweuu или Турска

хроника, Провод Б. Живановић, Београд 1966; Феликс Пешнчић 1502 или O ny
Teamu; којима ваља напаст Турке. прешш ;: објашњена: Д. Книвалд, Bacu}…
Војног музеја 5, Београд 1958, стр. 25—58; F. Pertual, Martino Segono di Novo
Brdo vescovo di Dulcigna
:597А8' Cappelli, (1480—83),
Dizionario Roma 1981. latine ed iluliane (VI edizione), Mn
di abbreviati—tre

Јано .

74
 КАР'Т'А БАЛКАНСКОГ ПОЛУОСТРВА [13 ПРВЕ ПОЛОВННЕ XV REKA

sont dessinés en détail, démontrant ainsi l'importance des voies mariti

mes vers Constantinople. Les données cartographiques sont complétées
par des inscriptions sur la carte même, ce qui montre qu celles—ci avaient
un caractère itinéraire et cela dans des buts militaires.
La carte a été, sans aucun doute, faite après la construction de
Malog Grada à Smederevo, et avant la chute de Constantinople durant la
période allant entre 1430 et 1453. En analysant les événements hitsoriques
de cette époque là, les sources historiques et les données qu'offre cette
carte, on arrive à la conclusion qu'elle a été faite pour l'empereur hon
grois Vladislav, et cela à l’époque de sa seconde grande expédition contre
les Turcs, en l'automne de 1444. Il est connu que pour cette guerre fut
organisée une action commune de toutes les forces continentales et
maritimes chrétiennes des pays d'Occident. L'armée terrestre lut vaincue
le 10 novembre à Varna, et l'on n'arriva même pas à une action commune.
La carte nous donne une image de la situation militaire — politique dans
les Balkans après la conquête de Vidina. mais avant la bataille à Varna,
au bien du mois d'octobre 1444. '
Il est difficile d'établir qui est l'auteur de cette carte, mais la façon
dont elle est exécutée et l'expression du langage dans les inscriptions
démontre qu'elle appartient à l'école de cartographie vénitienne de la
première moitié du XV: siècle.

75
 ДУБРОВЧАНИН БЕНКО КОТРУЉЕВИЋ ПРЕД СУДОМ
КРАЉИЦЕ МАРИЈЕ АРАГОНСКЕ У БАРЦЕЛОНИ

Бенко Котруљевић, писац, трговац, дипломатски представник,

аутор знаменитог дела „О трговини и савршеном трговцу", одавно је
привукао пажњу научника, како оних којима је жеља била да проуче
његов живот и рад, тако и оних, знатно бројнијих, који су се бавили
питањима привредне и политичке историје Дубровника и Средоземља
у ХV веку. Познат је Бенков животопис, на основу богатих фондова
Хисторијског архива у Дубровнику; овим прилогом желимо да, на
темељу каталанских извора, допринесемо разјашњењу неких питања
из Бенковог живота и рада у Барцелони, и да пружимо чвршће хроно
лошке оквире једном спору измеђудубровачких и каталанских власти,
у коме је Бенко Котруљевићучествовао и у чијем је разрешењу оди
грао запажену улогу.
У историографији познат је спор између дубровачких трговаца
и барцелонске царине око италијанске дажбине (dohana italica) и о
њему постоје бројни извори и у Хисторијском архиву у Дубровнику и
у Градском хисторијском архиву Барцелоне“. Стицајем околности,
међутим, за проучавање ове значајне епизоде дубровачко-каталанских
односа у ХV веку нису кориштени најдрагоценији извори, записи са
суђења пред краљицом Маријом Арагонском, између дубровачких

* Види на пример: М. Вујић, Прво научно дело о трговини Дубровчанина

Бенка Котруљића, Глас СКА 80 (1909) 25-124; M. Zebić, Život i rad Dubrovčanina
Benka Kotraljića i njegov spis o trgovini i savršenom “;“; Titograd, 1963; M.
Спремић, Дубровник и Арагонци (1442—1495), Бeoгрaд 1971, 97—102; о литерату
ри посвећеној доприносу Бенка Котруљевића увођењу двојног књиговодства, ви
ди код истог аутора, страну 256, напомену 217.
* Хисторијски архив дубровник (даље нAD), Lam. de foris XVIII. 166;
Archivo historico municipal (даље АНМ) данас Archivo historico de la ciudad de
Barcelona (AHCD), Cartes closes (CC), 1446, 21; исти документ објављен је и код:
A. de Campmany y de Monpalau, Memorias historicas sobre la marina, comercio
у аrtes de la antigua ciudad de Barcelona, Barcelona 1961, II. 1, 511.–512, док. бр.
355; Ј. Радонић, Дубровачка акта и повеље I/1, Бeoгрaд 1934, 492—493; Lett. di
Lev. XV, 9; HAD, Čons. Rog. IX, 173, X, 161, 163, 169, 176, 1789, 187, 194, 208, ХI,
14, 18, ХIII, 218, 223, 228, 229, 230, 235, 240. 242, 244, 245.–246, XIII, 108, 201у, 36;
М. Спремић, Дубровник и Арагонци, 52—53 и Б. Храбак, вуна са Пиринејског
полуострва у Дубровнику у веку, историјски часопис ХХVII, 1980, 63—95, 78.
77
нвнАд ФЕлин

трговаца и заступника барцелонске царине“.Ти записи не бацају више

светлости само на спор око италијанске царине, већ и на све одлуке
које су Дубровчани донели да би обештетили своје трговце, у десе
тогодишњем раздобљу од 1443. до 1453. године.
До данас, нису у Барцелони пронађени извори који би поуздано
сведочили о присуству дубровачких трговаца у граду, у првим деце
нијама ХV века.“ Први поуздани доказ о боравку дубровачких трго
ваца у Барцелони сачуван је у тужби Бартола Гучетића, против Миха
ила де Рода и његовог сина Јована, датираној 27. децембра 1444.
године“ Бартол Гучетић купио је „извесну количину вуне и друге
робе, на што су му Михаило и Јован, преко уобичајених и дозвољених
царина, наплатили двеста дуката, или приближно толико, поступајући
према њему као што поступају према Италијанима, који једини пла
ћају царину, не желећи га сматрати Дубровчанином”. Мада је име
Бенка Котруљевића приложено уз жалбу Бартола Гучетића, из поме
нутог извора не дознајемо да ли је Бенко и сâм, током 1444. године,
боравио у Барцелони ради куповине вуне.“ Одлука дубровачког већа
умољених, од 16. јула 1445. године, указује да су у граду под Срђем,
седам месеци након неприлика Бартола Тучетића у Барцелони, одлу
чили да секвестрирају имовину Михаила и Јована де Рода, која се
налазила кодЈована Спартера.“ Годину дана касније, 16. октобра 1446.
године, упутили су Дубровчани писмо већницима Барцелоне, жалећи
се да је њиховим суграђанима, Бартолу Гучетићу, Јовану Бунићу и
Бенку Котруљевићу, док су, пре извесног времена боравили и посло
вали у Барцелони, Јован де Рода. на име италијанске царине наплатио
400 дуката. Изражавајући чуђење због тог чина, Дубровчани су подсе
ћали барцелонске власти да сами нису Италијани ни италијански
поданици, већ, како по своме језику, тако и по своме положају, Дал
матинци. Уједно су наглашавали да су, од стране краља Алфонса,
даривани истим привилегијама којим и Сицилијанци и Барцелоњани.

* Документ је похрањен у Арагонском архиву (Archivo de la Corona de

Aragon), у фонду Кеal patrimonio-Bailia general, у збирци. inventario de procesos
antiguos, qрасцикла 1445.—1448.
* Дубровачки дипломатски представници у два маха су боравили у Ка
талонији у првој половини XV века: Јован Бурђевић путовао је преко Сици
лије у Каталонију 1428. године, а сплитски архиђакон Доминик 1429. године; HAD,
Lett. di Lev. X, "), "f"; документ објављен и код Ј. Радонић, Акта и повеље I/1,
281-286; HAD, Lett. di Lev. X, 71–73, излазећи у сусрет дубровачким молбама,
краљ Алфонс је у Валенсији, 6. јула 1428, издао повељу којом је ду чке тр
говце узео под заштиту, обећавајући им сustodia, proteccio, salvaguardia et giuda
tico. У Тортози, 18. јануара 1430, Алфонс је Дубровчанима издао још две пове
ље: првом је потвр iо обећање из претходне повеље а другом је обећавао
накнаду штете коју би трговцима нанели његови поданици упореди М. Спремић,
Дубровачки бродови и западно Средоземље у ХV веку, Историјски часопис ХХI,
1974, 19–27; исти, La posizione dei mercanti ragusei nelo „stato" di Alfonso d'Arago
na, Atti dell'Academia di Scienze Morali e Politiche, Volume XCII, 1980.
5 HAD, Lam. de foris XVIII, 166.
* М. Спремић, Дубровник и Арагонци, сматра да је Бенко Котруљевић у
две године касније, дакле 1446. (стр. 52).
7 HAD, s. Rog. IX, 173; о Јовану Спартеру види код М. Спремић, Ду
бровник и Арагоници, 71—73.
78
 ДувровчАнин Б. котруљЕвић првд судом млРишF АРАГонскв у БАРЦЕлони

На крају, истицали су да се према становницима и трговцима Барце

лоне, у погледу царина и роба, у Дубровнику поступа као према Ду
бровчанима, и молили да се, и ради „правде ипоштења и ради узајамне
љубави и старог пријатељства", неправедно одузетих 400 дуката врати
оштећенима, или трговцу Франћеско де Нерона, кога су они овластили
да прими одштету.“
У дубровачким изворима, после одлуке о секвестру имовине из
1445. годике, наступа трогодишњи прекид у вестима о барцелонском
спору. Тек 21. фебруара 1448. питање је поново изнето пред веће умо
љених“ После више узастопних одлагања, веће је наложило свим оште
ћенима да сами пођу, или упуте своје изасланике у Барцелону, са
краљичином пресудом и препорукама дубровачких власти; ваља обра
тити пажњу на израз: Cum sententia obtenta a domina reginа. Колико
је нама познато, о пресуди краљичиног суда у Барцелони постоје само
две посредне вести у потоњим одлукама већа у Дубровнику.“ Пресуда
је,међутим,у целости сачувана у нашем барцелонском извору: у јесен
1448. године она је морала бити позната и Дубровчанима, док веће
умољених налаже оштећенима да се позову на њу, сами или преко
својихпредставника, ubi dictagabella eisablata iniuste fuit. Дубровачке
власти су морале бити уверене у ваљаност својих разлога, када су
позвале оштећене да правду потраже на суду: placitare illos qui contra
debitum iuris sibi ipsam gabellam acciperent." Мада су Дубровчани
могли бити задовољни повољним исходом спора, те јесени 1448. године
читав је случај изгледа остао без последица и оштећени се нису упу
тили у Барцелону и друге каталанске градове.
Када је, јануара 1452. године, спор поново разматран у већу
умољених, споменуто је присуство Јована де Рода у Дубровнику.
Кривац за неправедно наплаћену италијанску царину у Барцелони
позван је да, са оштећенима, изађе пред веће.“ Нешто касније одлу
ком позвани су оштећени да са Јованом де Рода утврде „шта им је

* АнсD, cc 21 (1446); o фирентинском трговцу Франћеско де Нерона, који

је боравио у Барцелони и несумњиво одржавао пословне везе са Бенком Котру
дњевићем, види код М. Del Treppo, Eis mercaders Catalans i l'expansio de la corona
catalano-aragonesa, Barcelona 1976, 248.
- нAD, cons. Rog. X, 161, 163, 169, 176, 178, 187, 194, 208, Cons. Rog. XI, 14, 18.
и види нAD, Сons. Rog. XII, 245-246: . . . Oue exactio facta fuit indebite
cum solummodo ad id dacium temeantur Italici et поп Ragusei qui non sunt Ita
lici, quod ita verum esse constat ex sententiis seremissimi iti i regis Aragonum
et serenissime domine regime eius consortis, superinde latis in favorem Raguseorum.
знатно касније, 7. априла 1451, у упутству Николи Гундулићу и Бартолу Гуче
тићу који одлазе на двор краља Алфонса, помиње се и краљевска пресуда из
fire. у каталонији: Еi perche altre volte li Ragusei fidevano astreti in Cate
gna a pagаr el dretto taglian, e de cio ne fulfato querela ala regima . . . (празно
место у тексту) ... la qual fexe per sententia che li detti Ragusei non dovesseno
esser astretti a tal pagamento, dela qual sententia havete transumpto par tamo ve
dixemo che debiate anche cerchar dalia Maiesta sоa la confirmacion della dicta
parati HAD, Lett. di Lev. XIV, 66-69. и код Ј. Радонића, Акта и повеље,

11. HAD, Сons. Rog. XI, 18.

12 HAD, Сons. Rog. XII, 218.
79
нЕНАД ФЕЈИЋ

све било одузето и да се договоре о количини”.“ У односу на одлуку

из 1448. године, ово је свакако био корак назад.“ Веће умољених је
ипак истрајало у намери да спор оконча (протекло је од 1444. године
готово осам година) и 7. марта 1452. одлучило да оштећени Дубров
чани, из времена када су Јован и Михаило де Рода наплаћивали итали
јанску царину у Барцелони, отпутују у земље краља Алфонса са истим
притужбама као три године раније. Новом одлуком је утврђен и
рок од годину дана, у коме је требало да оштећени принесу истом
већу разјашњења из којих би се видело да су Јован, Михаило, или неко
у њихово име, неоправдано наплаћивали италијанску дажбину.
Кроз годину дана оштећени би, уз подношење одговарајућих доказа,
имали право на накнаду штете, из Јованове имовине секвестриране
у Дубровнику. Део имовине Јована де Рода, за који се не би могло
доказати да је остварен наплатом италијанске дажбине, био би осло
бођен секвестра и враћен власнику.“ Новину свакако представља
образложење ове одлуке која иначе не противречи претходној краљи
чиној пресуди: Јован де Рода признаје да је у шестогодишњем раз
добљу, у коме је вршио дужност закупника царине у Барцелони,
оштетио Дубровчане, али нијему познат износ наплаћене царине; стога
веће од њега тражи да са оштећеним трговцима изађе на суд у земљи
краља Алфонса и надокнади им штету за доказани износ, до укупне
зредности од 400 дуката. Јован де Рода није испунио своје обећање:
то је очигледно на основу писма које су, 13. јуна 1453. године, Дубров
чани упутили краљу Алфонсу.“ Писмо представља одговор на Алфон
сов захтев да се Јовану де Рода врати секвестрирана имовина." Поно
вивши прошлогодишње Јованово признањеда је Дубровчанимадоиста
„сам или преко посредника наплаћивао италијанску царину али да се
не може сетити колико је од кога узео”, дубровачке власти, у одговору
краљу, додају једно образложење које је морало вредети и за њихову
прошлогодишњу одлуку да оштећене трговце упуте у краљеве земље:
Јован је дао обећање да ће отпутовати у Каталонију „ubi per libros
ipsos omnia videri posset". Међутим, уместо у Каталонију отпутовао
је „у Рим, Напуљ и друге крајеве Италије”. Када су дознали да Јован
де Рода није отпутовао у Каталонију, оштећени Дубровчани и сами су
одустали од путовања, содпoscentes nullas alias declarationes et eviden
tias nobis presentare possent quam eas que libros Johannis de Roda
continentur“ Веће умољених предало је читав случај у краљеве руке,
в нAD, Сons. Rog. XII, 229,230, 235, 240, 242, 244.
* Није необично да је Јован де Рода, син Михаилов, једно време закупник
барцелонске царине, наследио свог оца у трговини вуном са Дубровником. Теже
можемо објаснити присуство Јованово у Дубровнику, у времену када он, и
поред одлуке краљичиног суда, још није био измирио своје обавезе према оште
ћеним Дубровчанима, о Михаилу и Јовану де Рода, закупницима царине у Бар
целони, види и: Сlaude Carrère, Barcelona 1380—1462. Un centre economic en epoca
de crisi, Barcelona 1978 I–II, I/340, II/27, 127.
* HAD, Сons. Rog. XII, 245v-246.
16 HAD, Lett. di Lev. XV, 9.
* Алфонсово писмо није сачувано.
18 HAD, Lett. di Lev. XV, 9.
 дувFовчАнин Б. котруљЕвин пPEд судом млРив АРАГонскву вAPцЕлони

очекујући од њега одлуку“. И, није дуго чекало. Већ 15. септембра

1453. године, одлуком краља Алфонса, скинут је секвeстaр са имовине
Јована де Рода, којом је у Дубровнику располагао Јован Спартер.“
То је уједно и последња вест о спору око италијанске царине у Барце
лони, који је, са прекидима, трајао готово једну деценију (1444–1453).
У којој мери нови извори, пронађени у Барцелони, мењају позна
ту слику о току барцелонско-дубровачког спора? Поменули смо да је
извор настао као записник на суду краљице Марије Арагонске у Бар
целони. Пред судом своје разлоге износе две стране: Бенко Котруље
вић и царинске власти града Барцелоне, преко својих заступника.
Дознајемо да је, 15. фебруара 1447. године, четири месеца након што
су дубровачке власти упутиле раније размотрено „протестно писмо”,
краљица Марија, жена Алфонса Арагонског, примила у епископској
палати у Барцелони молбу из руку Јована Рајмунди, прокуратора
Бенка Котруљевића.“ У првом делу молбе поновљени су разлози из
раније размотреног дубровачког писма већницима Барцелоне. Прво,
Дубровник није италијански гради, друго, од Каталанаца се у Дубров
нику не наплаћују посебне дажбине.“ И поред тога, наставља проку
ратор Бенка Котруљевића, цариници су приморали неке Дубровчане,
међу њима и Бенка, да на сву робу коју су из Каталоније извозили,
у Каталонију упућивали или сами доносили, плаћају царину. Бенко
се већједном обраћао краљици, у време када је она боравила у Вален
сији, и тада је од ње добио пресуду да је „Дубровчанин а не Италијан
и да је од италијанске дажбине ослобођен”.“ Међутим, цариници Бар
целоне, не водећи рачуна о краљичиној пресуди, и даље су неоправ
дано наплаћивали италијанску дажбину. Зато се прокуратор Јован
Рајмунди обраћа краљици с молбом да царинике принуди да Бенку
врате износ који су му, након пресуде у Валенсији, неоправдано на
Платили.
Месец дана касније, 27. марта 1447. године, дошао је прокуратор
Рајмунди са краљичином пресудом на пергаменту са краљевским
печатом, и поднео је суду на увид. Тако нам је, захваљујући чињеници
што барцелонски цариници нису поштовали прву краљичину одлуку
о ослобађању Бенка ti, њен садржај познат из записника
обновљеног спора из 1447. године; а први пут, Бенков случај појавио
се пред краљичиним судом четири године раније, 5. децембра 1443.
године, у Валенсији. И тада су Котруљевићацаринске власти оптужи
вале да не плаћа италијанску дажбину; он се бранио истим, нама већ
познатим разлозима, и краљичин суд пресудио је, 23. октобра 1444.
године, да је Бенко Котруљевић naturalem civitatis Ragusie quam a
notorio constat esse in provincia Sclavonie, civitatem metropolitanam,

* Idem, ...Sed utrumque res sit maiestatis vestre iudicio et voluntati cau
sam hanc relinquimus decidenda.
a HAD, Сons. Rog. XIII, 236у.
2. Real patrimonio-Bailia general, Inventario de procesos antiguos, fasc.
1445—1448.
2. Idem.
23. Idem.

81
нFНАД ФЕлић

sub se quinque suffraganeas ecclesias habentem quam provinciam Scla

vonie certo certius est provinciam esse de per se distinctam et prorsus
separatam et longe ab Ytalia distantem.“ Париницима се стога забрањи
вало, под претњом казне од 1000 дуката,да Бенку наплаћују дажбину.
Спор између Бенка Котруљевића и службеника царине није, дакле,
избио 1446. године, као што би се могло закључити по досад познатим
изворима, већ три године раније, 1443, када су царинске власти први
пут поднеле тужбу против дубровачког трговца. У тим околностима и
познату жалбу Бартола Гучетића против Јована и Михаила де Рода
ваља посматрати као израз негодовања што се одлука краљичиног
суда у пракси не поштује. Ваља истаћи да су, уз Гучетићеву жалбу,
приложена имена Бенка Котруљевића и Јована Бунића које налазимо
међу оштећенима у жалби Дубровчана већницима Барцелоне,писаној
две године касније, 16. октобра 1446.“
Када су дубровачке власти устале у одбрану трговаца, Бенко
Котруљевић је већ бранио своја права пред судом у Валенсији. Од
пресуде из 1444. године до обнављања спора пред краљичиним судом
у Барцелони, Дубровчанима је, истина, и даље наплаћивана царина –
та је околност и навела Бенковог прокуратора да се поново обрати
суду, сада са молбом да се потврди забрана наплаћивања дажбине,
али и да се Котруљевићу врати неправедно одузети новац. Позвани
пред краљичин суд у Барцелони да објасне зашто нису поштовали
његову одлуку, цариници су изнели своје разлоге: пресуда је изречена
изван Каталоније (у Валенсији — Н. Ф.), па, према томе, не обавезује
царинике у Барцелони; суђењу у Валенсији није присуствовао заступ
ник царине који не би изостао да је процес вођен у Каталонији, што
друга страна (Бенко Котруљевић – Н. Ф.), изгледа, није желела; из
чињенице да се царина од три динара по либри назива италијанском,
нипошто не следи да је плаћају искључиво Италијани, што се може
закључити из царинских књига. Тако је било и за владе тадашњег
краља и за владе његових претходника, не само у Каталонији, већ и у
другим њиховим земљама.”
Прокуратор Бенка Котруљевића одбио је наводе прокуратора
царине, уз образложење да је њен представник присуствовао суђењу
у Валенсији, да се о краљевим правима може расправљати, како пред
судом у Валенсији,тако и пред другим судовима, и да царинске власти
не могу довести у питање њихове одлуке; подвукао је да оштећеном
24. Idem.
* HAD, Lam. de foris, XVIII, 166.
28 ансd, cc 21, 1446.
* Real patrimonio-Bailia general, Inventario de procesos antiguos: ... N
non sequitur quod ex eo quia dictumius Ytalicorum nuncupaturali non Ytalici no
comprehendantur, tum praticha etius antiquissimus qui in exactione јti.
precipue actenditur, aliud introduxit et fuit interpretatus, nam non solum Vitali
veri (!) comprehenduntur et fuerunt exacti, continuiter atque semper, sed etai
alie nationes non Ytalice, ut constat per libros exactionum dicti iuris, et in h:
possessione fuit et est dominus rex et etiam eius precessoris gloriose memori
non solum in Cathalonie principatu sed etiam in aliis suis regnis et terris,

82
 дувговчАнин Б. котруљЕвић пPEд судом мAРиџв АРАгонскву вAPцвлони

треба пружити накнаду, како краљеви поданици у Дубровнику не би

трпели штету услед могућихрепресалија.*
Одговором Бенковог прокуратора, Јована Рајмунди, прекида се
серија судскихзаписа: пресуда из 1447. (или 1448) до нас није дошла.
Међутим, врло је вероватно да је и „ревизија” процеса из 1443—1444.
године завршена повољно по Дубровчане и Бенка Котруљевића, обзи
ром на одлуку већа умољених од 5. новембра 1448. да оштећени пођу
сами или пошаљу своје представнике у Каталонију, с пресудом доби
јеном од краљице“
Између жалбе Бартола Гучетића од 27. децембра 1444. године“ и
писма дубровачких власти већницима Барцелоне од 16. октобра 1446.
постоји природна веза која се, само на основу дубровачких извора,
није могла успоставити. Спор Бенка Котруљевића из 1443–1444. годи
не и његова ревизија из 1447. откривају да се положај Дубровчана у
Каталонији од 1443. до 1447. није изменио, и да су они и даље плаћали
италијанску царину. Уједно, судски запис из Барцелоне открива истак
нуту улогу Котруљевића у вођењу спора око италијанске царине: из
досад познатих дубровачких извора, његова улога у том спору није
изгледала већа од улоге остала два трговца чија су имена наведена
у писму Дубровчана већницима Барцелоне“
Изузетна истрајност супротстављених страна у спору, барцелон
ске царине и дубровачких трговаца, упућује на закључак о значајном
обиму послова Дубровчана у Каталонији. Царине од три динара на
либру (1,25% увезене или извезене робе) власти Барцелоне нису се
хтеле одрећи, ни по цену вишегодишњег суђења и једног неповољног
исхода.
Ненад ФЕЈИЋ

Resume

LE RAGUSAIN BENKO KOTRULJEVIC DEVANT LE TRIBUNAL DE LA

REINE MARIE D'ARAGON A BARCELONE

L'article, fondé sur les documents des célebres „Archives de la

Couronne d'Aragon" de Barcelone, présente un aspect de l'activité
commerciale du marchand et écrivain Ragusain Benko Kotruljević. Cette
activite englobait, entre autre, des rapports avec les villes catalanes, d'ou
Benko mportait la laine, sy rendant parfois lui-même, ou par l'intermé
diaire des sociétés florentimes, aves lesquellesil entretenait des rapports
* Real patrimonio-Bailia general, Inventario de procesos antiguos.
29 HAD, Сons. Rog. XI, 18.
so HAD, Lam. de foris XVIII, 166.
* АНСI), CC 21, 1446, Bertolus de Goze (!), Johannes de Bona et Benedictus
de Cotrugli.
83
НВНАД ФБЈИБ
suivis. Benko Kotruljcvié est probablement le premier commercant Ragn
sain, dont les sources catalanes témoignent la présence ‘a Barcelone. C’est
dans la capitale catalane qu’il entra en conflit, lors du séjour en 1444
avec les autorités douanières de la што, qui, le traitant en Italien, vou
laient lui imposer le ,,droit des Italiens" (taxe de 1,25% dc la valeur des
biens importés ou exportés). Benko s'opposa energiquement à cette impo
sition et le cas fut évoqué devant le tribunal de la reine Marie d'Aragon,
régente au nom dc son mari Alphonse le Magnanime qui séjournait en
Italie; le procès dura trois ans et se termina probablement en faveur de
Benko Kotruljefic', qui ne cessa jamais d’insister sur le fait que Raguse
(Dubrovnik) n'est pas une. ville italienne et que par conséquent, les mar
chands de cette ville, ne doivent pas payer le ,,droit des Italiens" aux
autorités douanières de Barcelone.
 НАЈСТАРИЈЕ ВРСТЕ СИТНОГ БАКАРНОГ НОВЦА - ФОЛАРА
КОЈЕ СУ БИЛЕ У ПРОМЕТУ У ДУБРОВНИКУ

У Дубровнику од XIII—XVII века био је у употреби мали бакар

ни новац (бакрењак) који се звао фолар — латински follarus, итали
јански Follaro (касније минца). Њега срећемо и у приморским градо
вима средњевековне српске државе од XIII до ХV века.
У време кад се курс стабилизовао,тридесет фолара имало је исту
вредност као један динар (грош).
Године 1294. дубровачка влада је у свом Статуту (liber VIII, cap.
LV, под насловом: „De falsis follariset grossis”) прогласила многе фола
ре лажнима („follaros falsos").
После осврта на лажне динаре које треба исећи („ubicunque vide
rint intervenerint grossos falsos, non existentes de argento, incidere”)
набројане су све врсте таквих лажних фолара који су у великим
количинама били у употреби („Videntesquodfollari ili: in magna guan
titate per Civitatem quotidie discurrebant"), а чија је даља употреба
забрањена и кажњавана. („Istos volemus cognosci et haberi pro falsis
follaris:
„Stamenos de Dirachio et Romania.
„Follaros de Armenia et Turchia novoset veteres.
„Follaros factos de petiis de rame sine litteris et figuris.
„Follaros incisos.
„Follaros, qui dicuntur capuciae.
„Et generaliter omnes follaros novosfactos et facturos in formam
veterem.").

н Р. Rešetar, La zecca della Republica di Ragusa, Spalato 1891–92, 131–132;

м. Решетaр, дубровачка нумизматика 1, хисторијски део, Посебно издање САНУ
књига ХLVIII, уштвени и историјски списи, књиra 18, Сремски Карловци,
1924, 120, 123 и 482–483.
Напомињемо да су по П. Решетару фолари Стаменос били од калаја
}: slanjino probabilimente stanneos, cioe fatti di stagno)" – P. Rešetar,
Ecca . . . 133. |
Насупрот томе, М. Решетар сматра да су „Stamenos de Dirachio et Roma
nia" били бакарни новци ковани у епирском деспотату од стране наследника.
михајла I, а који су водили порекло од византијског сребрног новца „stamma”
што се помиње у документима из 1147, 1190. и 1219.
iМ. Rešetar, Ibie Minzstгitte Durazzo Monotsblatt der Nunaisinatischen Gesel:
schaft in Wien, x вапа (м 16). Nº 393, april 1916, s. 121–4; исти, Was sind
„Stanima"? - исти часопис, Х. Ваnd (Nº. 19). Ne 396, juli 1916, s. 150-151.

85
cЕРгишв. ДимитPИЈЕВИЋ

Од посебне је важности за наше даље излагање истаћи да се међу

лажне фоларе убрајају и сариciaе, „Follaros qui diсumtur capuciae”.
Пошто одлука Великог већа од 15. јуна 1303. (у време кад је
Дубровник био под врховном влашћу Венеције, од 1205. до 1358)
прописује „да се од сада унапријед обавезно морају трошити млетачки
грошеви и follari y свим пословима и трговини при плаћању и напла
ћивању и при сваком другом трошку” („et debeant a modo in antea
grossi de Veneciis etfollari currere in omnibus rebus, tam in mercacioni
bus, tam in dando quam in recipiendo, et in omnibus aliis expensis"):
јасно је да су на место раније дозвољених новчаних врста наведени
као обавезно платежно средство млетачки грошеви — матапани. Што
се тиче follara није прецизирано о каквим се фоларима ради, па су
самим тим биледопуштене оневрсте које нису биле побројане узабра
ни из 1294. године.

Да су комади бакра без слова и ликова („Follaros factos de petiis

de rame sine letteris et figuris"), упркос забрани из 1294. били и даље у
оптицају у Дубровнику, показује податак из 1323. године.
Отац Symeon Simionis, ирски фрањевац, на пропутовању кроз
Дубровник оставио је интересантан податак „да је дубровачки новац
од мједи или бакра без слике и натписа и да 30 таквих примерака
вреде колико један венецијански грош". („Ipsius Civitatis moneta est
erea seu cuprea, carens imagine et superscriptione, cujus denarii tri
ginta valent unum venetum grossum”).“
Сто девет година после 1294. (у време кад је Дубровник већ био
под врховном влашћу Угарске — 1358. до 1526) Велико веће је, 14.
јуна 1403. (у књизи Reformazioni, у сар. II, под називом „De folaris
falsis et caputis"), констатовало да су, заједно са фоларима нашега
града Дубровника, због незајажљивих апетита људи који су их донели
из разних крајева света,били измешани у великим количинама и фал
сификовани фолари. („Сum moneta Follarorum Civitatisnostrae Racusii,
appetitu insatiabili hominum, qui portaverunt illos de partibus diversis
mundi, contra Ordines nostros, sit mixta cum follaris falsis in maxima
quantitate").
На тој основи одлученоје да се у будуће у Дубровнику и његовој
области не троши и не циркулира до фолар звани стара капучија са
неразбијеном главом. („Statuimus igitur et ordinamus, quod de caetero
in Racusio, Districtu, tenutis et partinentis Racusi nullus follarus expen

2. Monumenta Ragusina, 54; М. Реш , Дубровачка нумизматика I, 121;

Превод исправљен: Исти, Почетак ковања дубровачког новца, посебан отисак
}};":Ј“; historičko-filologički i filozofsko-juridički razred, knj. 266 (120), Zagreb
Упореди: С. Димитријевић, Новчане емисије краља Дф“. Владислава
11 и краља Милутина, Старинар, нова серија, књ. ХХVII, 1976, Београд 1977, стр.
145, одлука бр. 10.
* M. Решетар, Дубровачка нумизматика 1, 128, напомена 1; Исти, Почетак
ковања дубровачког новца, 164—168.
86
 НАЈСТАРИЈЕ ВРСТЕ ситног новцА– фолдРА

datur nec currat salvo follarus nominatus capuza antiqua cum testa non
fracta“).“
На основу ове две одредбе из1294. и 1403, које помињу капучије,
Милан Решетар закључује: „Capuciе и уопће све имитације старинског
бакарног новца (по чему слиједи да међу такве имитације спадају и
сарисiae) биле су од почетка приватан посао што га власт није хтјела
да призна, па је сама дубровачка опћина узела у своје руке тај посао
и тиме санкционисала што је приватна иницијатива створила. Како
је нак било разних имитација старинског новца опћинаје г. 1403 изме
у њих изабрала као свој новац баш ове исте сарuciae, које је г. 1294
забранила”.“
Шта су, у ствари, сариciaе из 1294. и „сарига аntigua cum testa
non fracta” из 1403, остало је неразјашњено.
Покушаји Милана Решетара да прогласи како је пре 1294. године
законити бакарни новац био „само стари римски и византијски новац”
а да се „међу тим, тада забрањеним имитацијама спомиње једна врста
под именом сариcie”, тј. да су капучије „биле имитације римских
новаца које су приватници ковали (у Дубровнику или изван њега)“
не могу се прихватити.
Одредба из 1294. године набраја само лажне фоларе који субили
забрањени, нпр. „Фоларе јерменске; турске нове и старе”, па чак и
„Фоларе начињене од комада бакра без натписа и слика” али не поми
ње никакве римске и византијске бакарне новце у употреби.
Док би употреба тадашњег чанкастог бакарног византијског
новца епохе Комнина и Анђела (са представама владара који стоји или
са две фигуре) била разумљива; употреба античког римског новца у
XIII веку сасвим је апсурдна.
Податак Рilipa De Diversisa из 1440. године – који, осврћући се
на дубровачки новац који је тада био у употреби, каже: „Трећа врста
новца је од бакра, зову је фолар. На једној његовој страни R, с друге
стране виде се претставе главе човека према слици старинских бакар
них новаца које су краљеви или цареви цариградски или римски лили
у стара времена, њих је наиме обично било у великом обиљу у Ду
у и служили су као средство плаћања” („Terc
est, quam follarum dicunt. In istius una parte R, in alte
videtur insignum ad imaginem antiquarum monetarum
(sic!) reges seu imperatores Constantinopolis seu Rе
fundebant, earum namque grandis abundantia Ragusii

* P. Rešetar, La Zecca della Republica di Ragusa, 141; М. Решетар, Дубро

вачка нумизматика I, 123—124, 131—132 и 369—373; Исти, Почетак ковања дубро
вачког новца, 153–154.
5. М. Решетар, Дубровачка нумизматика I, 124.
8. Ibid., 124—126 и 368–372.
У другом свом раду М. Решетар (Најстарије дубровачке минце — Нумиз
матика III-V, 65-67) изричито каже: „да су и те сариciaе и уопће све нове минце
(нови follari facti et facturi in formann veteran), биле неофицијалине имитације
стариског (римског и бизантског) новца, из којих су се пак (око 1350) развиле
најстарије дубровачке минце с попрсјем с једне стране а словом К. с друге...”
87
свFrИЈЕ ДимитPИЈЕвић

endebantur")“ – односи се на најстарије врсте дубровачких фолара

минца), на којима се појављује с једне стране слово ка с друге по
прсје или глава“, кованих по узору на римске новце на којима се по
јављује лик владара у профилу. Констатација о томе да га је било
у великој количини у Дубровнику и да је био у употреби односи се
на те најстарије типове дубровачких фолара (минца), а не на римске
узоре по којима су они ковани.
Исто тако, неупотребљиво је да једна од најстаријих врста ду
бровачких фолара — касније названих минца — она на којој се јавља
с једне стране попрсје са ловоровим венцем, или с друге велико к.
готских карактеристика, тзв, минце првог типа”, спада у сарuciе и „да
су ти новци тако прозвани по кукуљици (италијански сарpuccia), што
севидјела или што је прост народ мислио да види у њима."
Сва објашњења постојања две врсте сариciaе „сum testa non
fracta”, као што су нпр. цео или разбијен врч на неким врстама мла
ђих минца (П. Решетар), или објашњење његовог сина М. Решетара да
je „testa fracta”глава са висећим тракама, глава са раздељеном косом,
нека ненађена врста раније постојећих минца и сл.“ претстављају ве
штачке конструкције створене у време кад истраживачи дубровачке
нумизматике нису знали за примерке које ми обрађујемо.
На основу расположивих података, сматрамо да је први дубро
вачки државни (градски) бакарни новац почео да се кује тек 1436.
године. i

Тек те године, 31. јула, дубровачко Мало веће предложило је

Великом већу да овласти ковничаре да искују „за 1000 перпера
минца. Та то је 360.000 комада) по типу (ad stampam) што одреди Мало
вијеће”, и да је „Велико вијеће тај приједлог прихватило и наредило
ковничарима да пrто приједаду приредити калупе за њих”.
(„In Minori Consilio captum fuit de cundo ad Majus Consilium pro
danda libertate Zeccherijs nostricois quodfierifacere debeant ippos mille
follarorum ad stampam eis dandam per Minus Consillium, quosfoleros
factás penesse tenere debeant.”
„Edinanalogija a tele proposta il Maggiore Consiglio in data 2 ago
sto 1436 deliberava:
„Prima pars est de dando licentiam Ceccheriis nri Cois, quod fieri
facere debeant quam primum asilla folarorum ad stampam cis dandam
per Minus Consilium, quos folaros factos penes se tenere debeant. Et
quibuscunque dantibus eis grossos exnostrisde argento, cambiare et dare
debeant cis ad folaros xxx pro quolibet grosso”)*
7. М. Решетaр, дубровачка нумизматика 1. 125, 684–685.
* M. Решетар, Дубровачка нумизматика II, Таб. I, бр. 1–9.
* M. Penerap. дuбровачка нумизматика п. таб. I, бр. 1-7.
ко М. Решетan Tvopoвачка нумизматика I, 370.
11. Ibnd., 371—372.
iz P. Rešetar, La Zecca della Republica di Ragusa, 143–4; М. Решетар, Ду
бровачка нумизматика I, 372.
IНапомињемо да је М. Решетар који везује „сарuzaе сum testa non fracta"
за најстарију врсту дубровачких минца, оних са попрсјем и ловоровим венцем
на глави на једној страни и великим словом F. готских карактеристика с друге
88
 НАЈстAРИЈЕ ВРСТЕ ситног новцА—фолмPA

Шта су онда капучије које претходе првом дубровачком бакар

ном новцу?
Испитујући материјал нађен приликом ископавања у Улцињу и
Бару под руководством Бурђа Бошковића (својина Завода за заштиту
споменика културе на Цетињу), нашли смо мале бакарне плочице ве
личине фолара (пречник 18 мм) које пружају задовољавајуће тумаче
ње не само капучија већ и других питања везаних за најраније лажне
фоларе у промету у Дубровачкој Републици.
Пре но што се осврнемо на њиховзначај,дајемо опис четири на
ђене бакарне плочице.
1. Обрезана бакарна плочица у облику многоугла, делимично од
ломљена, нађена је у Улцињу, у простору 23Доње цркве. На њој нема
никаквих ознака. Максимални пречник 18 мм. Тежина 0,79 грама (Сл.
бр. 1). Са њом заједно нађен је новац града Бара са великим А(ntibar)
на једној страни и великим G(eorgius) на другој страни.
2. Бакарна плочица обрезана у облику многоугла са великом ок
руглом рупом у средини, нађена је у Улцињу у гробу бр. 15. На њој
нема никаквих ознака. Максимални пречник -18 мм; тежина 1,74 гр.
Округла правилна рупа има у пречнику45 мм.
3. Бакарна плочица кружно обрезана, искривљеног конкавног
(чанкастог) облика, нађена је у Бару у шуту Лонџе, у квадрату бр. 9
на дубини од око40 см.
На њој се на испупченој страни виде трагови урезаног знака, али
не може се утврдити о чему се ради. Максимални пречник 18 мм. Те
жина 1,30 гр. (Сл. бр. 3)
4. Бакарна плочица кружно обрезана, конкавног (чанкастог) об
лика, пробушена, нађена је у Бару код јужног зида цркве св. Ђорђа,
проба бр. 9.
На њој се на испупченој страни јасно види урезано или утиснуто
велико слово К. у исто таквом кругу. Максимални пречник 18 мм. Те
жина 1,30 гр.(Сл. бр. 4)
Погледајмо шта представљају ове мале бакарне плочице величи
не фолара (18 мм у пречнику).
Мада су нађене у Бару и Улцињу, оне очевидно представљају
мали бакарни новац, фоларе, који је био у циркулацији не само у
Дубровнику, већ и у градовима јужно од њега, негде крајем XIII и у
току ХIV века.
стране, протумачио ове податке као почетак ковања „Минца другог типа”, тј.
исто таквих минца на којима се на глави попрсја јавља плем (М. Решетар,
Дубровачка нумизматика II, Таб. I, стр. 11, бр. 8-9) и, сматрао да су тек тада,
1436, почели да се кују први дубровачки државни бакарни новци - минце (М.
Решетар, Дубровачка нумизматика I, 131—132, 372; Исти, Почеци ковања дубро
вачког новца, 154).
IMишљења да су 1436. године почели да се кују неки од следећих типова
минци, нпр. минце са тврђавом (М. Решетар, Дубровачка нумизматика II, бр.
10–11, 11-13, 11. и 14 – укључујући и мннце друге врсте бр. 16-17 итд), не би
се могло прихватити, пошто |-: de Diversis, три године касније, 1440, описује
само минце са великим словом R., као дубровачки бакарни новац.

89
свргилв димитриџвВиЕ

Прва од њих, обрезана плочицабез икакве слике и натписа, пред

|

ставља „комаде бакра без слова и ликова", у Дубровачком статуту из

1294. године уврштене у лажне фоларе.
Друга од њих, обрезана плочица са правилном округлом рупом
у средини, несумњиво не представља поништен фолар („incisos veli rup
tos"), већ фолар посебно означен као такав. Карактеристично је да је
он преко два пута тежи од таквог примерка без округле рупе.
Мождаје то дупли фолар.
Од времена дужда Цorenza Tiepola (1268—1275), поред нормалног
венецијанског фолара („Оuartarolo”) који кују сви дуждеви у XIII
веку — до 1311. године (просечна тежина 26 примерака износи 0,90 гр)
— јавља се дупли фолар („Doppio Quartarolo”). Просечна тежина 9
таквих примерака кованих за време дуждева који су владали у XIII
веку (последњи до 1311) износи 1,87 гр.“
Трећа и четврта плочица по свом конкавном (чанкастом) облику
(облику капе) највише одговара појму сариciaе (италијански: сарpuccia
— капа). Уз то, оне носе урезане ознаке на испупченој страни. На бу
шеном примерку (4. примерак) јасно се види да је у кругу велико сло
во К. које несумњиво означује Дубровник – Ragusa. (Напомињемо да
се велико слово К. појављује на једној страни свих најстаријих дубро
вачких државних фолара-минца).
Постојање пробушеног (пробијеног) и непробушеног (непробије
ног) примерка сариciaе у потпуности објашњава шта је „сарucia cum
testa fracta” и „capucia cum testa non fracta".
Дакле, може се прихватити првобитно објашњење М. Решетара
да су сарuciaе бакарни новци приватне израде који су циркулирали
у Дубровнику до појаве званичног, државног новца. „Биће дакле да
су ковани за Дубровник, али не од саме опћине него од приватних ли
ца, што су на тај начин хтјели да уклоне несташицу ситног бакарног
новца, која се показивала тиме да су ковали (да су у оптицају били)
као новац и сами комади бакра, без слова и ликова.“

15 Corpus Numanorum Italicorum I.

* M. Решетар, Дубровачка нумизматика I, 123 и 128—129.
У току својих даљих излагања, М. Решетар је допао ло закључка да су
capuciaе биле најстарије познате врсте дубровачких минци, оне са великим сло
ном R и прихватио становиште да је ковање овог новца „одмах у почетку само
влада узела у своје руке" – позивајући се при том на пропис од 6. децембра
1337. који предвиђа строге казне за све који праве новац какав „прави дубро
вачка опћина” („facere seu fieri facere aliquam monetam similem," seu in illo
conio seu ligae, quae est illa, quae fit in Racusio per Commune, sub paепа...”)
(М. Решетар, Дубровачка нумизматика I, 130: Текст, П. Решетар Iа 7ecca
della Republica di Ragusa, 7: датум исправљен од М. Решетар, Дубровачка нумиз
матика I, 116, нап. 2).
При томе, он је заборавио да 1337. године дубровачка влада није ковала
бакарни новац, већ само приватници, на се зато ова одредба не може приме
нити на израду капучија, већ само на динаре.
Упркос том свом новијем мишљењу и сам је М. Решетар прихватио 1939.
године могућност да су минце почеле да се кују тек 1436. године. Они пише: „Али
по свој прилици тек је г. 1436 влада почела ковати минце у својој ковници”. —
М. Решетaр, Почетак ковања дубровачког новца, 154 и 158.

90
 НАЈСТАРИЈЕ ВРСТЕ ситног новцА= фолдРА

Исто тако, можемо претпоставити да су ове чанкасте бакарне

плочице, које замењују ситан бакарни новац, израђиване и обележа
ване у ковници великим К. (Ragusa). У прилог томе говорило би и зва
нично прихватање непоништених капучија „сарuciae cum testa non
fracta” од стране дубровачке државне власти 1403. године, као и та
дашње помињање дубровачких фолара („moneta follarorum Civitas
nostrae Ragusii”) у време када се званични фолари-минце, по свој при
лици, још нису ковале.
Оно са чиме се не слажемо потпуно, јесте објашњење М. Решета
ра да су сарuciaе најстарији познати дубровачки државни фолари —
минце са попрсјем на једној страни, а на другој са великим словом F.
Самим тим не прихватамо ни његово објашњење — сарuciae cum testa
non fracta – да је то минца на којој се налази попрсје са поворовим
венцем итд.
Вратимо се на праве сарuciae, на оне нађене приликом ископа
вања у Бару, вршених под руководством Бурђа Бошковића.
Урезана ознака К. у кругу — (Ragusa) указује да су израђиване
у самом Дубровнику.
Није искључено да се први помен follara de Ragusiо, у одлуци
Великог већа од 9. XII 1400. године (књига Кеformacije у глави V
под називом „De follaris Catari”), да се смеју трошити само два котор
ска фолара за један дубровачки („in Majori Consilio ... captum fuit et
firmatum per omnes de bandizando follaros de Catharo, quod a modo in
antea non expendantur nec currant in Racusio nec Districtu Racusi nisi
duo de ipsos follaris pro uno de Racusio”)“ односи на непоништене
(непробушене) капучије, на „сарuciae cum testa non fracta”, обележене
великим словом F.
Из свега произилази да су у самом почетку сариciaе биле привре
мена замена бакарног новца— фолара приватне израде, који су имали
конкаван (чанкаст) облик – облик капе, сличан византијском новцу
времена Комнина и Анђела или бакарном новцу српског краља Радо
слава. Као такви, они су забрањени прописом дубровачке владе из
1294. године.
Када су они добили као ознаку урезано велико слово К. у кругу
на конкавној страни, за сад не можемо утврдити.
На сваки начин, крајем XIV, односно почетком XV века, посто
јале су две врсте таквих сариcia са урезаним великим словом R у кру
гу. То су биле „сарuciae cum testa fracta” и „capuciae cum testa non
fracta”.
Да ли су у то време сарuciae израђиване од стране приватника
или дубровачке ковнице, тешко је рећи. Обе могућности постоје.
У сваком случају, употреба непоништених (непробијених) капу
чија „capuciae cum testa non Ђracta” у својству фолара била је озвани
чена прописом из 1403. године.
_- __
15. P. Rešetar, La Zecca della Republica di Ragusa, 140; А. Соловљев и М.
Петерковић, Историјско правни споменица Н, Закони и уредбе (Београд 1936),
132; М. Решетар, Дубровачка нумизматика I, 120; исти, Почетак ковања дубро
вачког новца, 151.
91
СЕРГИЈЕ дИМИТРИЈЕВИБ

Потреба за оваквим привременим заменама фолара нестала је

оног момента када су, 1436. године, почели да се кују први државни
бакарни новци, фолари или mmc.
Сергије ДИМИТРИЈЕВИБ

Résumé
LA PLUS ANCIENNE PETITE MONNAIE EN CUIVRE APPELEE
MONNAIE—,,FOLARA" QUI ETAIT EN CIRCULATION A DUBROVNIK

A l'occasion de l'énumération des faux ,,folara" dont la circulation

fut défendue à Dubrovnik cm 1294, on menhionna également les ,,Follaros,
qui discontur capuciae", comme aussi les ,,follaros factos de patis de
zame sine letteris et fuguris".
Cent neuf ans plus tard, en 1403, une fois de plus les faux ,,folari"
sont défendus, et l‘on permet seulement l'emploi des ,.follams nominata
capuca antiqua cum testa non fracta".
Cc que sont les ,,capuciae", reste jusqu'à nos jours inexpliqué.
A l'occasion des fouilles exécutées à Bar et à Ulcinj, on trouva quatre
plaquettes en cuivre ayant 18 mm. de diamètre qui donnent une réponse
à beaucoup de questions non solutionnéœ.
La première plaquette qui pèse 0,90 grs. (Fig. Nr. 1.), est un ,,folar",
fait d’un morceau de outivre sans aucune inscription ou image.
La seconde plaquette qui a un trou rond au milieu et pèse 1,74 grs.
(Fig. Nr. 2), représente, sans aucun doute, le pendant du double ,,folar"
vénitien (,,Doppio Оштар–010").
La troisième plaquette de forme ronde concave (ce qui correspond
à l’appellation italienne kape — cappucia) a du côté en relief, des traces
de lettres gravées (Fig. Nr. 3).
La quatrième plaquette de forme ron-de concave, qui est perforée
a du côté en relief gravé la lettre R.', dans le ronđ (Fig. Nr. 4). Cette même
lettre apparaît également sur la plus ancienne monaaie forgée du ,,folar"
de Dubrovnik et veut dire Dubrovnik même — Ragusa.
La troisième et la quatrième plaquette sont: capucine cum testa
non fracla i capucia cum testa fracta.
Toutcs ces plaquettes ont été un remplacement provisoire de la
monnaie en cuivre en Circulation à Dubrovnik et dans les villes du littoral
de l'état serbe du Moyen-âge (Bar. Uldnj), avant l’apparition officielle de
la propre monnaie en cuivre de la ville, respectivement la monnaie de
’Etat. .
Les plaquettes portant le signe R, ont été, sans aucune doute, éxé
cutées ‘a Dubrovnik en privé ou bien à l'Hôtel де la monnaie.
En l'an 1403, le gouvernement de Dubrovnik, a officiellement rc
connu comme ,,folar" seulement l'usage de ces plaquettes non perforées
„capuza cum testa non fracta".

92
 фPAГМЕНТИ О БРСКОВУ

У последњим деценијама је проучавање историје појединих срп

ских средњевековних градских насеља добило нови замах“. Многа тр
говачка и рударска насеља обрађена су у посебним студијама, или у
оквиру опсежнијих монографија. Нарочиту пажњу заслужуј: опсе
жан рад Михаила Динића о српском и босанском рударству“. Али, на
жалост, у овом темељном раду аутор није обрадио развитак Брскова,
првог рударског и трговачког центра средњевековне Србије. Можемо
само констатовати,да не постоји нека већа студија, која би у целини
обрадила привредни значај Брскова у средњевековној Србији.
Највише података о Брскову можемо наћи код Константина Ји
речека“ и грегора Чремошника“ бетали истраживачи који су се бави
ли прошлошћу Брскова, обрађивали су га највише са видика историј
ске географије“ или производње сребра“. У нашој историјској науци
усвојено је становиште Љ. Ковачевића који је доказао да се је сред
њевековно насеље Брсково и стари град под тим именом налазило у
близини Мојковца на реци Тари.“ Неки савремени истраживачи“ још
* Исцрпан и заокружен преглед проблематике и prirg: радова о
проучавању српских средњевековних градских насеља дао је Сима Бирковић у
предговору књизи М. Динића, Српске земље у средњем веку, „Једно столеће
историјско-географских истраживања средњовековне Србије" стр. 9-30.
2. Михаило Динић, За историју рударства у средњовековној Србији и Босни,
Пос. изд. САНУ, I и II део, Београд 1955, 1964.
3. Konstantin Jireček, Die Handelsstrassen und Bergwerke von Serbien und
Bosnien wihrend des Mittellatters, Prag 1979; исти, Die Bedeutung von Ragusa in
der нigasteанене des Mittelalters, Wien 1899; исти, историја Срба I, II, Бео
град --

* Грегор Чремошник, Увозна трговина Србије године 1282 и 1283, Споме

ник САНУ, књ. 62, Београд 1925; Исти, Развој српског новчарства до краља
Иилутина, Пос. изд. САНУ, књ. 101, Бeoгрaд 1933.
5. Stojan Novaković, Brskovo, Danj i carina u svetoga Spasa i putovi s ja
dranskog primorja u stare srpske zemlje, Rad JAZU XXXVII, Zagreb, 1876, стр. 1;
Љ. Ковачевић, Трг Брсково и жупе бpсковачка и љубовичска, Глас САНУ XXX,
Београд 1891, стр. 3; Владимир Ћоровић, Брсково, Гласник географског друштва,
св. ХХ, Београд 1934, стр. 40.
6. Ignacij Voje, Brskovo im vrednost srebra v srednjem veku, Zgodovinski ča
sopis, letin X-XI, Ljubljana 1957, стр. 285—296.
7. ЛБ. Ковачевић, Трг Брсково, стр. 15.
* Радомир п. Беринић излаже своју тезу о месту Брскова на основу вла
ститог теренског изучавања, на основу археолошких остатака и понајвише скуп

93
иглiАilij B0JE

и данас сумњају у ову констатацију и враћају се становишту Констан

тина Јиречека који је постављао Брсково на горњи Лим.” Истина је,
да у дубровачким изворима, из којих црпимо највише података о
Брскову, немамо и података о локацији.
Први посве поуздани податак о Брскову нађен је у исправи краља
Уроша I од 23. августа 1254. Њом је краљ Урош дао дозволу Дубров
чанима да „гредš на Бpсково".“ На основу овог податка, могли бисмо,
скоро са сигурношћу, тврдити да је Брсково било основано у четрде
сетим годинама XIII века. Тек од осамдесетих година тога века, од
када су сачуване дубровачке архивске нотарске књиге, можемо ви
ше-мање континуирано пратити развитак Брскова као рударског и
трговачког центра. Иако нотарске и канцеларијске књиге Дубровач
ког архива до краја XIII века нису у целини сачуване, Брсково је нај
више проучавано на основу грађе с краја XIII и почетка XIV века.“
Од средине XV века надаље, података о Брскову у дубровачкој ар-,
хивској грађи све је мање, па се због тога дошло у нашој науци до
закључка да је Брсково од средине XIV века пропало и посве изгубило
свој значај.“
Ово мишљење потребно је до неке мере кориговати. Наиме, по
даци које ћемо навести, а сви су из дубровачких извора, иако су
фрагментарни, доказују да је Брсково било активно као рударски и

љене токжомастичке грађе и предаје (народне традиције и легенде) у чланку

„Гдје је било старо Брсково — На Лиму а не на Тари”, Побједа — дневни лист
у 14 наставака од 19. маја до 1. јуна 1982, Титоград. Враћа се тези К. Јиречека.
iи доказује да је стари трг Брсково лежао на ушћу речице Брзаве у Лим. Аутор
доста самокритички наглашава да се његови закључци делом заснивају и на
претпоставкама. Његова излагања представљају ипак изазов археолозима и лин
гвистима да допринесу решавању питања места трга Брскова,
3. K. Jireček, Die Handelsstrassen tind Bergwerke, стр. 92, 97; И касније кад
је љ. Ковачевић већ доказао положај Брскова на Тари, Јиречек је сматрао да
су потребне одређене резерве. У „Историји Срба”, у II. књизи на стр. 21. каже
„није доказано поуздано, да је онде било рудника”.
* Љуба Стојановић, Старе српске повеље и писма, књ. I, стр. 19.
11 Цитирани радови К. Јиречека и Г. Чремошника (прим. 3, 4).
12 В. Боровић, у расправи Бpсково на стр. 48 каже: „У другој половини XIV
века значај Бpскова је ноaео да опада. Место њега се дизало све више Ново
Брдо, које постаје највећи наш рудник. Год. 1433. Брсково се већ рачунало
међу напуштене руднике, и од тада рад у њему није више обнављан. Као
многи наши рудници и он је потпуно пропао за време турске власти, под коју
је дошао крајем XIV века”.
IMихаило Динић се на више места у својим расправама дотиче пропадања
Брскова, али увек само у општим цртама. У расправи „Дубровачка средњове
ковна караванска трговина“ Јич г. Iff, 1937, стр. 122 каже између осталог: „Нај
старије вести о дубровачкој караванској трговини односе се на Бpсково, на
десној обали Таре близу Kiji: Брсково је у другој половини XIII и у
првим деценијама XIV столећа било главно инте приморских трговаца у
Рашкој... Са опадањем Брскова од средине XIV столећа, помера се тежиште
дубровачке караванксе трговине у долину Лима. Пријепоље заузима његово ме
сто као караванска станица”. Исто мишљење заступа у Историји народа Југо
славије, књ. II, стр. 243, гесло „Брсково”, Загреб 1956.
Василије Симић, Историјски развој нашег рударства, Београд 1951, понав
ља податке о пропадању Брскова из Јиречекове студије „Die IIandelsstrassen and
--

Pergwerke...”.
94
 крPAPMEHTH. O. ISPCKOBY

трговачки центар све до седамдесетих година XIV века. Нарочито су

значајни подаци о домаћим брсковским трговцима.
Најстарије вести о дубровачкој караванској трговини односе се
баш на Бpсково. Оно је у другој половини XIII и у првим деценијама
ХIV века било главно упориште приморских трговаца у Рашкој. При
влачило их је не само као важно рударско место него и као трг одакле
се разносила роба даље по српским земљама.“ Навешћемо један уговор
нз 1313. године, у коме се Власи обавезују (onnes sunt de cotono
Sottevich) Марину Кружићу о преносу робе у Бpсково“ Обавезује се
свега 9 поносника који ће преносити робу са 29 коња. Толико ће бpo
јати караван. Обавеза првог поносника Станислава Радославића је
следећа: Stanislavus Radoslavich pro uno equo promittit et se obligat
venire Ragusium a die mercuriad VII dies et cuerevnum equm cum quo
debet portare Marino de Crusi vnam salmam de drapistanti ponderis
quantum est modia III de sale in Brescuam pro unasalima de sale quam
recept a dicto Marino que est III. modia in pena de yperp. L. Et Marinus
teneatur eis dare caregum in similipena”. На сличан начин се обавезују:
Grade Jonovich. . . pro tribus equis pro tribus salmis de sale guas re
сеpit; Bogdanus Tellcinovich ... pro tribus equis; Dragoslclavus Craisla
vich... pro VI equis; Musbradus Luchorovicћ... pro uno equo; Budoе
gener de Tolen . . . pro duobus equis; Stauer Sutcovich... pro equis V;
Čibudimus Dragolinovich .. . pro II equis. Споменути. Stauer Sutkovich
био је јамац (plecius) „pro omnibussupradictis observandis et attendiеп
distam pro pena guam pro solutione quam receperunt omnes predicti a
dicto Marino”. Поред споменутих Влаха, обавезује се Марину још неки
Petre de Cosello (?) да ће однети у Бpсково „a die mercuriad VIII dies
equas VI. . . cum eius mercationibus et dictus Маrinus debet ei dare de
naulo grossos XXXIII pro quolibet equo”. Петар сигурно није Влах, јер,
пренос не наплаћује у соли него у новцу. Разлика је и у одређивању
казне. Власи се о ују под казном од 50 перпера. Исту казну ће
платити Марин,ако би Власи узалуд дошли у Дубровник, а терет не би
био припремљен. Ако Петар не испуни обавезе, казна ће бити следећа:
„Et sinon ducet addictum terminum quod incurrant penam totius nauli”.
Исто вреди и за Марина, ако не би припремио терет: „Et si uenerit et
dictus Маrinus non daret cis caregum quod soluat eis naulum”.“ Дакле,
Власи преносе у Бpсково тканине, Реtar de Cosellо, пак, различите мр
чарије (mercationes).
У Брскову су Дубровчани имали своју колонију коју су крајем
XIII века чиниле прве породице града Дубровника (Baysсlauam, Pe
corario, Bocignolo, Crossio, Gleda, Ragnana, Getaldi, Martinussio, Meng
и др). Пошто је Брсково било још године 1348, једно од важнијих

13. М. Динић, Дубровачка средњовековна караванска трговина, стр. 122.

нi Historijski arhiv Dubrovnik (HAD), Div. canc. V, fol. 60° – 10. VI.
15 M. Динић, Дубровачка средњовековна караванска трговина, стр. 140, о
санкцијама каже: „Готово сви уговори садрже и клаузуле о санкцијама
за случај да се једна страна не држи примљених обавеза. Одређивана је
новчана казна, једнака за трговце и за крамаре, обично у износу од педесет
или сто перпера”.
95
ипIAЦИП Војв.

трговачких центара у Србији,“ није чудно што су поједини Дубровча

ни на тргу имали своје куће. Из једног уговора од 1348. године сазна
јемо да је Тома Нilius quon. Canini de Deodato дao „in pignore Jache de
Sorgovinam domum lignaminis positamin Brescoa proyрегрегis cemtum
viginti de cruce”. Ако Тома у року од две године не откупи кућу, ако
Jache deSогgu не врати 120 перпера,поверилац Jache је може продати.
Ако је прода за више од 120 крижних перпера, вишак ће добити
Тома“ Реч је овде о ломбардном зајму који, на неки начин, указује
и на вредност дрвене куће у Бpскову. У Бpскову, служили су се Ду
бровчани различитим кредитним трансакцијама.
Други податак нас уверава да су Дубровчани изнајмљивали куће
у Брскову на годишњу кирију. Из тестамента Топne Pauli de Toma види
се да је Тома изнајмио кућу у Бpскову за 70перпера на годину.“
На основу некомплетних података, можемо закључити да је XIV
век био врло активно раздобље трговачких веза између Брскова и Ду
бровника, у времену од 1350. до 1370. године. Нарочито су богати пода
ци о домаћим трговцима који се појављују на дубровачком тржишту и
склапају са Дубровчанима и другим странцима трговачке и кредитне
уговоре. Богати су и подаци о трговачкој роби којом се тргује. Даље,
интересантни су и неки облици трговања.
Највише података о домаћим трговцима из Брскова налазимо у
кредитним уговорима. У првој половини XIV века, у нотарској серији
Debita notariaе, спомиње се само један трговац из Брскова. Поверилац
Petro de Jacob de Pollula (или Роluba?) de Berscuoa (sic!) даје 13. ја
нуара 1339. кредит у висини„урегрегоš 27 de veneto”.“ Потребно је спо
менути још странца Николаја Тани из Фиренце који се означава као
„habitator Brescoе”. Он склапа 21. јуна 1352. облигацију са Маrojem
de Goge за 110 либара сребра. Сребро ће на рачун дута испоручити
у року од три месеца.“
На већи број домаћихтрговаца из Брскова, који узимају кредите
у Дубровнику, наилазимо у годинама 1357, 1358. и 1359. У овим годи
нама набројали смо у кредитним уговорима 11 дужника из Брскова.
Брсковчани долазе обично у групама, двојица или тројица, и то више
пута годишње. Године 1357. задужују се: Брајко Добројевић, Божидар
Љубојевић и Мартин Милостић, Драгутин Милојковић, Младен и Бо
саден, Кранета син Братеше,“ године 1358: Братеша и његов нећак
Лонко,“ године 1359: Братеша, његов нећак Лонко Павловић и Матеј
* К. Јиречек, Die Handelsstrassen und Bergwerke...,
17. HAD, Div. canc. XV, fol. 124, 23. VII.
18 нAD Test. not. III, fol. 40—40 , 9. XII 1329; Thoma sin Paulus-a de Thoma
(1312—29) имао је, као и његов отац, чврсте везе са српским краљевима који
су га чешће слали у Дубровник по даџбине... Године # закључио Hi. у име
српског краља, уговор о закупу српских „mercati" са Дубровчанима Јunius-om.
de Volcasso, Junius-on de Lucaro i cime-om de Gосе, Ирмгар Манкен, Дубро
вачки патрицијат у XIV веку, пос. нзд. САНУ, Београд 1960, стр. 430.
* HAD, Debita notariae, II, fol. 236“.
з Ibid. III, fol. 12”.
21. Ibid., III, fol. 99 – 1. II, fol. 100 – 6. II, fol. 124 – 17. II, fol. 124“ — 18.
1Х, fol. 126 – 18. IX, fol. 126 – 29. IX.
22. Ibid., IV, fol. 51 – 25. XI.
96
 ФРАГМЕнти о БРСКОву

Драгонић, браћа Брајко и Прибил.“ Као њихови повереници наводе се

трговци које у ово време врло често сусрећемо у кредитним и трго
вачким уговорима. То су: Dima Mutina, Petar Quirin из Венеције, Priboе
de Ombla, Nadihna Bogdanić, Đurađi Vladimirović, Poznan Vladimirović,
PriboeVladimirović, Maroje de Gосе и Georgio dе Сabogа. На дуг доби
јају прилично високе суме, а просечно око 30 дуката. Највећи дуг
износи 600 перпера. Суме саме не кажу ништа каквом су робом Брc
ковчани подмиривали своје дугове. Тек на основу маргиналне белеш
ке код неке задужнице, дознајемо да су се Брајко Добројевић, Божи
дар Љубојевић и Мартин Милостић обавезали да ће подмирити свој
дуг сребром.“ Из ових података можемо закључити да је у Бpскову
средином XIV века већ почео процес формирања домаћих трговаца
који се осамостаљују, долазе лично у Дубровник и тргују. Ови тргов
ци уживају код Дубровчана поверење и добијају робу на кредит без
јемства. Између осталог, ови подаци такође доказују да је Брсково
шездесетих година XIV века још увек значајна тачка дубровачкетрго
вине у Србији и да је рудник сребра у Бpскову у овим годинама био
још активан.
О везама дубровачких трговаца са домаћим трговцима из Брско
ва сведоче и подаци из тестамента. Реtar filius Draseno који је, боле
стан, у Венецији саставио 1358. године свој тестамент („in lecto jacens
Venetiis bona et sana mente sua facio meum ultimum testamentum"),
изјављује да има примити „archos de Miloe de Brescoа рro resto circa.
уperp. 50 pro debito de Milosauu gui fuit eius socius".“ Ради се, дакле,
о неким луковима Милоја из Брскова у вредности од око 50 перпера,
за дуг Милосава који је био његов компањон. Иначе, Петар је имао,
што се види из тестамента, разгранате послове на кредитној основи у
Венецији. Ове послове регистровао је у трговачкој књизи („Etsimiliter
debeat exigi illa debita que debeo habere Veneciis secundum quod con
tinetur in meis quaternis...").
Дубровачки су трговци своје трговачке послове, вођене у Брско
ву, регистровали у приватне пословне књиге. Domagnа de Menge је са
својом браћом учествовао у Србији и Босни, где је било главно подруч
је његовог пословања, у експлоатацији рудника и закупу царина.“ У
свом тестаменту, из године 1358, говори о царинским обрачунима (у
Брскову) са Маrinus-om de Gосе и о царинама у Трепчи. Све рачуне
које је имао са Маrinom de Gосе „de mercatis Brescoe et de rebus quas
sibi misi" записао је у свој кватерн („sicud scriptum est in meo qua
terno"). Све дугове („omnia debita") које је имао у Србији („gue habe
mus in Sclavonia”) исто је тако уписивао у своју пословну књигу („in
quaterno meo"), чији је дупликат имао његов брат Маринус („et Mari
fol s” на, у fol. 72 – 19. VI, fol. 84 — 8. X, fol. 85 — 11. X, fol. 85" – 13. X,
ol. 86 - 15. X.
24. I. Voje, Brskovo im vrednost srebra, стр. 290. Маргинална белешка поред
задужнице у којој се, као дужници, спомињу Брајко Добровјевић, Божидар
Љубојевић и Мартин Милостић из Брскова, гласи: „de yрегрегis 24 libra argenti
fini", Deb not. III, fol. 99.
* HAD, Test. not. IV, fol. 41—10. VI.
* И. Манкен, Дубровачки патрицијат, стр. 320.

97
игнацил Волг
nus frater meus habet alium quaternum similem scripta omnia debita").“
Осим овога, разне обавезе и потраживања, које је имао Domagna de
Menсе или његово трговачко друштво, тачно су наведени у тестаменту.“
Из података у нотарским уговорима види се да су Дубровчани
у осамдесетим годинама XIII века извозили у Бpсково вино, текстил
(платно, сукно), обућу и одећу, мед и осталу робу (mercationes). Одатле
увозе сребро, животињске коже (овчије, јареће, зечје), восак“. Веро
ватно се асортиман трговачке робе, која је била предмет трговања са
Брсковом у другој половини XIV века. Баш из овог периода, можемо
навести неке податке о трговини брсковским сребром, које је садржа
вало мањи проценат злата. Млетачки трговац Francisco Scarpaciо при
мио је 1. септембра 1335. од Маgra de Caolego на рачун дуга 3 либре и
5 унчи „argentum de Brescoa guоd dixit temere aurum”. Сребро ће
Francisco слати у Венецију на свој ризик и продати по цени 15 перпера
за либру. У уговору је одређено „et si plus venderent plus debeat sibi
computare”.“ Из друге половине XIV века потиче још један податак
који прича о још бољем квалитету бpсковског сребра. Брсковски
трговци Брајко Добројевић, Божидар Љубојевић и Мартин Милостић
узимају 1. руара 1357. године код Маroja de Gосе на кредит 600
перпера. У маргиналној биљешци, поред задужнице је нотар написао
лаконску белешку „de yperperi XXIIII libra argenti fini".“ На основу
ове белешке можемо закључити да су брсковски трговци подмиривали
свој дуг сребром, које је било доброг квалитета, на што указује сама
цена. Једна либра брсковског сребра би, у овом примеру, вредела 24
перпера. В. Винавер је на основу цене израчунао да би у овом примеру
брсковско сребро садржавало око 5% злата.“ Најближи податак о
цени сребра у Дубровнику, којим располажемо, је из године 1536,
када је једна либра сребра имала цену од 16 и по перпера.“ Да се у
брсковским рудницима добијало уз сребро и нешто злата, доказује
више пута цитирани податак из 1280. године. Неки Сleublо из Брскова
дао је Раsque de Volcassio 20 унча злата, за спас његове душе цркви

27 HAD,Test, not, IV, fol. 39–39 — 14. IV 1358.

* Ibid. „... Item habere debeo a Bassto de lagaste (?) da Cactaro libr, Х111
ong, V et sag, III deo argento fino quod dedi sibi ad saluandum in curia (?) domini
šisti, recepi a dicto Basse duсаtos sex de auro, recepi a dicto Basso circa уретр.
ХХVIII usque yperp. XXX. in drappo. Item habere debeo a Laure de Volcasso
уретр. V-1 (600) de gross, Sclauoniе. de »Pripra: ХVIII pro libra quos solui pro
dicto Laurengio leguram Sancti Giorgii de ssia . . . Item confiteor quod Jonus
famulus moster vendidit vnum equrn in Rudnicho Petromano Richi pro yрегр. XL
quod dictus Маrinus frater meus sentet ad recipiendum ...”
29. В. Ђоровић, Брсково, стр. 47; Г. Чремошник, Увозна трговина Србије,
стр. 69.
* HAD, Div. canc, XII, fol. 150.
з НАР, Deb. not. III, fol. 99"; I. Voje, Brskovo im vrednost srebra, стр. 290.
за Вук Вин , Прилози историји плeмeнитих метала, цена и надница
(средњевековна Дубровник), Историјски гласник, 1-2, Београд, 1960, стр. 81.
„мин Решетар, Дубровачка нумизматика, Сремски Карловци 1924,
стр. -

98
 ФРАГМЕНТи о Брскову

sv. Marije u Acconu. О томе је у Дубровнику издата ваљана потврда“

Трговачка роба, која је била седамдесетих година посредством
брсковских трговаца послата на дубровачко тржиште, била је више
животињског порекла. Године 1369. потврдио је Которанин Маrko de
Butro да је примио „nomine et pro parte Jeroslaui Rebrovich de Berscoа
ab Andrea de Sorgo“ et Pasche Juani de Gravosio pelles“VХL (540) salitas,
pelles CXII non salitas agnellinas et alias pelles paruas CXII, pecias XI
eris, colle V cere colate collum vnum fractum, cere saccos VIII cere
crude". Марко закључује: „pro quibus omnibus idem Marco super se
et omnia bona sua promissit dictos Andream et Pascham conseruare
indemрnes a dicto Jeroslauо“.“ Поред великих количина различитих
кожа и воска (5 колута воска од којих је један сломљен и 8 врећа
нетопљеног воска), Јерослав Ребровић испоручује и 11 (печа) комада
меди. Изтога бисмо моглизакључити даје у Бpскову у ово време била
добро развијена металуршка техника.
На крају, морамо споменути још један податак, који указује на
непривредну повезаност дубровачких трговаца са становницима Брc
кова. Наиме, Дубровчани су имали веза и са жепама у Бpскову и
остављали им у тестаментима извесне суме новца. Маrtoli de Budignolo
одређује следеће: „dimicto Jachusse filie de dot (?) de Brescoа уperpe
ros - II (200)".“
На основу фрагментарних података, који нису плод систематског
истраживања дубровачке архивске грађе, не можемо дати целовиту
слику развитка првог средњевековног српског рудника сребра, али
слика тог развитка, нарочито то вреди за ХIV век, ипак постаје
јаснија.
Игнациј ВОЈЕ

Resu me
FRAGMENTS DE BRSKOVO

Brskovo comme premier centre minier et commercial de la Serbie

au Moyen-age a ćté le plus étudie sur base de matériauх des archives de
Dubrovnik. Brskovo a eté jusqu a présent surtout examinć sur base de
matériauх de la fin du XIII* et début du XIV“ siècle. Depuis le milieu du

* г. Чремошник, канцеларијски и нотарски списи 1278—1301. Историјски

споменици Дубровачког архива, ::: за историју, језик и књижевност срп
ског народа, треће одељење, св. 1, Београд 1932, стр. 37; Josip Lučić, Pomorsko
trgovačke veze Dubrovnika na Mediterania и XIII stoljeću, Rad JAZU, бр. 359, За
греб 1971, стр. 152.
* Андрија Соркочевић и Симон Бунић ликвидирају све кредитне обавезе
Johanni fratri Chergos de Noumonte, HAD, Deb, not. XI, Fol. 111" - 8. XII 1394.
* HAD, Test. not. IV, fol. 21 – 3. VIII 1353.

99
 MI'HAHHJ BOJE

XIV” siècle et au delà, il y a de moins en malins d’indications sur Brskovo

dans les matériaux d'archives de Dubrovnik, et c'est pourquoi on est
arrivé à la conclusion dans notre science que Brskovo, depuis le milieu
du XIV" siècle, se trouve en décadence et perdit complétement son
importance.
Il est nécessaire de corriger cette opinion jusqu’à un certain degré.
Les données qui nous sont exposées par l'auteur, et toutes proviennent de
Dubrovnik, bien que fragmentaires, démontrent que Brskovo fut actif
comme centre minier et commercial aussi lors de la seconde moitié du
XIVe siècle. Ce sont les données au sujet des commerçants de Brskovo,
en ce qui concerne le commerce de l'argent, des peaux et de la cire,
données qui sont particulièrement importantes en ce qui concerne éga
lement le commerce par caravane avec Brskovo et des différentes transac
tions commerciales et de crédit. Les commerçants de Dubrovnik. qui
étaient propriétaires de maisons à Brskovo, enregistraient les affaires
commerciales qu'ils menaient dans cette dernière ville dans des registres
de commerce privés.

'l
_!
:\

100
 НЕКОЛИКО ПОДАТАКА О НАШЕМ ЈЕЗИКУ ИЗ АРХИВА
ДУБРОВАЧКЕ РЕПУБЛИКЕ

У канцеларији Дубровачке Републике уписи аката на српском

језику су ретки, још су ређи они уписани ћирилицом. То је сасвим
природно јер су службени језици били латински, и „вулгарни" тј.
италијански. Натко Нодило је у праву када тврди да се: „У Дубров
нику, ако и не од првог почетка, а то од памтивека говорило...
српски; говорило се како од пучана, тако од властеле, како код куће
тако и у јавном животу”.“ То је тачно за говорни језик, али не и за
службени. У канцеларији Дубровачке Републике службени језик прво
га реда (да се тако изразим) јесте латински, затим италијански, а тек
у трећем реду српски, а касније и турски. Привилегију да пишу на
српском султану и великом везиру Дубровчани су практиковали до
краја, бар у поздравном говору приликом предаје трибута (харача).
Коришћење те привилегије доводило је некад до неприлика, када је
адресант (турски беглербег или санџак бег) знао само турски, а они
су услед одсуства свога турског драгомана писали на српском језику.
Иако је то било њихово право (а уз то турски достојанственици у
нашим крајевима увек су имали тумача за српски), они су у таквим
приликама сматрали да складност захтева да се извине што не пишу
на турском.“ Једном приликом извињавали су се свом комшији, тре
бињском паши Ибрахиму Ресулбеговићу, који им је послао акт на
турском и отписали () „а сада поклие нас Тергиуман отишо наЧестита
Врата сас елчиам, биће драго Вашем Пресвиетлом Господству примит
ову нашу српски писану, а жудимо па су и ваше тако, нека се можемо
на ласно разумиети”.“ Шта више, имамо примера да је влада писала
својим грађанима на српском.“ Ипак, употреба српског језика као
службеног остала је врло ограничена у дубровачкој канцеларији, што
је сасвим разумљиво и природно, обзиром на стару романску тради
цију која је овде значила и сталешку премоћ и одлику. И зато, поред
аката дубровачких грађана писаних на српском језику и који су уво
1. Rad JAZU LXV. 117, Prvi ljetopisci i davna historiografija dubrovačka.
2 Lett. de Levante CIX, 257.
* Copiae lett. turche II, 238.
* Љ. Стојановић, Старе српске повеље и писма I, 2 Nº. 1022—1087, сем оних
на које је указао Решетар у својим студијама.
101
БРАНИСЛАВ НЕДЕљковић

ђени на српском језику и писму на ком су писани, настаје период

(чак паралелно са овим начином рада) када се у канцеларији писма
писана на српском преводе на латински или ређе на италијански,
затим, акти писани на српском и ћирилицом „претачу се” у латиницу
немењајући језик („non verso sermonem").
Како Дубровчани употребљавају неколико термина, који су у
ствари синоними, потребно је задржати се на том и рећи нешто о
језику којим се говорило и писало у Дубровнику.
Који је то словенски или „словински” језик који је победио у
некад романској Рагузи а затим потоњем Дубровнику? На то питање
није тешко одговорити, како са гледишта историјске лингвистике,
тако и са гледишта става који исказују дубровачки извори, посебно
службени. У оба случаја одговор је исти. Наиме, још 1890. Решетар.
је у Јагићевом Архиву за словенску филологију утврдио, на основу
историјских извора (позивајући се ту и на Миклошића), да се српски
језик поклапа са штокавским говором.“ Решетар је узео у обзир изворе
до краја XV столећа, сматрајући да се језик формирао до тога доба,
као и стога што отада имамо све бројније сеобе и кретања станов
ништва са истока према западу и из Босне и Деспотовине на север,
запад и северозапад. У својим потоњим бројним расправама, како у
Јагићевом Архиву, тако и у издањима САНУ“ Решетар је само потвр
дио своју основну тезу изречену још 1890. године и за дубровачки
говор, наиме,да је то штокавски херцеговачки говор.“
Уосталом, сама реч Sclavus и Sclavonia значе у дубровачким
изворима Србин и Србија.“ То су изрекли најпре Медо Пуцић” затим
* Arch. f. sl. Philologie XIII, 387—388: „ . . , so hat man wieder mit Miklosich
das Recht, stokavisch und serbisch ais zwei sich deckende Begriffe zu erklären".
Уосталом у овом смислу (поред Миклошићевог филолошког става у студијама.
и наслов „Monumenta serbica spectantia historiam Serbiae Bosnae Ragusii" vienae
1858-pag. III: „Нic liber complectitur diplomata spectantia ad historiam Serbiae.
Bosnae, Ragusii, quae lingua serbica conscripta sunt",— то јасно g:":
8 нове дубровачке повеље Стојановићевог Зборника, Глас Ativ CLXIX.
(1936) 121–166; Никиа Звијездић, дубровачки српски канцелар ХV. вијека, Глас
сану сп хix, 167—210.
7 у својој приступној академској беседи (одржаној 7, III 1941, а штампа
ној-печатаној тек 1951), Решетар је на крају своје студије (у којој је изнео ре
зултате свих својих испитивања дубровачког говора) рекао „ ... али кому су
Срби и Хрвати два народа, тај ће морати признати да је дубровник по језику.
био увијек српски”. Тако стоји у оригиналном руком писаном тексту Решетара.
Али та реченица није објављена уопште а мени непознати редактор је то пре
стилизовао и у суштини рекао исто; ипак тај други текст није објављен али је
то речено у резимеу на француском, наиме тамо стоји: „Pour ceux gui separent
la langue serbe de la langue croate, cest le dialecte national serbe, out pour qui
Bitali,g: cette distinction, cest le dialecte serbocroate?”. (Глас САНУ ССП, 1-47.
R у свом индексу уз Статут, дубровачки правник и дипломата Франо Гун
дулић (- 15. VIII 1589)је овако коментарисао реч Славонију: „Sclavonia conti
пetur in se, inter alias regiones Bosinam, Rasсiam, comitatus Сhelmi et Gentac.
Textus cum rubrica lib. III. cap. 56“. Сам статут у наслову сар. 56 вели: „De
consuetudine inter Raguseos et dominos Sclavoniе" а потом у Славонију убраја
Рашку Босну, Хум и šir: пор. Stat. Lib. III. cc. 52–57.
Споменици србски, E“ 1858, у предговору на више места.

102
 НЕКОЛИКо подАТАКА О НАшЕМ ЈЕЗИКу. Из АРХИВА ДУБРОВАЧКЕ РЕПуБЛИКЕ

К. Јиречек," Валтазар Богишић (издавач са К. Јиречеком дубровачких

Статута) који је поводом статута у једној студији објаснио францус
кој научној публици да реч Славониа у Статуту има уже значење и да
се односи на краљевство Србије, као и на земље које зависе од ње или
које су настањене Србима.“ Најзад, проф. М. Динић у својој краткој
и врло документованој студији „О називима средњевековне српске
државе” потврдио је то подробније“
Међутим, иако Словен и словенски у дубровачким службеним
канцеларијским исправама и актима значи Србини српски, иако Сла
вонија значи српске земље и Србију,“ сам термин српски, serviano
(или новије serb i c о код Томазеa)“ ако изузмемо нешто старију
канцеларову белешку на полеђини једне султанове повеље писане на
српском језику, која је написана можда и касније, приликом повре
меног сређивања аката канцеларије, онда је најстарији помен 1ingua
serviana (српски језик) онај из латинске канцеларије у записнику
Малога Већа,“ у одлуци о награди од пет перпера датих Феликсу Пе
танчићуза превод на српски језик папске буле („pro exemplis in lingua
serviana de bulla lubilei”), који је објавио Петар Колeндић. Термин
српски зајезик нити је једини отада, нити је одмах продро у употребу.
Он се јавља у почетку повремено, а онда свечешће; али, паралелно са
њим, употребљавају се традиционални iri СлOBeНСКИ И СЛОВИНСКИ.
И пред крај Републике, дубровачка канцеларија, у упутствима
писаним на италијанском, употребљава наизменично српски, словен
ски и илирски.“ Затим, имамо као синониме за српски, илирски,
рашки, рашански (можда и који пут босански?), па чак два или три
пута налазимо и дубровачки језик (sermo maternus raguseus). Разуме
се, реч је увек о истом језику— српском— а остали термини су само
уобичајени синоними, о чему има довољно потврде у изворима (као и

10 K. Јиречек, Споменици српски на Споменик САНУ XI, rakoће у пред

говору.
у; v. Boghisich, te statut de Raguse. Codification inédite du XIII siècle. Pa
ris 1894, pag. 44 not. 2: „Sclavonia. Le statut in emploie ce not que dans un sens
restreint, děmommant aimsi le royaume de Serbie assi que les pays qui en depen
dent ou qui sont habités par la race serbe. Ne 3. Sclavus. Měme restriction, même
observation".
13 прилози за књижевност, језик, историју и фолклор; књ. XXXII, sv. 1—2.
год. 1966, посебан отисак, стр. 27–34.
13 Ужи појам Славоније дат је на пр. у Цiber Viridis, cap. 199: „Et Schiavo
nia se intenda el Dagno inver Novornorite, Pristina, Rudnich et quelli confini do
zornade”.
14 Nuovo Dizionario della lingua italiana (1872) св. serbico; исти термин
употребљава и Мiclosich, гор. прим. 4.
* Упор. Сons. minus XXјV од 15. III. 1419. Интересантно је да кривични
канцелар 1419. године не употребљава ни славенски ни serviano у неким случа
јевима већ каже serbscћа, тако Соisav Gojsalich у тужби помиње „undecim cu
pellos ad measuran serbscham" (тужилац је из дубровачке Жупе Жpновнице —
iam. de foris IV, 46, од 8. VIII 1419); „mensura serbseha” помиње се у Конавли
ма (Lam. de foris IV, 64 од 26. VIII 1419) и најзад опет један пример из Жупе
„Oglavie cum sirico, rete et omnibusaliis eidem necessariis ad morem serbiсhит”
(Lam. de foris IV, 51).
16 Let. di Lev. CIX, 228, 257; СХ, 31.
103
БРАНИСЛАВ НЕДЕЉКОВИЋ

српски или илирски, рашпански или илирски, рашки, рашански, сло

венски или српски, илирски или словенски; или на пр. „slavo seu
serviano”или „саractere slavo veli ut dicitur serviano”). Додајмо и то да,
иако се већ почетком XVI столећа приликом избора „српскогдијака“
каже да је то канцелар матерњег језика, наћи ћемо да је за неке Ду
бровчане (на пр. канцелар А. Поца) матерњи језик италијански. Иако
су то врло ретки изузеци, мислим да ваља и на то указати јер, свакако,
било је још реликата старе романске традиције и она се очитовала у
неким, додуше ретким, случајевима. Ипак, током времена, српски се
у канцеларији употребљава сасвим обично и нормално, па чак понекад
канцелари и не нотирају факт уписа на српском, већ уписују наизме
нично акта на италијанском и српском језику, без икакве клаузуле о
језику.
У погледу језика, дубровачка канцеларија употребљава час израз
lingua, нас sermo, idioma, као и littera, caractere и јаZija. За то имамо
довољно примера у изворима. То нам потврђује не само употреба
„caractere serviano” за српски језик већ имамо и случајева у којима
се и за италијански језик употребљава „caractere italico”, за турски
„caractere turcico”, како ћемо видети на примерима даље; слично и за
јеврејских (Ex caractere hebraico in sermonem italum)“
Укратко, у канцеларијском начину изражавања нема неког реда
нити правилности; за исти текст канцелар ће рећи илирски, или
српски, а затим словенски итд. То је пословна канцеларија и она упо
требљава разне терминолошке синониме (како је већ речено горе) за
српски језик. Ипак, у њој нећемо никад наћи нешто што подсећа на
политички унитаризам који је прешао у лингвистику у XIX столећу
после Гајеве илирске реформе. Од знатног броја докумената у којима
је реч о имену и називу језика, овде ће бити наведен мали број који
довољно очитује тачност Миклошићеве и Решетарове тезе, изречене
још 1890. и раније.
Приликом превођења са једног на други, као на пр. са латинског
на српски, сасвим је природно да нам канцеларија за папску булу
каже да је преведена на српски,“ као и за хирограф да је писан „in
lingua ilirica” јер се преводи са рашанског или илирског на италијан
ски? Два писма писана у Дубровнику на захтев заинтересованог лица
Антонија Миловановића преводи на италијански језик Марин Матејин.
драгоман дубровачке владејер су оба била писана „sermoneserviano”.“
У једном спору који се води пред дубровачким судом наводи се изјава
туженог којом он признаје да му је дато на чување „сто мисала на
српском језику” (messali cento in lingua serviana) и он јете књиге про
давао у Београду, Видину и Никопољу; реч је, свакако, о мисалима

17 упор. Liber Reformationum под 25. август 1364. – Нико Бијелић; вид. и:
piv. canc LX, 152 (7. мај 1447).
18 Div. de foris XXV, 100 – 15. октобар 1615.
19 Cons. Min. XXIV, 55 – 15. mart 1491.
20 Div. canc. CXXIX, 153 – 20. август 1543; исто; СХХХI, 135 – 6 – 10.
април 1546.: . . . chirographium . ..scriptum in lingua rasciana sive ilirica.
2. Div. canc CXLVI,128 – 16. јул 1560.
104 - - -
 нЕколико подАтAкм о нАшЕм ЈЕзику из АРxивА дvвровAнкв РЕпуБликE

намењеним католицима, посебно дубровачким, који су живели и трго

валиw тим местима.“
hit. избора канцелара за наш језик половином ХVI столе
ћа Веће Умољених одлучује „de dando onus linguae servian e”
Јерониму Трајана Примовићу (и Примојевић и „de Primo", „de Pri
mis").“ У актима канцеларије скоро се редовно у уводној клаузули
назначава чињеница превођења. Међутим, у тестаменту пештанског
трговца Ивана Синковића најпре је дат читав тестамент на италијан
ском, а тек из последње реченице сазнајемо: „... hoc autem testamen
tum ... fuit translatum ex lingua serviana interprete Pasquale Eliae Dra
gomano“ Тестамент „Vicenti Petri mercatoris Themisvari” писан је у
Београду (27. априла 1576), а онда донет у Дубровник и уписан „pro
suo robore et firmitate” и јер је био написан „in lingua serviana", „hic
erit registratum in lingua italica translatum per Hieronimum de Primo
cancelarium publicum etiuratum linguae slavaе...;"“ исто је речено и
за тестамент Вићентија Мариновог, написан у Београду, а донесен у
Дубровник, па како је и он био на српском језику, увео та је исти кан
целар Јероним Трајанов Примовић на италијански и смемо закључити
да се то овде подразумева јер, језик је доиста италијански; и – ваљда
смемо подразумевати да, када је текст на другим местима у српским
актима али без посебне клаузуле о том факту, да се тада ради о
српском језику.“ И тестамент трговца Јакше Божиновића (Vidini de
functi) био је „... translatum in idioma italum cum serviana lingua esset
scriptum”.” Такође, тестамент покојног „Matthei Georgii Natalis hunс
transmissum ex Belgradi” преведен је на италијански од стране истог
канцелара јер је и он био „scriptum in lingua serviana”.“ и тестамент
„Раsqualis Thomae Belgradi defuncti” био је „... ex lingua serviana
translatum per Hieronymum Tr. de Primo cancelarium linguae
slavao . . ."??
У серији отвореној крајем XVI столећа (врло значајној за при
вредну историју и привредне односе) тзв. Diversa de foris има низ
примера у којима Дубровчани свој језик називају српским. Тако је,
на пример, на захтев Матеје Радовог зв. Радосаљић канцелар Франо
Габриели превео „ех sermone serviano in italum” писмену исправу.“
Затим, латински канцелар саопштава како му је неко писмо са српског
језика превео на италијански Паше, саncelarius linguae slavaе („ex
sermone serviano in italum"):“ На захтев страних власти, дубровачка
влада је дала тумачење неких имена, па је у акту речено „in lingua
ilirica o slava secundo il parlar commune dela Provintia cos denomina

2. Div. canc. CL, 6 a tergo – 6. септембар 1563.

* Cons. Rag. LVII, 101 — 17. септембар 1564.
з теšt. not хLIv. 85 — 6 –29. новембар 1574.
- Test not. XLIV, 155–22. јун 1576.
ж Test. not. XLV, 45.
27 Test. not. XLVI, 39" – 22. октобар 1582.
28 Test not. XLVIII, 2 — 16. новембар 1586.
* Test, not. XLVIII, 8— 5. децембар 1588.
за рiv. de foris III, 218 – 9 – 10. јул 1595.
и исто, V, 152 – 10. мај 1597.
105
 БРАНИСЛАВ НЕДЕЉКОВИЋ

tae cio čin italiano si interpretano” Giva = Giovana; Cata = Catarina;

али Станула =Stanula.“ У једном акту од 15. јануара 1630. речено
je „litterae missivae et seriptura conversae exillirico initalum sermonem
per Nicolam Grappi".“ Више примера имамо у серији. Mobilia: „tres
litteras serviano sermone scriptas et italico subscriptas"; „... declarari
infrascriptastreslitteras serviano sermone scriptas” итд.“
Дубровачка канцеларија често употребљава реч „caractere”
(слово, писмо) и зајезик. Тако, констатује се: „...infrascripta duo com
puta... quae cum essent, excepto principio, exarata caracter e ser
vian o seu slav o perser Paschalem de Primis ciusdem linguae slavaе
cancelarium fuerunt interpretata in sermonem italum ...”; “ исти канце
лар употребиће нешто другачију формулацију (пошто се не ради о
преводу на талијански): Littera ilirica in latina non verso sermonem,
или „извађена из писма словинског у слова латинска” (у истом акту);*
слично, исти канцелар употребљава термин „litera serviana", а у прет
ходном случају „ilirica” и „писмо словинско”; или, пак,за делове трго
вачке књиге (ex librozornali) пок. Михаила Рудани канцеларија тврди:
„infrascriptae partitae . .. scriptae caractereserviano manu Ioannis Slava
zati olim iuvenis quodam Rudani” унесено је цело писмо на италијан
ском, а за текст у потпису „Ja Andria Jovanovich afermaiem gorgne
pismo” речено је „сedula hanc esse ilirico caractere sua propria manu
subscrtipta".“
Понекад канцелар наглашава да је неко трговачко писмо (litera
missiva) писано не само на српском језику, већ и српским писмом (срп
ским словима). Тако, на пример, за тестамент Матка Влахушића тргов
ца из Прокупља стоји да је „scriptum idiomate et caractere serviano,
sonat italico sermone...“ Иначе, канцелар понекад не бележи све
карактеристике акта који уписује; дешава се да нагласи да је писмо
писано ћирилицом, а да га уписује не мењајући језик (non verso ser
monem, тј. хоће да нагласи да га не преводи на италијански језик).
Ипак има случајева када канцелар уноси подробније све „релевантне
моменте” у уводној клаузули па вели: „... literae missivaе...sint scrip
tae serviano eloquio et caractera hic italicis notis exemplatae,interpraete
ser Pasquale Primo cancelario ad maiorem earum intelligentiam...”
Клаузула о српском језику током времена све се ређе уписује,
јер је то опште позната ствар (као уосталом и клаузула о италијанском
језику). Или, исти акт уведен је у две архивске серије; у једном има
клаузулу о језику, у другој серијнта је клаузула изостала. Тако наш
канцелар Паше Примовић, преводећи писма са српског на италијански
језик нагласи да је српски текст писан латиницом (italicoque caractere)

32. Исто, ХLIX,24–4. фебруар 1630.

за Исто, ХLIX, 3.
з- Mobilia, LХХVIII, 96, 98.
35 Div. de foris V, 146 — 7. мај 1587.
36. Исто,VI, 18 — 1. август 1601.
* Исто, IX, 99" - 8. новембар 1601; XLIV, 25“ – 5. децембар 1625; Вид. и:
исто, ХLVII, 237: Div. canc. ccIv, 16 a tergo: cc, 13 a tergo; Div. de foris XLIX, 69.
38. Test, not, XLVI, 177.
* Div. de foris XIV, 235 – 6 – 21. јул 1606.
106
 нЕколико подАТАКА о НАШЕМ ЈЕЗИКУ ИЗ АРХИВА дуЕРОВАЧКЕ РЕпуБликE

али ипак истиче да је у регистар та акта увео на италијанском језику,

докна другом месту те клаузуле нема“
Има потом случајева у којима речи као писмо, слово (caractere,
littera) значе искључиво и првенствено језик. Само неколико примера
то ће нам изразито очитовати. Лука Илић пише свој тестамент у Руш
чуку на дан 12. јануара 1576. „in caractere serviano”, а канцелар (то је
познати нам Јерошим Трајанов Примовић) га уписује на италијанском
не назначивши у уводу акта тај факт превођења јер се подразумева,
пошто је уписани текст тестамента на италијанском. Овде српска
слова, српско писмо (caractere) могу значити само српски језик.“
Нешто касније“ канцелар Паше Примовић бележи: „Sequuntur sub
scriptiones testium caractere ilirico sive serviano descriptae, quae fue
runt interpretatae et versae in italum sermonem per ser Paschalem de
Primis. . .”. Имамо потврду, врло интересантну, и у записнику Већа
Умољених у којој се одлучује на ком ће се језику послати исправа, па
је решено да се поклисарима код господина Мустајбега пошаље „ех
emplum chochiumi salis, et postca diсеtur in quo caractere"; затим је
одбијен први предлог да се акт пошаље „in caractere turcico” и усвојен
је други предлог „de illud mittendo in caractere serviano”: овде је без
сумње реч о турском и српском језику“. У једном посебно интере
сантном српском тестаменту „часног свештеника Николе Фиоровића”,
писаном у Дубровнику 9. септембра 1601. пред одлазак на пут у Тран
силванију, канцелар је утврдио да је тестамент писан „caractere slavo
seu serviano, et ex eo fuit reversum per mc Marinum de Stais notarium",
међутим, стари попа вели на крају тестамента да пише својом „руком
властитом” и да хоће „slovi latinscienna afermati” — овде „слова латин
ска” значе италијански језик, чак и две речи на латинском имамо:
„1601 a di 9 settembre Ragusi. Io per Nicolo di Fiorio manu propria".
И дубровачки драгоман се изражава на исти начин у своме преводу
турског хуџета. Наиме, он је тај посао обавио за потребе кривичног
суда, па је хуџет унет (као превод) у „Libro de diversi del Criminale
anno 1647 in 1649", а потом одатле преписан у рiversa de foris“. Канце
лар у уводу вели: „A di 16 Aprile 1649. Mandato deli signori del Crimi
nale si registra qui de sotto il presente hogetto tradotto da Paulo Goliebo
di caractere turches co in servian o et afermato con suo
giuramento di haverli tradotto adunguem et a virgola, di cui tenor est
widelicet: Hoget od Maxmet Naipa kadie od Novoga u favor Vizenza
Tomova...“ (даљи текст је у дубровачком дијалекту). Овде је, свакако,
превод са турског (di caractere turchesco) на српски језик и то уписан
латиницом у акта кривичне канцеларије, а одатле пренет у серију
Diversa de foris (у којој се једино овај српски превод сачувао, наиме,
акта крив. канцеларије за ово доба нису се сачувала).
* Исто ХIV, 209— 26. мај 1601; Intentiones canc. XII, 24–4.
41 Test. not. XLIV, 97“ – 8 — 12. децембар 1579.
* Div. de foris IV под 21. јануар 1596.
* Cons. Rag. LХХVII, 104—9. децембар 1600.
* Div. de foris LXXVI, 72 – 2°.

107
БРАнисЛАВ НЕДЕљковић

Некад драгоман употреби уместо српски — илирски; или,пак,

једноставно каже да је по налогу господина ректора дао испис (акт)
„la extraction de infrascritta lettera serviana ... qual lettera Bartol
(omeo) dragoman registro de turchesco in sevriano”.“У том погледу (sс.
caractere = језик) посебно су интересантна два пословна писма упу
ћена из Сарајева за Дубровник на два адресанта; канцеларија конста
тује за та два писма ово: „... prima quarum est scripta caractereservi
ano eumque perlegit ser Marcus Antonius Sabaci, altera vero caractere
Italico . . .”. И доиста прво писмо писано је на српском језику, докје
друго на италијанском.“
Најзад, још један пример из ове групе. У упутству које дубро
вачка влада даје Стефану Радинковићу (који се шаље босанском
дефтердару) речено је “i, presentarete la nostra lettera ... la quale
id: scrittain caractere slavo”, а на другом месту (и претходно упут
ство и ово што следи у вези је са тзв. Конавоском буном, а узето је из
преписке владе са босанским пашом и тефтердаром) каже се „јазија
српска”, за писмо на српском, као и претходно. Иначе, они се том
приликом извињавају паши што му пишу на српском језику (као раз
лог наводе одсуство терџумана): у упутству поклисарима, који иду
босанском паши, такође кажу да му пишу у „језик српски",“ то понав
љају и у упутству поклисарима писаном на италијанском, па веле да
су узели „la liberta discriverli in serviano”.“ У дипломатској преписци
око Конавоске буне у последњој деценији ХVII столећа дубровачка
влада употребљава за свој језик (sermo maternus) термине: јазија
српска, словенски језик (Caractere slavo), језик серпски, а у одлуци
Већа Умољених налаже се Малом Већу да одговоре „на писмо Госпо
дина Паше од Босне на илирском језику”.“Та пракса, врло старауоста
лом, да се наш језик зове и јазијом (caractere) и наизменично словин
ски или српски или илирски, као и само једним од тих назива за
српски језик, јесте обична појава у дубровачкој канцеларији. Познат
је случај праксе дубровачке владе, знајући да су неки турски досто
јанственици пореклом из наших крајева, она употребљава у писмима
упућеним њима српски језик, па тако имамо случај Ахметпаше Херце
говића (који је и Дубровнику писао на српском) и Мехмедпаше Соко
ловића и других. Тако у лето 1621. године (за владе Османа II), дубро
вачка влада је у неколико махова писала великом везиру на српском
језику; међутим, како је велики везир пошао у ратни поход (Пољска),
влада је користила везе преко Софије и Београда, одакле је писмо
требало да буде уручено великом везиру и будимском беглербегу; у
писмима се говорило о невољама које су настале услед нове дажбине
коју суМлеци наметнули дубровачким бродовима на Јадранском мору,
а слане су и вести о кретању Шпанаца одн. шпанске флоте.У пропрат
ним писмима (које су носили улаци из Дубровника), ради обавештења,

* Criminalia IV, 47" а 1ergo.

* Div. de foris XCII, 114“ – 16 — 24. мај 1658.
* Lett. et commissiones CX, 31; CIX, 228 — 8, 256 и д.
48 Исто, 257.
* Cons. Rag. CCV под 3. децембар 1798. |

108
 нЕколико подАтAкА о нАшЕм ЈЕзику из АрхивAдуввовАЧкв РЕпуБликE

влада је наглашавала да су пропратна писма имала и свој прилог, то

су била писма на српском за великог везира.“
Канцеларија обично „српског дијака” назива словенским тј.
канцеларом словенског (српског) језика, „cancelarius linguae slavaе”,
али понекад одступа, па тако, место традиционалног назива (словен
ски), бележи: „... chirographum scriptum in sermone serviano... hic
infra fuit registratum (per) Nicolaum Pasq. de Primo cancelarium publi
cum etiuratum Ragusii videlicetidiomatis serviani” (последње две речи
на маргини јер, иза widelicet. није било места).“ Још се одређеније
изражава канцеларија уписујући тестамент Рада Радовог, трговца у
Београду (који је иначе саставио тестамент у Дубровнику 9. априла
1569), и пошто констатује да је тестамент написан властитом руком
(„својеручно”), додаје (пошто је тестамент преведен са српског на
италијански језик): „et mihi notario fuit intepretatum de verbo ad
verbum fideliter ac summa cum diligentia a Hierronymo Tra. de Primo
cancelarium linguae servianaе”.“
Слично је речено за тестамент Влаха Ник. Немањића: „... quia
scriptum erat lingua serviana, ideo perlegente ser Hieronymo de Primo
cancelario linguae servianae“ Такав начин уписа (нешто измењен) на
лазимо и приликом регистровања једне исправе („chirogaphum in ser
viano scriptu”), а за канцелара који се бавио одн. уписао елементе
релевантне за аутентичност акта, вели се „quam recognitionem fieri
mandaverunt (sc. domini consules) per Hieronymum de Primo cancela
rium in serviano et similiter caractere serviano...” (следује текст
на српском и ћирилицом).“ Најзад, примера ради, наведимо и случај
писама Lorenca Milutini; он је из Лондона писао трговачка писма и,
према адресантима, једна на италијанском а друга на нашем језику,
па канцелар констатује у овом другом случају „Sequitur tenor littera
irum caractere serviano descriptarum per eundem Laurentium Miluttini,
e dicto caractere in hunc latinum versarum, ac translatarum per me
Pasqualem de Primis cancelarium dicti caracteris (очевидно
овде „саractere” значи и „lingua slava seu serviana” као и ћирилицу
истовремено).*

* Упор. Lett. et comm. de Levante XLIII. 242“ – 243 од 18. августа 1621;
„auanto l'alegata lettera nostra in serviano per ili Supremo Vesiero; ibid. fol. 246"
- 247 од 6. септембра 1621: „similmente questa lettera nostra in serviano per ili Sig
nor Supremo Visier inviarete verso il campo...”). — Ваља подсетити на Динићева
„Три документа о офичју” (Ист. часопис II, Бгд, 1951) у којима се о истој књизи
у дубровачкој канцеларији бележи једном „stampaniis in 1ittera et idiomate
serviano" (in Div. Not. LXXXIX. 126 од 31, јула 1511), други пут се вели да су
офичија „in idiomate sclavo” (Div. not. XC, 95 под 18. септ. 1512), и најзад
„... officia . . . in litteris et idiomate serviano”; дакле иста канцеларија за исти
појам (писмо и језик) употребљава синониме (serviano-sclavo), о чему је напред
већ било речи.
5. Div. canс. СХLVIII,29" а iergo — 16. јун 1563.
32 Test. not. XLIII, 39.
** Исто, ХLIII, 4— 31. јануар 1569.
34. Div. canc. CLXX, 106—7.
3. Div. de foris XXIX,225—12. септембар 1614.
109
вPAНИСЛАВ НЕДЕЉКОВИЋ

У канцеларији Дубровачке Републике постојао је посебни канце

лар за српски језик и то је врло стара установа. Тај посебни канцелар
за српски језик традиционално је називан саncelarius linguae slavaе,
што је синоним за канцелара за српски језик“ У дубровачкој канцела
рији, када је у питању словенски канцелар, налазимо исту шароликост
као и код означавања нашег језика, што је разумљиво. Канцелар за
српски језик назива сеу службеним актима не само словенски канце
лар (најчешће) већ и српски, илирски, рашански (ређе); некад би било
речено словенски или српски, рашански или илирски, српски или
илирски, илирски или словенски.Употреба ових термина за исти појам
зависила је од канцеларије одн. канцелара и нотара; и зато, неколико
примера biti већ наведених) из аката дубровачке канцеларије неће
бити на одмет. Тако, на почетку ХVI века, он је канцелар матерњег
језика, а после десетак година тај канцелар бира се у Већу. Умољених
за дужност или обавезу српског језика: „de dando onus linguae servia
nae Hieronimo Tra, de Primo”.“ Једном ће канцелар Никола Примовић
рећи да је он канцелар илирског језика, други пут он каже да је акт
писан на језику рашанском или илирском, а за себе каже да је канце
лар речногјезика (тј. рашанског или илирског).“ У другим актима Ни
кола Примовић употребљава за исти језик наизменично: schiavo, slavo,
serviano, ilirico, rasсiaнo и тд.“
Sermo et caractere. Канцеларија није строга у свом изражавању, како
нам показују нарочито следећи случајеви. Тако Паше Примовић каже
на једном месту „Sequuntur subscriptiones testium caract e r e il li
rico sive se rvi a no quae fuerunt intepretatae et versae in italum
sermonem per ser Paschalem de Primis cancelarium de verbo ad ver
bum . . .“ Акту су дате subscriptiones које су у ствари потврде и изјаве

3. На пример: Cons. Rag. ХLVIII,231" —12. јануар 1549.

57 Исто, EVII, 101 — 27. октобар 1564.
s Div. canc. CXXIX, 153 – 20. август 1543.
59. Исто, СХХХI, 135 – 6 — 10. април 1546.
* Вид. на пример: Div, canс. СХХХV, 135–6, 22. јануар 1551. Његов синовац
Јероним Трајанов Примовић коме, како смо видели, сенат поверава функцију
канцелара за српски језик, вели за себе једном да је канцелар срitског језика
(упор. Теšt. not, XLIII fol. 4. од 31. I 1569. — „cancellarius dictate linguae servianaе,
ibid. fol. 39. од 1. Х 1569; „саnсеilarius linguae servianae”; затим Теšt. not. XLIV 155
од 22. VI. 1576. исти канцелар Јероним Примовић јесте „сапсеilarius publicus et
iuratus linguae slavaе”; исто } Test. not. XLV 45 од 18. VI 1578; затим слично у
Test, not. VIII 48 од 5. XI fels28). Како видимо, у овом кратком размаку вре
мена канцелар себе неизменично назива час канцеларом словенског језика, а
час српског. Тако у Div. canc. CXLIX 29 од 16. VI 1563. Пасквал. Примовић је
„cancelarius idiomatis serviani“; његов рођак Јероним Примовић јесте (како смо
горе видели) „саncelarius in serviaino et similiter (in) caractere serviano”, дакле,
и српског језика и српског писма. – Div. Canc. 170 fol. 106 – 107 од 16. V 1583;
упор. и Div. de foris XXIX 225 од 12. IX. 1614: ту се ћирилски акт претаче у ла
тиницу и канцелар вели да је он „cancellarius dicti (sc. serviani) caracteris"; и
Ant. Castrati вели да са српског или илирског писма претаче у италијанско писмо
текст (Div. canс. СС 13—14); он сам вели да је канцелар inguae slavaе, дакле:
slavo - serviano, ilirico. Истога канцелара и његове фодмуле и констатације
вид. и Ђiv, canc. CCTV 10 a tergo oд 6. III 1629).
si Div. de foris IV, 12–3.
110
 НЕКОЛИКО ПОДАТАКА О НАШЕМ ЈЕЗИКу ИЗ АРХИВА дуЕРОВАЧКЕ РЕПУБЛИКЕ

о акту који се потписује, зато канцелар вели да их преводи на итали

јански језик. Нарочито је интересантан случај записан у Већу. Умо
љених када се расправљало о одговору Селиму II на писмо у коме их
обавештава да је ступио на престо свога оца Сулејмана Законодавца.
Постављен је предлог да седа одговор (у ствари изјава саучешћа ново
дом смрти Селимовог оца и честитка поводом његовог ступања на
престо). „binis literis quarum una scribi debeat vulgari italico sermone
altera vero serviano sermone”, али тај предлог није прихваћен и одлу
чено је да се одговори само на једном од та два језика (тј. или српски
или талијански). И тада је усвојен предлог да се одговор да на срп
ском језику („de dando dictum responsum in sermone serviano”).
Оригинал честитке немамо, али сачувао се њен превод на италијански
језик, који је унет у записник Већа Умољених, са назнаком да се ту
даје садржина реченога писма које је ипак било написано и послато
на српском језику.„Tenor praescriptarum literarum, quae tamen scriptae
et missae fuerunt in sermone serviano”.“
Најзад, није на одмет навести захтев „reverendi ac excellentissimi
Domini Abbatis domini Francisci Ricciardi”, који је послао тестамент
„allatum e partibus Turcarum scriptum se r m o n e et caractere ser
vian o, qui postea mandato dominorum consulum fuit traductum in
caractere latino et vulgari per ser Antonium Sabaci cancelarium linguae
slavaе”, дакле, ћирилски тестамент је пренет у латиницу, али је, сва
како, у оба случаја остао sermo servianus.“
Властела и српски језик. У Дубровнику сву власт, како законодавну
тако и извршну и судску, држе властела. Према томе, нису само
трговци,занатлије и остали становници ти који пишу на српском јези
ку. Властела употребљава српски као свој матерњи језик, они наређу
ју српском дијаку да врши упис аката писаних на српском језику
(трговачких понајвише); они су ти којима се пише на српском служ
бено, од стране власти иззалеђа. Властела, како смо видели у неколико
примера, пишу султану и другим турским службеницима, великим
везирима, санџакбеговима и другим угледницима; они су ти који бира
ју канцелара коме поверавају „onus linguae servianaе”. Али је, исто
тако, несумњив факат да су латински и италијански језик, како у
канцеларији тако и у дипломатској преписци, главни језик. Ако сул
тану честитају 1566. године ступање на престо, на српском, упутства
поклисарима за Цариград писана су на италијанском; папи и угарском
краљу пишу на латинском. Па ипак, имамо података да се и властела
служи не само српским језиком (онјематерњи језик), што је сриродно
(како је одавно писао Натко Нодило и други), већ и ћирилицом. Нај
пре, то је сигурно случај не само у њиховој преписци са пословним
партнерима који нису владали италијанским језиком (трговачки језик
Медитерана који је допирао до Лиона), већ и међу собом. Један такав
случај имамо записан у дубровачким актима. Два дубровачка власте
лина, Петар Лукаревић и Мато Бунић, обављали су своју преписку
2. Cons. Rag. LVIII, 83 — 22. децембар 1566.
53 Piv. de foris CXXII, 14 — 9. децембар 1687.
111
БРАнислАв нFдвљковић

(налазећи се у Италији) на италијанском језику; они су ковали трro

вачке планове итд. У тим њиховим писмима писаним на италијанском
језику налазили су се делови писани на српском језику и
писмом. Писма су писана у току 1582. и 1583. Али, касније (око 1598),
дошло је до неког спора између две породице, па су тако и та итали
јанска писма са српским умецима уписана у канцеларијске списе. Том
приликом је канцелар констатовао ту чињеницу овако: „Et quia seque
bantur quaedam verba descripta literis servianis sive Iliricis, ideo ca
mihi per ser Paschalem de Primis cancelarium interpretata fuerunt sub
his verbis” (у ствари, дат је превод на талијански језик тог српског
или илирског текста). И писма Лукаревићева унета су поводом овога
спора у исту канцеларијску књигу после неколико дана. У писму Лука
ревићеву нашла се „рагticula... descripta se rm o n e serviano"
(каже нотар у уводу овога), а затим тај текст на нашем језику у истом
канцеларијском акту истиче овако: „Et sequebantur quaedam sermone
Illirico, sub litteris servianis, quae per ser Paschalem de Primis inter
pretatae fuerunt, utinfravidelicet”.“
Раики језик. –За наш језик канцеларија употребљава и назив рашки
(ређе ранански): lingua rasciana“ или „in lingua et forma rassiana":
затим, наведимо и „chirographum in iudicio affermatum scriptum in
lingua rasciana sive Ilirica et translatum per Nic. Pasq. de Primo cance
larium communisRagusii dictaclinguaе".“ Али, вишеје уобичајено рећи.
као у писму своме нунцију код крајишника-санџакбега Матеју Мари
новом: „Vi mandiamo una litera scritta in serviano al ditto signor san
giaco.“Затим,помињу се као доказна средства„littere missivae in servi
ano scriptae manu dicti Vincenti (Ioannis Glogie)".“ и, вероватно, опет
ради обезбеђења доказних средстава, а на захтев Петра Драговог и
Павла Мартиновог канцеларија констатује: „hic infra erunt registrata
capitula literarum scriptarum in serviana lingua et presentata attenta
recognitione facta per dictum Laurentius (Guazzi) qui recognovit eas esse
subscriptas manusua propria”.“ проглас дубровачким грађанима о
Иако више пута објављен
забрани ношења луксузне одеће, ипак га морамо поменути овде, јер
тујереч само ојезику на ком се прогласврши за грађане свихсталежа
(дакле и властеле, која су најчешће на удару ових рестриктивних про
писа); текст је уписан на обичном дубровачком жаргону. Уводни, пак
текст уз овај проглас гласи овако: „De mandato deli signori oficiali
soprala prammatica sigrida, etproclamainfrascritto tenore in lingua
servian a per maggior intelligenza di ogni uno alla loggia del comune

4. Div. de foris VI, 227 —252 – 4.

* Div. canc. C, 182" – 7. август 1508.
* исто Сx, 19. — 5. јануар 1521.
sт Исто, СХХХI, 135'- 10. ил 1556.
• Lett. di Lev. XXX, 271 — 28. март 1565.
se intentiones canc, V, 59 — 23. фебруар 1582.
7. Div. de foris XVIII, 110 – 10. јул 1608. (Div. de foris XVIII 110 под 10.
јулом 1608); у истој серији (Div. de foris XXVI 3 под 21 1 1613) на захтев Михаи
ла Рудани, а š пристанак Николе Николиног кожухара (као прокуратора Петра
Антуновог и Франа Риналди) регистрована је исправа „sсritta in serviano".

112
 нЕколико подАТАкА о нАшЕм ЈЕзику из АрхивА дувровAнкв РЕпуБликE

per Ivan riviero prelegente me Florio de Stai, et segue”. Како је ова

наредба јавно проглашена читањем, то је она уписана у дубровачком
говору (жаргону) латиницом.“ Тако је урадио и дубровачки драгоман
Павле Голиебо, наиме, нагласио је да турски текст преводи на српски
и тај текст је такође уписан латиницом и такође, у дубровачком гово
ру, што је било сасвим природно.“ Из бројних писама која су сачувана
у дубровачком архиву наводим, примера ради, следећа: „Е venuta a
serviano all'Eccellenze. Vostre da
di 8 maggio 1717. Lettera scritta inscritta
Osman biti, di Trebigne”; Lettera in serviano da Petro Vukov
Chielovich 20. V. 1717); Lettera in serviano scritta da conti da Bagnani
alle Eccellenze Vostre (20.V. 1717). Или, у писму владе упућеном Петру
Васиљевићу, конзулу у Солуну, помиње се копија неког писменог
„scrittaci in serviano da un tali Ahmet Haggi Omerovich di Seraiо...”.“
Најзад, и један пример с краја Дубровачке Републике: канцеларија
уписује „receptio Facta in idiomate serviano in quodam liberculo” на
захтев Мата Јакшића; то ј: признаница дата 16. октобра 1785, Стефану
Јакшићу од Мата Лалића.“
Није без интереса навести начин изражавања дубровачке канце
ларије на почетку ХVII столећа; наиме, у десетак тестамената писаних
на српском језику и вероватно ћирилицом, нотар употребљава наро
читу формулу да би обележио ове српске тестаменте, које све одреда
прелива у латиницу (уколико су били писани ћирилицом). Сви теста
тори су дубровачки трговци који тргују у нашим крајевима. Три су
писана у самом Дубровнику, два у Прокупљу, а пет у Београду. Уводна
формула (дата иза имена тестатора) почиње датумом уписа или реги
стровања тестамента у службени катастих тестамента (обичније „Тез
tamenta notariae”); потом се констатује да се тај тестамент налазио
на чувању у нотарији међу осталим тестаментима, према обичајном
праву града; иза тога име судије и нотара као сведока; уколико је
тестамент састављен нпр. у Прокупљу, онда се то констатује, уноси
се констатација о аутентичности, потписима сведока. Пошто је нор
мална појава да се тестаменти, састављени у канцеларији, уписују на
латинском (у почетку и ређе) и на талијанском, то се уопште не кон
статује у уводној одредби (преамбули тестамента) јер, то је нешто
и нормално; међутим, ако је тестамент писан на српском, онда
се то најчешће констатује, мада и то постаје обична појава која потом,
током времена, отпада (као на пр. у тестаменту Хаџи Јове Дучића Вит
ковића).“ Та клаузула о језику у овој групи тестамената гласи: „quod
erat scriptum caractere slavo veli ut dictur serviano” (односи се
на садржај тестамента; у два случаја је написано se u wначе у е1.).“
Бранислав НЕДЕЉКОВИЋ
1. Серија I ХХХVII, књ. I, 29 — 1. новембар 1638.
* Div. de foris LXXVI, 72–2.
тз. Lett. di Lev. LХХVIII, 246 — 7 — 4. децембар 1754.
* Div. de foris CCXVI, 142.
* Test, not. LХХVII, 138.
* Упор. Test. notariaе: 1) LII 177 — 9. VII. 1605; писан у ду: 9. I
1604, тестатор Борђе Радманов; 2) L111 16 — 6. IV 1607, писан у Г gºt-it, 18.
VIII 1606, тестатор Раде Николин; 3) LIII. 170, писан у дубровнику 9. V 1605. –

113
БРАнислАв НЕдвљковић

R e su me
OUELQUES DONNEES SUR NOTRE LANGUE DANS LES
ARCHIVES DE LA REPUBLIOUE DE DUBROVNIK.

C'est presque avant 140 ans que F. Miklošić, a fait paraitre son
célèbre »Monumenta serbica spectantia historiam Serbie Bosnae
Ragusii«; dans l'avant-propos il souligné qu'il publie сe recueil qui con
tient les chartes et les actes écrits en langue serbe (» . . . gue lingua ser
bica conscripta sunt . . .«), La, nous trouvons non seulement des actes de
Raška et de Bosnie, mais aussi de Dubrovnik. Cela sentend que ce son.
des actes officiels (chartes et lettres), et on soupgonnait que la Républi
que de Dubrovnik accomodait la langue d'après le destinataire, mais que
la langue du pays était differente. Pendant un certain temps, meme Ja
gić pensait de même. La conclusion que les actes de Dubrovnik étaient
ćcrits dans la même langue que ceuх de Raška et de Bosnie, etait de
toute fagon justifiée, surtout après la publication des actes serbes de
Pucić et Miklošić, et particulièrement après les données exposées par
Jireček car autrement les actes de Dubrovnik, montreraient que cesactes
étaient ecrits dans la meme langue mais avaient quelques traits particu
liers prouvant qu'a Dubrovnik, on parlait différement, Rešetar a avant
tout, sur base de sources, renouvelé l'affirmation de Miklošić, que les
termes »srpski i štokavski« (serbe et štokav), concordent, et il accede a
des études détaillées des actes de Dubrovnik et des chanceliers (»srpski
тестатор Матко Андрије Средановић; 4) LIV 171 — 23. I. 1612, писан у Београду.
1. XI. 1607, recгатор михаило Томашевић; 5). LIV 226 — 5. II. 1613, пиасну про
купљу 6. I. 1613, recrатор Петар Михочевић Бјелокосић; 6) LIV 228 — 23. i 1613.
пасан у Београду 28. VIII. 1612, тестатор Иван Лучић; 7) Lv 34 – 16. vт. 1614.
писан у Београду 3. VI. 1614, тестотор Матија Андрић Петровић; 8) LV 79 — 11.
JIII ti, писан у Дубровнику 22. I 1613, тестатор Бенко Маројевић di Natali; 9)
LV 130 — 12. IV 16Г5, писан у Београду 22. V 1615, тестатор Петар Драгићев Ви
динлиa; 10). LV. 149 — 20. XII. 1616, писан у Београду 27. V 1616, тестатор Иван
Матовић; 11) LII 61 — 6. XI. 1603, писан у Дубровнику 9. септембра 1601, сведоци.
Алојзије Сарака судија и Scipion Lucharus нотар, и како је тестатор пречасни
свештеник. Nikola Florii (Никола Фиоровић) писао „слови сарбскиема нека се
може боље пролегати“ па је канцеларија нагласила „guod erat et est scriptum
caractere slavo, seu serviano, et ex eo fuit reversum per me Marinum de Stais
notarium".
У часопису „Хисторијски зборник" (уредник проф. Ј. Шидак) ту скоро
критикован је др Т. Поповић због „погрешине" употребе „lingua serviana"; кри
тичар хоће да изведе Поповића из „заблуде” па тврди да то не значи српски
језик већ ћирилица. Тај „изум" је врло стар и о њему је говорио пок. Луко,
још пре 80 година (под псеудонимом: Стјепан Р. Бан, Хрватски разговори и до
говори, Н. Сад 1903, стр. 45 и 122) и одговорио на такве „учене” тврдње изнете у
клерикалној (проаустријској) штампи. Требало би доиста прештампати те старе
полемике да не би дошло до апсурда да се тврди да се проглас у Дубровнику
врши „на ћириловеком језику" док у оригиналу стоји да се проглас извикује на
српском језику да би свако боље разумео (и канцеларија уписује проглас лати
ницом у дубровачком жаргону; или кад канцелар каже „по српском обичају"
(ad morem serbschum) 1419. г. да ми треба да схватимо да је хтео да каже „по
ћириловском обичају"; тако и српска мера (mensura serbscha) морала би бити
„ћирилска мера”.

114
 НЕКОЛИКО ПОДАТАКА O НШЕМ Ј'Б'ЗИКУ из АРХИВА дУБ'РОВАЧКЕ РЕПУБЛИКЕ

dijaka«), originaires de Dubrovnik, et ensuite par l'étude des oeuvres en

prose, tant celles originales de Dubrovnik, que celles que les écrivains де
Dubrovnik transcrivaient, traduisaicnt en transformant le ȑakavismeu
original en y introduisant des éléments »stokavske«, c'est à dire, en les
»ätokavisanm, (»serbisanta). Il montra tout spécialement que les actes
écrits par le gouvernement aux citoyens, les citoyens lorsqu’ils écrivait-mt
les uns aux autres, et les citoyens au gouvernement, étaient en serbe et
cela dans la variante »stokavienne-hemégovinm (très probablement c'est
la variante de Trebinje, comme le pense le professeur Radoslav Bošković).
Eden que Rešetar ait donné, du point de vue de la linguistique histo
rique assez de preuves que la langue parlée de Dubrovnik, était »štoka
vienne-herzégovine«, donc serbe, il ne s'est pas engagé dans la question
comment seuls les citoyens de Dubrovnik, apellatient leur langue officiel
lement dans les bureaux. En effet, après les documents de Jireëek et les
recueils antérieurs de Miklošić et Pucić, cela est tout à fait naturel. Néan
moins, il n'est pas à négliger d'examiner cette question subordonnée et de
l'examiner non seulement comme une curiosité culturelle—historique, mais
aussi afin de savoir ce que les citoyens de Dubrovnik ont dit au sujet de
cette langue slave dans leurs actes officiels, ou plus exactement ce que
signifie la langue »slovinslei« dans les actes officiels.
La matériel d'archives qui dc son côté confirme la thèse de Miklo
šić et de Rešetar, du caractère serbe de la langue parlée à Dubrovnik, ге
présente dans cette contribution seulement une petite partie de l'énorme
matériel, surtout si l’on prend en considération les actes qui sont marqués
par l’un des synonymes pour la langue. serbe (ceci vaut surtout pour les
termes „slovenski, slovinskioc). Ceci a été un travail fort difficile et lent;
plusieurs séries d’archives ont été examinées dans les archives de Dubrov
nik. Comme cette contribution se limite à des données d'archives, on
n'a ère pris en considération les écrivains comme Pelančiić et Banduri,
qui oin de leur patrie, n'ont pas oublié leur langue maternelle, ni le nom
serbe de cette langue maternelle; de même ce matériel au sujet des écri
vains de Dubrovnik, qui fut publié en partie par Petar Kolcndić. Ici l'on
nous donne exclusivement des faits de la source des archives du matériel
des archives de Dubrovnik.
Les tenues employés pour désigner la lan ue parlée et écrite sont
bien serbes, »slovenskix (slave), »slovenski ou ser e«, »raški ou rašanski ou
bien »illirskic: '(inllyrien), »illirskia, »slovenski ou bien illirski«, »rašanski
ous illirskia: etc. Tous ces termes son des synonymes et signifient la même
chose: il est toujours question de la langue serbe.

llS
 О НОВОБРДСКОЈ ГОСПОШТИНИ

Термин „господчина” (госпочина, господшћина, госпоштина,

господштина) био јеуобичајену феудалнојХрватској где је означавао
„кметска подавања уопће, а особито кметску тлаку”.“ Према другој
дефиницији, „све што кмет властелину даје и чим му служи, а навла
стито тлаку пјешице и возом, зову господчина”.“
У изворима за историју средњевековне Србије о госпоштини не
ма помена. Међутим, у једном домаћем извору с почетка XVI века,
у новобрдским записима за које се претпоставља да их је писао поп
Недељко, наилазимо на овај термин у облику „господштина”.“ Ту се
господштина помиње као новчана дажбина, без објашњења шта у
ствари значи и због чега је писац записа (поп Недељко или неко дру
ги) био дужан да је плати 1543. године у износу од 100 аспpи.“ Податак
се односи на друштвени живот. Новог Брда под Турцима. Било је стога
природно очекивати да о овој нашој господштини говоре турски из
вори који се односе на Ново Брдо у другој половини XV века, у ХVI
веку или чак и доцније. Српскохрватски назив ове дажбине недвосми
слено указује на њено домаће порекло и на могућност да су је Турци
преузели из дажбинског система српске деспотовине.
Госпоштина се заиста јављ: турским изворима, и то као нов
чана дажбина која се убирал V века. У обрачуну шизје(хара
ча) за 1489. годину, сакупље има Ново Брдо, Трепча, Штин
кари, Беласица, Бело Брдо НОМИЊе се ГОСПОДIIITHНа са СВО
јим српскохрватским изним објашњењем шта он зна
чи: „Ресум на бачве осподштина” (resm-i fugi nám-i
dišer gospodstina).“ и изје који је износио 397825
1. Z. Herkov, Građa i rječnik feudalne epohe. Hrvatske, I,
Zagreb, 1956, 460–461, св. | -
2. V. Mažuranić, Prino
—1922, 329, c. в. господчина.
pravnopovijesni
- |
rječnik, Zagreb, 1908—
3. А. В. Соловјев, Новоб, зи из почетка XVI века, Југословенски
историјски часопис, III, св. 1-4, 193
4. Исто. i
3. O. Barkan, 894 (1488/1489) уili cizyesinim tahsiline ait muhasebe bilangolari,
Belgeler, I/1, Ankara, 1964, 74. — О, Баркан није био сигуран у читању месних
имена Кориrik (село и рудник ) и Штинкари, што је тачно прочитао
као 15tinkar. Мислим да је реч о месту Штинкари, код Пећи, у коме је 1520.
117
душмнШКА БОЈАнић

аспpи, у обрачунује издвојено 100.000 аспpи за које је дато објашњење

да су сакупљене одсеком заједну годину као ресумза бачве, са другим
именом господштина. И приликом израчунавања додатне таксе, која
је износила од сваке хиљаде аспpи по две аспре, наглашено је да при
томе нису узете у обзир аспре од господштине („gayr-ez akgei gospod
stina").“
Шта се све може закључити на основу шкртих података овог са
свим поузданог извора?
Пре свега, да је господштина новчана дажбина која је припадала
1489. године османском владару и да је њен једногодишњи износ био
импозантан, 100000 аспpи. Предавана је царској благајни заједно са
харачем, али се при томе наглашавало да сачињава засебну ставку.
Затим, да је господштина владарски приход који је својевремено при
падао српској господи, владарима из времена деспотовине, господину
Стефану Лазаревићу и господину Ђурђу Бранковићу” да није била
владарски приход, не би се обрачунавала и предавала благајни заједно
с харачом, са основним приходом турских владара од хришћанских
поданика. Најзад, господштина се изједначује са ресумом на бачве.
што значи, најкраће речено, да се узимала од увозника и продаваца
винаубачвама.
Извор, међутим, не пружа податке о износу ресума на бачву, а
ни о томе где се он сакупљао, у свим или у само неким рударским
центрима (Ново Брдо, Трепча, Штинкари, Беласица, Бело Брдо и Ко
порићи), или и у неким или свим вилајетима (областима) који су
припадали рударским центрима. А без одговора на ова питања није
могуће решити до краја шта је господштина.
После прегледа свих објављених обрачуна џизје и констатације
да се господштина не помиње ни у једној другој области османског
царства, на реду је био преглед објављених рударских закона за Ново
Брдо и остале руднике, и то пре свега оних који су састављени 1488.
године. Ти закони су узорно издати, са факсимилима, што омогућава
рад натексту. Једини међу њима у коме се помиње и детаљније објашн
њава господштина јесте Закон о бушењу у руднику Ново Брдо, који
су, по царској заповести, саставили 1488. године вучитрнски санџак
-бег, кадија Новог Брда и Кемал, припадник ескадрона спахијских си
нова (царске коњице). Тачније речено, један одсек овог закона (десети)
посвећен је управо овој дажбини.
Одсек о господштини издавачи нису сасвим тачно прочитали и
превели“ Стога, тајтекст гласи у француском преводу: 10 . . . . . . . . Sur
године писао своја сочињенија презвитер Косталин који је онамо пребегао од
g: беде. Уп. Љ. Стојановић, Записи и натписи, IV, Сремски Карловци, 1923, бр.
6218.
- О. Баркан, исто дело.
* Деспот Стефан потписивао се као „милошћу божјом господин свим срб
љима", а деспота Бурђа дубровачка општина називала је „славним господином".
Уп. А. В. Соловјев, Одабрани споменици српског права (од XII до краја XV века).
Београд, 1926, 196, 206.
* Реч је о истом турском рукопису закона који су превели и у факсимилу
;:
"aris).
ни N. Beldiceanu. и S. Rizaj (Manuscrits turcs anc. 85, Bibl. Nationale de
-

118
 0 новоšPдској госпоштини

le motit apporte en ville par des cabaretiers de la ville, on pergoit 160

aspres par tonneau et 10 aspres par charge (yik). Sur une charge deton
neaux vides on ne perçoit rien, car les habitants de la ville possèdent un
hudjdjet (a ce sujet)“
Исти текст био је преведен на српскохрватски, са истог турског ориги
нала, овако: „10. Одсек (fasil) . . . . . . . . . На ширу, коју су увезли у
град градски крчмари убира се 160 акчи по бурету, а 10 акчи по товару.
На товару (уük) празних буради не убира се ништа, јер становници
града поседују исправу за то (hüccet).”“
У мом читању, на “ објављених “: “...овај текст гла
си на турском језику: „Fasli rusum-i gospostina. Mezkür gospostina
oldurkim haricden veyahud sehre yahud }: tiatititi bir fugi
sire gettirse, her fuciye yüz altimisar akceve her yükden on akce alinur.
Amma fugi doldurmak igin bir yik gettirse, fuci dahi bos oldugu zahir
olsa, ol yükden nesne alinmamaga sehir kavminin ellerinde hiccetleri
vardir.” Тако прочитан текст гласи у преводу: „Одсек о ресумима го
споштине. Споменута госпоштина јесте следеће: ако неко са стране до
према бачву шире, или ако је допремају у град, односно ако је допре
мају градске механџије, од сваке бачве узима се по 160 аспpи, а од
сваког товара десет аспpи. Али ако неко допреми товар бачава да би
пунио бачве, и ако при томе буде јасно да су бачве празне, од тог
товара се не узима ништа, јер о томе постоји исправа у поседу
грађана.”
Други рударски закони не садрже прописе о госпоштини, па се
одмах може рећи да је ова дажбина била специфична за Ново Брдо.
Међутим, исти новобpдски закон из 1488. године садржи још неке
прописе о продаји вина у граду, без којих се госпоштина не може ра
зумети. То су прописи о монополу и о баждарини и ихтисабу.
У Новом Брду турска власт је наследила монопол за вино. Њему
је посвећен један одсек у истом нацрту Закона о бушењу из 1488. го
дине.“ Ту се констатује да становници Новог Брда не производе ширу
и да крчмари увозе вино из других места; од давнина постоји закон
да се два месеца годишње држи монопол на продају вина; закуп мо
нопола издаје се као и остали закупи рудника, а остварени приход
припада држави. Из осталог текста може се схватити да је закупник
наметао сваком крчмару посебно по извесну количину вина на про
дају по одсеченој цени, у зависности од материјалног стања крчмара,
величине бачава и квалитета вина, и то по800,600,400 или 300 аспpи.“
Прописи о монополу на продају вина у Новом Брду подразуме
вају да је закупник током два месеца годишње, која изабере као нај
погоднија, наметао посебан режим: печатећи све судове с вином у
граду и градским крчмама обустављао је слободну трговину вином,

9 N. Beldiceanu, Les actes des premiers sultans conserves dans tes manuscrits
tures de la Bibliothèque Nationate a Paris, II: Reglements miniers, 1390-1512. Ра
* С. Ризај, Рударство Косова и суседних крајева, Приштина, 1968, 206.
и N. Beldiceanu, Les acres, II 352; С. Ризај, Рударство Косова, 271.
}сто,
ј Beldiceanu, Les actes II, 236; С. Ризај, Рударство Косова, 205.
119
душмнкА Болнић

да би преко кpмчара распродао „државно” вино по одсеченим

ценама."
Прописи о монополу на вино у Новом Брду не помажу непосред
но у решавању питања шта је госпоштина, али пружају важну полаз
ну основу за тојер, обавештавају да се у том руднику није производи
ла шира и да су професионални крчмари увозили вино за потребе ру
дара и грађана. Из тога произилази да су крчмари располагали соп
ственим пивницама са већим бројем бачава.
На новобрдском тргу и на свим рудничким трговима на тлу срп
ске деспотовине, од средине XV века до краја XVI века, домаћи увоз.
ници и продавци из других места слободно су продавали вино које су
допремали у коњским товарима и бачвама; купци су били обавезни да
плате тржишну таксу, трошарину, која се називала општим именом
баждарина (baci siyah, kara bac, код нас су били у употреби и у XIX.
веку турцизми: баш и бач), а посебним именом: баждарина за
(baci hamr) или ресум на бачву (resmi fugi). Према режиму једин
ственом у османској држави, баждарина се наплаћивала према утвр
ђеној тарифи која је одговарала одређеном постотку од вредности
poбе у продаји на велико. У процентима, она је најчешће износила
25%, ређе 2% или 33% од вредности робе на тржишту, на пазару.
За товар вина баждарина се наплаћивала у сталном износу од 2 аспpe.
за бачву вина давали су купци трошарину која је стално износила 15
аспpи. То значи да је баждаринска бачва имала запремину од 75 то
вара вина. У стварности, она је могла имати управо толико, а могла је
имати 7 или 8 товара, пошто је 7,5 товара просек.
У Новом Брду прописи о баждарини били су, 1488. године, споје
ни са прописима о ихтисабу. Од товара вина наплаћивао се баш у из
носу од три аспре, одчега су свакако две аспре отпадале на баждари
ну, а једна на ихтисаб. (Ихтисаб је додатна дажбина у тржишном
промету. Припадала је оном службенику/закупнику који је одређивао
цене робе на тржишту, у продаји на велико). Од бачве вина коју су
продавали Новобрђани (ez-sehir) наплаћивала се баждарина у износw
од 15 аспpи. Од исте количине вина изстраног места (sarabdan ezbaric)
што би је допремили страни увозници, наплаћиване су 23 аспpe. To
значи да је баждар узимао 15, а мухтесиб8 аспpи.“
14. Из новобpдских записа зна се да је v XVI веку постојала још и „кне
жева монопулија" и да су пивнице печаћене. То значи да је тада рударски кнез
био закупник монопола на продају вина, и да је он после двомесечног државног
монопола заводио монопол у краћем трајању од 10-15 дана у своју корист, када
су крчмари морали продавати кнежево вино. А. В. Соловјев, Новобpдски за
nicu, 315.
is V канун-нами султана Мехмеда освајача стоји: „Ако неверник отвори
бачву нпрола своје вино, нека се према је пренској медри на педесет медри узме
јелна медра. Од вина коiе поће на продајv из wнvтрапности, чека сe wзме пет
наест аспpи од бачве..." O. L. Barkan. Kanuntar. Istanbul. 1943, 393. – – Одредбе
о баждарини на вино и ресуму на бачве налазе се у готово свим канунима, намење
ним појединим областима царства и појединим градовима. Уп.: Д. Бојанић, Tvr
ски закони и законски прописи из ХV и XVI века за смедеревскw. крушевачкw
и видинску област, Београд, 1974, 12, II; 13. II, 32, II, 64, XII (ресум за бачве и
баждарина за вино).
120
 о нововРдског госпоштини

У начелу, ихтисаб је износио једну аспpу на сваки товар намир

ница. Пошто се у Новом Брду на бачву вина плаћало 8 аспpи ихти
саба, у Трепчи седам аспpи“ чини се да није реч ни о заокруживању
цифре, нити о нечијој произвољности, већ да се сматрало да је ново
брдска бачва имала 8 товара, а трепчанска 7. У неким крајевима упо
требљавала се упола мања бачва од 3,35 и 4 товара. Тада је баш из
носио 6,7 и 8 аспpи.“ У неким крајевима, као у Новом Брду, употреб
љавала се двострука бачва која је могла имати 14, 15 и 16 товара.
У вези са вином, товар је могао бити вински и коњски. Уопштено
се може рећи да је вински товар био увек мањи од коњског товара
вина. Вински товар подразумевао је одређену количину вина без
амбалаже, док је коњски товар вина носио и вино и судове: дрвени
чабар, мању бурад, кожне мешнине. Зато је товар вина осцилирао из
међу 60-80–100 ока, док је коњски товар вина мерио 80–100—120
ока. Као „османски товар” сматран је онај који је тежио 100 ока.“
За разлику од свих других артикала који су подлегали баждари
ни, на вино се баждарина наплаћивала и у селима. Једно од основних
начела баждарине, прокламовано у Канун-нами Мехмеда Освајача и
примењивано до краја XVII века, гласило је: „На селу се не напла
ћује баш”.“ Изузетак од овог начела, баџ од 2 аспре по товару вина и
15 аспpи по бачви вина, под називом „ресум на бачву", наплаћивао се
у оним селима и нахијама где се није производило вино, или се произ
водило у недовољним количинама, па су га мештани набављали из ви
нородних области.“
Ресум на фучију припадао је ономе господару (тимара, зеамета,
хаса, мулка и вакуфа) на чијем је добру било увезено вино. (У попис
ним тефтерима ова се дажбина обрачунавала у просеку за цело село
и водила се некад као посебна ставка господаревог прихода, а некад
је обрачунавана заједно са исто тако глобално процењеним глобама
и казнама, са младарином, монополом и бадухавом). У стварности,
господар добра имао је права да наплати по 15 аспpи од сваке бачве
или по 2 аспре
и М. од сваког
Beldiceanu, товара
Les actes, вина продатог
II, 237–239; на тлу његовог
С. Ризај, Рударство косова. добра.“
206-207.
m N. Beldiceanu, Les acres, II, 231; С. Ризај, Руаарство Косова, 226.
* Тако у канун-нами Сремског санџака ресум на фучију наплаћивао се по
осам аспpи, када су грађани и сељани продавали вишкове вина (када су доноси
ли из својих винограда ширу за своју употребу, није им се наплаћивао ресум
на бачву). Кад би на пазар дошла бачва са вином, узимао се баш од 15 аспpи.
а кад би је купац поново продао, 12 аспpи. Када би бачвw њина извозили из
RE:grija nas се по четири аспре баждарине. О. L. Barkan, Kanuntar, Istan
* Због разноврсности товара у појединим областима, турски закони су
прописивали износе товара у употреби, посебно за житарише, посебно за ширv.
* O. L. Barkan, Kanuntar, Istanbul, 1943, 395.: „што год се продаје по сели
ма, нема баждарине."
* Тако у канун-нами за Охридски санџак из 1613. године стоји да раја на
хије Дебарна нема винограле, па је за свако село ове нахије записана бажда
pина за вино (baci hamr). Од оних лица која вино донесу, узимају се по две
аспре на товар. О. L. Barkan, Kanuntar, 293.
2. Ово IIачело спроведено је у селима у непосредноi околила и Београда. wri. -

Х. Шабановић, Турски извори за историју Београда, књ. I, св. 1. катастарски по

писи Београда и околине 1476—1566, Београд, 1964.
121
душАНКА БОЈАНИR

Као дажбина наплаћивана од товара и бачве, госпоштина би се

могла изједначавати са ресумом на бачву или товар. Међутим, стан
дардни ресум на товар износио је 2 аспpe, a нa бачву 15 аспpи и, као
што смо видели, узимао се у Новом Брду у том износу од вина које
би у тим судовима допремили новобpдски и други увозници. Госпон
тина се узимала по пет пута већој тарифи у износу од 10 acпри по това
ру и 160 acпри од бачве, и то не вина, већ шире. Самим тим, могла се
наплаћивати само током ограниченог —двомесечног— постојања ши
ре. После тог периода, шира се сматрала вином. Уколико би била из
нета на трг, подлегала би стандардном ресуму на бачву и товар вина.
У трагању за правим одговором на питање шта је госпоштина,
одредбе о овој дажбини могу се упоредити са одредбама о увозу ши
ре и вина у градовима где је такође постојала велика потрошња вина.
У последњим деценијама ХV века, у Истанбулу и Галати, у Галипољу,
Самсуну и Синопу, где су хришћани, а посебно Јермени и Јевреји
живели у већем броју, закупници су наплаћивали једнообразну дажби
ну, ђумрук, у износу од једне аспре на једну медру вина или шире,
без обзира да ли су вино или шира допремљени копненим путем или
морским. Једини изузетак представљало је вино из Монемвасије, које
је имало своју тарифу: 67 аспpи од бачве и још 12 аспpи од бачве на
име пристанишнине“. |
Пошто је једна медра могла имати 6—8—10 ока, просечном мед
ром сматрала се истанбулска од 8 ока. То значи да се са 10 acпри:
плаћао ђумрук на један товар од 10 медри или на 60—80–100 ока. Та
рифа овог ђумрука одговарала је тарифи госпоштине. Са 160 аспpи пла
ћала се дажбина на 16 товара, колико је износила новобpдска бачва
3а врано.
Писац новобpдских записа платио је са 100 аспpи госпоштину на
10 товара, односно, на 600—800—1000 ока вина.
Из истих новобрдских записа сазнаје се да је кондир вина попи
јен у пивници коштао 2 аспре, што је, по свој прилици, цена домаћег
просечно доброг вина у продаји на мало“. Кондир или килиндер (од
грчког куlindros) садржавао је 2 оке или 800 дирхема, 2,1225 1 вина.“
Према Канун-нами вучитрнског санџака из 1530. године, у вучитрнском
и приштинском кадилуку чабар вина (шире) имао је дефтерску вред
ност од 22 аспре, а мерио 20 килиндера.
говар.“ i i
Два чабра сачињавала су
Из тог произилази да је један товар имао дефтерску вредност
од 44 аспре, а да се у пивници товар вина продавао за 80 аспpи, однос
но да се једна ока вина продавала за једну аспру. Госпоштина у из
—
23 R. Anh H. Inalcik, Kanun-náme-i sultáni ber nuceb-i širj-i osmini,
Ankara, 1956, , 64, 75, 79, 80.
3. A, B. eв, Новобpдски записи из почетка XVI века, ЈИЧ, 111, св.
1–4, 1937, 315.
25. I. Bell , Les actes, II, 293; М. Влајинац, Речник наших старих мера
у току векова Београд, 1968, 429, c. в. Клундер.
наплi 2.olu:
- , , Vе
унтан
in sibiri yirni iki akgeye vaz olunmustur ... Iki gibir bir
inder bir gibir alur. H. Tunger, Osmanti 1mparatortuganda
Toprak Hukuku, Аrazi Kanunlari ve Kanan Agiktanalari, Ankara, 1962, 478-479.
122
 0 нововРДског госпоштини

носу од 10 аспpи по товару била је равна осмини цене једног товара

вина у продаји на мало, уколико је вино било средњег квалитета, де
сетини цене скупљег вина, а шестини најјефтинијег. Поставља се пи
тање — зашто је у Новом Брду била заведена тако висока дажбина,
а одговора има више: због велике потражње за вином, због непосредне
околине са развијеним виноградарством, због ниских цена шире,због
великих зарада које су остваривали крчмари, због тога што је наплата
носпоштине била могућа само два месеца колико траје век шире, и
најзад, због тога што су бачве биле скупа амбалажа па се продаја
вишкова по нижим ценама више исплаћивала од набавке нових бачава.
Госпоштина је посебно занимљива као дажбина која је у корист
државе исправљала разлику између ниских цена шире и високих за
рада крчмара,
Османска држава утицала је на формирање тржишних цена пре
ко трошарине (баждарине) и преко нарха. Падајући на терет купца,
ређе и купца и продавца, баждарина је деловала на цене у продаји на
велико, на пазару. Две овце су могле вредети 30 аспpи (јагњад пред
Ускрс) или 40 аспpи, али је купац после давања баждарине књижио
утрошак од 31 или 41 аспре јер, на две овце плаћала се једна аспра
баждарине.
Нархом се утврђивала и прописивала цена артикала широке по
трошње у продаји на мало, у једној сезони и у једном граду. Између
цена истих артикала у продаји на велико и на мало разлика је могла
износити најмање 5%, а највише 33,3%.“ Она је зависила од врсте и
тражености појединих артикала у предсезони и сезони, од њиховог
квалитета и сл. До тог закључка се долази када се посматрају тарифе
са ценама намирница у продаји на велико и мало у Истанбулу 1525.
године. Према томе, ако је товар вина имао тржишну вредност од 60
аспpи заједно са баждарином, у малопродаји је могао коштати нај
више 80 аспpи, тј. за33,3% више,
Новобpдски крчмари куповали су ширу по дефтерским ценама.
То су биле цене важеће у целом једном санџаку, или у једном или
више кадилука, једној или више нахија једног санџака, а биле су про
писане законима и примењене у дефтерима. Те цене су одређиване за
ширу на основу вишегодишњих просечних цена, при чему се узимао
у обзир просечно добар квалитет. Цена је делимично обухватала трош
кове транспорта и амбалаже, због чега је на тржишту могла бити не
што мало већа.“ Тако је 1530. године у вучитрнском и приштинском
кадилуку вучитрнског санџака канунским прописом било одређено
27 посматрајући канун о ихтисабу истанбула из 1485. године, проф. О.
Баркан је закључио да су власти одобравале занатлијама зараду од 10% или 20%,
већ према уложеном труду. H. Sahillioglu jе дошао до закључка, који смо при
xватили, да је распон зараде могао ићи од 5% до 33.3% и то на примеру нарх
цена за истанбул у 1525. години: Н. Sahilliofilu, osmanlilarda Narh Miessesesi ve
1525. viii somunda Istanbul'da Fivatilar, Belgeterte Tirk Tarihi Dergisi, 1 (36–40), 2
I.54-56), 3 (50-53). Istanbul, 1967.
* Раја је била обавезна да натуралне дажбине које припадају господари
ма добара пренесе на најближи трг. Раја, чији су господари сачињавали посаду
тврђава, била је обавезна да дажбине превезе до тврђаве.

123
душIAнКА БОЈАнић

да цена једног чабра шире износи 22 аспре. Ове 22 аспре треба схва
тити као просек између 19—20—21—22—23—24—25 аспpи, што значи
да се на тргу у Новом Брду могао добити товар ширеза 44 аспре, али
и за 38 и 50 аспpи...” Тржишна цена зависила је од квалитета робе, по
нуде и потражње и, евентуално, од споменутих трошкова тран
спорта и амбалаже. Приликом куповине шире на тргу, крчмари су
морали дати сакупљачу госпоштине по 10 acпри за сваки купљени
товар или 160 аспpи за бачву од 16 товара (1280 ока). У случају да су
крчмари сами ишли на ноге произвођачу и превозили својим коњима
и колима у својим судовима купљену ширу, госпоштину су давали
приликом уласка у град, због увожења шире на подручје Новог Брда.
И у једном и у другом случају госпоштина је падала на терет
купца, а повећавала је цену шире, не у корист продавца, него државе.
По завршетку врења шира је постајала вино, а крчмари су могли да га
продају по малопродајним ценама у пивницама и крчмама, Мал
дајна цена могла је, како је истакнуто, да износи највише 33,3% од
цене на велико, заједно са госпоштином. Крчмарима се зарада сма
њивала, али никад толико да им се посао не исплати. Када би купили
на тргу товар шире по цени од 44 аспре и дали 10 аспpи госпоштине.
улагали би 54 аспре, а остваривали зараду од чистих 18 аспpи, обзи
ром да су имали право на повишење цене од33,3%; исту ширу у обли
ку вина продавали су у пивницама за 72 аспре. Ширу купљену по 50
аспpи товар, са госпоштином и истом зарадом продавали су по 80
аспpи и при томе остваривали корист од 20 аспpи.
Управо зато што су подлегали госпоштини, Новобрђани су имали
и једну привилегију, исто тако везану за бачве. То је било право да
бесплатно увозе у град празну бурад и бачве“Ти судови су били неоп
ходни свим крчмарима, што значи да се могла наручити и набавити
бурад код сељака вичних њиховој изради и увести у град без наплате
трошарине. Могуће је и да су крчмари обилазили села у којима није
било развијено виноградар , ту продавали вино и враћали празне
бачве у Ново Брдо, не по и улазној баждарини.
У закључку, може се и да је госпоштина дажбина наслеђена
од српске деспотовине; наплаћивала се у Новом Брду само два месеца
годишње, у време када су крчмари увозили или куповали ширу (сеп
тембар–октобар); давали су је купци шире по товару и бачви и по
томе је сличила баждарина на вино, односно ресуму на бачву (resmi
fuci). Међутим, ове дажбине нису биле идентичне, не само зато што
се прва односила на ширу, а друга на вино, што се прва сабирала два
месеца, а друга десет месеци или целе године, већ зато што су имале
различите стопе, па и карактер. Ресум на бачву наплаћивао се од
купца по баждаринској, зекјатској стопи која је износила 33%, 25%
|
29 Између 1553—1555. године Ханс Дерншвам је у Истанбулу куповао пр
вокласно вино, које је коштало 1,5 1,75 и 2 аспре ока, док је мускат био по 3
аспре за оку. У Новом Брду 1543. године вино средњег квалитета, домаће произ
водње. контало је једну аспpу једна ока.
50 према пропису из 1488. године о госпоитини.
124
 О НОВОБРДСКОЈ ГОСПОШТИНИ

или2% од вредности робе у продаји на велико, на тргу. Онје троша

рина. Госпоштина је имала ушурску стопу — 10%, 12,5% и 16,6% —
и то од вредности робе у продаји на мало, а узимала се због увоза те
робе на једно царинско подручје и могуће зараде увозника, крчмара.
Творац госпоштине није имао циљ да ограничи потрошњу вина. Он
је себи дао право да учествује у заради крчмара који су у рударима
имали добре потрошаче. Он није спутавао крчмаре и увознаке шире
јер је госпоштина њих и стимулисала на рад тиме што је подразуме
вала право на слободну и бесплатну набавку амбалаже. На основу
турских извора не може се установити ко је био творац госпоштине,
деспот Стефан или деспот Ђурђе, али се може закључити да је она
била правно заснована на исправи коју је издао један од њих. Ту
исправу су Новобрђани поседовали 1488. године.“
Трећи турски извор у коме се са својим српскохрватским нази
вом јавља госпоштина јесте Тефтер вучитрнског санџака из 1569/70.
Ту се, међу ставкама султанових једногодишњих прихода од Новог
Брда, наводи следеће: „Од госпоштине 25.950 acпри”. Од монопола на
продају вина приход је износио 13.000 аспpи. За баждарину на вино
не знамо колико је давала прихода, пошто се она наводи заједно са
осталим баждаринама и тржишним таксама, новчаним казнама и
ихтисабом. Укупни приход од баждарине,баждарине на вино, нијабета
(новчаних казни и глоба за ситне прекршаје) и ихтисаба износио је
34.699 аспpи.“
Као што је већ споменуто, Ново Брдо је убрзо после турског
освојења постало царски хас (царско добро, домен круне) а то су била
у османској држави сва значајнија рударска средишта. Госпоштина
је и током XVI века била владарски приход, али се није узимала за
једно са харачом, већ је сачињавала засебну ставку у оквиру прихода
од царског хаса у Новом Брду. Када је дошло до те промене — није
за сада могуће тачно утврдити, мада се може претпоставити да је она
уследила после 1488. године, тачније после проучавања Закона о бу
нењу у Новом Брду и сређивања прилика у нашим рудницима. Није
искључено да се госпоштина у износу од 100.000 acпри последњи пут
сакупљала заједно сахарачем 1489. године.
Ако су Новобрђани 1489. године дали одсеком 100.000 acпри на
име госпоштине, то онда значи да се тада у крчмама налазило 10.000
товара шире — 800.000 ока, према2950 товара—236.000окау 1569/70.
roдини. Отприлике у истој сразмери,за трећину, смањио се број хри
шћана у Новом Брду.“ Осим тога,треба имати у виду даје трајно при
суство муслимана имало утицаја на постојање крчми у сваком месту,
па и у Новом Брду. Оне су морале да се повлаче на периферију, што

31. Исто.
* Уп. Skender Rizaj, Kosova gjate shekujve XV, XVI dhe XVII, Administrini,
ekonomia, shoqëria dhe tëpizja popailore, Prishtinë, 1982, 227.
38. Према пописном тефтеру из 1498/9. године Ново Брдо је имало 887
хришћанских „кућа”, а према пописном тефтеру из 1569/70. године само 250 хри
шћанских кућа. Š. Rizaj, Kosova, 222, 228.
125
ДЧШАНКА БОЈАНИН

даље од миошшнских богомоља, да rpaja и песма из механа не би

ометала муш-нмане у молитвама.“
За сада нема извора на основу којих би се могло рећи нешто ori
pebeuo о томе докле ce госпоштина одржана у Новом Брду под истим
именом. Постојала је, свакако, до краја XVI века, a можда и током
XVII века; по свој прилици, нестала је током аустро–турског рата
(1683—1699) када је опустошено Ново Брдо и његово виноградима бо
гато залеђе.
Душанка БОЈАНИЕ

Résumé

AU SUJET DE L'IMPÔT SEIGNEURIAL SUR LE VIN

»GOSPODSTINA«
Dans les écrits de Novo Brdo, qu’on suppose être rédigés par lampe
Nedeljko, est mentionné le mot »gospodštinzw, pour désigner un impôt
seigneurial sur le vin, sans aucune donnée sur sa signification, ni la raison
pour laquellc l'auteur de ces écrits était obligé de lc payer en 1543, par
un montant dc 100 aspres (la plus petite unité monétaire turque). il n'est
pas clair non plus à qui il paya ce montant. L'auteur dc l’étude a essayé
de répondre à ces questions en se servant des sources turques sur Novo
Brdo, de 1488, 1489 et 1569/70, dans lesquelles est mcntionné le même
impôt sous l'appellation de »gospodstinæw. Dans sa conclusion, l'auteur
dit que »gospodstinaox est un impôt seigneurial sur le vin hérité de l'état
despotique serbe, car les despotcs Stéphane et Djourdje, portaient égale
ment le titre »gospodin« (seigneur). Cet impôt était légalement basé sur
un document émis par l'un d’entrc eux. Еп 1488, la population de Novo
Brdo, possédait ce document. Cet impôt fut perçu à Novo Brdo, seule
ment durant deux mois par an, et cela au moment où les aubergistes im
portzu'ent ou achetaient lc moût (Septembre—Octobre). 11 était payé par
les acheteurs du moût pour chaque cargaison et sur chaque tonneau et
c'est par cela qu'il ressemblait à la taxe dc vérification des poids et des
mesures sur le vin (bac-i hamr), c’est à dire, à la taxe sur lc tonneau
(resm-i fuçi). Toutefois, ces impôts n'étaient pas similaires. Bac-i hamr,
et resm—i fuçi étaient perçus des acheteurs suivant le taux de la taxe
de vérification des oicls et des mesures qui atteignaficnt 33%, 25% ou
2% de la valeur de a marchandise – lc vin — dans la vente en gros sur
la place, de façon qu'ils avaient le caractère d'un impôt de consommation.
L'impôt avait un taux de modnu—e — 10%, 12,5%, et 16,6%
— et cela sur la valeur de la marchandise vendue au détail,
et il était perçu vu que cette marchandise était importée et qu’elle

“ То је била најчешћа формулација у жалбама муслимшлског живља коме

jc сметало и само настајање механа.

126
 0 НОВОБРДСКОЈ ГОСПОШТИНИ

offrait à l'importateur, c'est à dire, à l'aubergiste, la possibilité de gagner

sur elle. Cct impôt n'avait pas le but de limiter la consommation du Vin.
Par cc dernier fut assuré la participation dans le gain des aubergistes.
dont les mineurs étaient les meilleurs consommateurs. Cet impôt n’entra
vait pas les aubergistes et les importateurs du mom, car il comprenañt
leur droit à l'achat libre et gratuit de l’emballage. Inclus dans le système
d’impôts turcs »gospodština« [url perçu sous la même appellation du
rant le XVI“ siècle; il n’existe aucune donnée concernant le XVII“. On
peut supposer qu'il disparût au cours de la guerre austroturque (1683
—1699), vu que cette guerre dévasta Novo Brdo, en tant que centre minier
et son arrière-pays riche еп vignes.

127
 ГАЛИПОЉСКИ СРБИ И ЈАГОДИНА

1.

Галипољски Срби живели су до балканских ратова на самом ко

рену Галипољског полуострва под планином Куру Даг. Определивши
се за Србију, после праве одисеје у првом светском рату, они су 1922.
године насељени у Пехчеву у Македонији. У свом предању, Галипољ
ски Срби су сачували спомен на Јагодину као своју постојбину.
По том предању, њихови преци, педесетак војника из околине
Јагодине, доспели су у Тракију као робље, „у време цара Мурата и
цара Лазара, кад је Србија пропала”. Заробљеници су најпре били
тесачи у каменолому који је радио за Цариград; затим су насељени
у селу. Уч Дере, у коме су лепо живели све док га нису морали напус
тити због туркменских разбојника. Тада су се разбегли у касабу Шар
ћој, у села Караџа и Агач и на читлук Бајрам Дере, на коме су осно
вали село Бајрамич. Близу Бајрамича некад је постојало српско село
Алаџа Дере, напуштено због вештице; тако су они звали вампире.
До краја су се одржали у два села: У Караџа Халилу, где су били на
путу да се стопе с грчком већином, и у Бајрамичу, у коме су сачували
свој језик, песме и свест о пореклу, мада су и ту све своје црквене
обреде могли обављати једино на грчком. Њихова села била су раздво
једна у два кадилука: Караџа Халил спадао је под Малкару уТракији,
а Бајрамич под Шарћој, касабу на европској обали Дарданела.“
С друге стране, из радова турских историчара Ахмеда Рефика и
О. Л. Баркана, знамо за једну српску дијаспору у области Галипоља
v XVI веку. У раду о прогонству као методу колонизације у Осман
ском царству, Баркан напомиње да су у једном попису Галипоља из
прве половине XVI века забележена 332 домаћинства изгнаника из
Срема. У својој књизи о животу Цариграда у Х веку по Хиџри,Ахмед
Рефик је објавио један ферман кадији Галипоља у вези са слањем
жита у Цариград; у том ферману из 1560. године помиње се царски

1. М. С. Филиповић, Галипољски Срби, Београд 1946, 9–22. п. Ивић, о говору

Галипољских Срба, Београд 1957.
129
РАдмилА тPичковић

хас Сремски Изгнаници (Sirginani Srem).“ Галипољски Срби у Ка

раџа Халилу и Бајрамичу чинили су последње остатке ове старе српске
дијаспоре. И поред свог предања да потичу од ратних заробљеника
из околине Јагодине, они су Миленку Филиповићу потврдили ранија
казивања околних Бугара, по којима се српско село Бајрамич звало
и Сургунћој (Sürgünköу, изгнаничко село).* Из њихове колективне све
сти временом је ишчезло једино сећање на Срем.
Сврха овог прилога ограничена је не само хронолошким међама
истраживања, него, и у том оквиру, и самом природом извора, који
више говоре о установама, а далеко мање о људима који су иза њих
стајали. Па ипак, и на основу таквих извора — јер, других и немамо
– овде ће бити речи о положају Сремских Изгнаника у Тракији
почев од половине XVII до почетка XIX века; о њиховом бежању у
Србију крајем XVII и почетком XVIII века, привременом боравку на
нишкој крајини и учешћу у другој сеоби Срба. Речју, о досад непозна
том дугом путовању већине Сремских Изгнаника од обале Тракије до
обале Срема и назад на Мораву, у данашњи Темнић, а самим тим, и
о извору предања о Јагодини као давно изгубљеном завичају Галипољ
ских Срба.

2.
Царски хас Сремски Изгнаници био је почетком 1641. године му
ката (царско добро) одређена у оџаклук велике царске стаје, „као
плата њеног старешине великог мирахора и слугу”. Приход од десе
така и осталих дажбина које припадају господару земље на овој му
кати износио је 140.300 акчи. Муката је била под јурисдикцијом ка
дије Димотике“ Годину дана касније, у саставу ове мукате помињу
се два побуњена села, Кавакли и Срем. Побирач џизjе тада се жалио
на рају ових села како, „мада од давнина своју џизју и испенжу даје
поименце, садатврдидаплаћа1.500 акчи одсеком”. Порта је пресудила
на штету раје, позивајући се на дефтер у коме је нађено да раја
„мукате Изгнаници са острва Срем” за џизју,плату побирача и њихове
пратње даје по 3,5 златника на сваког поданика, а не одсеком. Ферман
кадији Димотике гласио је да се раја не инати, него да и даље своју
шизју плаћа на описани начин.“ Почетком 1644. године харачлија је
уложио нову притужбу, овог пута једино против раје села Кавакли,па
је кадији Димоткиe поново наређено да се џизjа утера.“ Заповест је
очито извршена на задовољство тужиоца који је после тога постигао
да од 1. марта 1645. године буде постављен и за емина саме мукате.
Дајући му берaт на овај положај, Порта је поновила правило по коме
*. Д. Бојанић-Лукач, О проишлости Галипољских Срба, Матица Српска, Збор
ник за друштвене науке, 48, Нови Сад 1967, 91–94 (са старијом литературом).
* М. С. Филиповић, нав.дело, 20, 21.
*. Istanbul, Bašvckálet Aršivi, Maliye Defteri (даље: MAD), 9831, стр. 102.
5. Исто, стр. 126.
6 MAD 8489, стр. 125.

130
 ГАлипољски сFБи и ЈАгодинА

муката Сремски Изгнаници с приходом од 140300 акчи спада у оџак

лук велике царске стаје.“
Из напред изложеног излази да је правни положај раје на мука
ти Сремски Изгнаници био неповољан: да је она и после читавог сто
лећа проведеног у изгнанству имала статус неке врсте кажњеника. На
то указује начин плаћања џизје. Износ џизје овде је био исти као и
у другим областима Паша-санџака (3,5 златника = 400 акчи), али је
њена тежина проистицала из чињенице да су је Сремски Изгнаници
морали давати по мушкој глави (ala-i-esami, поименце), а не на основу
харачке куће (hane), како је иначе било уобичајено.“ Како је џизjа би
ла основни данак немуслимана, тежина њеног плаћања, у овом случа
ју, наговештава да је дело предака Сремских Изгнаника сматрано
огрешењем о султана.
Тврдећи да плаћају 1.500 акчи одсеком, Сремски Изгнаници на
стојали су да се по свом правном положају изједначе с румелијским
војнуцума, особито откад је муката била везана за велику царску ста
ју. Обавезе румелијских војнука подигнуте су на 1.504 акче управо у
време ове побуне Сремских Изгнаника“ Мада осујећена у овим својим
настојањима, раја једне тако мале дијаспоре тешко да је просто из
мислила положај који би за њу значио велико растерећење. Џизју,
свој најтежи редовни данак, раја је плаћала одсеком на ваку
поседима.
До свог расапа 1715. године, муката Сремски Изгнаници састо
јала се из пет села у два кадилука: Капиџи, Exлудин, Кавакли и Срем
у Димотики, у Уџ Евлер у Ипсали.“ Нека од ових села била су у ХV
и ХVI веку вакуфска. Село Ехлудин у Димотики помиње се 1523. годи
не као мулк Махмуд-аге, азап-аге Бајазита II, али се у попису из вре
мена Мурата III (1574–1595) више није налазило у саставу овог ваку
фа." Село Капиџи прозвано је по Халил-бегу, капиџи-баши Бајазита II,
који је свој мулку Димотики завештао текији код Бање Костадинове.
Капиџи-башин мулк имао је 1528—1530. године четири села и једно
селиште, са 46 муслиманских и само једном хришћанском кућом; кра
јем XVI века она су припадала имарету у Ергену (Uzunköprü).“ О при
диву раје у вакуфска села окоДимотике има бележака из 1563. и 1568.
године. Хришћани који су се тада насељавали на вакуфу султаније
Девлетшах добијали су номадски статус хајмане, који су своју џизју
плаћали одсеком.“
Треба поменути појаву села под именом Срем на вакуфу Пири
Мехмед-паше у нахији Кизил Агач (Елхово),на Тунџи. Реч је о великом
везиру Пири Мехмед-паши (1518–1523) који је учествовао у освајању
Београда и пустошењу Срема, а чија вакуф-нама потиче управо из
1521. године. Међутим, и средином ХVI века, његовом вакуфу припада
и исто, стр. 127.
- Вид. н. Hadžibegić, Glavarina u osmanskoj državi, Capajeвo 1966, 76–77.
- MAD 9831, стр. 82.
ко МAD 3271, стр. 85.
1. M. T. Gökbilgin, XV-XVI asirlarda Edirne ve Pasa Livasi, Istanbul 1952, 437.
12 исто, 276, 414-415.
13. Исто, 498-499.

131
РАдмилА тричковин

ло је у Кизил Агачу једино село Доганлу. Тек у време Мурата III (1574
—1595), у међама овог села забележена су три нова села: 1. Срем; 2.
Бугарин, друго име Данишмендов Бунар и 3. Грк, друго име Урум. У
исто време, вакуфски приход, намењен имарету Пири Мехмед-паше у
Силиврији, попео се од 3.600 на26377 акчи.“
Како је наведени попис датован у време владавине Мурата III,не
могуће је разлучити дали су ово село Срем на Тунџи основале баш
глице са царског хаса Сремски Изгнаници, или, пак, робље дотерано из
побуњеног Срема на самом почетку дугог рата (1593—1606). Али, зато
пе треба сумњати и у разлог због кога је царски хас, који је 1560. го
дине спадао под Галипољски, до 1640. стављен под кадилук Димотику.
и одређен у оџаклук велике царске стаје. Разлог томе лежао је у бе
жању раје, у овом случају, из царских у вакуфска и војнучка села.
Знамо, додуше, сасвим мало о положају Сремских Изгнаника у ХVI
веку, кадје овај царски хас спадао под кадију Галипоља.
У раније време, као и према пописима из 1519. и 1528—1530. го
дине, Галипољски санџак имао једва кадилука, Галипоље и Малкару.
Галипољском кадилуку биле су још и пахије Еше Оваси и Евреше
Урша), а у Малкари нахија Ибри. Почетком XVII века Галипољски
санџак проширио се на нахије Кешан, Бумулцину и Ипсалу. Димоти
ка је, пак, увек спадала под Паша-санџак.“ Међутим, пашњаци и сува
ти кадилука Димотике, који су припадали великој царској стаји, на
лазили су се добрим делом у кадилуку Малкари, што значи, у Гали
пољском санџаку. На пример, на захтев аге сувата у Димотики, године
1728. издат је ферман за протеривање имама Халила из села Балабана
у Малкари; овај је годинама подстицао рају сувата на побуну и на
тај начин спречавао да се убере „приход који припада царском шепу".“
Царски суват у Малкари, то је планина Куру Даг, од које су све до
балканских ратова живели и Галипољски Срби у Караџа Халилу и
Бајрамичу, а наведени ферман показује да су и неки Сремски Изгна
ници живели под Куру Дагом, иако су ишли на суд чак у Димотику.
Даље вести о Сремским Изгнаницима сведоче о опадању и око
штавању ове мукате. Средином 1701. године забележено је да је мука
ту од 1. марта 1695. држао Сеадет Гирај-султан, који у међувремену
није положио никакав рачун о својој управи. Муката је вредела свега
58.400 акчи: 17346 за службенике џамија и41.054 за самог Сеадет Ги
раја.“ Господар Сремских Изгнаника био је у овим годинама великог
рата најстарији син, војсковођа и наследник татарског хана Селима
тираја, који је 1689. и 1690. године опустошио Србију, па би се оче
кивало да је власт Сеадет Гираја подразумевала и насељавање мукате
робљем са ратишта. Али, више но преполовљени, приход мукате све
дочи управо о супротном: стара раја, која је преживела ратне несреће
и дочекала ово татарско безвлашће, већином је побегла из места свог

14. Исто, 492, нап. 794.

13 M. T. Gökbilgin, Ajalet Ramzetija, Prilozi za orijentalnu filologiju, ХVI
–XVII, Сaрajeвo 1970, 314, 318—319.
16 MAD'9917, стр. 49.
17 MAD 8489, стр. 108.
132
 ГАЛИПОЉСКИ СРБИ И ЈАГОДИНА

вековног изгнанства. Зато је и речено да је Сеадет Гирај-султан овде

владао без икаквог рачуна.
До почетка 1716. године, приход мукате Сремски Изгнаници пао
је на свега 40.400 акчи, па је у тој сразмери и део предвиђен за верске
установе смањен на 7,695 акчи; остатак у износу од 32.705 акчи имао
се враћати царској благајни. Пошто није положио закупнину за прет
ходну годину, стари закупник је свргнут и избрисан из списка, а му
ката је продата у маликану (доживотни закуп) Мехмед-аги, емину за
снабдевање царске кухиње дрвима.“
Тек почетком 1719. године, овај ранији одун-емин Мехмед-ага
учинио је један млак покушај да врати одбеглу рају у напред наведе
них пет села мукате Сремски Изгнаници. Закупник се жалио да је ње
гова раја оставила своја села и одселила „у друге кадилуке“, „осла
њајући се на неке особе”, и једино се по речима којима је захтевао
да се бегунци присиле на повратак у„своју праву отаџбину” наслућује
да је он знао како су они кренули у потрагуза својим завичајем. Пор
та је његов захтев одобрила, уз опомену да не сме силити на повратак
рају која живи у другим местима дуже од десет година и која је већ
уведена у царски дефтер. И, као што тужилац није именовао лица
која су његову рају преселила, и Порта је ову заповест упутила кади
јама Димотике и Ипсале, оставивши празнине на местима предвиђе
ним за кадилуке у којима се налазила одбегла раја.“ Опремљен так
вим ферманом, у времену у коме су око раје у Србији вођене праве
крваве битке, закупник Сремских Изгнаника није имао баш никаквих
изгледа на успех. Али, како је у овом случају ипак најчудније то што
је и на тај слаби покушај чекао пуне три године, наведени ферман за
присилно враћање Сремских Изгнаника више делује као покриће за
већ створено стање.
После снижења из 1716, вредност мукате Сремски Изгнаници,
упркос инфлацији која се свуда испољавала у сталним повећањима,
остала је иста све до 1812. године (40.400 акчи = 2525 гроша). Наступ
нина приликом њене продаје у маликану износила је 1729. године
1450 гроша, а почев од 1731. и она је стала на 1.600 гроша. Муката је
обично продавана по двојици мањих чиновника на Порти или на дво
ру, који су у сваком случају имали могућности да се наплате за оно
што су уложили. До 1812. године, муката је спадала под Димотику.“
konako je дуго муката Сремски Изгнаници, макар и само симбо
лично, постојала после наведене године, остаје непознато. Галипољски
Срби, подељени између Малкаре и Шарћоја, Срем нису ни поменули.

3.

„Села која спадају под мукату Јагодин, а припадају Нишу”, први

пут се помињу у ферману од 9. новембра 1717. године, кад су и она,
18 MAD 3271, стр. 42–43.
** Исто, стр. 85.
29 MAD 3256, стр. 254–263; MAD 6753, стр. 94; MAD 3870, стр. 176—180; MAD
19186, стр. 17; MAD 10401; MAD 10236.
133
 __

РАдмилА тРичковић

заједно са остацима расуте београдске благајне, после аустријског

освајања Београда и северне Србије, поверена нишком дефтердару
Абдурахман-ефендији.“ У Нишу је 1718. године образована покрајин
ска благајна. На списку њених добара, одређених у оџаклук посаде
Ниша, појавила се нова муката Остатак Јагодине у Пироту (Bakiyei
Yagodina der Sarköу), с приходом од 300 гроша, а изван одаклука, и
„муката село Крагујевац у Пиротском кадилуку, а припада јагодин
ској мукати", од 200 rроша.“ Наредних двадесет година ова муката
вођена је на исти, необичан, начин“
После поновног турског освајања северне Србије и Београда, му
ката Остатак Јагодине у Пироту издвојена је из нишког оџаклука и
од 1. марта 1742. године поверена београдском дефтердару.“ Муката
је била продата у маликану, али њен закупац Ибрахим-ефендија није
положио наступнину,“ па ју је султан 8. децембра 1742. године даровао
старешини свога харема, кизлар-аги Хаџи Бешир-аги, за вакуф шамије
коју је овај обновио у Београду. Том приликом, султан је нарелио да
се овом кизлар-агином темлику дода 200 гроша из овчарине Софије и
100 из овчарине Вучитрна — уз образложење да је приход мукате
окрњен.“ Ферман о томе издат је 12. фебруара 1743. године, кад је са
стављен први списак обновљене београдске благајне. На том списку
налазе се муката Остатак Јагодине у Пироту, са објашњењем да је
дата у темлик кизлар-аги, и пова муката Темлик у Јагодини.“ Тако је
муката Остатак Јагодине у Пироту угашена захваљујући кизлар-аги
ном темлику, да би под истим именом, у Левчу, оживела муката Тем
лик у Јагодини.
Из кизлар-агиних исправа сазнаје се да су мукату Остатак Ја
године у Пироту чинила села: Крак, Топли Дол и Пести Габар, сели
ште Милатовац код Шестог Габра и селиште Ралиновац код села
Звонице“. Тај извод је узет из важећег дефтера с краја XVI века,
тако да за стање ових насења у првој половини XVIII века нема ни
каквог значаја, али се из њега види да су сва наведена села и селишта
н крајем XVI века припадала царским хасовима у Пиротској нахији“
Царска села у Пиротској нахији чинила су једну мукату све до
1. марта 1695. године, кад је из ње издвојена нова муката Камик и
Суково и продата у маликану Шатир Хусеин-аги из Дупнице. Емин
пиротске мукате био је од 1692. године ајан Пирота Парћојлу Ибра
хим-ага, који ју је од 1. марта 1697. узео у маликану заједно са сином
Мехмед-агом. У лето 1698, овај Шарћојлу Мехмед-ага купио је у мали
кану и мукату Камик и Суково и, на тај начин, поново загосподарио

2. MAD 10161, стр. 38.

z MAD 10164, стр. 20, 28.
за маD 10165, стр. 24-25, 32-33; MAD 10167, стр. 20; MAD 10168, стр. 22-23.
INAD 10185, стр. 24, 27.
24 MAD 10181, стр. 24. -

as Bašvekalci Aršivi, Kamil Kepeci Tasniti (даље: КК), 5065, стр. 46.
26 Ankara, vakiflar Aršivi (даље: VA), 638, бр. 83.
* MAD 10186, стр. 17. \
za VA 638, бр. 83; MAD 10186, стр. 17.
* Ankara, Tapu ve Kadastro Midürligi (даље: ткм). 61, бр. 43, 210–212, 214.

| 134
 ГАЛипољски сFБИ И ЈАгодинА

свим царскимхасовима у Пиротској нахији.“ Кад је после карловачког

мира одређен оцаклук градских посада на подручју београдске бла
гајне, пиротска муката дата је посади Београда, а муката Камик и
Суково посади Сврљига.“ После губитка Београда, остаци расуте бео
градске благајне поверени су нишком дефтердару већ у новембру 1717.
године; тада се први пут помиње и муката Јагодин.“ Пре тога,у септем
бру 1717, султан је лично овластио ајана Пирота Бегли Али-агу да
пресели пиротске муслимане из побуњене нахије на безбеднијеместо.“
Кад је 1718. образована нишка благајна, пиротска муката остала је у
њеном оквиру, али као маликана Бегли Али-аге.“ Стари ајан Шарћојлу
Мехмед-ага задржао је у маликану Камик и Суково, али тек пошто
је изнова положио наступнину од 150 гроша.“ Нова муката Остатак
Јагодине у Пироту подељена је између нишких ага и дефтердара: аге
су добиле у оџаклук 300 гроша, а дефтердар је непосредно управљао
селом Крагујевац с приходом од 200 гроша“
У исто време, на источној периферији Ниша појавило се ново
хришћанско предграђе Јагодин-махала.“ На земљи нишке мукате у Ја
годин-махали основао је читлук први нишки дефтердар Абдурахман
-ефендија, који се и касније налазио на истој дужности у Ништу“.Тај
крај задржао је своје име и у потоње време, али његови становници
више нису знали да кажу због чега је он баш тако прозван.“
Од села која су некад чинила мукату Остатак Јагодине у Пироту,
одржала су се она која нису била потпуно сатpвена у одмаздама
1689–1690. године: Топли Дол под Старом планином и Шести Габар
на Сврљишком Тимоку“ Старо село Звоница, које се крајем XVI
века граничило с касније разореним манастиром Св. Јована Претече
у Јерми, под Гребен планином, временом је обновљено западније, као
село Звонце.“ Као једини траг мукате Остатак Јагодине остаоје Кра
гујевац, вис на Тепошу под Видличем, који упућује и на приближан
положај ишчезлог села Крак.“ Сва ова села, разбацана на четири стра
не Пиротске нахије, била су у беспутним планинама. Стога околност
да је баш у њима смештена нова муката Остатак Јагодине изазива
чуђење, које се само повећава с обзиром на чињеницу да је царским
хасовима припадала већина села у Пиротском пољу, укључујући и
сам Пирот.“ Јагодина је увек била царскихас, и муката. Али,та муката
за КК 5037, стр. 42, 78; MAD 7359, стр. 13. 17; КК 2478, s.p.
su MAD 10151, теp. 24, 26.
32 MAD 10161, стр. 38.
звašvekálet Aršivi, Mühimme Defteri (даље: MD), 126, стр. 115, 116, 134.
з- MAD 10164, стр. 20.
* КК 5057, стр. 135.
зć Ј.MAD 10164, стр. 20, 28.
37. Хаџи-Васиљевић, Тевтери нишке митрополије, Скопско Научно {'};
но 3: за grippију Јужне Србије и суседних области, I, Скопље 1936,38, 39.
VA 731, стр. 2.
* М. Б. Милићевић, Краљевина Србија, Београд 1884, 99, нап. 2.
*- MAD 4089, стр.околини
Манастири у 18-27. Пирота крајем XVI века, Зограф, 12, Београд 1981.
* Војногеографски Институт, Београд 1938.: Секција Пирот 1 : 500000,
-{3 f:: b1, бр. 1–30.

135
РАДМИЛА ТРИЧКОВИЋ

састојала се искључиво од варошких прихода саме Јагодине, није

имала никаквих села ни у Левчу, а камоли по врлетима Пиротске
нахије“ Може се допустити да је царска ордија после пораза на
Екмеклуку, у свом безглавом бекству према Софији, ипак повукла
извесно робље из Левча и Лепенице. Али, зар би Порта дозволила да
се то робље насели на подручју захваћеном ратним пожаром? и зар
би то робље своју махалу у Нишу прозвало Јагодин-махала?
У јесен 1717. године Порта је свим средствима настојала да сведе |
аустријска освајања у Србији на Београд са околином. Око 20. септем
бра издата је велика султанова повеља, пуна обећања, упућена раји
почев од Берковице па све до ушћа Мораве. Она је поновљена за
нишко подручје почетком новембра 1717, кад се први пут помињу и
села мукате Јагодин.“ Из тога излази да је оснивање мукате Остатак |
Јагодине у Пироту било саставни део тог општег опроштаја. Државна
благајна имала је од тога само користи. Оштећен је био једино Шар- |
ћојлу Мехмед-ага, који је спиротском мукатом изгубио и уносни поло
жај ајана Пирота. Тиме је откривен главни виновник за пресељење
Сремских Изгнаника почев од 1695. до 1715. године. Његов супарник,
Бошњак Бегли Али-ага, био је срећније руке: они које је он одвео на
мукате Стари Влах и Власи Препоља и Ташлиџе, ван домашаја гони
теља, слободно су основали два села под именом Калипоље“.За н_

формулу, „села која спадају под мукату Јагодин, а припадају Нишу". |

пронашао је извршилац фермана од 9. новембра 1717. године, нишки
дефтердар Абдурахман-ефендија. Пре него што је постављен за деф
тердара нове покрајинске благајне у Нишу, Абдурахман-ефендија био |
је од 1715. године емин великог царског хаса који је тада основан на
место привремено укинутих румелијских војнука. Радећи на порабо- |

ћивању војнука управо у време кад је забележено последње расуло

мукате Сремски Изгнаници, Абдурахман-ефендија је упознао прилике
у Паша-санџаку, где су се налазили војнуци у пиротској нахији, као и
они у Димотики“ Касније је дефтердар Абдурахман син Хусеина све
своје некретнине у Нишу, међу њима и читлук у Јагодин- J За
вештао својим ослобођеним робовима.“ Ако је дефтердар Абдурахман
био син Хусеин-аге из Дупнице, за кога је 1695. године образована
муката Камик и Суково, он је старе рачуне са Шарћојлу Мехмед-агом
изравнао тек оснивањем мукате Остатак Јагодине.

* MAD 10142, стр. 53, 261; MAD 10ts1, стр. 24: MAD 10201, стр. 25.
* MD 126, стр. 138, 178.
* Име Калипоље данас носе два села у Полимљу, једно у сјеничком, друro
у пљеваљском крају. На Калипољу код манастира Враћeвшнице објављена је о
Великој Господњи 1812. одредба букурешког мира, којом је запечаћена с
устаничке Србије (М. Ђ. Милићевић, Кнежевина србија, Београд 1876, 37) у ма.
настиру Враћeвшници пописана су 1741. три калуђера, а за пусто село долњ,
brign:riv речено је да га обрађују становници самог манастира (Т A23,
* MAD 10158, стр. 16—20; КК 2850, сп.
8 VA 731, стр. 2.
136
 ГАлипољски СРБИ И ЈАгодиНА

4.

Муката Остатак Јагодине у Пироту распала се већ на почетку

аустро-турског рата 1737—1739. године. Чим су Аустријанци заузели
Ниш и упутили параћинског капетана Косту према Пироту, пиротска
раја истерала је Турке из своје нахије и са хиљаду устаника запосела
кланац на Драгоману. Турски продор из Софије почео је у септембру
1737. покољем ових устаника, а појединачне истраге и одмазде забра
њене су тек у јуну 1738. године.“ У таквим околностима, становништво
Пиротске нахије распрснуло се на све стране и кренуло за Аустријан
цима у другу сеобу Срба.
Народ који је у овом рату прешао на аустријску територију по
милован је у септембру 1740. године. Ферман о помиловању гласио је
да се раја која је за време рата прешла у Каршију (Преко) може сло
бодно вратити на своја огњишта, почев од Београда па све до Софије“
Помиловање је тако обухватило и раније устанике из Пиротске нахије.
Câм ферман објављен је у тренутку у коме је Београд практично био
без мухафиза. Сераскер Али-паша већ је био наименован за валију
Шама и предводника хаџија и самоје опомињан да без одлагања крене
на Галипоље, како би на време преузео нову дужност; нови мухафиз
Београда, румелијски валија Ахмед-паша, пожуриван је у исто време
да дође из Софије.“ У освојеним областима трајао је попис, па их је
као царски хас држао београдски дефтердар Ахмед-ефендија, који је
1739. године премештен из Ниша у Београд. Дефтердар Ахмед син
Ибрахима, несуђеног закупца мукате Остатак Јагодине у Пироту, опо
зван је из Београда око 10. фебруара 1741, а већ крајем фебруара и
почетком марта били су на Порти и наследници раје коју је побио и
опљачкао ранији мухафиз Јагодине Дели Хасан-паша Суљобашић из
Лесковца, Порта је наредила да се они са својим крвником суоче у
Београду.“ У исто време, она је пожуривала своје пописнике да завр
не с пописом левог крила смедеревског санџака — нахија западно од
Велике Мораве“
Новим пописом,завршеним средином 1741. године, царским хасо
вима у смедеревском санџаку враћена је група села у Левчу, која јеу
претходном столећу припадала вакуфу великог везира Мехмед-паше
Соколовића.“ То су била села: Горњи Драгоњић, „а зову га и Обрш”;
Бачина; Брајац, друго име Катун: Долњи Поточац с Манастиром; пу
сто село Бабин Дол; пусто село Варварин са селиштем Вранково. У
овим селима пописана су 84 од укупно 390 поданика у 37 села Левча,
где је забележено још 160 пустих села, селишта и манастира.“ Ова
села припадала су у ХVII веку великом везиру Лала Мехмед-паши
Соколовићу (1604—1606), братучеду славног Мехмед-паше Соколови
s MD 143, стр. 145; MD 145, стр. 147.
30 MID 147, стр. 310.
3. ME 147, стр. 255, 295, 300, 311-312.
52. Мр 147, стр. 339, 353-354.
за Мр. 147, стр. 345.
34 ME). 148, стр. 19–20; TKM 2181.
* ТКМ 423, стр. 59–61, 69, 70; тКМ 424, стр. 1.
137
РАдмилА ТРИчковић

ћа Високог“ Лала Мехмед-паша добио ихје 1605. године, кад је поново

освојио Острогон (изгубљен 1595).” Негов син Мехмед-бег Соколовић
спорио се 1664–1665. године са агама Столног Београда око начина
убирања џизје у тих осам места у Јагодинском кадилуку“
Села новог царског хаса у Левчу нису припојена старој мукати
Јагодина, него су у први списак обновљене београдске благајне 1.
марта 1743. године ушла као нова муката Темлик у Јагодини. Ту је
речено да је ову мукату претходне године држао београдски дефтер
дар и да је њена стара вредност приликом продаје у маликану пове
ћaнa од 300 на 400 гроша.“ У ствари, ове речи односе се на мукату
Остатак Јагодине у Пироту, угашену благодарећи моћном кизларати.
Вакуфским селима Лала Мехмед-паше дефтердар је управљао као и
свим осталим освојеним областима, а нова муката Темлик у Јагодини
образована је од њихтек 1. марта 1743. године.
Муката Темлик у Јагодини постала је језгро кнежине Темнић.
У своме опису 46 села између Велике Мораве и Јухора, која спадају
у Темнић, Станоје Мијатовић је утврдио: „Прави Темнић је Варварин
са селима Горњи и Доњи Катун, Бачина, Маскара и Обреж, Данашњи
Темнић, то је срез темнићски.“ Писац је готово без грешке установио
да је „прави Темнић” некадашњи темлик Лала Мехмед-паше Соколо
вића из XVII, и муката Темлик у Јагодини из средине XVIII века.

5.

Сремски изгнаници који су до 1715. године приспели у околину

Пирота, а затим у Ниш, званично су важили као Јагодинци и Крагу
јевчани. Они су овде могли остати једино под другим именом, без
сумње, због тога што је стара одлука о њиховом изгнанству била нео
позива. После београдског мира, Порта је доста учинила да их насели
у тешко запустелом Левчу, па су се и они сами лако могли представити
као староседеоци, изробљени у погубним ратовима с краја XVII и
почетка XVIII века.
Одисеја Сремских Изгнаника, који су се два столећа раније одва
жили на бекство у Србију, оставила је трага у памћењу Галипољских
Срба, само што се оно – због исхода самог догађаја – преселило у
њихов сан о Јагодини као давно изгубљеном завичају. Некадашње
знање о пресељењу сремских изгнаника у околину Пирота одаје једна
песма Галипољских Срба у којој се у особитом контексту помиње
Стара планина. То је жалосна историја о Стојану, кога је у незнању
и слепој похлепи, убила рођена мајка. Стојан се вратио кући измењен

se S. ga je Zнантекiti Hrvati, Bošnjaci i Hercegovci и turskoj državi, Za

greb 1931, 47–48.
57. MAD 14807.
s MAD 3774, стр. 105, 126, 169,186.
* MAD 10186, стр. 17.
* Ст. М. Мијатовић, Темнић, Српски Етнографски зборник, VI, Насеља, 3.
Београд 1905, 245.
138
 ГАЛИП0љски срви и ЈАГодинА

и обогаћен, са силним благом, многим слутама, џелепима волова и

стадима оваца, пошто је провео девет година у печалби у Старој
планини.“
Пустошење Темнића повезано је у предању његових житеља с
најездом Татара, а једна коса на Јухору прозвана је Татарна — по Та
тарину који је уграбио заспалу девојку Ружу. О Татарину на коњу и
заспалој девојци, коју је мајка будила, постојала је и песма, препри
чана у продужетку: „Диг" се, Ружо, у зао час заспала!“ У овој тем
ој песми могу се уочити позајмице из две песме Галипољских
Срба, које су крстоноше певале на повратку са литије на други дан
Васкрса. Прва је песма о кићеној девојци: „Игра коло Рајаново, / У
колу Мара и Ружа;" друга је о заспалој девојци: „Заспала ми је Мар
гита / На мајкино десно криоце, Л. Та је мајка будијаше: / „Диг" се,
дит" се, Маргито, / Да се крсти износу". . .”.“
Миленко Филиповић био је не мало изненађен открићем да је
за Галипољске Србе постојала једино сужена представа о боју између
„цараМурата и цара Лазара",за који су они и своју судбину везивали,
да нису певали ни о таквим балканским епским јунацима, какви су
Марко Краљевић и Војвода Момчило.“ У Бајрамичу, селу у коме су
проживели најмање једно столеће, Галипољски Срби тешко да су и
могли задржати иједну представу осим оне коју су донели у Пехчево.
њихово село било је везано за Шарћој (Šarköy, Sehirköy), касабу која
се развила из села које је још од половине XV века припадало ваку
фима Саруша-паше. Овог Саруша-пашу, првог миралема Чирмена и
првог капудана Галипоља, једни османски писци помињу у боју на
Косову (1389), други у боју код Златице (1442).“ А какав је његов култ
био може се замислити и на основу Константина Философа, по коме
је овај „паша Саража" заробио у косовском боју кнеза Лазара.“ У
Таквој средини, галипољски Срби су могли сачувати спомен на своје
јунаке само уколико су им дали неко место у својим обичајима и
обредима, чије су првобитно значење временом заборавили. На при
мер, њихова сватовска песма „Мађир Марко коња кове”, певана јунаку
(момку) за време бријања, могла би да се односи на Марка Краље
вића.“
Ако Галипољски Срби више ништа посебно нису могли рећи о
Марку Краљевићу и Војводи Момчилу, то није био случај и са њихо
вим рођацима досељеним у Србију два столећа раније. По темнићком
предању, градину на Јухору изнад села Поточца подигао је Војвода

ti. М. С. Филиповић, Талинољски Срби, 110. Филиповић је истакао да је у

песми Галипољских Срба „Лепе ми Кате прстен кову" исти мотив као у пирот
ској песми „Град градила бела Неда" (Исто, 74).
* М. Б. Милићевић, Кнежевина Србија, 201–202.
* М. С. Филиповић, Галипољски Срби, 82.
и Исто, 103.
* M. T. GEkbilgin, Edirne ve Paša Eivasi, 247—253; VA 1163, стр. 275-289.
- Живот oеспота Стефана Лазаревића, XIII, 39; ХХVI, 57.
г. М. С. Филиповић, нав. дело, 104. Али то не важи за др Марка пашу,
министра здравља, који је ушао у пословицу.

139
РАдмилА ТРИчковић

Момчило.“Село Долњи Поточац с Манастиром налазило се у саставу

мукате. Темлик у Јагодини. И средњовековни град у Пироту постао је
на крају Момчилов Град, мада је у ранија три столећа важио као град
српског косовског хероја.“ „Храбри Момчило Периторски" је појава
и жртва византијског грађанског рата, из кога потиче и први сукоб
Срба са османским Турцима – пораз 1353. године код Димотике“.
„драгог места османских султана”. Предање о Војводи Момчилу пре
неле су у Пирот и Темнић раније избеглице са мукате Сремски Изгна
ници у Димотики.
Мада су Темнићани и почетком овога века добро знали која села
спадају у „прави Темнић”, њихово објашњење овог имена своди се на
|
разне народне етимологије од речи тама. (Темнић је настао од израза
темлик, арапске речи која означава правни поступак при коме султан
неком заслужном лицу дарује свој посед у мулк, у сврху оснивања. | |
вакуфа) По једнима, име Темнића потекло је од Цара Лазара, кад је,
задивљен бујном пшеницом у своме пољу између Бачине и Варварина.
узвикнуо: „Та ово је прави тамник од берићета!” Неки су мислили да
је Темнић прозван „због много таме”, чађи и магле која долази са Мо
раве други, опет, „због таме, која је пала од пушчаног праха, кад се
1
ту некада био бој".
Темнићани су знали песму о мегдану између Јове Курсуле и
Црног Арапина у боју на Варварину (1810), која почиње речима: „Вар
варинско поље покрила је тама”.” Међутим, у време објављивања ове
песме, Доњи Левач се већ увелико звао T“,“ У „Божићевој песми".
Галипољских Срба постоји спрега „темни облак", чије је значење исто
ветно темнићком „тамнику од берићета”. Ова божићна песма почиње
антитезом: „Отуд иде темни облак, f. Од висока јасна Бога”, тако да
се из следећег стиха сазнаје да то није „темни облак” него „стадо Бог
даново”. Само, божићна песма Галипољских Срба није због тога била
и радосна песма: она се наставља дијалогом између пастира Јан-ћехаје
и уплаканог црног јагњета на крају стада, коме је мајка, „са три ноћи
и три дана... изгубена, распродана”.“
Последњи талас избеглица у другој сеоби вратио се из Аустрије
у Турску у јесен 1742. године. Својом одлуком од 1. октобра, по којој
опроштај џизје и намета важи једино за новоосвојене области, Порта
је непосредно утицала на то да се и ови повратници већином населе
у северној Србији.“ Они који су тада дошли у левачко село пописано
s М. Б. милићевић, кнежевина србија, 181; Ст. Мијатовић, Темнић, 272.
* М. Б. Милићевић, Краљевина Србија, 224—225.
70 К. Јиречек, Историја Срба, Београд 1952, 223-224, 232.
7. Ст. М. Мијатовић, Темнић, 271.
та Ј. Драгашевић-Браничевац, Песме, Београд, 1869, 135-138.
* Вид. Ст. М. Мијатовић, нав.дело, 245-246.
* М. С. Филиповић, Галипољски Срби, 70.
* MAD 10184, стр. 18.
 ”mme…" СРБИ H ЈАГОДИНА

1741. године као „Горњи Драгоњић, а зову ra и Обрш", променили су

његов стари назив v Обреж. По Обрежу y Срему, код престоног града
Купинова. И то би био једини знак да су Сремски Изгнаници у другој
сеоби Срба ишли до самога Срема.
Радмила 'ГРИЧКОВИБ

Résumé
LES SERBES DE GALLIPOLI ЕТ LA JAGODINA

Les Serbes de Gallipoli vivaient jusqu'en 1912, sur les rives de la

Thrace, au commencement même de la Péninsule de Gallipoli, au pied де
1а montagne de Kuru Dag, dans les villages Karadža Halil et Bajramić.
А cette époque ils optèrent pour la Serbie, et après avoir vécu une véri
table odyssé au cours de la Première Guerre mondiale, ils furent établis
à Pehčevo, en Macédoine en 1922. Dans l'esprit collectif de cette petite
Diaspora serbe, il subsistait un seul événement historique: la bataille
de Kosovo de 1389, auquel ils avaient lié leur destin. Comme leur pays
d'origine en Serbie, les exilés se souvenaient de la ville de Jagodina. De
butdde ce travail consiste à établir les fondements historiques de cette
tra ition.
1. Il est connu qu'au XVI“ siècle existait dans la région де Gallipoli,
une Diaspora serbe appelé les Exilćs de Srem, (Sürgünân—i Srem), qui au
cours de la première moitié de ce siècle comptait 332 foyers des exilés
de Srem, et elle est mentionnée également en 1560, comme bien impérial
dans le „kazi" (district ture) де Gallipoli. Son sort ultérieur est incertain.

2. Le bien impérial appelé „les Exilćs de Srem" existait également

au cours des siècles ultérieurs, mais plus profondément en Thrace, dans
les ;,kaza" de Dimotika et Ipsala. A partir de 1681, eile est devenu ,,muqa
taa" lié à la Grande écurie impériale, „comme paye du. grand mirahora
(le grand palefrenier) ct des serviteurs". ,,Muqataa” (unité territoriale
turque) était composé de 5 villages (Kapidži, Ehludin, Kavaklvi, Udž Evler
et Srem), et elie [·ut formée par la colonisation des terres qui apparte
naient aux ,.mülk et vakoufs" (fondation pieuse musulmane), qui en tant
que telles étaient abolies. Sa valeur annuelle atteignait alors 140.000
,,asprcs" (unité monétaire turque).

3. Les données qui suivent témoignent du déperisscment du bien

impérial des Exilés de Srem, jusqu'en 1695, la valeur des ,,Muquatee"
tomba à 58.400 aspres; jusqu'en 1716, à 40.400 aspres. Son amodiataire
s'était muni au début де l’année 1719, d'une ordonnance afin d'effectuer
un retour forcé de la population exilée dans les villages abandonnés. Le

141
РАДМmu ТРИЧКОВИБ

,,Firman" (ordre écrit émanant d’un sultan turc), ne fut pas emma;
Malgré l'inflation, la valeur des ,,muqatee" s'était maintenue au montant
de 40.400 aspres jusqu'en 1812. ·
4. Les exilés de la Thrace avaient déjà en 1717, réussis à légaliser
leurs stats dans la nouvelle région frontalière de Niš, mais cette fois-ci
sous le nom „le reste de la Jagodina" (Baqiye-i Yagodna). La plus gai-ide
partie s'était établie sur les terres abandonécs des villages impériaux
,,kaz" de Pirot, et un petit nombre d'entre eux avait fondé dans la péri
pherie de Niš, Jagodin—mahala (quartier d'une ville). C'est là qu'en
1737—39, ils partagèrcnt le sort des insurgés qui s'étaient fiés au succès
de l'armemement autrichien dans cette guerre.
5. Les insurgés qui avaient réussi au cours de la contre offensive
turque entreprise en l'automne de 1737, à échapper à l’esclavage en
l’extermination, se joignirent aux Autri— biens dans la Seconde migration
des Serbes. Après la fin de la guerre, la plus grande partie de la popni};
tion cxilće retourna en Turquie.
6. Les cxilćs qui constituaient auparavant „le Reste de Jagodina",
après la paix de Belgrade, s'établit—ent réellement dans les alentours de
Jagodina. C'est alors que fut fondé ,,muqataa Temlik" dans les villages
qui avaient appartenu jadis au Grand Vezir Lala Mehmed—pacha Sokolo
vić, (1604—1606). Ils donnèrent à cette région de l’ancien Levča, le nom
Tcmnić. L'ancien village de Levée Obrš, ils le surnommèrentt Obrež:
d'après le village Obrež au Srem.
7. Le souvenir du séjour momentané des Exilés dc Srem, dans les
alentours de Pirot est conservé dans une ballade des Serbes de Gallipoli,
dans laquelle est mentionnée, dans un contexte particulier la Stara Pla
nina. Toutefois, la tradition fondamentale des Serbers de Gallipoli sur
„l'empcrcur Mourad et l'empereur Lazare", est une légende de Pirot et
de Kosovo. Ce que les Exilés de Srem avaient apporté à Pirot el ensuite
à Temnić, est une légende provenant de la Thrace sur le courageux com-,
mandant en chef de l'armée Momčilo.

142
 О ПАДУ ПОРЕЧЈА ПОД ТУРСКУ ВЛАСТ
После заузимања српске деспотовине и оснивања Смедеревског
санџака 1458-9. године, Турци су успоставили своју власт у већем
делу некадашњих српских земаља (изузев Црне Горе и неких делова
северне и североисточне Србије) и на тај начин створили солидну ос
нову за своја даља освајања према северу и западу,тј. према Угарској,
Хрватској и Босни. Коначан пад Босне, који је само симболично био
обележен оснивањем Босанског санџака (1463), с једне стране је убр
зао даља освајања јужнословенских територија на западу према Ја
дранском мору, а с друге стране још више је оснажио турске позиције
на српским територијама јужно од Саве и Дунава, према Угарској.
Северна граница новооснованог Смедеревског санџака — изван које
ће до 1521. год. остати само истурена угарска утврђења јужно од Саве
и Дунава, Београд и Шабац (са ужом околином) — биће све до пада
области Срема у исто време и граница између двеју зараћених страна,
а када је Смедеревском санџаку нешто доцније (вероватно 1476-8.
год. или можда коју годину раније) био прикључен и Браничевски су
башилук, који је дотада, као наградно лено видинског санџакбега Али
-бега Михалоглуа, био засебна територија, та ће се граница продужити
и даље, и то од Костолца до испод Голупца. Мада је ова граница, од
носно линија непрекидних сукоба између Турске и Угарске, званично
остала неизмењена више од шест деценија— што је Смедеревском сан
шаку, у склопу османско-турског војног уређења, прибавило статус и
значај граничног подручја (а с њиме и посебан положај и повластице
за домаће становништво)– ипак је она у стварности била несигурна
и врло често се померала дубоко у једну или другу територију, већ у
зависности од успеха турских или угарских освајачких подухвата". По
менуте повластице које је у овом периоду уживало домаће становни
штво“ утицале су да се на подручју Смедеревског санџака више него у
осталим јужнословенским крајевима под турском влашћу одрже оста
ци земљишних односа из српске средњовековне државе без обзира на
- Сажету историју турско-угарских сукоба у овом периоду дала је др Олга
3 g: у другом поглављу (Турско-угарски ратови, сукоби и четовања, 1459—
—1526) књиге Турско војно уређење у Србији 1459—1683, Историјски институт,
посебна издања, књ. 18, врji. 1974, стр. 65—87.
* Bидети посебно: Д. Бојанић-Лукач, Власи у северној Србији и њихови
први кануни, Историјски часопис, књ. XVIII, Бeoгрaд 1971, стр. 256–269.

143
Момчило СтолковиЕ.

посебан карактер уведеног тимарско-спахијског начина везивања ста

новништва за земљу, својствен османско-турском феудалном систему,
али није напоредо с тим допринео и већој сигурности покореног дома
ћег становништва. Напротив, исцрпљујући сукоби између Турске и
Угарске оставиће на демографској слици овога подрчја значајне пра
знине, нарочито у крајевима непосредно дуж границе, и турске власти
имаће великих тешкоћа не само да одрже потребну чврстину своје
војно-феудалне организације на овом простору и обезбеде несигурну
границу, већ и да задрже становништво које је масовно бежало у
Угарску.
О турском освајању српске деспотовине и сталним сукобима са
Угарском током друге половине XV и прве четвртине XVI века посто
је не тако бројни домаћи савремени извори. Наша старија историогра
фија заснивала је своја познавања овог периода најчешће на тим из
ворима. Врло ретко коришћени су подаци из западних извора: међу
овима најзначајнији су били свакако мађарски. Од турске историјске
грађе, ако је уопште била доступна, она је узимала врло мало или
нимало. Превођење и коришћење турских историјских хроника —
које су од свих турских извора за поменута историјска питања биле и
најзначајније (мада су истовремено, због познате пристрасности и
необјективности турских хроничара, биле и најнепоузданије) — пру
жило је нашој историографији знатно више фактографског материја
ла на основу којег је била могућа критичка провера веродостојности
података познатих из домаћих и неких западних извора, као што су
ови послужили да се применом упоредног метода утврђује мера објек
тивности и тачности турских података. На основу новијих резултата
у истраживањима ове хетерогене историјске грађе, до којих је наша
модерна историографија дошла, захваљујући примени објективног и
аналитичког метода у критици извора, данас се може израдити једна
изузетно прецизна историјска карта турских освајања српских и угар
ских територија у овом периоду, са углавном поузданим хронолошким
и просторним одредницама. Евентуална открића нових података, све
једно долазе ли они из западних, турских или домаћих извора, не би
могла битније да утичу на измену ове историјске карте, иако она,
разуме се, није и не може бити коначна. Међутим, ако њен општихро
нолошки и просторни оквир не може да претрпи неку корениту из
мену, то не значи да се убудуће — због могућих открића нових пода
така — неће вршити одређене корекције општих закључака, а пого
тову попуњавање празних места одговарајућим детаљима и значајним
појединостима.
Међу оне податке који у овом смислу побуђују посебну пажњу
наше историјске науке спада свакако један аутентичан турски запис,

з Трупе краља Матије, које је предводио Јован Јакшић, након што су (1481)
заузеле Браничево и Крушевац победивши најпре турску коњицу којој је ко
мандовао заповедник Голупца, харале су — на пример – читавих 12 дана на
српској територији, а на повратку су са собом поведе преко 50000 српских из
беглица да би их краљ Матија настанио у околини Темишвара (К. Јиречек, Ис
торија Срба, I, Бeoгрaд 1952, стр. 412; С. Ђирковић, Голубац у средњем веку,
Пожаревац 1968, стр. 27–8).
144
 о пАду порFчJA под турску влАст

једна драгоцена белешка, исписана на белини турског катастарског

пописа за Смедеревски санџак. Захваљујући овој белешци у могућно
сти смо да нешто више дознамо о турском освојењу Поречја, области
која је — подусловом, наравно, да се наше датирање догађаја и кри
тичко преиспитивање извора убудуће не оспори – последња од свих
области северне Србије ушла у границе Османског царства, и то (како
се у тексту даље закључује) чак 1524. године, дакле после пада Бе
ограда.
Турски катастарски попис Смедеревског санџака, о коме је реч,
спада у категорију опширних пописних дефтера, писан је негде око
1528. године“, а чува се у бечкој Народној библиотеци, у одељењу ру
кописа, под сигнатуром Мxt 608. Белешка се налази на стр. 116v и у
српскохрватском преводу гласи:
„Када је пре извесног времена почивши Бали-бег, син Јахја-па
шин, докје Iјош) био видински санџакбег, освојио тврђаве по имену
Северин, Оршава и Ин, прикључио је од области познате као Поречје
супротну (десну) обалу (истоимене) реке границама Видинског сан
шака, а другу (леву) обалу определио је у границе Смедеревског сан
шака. (Потом) је довео поједине (групе) номадских сточара (Влаха)
и учинио их становницима (опустелих) села“. (Међутим,) сада су По
речје и поменута села припојени Смедеревском санџаку и (тако, при
појена) уписани у нови царски дефтер (овог санџакај. (Што се пак
тиче). Поречке реке, како је Гобичној називају, она извире у планини
именом Кучајна и текућ (даље) увире у реку Дунав код вароши коју
зову Пореч”. (Исти текст у турском оригиналу, прескрибован латини
цом гласи: „Bundan akdam Yahya-pasa oglu merhüm Bali-beg Vidin
sancak-beži iken Severinve Irsavave In nám kal'alarifethettikte Porecye
demekle ma'rif nehrin čite yakasin Vidin sancagi sinirina tayin eyleyüp.
* Година 1528., као могући датум настанка дефтера, дата је само оријента
ционо, јер сачувани примерак дефтера није датиран. Чињеница да се у нашој
белешци Бали-бег помиње као покојник (а зна се, наиме, да је умро 1527. годи
не) не може бити од помоћи за датирање дефтера пошто се у њој већ помиње
и нови дефтер Смедеревског санџака, а то свакако значи да је овај претходни
само препис оригиналног дефтера који је могао настати и пре Бали-бегове
* Сумаран опис дефтера дао је G. Fligel u Die arabischen, persischen und
tirkischen Handschriften der Kaiserlich-königlichen Hofbibliothek za wien, B. II.
Mien 1865, стр. 476.
* Дослован превод ове реченице гласио би: „Из дивљине су дошла нека
села и населила се”. Израз „из дивљине” (тур. „laymaneden”) употребљава се у
османско-турском језику за слободно номадско становништво, углавном влашког
порекла. Мислим да смислу оригинала више одговара овај нешто слободнији
н.
7 Турски писар не азликује називе Пореч, поречје и Поречка река, већ
свуда у белешци пише „Poregуe”. Иначе, ову белешку је већ објавила др ду
шанка Бојанић-Лукач у раду. Зајечар и Црна Река у време турске владавине
(XV-XVIII век), гласник Етнографског музеја у Београду, белешке
књ. 42, Београд 1978,
стр. 24 (само у српскохрватском преводу)... податке из ове аутор кори
сти само у контексту одређења граница тадашњег Видинског санџака уз напо
ili,” се }дефтеру, пре белешке, налази „први попис поречке регије“ (исто,

145
моМЧило стојАКОВИЋ

уe bazi yakasin Livâ-i Semendre simirina mukarrer olup haymaneden

bazi karyelergelip temkin edip háliya defter-i cedidi hakanide Semendre
sancagina varoši Poregуe vezikr olunan karyeller kayd we tayin oldular
ve Poregуe demekle ma'rüf nehrin medba i Kuçayna nam cebeldirki cari
olup Poregуe demekle ma'rüfvarosta nehri Tunaya karisir".)
Област Поречје обухвата узани леви и десни појас земљишта уз
поток Поречке реке која извире под огранцима Дели Јована и Стола
— или, како је у турској белешци наведено, под Кучајнским планина
ма — у потезу Луке“. Недалеко од извора Поречка река улази у По
речку област, а у западном потезу села Плавне добија воду од малих
потока што извиру у оближњим брдима“. Цела област“ је уствари не
што мало већа јер осим узане долине реке и проширења код ушћа
у Дунав обухвата обронке суседних планина које је са свих страна
окружују. Због изузетно неповољног географског положаја и специ
фичне конфигурације земљишта Поречје је било такорећи отцепљено
од осталихкрајева источне Србије. Везе суседних крајева са поречким |
подручјем биле су и пре турских освајања изузетно тешке, па ипак
су – мада такво тврђење не подупиру никакви историјкси подаци–
без сумње одржаване. Али, исто тако је изван сваке сумње и чињени- __
ца да су путовања у овај крај била могућа само уз ризик да се можда
и не стигне до циља кроз опасне и необезбеђене планинске превоје и
недовољно безбедан римски пут дуж дунавске обале. С друге стране.
на супротној обали Дунава налазила су се, југоисточно, позната утвр
ђења Оршава и Северин, значајни трговачки центри у том делу по
дунавља и јаке војничке баријере за турска надирања у дубину Влаш
ке. Сам Дунав био је много мања брана него високе непроходне пла
нине и уски кланци, па је сасвим логично претпоставити да су везе
Поречја са влашким подручјем на супротној обали Дунава (где је та
кође било српског живља) биле несумњиво много живље него са су
седним крајевима источне Србије. Стога се с разлогом може извести
закључак да је област Поречја у то време и географски и економски
гравитирала крајевима у Влашкој, а пре свега подручју Северина ко
је је познато као Северински банат". Потврда за овакав закључак на
лази се управо у цитираном турском извору јер је у њему недвосми
слено речено да је Поречје укључено у границе Османског царства у
исто време када је Бали-бег освојио поменута влашка утврђења крај
леве обалеДунава— Северин, Оршаву и Ин.“
* Коста Јовановић, Неготинска Крајина и Кључ, Насеља и порекло станов
ништва 29, СКА, Бeoгрaд 1940, стр. 20.
9. Исто, стр. 20.
* Поречје не треба изједначавати са регијом пореча која се налази у јуж
ној Србији.
" Северински банат је основао Андрија II 1233. године да би, на крајњем
западу Влашке, боље организовао одбрану од удара бугарске војске коју је
предводио Асенов брат, севастократор Александар (в. К. Јиречек, н. д. I, стр. Hј
* Какав су статус имали варош Пореч и област поречје пре 1524. године
(да ли су прећутно припадали Турској, односно Угарској, или су нак били изван
контроле једне или друге стране, тј. као слободна, ничија земља?) тешко се
може судити на основу постојећих, сачуваних извора. Поречје се, наиме, не
помиње ни у једном сачуваном попису Видинског и Смедеревског санџака пре

146
 о пАду, погвчJA под туPCКУ ВЛАСТ

Међутим, ако је овај податак неспоран и не оставља места ни

каквој сумњи, са нешто више обазривости мора се прићи датирању
самог догађаја пошто се у белешци не наводи ни једна хронолошка
чињеница. Наиме, датирање пада Поречја под турску власт може се
извршити само довођењем у везу овог податка са неком другом већ
познатом историјском чињеницом. Треба одмах нагласити да се у на
шој историјској литератури готово и не помињу освајачке акције по
знатог турског заповедника Бали-бега Јахјапашића противу Угарске.
Податак да је Бали-бег освојио и опустошио Северин и друга
утарска утврђења на крајњем западу Влашке, тј. Северински банат,
долази нам, као крајње оскудан, заправо лишен неких неопходних
појединости, и из мађарских извора.
Да ли се у овадва случаја ради о једном истомдогађају?
Још пре заузимања српске деспотовине Турци су покушали да
продру у унутрашњост Влашке како би преко ње угрозили безбедност
јужних и југоисточних поседа Угарске. Као најважнија и стратешки
најподеснија турска веза саУгарском био је простор који је обухватао
најпознатија средњовековна утврђења с једне и с друге стране Дунава,
и то од Видина до Београда. Међу ове важне стратешке тачке спадали
су и поменути влашки градови, Северин и Оршава. Осим стратешког,
поменута места су имала за Турке и трговински значај. Турци су још
1449. године преко деспота Ђурђа покушавали да код угарске стране
издејствују слободан пролаз прекоДунава за своје трговце и слободну
трговину у угарским градовима крај Дунава што је, свакако, било од
извесног интереса и за деспота, јер су Србиживели и с једне и с друге
стране реке. Поред Београда, Ковина, Храма и Карансебеша помиње
се још и Северин“. За све турске тежње на овом простору знали су и
у Угарској, па су избегавали да чине било какве уступке супротној
страни, а за одржавање и оправку ових тврђава издвајали су знатна
средства. Уrapски краљ Сигисмунд, пошто је у лето 1424. године при
кватио турске услове споразума о примирју, наредио је још исте го
дине ујесен тамишком жупану (Пипо од Озоре) да утврди Северин и
друге градове уз обалу према Турцима.“ Турци су ипак успевали (и
пре освојења деспотовине) да повремено провале брешу угарске од
бране на овом сектору, мада њихови подухвати нису увек били тако
успешни и правовремени. Године 1427, када је бан Јован Моровић
протерао из Влашке турскога штићеника Радула („Празноглаву") и

1524. године. Ни од какве помоћи нису ни уговори о разграничењу измеђv Угар

ске и Порте: први, од 20. августа 1502. године, у коме се углавном утврђују гра
нице из 1458-9. године, бележи граничне санџаке с турске стране и утврђења
с једне и друге стране са њима припадајућим територијама, при чему се сва
како подразумева да је граница био углавном дунав, и други, од 1. априла 1519.
године, који уствари представља само једну службену репетицију првог уговора,
на је, према томе, као извор без икаквог значења (Dokumente privitore la Istoria
fiti"
ју”.
or, vol. II, partea. I, стр. 21 и partea III, стр. 304).
* „историја српског народа (даље историја Срба)“, књ. II СКЗ, Београд
1982, стр. 267 и 317; К. Јиречек, н. д. I, стр. 374; J. Teleki, „Ниnyadiak kora Magyar
országom", X, Budapest 1852–7, стр. 243—4.
1. Историја Ćрба, 11, стр. 210.

147
|Момчило Столаковић.

уместо њега поново довео на престо Јована Дана II, Мирчиног сина,
турски султан Мурат II упутио се с војском у Видин. Одатле нападе
Северин,заузе „Угарско острво” (по свој прилици Нову Оршаву)" тако
даје пре наступа примирја у пролеће 1429. године овај сектор, источно
и западно од Северина, био и једина тачка где су се додиривала и су
кобљавала два царства“. Велики поход на ове области предузели су
Турци и 1432. године када им је, упркос неуспелом покушају да освоје
Ердељ и поразу код Брашове, пошло за руком да протерају из Влашке
Мирчиног сина Влада Дракула, Сигисмундовог штићеника, и поруше
градове на Дунаву од Северина до испод Голупца, које угарски краљ
управо беше предао на управу немачком реду витезова“.
После пада деспотовине 1458—9. године турски и угарски инте
реси сукобиће се директно и то на једном знатно ширем простору,
при чему ће територија на крајњем западу Влашке изгубити нека
дашњи стратешки значај, али ће и даље остати чврст, мада не и не
пробојан, бедем пред жестоким турским надирањима. У периоду од
1458—9. године до пада Пеограда 1521; савремени извори не бележе
никакву значајнију акцију (било с једне било с друге стране) на овом
простору, иако је стално присуство Турака у српским утврђењима у
доњем току Дунава, Голупцу и Фетисламу, морало имати утицаја на
спокојство становништва у насељима на другој обали и учинити честе
чарке вероватним, па чак и нужним.
Након заузећа Београда Турци ће појачати своја настојања да
покоре земље јужне Угарске. Њихови чести излети преко Саве и Ду
нава у Срем и Банат довешће до наглог слабљења угарске одбране и
питање коначног слома Угарске решиће се само неколико година доц
није, у бици на Мохачу. Са своје стране, Угарска је настојала да ре
организује своју одбрану па је 1523. године за капетана тзв. Доњих
крајева поставила монаха из једног фрањевачког самостана у Будиму.
Павла Томорија".За тренутак је изгледало да ће ондашњем утарском
краљу Лодовику II поћи за руком да превазиђе војну кризу, која се
између осталог огледала и у недостатку командног кадра, и спречи
даља турска освајања. После једне провале Ферхат-пашине у Срем где
је у лето 1523. године, са око 15000 војника, опустошио тамошња на
сеља и са собом повео велики број становника као робље,уследила је
контраофанзива Павла Томорија који је код Манђелоса, Митровице
и Врдника десетковао турске јединице уз велику помоћ и подршку
„насадиста” на Сави који су онемогућавали пребацивање турских тру
па. Но, већ следеће 1524. године, крајем лета и почетком јесени, Томо
рија је стигла турска освета,јер је тада видински санџакбег Бали-бег
Јахјапашић преузео поменути успешан напад на Северин идруга утвр
ђења на левој обали Дунава“, који је заправо био завршни ударац
и К. Јиречек, н. д. I, стр. 351.
13 историја Срба, ПI, стр.230.
на Исто, стр. 243; К. Јиречек, н. д. стр. 359.
17.
* Историја 470; 11,
Исто, стр.Срба, стр.470.
Глиша Елезовић, Турски споменици, Зборник за источ
њачку историјску и књижевну грађу, серија I, књ. 1, СКА, Бeoгрaд 1940, стр. 47.

148
 о пАду порвчIA под турску вллст

нанет доста снажном отпору Влашке (1522—24) на чијем се челу нала

зио војвода Раду".
О операцијама Бали-бега на источном сектору турско-угарских
сукоба у лсто и јесен 1524. године имамо важна, мада не и најпотпу
нија сведочанства, забележена у три извештаја“ која је тадашњи
папски изасланик на угарском двору, барон дел Бурђо, упутио карди
налу Јовану Матеји де Бибертију, у периоду од августа до децембра
Месеца. Исте године.
Према његовим извештајима, Бали-бег је на десној обали Дунава,
преко пута северина, најпре подигао једну „тврђавицу” из које ће
нападати угарски град“ Већ током лета успео је да се пребаци на
супротну обалу, опседне Северин и заштити прилазе тврђави како би
осујетио евентуално пристизање помоћи. Па ипак је отпор Угара,
упркос слабој снабдевености и опремљености посаде, био јак, тако да
је Бали-бег био принуђен да уверава Порту у неминовност угарског
пораза што се ујесен те године и обистинило. Дел Бурђо наводи да је
Бали-бег том приликом тврдио како је пре пада Северина заузео и
неке мање угарске градове“.
Упоређивањем основног податка из цитиране белешке у турском
пописном дефтеру, тј. податка да је „почивши Бали-бег, син Јаха-па
шин, док је Гјош) био видински санџакбег, освојио тврђаве по имену
Северин, Оршава и Ин” и „прикључио... од области познате као По
речје, супротну (десну) обалу (истоимене) реке границама Видинског
санџака, а другу (леву) обалу определио... у границе Смедеревског
санџака", са подацима који су и досад били познати у литератури преко
мађарских извора“, показује се упадљива идентичност која се, бар за
сада, ни једним другим познатим податком не може оспорити. Напро
тив, таквом закључку иду у прилог и извесни биографски подаци о
Бали-бегу Јахјапашићу“, познати из литературе, као и податак педант

-184 g.* историја

preimeniрумунског
и 488.
народа, Нови Сад 1979, стр. 137.
privitore ta Istoria Románitor, vol. II, partea III, стр. 478,
њ. „Lo assedio di Severino sta in questo: Balibec, prefetto del Turco, cum le
i di confini a li incontro di Severino have edificato una forteleza, et già l'ha
ita, benche non sia di molto momento, da la quele batte Severino ct lo assedia,
alcuna volta passando 1o Danubio et assediando i passi, perche, non entri vittuaglia
in Severino . . . (писмо аеf Burđa oд 17. августа 1524. год. н. д., стр. 478).
* ,,... Larcivescovo di Colotia scrive haver per li suoi exploratori, che
Balibec persuade il Turco che pigli la impressa di Ongaria per acqua, zoč per
Danubio proponendola facile, et che Iui andera per 1а тissa, che e un altro fume
che mette in Danubio anchora. Non si have quello che 1o Turco respon
dire, dicon ben che lo Turco era di oppinione che la fortaleza a li rincontro
di Severin non si facesse, perche non si haveria possuto tenere, et che Balibech
l'habbia rescritto non solamente di haver fatto la fortalezza et di haver latenuta,
ma di haver guadagnato li castelli di li Ungari... (писмо од 28. новембра 1524.
год. п. д., vol. II, partea III, стр. 484).
27. Г. Елезовић (н. д., стр. 477) каже да му је податак познат „по Иштванфију.
21. Биографске податке о Бали-бегу Јахјапашићу резимирали су на основу
познатих извора и литературе Г. Елезовић (н. д., стр. 474-480) и Х. Шабановић
ITvocни извори за историју Београда, Катастарски пописи Београда и околине,
1476-1566, књ. I, св. 1, Бeoгрaд 1964, стр. 646). Док су подаци Шабановића о

149
моМЧИЛО СТОЈАКОВИЋ.

ног записивача који сасвим недвосмислено бележи да је Бали-бег, у

време свога победоносног похода на Северински банат, био на поло
жају видинског санџакбега. Наиме, познато је да је он на овом поло
жају био у кратком временском периоду од непуне једне године, од
носно од (вероватно) краја 1523. или почетка 1524. године (на положај
санџакбега Смедеревског санџака са седиштем у Београду ступио
је, по други пут, 17. септембра 1521. и на тој функцији последњи пут
се помиње20. децембра 1523. године) па до новембра месеца 1524. го
дине када је, после опозива и смакнућа злогласног Ферхат-паше Дал
матинца, поново враћен на место у Београду“, највероватније због
личних заслуга у разбијању угарско-влашке одбране у Северинском
банату. Како је, дакле, Бали-бег на положају видинског санџакбега
био само једном, у кратком временском периоду који се поклапа са
датумом његовог освајања Северинског баната, па према томе и По
речја, то је сасвим извесно да се дефинитиван пад области Поречја
може датирати једино у годину 1524. (и то у јесен) што уопште не
противуречи чињеницама наведеним од стране анонимног турског за
писивача нити већ познатим подацима из других извора и литературе.
Иначе,у турском катастарском попису Смедеревског санџака где
је унета ова напомена и који је уствари први катастарски попис Сме
деревског санџака после освојења Поречја 1524, у нахији Поречје
помиње се укупно 8 села са равно 80 кућа“. Изван пописа остала су
насеља која су претходно припала Видинском санџаку и сама ва
рош Пореч. Треба претпоставити да су Видинском санџаку стварно
припала насеља с десне стране Поречке реке а Смедеревском санџаку.
она с леве стране, премда извесну недоумицу оставља чињеница да се
село Клокочевац, овде уписано у границе Смедеревског санџака као
Клоковац (Глоговац?)“, налази данас на десној обали реке. Даља ис
траживања у овом правцу могла би евентуално да утврде право ста
ње ствари.
Пажњу такође привлачи и онајдео записа који говори о насеља
вању извесних (вероватно оi titet, села у Поречкој нахији влашким
становништвом и њиховом увођењу у нови дефтер Смедеревског сан
шака („ГПотом) је довео поједине групе номадских сточара ТВлаха)
и учинио их становницима опустелих села. (Међутим) сада су Поречје
и поменута села припојени Смедеревском санџаку и Ттако, припојени 1
уписани у нови царски дефтер Говог санџака)."). Насељавање Влаха,
сточара,у напуштена насеља, од странетурских власти, није необична

Бали-бегу, премда не наводи изворе, углавном тачни, дотле се студија Елезовића,

који користи и наводи обиље извора и литературе, може сматрати у најмању.
руку застарелом.
22. Х. Шабановић, н. д., стр. 646 (регистар).
* У дефтеру су пописани становници следећих села: Љубова, Горњан.
Грешница, Видориште, Клоковац (Глоговац?), Црквенац, Лозовица и добро
инце.
24. У сажетом дефтеру за тимаре спахија и чланова тврђавских постана у
Смедеревском и Сремском санџаку из 1576. (984) године (ВВА 429) помиње се у
Поречкој нахији село Клокочевац (стр. 222 —225). Ваља претпоставити да је реч.
о једном истом насељу.
150
 о пАду порвчIA подтурску влАст

појава. Турци су у Смедеревском санџаку, од његовог оснивања, си

стематски вршили насељавање Влаха на напуштена огњишта, уводећи
их аутоматски у војнички сталеж са свим законом гарантованим по
властицама. У овом случају ради се, дакле, о класичном примеру
спровођења једне утврђене праксе у Османском царству, иако је Сме
деревски санџак, у време насељавања Поречја влашким живљем, на
гло почео да губи статус војног крајишта. Можда разлоге насељава
ња овог подручја треба тражити у чињеници што је Поречка област
била изузетно слабо настањена (о чему сведочи и овај попис), док је
њен стратешки положај“ – упркос тренутним турским војним успе
сима — налагао потребу за већом безбедношћу.
У овом делу белешке видимо такође да су попуњена поречка
села и сама варош Пореч уписани у „нови царски дефтер”. Смедерев
|- ског санџака. То свакако значи да је у време настанка белешке већ
постојао „нови царски дефтер”. Смедеревског санџака где су уписана
| насељена села и Пореч, којих нема у претходном дефтеру. О коме је
то дефтеру овде реч, у белешци се ништа не наводи, али је сигурно
да се ради о неком дефтеру после 1528. године (можда и о оном из
1536. год.). На основу тога може се закључити да је убрзо после по
деле Поречја између Видинског и Смедеревског санџака дошло до
обједињавања целе територије и у свим потоњим катастарским попи
сима Османског царства Поречје фигурира као интегрално једна ад
министративна и правна целина, тј. као нахија.
Што се тиче посебних истраживања о границама и положају
становништва у Поречкој нахији под турском влашћу у ХVI веку и
касније, она су могућа на основу неколико сачуваних катастарских
пописа Смедеревског санџака после 1524. године. Међутим, не треба
очекивати да ће оваква истраживања донети и неку корист у смислу
расветљавања неких важнијих појединости у вези са самим освајањем
области Поречја. Наше познавање историјских околности и узрока
овако касног укључивања Поречја у границе Османског царства могао
би да обогати само један савремен извор, хронолошки врло близак
самом догађају. Данас таквог извора немамо, али није искључена сва
ка могућност да се до њега дође, нарочито трагањем по најмање по
знатој и доступној турској грађи, мада смо и овако, полазећи од овде
| разложених чињеница, у прилишн да изведемо закључак, који у из
весној мери допуњује наше опште познавање питања турских осваја
ња српских земаља у другој половини XV и с почетка XVI века и
унеколико коритује досадашње искуство наше историографије овог
периода, тј. да је Поречје – тада слабо настањена и неприступачна

25. да су поречка и њој суседне области имале и даље за Турке стратешки

значај говори нам чињеница и то је Бали-бег одмах после заузећа Северина 1524.
године, отпочео са утврђивањем Фетислама и то, по сведочењу Еvilije Celebije,
rрађом порушене северинске тврђаве (упореди: Д. Бојанић-Лукач, н. д., стр.
24; од истог аутора, Неготинска крајина у време турске владавине – на
основу извора из хv iz XVI века, Гласник Еетнографског музеја 31–32, 1968-9,
Београд 1969, стр. 75; Јован Н. Томић, Нови Град – Кладово – Фетислам, Глас
скА LXX, други разред 43, Београд 1906, стр. 18—20).

151
МОМЧИЛО СТОЈАКОВИБ

област источне Србије, која се y турским изворима пре 1524. године

уопште не помиње као саставни део Османског царства — последња
од свих територија североисточне Србије, некадашње тзв. српске де
спотовине, пада под турску власт и то дефинитивно почетком јесени
1524. године.

Момчило СТОЈАКОВИН

Résumé

SUR LA CHUTE DE POREČJE SOUS LA DOMINATION TURQUE

Sur base d'une annotation inscrite dans le relevé du registre du

sandžak de Smederevo (d'environ) 1528, dans laquelle le l‘eœnscur expli
que les circonstances du dénombrement dc Porečja, un des territoires
dans le sandžak en question, l'auteur de се travail fonde son affirmation
sur le fait que la région de Porečja a été la dernière de tous les territoires
se trouvant sous l'Etat despotique serbe d'autrefois, à entrer dans les
limites de l’Empire ottoman, en réalité seulement еп 1524, après la chute
de Belgrade et Šabac. Се travail représente un essai pour examiner de
manière critique, d'analyser et finalement de coordonner toutes les causes
et les circonstances historiques qui, — d'après l'avis de l'auteursont en
laveur de la conclusion tirée: premièrement, d'après le dénombrement
existant et conservé dans le cadastre du recensement avant 1524, et
d'autres sources connues, Porcëja n'a pas été enregistré comme terre de
l'Empire ottoman; deuxièmement, Porečja est une région isolée, difficile
ment accessiblc et une localité peu habitée à l'est de la Serbie, qui, par sa
position géographique et la spécification spécifique de sa terre gravite
davantage vers le territoire de la rive gauche du Danube (le Banat du
nord); troisièmement, le caractère même de l’annotation turque citée,
qui présente Porečja comme une région inconnue (avec son relief et
hydrographie), et la met en rapport avec les conquêtes de Bali beg, les
importants points d'appui hongrois, soit Severin et Oršava, de l'autre
côté du Danube.
En considération de la situation, sans aucun doute spécifique de
Poreëja, par rapport au pouvoir turc ct hongrois jusqu'en 1524, dans ce
travail, une attention toute spéciale a été prêtée à l'intervention de Bali
beg, en l’été et l'automne de cette année, immédiatement avant sa percée
dans la profondeur de la Valachie. Ces événements se présentent non
seulement dans le contexte d'importance frontalière limitée pour les
secteurs sud et sud-est des conflits turco-hongrois, mais aussi sur un
fond très large du face à face des visées politiques des deux parties bél
ligérantes, avant le règlement définitif à Mohača. ·.

152 l
 ОКО ИМЕНА ХАМЗА

Управо због свог значења— лав, оштар, љут, јак, жесток–Хамза

је једно од старих арапских имена које се давало детету како би га се
клонили зли духови. Будући да се н стриц пророка Мухамеда, неу
страшиви јунак у борбама против многобожаца, звао Хамза, ово име
је стекло велику популарност међу исламизираним народима.“
Није непознато, већ одавно, да се оно надевало и хришћанима.“
Да ли је ту реч о заштитном имену? Сасвим сигурно, није. Позајмица
је дошла с друге стране. У питању је, наиме, немачко, односно, сас
ко име Јоhannis oдносно Ханса, касније Хамса. Дубровачки извори
пружају сасвим веродостојна сведочанства отоме.
У књизи новобрдских дужника Михаила Лукаревића — датира
из четврте деценије XV века – забележени су: Маrtin frat de Hanzo.”
затим Воgossau Hanzouich, Pavao и Маrtin Hanzouich и Bogdan Chan
жоuich:
После 1455. године угледна личност у Новом Брду био је трговац
Никола Хамзовић.“
Од 1500. године у дубровачким документима јавља се Хамза Не
мац“ односно ЈohannisTheutonici, quivocabatur Chamza" или Јоhannis

* I. Smailović, Muslimanska imena orijentalnog porekla u Bosni i Hercegovini,

Institut za jezik i književnost, Sarajevo, 1977. 269. За узврат међу члановима цар
ске породице (а ту спадају и зетови) име Хамза сусреће се само једном (OSMA
KOGUELARI, Mehmed Sireyya Begin Sicill-i Osmani birinci cild bab-i, evvelini
dizeltilip gerišletilnišedimself yemibasin bičiminde hazirliyan dr. Giltekin oransay,
Ankara, 1969. 183.
* Амза Томић из села Превише (Рјечник хрватскога или српскога језика,
III, Zagreb, 1887—91. 565).
3. М. Динић, Из дубровачког архива, Т, САН, Београд 1957. 39, 54, 85.
* Исто, 46, 66, 78,82.
* Исти, За историју рударства у средњовековној Србији и Босни, I, САН,
Београд, 1955, 6.
* Chamsa Theutonico (Ј. Тадић, Грађа о сликарској иколи у Дубровнику
XIII—XVI в., II, САН, Београд, 1952, 754).
7. Исто,860.
153
ОЛГА ЗИРОЈЕВИЋ

dicti Chamza“ Уз имена његових синова — Јакова, Михе и Антуна—

обично се бележи патронимик Наmsich“
Првобитни облик Ханза — Hansa Petri Joannis –јавља се и у
каснијем времену (1579).“
Хамза није ретко име ни набалканским просторима, тачније, на
подручјима некадашње активности саских рудара.
У турским пописима приметан је напор пописивача да отклоне
забуну око верске припадности носилаца овог имена. За тимaрника
Хамзу у Области Бранковића (Влк)изреком се наводи да је муслиман“.
нови муслиман је и Хамза, син Ђурин, у једном селу нахије Доње
Тузле (1548).“ Хамза, нови муслиман и Даут. Сулејман уживају за
једнички тимар у Леринској нахији (ХV век)“. Нови муслиман је и
Хамза, становник једног села крај Београда.“
С друге стране, село Хуменко, у области Сера, ужива ђаурин
Хамза.“ И један тимар, изгледа у области Солуна, деле Србин Коста
и Никола син неверника (кафир) Хамзе.“
Најчешће, међутим, није било потребе за истицањем њихове
верске припадности; бележе се, наиме, заједно са хришћанским, од
носно муслиманским, становништвом села или града, чиме се ауто
матски одређује верска припадност.
Тако, често сусрећемо, међу хришћанским становништвом, име
Хамза, било као лично име или име оца. У једном селу у Области
Бранковића уписани су Влајко, син Стојка, и Хамза, његов брат.“ У
попису Тетовског вилајета (из средине XV века) сусрећу се Хамза, син
Ђурице“. Хамза, син Хранче“. Хамза, син Владислава, затим Јован.

* Исто, 893. Из његовог, касније писаног, тестамента сазнаје се да је био

из Келна – de Colonia (Boj. Бурић, Дубровачка сликарска икола, САНУ, Бео
град, 1963. 143, нап. 212).
9. С многобројним варијантама: Сanzeuich, Chamzouich, Chansich, Camsich,
Hamzich, Camsetich, Camzouich и сл. (Тадић, нав. дело, 827, 832–33, 835, 841,
874–75,783, 786).
10. В. Хан, Архивска грађа о стаклу и стакларству у Дубровнику (ХIV–
–XVI век), САНУ, Београд, 1979, 672.
11. Област Бранковића, Опиширни катастарски попис из 1455. године, I, Ори
јентални институт, Сaрajeвo, 1972. 61.
iz A. Ханџић, Тузла и њена околина у ХVI вијеку, Сaрajeвo, 1975, 303.
1. М. Соколоски, Турски документи за историјата на македонскиот народ,
отинац nonucни дефтери од ХV век, II, Архив на Македонија, Скопје, 1973. 356.
* Х. Шабановић, Турски извори за историју Београда, 1, 1, Катастарски
је вероa и околине 1476–7566. Историјски архив Београда, Београд,
15 Ал. Стојановски, Турски документи за историјата на македонскиот на
f: gura. пописен дефтер од хут век, гv, Архив на македонија, čкоје,
ме н. Тодоров, Б. Недков, Турски извори за балгарската историја (серија
ХIV–XVI), II, Софија, 1966. 423.
п. Област Бранковића, I, 34.
18. М. Соколоски, Турски документи за историјата на македонскиот народ.
Опширни пописни дефтери од ХV век, III, Архив на Македонија, Скопје, 1976. 44.
19. Исто, 62.
154
 око ИМЕНА ХАМЗА

син Хамзе“, Дабижив, син Хамзе“ Мркша, син Хамзе.“ У Скопљу

(средином ХV века) живи Хамза сарач“ У Ријечкој нахији у црној
Горимеђу муселемима налази се,1523. године, и Хамза, син Степанов“
У другој половини XV века у софијском селу Белици живео је Брато,
син Хамзе.“ Име Хамза сусреће се и у турском попису Серске области
(из друге половине XV века): Кирјако, син Хамзе.“ Јорги Хамза,“ Ата
нас Хамза;“ затим у Леринској нахији (1481): Јонко, син Хамзе, Јанко,
синХамзе.“ Горго, син Хамзе.“
У ранијем времену, до краја XV века, отприлике, носиоци овог
имена као да не крију своје хришћанско порекло: Хамза-бег, син Обре
нов (пре 1485).“ Хамза диздар, син Јоргича (друга половина XV века).“
Међу муслиманима села Топле, у Скопском вилајету, забележен је,
1467/68. године, Хамза, син Брајка;* У Тетову, у исто време, Хамза,
син Мелка.“ Године 1512. за Ајаса и Хамзу, спахије у Зворничком сан
шаку, забележено је да су синови Милутина.“
Међутим, у пописима Београда, у времену од 1528. до 1560. годи
не, јавља се неколико Хамзи, синова Абдулаха.
Ипак, није увек јасна верска припадност носилаца овог имена.
Међу муслиманима села Раштака (Велешки вилајет) уписан је, 1467/8.
године, и Новак Хамза“ Судећи по имену, он би се, такође,без тешко
ћа могао сврстати и у хришћане. У селу Добричу, у Лиштици, забеле
жен је, 1468. године, Хамза, син Јураја.“ Да ли је ту реч о хришћанину
или ренегату, будући да су, у истом селу, заједно забележени неоже
њени хришћани и муслимани? Исто питање важи и за Хамзу, сина Ђу
2. Исто, 84.
а Исто, 47.
т. Исто, 107.
* Соколоски, Турски документи, III, 165.
E“:за Бран. Бурђев, Л. Хашиосмановић, два дефтера Црне Горе из времена
iега Црнојевића, ПI, Академија наука и умјетности БиХ. Сaрajeвo,
1973, 131.
25. Тодоров, Недков, Турски извори, 87.
2. Стојановски, Турски документи, IV, 206.
27. Исто, 262.
2. Исто, 293.
* Соколоски, Турски документи, II, 334.
- Исто, 457.
** Х. Шабановић, Босански пашалук, Постанак и управна подјела, Научно
друштво НР БиХ, Сaрajeвo, 1959. 130.
* Стојановски,Турски документи, ГV, 115.
* М. Соколоски, Ал. Стојановски, Турски документи за историјата на ма
кедонскиот народ, Ontattpeн пописен дефтер Ме 4 (1467—1468. година), Архив на
ћMaкедонија, Скопје, 1971. 536.
3. Исто, 294.
35 ханџић, Тузла, 125. Ова појава није, разуме се, типична само за прео
Браћенике с именом Хамза.
* шабановић, Турски извори, 60,274,295, 446.
* Соколоски, Стојановски, Турски документи, I, 138.
3. A. Аличић, Лиштица под турском влашћу у 15. и 16. стољећу, Гласник
Земаљског музеја БиХ, Етнологија, ХХIV–XXV, Сaрajeвo, 1970, 123.

155
 Олга ЗиројЕвив.

рина, ешкинџију нахије Јелеча (1455).“ Хамзу, сина Павла Куртића.“

Ефлака Хамзу“ и др.
Овим се, међутим, не исцрпљује дилема око носилаца овог имена.
Шта радити са оним муслиманима чији очеви носе име Хамза? А ово
име је, како се види из сачуваних пописа, веома омиљено, значи и
често. Да ли је Синан, син Хамзе, уписан 1491. године у области Дра
ме “ренегат? Име Синан су, наиме, по правилу узимали само ренега
ти.“ Или Хамза, син Хамзе у месту Јенице?“ У коју групу, најзад,
убројити оне многобројне Хамзе којима недостаје име оца, а не ретко
наводи се само њихово занимање?
За Хамзу, становника Солуна (почетак ХVI века) изреком се на
води да је исламизиран.“
Неретко, нарочито по селима — мада ни градови нису сасвим
искључени — бележи се заједно становништво обе вере.
Сви муслимани чији очеви носе име Хамза сасвим сигурно нису
преобраћеници. Међутим, одређен број међу њима би то могао бити.
С друге стране, носиоци овог имена чији су родитељи хришћани могу
бити конвертити који не крију своје порекло, али, и хришћани.
Приликом коначних пребрајања хришћана, муслимана и нових
муслимана потребно је, значи, бити врло опреза н и добијене бројке
никако не сматрати егзактним и коначним.
Додали бисмо, на крају, да је дилема око имена Хамза углавном
везана за подручје деловања рудара Саса. Миграцијама је, међутим,
ово име могло бити пренето и у остала подручја пространог царства.
Средином ХVI века у вароши Ковину (Српском Ковину) живи Марко
Хамзавик, у исто време у Пешти сусрећемо Хамзу Михала. Уписани
су с хришћанима.“
Хамза, као хришћанско име, као да временом ишчезава. С
но, не сасвим. У попису ћустендилског санџака, из 1570/73. године.
уписан је само Хамза Братан.“
Олга ЗИРОЈЕВИЋ

* Х. Шабанов Крајиште Иса-бег Исхаковића, Збирни катастарски по

Оријентални институтау Сарајеву,
пис из 1455. године, ић, 1964. 49.
* Исто, 107.
41. Исто, 65.
* Тодоров, Недков, Турски извори, 471.
* Фр. Бабингер, Мехмед Освајач и његово доба, Матица српска, 1968: 248.
* Данас Разград – Бугарска (Б. Цветкова, Турски извори за балгарската
историја, III, БАН, Софија, 1972. 442).
45. Исто, 387.
* Gy. Kaldy-Nagy, Kanuni Devri Budin Tahrir Defteri (1546–1562), Ankara
tniversi tesi Dil ve Tariћ-Сografya Fakultesi, Ankara, 1971, 89, 184.
* М. Соколоски, Турски документи заКјустен историјата на македонскиот народ,
Onирн и пописни дефтери од ХVI век за дилскиот санџак, V, Архив на
Македонија, Скопје, 1980: 500.
156
 око mmm mm
R e‘ s u m é

AUTOUR DU NOM HAMZA

Depuis longtemps déjà il n'est pas inconnu que le nom de Hamza a
été aussi donné comme surnom à des chrétiens. Est-il questoin ici d'un
nom de protecteur (tute'laire)? Il est tout à fait certain que ce n'est pas
le cas. L'emprunt est venu d’un autre côté. Il est question du nom alle
mand, respectivement saxon. Johannis, respectivement Hans, plus tard
Hamza. Il existe à ce sujet des témoignages dignes de foi dans les sources
de Dubrovnik.
Le nom de Hamza n'est pas rare également dans les territoires
bnlkaniques, plus exactement dans les régions d'activité d'autrefois des
mineurs saxons. Dans les recensements turcs on relève l'effort du recen
seur d’éviter la confusion de l'appartenance religieuse du porteur de се
nom (Hamza, nouveau musulman; Hamm, musulman). Néanmoins, l'ap
partenance religieuse du porteur де се nom n'est pas toujours claire
(Hamza, fils de Juraj, Eflak Hamza). Et tous les musulans dont les pères
portent le nom Hamza, ne sont, sans doute pas des convertis. Toutefois,
un certain nombre d’entre eux pourraient bien l’être. D‘autre part. les
porteurs де се nom dont les parents sont chrétiens peuvent être des
convertis qui ne cachent pas leur origine, mais aussi des chrétiens.
A l'occasion du dénombrement définitif des chrétiens, musulmans
et nouveaux musulmans, fil est nécessaire d’être très prudent, c’est à dire,
de ne pas considérer d’aucune façon que le nombre obtenu est exact et
définitif.
A la fin, le dilemne autour du nom Hamza est principalement
lié aux territoires d'activité des mineurs saxons,

157
 КУПОПРОДАЈА СОЛИ У ХРВАТСКОМ ПРИМОРЈУ
(17. и 18. ст.)

УВОД

Одавно се искориштавало море за добивање соли на источно-ја

дранској обали. Ту се сусрећу трагови „солана”, које су у највећем
броју нестале, а одржала се само неколицина. О томе свједоче разли
чити подаци из средњевјековно-феудалног раздобља. Технологија до
бивања соли из мора ту, као и другдје, имала је своју еволуцију; она
је превалила пут од примитивног и простог до савршенијег и дјело
творнијег начина. С опћим напретком друштва расла је улога соли.
Она је бивала све мање само артикл којим су се подмиривале елемен
тарне потребе непосредног произвођача и његове околице, а све више
је улазила у сферу размјене, да би служила као елеменат стицања.
Источно-јадранска обала са својим морем није само пружала издашан
и прикладан извор, из којег се стољећима експлоатирала сол, већ је
она својим географским смјештајем омогућила размјену соли између
становништва различитих крајева.
Уочена је давно предност коју даје сол оном тко ју посједује.
Тај је, наиме, могао независно од многих околности одређивати њену
цијену. Тко је,надаље, имао сол могаоје за њу добити сваку другу робу
и новац. Био је, дакле, у бољем положају неголи онај тко ју није
посједовао. Тим више јер је била врло тражен артикл. Њу троше и
људи и стока.
У Хрватској, у чијем се оквиру налазио знатан дио источноја
дранске обале и отока, настојали су се сољу окористити друштвени и
државни фактори, затим пословни и обични људи. Међутим, страно
освајање и цијепање хрватског етничког територија (као и других
југославенских земаља), те његово подвргавање туђим режимима, би
јаху крупне препреке рационалној и „нормалној” експлоатацији мора
и купопродаји соли. Стога се у томе свему налази дисконтинуитет и
несређена пословност. Тако се корист која се из тога могла црпсти
није црпила. Велики дио добити коју је пружала експлоатација
мора и купопродаја соли одлазио је изван националних граница. Тиме
је домаће становништво бивало лишено корисног и врло уносног ар
159
иВАН ЕРЦЕг

тикла с једне стране, а с друге, знатно се сужавала трговинска послов

ност уопће.
За вријеме, пак, постојања власти домаћег слоја (класе) на одре
ћеном територију, показивали су држава и њени органи, затим поје
дина феудална господа, градови и напокон мали препродавачи, вели
ки интерес за сол и настојали њену купопродају резервирати за себе.
То је донекле и разумљиво јер, промет сољу није био само уносан по
сао који је доносио уносне приходе,већ је пружао и друге погодности.
У хрватској хисторији везано је уз купопродају соли читав низ пита
ња и односа“, о којима у овом раду не може бити говора, већ ћемо се
ограничити само на оно хрватско и приморско подручје, које се нала
зило у оквиру Хабсбуршке монархије, а за које се уобичајио назив
жрватско приморје.

ОЖИВЉАВАЊЕ ТРГОВИНСКОГ ПРОМЕТА

Тај дио хрватског територија играо је знатну улогу у трговин

ском промету средњег вијека. Преко њега се одвијао промет између
хрватске и словенске унутрашњости и јадранске обале, те између
Апенинског полуотока и Подунавља. Управо на тој црти југ-север |
био је релативно повољан приступ к мору из унутрашњости и обрат
но. Али, турска окупација југославенских земаља и њена присутност
у непосредној близини наведеног подручја увелико је закочила промет
који се преко њега одвијао; он је бивао све више потискиван на запад.
Такво стање је потрајало преко једног и пол стољећа. Оно је, пак,
било испуњено турским упадима, страхом и несигурношћу, а под так
вим увјетима није се могао обављати промет између унутрашњости и
јадранске обале“. | | |
Тек истјеривањем Турака из Подунавља и хрватских земаља
(Лике и Славоније) почиње оживљавати трговински промет на црти
југ-север и обратно, преко хрватског приморја. Ускоро је он дости
гао ранији опсег и интензитет, дапаче и премашио га.
У то вријеме настају меркантилистичка размишљања о привред
ним дјелатностима (првенствено о трговини, промету, обрту и ману
фактурама) и њиховој улози у подизању материјалне снаге земље.
затим стјецању новца, богаћењу апсолутистичке државе (заправо вла
1. Ante Koludrović – Mladen Franić, Sol i morske solane, Zagreb 1954; Nikola
Čolak, Proizvodnja i pomorska trgovina paškom soli do pada Paga pod mletačku
vlast g. 1409, Pomorski zbornik, 1, Zadar 1963; Ferdo Gestrin, Trgovina slovenskega.
zaleđa s primorskimi mesti od 13. do konca 16. stoletja, Ljubljana 1965; Tomislav
Raukar, Zadarska trgovina solји и XIV i XV. stoljeću, Radovi Filozofskog fakulteta
– Odsjekza povijest, 7–8, Zagreb 1969–1970.
* Иако је то крупна тема не само хрватске хисторијске науке, већ и оста
лих наших народа, још увијек јој није поклоњена довољна научна пажња. На
меће се, стога, потреба за једним дугорочнијим интердисциплинарним истражи
вањем читавог обалног подручја (укључивши Апенински полуоток) од античких
времена (или барем од досељења славенског пучанства) на до новијег доба.
* Historija naroda Jugoslavije, II, Zagreb 1959 (passim).

160
 купопFОДАЈА соли у ХРВАТСкoм пPиморју

дара). Бечки двор био јеблагонаклон према таквом размишљању, што

је све више постајало идеја-водиља дворске економске политике. У
склопу такве економске политике нашле су своје мјесто трговина (по
себно вањска), затим промет, и напокон само хрватско приморје, ко
јем је бечки двор намијенио засебну улогу за одвијање трговине у
правцу Медитерана и Леванта. Оно је заправо творило најповољнији
излаз Монархије на тадашње свјетско тржиште.За остваривање своје
меркантилистичке политике, бечки двор доноси многе одлуке којима
усмјерава и регулира трговинску пословност, промет и сл., затим, об
навља луке, подиже стоваришта, поправља и гради цесте, регулира
ријеке, јача сигурност кретања људи и пријеноса робе и новца“.
Подизањем и јачањем трговине уопће, јачала је трговина сољу
јер су та два облика трговине (дакле опћа и посебна) стајала у уза
јамном односу (међузависности). Стога је потребно имати увијек на
уму елементе, односе и околности који су им били заједнички и који
су их увјетовали.
ЕКОНОМСКА ПОЛИТИКА И НОСИОЦИ КУПОПРОДАЈЕ СОЛИ

Судјеловали су било директно било индиректно у купопродаји

соли, као и у оном што је везано уз то, читав низ анонимних (обич
них) луди, владари, држава и њени централни и покрајински органи,
солне коморе, феудална господа (нпр. Франкопани и Зрински), градови
и њихови органи, домаћи и страни трговци, бродовласници и морнари,
превозници (кириџије) и војска. То су углавном били актери с којима
се сусрећемо у пословима са сољу, а њихов утјецај у томе, наравно,
није био једнак. Поред владара, и хрватски сабор је дуго и доста снаж
но утјецао на економску политику везану уз купопродају соли“.
Сви су они имали у томе свој засебан интерес и кут гледања.
Додамо ли к томе још и објективне околности које су их раздвајале,
онда су посве разумљива њихова међусобна трвења и надметања, а
затим настојање да се осигура засебан положај и максимална могућ
ност партиципирања у приходима што их одбацује купопродаја соли.
У томе су им се, дакле, интереси више сукобљавали и сјекли, него ли
поклапали. То се, напокон, одражава у економској политици везаној
уз то. Уза све то, биљежила је трговина сољу напредак. Рационалност
и економичност утирале су пут пословности уопће, па тако и трговини
сољу. При томе, нису изостале ни дјелотворне мјере економске по
литике. У рачуници заинтересираних фактора расла је важност соли
као уносног артикла пословања. Наметала се разумна потреба да соли
буде што више и да се њен промет одвија што брже. У то вријеме,
* Ivan Erceg, Sjevernojadranske luke u ekonomskoj politici Bečkog Dvora
tis. stoljeće), Acta historico-occonomica Iugoslaviae, IV, Zagreb 1977, стр. 7–21.
5. Giovanni Kobler, Memorie per la storia della Liburnica città di Fiume, II,
Fiume 1896. (passim): Ivan Erceg, Gradivo o ekonomskoj politici i trgovačkom pro
imetu na sjevernom Jadranu... 18. stoljeće, Vjesnik Historijskog arhiva u Rijeci i
Pazinu, xiii, Rijeka 1968: zlatko негKov, carinski cjenik Senja od godine 1577,
Nji: Historijskog arhiva u Rijeci i Pazinu, XVII, Rijeka 1972; Ferdo Gestrin,
itninske knjige 16 in 17. stoletja na slovenskem, Ljubljana 1972 (passim).
161
ИВАН ЕРЦЕГ

када централна државна власт, уза све изузетке и привилегије,

постаје све више главни регулатор купопродаје соли, назиру се у еко
номској политици концепције и мјере које ће увести купопродају соли
у каснији државни монопол. Тиме ће Хабсбуршка монархија дефи
нитивно стећи издашни извор и овладати њиме, а отуд ће стално отје
цати приходи у њену централну благајну.

ОРГАНИЗАЦИЈА

Организација купопродаје соли била је углавном одраз привред

ног и трговинског стања, као и опће друштвене организације. У на
туралној економици, у локалној и регионалној трговини била је још
слаба и неиздиференцирана организација и недефиниране установе.
Тек онда, кад је економски живот еволуирао и добивао чвршће кон
туре, купопродаја соли почиње такођер добивати своје организацијске
оквире.
Организација није, разумије се, била сама себи сврхом, већ су
њу увјетовали конкретни интереси и дугорочни циљеви. Већ смо спо
менули различите интересе и њихове носиоце. Као што су се њихови
iинтереси испреплетали, тако се испреплетала и сјекла стварна и мјес
на надлежност (дјелокруг). Сватко је за себе својатао све!
Уза све супротности интереса, постепено је настајао организациј
ски оквир са својим установама и органима. Не само да су створени
централни државни органи, већ и мјесни и регионални, чија је задаћа
била промицање промета соли, дакако, и id: прихода које је тај
промет доносио. У лукама (градовима) хрватског приморја организи
рани су солни уреди, изграђена су складишта, утврђен је засебан ре
жим промета соли, којим је био обухваћен увоз по мору и извоз у
унутрашњост. Њему су се прилагођавале царинске норме (ставке) и
Iмитничарске таксе. Исто тако, прилагођавале су му се старе узанце,
а нове су стваране за нове потребе. Једном речју, сол је добила посе
бан третман, за разлику од других артикала који су били предмет
јавне и „нормалне” купопродаје.

IIОРИЈЕКЛО СОЛИ.

За подручјехрватског приморја (било да га схватимо у ужем или

ширем смислу) досад су остали непознати поуздани подаци из којих
би се могло разабрати постојање овeће експлоатације мора. Оно је
било упућено на увоз соли. Најближе су му биле солане на источно.
-јадранској обали, Паг, Раб, Пиран, Копер, Миље и Трст. Ако је судити
по доступним подацима, онда излази да се хрватско приморје тек у
мањој мјери снабдијевало сољу из солана наведених мјеста. Највећа
се количина соли увозила из лука Апенинског полуотока, дакле, с ону
страну Јадрана. Није се, на жалост, увијек поуздано биљежило одакле
се увозила сол, а нити њена количина. Стога о томе наше сазнање
може бити само приближно точно. Сол је, према томе, углавном по
162
 купопPoдАЈА соли у хрвAтском приморју

уједала из Барлете, Аугуста, Трапанија, Пуља,Триполија, Фераре, Ђено

ве, Сицилије, Напуља (Напуљског краљевства), Венеције (највјеројат
није из њених посједа), јужне Италије, шпањолске јужне Италије,
Манте и Леванта. Највише се спомиње Барлета као мјесто одакле је
довезена сол, а из ње је потјецала и највећа количина. Тако је од
укупне количине соли, која је довезена у Бакар и Бакарац, од 1700.
до 1706. отпадало 70% на Барлету.“

НАБАВА И ПРОДАЈА СОЛИ у ЛучRИМ СТОВАРИШТИМА

Већ је истакнуто да је хрватско приморје било упућено на увоз

соли, а навели смо одакле се углавном увозила. О количини соли још
се мање зна. Истина, носивост бродова то нам донекле предочава, али
то није довољно, па их стога овдје нисмо узели у разматрање. Чешће
се, наиме, сусрећемо с вијешћу о соли, а рјеђе о њеној количини.
И ту се, као и другдје,долази касно до квантитативних података о њој.
У Ријеци се спомиње трговина соли године 1300, али сигурнији
подаци о њеној количини могу се пратити тек од 16. стољећа", иако је
она вјеројатно била знатна још у 15. стољећу. Увидом у доступне
податке митничарских књига може се разабрати промет соли у Ри
јепи, који је јако варирао током 17. стољећа.
Ево и примјера за то“:
Увезено Продано
Година каблова („Cadein”)“ каблова
1635. 9848 г. 355993
1636. 5378 3865%.
1637. 51.63242 11865%
1638. 560 5045
Укупно 6741843 24335%.
Осим тога је продано у граду . . . . . . 1500
Дано је сењском капетану . . . . . . . . 500

26335%.

За остале, пак, луке поузданији подаци настају тек касније.Тако

су регистрирани нешто поузданији подаци за неке луке у вријеме кон

_ “Zlatko Herkov, Mjere Hrvatskog primorja s osobitim osvrtom na solne

rijere i solna trgoviii, Rijeka 1971 (passin): Ivan Erceg, Promet soli u Bakru i
krajemg". i početkom 18. stoljeća, Zbornik Hist. zavoda JAZU, 8, Zagreb
1977, стр. 291-374.
| 7 5. Kobler, Mentore...(passim); биљешка 6. Herkov, Mjere...
| ћана.
8 Mjere..., стр. 190.
| * Мјере за бол употребљавале су се за подручје и вријеме, на које се од
поси наше разматрање, обично ове: 1 carro = 60 cabla, 1 cabio = 50 kg.
163
ивAн EPцЕг

фискације зринско-франкопанских имања (1670/73). Међу заплијење

ним и опљачканим предметима (артиклима) наведено је неколико.
података о соли. Затечено је тада у бакарској луци 42576 каблова.
соли, а након што је неколико сољу натоварених лађа одвезено из
лука Бакарац, Цриквеница, Краљевица и Селце, нађено је у складиш
тима још 12030 каблова. Иначе се сматра да се складишни капацитет.
те четири луке могао кретати између 48000 и 50000 каблова.
Продаја соли се одвијала у већој количини и равномјерније по
годинама у Бакарцу и Бакру него ли у Ријеци."

Бакарац Бакар
Година продано каблова продано каблова
1693. је 257 35280
1694. р.8157 32980
1695. 40484 32563
Укупно 104898 100823

Према другим непотпуним, али готово приближно точним, пода

цима кретала се количина увезене соли овако:“

Бакарац Бакар Свera |

Година каблова каблова каблова

Твов двоо Пsиšз 109181 224634
1700—1706 159681 173395 333076
Укупно 275134 382576 557710

Тада је промет соли могао годишње износити између 27000 и

28000 каблова у свакој луци. Највећа количина те соли увезена је из
Barlette (70%). Касније, у 2. половици 18. стољећа (1756–1774), про
дано је 814036 каблова соли из бакарских складишта (или током 19
година просјечно годишње 42949 каблова).
Промет соли у сењској луци биљежио је успон. Годишње су се
потребе кретале 1733—1741 cca 41000 каблова, 1747–1748. између 85000
и 90000 каблова. На основи обрачуна купопродаје соли из године 1760.
и 1761, планирана је набавка за годину 1762. на 120000 каблова за Сењ.
и 12000 каблова за Карлобаг. Купопродаја соли у Карлобагу била
много нижа него ли у Сењу. Уза све осцилације, промет соли у
и Карлобагу одржавао је тенденције раста. Његова величина утвр
је у Сењу током 23 године (1751–1773)2579781 или просјечно годи
112164 кабла. За исто вријеме у Карлобагу је износио 262579 или
јечно годишње 11416 каблова. Занимљиво је навести надаље,
10 Биљешка 8, ibidem.
11. Биљешка 6, Erceg, Promet ... стр. 193.
164
 КупопF0дАЈА соли у ХРВАТСКОМ ПРИМОРЈy

компарације, податке о набави и продаји соли. За 10 година, од 1775.

до 1784. добивају се ови резултати:“
сен. Карлобаг
набава продаја набава продаја
каблова каблова
1246155 1422041 108465 125259
просјечно 124615 142204 10846 12525

Из тих се података, и не само њих, види несклад између набав

љене и продане количине соли. Више се, наиме, продало, него ли наба
вило() Подаци су потпуно у складу са стварношћу. Проблем су запра
во стварале залихе соли у стовариштима, које су биле детерминиране
бројним природним и социјалним факторима и околностима. Оне су
сигурно биле потребне обзиром на могућности и немогућности довоза
соли, али — у којој количини. Тражила се једна разумна пропорција
између потребне количине, могућности набаве соли и износа новца
уложеног у залихе. Није нпр. била рационална залиха у Ријеци од
39983 кабла, ако је у њој продано кроз 4 године (1635—1638) само
24335% каблова соли. Таквом великом и из године у годину промјен
љивом залихом није било лако предвидјети и трасирати дугорочнију
политику набаве и продаје соли. Стога су централни и локални органи
настојали својим плановима и мјерама довести у склад набаву и про
дају, а залихе свести на рационалну мјеру.То је, напокон, довело до
прегледа продане соли и складишних капацитета у лукама:“
Година 1772.
Продајна Продано Капацитет просјечне
мјеста од 1763. до 1772. складишта годишње
каблова каблова потребе
каблова
Карлобаг 135662 18000 13000
Сењ, 1213814 136000 100000
Бакарац 175924 30000 20000
Бакар 471636 52500 40000
Ријека 79478 19000 7500
Трст 784572 98000 70944
Девин 190886 15472 12056
__ Укупно ј{051972 368972 263500

Преглед продане соли може служити за оријентацију о њеној

количини у промету. Наравно, она је варирала по годинама. Узме ли

12. Биљешка 8, стр. 196–197. |

* Ibidem, стр. 191, 194—195. |
165
ивAн EPцвг

се, пак,десетогодишњи просјек од укупне продане соли, или за поје

дине луке, добивају се резултати који су приближно у складу са
стварном вредношћу промета.
Све су три категорије података у колонама врло занимљиве, иако
међу њима постоје несразмјери. Тако је десетогодишњи просјек про
дане соли знатно већи (305197 каблова) од исказане просјечне годишње
потребе (263500 каблова!). Но, они су у сваком случају пружали осно
ву за тражење и стварање рационалније политике набаве и продаје
соли.

ТРАНСПОРТ СОЛИ У унутрALшњост

Гледано хисторијски, градови су већ у вријеме њихова настајања

бринули о опскрби пучанства сољу. Међутим, то није била основа да
се у њима и преко пих развије онаква трговина сољу каква произлази
из нашег разматрања. Основу за то пружала је пространа унутраш
њост и потребе њена становништва, као и крупне користи (приходин
сл.) које су се извлачиле изкупопродаје соли.
Ријетки су подаци о количини продане соли градском станов
ништву (у градовима), но, без обзира на то, може се разабрати из
укупних околностида је она у односу на продану количину у унутраш
њости, била незнатна. Према нашим процјенама, продано је од читаве
количине соли (1696–1706) у Бакарцу и Бакру преко 80% каравани.
стима,трговцима и другима у унутрашњост, а остали су дио Комора
и Солни уред продавали и дијелили (под нарочитим увјетима) у граду.
и на свим посједима. Наводи се тако и за Ријеку да је граду продано
1500 (1635/38), а 1780. исказана је потрошња у њему око 2000 каблова.
То су биле мање-више количине соли које су конзумиране у појединим
градовима. Заиста су биле незнатне у односу на цијели промет соли.
Транспорт соли из приморских лука у унутрашњост био је у
средњем вијеку предмет посебног договора и регулирања. Тако је К.
Јиречек утврдио да су Босна и Србија набављале и увозиле сол из
точно одређених стоваришта.“ „Главни увозни артикли били су: со и
чоја (платно). Со се, према старим уговорима, могла увозити само
преко четири приморска мјеста: преко ушћа Неретве, преко Дубров
ника, преко Котора и преко Св. Ђорђа на Бојани; најближе солане
према југу биле су код Драча. Дубровчани, који су све до пропасти
републике (1808) имали велику корист од продаје соли, суревњиво су
пазили да се ови уговори одржавају. Долазило је до жестоких сукоба
кад су Словени покушали да подигну солане код Суторине или Будве.
Со се израђивала најприје код саме вароши, доцније код Стона, гдје
се и данас налазе велике солане које, као и прошлих стољећа, снабди
јевају унутрашњост тим неопходним артиклом.”
Досад још нису познати документи из којихби произлазило тако
круто усмјеравање извоза соли из лука сјеверног Јадрана, а посебно
* Константин Јиречек, Трговачки друмови и рудници Србије и Босне у
средњем вијеку, Сaрajeвo 1951, стр. 94 (с њемачког превео пејановић).
166
 КупопродАЈА соли у ХРВАтском примоPJу

хрватског приморја у унутрашњост. И ту се, истина, водила борба

између заинтересираних страна око монопола на промет соли, али,
уза све то, њена купопродаја била је либералнија и могућности транс
порта у унутрашњост слободније.
Земље хрватског залеђа, Босна, дјеломично Крањска и Мађар
ска, снабдијевале су се сољу из лука хрватског приморја“ док су
словенске земље увозиле сол из Трста и лука под млетачком управом,
Пирана, Копра и других. Транспорт соли из лука хрватског приморја
(као и других на сјеверном Јадрану) био је исто тако у центру пажње
заинтересираних фактора као и довоз соли преко мора. Само тај транс
порт на копну није добио онакве чврсте организацијске облике као
онај на мору (који у овом сажетом разматрању није обухваћен).
По десет, педесет, стотину и више коња и мазги преносило је сол
из лука у унутрашњост. Тако се сол стољећима транспортирала. Тек
касније, када су изграђене нове цесте (18. стољеће), почиње се она
превозити колима. Да би се пренијело годишње 250000 до 300000 и
више каблова соли из лука, на леђима коња по 2,2% и 3 кабла (cca
100—150 кг), било је потребно више тисућа коњa товарника. У то се
увјерио и сам цар Јосип II (1780—1790) за вријеме свога путовања по
Хрватској н хрватском приморју (1775), када је дао забиљежити у свој
дневник: „Више тисућа и тисућа коња прелази годишње овај пут с
највећом тешкоћом, који са Сењом тјерају трговинску размјену и до
пазе по сол, коју мијењају (добивају) за пшеницу (жито) и духан”
(„Diesen Weeg ibersteigen jährlich mit grösster Beschwerniss viele
tausend und tausend Pferde, welche den Stichhandel mit Zengg treiben,
und Salz abholen, das sie gegen Weitzen und Taback vertauschen”).“
Било је појединаца, скупина људи и својеврсних „подузећа” који су се
обртимице бавили преносом соли, а било је и оних који су то повре
меночинили. Тај и такав транспорт одвијао се под посебним режимом.
Њега су обављали једни it: често да би испунили своје обавезе
(из роботе) према земаљском господару или држави, други за дјело
мичну накнаду, трећи на основи слободне погодбе итд.
Стољећима је била замјена жита (и других артикала) за сол (што
је утврдио и Јосип II) посве уобичајени пословни однос у хрватском
приморју (а често и другдје)“. Тиме су се, уз одређене увјете, бавили
хрватски сељаци, граничари, караванисти, трговци, феудална господа
н државни органи. Сви су они из такве размјене извлачили веће или
мање приходе. При томе се, често, замјењивани артикли (жито за
сол) нису обрачунавали у новцу, већ се вршила трампа, роба за робу
у одређеној количини.
Допремом соли до крајњег потрошача завршен је потхват купо
продаје. Поновно се могло започети с новим пословним потхватом,
* Ни заједну се земљу не могу, на жалост, навести засад прецизни подаци.
18 Ivan Erceg. Dnevnik Josipa II o prilikama u Hrvatskoj i na jadranskoj
bbali god. 1775. Starine JAZU, 53, Zagreb 1966, стр. 242—243, ...
- - --

i isti, Ekonomski položaj krijetova čabarske gospoštije u vrijeme typđenja

općegitarijalne regulacije (1778), Jadranski zbornik, fi, Kijeka-Pila 1957, стр.

167
 иВАн EPцЕГ

и то у већем опсегу, јер је претходни донио не само уложену своту

новца, већ изнад тога знатан добитак.Транспорт соли у унутрашњост
играо је крупну улогу у њеној купопродаји; он је, напокон, увелике
стимулирао и интензивирао цјелокупни трговински промет на копну
и мору.
Читава пословна активност са сољу била је усмјерена на постиза
вање што већег добитка (дохотка), а он се заснивао на разлици измеђ
куповне и продајне цијене. Та разлика је током времена варирала. у
вријеме конфискације зринско-франкопанских имања (1670). Зрински
су се задовољавали накнадом од 84% за уложени новац“ а Солни уред
у Ријеци (1702) са 140% итд. Тих година, солна трговина у Ријеци до
носила је годишње око 24000 форинти.“ Приходи од соли у Сењу
су још већи; они су се кретали између 40000 и 50000 форинти го
дишње.“
Учинци трговине соли били су у сваком случају многоструки и
дјелотворни. Она је стимулирала и развијала робни промет уопће.
отварала тржиште, повезивала различите крајеве и градове, увлачила
у купопродајни процес различите слојеве становништва. Први су по
словни контакти сеоског становништва и његова господарства с
тржиштем долазили управо преко набаве соли. Биjаше то за њега
први артикл који није могао произвести у својој кућној радиности.
а исто тако прва роба, коју је купио на тржишту.
Иван ЕРЦЕГ

Zusa m m enfassung
KAUF - UND VERKAUF DES SALZES AN DEM KROATISCHEN
KUSTENLAND (XVII. UND XVIII JHD)
In dieser Arbeit wird das Handelssalzbehandelt.
Das kroatische Küstenland im eigentlichen Sinne des Wortes
umfasst das Territorium an den Gestanden des Adriatischen Меeres.
Das Handelssalz nahim im Leben aller kroatischen Häfen eine beson
dereStellungein. Die geographische Lage der Häfen und deren Umgebung
war námlich zum Handelsverkehr für alle Richtungen geeignet und das
Hinterland war auf diese Häfen angewiesen ebenso wie die Häfen auf das
Hinterland. Im Laufe der zwei Jahrhunderte steig die Menge und der
Geldwert des Handelssalzes schr betrichtlich an. Im Handelssalzspielten.
die Handelsträger (Kauffleute, Gesellschaften und áhnlich) eine grosse
is Isti, Kretanje robe i novca u lukama Bakarac, Crikvenica, Kraljevica i
Selce 1668/9, Historijski zbornik, X, 1–4, Zagreb 1957, стр. 138-139.
* Биљешка 6, }}; Promet ..., стр. 297; Herkov, Mjere... (passim).
* Ivan Erceg, Gradivo o ekonomskoj politici... биљешка 5, стр. 14–19. (Ту
је 1 форинт = 60 крајцера).
168
 KYIIOHPOMIA СОЛИ Y XPBATCKOM UPHMOPJY

Rolle. Es war ein sehr hetorogenes Element, dessen Zahl auch sehr
schwankte. Ebenso gehörten sie verschiedenen Sozialschiehten, Konfes
sionen und Nationen an.
In der Geschichte (insbesondere der wirtschaftlichen) Kroatiens
spelte der Salzverkauf eine bedeutende Rolle. Der Salzverkehr hatte
schon sehr früh keinen lokalen und regionalen Rahmen, da das Salz als
ein Artikel des internationalen Handels fungierte. Vun seiner Ursprungs
stelle (Pag, Rab, Piran, Koper, Milje, Trieste, Barletta, Augusta, Trapani,
Puglia, Tripoli, Ferrara, Genova, Sioilia, Regno di Napoli, Venezia, Malta
und Levant) über den Handelsplatz erreichte das Salz un ter verschiedenen
Bedingungen auch sehr entfernte Gebiete und diente als Nahrungsmittel
für Menschen und Vieh, sowie auch für den industriellen Bedarf, und
deswegen war sehr gesucht.
Zwischenhandel war auch mit den Küstenstädten und den Städten
und Märkten in Kroatien und Ungarn lebhaft. Die Landleutc vertauschten
den Weitzen für das Salz.
Der Salzverkehr bereicherte den Markt und vermehrte die Handels
verbindungen inner -und ausserhalb unseres Landes. Die Aufgabe des
Handelssalzes war in jedem Falle vielseitig und wirkungsvoll.
Trotzdem waren, leider, die Angaben über die Herstellung, den
Verkauf und den Verbrauch des Salzes sehr spülich. Diese Arbeit ist ein
Beitrag zur Beleuchtung dieser Fragen.

169
 ФРАНЦУСКИ ПОВЕРЕНИК У БЕОГРАДУ 1593—1606. ГОДИНЕ

Француски односи с Турском у време Анрија IV (1589—1610)

остали су оптерећени у претходним деценијама политичком праксом
изграђеном на уздржљивости француских владара да, као носиоци
питуле заштитника хришћанства, јавно иступе као савезници Турске
у њиховој заједничкој борби против Шпаније и хабзбуршких земаља.
Тајни политички савези и војна подршка турске гусарске флоте са
обале северне Африке, постали су део у међусобним односима већ
створене традиције, дуге преко пет деценија. Говорећи О узроцима
и првим годинама аустро-турског рата који је почео Сисачком битком
1593. године, у својој Историји Османовића, француски ерудита жак
Еспреншар, савременик ових догађаја, навео је да су султана Мурата
III у рат против Аустрије, поред паша који су га на то наговарали,
гурнули амбасадори Француске и Енглеске”. Принуђен да јавно подр
жава планове о протеривању Турака из Европе, Анри IV је тајно
радио на томе да од те, још увек надмоћне силе, добије војну помоћ
зарат против Шпаније (1595—1598). Снажну подршку својој политици
Анри IV је добио у врло добрим економским везама с Турском. По
ни положај који су уживали у Османском Царству омогућио
је француским трговцима и поморцима да се учврсте најпре на оба
лама северне Африке и Мале Азије, а затим и у европском делу Турске
и јадранским лукама. Од деведесетих година XVI века француски
трговци су почели да стичу све већу важност у промету александриј
ског памука и лана, финих кожа, пиринча, кафе и чаја, чак и у Ду
бровнику, Сплиту, Анкони и Млецима.
Политика Француске према Турској била је посебно сложена у
време турско-аустријског рата од 1593. до 1606. године. Веома подо
зриви па било какав вид сарадње с Турском, Хабзбурзи су француске
везе с њом представљали као „издају хришћанства”. У таквим је окол
ностима вест о тешком поразу Хасан-паше Предојевића била „радо
сно прослављена" у Паризу као „срећан успех против окрутних непри

1. P. Самарџић, Београд и Србија у сисима француских савременика,

Ре-XVII век: Београд 1961, 141–146.
171
тоМА ПОПОВИЋ
јатеља цркве Господње".“ Али, овај пораз није заварао Анрија IV.
Његов амбасадор у Цариграду, Франсоа Савари де Брев, обавештавао
га је о огромној војној снази Турске.“ Иако веома добро обавештен о
политици Турске, де Брев је, одласком великог везира Коџа Синан
-паше на угарско ратиште, остао по страни од средишта збивања, па
су и извори из којих је прикупљао вести добили другоразредни зна
чај. Да би стекао прави увид у збивања, француски двор је почео да
шаље у Турску своје посматраче ради прикупљања података о снази
и покретима турске војске и о догађајима на ратишту. Имена ових
људи држана су у највећој тајности.
Крајем августа 1593.у дубровачку луку се искрцао са једног мар
сејског трговачког брода путник без званичних препорука за дубро
вачку владу, какве су обично носили агенти или курири у служби
француске дипломатије. Изјавио је да је Француз, лекар и трговац.
и да намерава да у Београду отвори дућан. Тих дана Турска је већ
објавила рат Аустрији (17. августа), румелијски беглербег Хасан-паша |
Соколовић потиснуо хришћанску војску од Петриње н опсео Снсак |
који је убрзо освојио, а велики везир Коџа Синан-паша на челу царске
војске био је на путу према угарском ратишту. Београд се још не
помиње као место будућег зимског логора турске војске, чак ни у
извештајима одлично обавештених дубровачких агената. Без много
погађања, купио је кућу и дућан у дубровачкој махали у Београду од
браће Данијела и Марина Кабужића за 350 златних талира и обавезао
се да „плаћа уобичајену мукату од 10 аспpи месечно”. Нотару који
је склапао купопродајни уговор изјавио је да се зове Бартоломео де
Кореис, да је Француз, по занимању лекар и трговац.“ Тек шеснаест
година касније, у октобру 1609, кад то више није могло да има ника
квог значаја, саопштио је праве податке о себи: Бартоломео Белтран
диус, Провансалац, син Жана Белтрандиуса из тврђаве Олик, у око
лини Брижа“ Када је дошао у Дубровник, у Марсеју, где је тих година
живео, оставио је жену и два сина. Презиме де Кореис задржао је
трајно и он и његови потомци у Дубровнику. Пошто је од браће __

жић узео овлашћење да му београдски трговац Петар Антуновићпреда

кључ од куће и дућана које је купио, прикључио се једном трговачком
каравану и већ крајем септембра стигао у Београд“
Де Кореисови извештаји из Београда нису сачувани. Његов рад
за рачун француског двора могуће је једино наслутити на основу
малог броја сачуваних вести. У Београд, који је већ почетком рата
претворен у војни логор и живо трговачко средиште, похрлило је
на стотине трговаца и занатлија у потрази за послом. Лекар је у таквој
средини био веома тражена и цењена личност. Де Кореис је убрзо по
доласку у Београд био узет за војног лекара, што му је омогућило
* La defaite des Turcs en Allemagne devant la ville de Sissik, le 22. de juin.
dernier, 1593. Avec 1e nombre des norts et prisonniers. Paris 1593, 1–7.
714–#E. Charrière, Negociations de la France dans le Levant, IV, Paris 1888.

* Procurae di Notaria (лање: Proc. Not...) ХХIX, 10.

5. Исто, ХХХ, 106-107.
6. Исто, XXIX, 10".

172
 ФРАнцуски повврEшник у ввогРАду 1593-1806 годинE

да буде у самом средишту збивања. У децембру 1593. био је послат у

војни логор у Панчево и ту је пажљиво пратио окупљање војних једи
ница. Почетком 1594. лечио је оболеле турске војнике у логору на
Врачару, а у септембру исте године боравио је у Смедереву”. Лични
пекар београдског сердара Ферхад-паше постао је 1595. или 1596. годи
не. Вести које је прикупљао слао је у Дубровник француском пове
pснику Петру де Ригоу који их је затим преко Млетака слао у Париз.
се да је неке извештаје слао и де Бреву у Цариград.
Де Кореисов обавештајни рад за рачун француског двора пре
кинула је изненадна смрт де Ригоа, у априлу 1597.“ Тај догађај, како
се убрзо показало, постао је пресудан и за његов каснији рад. Чини
се да је де Кореис радио на томе да га Анри IV именује за резидента
у Дубровнику, на место де Ритоа, али без успеха. Француски краљ је
1602. поставио за резидента у Дубровнику свог секретара Николу
Бурдена“ Да је де Ригоова смрт била прекретница у његовом раду,
види се и по томе што је де Кореис убрзо своје услуге понудио великом
тосканском војводи Козиму II Медичију, преко Бартоломеа Борђа
нија, његовог конзула у Дубровнику.
Де Кореис је са Борђанијем, који је поред положаја фирентин
ског конзула био и дубровачки државни благајник и бавио се трго
вачким и посредничким пословима, успоставио везу у децембру 1594.
године, када му је писао да му пошаље робу једног његовог коми
тента из Млетака. Већ у том првом писму обавестио га је да је био у
Смедереву где је лечио оболеле турске војнике.“ Обавезан да фирен
линског војводу обавештава о новостима с ратишта, Борђани није
могао да превиди ову, на изглед узгредну, напомену у де Кореисовом
писму. Лако је уочио да овај човек може да му пружи драгоцена и
поуздана обавештења о свему што се збива у турском логору. Њего
вим понудама за сарадњу де Коренс је дуго одолевао и поред тога
што су њихове пословне везе прерасле у лично пријатељство. Да ступи
|- у фирентинску службу пристао је тек последе Ригоове смрти. Борђани
је 24. септембра 1598. године јавио секретару Козима II Медичија: „Из
| | султановог логора у Угарској примих3. августа писмо одједног Фран
цуза, лекара врховног војног команданта, који ми је јавио оно што
можете видети у копији коју вам шаљем, а затим ме је, новим писми
ма, обавестио да је сераскер послао под Липу 40.000 Турака, а других
40.000 упутио према Будиму док је он са остатком војске и Татарима
отишао према Јегру с намером да провали у Влашку, нека Бог чува
вернике од овог беса”. Као прилог послао је де Кореисов извештај из
војног логора у Панчеву од 18. августа, којим обавештава Борђанија
да се „сутра очекују Татари којих има у огромном броју од 300.000
нуди, а овде у логору 150.000". Неколико дана касније, 30. августа,
ежно је: „Својим очима сам видео да ових Татара има у толиком

1. Преписка ХVI, 476–1,22.

8. Tutores Notariae IV, 225.
9. W. Jelavić, Iz prepiske Nikole Bourdina, francuskoga residenta u Dubrov
нiku, starine JAZU, xxxiv, zagreb 1913, 1–56.
и преписка ХVI, 467–1, 22.
173
тоМА ПОПОВИН.

броју да их није било више ни у војсци Атиле, бича божјег. Има их

толико да ако им се божја воља не одупре не знам која људска ће
моћи. Остависмо овај део логора и одосмо у други који је такође
велики. Јуче сам татарском кану дао чишћење пошто се осећа лоше
због грознице. Он коначи код шатора врховног команданта. Сутра
путујемо."
Шаљући овај извештај, на коме се де Кореисов потпис могао
јасно прочитати, Борђани је прекршио једно од основних правила
обавештајног рада: открио је име свог обавештајца. Један тако иску
сан човек какав је био Борђани — то, свакако, није учинио случајно
и не без де Кореисовог знања. Удајом Марије Медичи за Анрија IV,
Козимо II је постао утицајна личност на француском двору. Можда
је де Кореис намерно изабрао овај пут да скрене пажњу на себе, у
настојању да се домогне положаја француског резидента у Дубров
нику и, можда, стекне подршку овог моћног човека.“ Готово је сигур
но да је де Кореис сличне вести наставио да шаље и у Париз и у томе,
без обзира на тешкоће око отпремања поште, био веома ревностан.
али после 1597. он је постајао све заинтересованији за трговину и од
1603. потпуно јој се посветио.
Де Кореис се од првих дана свог боравка у Београду почео бави
ти и трговачким послом. Позив лекара и рад за турску војску спре
чили су га да седи у свом дућану, али то му је омогућило да продаје
робу у самом турском војном логору. У августу 1598. јавио је Борђа.
нију да је целокупну пошиљку тканина енглеског карисеја продао
сераскеру који их је разделио као дар татарским војним стареши
нама.“ Да би осигурао набавку робе, већ од почетка се повезао с
Дубровчанима. Прва трговачка веза био му је дубровачки банкар
Никола Петровић који је у послове с Београдом уложио највећи део
свог замашног капитала. Преко Петровића, почео је да послује са
Франом Фачендом, дубровачким трговцем настањеним у Млецима, од
кога је, од јесени 1594, добијао енглеске и италијанске тканине, Де
Кореис је био један од првих трговаца преко којих је Бартоломео.
Борђани продро на београдско тржиште.“ НБихове трговачке везе
јачале су из године у годину. После 1597. Борђани је управљао најв.
ћим делом де Кореисових послова, особито оних са Италијом. __

љујући својим дубровачким везама, де Кореис је продро на анконско.

тржиште и тако успешно започео да изграђује своју међународн
пословну мрежу“. Његова улога у трговачким пословима није
без значаја и за продор француске робе у Београд и то у време кад
је Француска повела борбу против Енглеске и Холандије за економ
ски престиж на турском тржишту. Његове непосредне везе с марсеј.

ц Archivio di stato di Firenza (даље: ASF) Mediceo, f. 2863, 57–58 .

* У ASF, Mediceo 2863 и 4275 сачувано је неколико десетина извештаја раз
них владиних повереника, али се њихови извори информација ни у једном слу
чају не помињу. Своје изворе не помињу ни де Брев ни Никола Бурден.
в. ASF, Mediceo, f. 2863, 57-58.
* Преписка ХVI, 476–1, 22. na Grande 1592–1593, 69-70.
* Privata XI, Tindice NIN 1582—1677, 82, 106.

174
 ФРАнцуски повервник у Бвограду 1593-1806 годинE

ским трговцима и поморцима, до 1603, биле су малобројне.“ Оне су

добиле свој пуни значај тек његовим пресељењем у Дубровник кад је
почео да преузима без посредника француску робу и да је шаље у
Београд и друга места у залеђу..."
Де Корсис је имао још један разлог да се приближи Дубровча
нима. Као странцу њему су у Дубровнику наплаћивали царину од 9%
за транзит робе, што му је, уз све друге трошкове, знатно смањивало
зараду. Зато је тражио стално нове људе, молећи их да преузму њего
ву робу као своју. Дубровчани се, међутим, нису усуђивали да му
помогну јер им је то, уз претњу високих новчаних казни, било забра
њено. Покушавао је да ово питање реши склапањем разних врста
пословних уговора с дубровачким трговцима, али је у многим од тих
случајева трпео штете и западао у сукобе. Поднео је чак и молбу Већу
умољених да га у питању царине изједначе с Дубровчанима, али је
био одбијен.“
Но, и поред сметњи ове врсте, трговина га је све више привла
чила, нарочито после 1597. године. У нотарским актима од тада се за
нимање „лекар” све ређе помиње уз његово име. За успех у трговачким
пословима могао је да захвали и срећној околности што су га у Ду
бровнику заступали Петар Андрејев Соркочевић и Бартоломео Бор
ћани, који су га увели у средиште великих међународних послова.“
У фебруару 1600. довео је у Београд младог Италијана из Чезене,
Андреју Мафеа, да му води дућан.“ Ово му је помогло да развије
послове и у београдској чаршији, а не само у војном логору, као до
тада. У своју пословну мрежу укључио је, у то време, и једног Фирен
тинца, настањеног у Дубровнику, Занобија Чоли, Борђанијевог прија
теља и ортака у поморским пословима. Чоли је у дневнику послова,
који је водио од 1599. до 1603. године, забележио да је де Кореису
ево у Београд фирентински разо, малвазију, накит и позамантеријску
у Пирок круг људи које је де Кореис ангажовао да му добављају
робу, под условима који су се мењали од човека до човека и често
веома неповољни по њега, подстакли су га већ у првим годинама
ХVII века да се одлучније заложи не само за бољу организацију
посла него и за промену свог положаја. На то су утицале и године про
ведене у Београду. Кад је, почетком 1602, примио вест да му је у Мар
сеју умрла жена, позвао је своје синове Бернара и Жилијена да му
се придруже. Дочекао их је у јуну исте године. Свакако у договору са
синовнма, купио је од Џуња Мариновог Бунића још један дућан у бео
градској дубровачкој махали и ту сместио свог старијег сина Бер
| нара.“ Жилијен је остао у Дубровнику извесно време, али му се кас
и Diversa. Notariaе (даље: Div. Not...) CXXIX, 29-30.
i Hа пример: Peso di Dogana Grande, passim; Mobilia XLVIII, 44.
Is Acta Consilii Rogatorum (даље: сопs. Rog) LXXXII, 178.
1. Mobilia XLVIII, 44; Procurae di Cancelaria (даље: Proc. Canc.) хIII, 228.
з рiversa Canceliariae (лакс: Div. Canc.) сцxxxvi II, 187-187.
| ali Privata XV, Strazza.Zanobii. Cioli 1599–1606.
zi. Proc. di Canc. XI, 201–201.
175
 том.А ПОПОВИН.

није губи траг. Сачувана је само једна вест о њему:22. маја 1609. отац
је намеравао да га пошаље у Марсеј да прикупи и распрода имовину
свог деде, али је затим одустао и тај посао поверио свом старом знан
цу, Провансалцу“ Старијем, Бернару, поверио је 1603. још један
посао: да новог француског резидента у Дубровнику, Николу Бурде
на, с којим изгледа није желео лично да сарађује, обавештава о ново
стима из Београда“ Бернар се у Београду задржао негде до 1620.
године.Затимје прешао у Дубровник, ту се оженио и 1628. и 1633. био
офичал лазарина. Имао је сина Марина који је такође био гасталд
трговачког братства лазарина 1659. године.“
Пред важним избором да одлучи о својој и будућности својих
синова, на де Кореиса је без сумње утицало искуство стечено у Бео
граду. Остаје непознато — да ли га је ту задржала само могућност
зараде. Чињеница је да се радило о тренутку кад је раскинуо служ
бене обавезе према Француској и почео да уобличава свој нови
живот.
Бернаров боравак у Београду ослободио је де Кореиса обавезе да
сам у њему борави. До 1610. долазио је неколико пута у Дубровник
и задржавао се дуже или краће време. Послови са дубровачким тргов
цима доводили су га у повремене спорове који су се годинама реша
вали пред дубровачким судом. Први озбиљнији сукоб имао је 1599.
године са београдским трговцем Ђуром Мариновим Ђурђевићем.
Према уговору који су склопили, требало је да му Ђурђевић из Купи
ника и Сремских Карловаца пошаље у Београд 177 говеђих кожа по
87 аспpи за комад, али приликом уговарања овог посла нису утврдили
ко треба да плати ресум, царинску таксу за унутрашњи промет робе
у Турској, који је износио 14 аспpи по кожи. Примивши ову робу, де
Кореис је одбио 2492 аспре, колико је платио за ресум. Незадовољан,
Ђурђевић је затражио од Кореиса да му врати коже, што је овај одбио
да учини. Он је, уосталом,те коже одмах послао у Анкону где су про
дате по 22дуката за балу од десет комада, или по 250 аспpи за комад.
И Ђурђевић и де Кореис су почетком новембра 1599. потражили прав
ду пред дубровачким судом, оптужујући се узајамно за неизвршење
уговора.“ Овај први де Кореисов сукоб с једним дубровачким тргов
цем решен је поравнањем, али је већ у њему испољио сумњичавост
и жустрину, што ће му у једном другом случају донети знатне
неприлике.
У јуну 1602, у време када је у Дубровнику очекивао синове,
тужио је дубровачком суду двојицу угледних дубровачких власте
лина, Шишка Јеркова Ђурђевића и Николу Џуњовог Соркочевића, да
су му закинули преко 1000 златних шкуда приликом обрачуна робе
коју је од њих примио или им послао од 1599. до 1602. године. Не саче
кавши коначну пресуду, почео је јавно да вређа ову двојицу Дубров
чана и да им на дубровачкој догани секвеструје робу. Увређени,
* Proc. di Not. XXX, 84, 106–107.
* V. Jelavić, нав.дело, на више места.
25 Matricola della confranternità di S. Lazzaro, 38–39.
26 Mobilia XLVI, 259-260, 271; Div. Canc. CLXXXVIII, 129.
176
 ФРАнцуски повЕРЕник у БЕогРАду 1593-1606.годинE

Бурђевић и Соркочевић позвали су га пред Мало веће и оно је одлу

чило да га задржи у затвору све док не положи 1000 шкуда који ће
ту бити задржани до коначне пресуде. Из ове неприлике спасли су га
Марин Клашић, његов пријатељ из Београда, богати и угледни трговац
који је положио поменути новац, и Бартоломео Борђани који је при
хватио да га заступа на суду. Овај процес је трајао преко три године
— завршен је поравнањем у јесен 1605 — али је де Кореис из њега
извукао мало поука.” Истовремено, водио је још неколико процеса.
Београдског трговца Ивана Клашића тужио је суду„што је у моје име
писао Ђованију Антонију Пустерли у Млетке да исплати Луки Паско
јевом Соркочевићу 60 дуката”.“ Тврдио је да од Луке Соркочевића
потражује 120 дуката и, да би то доказао, тужио је и њега суду.“
Тужио је, затим, у мају 1604, капетана Ивана Диничића због скоро
200 дуката (у разним врстама златника) које му је дао да у Алексан
дрији набави разне врсте робе, а овај му донео два ћилима и извесну
количину памука, што све заједно вреди много мање од уложеног
Н0Вца.
Де Кореисово незадовољство пословном сарадњом са Дубровча
нима порасло је и због неколико десетина дужника које је међу њима
имао и од којих није могао да наплати потраживања. Њихове менице
је, зато, предао свом прокуратору, Бартоломеу Борђанију, но, и овај
их је веома тешко наплаћивао.“ Како је и сам де Кореис повремено
остајао дужан дубровачкој царини веће своте новца, Борђани је иско
ристио свој положајдржавног благајника и покушао да тај дуг опш
тини исплати меницама де Кореисових дужника. Обавештено о овој
„новотарији”, Веће умољених оштро је укорило Борђанија, пошто му
„такво право није дато”, и забранило такав начин исплате.“ После
овог случаја који се збио у децембру 1604. Борђани се придржавао
уобичајених метода утеривања дуга.“
Стално повећавање броја дужника међу трговцима било је, у
ствари, јасан знак економске кризе на ширем медитеранском подруч
ју, коју је привремени полет трговине, изазван турско-аустријским
ратом, само одложио. Већ у последњим ратним годинама, трговачки
промет је, чак и на београдском тржишту, опао, а код трговаца су се
нагомилале велике количине непродате робе. Потраживања су, стога,
све теже наплаћивана, а банкротство је постало готово свакодневна
појава. Иако је, због свог положаја у турској војсци и веза које је ту
успоставио, био у повољнијем положају од других, опште околности
су утицале и на де Кореисове послове. Међу његовим дужницима било
је и угледнијих турских првака и трговаца. У јулу 1605, на пример,
27 Mobilia XLVIII, 145–6, 167–7', 237–8,246–7“ 251, 246—8', 392–3, 534’—5,
544; ХLIX, 43, 56, 121—1; Acta Minoris Consilii (даље: Cons. Min. LХVI,
205, 214–15; Div. Canc. СХС, 107–8; Cons. Rog. LXXIX, 93, 96.
2. Mobilia XLVIII, 348-9, 359-60, 363.
2. Исто, 371".
зо исто, ХLIX, 230.
3. Proc. di Canc. XIII, 228.
32 Cons, Rog. LXXIX, 202-203.
33. Mobilia XLVIII, 367,371; ХLIX, 43.
177
 тоМА ПОПОВИЋ

секвестровао је за дуг од400 талира 60 унци бисера угледном новском

прваку Мухарем-ћехаји Шабановићу из Новог.“ Нешто више обзира
показивао је, ипак, према својим земљацима. Кад му је Марсејац Ти
Уфон, звани Португалац, није исплатио дуг на време, пристао је да
му продужи рок на неограничено време“. Заједно с Борђанијем при
хватио је у јуну 1605. да буде старалац оставштине Стефана Кокoна из
Тулона, који је тих дана умро у Дубровнику.“ Према својим земља
цима је, уосталом, и као дужник, био крајње коректан. Тако је у
јануару 1598. издао налог Борђанију да Жану Стели из Марсеја врати
115 и по златних шкуда дуга.“
Али, и поред тешкоћа на које је наилазио — као у јуну 1608.
кад је оптужио гатачког крамара Рашка да му је донео у
мање бисера и затражио да му исплати штету“ – де Коренс је био
један од ретких трговаца чији су послови стално напредовали. Обим
послова које је обавио може се наслутити и из дугова које је од њега
повремено потраживала дубровачка ђумрукана: 1607. тај дуг је изнео
250 аспpи; 1617 — 614; 1618–320 аспpи.“ Његов син Бернар увезао
je 1608, већу количину финог сапуна за Београд“. Де Кореис је 1609.
увезао 633 либре сапуна; 1610. допремио је у Дубровник 5200 либара
сировог воска,“ 1611. је довезао из Београда и продао у Барлети 5923
либре воска; 1614— 1369 либри воска.“
Де Кореис је већ одпрвих дана боравка у Београду стекао накло
ност првог суседа, Марина Клашића. Овај дубровачки трговац досе
лио се у Београд почетком седамдесетих година и у то време је био
једна од најугледнијих личности велике дубровачке колоније и пове
реник дубровачке владе. У Београду је имао још два брата, Ивана и
Петра.“ Браћа Клашић су помогли де Кореису да успостави везу са
набављачима сировина у Срему, Банату и Србији. Захваљујући ути
цају Марина Клашића, дубровачки су поклисари пристали да и од
де Кореиса прихвате новац за исплату харача и издају муменицу коју
је могао да наплати у Дубровнику; 1600. године, на пример, тако је
наплатио 600 дуката.“ Марин Клашићје наставио да одржава срдачне
односе са де Корсисом и када се, већ остарео, вратио у Дубровник
1602. Кад су Ђурђевић и Соркочевић ставили де Кореиса у дужнички
затвор, спасао га је положивши 1000 шкуда. Приликом посета Дубров
нику, де Кореис је,чини се, одседао у Клашићевој кући.

3. Proc. di Canc. XIV, 176“.

* Debita notariaе ХСV, 316.
зе. Tutores notariae V, 84.
за Div. Not. CXXIX, 29-30.
38. Intentiones cancellariae X, 144.
39 Giumrucho 1609, 74, 170, 189, 206.
* Dogana XXII, 7.
108, 132.
4. Исто,77,93-94,105“, 107", 108, 132".
: jºj:
- '. Ilom.
ti. Hi:ровачка архивска грађа fično
--
XXIV, 1611–1614, 13, ji II, Бе
о Београду, II, Београд
1976, 65, 88, 96-7 и fºx
44 Cons. Min. LХV, 125—127.
178
 ФРАЕЦЧСКИ ПОВЕРЕНИК У БЕОГРАДУ 1593—1606 ГОДИНЕ

Да се коначно пресели у Дубровник, упшала је и Маринова

кћер, Фране, којом ce оженио 1610. године. Фране Клашић донела му
је 3000 златних шкуда мираза, али му цео мираз није био одмах
исплаћен. Као остатак мираза прнхватио је 1619, кад је Марин Кла
шић већ био мртав, једну кућу ! дубровнику, „преко пута Госпе",
која је процењена на 500 дуката. Годину дана касније, купио је од
своје таште стару породичну кућу у Кармену за 1100 дуката и наста
пио се у њој.“
Од тренутка кад се оженио, све је peče одлазио у Београд. дућа·
не у Београду препустио је Бернару, а лично је преузео да руководи
пословима ш Дубровника. За дубровачког поданика пршлљсп је 1618.
године „ уврштен у трговачко братство лазарина. Fac-ram), тога брат
ства био је 1622. …;ume.“ Am, његов живот у Дубровнику излази из
ОКВПРЗ (JBG TČMC.

Тома ПОПОВИБ.

Rés umé
COMMISSAIRE FRANÇAIS A BELGRADE, 1593—1606

Dans le cadre de la politique complexe française envers la Turquie

et l'Autriche, pendant la guerre aucun-turque, de 1593—1606, les observa
teurs, sans titres officiels et di lomatiques, envoyés auprès des lieux
mêmes des champs de bataille, afin de recueillir des informations interes
santes sur la force et le mouvement de l'armée turque, reçoivent une
certaine importance. L'un d'entre eux était Bartolomeo de Koreis, méde
ain et commerçant, qui en 1593, s’installa à Belgrade, et acheta un maga
sin dans la ,,mahalla de Dubrovnik” (le quartier Dubrovnik). Il envoyait
ses rapports par l‘intermédiaire de Petar de Rige, commissaire français
„а Dubrovnik. Après la mort de ce dernier, il tenta de prendre sur lui
l'activité du résident à Dubrovnik. N'ayant pas réussi, il entra au service
du Duc de Toscane, Cosimo II., En tant que médecin militaire et person
nel clu .,serdar" (Commandant d’armée) de Belgrade, Ferhad Pacha, il se
trouvait à la source même des informations très authentiques.
Belgrade était devenu, par suite de la guerre et du camp turc ui
s'y trouvait la, un centre commercial animé et de Kore'is, s'y était inc us
vite et avec succès. Au commencement, il s'oeeupa du commerce de
tissus et d'autres marchandises, qu'il se pmcurait principalement par
l'ntermédiaire des marchands de Dubrovnik, avec lesquels il entretenait
différents rapports d'affaires, commerce qu'il développait dans le camp

45 Venditioncs cancellariae LXXXIX, 43'.

“ Hm, 117—118.
“7 Fmtriae XV, Matfioola della confratcrnità di S. Lazzaro, 38—39.

179
TOMA ПОПОВИБ

militaire. Les rapports d'affaires et d'amitié qu’il entretenait avec des

représentants éminents de Dubrovnik, lui ont permis de s'introduire sur
le marché italien, à partir duquel il créa son propre réseau international
d'affaires. En commerçant avec des marchandises françaises, par l'entre
mise d'intermc'diaires, et plus tard même indépendamment, à Belgrade,
il contribua à la percée française sur le niche marché des Balkans. Après
la mort de sa femme, il transfera en 1602, ses fils à Belgrade, il confia son
magasin a l'aîné d'entre eux et prêt sur lui les affaires à Dubrovnik.
L'augmentation de l'endettement des commerçants et des acheteurs
de haut rang démontrent que la poussée économique provoquée parla
guerre austro-turque, n'a fait que retarder la crise de l'économie médi
terranéenne. De Korcis avait de grandes difficultés à encaisser ses créan
ces, soit de la part des Turcs, soit des citoyens de Dubrovnik. Lui-même a
été toujours correct lorsqu’ il s’agissait de payer ses dettes, perliculièœ
ment vis à vis de ses concitoyens. Ses dettes temporaires envers la douane
de Dubrovnik, indiquent qu'il était un de ces commerçants fort rares
dont les les affaires fleurissaient constamment.

180
ЈЕДАН ФЕРМАН МЕХМЕДА III У ХИЛАНДАРУ ИЗ 1601. ГОДИНЕ
Прилог питању пореза iekalif-i sakka и међуманастирских односа на
Светој Гори

Светогорски манастиричувају у својим архивима богате фондове

турских докумената који представљају основни извор за историју
појединих манастира под османском владавином и Свете Горе у цје
лини. Научној и широј јавности до сада је веома мало познато како
о постојању тако и о садржају ових докумената, а два управо публи
кована турска акта из манастира Св. Павла показују колико светогор
ски архиви могу бити значајни и за ранију историју османске државе“
На основу ова два документа и хоризмоса Бајазита I (1389—1402) на
писаног на грчком језику“ можемо да констатујемо да ће име мана
стира Св. Павла остати у османистици записано крупним словима,
као мјесто гдје се налазе оригинални раноосмански документи каквих
нема ни у једном другом архиву, ни у Турској ни ван ње.
Из веома богатог фонда султанских докумената у Хиландару
издвајамо за ову прилику ферман Мехмеда III (1595—1603) који
открива један моменат с почетка 17. вијека, до сада непознат у међу
собним односима светогорских манастира у погледу плаћања пореза
познатог под именом „тешки намети — tekalif-i sakka”. Ферман носи
1. V. Boškov, Jedan originalan nišan Murata I iz fºr stiji u nanastiru
Sv. Pavla na Svetoj Gori. Prilozi za orijentalnu filologiju VII/1977, Sarajevo,
(1979), стр. 225–246; исти, Еin Nišan des Prinzen Orhan, Sohn Sileyman čelebis,
atis den Jahre 1412 in Athoskloster Sankt Paulus. Wiener Zeitschrift für die Kunde
des Morgenlandes 71. 1979. (Wien), стр. 107–127. У овим радовима налази се би
блиографија турских докумената у светогорксим манастирима. Додајмо још је
дан наш рад: Jedan ferman Murata 111 o Hilandaru u Kutlumušu. Prilog pitanju
g:fе kaluđera. Prilozi za orijentalnu filologiju XXVIII—XXIX/1980.
Овом приликом желимо да укажемо и на постојање турских фондова у
манастиру Есфигмену и Св. Пантелејмону. На основу нашег увида, најстарији
турски документ у Есфигмену је један ферман Бајазита II из 1508. r. (17. реби II
914), који се односи на неки манастир ван Свете Горе. Фернам је упућен кадији
Зихне и у вези је са плаћањем десетине. О документима у Св. Пантелејмону,
надамо се, говорићемо другом приликом.
2. St. Binon, Les origines légendaires et l'histoire de Héropotamou et de Saint
-Paul de l'Athos. Louvain 1942, стр. 274—275.
181
ВАНЧО БОШКОВ

датум: 3. декада шеввала 1009.—25. 4. –3. 5. 1601. године и упућен

је кадији Солуна. Издат је поводом жалбе Хиландараца, односно „срп
ских калуђера у светогорским манастирима” зато што је плаћање
„тешких намета” за све светогорске манастире пребачено на Хилан
дар. Оваква одлука је супротна ранијем обичају да сваки манастир,
према својим имовинским могућностима плаћа ове намете. Султан
наређује да се ствар испита и, уколико је онако као што је саопште
(тugra) ч-1- „ik. o Че- - U: -",- он -д
J-ail" o- се де-Jº 3У, „А“ с-l-J" 3 Uas J-as!
"-" role e,9 се-" sis-J" Je 3-J" as- o-a.J1 ,
Ч-3- c-Jº eil.J" a uе +, - ос-Ји ( 2.) о-ш-, Ju ,
J-e", co-le- e, e-as- ali -aš - до о--at el-S
озље" oºb" s", a šua, e- ( з) č. 3," -1- su-
(. . . . ) slo- чo- -- в-tus, -i,- оa, a u
ља-ti- »3е се" ->," - te J-5 - - - - J- (4 )
чš.“- oºb" су у ( 5) с.5,4,- e, bi sel," cla, lites, p.,
( u ) i, i osi 4,4-u- да" - ar," o- stata
s-:-- з нik o »Vi ob- - -l," -i-Ke o-J" Je --,"
2 - -bs-,9. -la, -e -- -3 e-c- ( 7 ) s us." J-" „Ј, a, i
( в. ) sa »L'es, -u- jos - co" s us,f all," oа,- о-осš
4-" оal," ---- -- -- - - e, lo- -i-Jбе о а,“ -s, fз
----\i ( 9 ) 4,9 °, ali-b" o- s --," si - o sa
љ-\s. -X-9" c --3 -o, = -i-r- - - -а, ше- -
•б, - ( по ) • - u » » c-a-, -c" jeЧ- s us- e, lo
ље", ого".- - o „a“ s Jev-S" a, s o-, -, - ,»L
чл. 3. Ч-- --3 sh" sty ( 11 ) -i-Jбе „5 g," -, , .
»- „ku" - s o-X. slo- c, A.,-а и Чs », s u
----- --Xе че-" i " ( 12 ) • + ,U" Jes-V.-- --
чај" s 4--- -- Ју-: -9" ..., \,...,- c,... Уз осам
( ч-ден )
182 ( Ју,)-al.
 JEдан ФЕРмAн мExМЕДА III у хилАндАРу

но, да се не дозволи да тешке намете плаћа само Хиландар, него и

други манастири, како је то одавно утврђено. За рјешавање овог и
других пореских спорова, уколико их има, шаље се Мехмед-чауш,
један од чауша Високе Порте.
Текст документа“ (в. стр. 182):
Превод:“

(Тутра:1 Мехмедбин Мурад шах хан, увијек побједоносан.

најправеднијем од кадија муслимана, најбољем од управитеља
правовјeрних, руднику врлине и сигурног знања, доказу истине за све
људе, насљеднику знања посланика и пророка, окруженом великом
милошћу Владара помагача (тј. бога), нашем господину кадији Со
луна—нека му се повећају врлине, када стигне узвишени царскизнак
нска се ЗIIа:

Српски калуђери у манастирима на Светој Гори, која се налази

под твојом управом, послали су човјека и овако (изложили: ). На спо
менутом мјесту има двадесет манастира; деветнаест манастира припа
да грчким калуђерима. Иако они (тј. калуђери) имају земљу, постоје
ћи тешки намети (tekalif-i sakka) не заводе се и на њихове манастире,
као што је то од давнина уобичајено. Тиме што се (не1“ опорезују
подједнако чини се овима (тј. Хиландарцима) много зулума и насиља,
Стога наређујем:
Када стигну са мојом часном наредбом, да видиш. Ако се намети
којим су обложени калуђери деветнаест манастира пребацују на један
манастир ових (тј. Хиландараца), као што су саопштили, 1. i да
спречиш и забраниш (то). Да учиниш да се (намети) заводе, као што
је то било од давнина, и на њихове (тј. друге) манастире и према њи
ховим могућностима. Да не дозволиш да се над овим (тј. Хиландар
цима) врши насиље и насртање, супротно ономе што је уобичајено. За
овај случај послат је као специјални изасланик (mübasir) понос слич

* Оригинал, Димензије: 475x21,5 cm. Недостаје инвокација. Документ је

оштећен у горњем дијелу и са лијеве стране, али је текст читав.
* Текст у косим заградама не припада оригиналу, убацили смо га ради
JIакшег схватања.

* Аблативна конструкција: Aynaros manastirtarindan има овдје чисто пар

титивно значење: (једног) од светогорских манастира, а не локативно значење:
у светогорским манастирима, као што смо ми превели, иако стари аблатив може
да има и то значење. На партитативно-начење овог аблатива указују називи свето
ких манастира у турским документима; на пр. Aymaros manastirlartndan
нilendar nam manastir -- манастир по имену Хиландар, један од светогорских
манастира.
Зато нам се чини да се у изразу Sirfirihbantari noдразумјева ријеч тапа
stiri (nin): Aymaros ": Sirf - Ernanastiri ј“; idnlari I – калу
ћери (српског1 манастира, једног од светогорских манастира. Само с таквим
схватањем овај аблатив има своје оправдање.
* У тексту је позитивна форма герундива на ib. који у османском језику мо
же да има негативно значење иако је у позитиву.
--
183
вАнчо вонков

них и вршњака Мехмед-чауш, један од чауша моје Високе порте. Ко

лико год има намета (тј. проблема са наметима), као што је овај, изви
диш заједно и да не дозволиш насиље и угњетавање. Тако да знаш.
Након што прегледаш ову моју царску наредбу, да је оставиш у
њиховим рукама. Да се поуздаш у часни знак.
Написано у трећој декади шеввала године 1009. (25.4.-3. 5. 1601.)
IУ војном логоруI Београду]].
КОМЕНТАР. — Овај ферман Мехмеда III из 1601. године покреће |
нека питања на која бисмо хтјели указати у нашем коментару, без
претензије да дамо потпуни одговор.
I. Зауставимо се најприје на изразу: „Аутaros manastirlarindan
Sirf rihbanlari – српски калуђери у светогорским манастирима". об.
зиром да у документу није назначено име Хиландар, могло би се на
први поглед схватити да се ради о свим српским калуђерима и у дру
гим светогорским манастирима. Међутим, читав текст документа ис- |
кључује такву могућност и јасно показује да се ради само о манасти.
ру Хиландару и његовим калуђерима.“
Израз Sir/ rihbanlari, са своје стране, показује да се хиландар у ||
то вријеме сматрао код турских власти српским манастиром у коме
живе српски калуђери. Када ово кажемо, имамо у виду извјесна схва- |
тања у савременој бугарској хисториографији, да је Хиландар изгу
био српски карактер након турских освајања на Балкану и да је по
стао бугарски“
Што се тиче припадности других светогорских манастира,заним
љиво је да су у ферману сви они означени као манастири грчких ка
луђера: “:i mezbarde yigirmi manastir olub on dokuz manastir
Ram riћbanlarinun оlub — На споменутом мјесту има двадесет мана
стира; деветнаест манастира припада грчким калуђерима”. У турским
документима из Св. Пантелејмона,који нам стоје на располагању, овај
манастир се увијек означава са: Ras manastiri – Руски манастир. На
ма се чини да је оваква назнака припадности светогорских манастира.
која за турске власти и није имала неког посебног значаја, условљена
прије свега предметом жалбе Хиландара.
II Ферман Мехмеда III односи се на проблем пореских обавеза
светогорских манастира, конкретније, на порезе познате под називом
„тешки намети” (tekalifi sakka)“ Манастири су плаћали ове намете „ка
7. Види и напомену бр. 5
в Френски пљтенаси за Балканите, светавила и редактирала Б. А. пнетко
Ba, иа 1975, стр. 111, нап. 21.
Под изразом „тешки намети (tekalifi sakka)” подразумијевају се оне даж
бине које су за своје потребе убирали провинцијски административни органи,
прије свега беглербегови и санџакбегови. Централна турска власт се прво су
протстављала њиховом улибрању јер су сматрани незаконитим, али, почетком 17.
в., ови намети су легализовани и добили су облик сталних пореских обавеза. Ври
јеме појаве „тешких намета" још није утврђено, али се сматра да се ј
средином 16. вијека. Овдје бисмо скренули пажњу на израз kađinden (otgeldi
tizere – као што је то било) – од давнина, који по Witteku He означава четрде
сет-педесет година, него већи временски размак који је претходио. Р. Lemerle
– P. Wittek, Recherches sur I" istoire et te statut des monastères athonites sous

184
 ЈЕдлн ФЕРмAн мвхмЕдл ни у хилАндАРу

ко је то уобичајено „од давнина”, свако према својим земљишним

посједима и могућностима“ Жалба Хиландараца је упућена Порти
због промјене у начину њиховог плаћања: манастир Хиландар је тре
бало да плаћа „тешке намете” за све манастире на Светој Гори. Из
текста фермана не може се јасно схватити како једошло до ове пром
јене, односно ко је тај ко је одлучио да само Хиландар подноси сав
терет „тешких намета” за читаву Свету Гору. Поставља се питање да
ли је то самовољни чин локалних административних органа, или је то
учињено на захтјев светогорских манастира. Тешко је претпоставити
да је по сриједи поступак локалних власти, као израз евентуалне осве
те над Хиландаром због борби које је у то вријеме против турске др
жаве водила српска црква, на челу са патријархом Јованом.“ Да с тим
није имала никакву везу централна власт, говори овај ферман Мехме
да III којим се тражи да се заштите права српских калуђера на Све
тој Гори.
Текст фермана као да више упућује на то да је до промјене у
плаћању „тешких намета” дошло на захтјев светогорских манастира.
Сада, пак, слиједи друго питање: чиме су се код доношења ове одлуке
руководили Светогорци и због чега овај њихов притисак наХиландар?
Прије свега, ова одлука указивала би на нараслу економску моћ Хи
ландара, која је била таквог степена да није могла бити незапажена
од стране других манастира. Ако је посриједи оваква могућност ту
мачења ове промјене, онда би поријекло економског јачања Хиланда
ра требало тражити, највјероватније, у цјелокупном положају Српске
цркве након обнављања Пећке патријаршије 1557. године и, посебно,

la domination turque. Archives d'Histoire du droit oriental. III (Wetteren 1948),

стр. 438, нап. 2). Због тога би појаву tekalif-i sakka можда требало тражити у
првој половини 16. вијека. (Литература о тешким наметима: М. Akdaš, Osmanli
Imperatortugunun. Кикиiиs ve linkišafi Devrinde Tirkiyenin Ikitisadi Vaziveti.
Belleten XIII, 51, 1949, стр. 563; A. Sućeska, Promjene u sistemu izvanrednog opore
zivanja u Turskoj u XVII vijeku i pojave nameta tekaliji sakka. Prilozi za orijen
talnu filologiju X—XI/1960–61. (Сарајево), стр. 75—112; исти, Die Entwicklung der
Bestetterung districh die Avariž i divániye und Tekalif-i čirfiye in osmanischer Reich
während deš 17. Jahrhunderts. Süd-Ost. Forschungen 27 (1968, München), стр. 89—130;
исти, Влајанието на оданочувањето на рајата со наметите аwariz-i divaniye, teka
lif-i ürfiye i tekaliji i sakka apз развојот на процесот на чифличењето во Македо
нija sо 17. век. гласник на Институтот за национална историја ХIV, 1 (1970,
Скопје), стр. 71—86)
за Један ферман Османа II из 1620. године показује да су калуђери
ског манастира Свете Катерине били ослобођени плаћања тешких намета (tekalif-i
:
sakka) на ос једне султанске пти"af-name. (KSchwarz, Osmanische Sultan
5tirkinder, des Sinai Klosters in tirkischer Sr: Freiburg im Breisgau 1970,
док. бр. 97, стр. 136—7) У ферману Мустафе I с краја 1622. године, који је упу
ћен кадијама херцеговачког санџака, каже се да су фратри који станују у
самостанима ослобођени уобичајених и тешких намета (tekatif-i črfive ve tekalif-i
Sakka. K. jurišič, Katolička crkva na Biokovsko-neretvanskom područja u doba
turske vladavine. Zagreb 1972, стр. 222)
и Д. Слијепчевић, Историја српске православне цркве, Минхен 1962, стр.
ili, 5. Purdev, циoga crkve u starijoj istoriji srpskog naroda. Sarajevo 1964,
стр. 142–148.

185
ВАНЧО БОШКОВ

y евентуално сталној бризп Патријарпшјс o Хиландару y току протек

лих неколико деценија. Наравно, то су за сада само претпоставке, a
прави одговор пружпћс даља испитивања не casio турских него и грч
ких докумената y Хиландару :: другим светогорских манастирима.
Ванчо БОШКОВ

Zusammenfassung
EIN BEFEHL MEHMEDS III. IM ATHOSKLOSTER HILANDAR
AUS DEM JAHRE 1601 — EIN BEITRAG ZUR FRAGE DER STEUER
TEKÄLfF—I SÄKKA UND DER INNERKLÖSTERLICHEN
VERHÄLTNISSE AUF DEM ATHOS
Das hier veröffentlichte Ferman, das an den Kadi von Selanik gerich
tet ist, betrifft die Frage der von Athoniten bezahlten tekđlif·i ват
Steuer. Die Mönche des serbischen Klosters Hilandar (in der Urkunde:
Sžrb rühbänlur‘i) hatten sich darüber beschwert, dass die Bezahlung der
rekälif—i säkka-Steuer für die anderen 19 Klöster auf sie übertagen wor
den war. Das Stände im Widerspruch zu dem alten Brauch, nach dem
jedes Kloster für sich selbst bezahle. Daraufhin wird befohlcn, die
Angelegenheit zu untersuchen und falls die Angaben der serbischen
Mönche der Wahrheit entsprächen, jede weitere Belastung zu verhindern.
Für die Entscheidung diser sowie anderer Steuerfragen wird der Meh
med—gavus als miiba5ir gesandt.
Der Autor stellt die Frage: Warum ist es zu der Entscheidung ge.
komen, dass lediglich das Hilandar—Kloster die tekäIif—i, __säkka-Steuer
bezahlen sollte? Er stellt zwei Hypothesen auf, von denen die folgende
die wahrscheinlichere ist: die Veränderung in der Bezahlung der tekälif—i .
säkka—Steucr ist auf das Verlangen der Athosklöster hin entstanden. Das
stellt aber eine neue Frage: Wie und wodurch warvdas Verhalten moti
vicrt? Ist das Hilandar-Kloster im Zeitraum nach der Emeuergung der
serbischen Patriarchie (1557) wirtschaftlich so stark geworden, dass es
die Steuerbezahlung für alle Athosklöstcr übernehmen konnte und
musste?

186
 СТАТИСТИКА ИЗВОЗА ИЗ СПЛИТА У ВЕНЕЦИЈУ
У РАЗДОБЉУ ОД ПЕТ ГОДИНА (1699–1705)

Сплит је био први далматински град под млетачком влашћу, у

коме је 1592. године отворена скела. Од тада почиње ново доба у исто
рији Сплита. Један до тада мало познати град постаје чувен на Истоку
и наЗападу. Из најудаљенијих крајева Османског Царства почињу да
прстижу трговци у Сплит. Обиље најразноврсније робе од Индије до
Босне, Будимпеште и Букурешта слива се у Сплит. Размјена роба из
међу Истока и Запада преко Сплита достиже невиђене размјере. Ске
ла је пролазила кроз све политичко-економске фазе Османског Цар
ства и Венеције. Ратови, епидемије и економске кризе непосредно су
утицали па рад скеле. До средине XVII вијека са мањим одступањи
ма сплитска скела биљежи сталан успон. Два рата, кандијски (1645–
—1699) и морејски (1684–1699), тешко су погодили сплитску скелу. Та
да је скела била затворена.
Послије оба рата млетачке и турске власти сложно су се заузи
мале за обнављање трговине преко сплитске скеле и других извозних
лука на источној јадранској обали. Обострани интереси и двије при
вреде које су се узајамно допуњавале, чврсто су повезивале Османско
Царство и Венецију, нарочито Босну и Далмацију. Ове двије наше
земље под влашћу два страна освајача привредно нијесу могле опстати
једна без друге. Сваки прекид трговине тешко је погађао обје земље,
истина Далмацију више него Босну. Од времена када опада поморска
трговина Венеције на Средњем Истоку, балканске земље стијечу већи
значају извозној и увознојтрговини Републике.
Чим су обустављена оружана непријатељства између Млечана и
Турака, прије потписивања мировног уговора у Сремским Карловци
ма обновљена је трговина на сплитској скели. Услови пословања на
скели били су неповољнији него прије морејског рата. Генерални про
видур Марин Зане писао је 1705. године да су лазарети у Сплиту били
„у многим дијеловима неподесни за становање и запуштени”.“ И поред
тога што су лазарети били оштећени, прилив роба првих година мира
био је знатан. Сачуване су статистике за пет година, тачније од 1.
маја 1699. до 27. јануара 1705. о извозу роба из Сплита у Венецију.

1 Grga Novak, Povijest Splita, II, Split 1978, 1120.

187
Глигог стAнојЕВИЋ

Иначе, статистике о извозу избило којег далматинског града су ријет

ке. Мада су статистике важне за проучавање обима трговине, оне не
пружају податке о поријеклу робе и трговцима. Највећи дио тих роба.
је свакако из Босне, а дјелимично из Србије, Албаније и Далмације.
Млечани су статистике радили углавном због пореза на увезену и из
везену робу. Венеција као трговачка држава заснивала је своје богат
ство на порезу од трговине. Статистика обухвата слиједеће податке:
врста робе, број кола (завежљаја) или пакета, број барила, сандука,
бала, тежину робе у либрама и порез рачунат у дукатима. Неке робе,
као тканине, исказане су у либрама, знатно ређе лактом као мјерном
дужином. На крају текста дат је сумарни извоз робе по годинама, ра
чунат у колима, и величина пореза. Сматрам да ће статистика корис
но послужити за проучавање трговине између балканских земаља и
Венеције“
Nota delle mercantic state spedite alla dogana da mar per il sta
laggio de Spalatro in anni cinque, cioe dal primo maggio 1699 sino tutto
aprile 1700.
Anno 1699sino tutto aprile 1700
dazio
(ducati,
soldi)
Cera colli N: 74 libre 15153 1837
Cordoani e moltoni colli 76 elle 7318 73:4
Marasche barili 218 ibre 17630 24:12
Miel barili 71 libre 10504 17:12
Susini barili Ne 46 libre 5376 8:23
Olive negre barili 263 libre 79000 76:19
Carobe colli 18 libre 5500 9:4
Verde rame colli 2 libre 560 5:15
Corni di cervo 1 libre 100 :6
Sponze colli 1 libre 300 1:12
Pignoli colli 1 libre 84 :20
Rassa balle 16 braza 4800 24.
Bedena colli 1 braza 175 1:2
colli Ne 788 ducati 426:16

Anno 1700 sino tutto aprile 17o

Orpimento cassette Na 497 libre 57668 72:2
Cordovani e moltoni balle 254 pelle 16942 169:20
Cera collie fagotti 280 libre 65564 797.:23
Schiavine collo 1 libre 26 1:2
colli 932. ducati 1040:13

2. Archivio di Stato di Venezia, Cinque savii ala mercanzia (diversorum),

busta 352.

188
 стAтистикА извозA из сплитA у ввнвцишу (1699-тоš)

Anno 1701. da 1 maggio sino tutto aprile 1702

dazio
(ducati,
soldi)
Lana d'Albania sacchi Ne 186 libre 60 40
Cera colli 842 Ilibre 2805:18
Cordovani e moltoni balle 397 libre 39 52
Orpinnento cassette
Rassa colli
34 libre E
6 brazza
Bedena colli
Cuori secchi
Manna cassa
Rozza ludri 4
1
9
1
libre
libre
libre
|
1
Gambello collo Na 1 libre
Susini barilli 12 libre
IMarasche barilli
Miel barili
Olive negre barili
Filadi collo
Schiavine colli
Salonichi colli
Sagrini collo
Zenie colli
colli
60
16
45
1
23
24
1
3
Ne 1666
libre
Libre
libre
libre

реzze
реzze
N.
}
1

|
3:4
ducati 3430:8
40

Anno 1702,1 maggio sino tutto aprile 1703

dazio
(ducati,
soldi)
Lanna Albania sacchi Nе 239 libre 73:3
Cera collie fagotti 1763 libre 5839:17
Cordoani e moltoni bale 344 libre 371:2
Огрimento cassette 123 libre 20:12
Schiavine colli 32 |libre 53:13
Zenie colli 11 libre 11:
Salonichi colli 21 65:18
Chiusolini colli 1 реzze 10:16
Cuori secchi colli 1 реzze :6
Pelle d'orso colli 3 реzze 6:21
Castori collo 1 реzze :6
colli IN: 2540 реzze ducati 6453:4

189
ГЛИГОР СТАНОЈЕВИЋ

Anno 1703 dalmaggio sino tutto aprile 1704

clazio |
(ducati,
soldi) |
Cordovani e moltoni
balle IN: 567 pelli 61188 (611:22
Cera colli 2226 libre 610340 7383:3
Salonichi colli 39 реzze 1993 131:4
Schiavine colli 36 Ne 724 30:4
Orpimento cassette 114 libre 13552 17.
Susini barilli 502 libre 69669 116:4
Olive negre barili 108 libre 29492 32:19
Cuori sechi No 6 libre 59 2:1
Chiussolini Ne 1 libre 16 2:10
Pelle d'orsо Ig 2 libre 25 3:3
Sacchi vodi collo 1 libre 20 15
Pelle de castor NE 1 libre 8 6
ILovi cervieri Ne 1 libre 10 2
Pipe 3 libre 3:
Marasche barilli 5 Ilibre 560 :19
RMiel barili 4 1ibre 584 1:
Rassa balle 9 brazza 2740 13:7
Corni di cervo balle 1 libre 100 36
Boccassini pezze 9 e
centene da marinari 21 balle 1 1:7
colli JS26 ducati 8335:6
Da 1 maggio 1704sino li27genaro 1704(1705)
dazio
(ducati,
soldi)
Lanna Albania sacchi NE. 4 libre 841 1:21
Cera collie fagotti 2255 libre 622339 7528:7
Cordovani e moltoni Nе 627 libre 58332 683:8
Salonichi colli 53 libre 1407 16820
Orpimento cassette (688 libre 83826 104:19
Susini barili 51 1ibre 75460 25:18
Marasche barilli 16 libre 1784 2:12
Olive negre barilli 33 libre 10000 11:3
Seda colli 3 libre 750 20:
Cuorisaladi Ne 70 libre б99 23:7
Kassa balle 91 libre 29588 14:19
Schiavine Na 42 libre 848 35:8
Zenje је 8 libre 144 7:5
Pelle d'orsо Ne 7 libre 136 17.
Bedena 1 brazza 120 :18
Cuori secchi 1 brazza 6 26
colli 3950. ducati 8645:3

190
 CTATPICTHKÀ [BROJA ИЗ СПЛИТА Y DEIIBIIHIY (1699–1705)

Rsistreto delle mercanlie venute da Spalatro spedite а“ dogana da

mar per il stallaggio in anni cinque mesi c giorni 27 comxirnliati al primo
maggio 1699 sino 27 gcnaro 1704 e quanto hanno importato de datio
cmc:
Anno primo da primo maggio 1699 sino tutto aprile 1700
colli 788, ducati 426: 16
Anno secondo da primo maggio 1700 sino tutto aprile 1701
colli 932, ducati 1040:13
Anno temo da primo maggio 1701 sino lutto aprile 1702
colli 1666, ducati 3430:8
Anno quarto da primo maggio 1702 sino tutto aprile 1703
colli 2540, ducati 645314
Anno quinto da primo maggio 1703 sino tutto aprile 1704
balle 3626, ducati 8353:6
Mesi Otto giorni 27 da primo maggio 1704 sino 27 genero 1704
colli 3950, ducati 864523
. colli 13502 ducati 2834922
Importtano le sudette mercanzìe di nollo ducati novemille duecento
quaranta sinque soldi 12 9245:12
Глигор СТАНОЈЕВИН

191
 JIИХВАРСТВО У ЗАПАДНОЈ МАКЕДОНИЈИ У ХVII ВЕКУ

Од како је појавом новца створена општа роба, вредност која се

лако може претворити и заменити за било коју робу, употребна вред
ност новца подигла је цену металу садржаном у монети која курсира.
Метал који се не обрће и оплођава, макар и имао форму новца, није
новац него метал који се извлачи из оптицаја и тезаурише, али му се
тиме и смањује вредност. Због тога је још у прастара времена овеко
вечено начело да се за позајмљени новац даје накнада. Та накнада,
ако је предмет ренте или спекулативног пословања, претвара се у
лихву. Карактер лихве изразитији је у привредно неразвијеним обла
стима које су ушле у орбит робно-новчане економике, посебно на исто
ку, где постоји вековни обичај да се златници извлаче из промета и
чувају.Често се многи односи у једној привреди или неком друштву
могу разазнати изједноставног податка о висини камата на позајмљен
новац.
Као и у неким другим балканским земљама, и код нас су од дру
гог светског рата учињени велики напори да се учини ближом и при
ступачнијом прошлост балканских народа у време вишевековног ро
бовања под влашћу Османлија, Македонија, која се најдуже налазила
под турским игом, дала је већ досад запажених прилога томе истражи
вању. То се, пре свега, односи на публиковање грађе. Поред неколико
књига турске документације за проучавање XIX века и неколико то
мова пописнихдефтера изХV столећа, почев од 1963. године, у склопу
великог подухвата о издавању докумената за македонску хисторију
од ХVII века, изашле су четири дебеле књиге записâ битољских сиџила
(обухватајући време од 1607. до 1642. године) под насловом Турски до
jменти за историјата на македонскиот народ. Врло заступљену групу
чине сведочанства о зајмовима и лихви. Прва половина XVII столећа
свакако је занимљивија него преостала десетлећа века, проучена на
истом материјалу, али помоћу добро извучених регеста.
Има неколико типова докумената код којих постоје елементи за
проучавање зеленаштва. То су, најпре, споразуми о узимању зајма на
лихву, изјаве о исплаћеном зајму или лихви, тужбе због неисплаћи
вања преузетих обавеза, исправе о дуговима (код којих су скривени и
зајам и камата), одлагање плаћања зајма и лихве, потезања наводних
или стварних старих дуговања, именовање пуномоћника за утеривање
193
Богумил ХРАБАК

новца, давање залога за дуг, случајеви располагања вакуфским

цем (обзиром да су вакуфи и њихове мутевелије били најчешћи
модавци), договори о исплати лихве у пољопривредним производ
односно о пружању рада на пољу уместо лихве, о гарантијама за
о судском утврђивању рока за враћање неисплаћеног дуговања, о
бежавању сељака у неродним годинама због немогућности да од
ре својим обавезама према позајмљивачима новца, о наплатама
гова после дужникове смрти, о продаји некретнина за дуг, о посту
у наплати дуга кад би један или вишечланова колективног д
умрли, тужба на повећану лихву, тужба гаранта за нисплаћени дуг,
питања компензације за губитак вредности новца код старих облита
ција и сл.
Сви поменути случајеви немају једнаку вредност за науку. Како
је и простор овога рада строго ограничен, обухватиће се само научно
најважнији моменти.
1. ПОСУЂИВАЊЕ НОВЦА И КАМАТА У МАКЕДОНИЈИ
ОД ПОЧЕТКА XVII ВЕКА

У првим деценијама по завођењу османлијске власти камата је,

према установљеном турском обичају, износила десет одсто.” Први
помен лихвара у Скопљу односи се на неког Пахина 1469. године.“ У
градској средини људи су пре имали потребу да зајме новац због сво
јих послова, него на селу, где је пара тражена у годинама беде. Раја
по мањим македонским местима чешће се задуживала деобом башти
на, до чега је долазило после смрти очева. Једна охридска кануннама
је такву поделу наслеђа и залагање дела баштине за позајмицу забра
нила.“ Због ненаплаћеног дуга одлазило се у Скопљу у затвор (пре
1565. године).“ јевреји су давали новац под лихву по повишеном инте
ресу, обично 20%“ али и по 25%.“ Један кичевски богаташ, Ибрахим
син Скендеров, давао је пет или шест акчи на десет (50%, 60%); зајед
но с неким Халилом, познатим по лоповштинама и злоупотребама, био
i Historijski arhiv u Dubrovniku (HAD), Mob. VIII, 57 at (Foča, 1486). — КЕ
ран је, као и друге конфесије, забрањивао узимање камата, на позајмљен новац
(Kur'an, C II, 276,282,283; с јt, 125; C IV, 33; С. ХХХ, 38), о кредитном систему
у Босни после 1463. вид.: O. S oko i ović, O kreditima u Bosni za turske uprave
(1463–1878), Sarajevo 1944.
* Гл. Елезовић, Турски споменици, књ. I, св. 1, Бeoгрaд 1940, 108 (вакуф
нама задужбине Иса-бега, сина Исхак-бегова).
3. Д. Бојанић, Едно охридско кануннаме, Гласник на ИНИ, бр. 1/1959,286—7.
* Гл. Елезовић, И хива Мihimne defteri, Београд
1952, стр. 114, II-645
5. Валонски Ј. 185–5); сарајевски Јевреји
1575 (HAD, Int. canc и за обицествено-икономичес
кото развитие на балi ом. II, Софиa 1960, 60.
* Софијски и беог Int. canc. XX, 4 —5 (25%).–у.
Нишу су почетком XVII. па и 30% (V. Vi n aver, Jevreji
u Srbiji početkom XVII veka, Jev 55–56, Beograd, 29. — Софијски
Јевреји су Дубровчанима 1678. године наплатили камату од 48% годишње ili B.
Са кi, зов, Стопанските врљски между Дубровник и болгарските земи през
16. и 17 столетиа, Софиa 1930, 47).
194
 лихвАРство у зАпмдној мAквдониши у хvш вЕку

је ухваћен и бачен у скопску тврђаву (1578).“ У Кичеву је једна група

зеленаша завела посебну праксу: у време сабирањахарача и овчарине,
немуслиманска раја бежала је у планине, а Мухамед и Халил из Ки
чева, Петко и Стојан из Србице и Нисе из Новог Села делимично су
давали скупљачу новац за бегунце, да би га, потом, од ових компен
зирали по свом нахођењу. Порта није дозвољавала такву зеленашку
работу, него је наредила да се поменути похватају и упуте на султа
нов праг.“ Прва од стране Порте одобрена камата, почетком XVII
века, била је у Охриду она од 15%.“ Почетком XVII столећа Јевреји су
у Нишу узимали 15, 20 па и 30%, тада, наводно, сразмерно ниску ка
Матну стопу у пословном свету.“ У сваком случају, трговци по градо
вима били су елемент који је утицао на повећање интереса код опло
ђавања капитала, док је село и почетком XVII века тешко плаћало и
легализовани каматњак од 15%.

II. БРОЈ ЗАЈМОВА У БИТОЉСКОМ КРАЈУ ТОКОМ XVII СТОЛЕЋА

Од 1607. године давање и узимање кредита под лихву стекло је

у битољском крају већ пуну рутину, Зобг тога што је задуживање
сељака зависило од родности године, а спахија од одлазака на војни
поход, динамика узимања зајмова није показивала ни уједначеност
нити правилно увећање односно смањивање. Није важан само број
нових позајмица јер се услови за лихварство сагледавају и према броју
ненаплаћених и одложених дугова, односно и из других радњи и мо
мената у вези са зајмовима. Обзиром на уједначени критериј објав
љивача докумената и на релативно исте околности настале у вези с
дуговима, могу се начинити апроксимације према броју докумената
по полудешенијама. На период од 1607. до 1610. године отпада шест
сведочанстава. Полудеценије 1611—15. и 1616—20. нису заступљене.
На године 1621–25. долази 47 докумената (искључиво на године 1622.
и 1623). За петогодишњи циклус 1626—30. нема документације. На
годину 1633. отпада 19 случајева, на 1634. – 28, на 1635. — 14, нa
1636. – 22, на 1638. – 13, на годину 1639. – 19 докумената. Година
1640. обухваћена је са осам а наредна са четири документа. Година
1643. обележена је са три, 1644. са пет, 1645. са десет, 1646. са једним,
1647. са шест, 1648. и 1649. са по једним, 1651. – са седам, 1653, са
два, 1655. — један, 1656. — 13, 1657. — седам, 1658.– пет, 1659. – пет,
1662 и 1664. са по једним, 1669 – пет, 1671 и 1674. са по једним, 1677
– са два, 1679. са два, 1692. и 1695. са по једним.
Већи део докумената говори само о једном задуживању (залогу,
каматама итд), али неки документи, као вакуфски извештаји, наводе
низ кредитних послова, обично ближе недатираних. Због тога просто
квантитативно поређење цифара не би ничему допринело. Запажа се

7. Д. Шопова, Mar:ga во ХVI и XVII век, Скопје 1955, 52-3, бр. 37.
* Исто, 43–44, бр. 29 (25. V 1574).
- Исто, 88, бр. 65 (30. I 1606).
* В. Винавер, Јевреји у Србији почетком ХХ века, Јеврејски алманах
1955-1956, 29.

195
Богумил ХРАБАК.

веће бележење дуговања у другом делу године, свакако зато што су

зајмови давани у вези са жетвом и бербом. И извештаји вакуфских
службеника обично се подносе концем године. Треба претпоставити
да део кредитних послова није имало потребе приказати пред шеријат
ским судом јер, исплате су текле нормално. Због тога је задужења мо
рало свакако бити више него што регистровани случајеви показују,

III. ВИСИНА ЗАЈМОВА

Кредити су били разних износа, што је, пре свега, зависило од

тога ко даје и ко прима позајмицу. На пример, Ахмед-пашин вакуф
који је постојао уз џамију Шеика Хизр Балија у Битољу имао је глав
ницу од 60.000 акчи, а лихва је требало да омогући приход од 9000
акчи (15%). Из те своте су 26. јуна 1607. и каснијих година извукле
зајам заинтересоване стране (села или инокосни сељани и грађани)
у износима: 16.200, 1420, 5130, 4320, 2160, 5130, 500 (појединац), 2500.
1000 (појединац), 13.000 (житељи села Горно Рибарце), 5000 (поједи
нац), 1000 (бег), 2000 (бег), 3000 (табак), 1000 (појединац), 5000 (поје
динац), 1000 (хатиб), 16.000 (чауш), 2150, 1700 (Турчин, коленовић).
2000, 6000, 2000, 2500, 700, 3000, 1500 (касапин, муслиман), 1500 (већин
харч вакуфов), 2000 (ћурчија Турчин), 1500 (сељак хришћанин), 5000
(солар муслиман), 4000 (сапунџија муслиман), 13.000 (житељи Велу
шина), 1500 (мутевелија Турчин), 6000 (чауш из Лерина), 15.000 (ста
новници Кукуречана), 6000 (двојица ефендија из Лерина), 10.000 (жи
тељи села Бучина), 1000 (железар из села Буково), 4000 (муслиман).
9000 (коленовићТурчин), 1000 (имам изет му мујезин),800 (муслиман).
3000 (бег са синовима), 10.000 (становници села Спрострања), 650, 1300.
1700, 3240, 4320, 5300, 6100. Од цифарски округлих кредита ту спадају
још: два по 500 акчи, седам по 1000, седам по 1500, деветнаест по 2000,
десет по 3000, десет по 4000, један по 5000, пет по 6000, два по 7000,
један по 8000, два по 8500 акчи.“ Као што се види, индивидуални зај
мови су, најчешће, износили 1000 акчи, док се од колективних кредита
највише срећу они у свотама од 2000 до 4000 акчи.
Крајем маја 1610. опет је позајмицама испражњена вакуфска
каса. Износи зајмова у том „пакету” показују следеће релације: 1000.
1000 (четири муслимана из једне битољске махале), 2000 (три мусли
мана са села), 1000 (касапин муслиман), 3000 (табак муслиман), 600
(такијаџија хришћанин), 500 (имам), 1400 (муслимани појединачно из
једне махале), 4000 (два коленовића Турци), 1000 (муслиман са села).
1000 (муслиман са села), 2000, 2000 (казас са села), 1000 (тројица хри
шћана са села), 1500 (двојица са села),2000 (двојица такијаџије изјед
не махале), 2000 (двојица ћурчија хришћани), два зајма на по 1500 и
* Документи за историја на македонскиот народ (у даљем тексту: ДИМН),
том... I, Скопје 1963, стр. prig ха, 1. — Кредити истога вакуфа до 1610. године, о
чему се ниже говори публиковани су: Исто, стр. 15–7, Nº. 2, 17—26, Nº. 4, 5, 27–30,
Ne 7. – Ради скраћеног цитирања до године 1642. број тома и број документа
наводиће се у основном тексту у за ради.
196
 ЛихВАРство у 3Aплдној MAквдонији у хvш вЕку

2000, 3500 и 500 (Турчин). Муслимани преовлађују али приметно јача

притисак људи са села.
Тих година (1607—10) у пословању поменутог вакуфа наведена су
укупно 222 износа у висини од 708.850 акчи (просек – 3193 акче). Пре
ма висини, ти кредити би показивали следеће категорије:
до 999 акчи: 22 случаја са 11.200 акчи просек: 509
1000—1999: 56 71.100 1269
2000–2999. 47 96,310 2049
3000—4999. 58 206.290 3556
5000–9999. 28 186950 (6676
преко 10000: 11 137.000 12456

Најмање своте у тим „пакетима" износе 200 и 250 акчи а највеће

16.200 и 16.000 акчи.
Стање каснијих година и код других зајмодаваца било је нешто
друкчије. Износи су се у целини повећали, и то већ зато што је вред
ност новца убрзано опадала, али и зато што су таквим позајмицама
прављени већи послови. Износи испод 1000 акчи постали су ретки,
средња категорија кредита обично показује суме од 3000 до 9999 акчи,
али зато има више зајмова од преко 10.000 акчи. За период од 1615. до
1623. регистровано је осам кредита са свотама преко 10.000 акчи. Нај
већи је био збирни кредит 16 села леринске казе на 104.000 акчи (П,
154). Два документа о зајму охридског архиепископа такође показују
замашне суме (80.000, 53.000) (I, 213, 216). Просек зајмова преко 10.000,
али без ова три највећа, износи 19700 акчи, дакле, знатно више него
и највећи зајмови Ахмед-пашиног вакуфа у годинама 1607—10. У го
динама 1627—35. има 12 зајмова са свотама преко 10.000 са просеком
од 14533 акче. У годинама 1636—39. таквих је кредита било 11 са про
сечном сумом од 21.681 акче. Године 1640. регистрована су три дуга,
на 22.600, 13.600 и необично велико задужење житеља села Лахци на
240.000 акчи (Омеру Џабији) (IV, 48, 56, 57). Наредне године од вели
ких кредита прокњижена је у суду само позајмица на 18.000 акчи (IV,
102). Године 1643. забележено је поравнање јаничарског сердара у Би
тољу. Мехмед-паше са хаџи-Ахметом Шабановим око дуга од 88080
акчи (примањем 65.000 акчи)!“ Сељани једног места 1647. задужили су
се код Али-аге на 19000 акчи, како би платили данак“ На сличан на
чин житељи села Боиште задужили су се код Мехмед-аге Мисиpлије,
односно код Фазли-аге, на 22.000 акчи, како би намирили данак“ Ста
новници села Оптичара, септембра 1657, примили су на почек чак
90.000 акчи од једног ефендије, како би наплатили џизју и веслачки
„бодел" за две године.“ На велике своте задуживали су се и охридски
архиепископи да плате таксу за берaт и подмите оне који су у Царигра
____________________________________
|
* Архив Македоније (AM), Битољски сиџили (БС), IX, 514 од 17. XII 1643.
13 АМ-БC, XI, 465 од 24. X. 1647.
и АМ-БС, ХIV, 55 од 12, III 1656.
15 AM-БC, XV, 312 од 1. IX. 1657.

197
БОГУМИЛ ХРАБАК

ду одлучивали о његовом потврђивању. Архиепископ Игњатије (1658).

на пример, морао је да сабере 150.000 акчи, а успео је да прикупи
само 60.000.“
Поред великих позајмица, у свакодневном кредитном промету и
40-их година задржана су ситна и осредња задуживања. Мустафа-бегов
вакуф у Битољу издао је (1640—41) следеће своте: 15.000 (село Блито
во), 4000 (село Клабучиште), 6000 (исти), 6000 (село Драгожани), 6000
(село Враневци), 6000 (Халил-бег из Струте), 3500 (житељи села Кани
но), 6000 (село Лопатина), 2500 (сељани Вакуф Јегри), 12.000 (станов
ници села Долна Клештина), 2000 (село Доњи Лахци) (IV, 12). Као што
се види, честа свота задужења је 6000 акчи. Ипак, обично је просек
задужења (1641) код вакуфа износио само 1000 акчи (IV, 69). Дужни
ци вакуфа у Битољу, којим је управљао Мехмед-ефендија (1651), били
су житељи 13 села са просечним задужењем од 3392 акче и четири
приватника са кредитом у просеку од 1125 акчи.“
Као што се може запазити,у условима општег повећања задуже
ња постоје три типа кредита: велики неколико десетина хиљада (које
могу дизати само посебни колективи и појединци), осредњи од неко
лико хиљада акчи (у чему се одликују заједницехришћанских села) и
мали, „цепни” кредити, намењени текућим потребама, нарочито гра
ђана, ситних пословних људи.

гv, зAJмодАвци и зAJмопPимци колEКтивни дужник

Из постојећег излагања могло се запазити да је било више врста
зајмопрималаца, како међу муслиманима, тако и међу хришћанима,
како грађанима тако и сељацима. Посебно је карактеристичан колек
тивни дужник, нарочито у виду хришћанских села, али, мада много
ређе, и градских махала. Честа су свештена лица као примаоци креди
та,билода су представници села, индивидуални потрошачи, или отпла
ћивачи трошкова насталих доласком на положај (архиепископи). Од
грађана, најчешћи корисници позајмица били су градске занатлије,
а нешто већих— трговци Јевреји.
Неки спискови вакуфских дужника посебно су речити. На при
мер, последње седмице маја 1610. на каси Ахмет-пашиног вакуфа заду
жили су се: житељи села Секирани (1000 акчи), становници битољске
„Нове махале” (1000), Перван-бег, Мусли Араб и Ибрахим-бег из села
Клештани (2000), касапин Халил Белави (1000), табак Мусли из битољ
ске махале „Егри таш” (3000), битољски такијаџија Јован Ћопави
(600), имам мезида „Хаџи бег” Мустафа Халифе (500), 12. житеља
клахале „Хаџи-бег” (1400), Мехмед Челеби Коркут-заде (4000), Хизр-бег
син Алађузов из села Тополчани (1000), Пири син Худавердијев из
села Далбегли (1000), шест хришћанских житеља села Грумази (2000),
казаз Али из села Далбегли (2000), поп и друга два становника села
Сопатница (1000), два брата ћурчије, хришћани из Битоља (2000), седам
16 AM-БC, XVI, 186 од 20. VI 1658.
т АМЕБС, ХIII, 349 од 20. X 1651.
198
 ЛИХВАРСТВ0. у 3АПАдној МАКЕдониши у ХVII ВЕКУ.

сељана Новог Села (демирхисарски крај) (1500), шест житеља села

Прни Врх (1500), двојица попова и седам других житеља села Горни
Рушче (3500), 12 становника села Горни Породин (2000), железар
ti. јиger житеља села Драгорино (2000), Мехмед син Абдулахов
500) (II, 7).
Априла-маја 1641. код Махмуд-агиног вакуфа били су на списку
„основног зајма” (без камата) следећа лица: муфтија Паф-ефендија
(10.000 акчи), хаџи-Рамазан (2500), касапи Салих (1900), Хасан (100),
Мусли (1000) и Осман (500), пекар Идриз (1000), механџија Перване
(500), местија Омер (500), шабија Осман (500), хаџи-Емрулах (1000),
сви касапи (600), симитчија Мехмет (500) мухтесип Јусуф (2000), чауш.
Мусли Кизил (3000), глуви писар (1000), папуџија Иса (1000),мутавџија
Мујо (1000), мутавџија Ахмет (500), папуџија Хасан (1000), бостанџије
Petjen (500), Мехмет (500), и Хаџи (500), Туранова жена (1000), араба
ција Али (500), још један арабаџија тога имена (500), Диндарзаде
(1000), Абдулазиз (1000), часовничар Ибрахим (2000), шабија Хусеин
(1800), госпођа Ајше (500), иабија Осман (1500), мујезин хаџи-Мехмет
(2500), хатип Мустафа Челеби син Махмут-аге (3000), арабаџија Ђосе
(1000), механџија Петко (1400), Јован (1000), ћурчија Јане (500), госпо
ђа Булсун (500), сарач Мехмет (500), Хусеин дрводеља (500), мухаир
Мехмет (500), касапин Шабан (1000),житељи села Лахни (7100), Букова
(9500), Орехова (2000), Злокућана (2000), Бистрице (3500), Олевенија
(1000), Крстоара (2000), Барешана (2500), Породина (2000), Градешнице
(1000), Кишаве (500), Драгоша (4000), Буфа (2500), Клештина (6000),
села Пешоленци (4000), опет Крстоара (2800), и житељи још 49 села
на своте од 500 до 8500 акча (IV, 11).
Најчешћи колективни дужници била су хришћанска села. Ахмет
-пашин вакуф за мање од године дана (1607–08) издао је 118 зајмова
те врсте са укупно 406,220 акчи. Нека села су исте године узела по две,
три и више позајмица. На пример, село Велушино подигло је те године
кредита за укупно 32200 акчи (16.200, 2000, 1000, 13.000). Свота је
представљала годишње приходе више тимара, који су просечно доно
сили 3—5000 акчи. Горња села не само што нису исплатила узет новац,
него их се 37 године 1609. поново задужило на 188.550 акчи, а следеће
године опет 37 села на нових 36030 акчи. Таранти код исплате били
су „цело село, један за другог”.“ Управо се у тој могућности међусоб
ног јемчења и налазила примамљивост таквих зајмова. У неким слу
чајевима, као гарант је наведено и по које лице које није учествовало
у коришћењу кредита. Неки вакуфи нису пристајали на безименог
колективног дужника, него су из села наведени поп и неколико нај
угледнијих сељана који су важили као дужници у име села.
Представници феудалне класе приликом одлазака на војни поход
могли су рачунати на зајам издржавне касе (IV, 32). Такви се зајмови
само помињу у материјалима битољских ст тила, те није јасно под
којим су општим условима (камата, рок отплате итд.) кредити давани;
као хипотека, свакако су важили дохоци ренте.

18 А. Матковски, Крепосништаото во Македонија, Скопје 1978, 108—9.

199
 вотуМил ХРАБАк

Главни зајмодавци били су вакуфи. Задужбине ни у једној сре

дини или конфесији нису имале тако наглашену улогу као међу мусли
манима. Вакуф као завештање није представљао само чињеницу вер
ског или моралног реда, него је био и економско-социјални и политич
ки фактор. Он је одиграо врло важну улогу у исламизацији балкан
ских земаља и у ширењу арапско-исламске културе у њима. Све служ
бе у Османлијском царству, које су кансије прешле у надлежност.
државе или општине, некад су биле финансиране од стране вакуфа
који су њима и управљали. Комунално устројство у држави султана
са Босфора непосредно је настало из система вакуфа.“
Делатност вакуфа темељила се на вакуфнами, тј. судском доку
менту који је сведочио о успостави вакуфа од стране дародавца.
Поред изворног текста, који се обично налазио код мутевелије или
оснивача задужбине, копије вакуфнама чуване су у судским сиџи
лима. Захваљујући њима, многе вакуфнаме сачуване су, уколико су
се одржале књиге сиџила. У објављеним битољским сиџилима нала
зимо две вакуфнаме које су давале новац на коришћење у облику зај
мова под законски утврђеном каматом. Прва од тих вакуфнама реги
стрована је крајем јануара 1623. Добротворка је била Камер-хатун.
ћерка Хамзина, житељка Синан-бегове махале у Битољу. Увакуфљење
је обављено пред судом а као мутевелија је означен Али-бег, Абдула
хов син. Главница је износила 22.000 акчи, а мутевелија је за свој рад
могао одвојити по акчу дневно. Од прихода новца даваног на оплодњу
имали су користи и рођаци Камер-хатун и њене две ослобођене роби
ње (I, 156). Много мање богат завештач био је хаши-Али, бакалин и
житељ битољске махале Бали војвода. Будући мутевелија Салих Челе
бија примио је свега 2500 акчи. Од новца добијеног од лихве требало
је петком готовити закуску у текији покојног шеиха Мехмед-ефен
дије (II. 246).
Вакуфи су располагали знатним свотама. Приход је убиран не
само од камата, него и од кирија на дућански простор (I, 6), од вакуф
ских закупа (I, 140) и других извора. Треба навести да је најстарија
вакуфнама, сачувана на територији Југославије, ушла у вакуфнаму
Сункур чауш-бега из Битоља, оверена 1439. године; њено имање се
састојало од30.000 драма у новцу и у приходима од села Пополжана
у леринској нахији.“
У времену од 1640. до 1642. у Битољу је регистровано 39 вакуфа
који су давали новац под интерес. Њихов попис био би следећи:
Азаб-бегов вакуф (основни капитал – 14.100 акчи);
Вакуф ИбрахимаЧелебије (10.000)
Вакуф госпође Фатиме, ћерке Коце кадије (20.000)
Искендер-бегов вакуф (основни капитал: 8200, под лихвом: 44000);
Хамза-бегов вакуф (99,100);
Вакуф хаџи-Абдулцебар ефендије (150.000)
-

језику,
* Х. Калеши, #if:-
p:a 1971, 14-15.
вакуфски документи у Југославији на арапском

| 200
за Исто, 68.
 лихвАРство у зАплдној млКЕдонили у хWII ВЕку

Вакуф кадијеЈахје (основни капитал.—?)

Вакуф, Егри Каш- сфендије (150.000)
Вакуф хоџе Муслихудина (92000, подлихвом 57.000)
Хаџи Омеров вакуф који припада Хамза-беговој џамији (12.000)
Арабзадеов вакуф који припада Хамза-беговој џамији (24.000)
Махмут-агин вакуф (225.000)
Вакуф Али чауша и Ахмет ефендије (3000)
Хусеин-агин вакуф (44.100)
Вакуф Мехмета војводе (86500)
Вакуф Муслихудина ефендије (5770)
Вакуф Кепекчи хаџи-Мустафе (1200)
Арабзадеов вакуф који је уз Хамза-бегову џамију (капитал —?)
ВакуфБали војводе (основни капитал. — ?)
Вакуф Сојлемез Ахмет чауша из села Кременице (28.000)
Вакуф Катиб Алије (основни капитал.– ?)
Вакуф Сари Синана (основни капитал. — ?)
Вакуф свећара хаџи-Алије (10.000)
Хајдар-ефендијин вакуф (55.000)
Вакуф цамије (?) (4890)
Кепек-бегов вакуф (2000)
Maxтем-arин вакуф (260.000)
Мехмет-ефендијин вакуф за школу читаоца корана(4000)
Вакуф Мустафе субаше (42000)
хусеин-агин вакуф (основни капитал. — ?)
33 хаџи-Хурем (основни капитал — ?)
госпође Фазиле (основни капитал – 2)
B Синана Челебије (32.000)
Вакуф Исхак ефендије (70.000)
3акуф Куш Мемије (1200)
ахмут-агин вакуф (основни капитал.— ?)
Вакуф Хамза-бегове џамије (100,000)
ахмут-ефендијин вакуф (2200)
Вакуф. Али чауша (18.000)
Као што се види, вакуфи су били и кепецки, са основним капита
лом који није износио више од једне мање позајмице (2000, 2200,
4890), али их је било и великих (260,000, 225.000). За девет вакуфа
(23,05%) се чак ни у време пописа и плаћања таксе на суду за реги
страцију није знало колики им је основни капитал. За један од њих,
вакуф Рочка Хусеин-аге, на другом месту је речено да располаже са
100.000 акча, од којих је само 44.100 било на лихви (IV,33). Код неких
вакуфа велики део основног капитала налазио се изван интереса. Код
поменутог Рочковог чак 45,9%, код Махмут-агиног вакуфа изван
оплодње је било 60.300 од укупно 223.000 акчи (IV, 11). Капитал неких
вакуфа различито је означен у савременим документима: Хамза-бегов
у попису 99.100 а октобра 1620. само са 22.800 акчи (IV, 34); вакуф
Махмут-ефендије у попису је имао само 2200 акчи а у једном акту
јануара 1641 (вакуф базергана Махмут Челебије) списак издатог новца
показивао је суму од 7200 (IV, 69); вакуф Фатиме, ћерке кадије Хоџе
201
Богумил хFлВАК

у попису је имао главницу од 20.000 акчи а јула 1641. под лихвом је

држао 125.870 а мимо ње 74.130 акчи (IV, 109). Један вакуф је двапут
поменут, можда зато што су постојале две наменске своте (Арабзаде
ов). Треба нагласити да попис није обухватио све битољске вакуфе
који су у то време функционисали. Није поменут богати Ахмет-пашин
вакуф, у време састављања пописа, нека Фатима, ћерка Абдулахова из
Битоља, 17. марта 1642. основалаје вакуф са главницом од 20.000 акчи,
именовавши мутевелију вакуфа (IV, 153). Мутевелије су руководиле
вакуфом, имајући помоћнике у лицу џабије, који су сабирали вакуф
ске приходе.
Главница изван лихве састојала се од зграда и дућана који су
доносили већи интерес одзаконите камате (II,8),До некретнина у
вакуф је могао доћи и продајом дужникове хипотеке за t, ity.
зајам (I, 173, IV, 97).
У Битољу су и после 1642. године оснивани вакуфи. Неки Зилих
Оруч је децембра 1651. увакуфио 8000 акчи, потврдивши на суду
вакуфнаму и одредивши мутевелију.“ Новембра 1656. начињен је спи
сак од шест скромних вакуфа: Хасан-бегов (28.700), Синан-бегов
(16300), чауша Хајредина (7.600), чауша Исе (13950), Калу хатун
(26.060), Сафијин (5.300)“
Често се као зајмодавци јављају вакуфски службеници —шабије
|
и мутевелије. Чак и код највећег забележеног зајма поверилац је био
шабија. Омеру џабији житељи села Лахци дуговали су чак 240.000
акчи; како нису намирили новац, предати су мухтесибу (IV, 57). Џа
бије као окрутни егзекутори понекад нису смели ући у село да при
силно наплате вакуфски новац, без претходне судске дозволе (IV,
116). Због слободног управљања вакуфским новцем, један мутевенија
je (1634) био присиљен да за непокривених35.000 акчи стави у залог
своју кућу (II, 81). Мутевелија Емин-беговог вакуфа пребацио је на
сељане Добромира дуг од 13.600 акчи; кад ови то нису могли да испла
те,свотом су задужени мутевелијини наследници (IV, 56).
Понекад се као кредитори јављају кадије (III, 275), затим град
ске ефендије и покоји занатлија. Дакле, извесне категорије градског
становништва располагале су вишком новца који су могли дати под
интерес. Међу житељима села, чак ни код тимaрника, таквих случа
јева није било.

V. ВИСИНА КАМАТНЕ СТОПЕ И КРАТАК РОК ЗАЈМОВА

Као законска камата сматран је износ од 15% на годину дана.

Та је стопа била виша него на хришћанском Средоземљу (10%), што
би говорило о томе да је обрт капитала у Отоманском царству,због
јаке посредничке трговине, био интензивнији, а потрошња новца већа.

21 AM-БC, XII, 408 од 9. XII 1651.

22 AM-БС, ХV, 768 од 19. XI 1656. — У битољским вакуфима 1660. вид.:
Евлија Челеби, Путопис. Одломци о југословенским земљама, Сарајево 1967, 305.

202
 ЛИХВАРСТВ0. у 3АПАдној МАКЕдонији у ХVII ВЕКУ

Тенденција је била да се камата даље увећа на 20%. Понекад се, међу

тим, среће и нижа камата, нарочито 11,5%.“ Каматњак од20% особито
је био карактеристичан код задуживања хришћанских села.“ Постоје
судске исправе и о нижем интересу — 125 (IV, 71) или на 1,1% месеч
но (II, 47), као и о само нешто вишој камати (16%; II, 192). Сматрало
се да је шестогодишња (II, 262), ређе осмогодишња лихва“ равна
главници. Из тога би требало закључити да је практикована и камата
на камату, али да она ипак није била обавезна. Пред властима се
сакривала увећана камата на тај начин што је исказивана само фикс
на дугована свота без назнаке шта је ефективна позајмица, а шта инте
рес. Главна могућност пипекулације налазила се не у увећаној стопи,
него у подешеном термину враћања дуга. Таквим „договореним” роком
постизана је зеленашка камата од 30 до 35%. На пример, за непуних
пет месеци споразумно је одређена лихва од 10% (I, 153),чак за непуна
два месеца утврђен је исти интерес (I, 186); на рок нешто већи од
седам месеци установљена је камата од20%. (I,203); у једном случају
je 17,13% узето за време од пет месеци, у другом 145% за 160 дана
(III, 161, 162). Зајмопримци би у сличним случајевима, пошто би при
мили новац, покретали парнице против наметања незаконитих кама
та“. Зајмодавци са папреним интересом нису били вакуфи него при
ватни зеленаши. И знатно касније, у другој половини XIX века, камате
су код приватника у Македонији биле знатно веће него у јавним
касама?
Рок за отплату зајма био је кратак и ретко је износио пуну
годину. Често је везиван за празнике који су имали већу улогу у
народном животу, на пример, Митровдан.“ Зајам је често лаван на
седам месеци (II, 90). У једном случају рок је износио свега седмицу
(III, 276), односно, 20 дана (II, 88). Наплата о Ђурђевдану, дакле, у
пролеће, пре сабирања летине, била је посебно незгодна за сељаке.“
Због тога су зајмови и лихва одиграли велику улогу у успостављању
чифлучких односа.“
Важно је видети у ком су се односу налазиле камата и просечна
зарада, односно, како је узимање новца под интерес било прихват
љиво за пословне људе. Према истраживањима Д. Бојановског, власт
је у Македонији у ХVI веку признавала урачунавање добити у цену
производа код занатлија за око 10—11%, а код трговаца 10—15% или

23 AM-БC, XV, 313; XXI, 241; XII 340; ДИМН I, 206; IV, 88.
AM-BS, JH, 255; HJЈЈуyxxyiУд-JB
24 AM:BC, iХ, 255, ХIII, 156; XIV, 46; XV, 595; ХVII, 186; димн II, Nе 41, 16.
25 AM-БС, ХIV, 61 од 27. III 1656.
26 димн IV, Ne 88; AM-БC, XI, 284, 381 (1647); XXIII, 285 (1677).
27. к. Битоски, За лихварството во Македонија во втората половина на XIX
век, Гласник на ИНИ, бр. 2-3/1970, 114.
28 димн., I., Nº. 203; III, 39 (636); IV, 99; AM – БC, XIV, 36 (14. VIII 1656).
29. А. Сукеска, Влијанието на одночувањето на рајата са наметите аrárizi
diványe tekátif corfiye i tekátif-i saqga sp3 развојот на процесот на чифличињero
во Македонија во ХVII век, Гласник на ИНИ. бр. 1/1969, 84.
Историја на македонскaот народ, књ. I, Скопје 1969, 260—1.
203
БОГУМИЛ ХРАБАК

у просеку 12%.“ Крајем XVI столећа лихва је већ показивала тенден

цију да се легализује на нивоу од 15%. Дакле, интерес на добијен
новац готово је јео сву зараду у трговини, а занатлија није био у
могућности да се користи узимањем новца у функцији пословног
капитала. Зато су занатлије били изузетни зајмопримци у записима
битољских сиџила.

VI. НЕКИ ВИДОВИ ШПЕКУЛАЦИЈЕ У дАВАЊУ ЗАЈМОВА

Већ је речено да су кратки договорени рокови у враћању дуга уз

ad hoc камату представљали главну могућност за кајшарење. За сеља
ка који је летину убирао тек у јесен, морали су се наћи други видови
пљачкања. Од њих је на име отплате узимана пшеница по званичним,
депресираним ценама.“ Исто је чињено код ражи“ и са маслом (II,
21, 53). Занимљиво је да сељак није желео да се задужује на вуну.
мада је и оно узимано за потребе радионица у Солуну по нижим,
државним ценама. Код узимања жита, суд је одлагао исплату лихве,
ако је година била лоша (II, 191). То је била повластица зајмопримца.
Обзиром да је новац у Турској током XVII века нагло губио
вредност, узимање зајма се у неку руку и исплатило. Да се обештете
ако не и да намакну вишак камата, понекад је утврђиван курс акче
и гроша, с тим што је грош радије приман код враћања дуга. Због
махинација у вези с курсевима, перијатски суд се некад мешао, одре
ђујући паритет монета код враћања дуга (IV, 102).
Спахије су приликом одлазака у поход 1634. и 1635. године узи
мале од својих кметова новац на зајам (II, 122, 245), свакако бескама
тан. Ризик за дати новац такође су подносили сељаци, јер нема случа
јева да су сељаци тражили секвeстaр спахијиног дохотка за наплату
позајмице. Ипак, треба рећи да је понекад спахија гарантовао зајмо
давцу да ће његови кметови исплатити дуг житом (II, 32).
Као и код италијанских јеврејских „фенератора” нешто ранијег
времена, највећа и најчешћа супрадобит постизана је на рачун залога
или преузимањем некретнина на које је паметнут хипотекарни дуг.
Нарочито су радо преузимани виногради.“ Некад су узимане и друге
парцеле (III, 227), а некад уз виноград и њива и сељакова кућа (IV.
76). У једном случају (1640) се у залогу налазила велика количина
чоје за значајну своту од 22.000 акчи (IV, 36).
У сваком случају, лихварство у Македонији у ХVII веку пред
стављало је манифестацију отоманског градског друштва да без рада
а на рачун радних слојева остварује увећану ренту.
Богумил ХРАБАК

31. Д. Бојановски, Прилог за изучавање на општествено-економските односи

во Македонија ХV-ХVI век, Скопје 1974, 262,288—9.
32. ДИМН II, 38 217 (1634); II 149 (1634); III, 22 (1636); IV, 145 (1642).
33. ДИМН IV. 61; AM – БС, ХV, 142 (26. III 1657).
3. Б. Храбак, Тржични промет пољопривредним теренима у битољском
крају у ХV11 веку (1607—1730), Историјски часопис ХХ1, Бeoгрaд 1974, 87; ДИМН
II, N. i 78 (1634).
204
 ПНХВАРСТВО Y ЗАПАДНОЈ МАКЕДОНИЈИ ‘! XVll EEK?

R ć 5 11 m ć
L'USURE EN MACEDOINE OCCIDENTALE AU XVIIe SIECLE

Sur base du matériel publié et des registres non publiés des ,,sidjila"
(livres turcs), dc Bitolj, de même que d'après certains actes des archives
de Dubrovnik, l'auteur a analysé avant 'tout, l'activité antérieure des
,,vakoufs" (institution de fondation pieuse musulmane), comme étant
les créditeurs les plus fréquents dans l'Empire Ottoman. Il a d’abord
traité la question du nombre et du montant des crédits et il a constaté
que les représentants de toutes les couches sociales s'endettaient souvent
et de bon gré pour des sommes très variées. Le plus grand emprunteur
était l’archevêque d'Ohnid (80.000, 53.000). La moyenne des grands
emprunts (dépassant 10.000), si l'on exclut les trois les plus grands était
de 19.700 aktchi (unité monétaire turque). Concernant la question qui
étaient les créditeurs et les empruntent-s, on a constaté que les premiers
étaient d'aimables usuriers qui donnaient des emprunts à des conditions
beaucoup plus dures que celles que pratiquaient les ,,vakoufs". Les „vako
nfs" étaient nombreux, par exemple, à Bitolj, en 1640—42, il y en avait
même 39; Chez 23% d'entre eux, on ne savait pas exactement quel était
le montant du capital de base duquel ils disposaient et cela parce que les
,,Dabijc" (fonctionnaires, employés), et d'autres employés des ,,vakoufs"
se servaient dc l'argent de leur institution pour leurs affaires d'usuriers.
Les paysans cmpruntaient également beaucoup et quant à eux, on pra
tiquait la règle de prendre tout le village comme garant. Il y avait des
villages qui prenaient des crédits dont le montant atteignait la somme
des revenus annuels de leurs seigneurs féodaux. Le taux d'intérêt légal
––г·
' était au cours du XVIIe siècle, sur tout le territoire de l'Empire de 15%,
alors que deux siècles auparavant, ils n'atteignait que 10%. Il arrivait
même que le taux d'intérêt augmenté était déjà indiqué sur les obliga
tions (habituellement de 20%). La spéculation sur un intérêt supérieur
{effectuait généralement „а un terme convenu", c'est a dire, que pour unt
temps plus court, on acoeptait le taux d'indtérct ad hoc, qui
atteignait pour 12 mois le montant de 30 à 35%. Une des formes d'usure
était également la prise de la récoltc de mais sur le champ même, comme
garantie, alors que le prix du blé était compté au prix d'achat dépressif.
En plus des céréales, on appliquait cette règle aussi pour le beurre. alors
que le paysan ne permettait pas qu'on у inclut la laine, marchandise qui
avait une bonne conjoncture. Les féodaux donnaient parfois une garantie
pour leurs serfs, mais ils leur demandaient en rcvanchc un emprunt sans
intérêts lorsqu'ils entreprenaient une expédition ou en d'autres situations
exceptionnelles. Comme la valeur de l’argent diminuait rapidement, de
tels montants prêtés à plusieurs années d’échéance, auraient pu rappor
ter d'importants intérêts qui en réalité n'étaient pas payés. Comme le
gain des artisans en Macédoine n‘atteiguait à cette époque que 10 a 11%,
et chez les marchands seulement 10 à 15%, il est clair que l'emprunt
épuisait les possibilités des catégories actives de la population et qu'il
ne convenait pas, en tant que capital d'exploitation aux commerçants.
205
 ЗАВЕШТАЊЕ ДУХОВНИКА НИКАНОРА ИЗ 1685. ГОДИНЕ

У Гласнику Српског ученог друштва, књ. ХLIV, у оквиру позна

тог и опширног рада Словено-српска књижница на Св. Гори Атонској
у манастиру Хиландару и Св. Павлу, објавио је руски архимандрит
Леонид, тај вредни истраживач нане културне прошлости, у мањем
поглављу Из акта Хилендарског архива и два документа. Један од њих
је завештање духовника Никанора из1685. године (стр. 265–271), које
овом приликом привлачи нашу пажњу.
Данас се у Архиву манастира Хиландара међу српским актима
под бр. 127 и 128, чувају две верзије овог завештања: краћа (127) и
дужа (128).“ Оригинал изгледа није сачуван. Архимандрит Леонид обја
вио је опширнији текст који садржи: кратку аренгу, краће биограф
ске податке о доласку старца Никанора у Свету Гору, попис дарова
црквама Св. Тројице, Св. Преображења и Св. Саве, и на крају санк
цију.
У аренти свог завештања Никанор говори о потреби сваког
човека да се у току кратког овоземаљског живота подвизава (припре
ма) за вечни живот. Одмах затим сазнајемо да се и он сам из духовне
потребе одлучио на „подвиг” и 14. септембра 1662. године дошао у
Свету Гору. Најпре је живео на светопавловском имању Сотирион а
затим је по жељи хиландарског братства 21. априла 1671. године пре
шао на Спасову воду. Са његовим доласком сагласили су се васељенски
патријарх Дионисије, српски патријарх Максим и месни епископ
(вероватно јерисоски) Христофор. У свом даљем излагању Никанор
нас обавештава како је подигао цркву Свете Тројице, даривао је
моштима које је благословио и цркву осветио опет месни епископ
Христофор. Даље следи списак дарова цркви: богослужбене утвари,
књиге и списак целокупног инвентара неопходног за живот у осами.
Наведено је све што је подигнуто: келије, дакле зграде, чесме, „истер

* Број 127 написан је на пергаменту широком 33,7 а дугом 61 см и има на

полеђини недатиранзапис који потиче вероватно с краја XVIII или почетка XIX
века. Запис гласи: Зов записанiе духовника Никанора за скит нашњ С(вејтњи
Гроицљи когда правил, тои зданi, тамо и церковњ. — ј 128 написан је на хар
тији широкој 21,3 а дугој 1167 см. Текст је уоквирен златно-жутом бојом
207
 душАн синдик

не”, виногради и наглашено је нарочито да је у све то уложио труд

и новац сам Никанор. Нарочито је важно истаћи да је црквама оста
вио библиотеку од 48 књига (по рачуну Д. Богдановића 49)“. Важно
је такође истаћи да Никанор доследно прави разлику између руко
писних и штампаних књига наглашавајући често и порекло књига по
рецензијама: руска, влашка, српска. За историју наше штампане
књиге од нарочитог је интереса што Никанор наглашава и порекло
књига из појединих штампарских центара. Тако он зна за књиге из
штампарија Божидара Вуковића, Црнојевића и манастира Грачанице.
Санкција је духовна али веома оштра. Никанор се сам потрудио
да нам такав свој став и објасни. Приликом доласка на Спасову воду,
тамо је затекао праву пустош, коју су по његовим речима оставила
двојица ученика светопочивших духовника Дамаскина и Исаије“
Имена ученика нису споменута, али њихова недела јесу. Они су одне
ли све што је цркoвно и келијско, чак и стакла с прозора и двери
олтарске.
Занимљиво је, наравно, увек и понеко сазнање о човеку који је
оставио о себи видног трага у историји Хиландара. Ко је, наиме, био
старац духовник Никанор? По подацима које нам пружа Сава Хилан
дарац Никанор је пре пострита био богат трговац у Венецији. Отуда
ваљда и потичу књиге из Вуковићеве штампарије. Никанор није дело
вао сам. Уз њега је био и рођени брат игуман Симеон, такође веома
заслужан за хиландарски манастир у другој половини XVII века.
Делатност ова два брата у Хиландару позната је и из бројних записа
у књигама богате хиландарске библиотеке. Све је то релативно мало
али ипак довољно да сагледамо велику пожртвованост Никанора и
Симеона и напоре да се обнови скит Света Тројица на Спасовој води
заједно са црквама посвећеним Преображењу и св. Сави. Њихова
активност пада у седму, осму и девету деценију ХVII века и сведочи
о њиховој великој радиности и комуникативности. Захваљујући сва
како њиховим настојањима и молбама, у обнови келија на Спасовој
води, новчаном помоћи учествује и тадашњи српски патријарх
Максим.“
Чињеница да је ово завештање већ објављено учиниће на први
поглед ново издање текста сувишним. Међутим, упоређивање сачу
ваних текстова са издањем архимандрита Леонида, показало је да, као
што је споменуто, постоје шира и краћа верзија текста. Скраћена
3. Д. Богдановић, Каталог ћирилских рукописа манастира Хиландара, Бео
град 1978, 30.
* Занимљиво је да Никанор свом претходнику Дамаскину даје епитет
„светопочивши”, када се зна да о Дамаскину постоје подаци о прогањању и су
bењу због држања руских књига, оцењених да су јеретичке. Уп.: Д. Богдановић,
В. Ђурић, Д. Медаковић, Хиландар, Београд 1978, 138.
* О Спасовој води, духовнику Никанору и његовом брату Симеону, в.: Сава
Хиландарац, Историја и опис манастира Хиландара. Прештампано из X
ског весника, Превод с чешког Јос. Зд. Раушар-Жуборић. Бeoгрaд 1894, 23. - Љ.
Стојановић, Стари српски записи и настиси I, бр. 1812, 1813, 1814, 1823, 1844–1847,
1849–1853. – Д. Богдановић, Каталог 300, где се име духовника Никанора поми
ње у више од петнаест записа у разним хиландарским рукописним књигама. -
Богдановић, Ђурић, Медаковић, k:“, 40, 52, 135, 138, 144, 164.
208
" на
sti.
- na
s natija s
f- se kao Aga a
se }
која сту а
8 v stage recepte se
pºkušaja - A g.
nastni sporars, it __

naka i na
____________
gags ---- - _________________ ----

snik stigave a
gº get cause to __

Крену наро
že ni Кsača }
Ali, ipak33333
k
šiti
---- -_____________
i 45 изна - “__ »»

33444834,
---- ----
4644
---- __

da ganam je
te se onak
-3.881. ----
&#34, 34488 44
кана, trepne
Ари šiši. A -

stigates - 4x4
__
jest киде у
__________<- __

#443:338 , Kad
на у Кекави на
sos«, __ ----

*8484 3444448 __ š ________

senat new get __ aparanje грач
48444444444
4438 38-446; a na __

ни; и ,на чину

3.43.
š83. ника и 44444 __ stave
state se a
was
1943. и 3 масак, } ---- je sav
was at _3 - т “fºre kao i sa
Сл. 1 – Почетак хиландарског документа бр. 128
 3AвEшТАЊЕ ДУХОВНИКА НИКАНОРА И3 1685. годиHE

верзија настала је вероватно због одредбе „да имат станити в олтари

Свети а Троице да се прочитает”, јер читав текст са пописом имања
и сваког појединог предмета, не би имало смисла читати за време
службе у цркви. Документ бр. 127 изоставио је и неке оштрије делове
санкције са именима личности. Ретка су одступања у тексту између
хиландарског бр. 128 и Леонидовог издања, иако и таквих одступања
има, што ће бити показано. Чешће су међутим разлике ортографске
природе. У примерцима којима данас располажемо бројеви мањи од
десетице написани су цифрама, односно према тадашњим правилима
словним знаком. Арх. Леонид бројеве мање од десет пише речју а
веће доноси словним знацима, тј. бројевима. Код арх. Леонида наила
зимо на мали јус А као и на још неке трагове руске редакције. Мали
јус јавља се на крају речи као други од два самогласника а (иза
бран“ над,м. избран“ наa), на месту јотираног а (полс, м. по ис), прили
ком разрешавања скраћенице СТИ (свАти, м. свети). Од других ути
цаја руске редакције најупечатљивији су: прискорбним м. прискрљб
ним, человечески м, чловечњски, церков м. црњквњ. Oу је оставио као
у оригиналу тј. предлошку, док је 8 заменио са у. По правилу није
разрешавао скраћенице иако је понеку и разрешио. У нашим данаш
њим примерцима много више је сачуван тврди полуглас љ него у Лео
нидовом издању.“ — Арх. Леонидје учинио веома корисну ствар тиме
што је уз мање познате речи у заградама стављао и њихово новије
значење. — Важније разлике између издања архимандрита Леонида
и хиландарског акта бр. 128 су следеће: хиландарски бр. 128у 11. реду
има 1662, док Леонид има 1663; хил. 128, p. 26: pкв., док Л.: pки.; хил.
128, p. 31: саренти,док Л.: френги; хил. 128,p. 34: Л.је изоставио реч
са кована; хил.: 128, p. 35: и пакљ каничица на нож, док Л.: и пакљ
капичица на неи; хил. 128: p. 44: c(ве)таго Сави и Симе ана, док. Л.:
свАтаго Сави и е вменia; хил. 128, p.51: с к(тоихL) pушки тип,док Л.:
актои рушкњи тип, хил, 128, p. 61—62— Л. нема део означен звездицама
у тексту; хил, 128, p. 100: Спасова вода м{(o)лко, док Л.: Спасова вода
жити млко; хил. 128, p. 118: и изљисковати, док Л.: не изисковати.
Ако упоредимо хиландарска акта бр. 127 и 128, видећемо да је
измена у распореду текстанајдрастичнија на месту на којем је дошло
до првог раскорака. Наиме, на месту на којем се говори о подизању
цркве Св. Тројице текст бр. 127 одмах прелази на причу о доласку
иконе Тројеручице у Хиландар додајући да се све што је учињено,
учинило у славу Богородице. Насупрот томе бр. 128 испред приче о
Тројеручици доноси податак о благослову цркве Св.Тројице од стране
епископа Христофора и моштима у светој трпези, после чега следи
попис дарова споменутој цркви. На првом месту наведене су црквене
утвари, црквене богослужбене књиге, па затим грађевински радови,
тј. подизање келија, куповина винограда и на крају инвентар предмета
3. Ове разлике потичу вероватно отуда што, као што се и раније сматрало,
арх. Леонид као издавач није потпуно поуздан. Уп.: Ст. Станојевић, Историја
с ог народа у средњем веку, 1 Извори и систориографија, књ. 1. О изворима,
Сион VIII 1937, 336 на основу мишљења Ил. Руварца, Приложији агиолошки, Српски
(1898) 407.

209
 ДушАн синдик

неопходних за свакодневни живот и обраду земље. Потом долази

попис ствари за цркву Св. Преображења, списак књига (свега две) и
опет утвари, грађевински радови у горњој келији, попис ствари у
олтару. У продужетку су наведене књиге дате цркви Св. Саве. Тек
после свега овога у бр. 128 долази прича о Тројеручици. Она није
сасвим идентична са оном у 127. Подударају се делови приче о дола
ску славне иконе из Скопља из манастира Тројеручице у време када
је Скопље било под бугарском влашћу. Разлика: бр. 127 саопштава да
је прича о икони записана, али без помена године у којој се догађај
збио и наводи да је стављена у цркву поред престола игумановог и
стуба, док 128 не зна за ове детаље. И док после приче о Тројеручици
бр. 127 започиње са навођењем дарова,дотле бр. 128 има после текста
o Тројеручици молбу онима који ће касније живети на Спасовој води
да се моле за покој душе Никанорове. Бр. 127 има ову молбу али
знатно скраћену. Разлике у навођењу дарова осим друкчијег распо
реда текстау целини своде се углавном на то да бр. 127 не наводи све
црквене утвари. Списак предмета знатно је краћи.
Према свему наведеном произлази да упоређивање хиландар
ских бројева 127 и 128 са Леонидовим издањем као и њих међусобно
указује на могућност да су постојале три а можда и више верзија
овог завештања. На то упућују и ортографске разлике али и неке
мање измене у тексту које се не појављују ни у бр. 127 ни у бр. 128.
Исто тако није искључено да је архимандрит Леонид независно од
примерка по којем је припремао своје издање сам вршио и измене
таквог карактера као што су оне које су напред наведене.
- На основу тога се може закључити да бр. 127представља не само
скраћену веризју већ и прераду текста завештања у распореду садр
жаја. Због свега наведеног изгледало је најприродније да ова два
текста хил. бр. 127 и 128 објавимо упоредо са напреднаведеним одсту
пањима од Леонидовог издања. Верујемо да ће се тиме постићи дво
струки циљ: добићемо реалнију слику нашег некадашњег говорног
језика у Светој Гори а обзиром на реткост издања Српског ученог
друштва приближићемо савременом читаоцу још један стари текст о
давном монашком животу у српским светогорским манастирима ХVII

Душан СИНДИК

Reš su me
| _
LEG DU PERE SPIRITUEL NIKANOR DE 1685.

Ici l'on publie les documents Nr. 127 et 128, appartenant aux archi
ves serbes du monastère de Chilandar. Il est question du testament du
pere spirituel Nikanor, datant de 1685, qui d'ailleurs avait déjà ćté publić
210
 ЗАВЕШТАЊЕ ЦУХО'ВНИКА НИКАНОРА ИЗ 1685. ГОДИНЕ

par l’archimandrite Léonide, dans la Courrier de la société scientifique

serbe, livre XLIV, Belgrade 1877, 265—271. Il existe aujourd 'hmi dans
les archives de Chilamdar, deux versions de ce testament desquelles la
plus courte est celle portant les Nr. 127, mais celle figurant sous le Nr.
128 est plus détaillée. La version de l‘arcimamdrite Léonâcle concorde
davantage avec celle de Chilandar sous lc Nr. 128, mais elle contient des
différences orthohraphiqucs et des russismes. La question se pose juste
ment si c'est l'archimandrite Léonide qui a de sa propre volonté retouché
la version sous lc Nr. 128, ou bien il se peut qu'il disposait d'encorc un
exemplaire, ce qui ne nous est pas connu.

,“ *_*
‘- ' 'ч :“!
Fut: Α“ “»:.“— &?
"; •дг–тг \}: _ ·
kj. ' „“. :* ?Frxu: .:::
'n.» n! „\n n'
\ “.;fü ::???
=", : l‘. . : _
");—·”??sz'a?) _135 ·":mm
a " «33.15: alliage {rešiš} =?! ‘
„и;—„а “ gnana} šakđu'štgxa 10.139 . „
· ,x; ·
"?“—“" "– . “,”—diem sunny,» ag
„ {Tun—Igi! _ Бед–55 îæ.—3.;_:g>à živa.–Lg
„~. “·" 2639 A! . si; __ „·. B:!WF'JŠG _

·". 4.1.3:— “'.', r“: _ “&W 535.35 · ·.

“"'–“·“? ·:Fe :“? Y’a}: afiwmägëzçüf ,
цм.–Ч n..!!!" . ·? mm Фиш " .1-.r._:=q W
g,»? :? "!!“ ! „· мШАђ'А–мтрђ–шг
; . ·}, :; na _ 33: :: ugç'œ-Agçej'æJra
| ",i“— l‘«-“!!!? ._ ·ЊМ–ђуечлччг'
„”i-n.s– ., .}. _ „san.-uini: =» |

211
душАн синдик
II. P. H. M. (). T
Хил 127
<Н-ачело пућиоšдрости страх-ас
г(оспод)на ра(зšи) же влаг,
вљtkљии творерин нако же во
вkipaет велики ап(8):(то)м.
Павла их же око 1/* не вид ћ
ни сухо слaша а ни на
(tjofijАце чи(овћ)кš вазд
гаже (угојтова Бог), лковецiим
его. Такм же слицере се вљсаклиs
хоте-//* цкм8 сп(а)с(и)ти се
под-ос-васт и подвизати се
[на иј шаствЈовати (тikcнили) же и
пуискуљвни поути.
Поут, во
крат”к, не та) вратiе моa
мкви-II“ ма им (же) течам,
(димњ strљ жите наше)
пара пут ст. (и прах) ва малik
taвлiaет се а вљскорћ погиваст.
Лиам во к тусуд II“ житia
нашего велико же и (вејзконач
ное (влагих) вљзданie. (Tkja же
и аз, влcky; послtдни и гуkuни
и пр{(и)сно слави и сунилм II“ на
подвизанте д-8-ховное прiдох вљ
G(ве)тоук I'ogs akТо ватia
„зу о а. cek(темвна) дј.
wвуkтох в{(o)roизвраннаа свћ
тила разли-I/” чними vврази те
куцне киновиcš д(оу)ховномš.
Gего ради и аз, вљдвојих се ст,
ними пуkвивати влиза Неwна
на лићстik //* c(ве)топавала
ском на Gomиgs н на ином
мšетit cлтворих) 3. st(т)
212
Хил. 128
Начело пуšмудрости страх
г{(8):(под)н, разšм" же вл{(a)r,
вљсšви, творецима их ||? taко же
вћцает, велики ап(о)с(то)и,
Паvиљ их же чоко не виде
ни 8xo сла-|/* ша ни на
срдце чл{(овћ)кš вазд
нже суготова Бо)г, мковацим,
вго. ТЕ-//* иже слмшера се вљсаком8
хотицом8 сп(4):(и)ти се
под-ss-васт, подвизати се ј“
н iнасто)вовати тikcнили и
прискравни поутеши. Шо г(лаго)моу
г{(s)t(под)нк поут во наша II“
крат"к, нит, вратiе моја
мквима, им” же течем
дим, вета жите наше //"
пара пр{(,);та и прах вљ мале
павлiaет се а ва скорk погљиваета.
ЛИам” во //* ест, тукд житia
нашего велико же и везакон”ч
нse sa()rих влзданit. IP TEM же
н аз, вљсtkx, послikдни и гуkпшнiн
и пр(и)сно слави и унили //* на
подвизанie д(у)ховное придох вљ
G(в) тоук Тор8 лik то ватia Hдамова
ју“. зока. м(k):()ца сек(темвpia)
д. GĐвуkтох в{(s)rsизвран"наa скi,
тила различним- ис- ј“ wвразит
куце кљ подвиг8 д{8)ховном 8.
Gаго ради и аз кљдворих се сљ.
нили-ис-//* пуšвљвати влиза Аеwна
на мћстik c(в)топаумњском
на GoтирŠ.
 3AвEштAњЕ духовникА никAнова из 1685. годиНЕ
и 3. м(k)t(i)us. Потом, по
нужденiew кљttro створа
ца),(s)tkue wвитikaи II“
лионастира Хилендара и не хоте
привид-rec-на вам на мћсто сiе
глагši) кизе Gпа:()ва вода
втк лikто ватia зуо е,
wг вљпикре- | * нia же Б(ог)a
слова ако а м{kce)ша
anywa Ri. н. сл. повеatiti:
и вл{агосло)венiели вљсе
c{ве) тikuшаго патрiagха вљte
лнскаго кју(к) /* Дjvниcia и
суквскаго патрјарха хаши кур Маћи
ла и ликсткнаго вп(и)с(ку)па
к(),(к) Xфистофора пјеха
д(sу)ховнаго | ||"? wрчаства слоу
женiе и стамотрих скок маност,
и славоšмје и уазумје): iako
немоцно ми не(та) нако
же под-:ss-васт доу)ховнику (1“
w(т)шем, подвизати се по не
вљтеakcних svкуkпих своку не
морк. вл{a)r(o)g(а)тко и вл(a)
г{8)кленity c(ве)тме Троиц
владвигох I“ цр(а)кова
wу saissanta sљ име в.
И кљноуту, украсих и пописах
златом накоже имакта овичаи велики
монас-/jºrири. Тем . . . . . . . . .
- - - -
Потом, ј“ по
нšжданie(ми) врат“ства
ц(a)g(s),кне увитikaи
монастира Хиландара
приведен, I/* вму на мћсто сiе
Gпасова вода
вљ лtто „з.g.o.e.
м(t)t(e)ша
априлia Ra, II“
сљ вл{аго)с(ло)венiема вљсt
c(в)тikaшаго патјарха вљte
линскаго куу. Дјwниcia //“ и
суквºскаго патјаука куy Mašи
лиа и местна(ro) smootkona
куу Христо#о-I/* ya пјех
духовнаго vтчкства слš
женiе и сљиотих свок Atkност, и
слaвosy-/19 мfе и разšмћх. Iaкo
немоцно ми вета како
же под-ss-васт, дв)ковним
w(тодем, //29. подвизати се. И
умислмх помfња ради ли (9) мит”внаго
wrts)ца хотецих ватн //* зде по
нас влагод-ас-тis и вла)говолинita
c(в)тње Туице кљ здвигох ц (s)ков,
pa v1 wснованia sa име с{ве)тне Турице
и вљнšтук ovкрасих и пописах
накоже II“ имаку увичан црCR)кве
велике. И вл{(a)r(s)t(ло)кi к
лikeтни еп(и)скоп, и vс-вет ко
ку, Хи-j?“стофор, и положи чест,
моран изуч{)ни(4):Ray вљ t(в)
тsк трапезs по правилех с(ве)тних
pºvrt)ц. и положих вљ цy()кви
тои вљ wлтарни пŠтиу и дискоса и ло
жица и з-II“skздица, суврано и поз
лацено, купих цћнок. „окв. грош
И пакм ју?дарци нови свилена, а ан
213
ДушАН СИНДИК

оимн(н): ланањ нов, свћђнак, wт пиупнча (?)

Ју“ вендич'ки, завке, цо”вен, wг
свиле, врх, нега на с{ве)тон тра
пези фоута //*црквена ит свиле: та
кожде на проско(ми) ди црквена за
вt. вољx правога завкса, ј“ и та
wу свиле. Кандила су wлтар8 и пуkА.
икона и „3. а фана седмо. Федо-II“на
„к. wу свиле, нови стихар, wг
wренги кšмаша, нов{(А); петрахила
.F.: к. е, заa-//*том нови и на ни
ма по е. пšтцк, а дина прост, wг
свиле; наруккнце туое I(* wг свиле
нове, двое чукнене а едне зелене;
фелона и стихарк ланано; погаска //*
našна в. т”каница окована сре
вром, и позлаћено, н пакљ каничица
на нож, I/*спонци срев- ус-ни, на еw
(ar)r(e)dio покров, wг кадифе на
c(ве)тои трапези, нафорница /* и пак
tиматница, и чаше в., и купа ради
arias we, на тои капак wг коситера, 137
и лекана за водиц3, и соика и кšпице
магне в. за caединкенте, вик до за
ко-|/*ливо. Кљсе више реченни сšди ка
лаисано фаукš984 , a wг просте земљи
ко-ј“натице в. а чаше д., суко
п'ц. мед-As-на, копице ново, и ножа
н. за пакснамд-ас-(?) II“ пашкира н.
на. svликалници, ку(к)ст, неwкован,

водични, коливнице г. wг ко-II“сит

ра, масленица ли ћдна, кадилница вен
дичка от пиупнча (?) на двеykx и на
//* проскомиди на поути завћси wг
свиле нов црвено загасито, мfyо ве
лико за II* крмценије су Сави vт коси
тера, мазалка срав{ps)на, двери тeм
но и на телин8 ку(к):та /* икона с{ве)
214
 дупAН синдик

а“ дна „и. мети а дна и г. лиетри, а

tдна II“ вл. лету, гдна г. метра“. и
паравsт, за маглице; копане в. ради
вина, ди-II“ која д, а количке кi,
коси 4 за лозје г., комве к, казан,
факмски нКа-“// пак, кв. wке Бакара и

ави вишка. Коната wкована железом,

тисова //* котлића на исторноу ока и пом()
вакао 4 , врач“ве за насло Е. пећка
и инвио) 3. Ist пинагод за хаћв, сандзк,
34 жито сљдокжи нi. Анšзšра, котаw голем;
//* тенikeрe в. ск. кљлци и повразви; тиганк.
и за пите ти"cја стов на... or rig. /,6. 3.
соулa wка а, а вашка taxмвни сахана 5.
ПинтКњи J. a за магерio I. je саравска,
сваки по п. 4:hyн; свире в., вредна а.
тела а, пила а. свом дла II“ г.,
часовника сх 8ужи по под-ос-slо великога
часовника нова су низ ме, /*** гроша;
враве на поутах кромнik ц9(A)kos"не да
за ракis E. кондирића wт ко-//* ситвом;
таса са капкwи сараевски, су немš вакада
wка и полк; перstria; //* вериге на wгнко
ради магије; хаван, wг тšча сљ тучени
коa железнили за 3š. M/“ аспpи; иврика и
легена, оу нима вакара г. wке, и су цр
(4)Квв. св{е)т(a)ro 1/* Пуkwвражена помо
жну пŠтира, wг коситера сљ потуksasa nor
тија анеи- //* ми(н)с(а) платенк, одежде
ланин(), кадилннца иpт тšча. 6vtar)r(e)
ли и 40)r(o)voria и овог osкопи:(4) pri
на дверikx завк:() wг свиле зелене; а на
пор”ти проско индискои завћ:() мафи ит
палiška //* изљнад нкона пншкиpк платно лин
но. H. књ. row{x)нsи келји пућкрму кров, и
пен"-//*utg: зацакли: и постолiл (?) и таван

*Текст између звездица у 61–62. реду нема Леонид.

216
 3AвEшТАњЕ духовникА никAнорA из 1888. годиHE

чић, пуšд цр(а)свом. А ви, wлтарни пsтир wт

ко-{*"ситера сљ дар" и и ан(а)еими(н)g(s) и -

wдекде ланене копице и ножић, нафорница

wr (º" чинit, кадилница wл тšча, кандил,
s. а фана седмо за чтене, свкћнаци //82
пуkд иконе л. wТ тšча. * се книгм вке по
48жнх вљ цр()кви с (ве)т(a)rs Gавн: ву(аг)
Г(e)nie /* роукопи:(s) wins. срав(а)ски;
м{и)т(о)уy(к)ria Божидар-zas; створ”ник,
osкопи:(к) лikп, сонвајски; про-II“исан,
wва два пи:(8)ио сркв{s)ске wк{тоиха) 2,
гласника Божидарза-, wк(тоиха). Е. глас:(в)
нике. грачкничкu; Ilº 4(9)4(a)вник Богоро

ди)ци, рукопи:(к) сунка)скм, an(o)r(то)ик.

tрав(а)скu; тwisод фарисковљца, узкопис{(k)
1/“roав(а)ски, а лазаревца влаш км цан”па;
Wал"тира Чукноевића; wгач никк: јатнити
c(ве)т(а)го. Gави; типик на кожи; м(s)a(и)
тв k надвер"нке, на кожи w8копис{љ). Фалон(s)
| вв. и стихар, wТ свиле, wвог проутата; пет
waхив стар; икона Богороди)це и скнетia
Христо)ва. Ја и c(ве)тих ап(о)с(то)ик; и
пака икона Б(огороди)це 98шка наwкована на
две иконе; в. ман"дилia Ilº“ везана, а на
98шкои икони мандил, невезан(к). Gle sy
и двћуми и икона ми лковне инсинх и приложих више //* писан"на икон“se
ради пуkc(ве) ткињ нконкu чкдот ради пр(k):(ве)тме Б(огороди)це и икони не
ворне хилендарски пуkc(ве)так јуче уади гл{аго)мњлије Троефssкца, иже
ЕМа),(и) (и)це на(шје Богороди)це в{k //92 иногда вљ ц{(), (), твором
и пу(и):њод.(k)ви Маје гл{аго)ин градk Благајови славно и GКоп”ли, и
име Троероучица. wу тšдs caиа икона //* своим маневе
нiwЕ() и чкдотворенјели, пришла вет,
wг мон(а)стира г{(лагол)мемаго Трое
//*pšчнца кљ ц{(a)g(s)tkšК и патрi
ар”utkšio wвићи, изне)стир Хилан
дар и тš cлави-//*т се и почнтант се
Иво
wг вљсtх православних. Иво тако
wвуkтох уписано ако сia икона wвуkтох оу писанis aкo//*тако поiид
217
ДушАн синдик

сама своиои || "" манованiем, и чкдотвор- сама куом i psка чл{(овћ)чкекм(ха)

вијент, пришла кr(тк) wy E(о)гохранимаго. своим изволајем. И ciо цy(к)кова и
града Скопја иже иногда вљ нема влага- //* прилога наша каше речен"нia дaрo
wм ц{а)уствоукцим (“ wр монастира вах ви вце же и вkН"ц, на иконš
г{(лаго)медиаго Троероучица. 63Баче пр(k); (в)тке (;* Б(огороди)це Тро
чисмо лikт, не кћ писано вљ коe вуk- уšчици 3. гроша нако да вšдет ми то
ме, нљ по истинik caлна приде ()“ вљ. го ради сп(s)taje sa stut wном II“
ц(a)g(s):Коук и патрiawикскук w- sasvim не ради.
витikм, монастира Хилендаук и поста
клена вис{тк) при столе игоуман"
скомљу?“при стиљпћ. Gже и вело по
читавма н славима нес{тњ) wг игуме
на и вљсне вратне и wг вљсtх чи(3)
в{k)ка приходарих I“ ciо цр(к)
кова, даровах ви, положих вљ wлта
gи модежди (c)(ве)џеничњскме; фелона
дка и стику, едина свилени || || * и за
вћси двко нiе, и скоути иконнке вљсе
свилени, впетрахили три свилени, и
потира и дискоса, и ложи-ј,23ца и sкik
здица сјевуаци н иниiе све)рннiе сасуди
tмоужави потуевни.(Кlнигн: ay(аг)глie iАве мутур
rit casov-|º“ника Божидар, пролог, сватемвина)
tyssљски лikпи, други маут.)триходи ру
шски два, панагрика пуниа токод-Рема,
wктоих J. гласts) и молавника уоуска,
sy(4г)г(е)ије укушко фалтну, рwска, ја
Атира Божидарк, w c(ве)џенс//*тић (?), зл{(a)
т(о)уста раски, еикара велми лепа сло
ка на празунике гос(п)од()ке усукопис,
лепа, служsa wspa c(ве)тки роуско //37
ло)интвника стау,насустица ваљ
гаумска, межоучасiе мало, и два утче --
ника, типик, цркoвнии, минен фервар, Ју?“
Линнен Анаутк, мествица и Исакк и глави

з не три заедно оправлено м{(s)a (и) тки

вечерије и утукне, ап(о)с(то)ак ру
ска //* лана завранiе пуkaа три хода,
Грirowie R(3) ослова, житie t{(ке)т(a)
218
 ЗАВЕШТАЊЕ: ДУХОВНИКА никAновА И3 1685. годинE

го. Givewна и Gави, wвце законик, вљс

ианскм. º Шојаса сревуен, окован, и
свијника вкодни от тоуча, и „д. пуšд
иконами су туча, и лекана за водицs,
и други сасуда II“ за агазмš велике,
и столови под ос-вни монаски велми ле
пи, и закikte пућу проскомидјva и пуkА,
c{веутем, трапезом свиле- |*ни, и од
жди манени; фелон(а) и стиха (8). н
кits reli« и кание и магаонице све Нз
нока скrgaдихом и пуšд цу (в.) квјк истера
н3 ста-II“, градихом и платарiо и пататира
и вљса вук ограде књлискои и сасуде вљ
гнариске влико травsе. И за виноград дикале
|Ен и коciege дoкoлно. И кљне књлie
мост, и чешмš и виноград. Е, горнен кнли
пације и таван, пуку цy(s)кве. 0у цy(к)кви//*
књиге: еy(a)r(e)ине суљвско, лjтоур
гia Божидарк, саворника уоукописк мен,
пролог сабтемварк), и друг(и) продо)га
лутку, wхтоих „E, гласника ()“ и wктоих
д. то гласник, Божидар, и-ос-л-ас-вник
рукопис смрћsскљ,
апостос дасумвска, тј.од укукопи:
суквски, ту код влашки Njº (raитира Црноевић,
wrtК)чника леп, житie c(ве)т(a)rs Gави,
тHпнRK на кужи.
wдек,8 и годик и домно от свиле, и ланенs//*
гунк и долнš, и la. петрахим, wг свиле.
И свашници пућа, иконами uут туча. Оу цо
(8):8и G(в.)т(a)ro Ivkwвраженia положих:
„а. Ја- sy(ar)r(e)ći: сочвско лепо, и лi
туyria yоукопи:(s). 6то ради Лиолко илии д И пакм и вас м{(s)ик w(та)ца с{(в)
се да во (дио 2), паче же и аманат() тљи вке ви К(ог), изволит, на
//“ мћстik ceа га(агол)eмeни Сп
(a)r(8)Ва вода м(8)ик ви се и
мил” се двк и сљ плачем м{8)мк,
пyiga« иже ви{(a)ro(и)зволит ||” Б(ог), по се и ама-//*нет, пуkдак ми(о) инти
Miš w{тк)де Ду)хове вити да имате н се и w мнik E(Sг)s вљ с{в)тих

219
душАН СИНДИК

нас{A) гуkuних поминати или вљсакомs м(s),(итваха) ваших на вљсако

правилš и на в{()ж(к);твнои мјтургiи//“ м8 пуави-//"моу и на к{(6)жм)
многаго троума ради нашего и иждивeнia (a) gтвнои мfa)r(e)v(o)ri:
вашаго ради оупокоена, понежа у селик и вљ пет(к) вtЧеу на коликš
поминаите накоже ктито-//*ре по
д<ос-васт, поминати, понежe w
мћстik. много потроу-|/*дихом се и сам мtстik иного троšдихоми се и де)ко
д(у)ховних много погоувихом. вних I“ много погšвихов млави ради и
Ем же покоити се имате и доу)ховна иждивнia многа иждивехом. Того оди
прjusprk ти. -Т-ого ради и пук-II“дак, ti oавнi сиреч{(s) по
и пукдак ||4° cit. пуkданiе сиреч, помена.
мћна више речен"ни. М(о)по се и закли
више реч()нм еше же и колико ник ви Г(е):(по) мом II“ нашим Пав)
вљ петка(?) веч()ук како же ктито Хy(и)стом, w помkнik више реченни, и
wд под-s>наста. Ни и ино что оста sже приложих кљ цр(а)кви и вљ ||” кин,
вих кљсе вљ цр{(-)кви и вљ квани и да не ву-e-та пунианити и инако н да
виши реч ()ном помићне заклинак ви не вљамет никто же ничто су:- | * кон
Г(о):(по)^{(s)wк нашим П:(оу) Х(уи) ти свtк нз, цр{(s)квећ или из" калi. нже
g(т)ом ||” ма ни кумст, пућинити положих, зде и уписах кром“ ко-//*H"ч
се инако и да не влазмет, никто же на(г)у запоустанia. Hце ми кто дука"
нет.
ничто из цw(к)кве книг8 или ино//“
еже поставих вљ неи. Такожде ни
иза квлив ни vт кљratawie. - Н-це и вљз"мет что uт ваше приложен-II“
ли кто дуљвнета и вљзмет ||” кни них и vтнимит, wг саго места и завоит.
гs или ино что иже вt(т) зде на свое вати кром-k кон"чнаго запоу-/jº"стина
писано кром-к коначнаго ради запоустенia, проклет, вуди такови и завезана, wг
такви да воудетљ ilº“ проклет, и c(вћ)тљив и животворици
завкван, wт с{(в.)тике и живоначел Троицe II* w(т)ца и с{(s)на и с{(st)
нit Tys(и)це срт(к)ша и G(н)на и т(а)го доу)ха
н да не ввдат,
G(в)т(a)rs доу)ха, wг мене гуk
шнаго Никанора /* и да не воудетљ процена ни ва сви вtци ни вљ ве
процен, ни вљ си вtк ни вљ воу дšрем. //* и пакм мо)ик се и милос)тi
дšk. и аманат вм Б(o)rii, пуkАак w(т)ши
д-sуж цији. c(к)тни кои воудити ј“ на сам, мšcrk -
жити по на:(s) wг више писанних. Ни
се џо загоува или орта-//*ри овновит, и
изгмв"ше намћцаит, аманат БG)жiи и
вол'ше испланите ||" и приможите ико да
примtио стоич нек младš we'ри ва вšut
ведарци) wг Г(stno)мај“ и ti sverusa
220
 3АВЕШТАЊЕ духовникA пикАНОРА ИЗ 1685. ГОДИНЕ

полагао и аманат, пуkАак w више писан”

них кikipe; да их, II“ имата нови д(8)хов
ник, wг сученика старога А3)ковника и
накисковати да по-//*гивше намћетета и
нетке понове исплане. И аце кто изво
литк наше | 20 цо приложити помkна ради то А4
напишет, на саи свит ка да из видетљ -

не- jizi: движимо приложенia и ктиторia. How

жда ми вне(та) тако клети и заклинат | 22. и
аманета пуšдавати и тако тврдити. Про
стите Б(ог)а ради, вл(аго):(мојвите 4
кик-{{\азните, понеже аз, вида придох
на еп(a)g(o)ss водš wвуkтох сученике
двое от д-II“ва А3)ковника с{ватопочи
вину дамаскина и Пcale: wни повраше цр(а)
ковно и ке-i}^*лиско до танких, ничтоже
не уставише, Б()ra skrта и двћум wи
таунie II* и цакла с прозоуљц, wгнitsule.
И саго ради тако клех и заклинах и м(3)
лих, ј"2" и аманет, пуkдак да тако дук
жит” се такоже више писах и оYстак
(Писа се са свит(к)ка вљ лtт-os помо-|iza kaха... Gers paДи писах и подписах
3 учт, wг рождљства X(wи): скоек, усукок писанiе сiе кљ лtто II“ ва
тia ндамли, волт. м(k)r(e)ца а(o)v
(то)ва, а хтi r.
Il'Aа ниата станти кљ wлтари G(в) r(sу)ста 3. д(њ)н. И да имат, сто
тив Турице да се прочитаваета.// pisонати кљ wлтари ССве)тне Троице да се
прочитаст. шsслikд нiи и гуkuнiи па-l/*че
вљtikx, чловћ)ка Никанора Хилан даw цв.

132Gоума книга. „ми, комада, а сада ићА

них wка „из. . и сiе нека се/* зна цо
наћsка зде на Gn(a):(8)Кон води егда прi
идx; sу гоунси келји c(не)т(a)ro I1*
Gакм трапеза и наћки, а 8 цу(s)kaи кy(s)
gта више двеум и двеукi, a ик-језна з.
x(фисто)ка, Е(огороди)це, с(в)тих 4п(8)
g(то)ик све)т{а)го Сави и Giºavна, c(ве)
п(a)rs rewyria и па-I/*ku Apovra (в.)
221
 душмн синдик

т(а)го Георгia мала и стара. Н. донесос

кели; ко.
„... - - -
[Ej, tie atre, 335 г. (пјуће
тави се доу)ховника Никанор
(wkcijua Svтоуста 3i A(s)нк.
мо икона не потока от wns-lºа ств"ut књi
s... иконе t(к)тме Турице и Б(s)городич
на. И ино ничто не овунто-ljºtљио vт пот
уšвних зде. vт катšна ни ц9(Аковно ни
изотогожда мнта зо-иг пуkcлави се дз)ко
ЕннКЕ, никанора м(е)с(k)ца
a(o)vr(y)ста /** 31. д.)на вљ понд-ес
мника, нови ктитор води Gп(a)r()ви.
Боуди емš вtЧна II“ памета.

Напомена: Старосрпски текст је приређен за штампу тако што су све скра

ћенице разрешене. Слова под титлом стављена су у обле аграде ( ), нејасна и
оштећена слова у угласте [ 1 а изостављена у ломљене заграде - »... Надредна
слова обележена су тачком испод слова: с.
222
 УСКОЧКИ СЕРДАР ЈАНКО МИТРОВИЋ И ЊЕГОВИ СИНОВИ
у КАНДИЈСКОМ И МОРЕЈСКОМ РАТу

Уочи кандијског рата (1645—1669) млетачки агенти су нарочиту

пажњу посветили ширењу пропаганде међу нашим живљем који се
налазио под турском управом, наговарајући га да се пресели на тери
торију Млетачке Републике.
Пресељавање са турске на млетачку територију било је најин
тензивније од 1645. до 1648. године. Међутим, тај процес је трајао све
до краја XVII века. Многи су се преселили на млетачку територију
заслугом сердара Јанка Митровића и његових синова Илије, Стојана
и Завише.
Венеција је покушавала и раније да Србе из турске Далмације
придобије за себе и присвоји територију коју су они насељавали. Тако
је, на пример, провидур Ђакомо Фоскарини 1572. писао влади у Вене
цији да Срби, стасити и лепи изгледом, „не желе друго осим да виде
сталну хришћанску заставу на ратишту на коју би се могли ослонити.
Подигли би оружје и осветили се за многа насиља која су над њима
учињена".“
Јанко Митровић рођен је у селу Жегару, недалеко од манастира
Крупе, око 1641. године.“ На млетачкутериторију доселио се почетком
кандијског рата, са око седамдесет породица. Са њим су се тада
доселила још четири његова брата: Јован, Стеван, Павле и Андрија.
Населили су се у селу Поседарју, између Жегара и Задра“
Као човек од угледа, Јанко Митровић је редовно предводио ко
тарске ускоке у честим борбама против турске војске. Узимајући у
обзир његове ратне заслуге, Венеција му је доделила месечну плату
од 4 дуката 4. августа 1649. године“. Две године касније, додељена му
је награда „једна мера хлеба на месец за трајања рата”.“ Генерални
провидур у Далмацији, Бироламо Фоскарини, декретом од 10. децем

1. Archivio di Stato – Venezia (-A. S. v.), Collegio relazioni (-Coll. rel), busta
66 уд- Grga Novak, Commissiones et relationes venetae, tom. IV, Zagreb 1964,
2. Бошко десница, Историја котарских ускока 1, Београд 1950, 53-54.
3. Исто, 141-142.
4. Исто, 53–54.
5. Исто, 55. __

223
 ћMAPКО ЈАЧов -

бра 1651. наређује да се „харамбаша Јанко Митровић покојног Дмитра

из Жегара, сада настањен у Поседарју”, уврсти као војник „у једну
коњаничку чету са редовном платом, под командом преузвишеног
генералног провидура коњице”.“
Према млетачким изворима, „Јанко Митровић се стално налазио
на бојишту, имао је неограничену власт и са својим Морлацима ишао
тамо где је хтео” Тешко је рећи колико је овде реч о самовољи, а
колико о аутономији коју су котарски ускоци тада имали у оквирима
млетачке државе. У сваком случају, „неограничена власт” Јанка Ми
тровића није сметала Венецији јер, његово се војевање уклапало у
млетачке интересе.
Млетачки извори истичу храброст Јанка Митровића у сукобу са
Турцима у Равним Котарима јула 1653. године, кад је Митровићевих
тридесет војника погинуло и педесет рањено, док је турских војника
педесет погинуло и више рањено. После овог пораза, турски вој
ници су се повукли из Равних Котара и улогорили се у Островици.“
Због овог успеха,Јанковом малолетном сину Стојану додељенаје месе
чна плата од 6 дуката” Јанко је учествовао у биткама код Дуара,
Дувна и Отреса." Нарочито се прославио у бици код Грахова, где је
заробио Рустем-бега, и потом га продао Божи Жупановићу, харамбаши
са задарске територије“. Предводио је котарске ускоке у нападу на
Лику, када је погинуо Илија Смиљанић.“ Тада је из Лике довео 50
српских породица и населио их у Љубачу код Задра.“ Са Филипом
Смиљанићем успешно је завршио напад на Сињ. Када је Филип поги
нуо, Јанкоје преузео управу и над његовим људима.“
Почетком јула 1658. босански паша Ахмет напао је на Равне
Котаре. Поштоје опустошио села око Новиграда, пашаје 6. јула напао
на село Поседарје, које је храбро бранио Јанко Митровић. После три
дана узастопног напада, турски војници су присилили браниоце да се
повуку. Међутим, заседама и неочекиваним препадима Јанко им је
нанео велике губитке.“
Јанко Митровић је предводио котарске ускоке у свим значајни
јим биткама у Далмацији и са њима често нападао на турску терито
рију. Враћајући се са похода, нарочито у Лици, он је доводио наш
живаљ и насељавао га на територији млетачке Далмације.
Јанко Митровићје умро фебруара 1659. године од рана задоби
јених на реци Цетини.“ О његовој смрти генерални провидур је писао:
* Исто, 57–58.
7. A. S. V., Coll, rel, busta 67.
* A. S. V., scilato štovreditori da terra e da mar (Sen. prov. t. m.), filza 375.
* Бошко Десница, нав.дело I, 67.
19. Исто, 60.
11. Исто, 60-61.
га исто, 76–77, Sen. prov. t. m., fiza 375.
Archivio della Sacra Congregazione de Propaganda Fide (-A. Prop. Fide),
te:* della Sacra Congregazione de Propaganda
-ДУ) Дm",
Fide (-Lettere), vol. 40, fol. 291v
* A. S. V., Sen. prov. t. m., filza 477; Бошко Десница, нав.дело I, 89, 101–102.
15. Исто, 95-97.
18. Исто, 101-102.
224
 ускочки сврдлР ЈАНКо Митровић и њЕгови синови

„Оружани сукоб између Морлака и Турака у непријатељској земљи,

с оне стране Клиса, када се пређе река Цетина, завршио је успехом
Ваше Светлости. Као освета, долазили су напади из Лике усмерени
на задарску територију, будући да је ова најближа тамошњим грани
цама. Око 80 коњаника дошло је близу Новиграда, али нису успели
да остваре свој план. Поданици су се показали веома храбрима. Нај
одважнији су кренули у потеру за њима према Буковици, која је уда
љена више од 25 миља. Тамо су уједном планинском кланцу опколили
непријатеља ноћу и потпуно га уништили. Само један мали број се
спасао бекством. Наши су довели више од 40 коња, који су припадали
убијеним Турцима. Мени су показали велики број одсечених глава,
које сам изложио на уобичајеном месту, да би аплаузом наградио оне
који ратују за Ваше Величанство и да покажем поданицима срећне
догађаје. Ови су истовремено донели неугодну вест да је због непаж
ње умро главни вођа Морлака харамбаша Јанко Митровић, који је
рањен прошлог месеца у назначеном победоносном сукобу код реке
Цетине, у коме су Турци претрпели велике губитке. Власт коју је он
имао разделио самразнима, који су најкориснији за државну службу.
Његова сахрана је извршена на достојан начин и одговарала је њего
вој личној вредности. Оставља жену и децу, које сви Морлаци необич
но поштују“.
Сердар Јанко Митровић сахрањен је у православној цркви св.
пророка Илије у Задру.“ О његовој погибији народ је испевао ове
Стихове:

„У Цетини близу Бителића

Посјече га на гласу делија,
По именуЈаманлићу беже”.“
На положају сердара котарских ускока Јанка Митровића је
наследио његов син Стојан.

Crojaн Митровић (Јанковић) рођен је између 1630. и 1635. године.

Прве ратне вештине учио је од оца још као дечак. Народје о његовом
јунаштву почео да пева још за време његова живота, када је настала
и једна од најлепших песама ускочког циклуса „Ропство Јанковић
Стојана”.
Остаје необјашњиво —због чега је народни песник испевао да
је са Стојаном Јанковићем био заробљен Илија Смиљанић и да му је
овај брат од стрица. На основу до сада истражене архивске грађе,
утврђено је да је са Стојаном био заробљен ускочки харамбаша Илија
Милковић“ који по угледу и јунаштву није заостајао иза Илије Сми
љанића. Што се тиче родбинских веза између Митровића и Смиља
1". Исто, 103–104; A. S. V.,Sen. prov. t. m., filza 485.
18 Бошко Десница, нав.дело I, 102.
19 Србско-далматинскиј магазин за љето 1844, Задар 1844,32.
2. Бошко Десница, Ропство Јанковић Стојана, Прилози за књижевност, је
зик, историју и фолклор, 1922, књ. II, св. 2, стр. 196–200.
225
мAPко ЈАЧОВ

нића, о којима говори народна песма, оне нису ни потврђене ни де

IMIантованс. |
Шаљући својој влади извештај о ропству Стојана Јанковића,
провидур Катарино Корнер приложио је и две изјаве које су 5. априла
1666. године дали Мартин Микелић, „Морлак из Клиса, турски зароб
љеник" и Иван Банић, очевидац догађаја. Микелић је изјавио: „Јуче
сам из Клиса био послан на Цетину, одакле се сада враћам. Прошле
ноћи сам разговарао са једним Турчином, мојим пријатељсм, о послед
њем окршају између Морлака и Турака. Рекао ми је да је ћехаји доне
сено 85 глава и да је заробљено 120 Морлака. Ово ми је потврдио и
Вицко Бутошић из Каштел Камбија, који је у поменутом окршају био
заробљен, а сада се налази у Сињу код спахије Хасана. Испричао ми
је још даје међу мртвима било око 40 Каштелана. Нису михтели рећи
колико је Турака погинуло. Једино сам успео да сазнам да су погинули
алајбег Атлагић и Бараковић, главне старешине, као и један јаничар
ски ага. Био сам радознао да сазнам нешто о Јанковићу из Поседарја.
-Једни су ми рекли да је мртав, а други да је жив... Нисам успео да
сазнам ни колико је Турака учествовало у поменутом окршају. Бехаја
и рањени Ченгић су се вратили са својим људима у Ливно...“
Изјаву Мартина Микелића употпуњује вестима Иван Банић:
„Прошле среде, мало после грањивања сунца, прелазили смо реку код
Обровца. Да би прешли на другу страну, пешадинци су се свукли. Док
су онако голишави прелазили реку, појавили су се Турци, које смо ми
коњаници успели да одбијемо. Турцима су у помоћ притeкли многи
други. Наши, који су носили плен, почели су да беже. За њима су
следили други... Сви су покушали да се спасу бекством у планину.
Од наших из Новиграда нестао је један, а од оних из Поседарја чети
pи... Верујем да није погинуло више од шездесет до седамдесет вој
ника . . . Убеђен сам да наш губитак није тако велики, јер су се многи
од оних који су побегли у планине вратили пре неколико дана кућама.
Све наше старешине су се спасле осим сина Јанковића, харамбаше из
Поседарја, за кога се још не зна да ли је мртав или заробљен”.“
Провидур је 9. октобра поуздано сазнао да је алајбег Ченгић,
после три дана боловања,умро од задобијених рана у поменутом окр
шају. За Стојана Јанковића је сазнао да се налази у Ливну као зароб
љеник и да је тамошњи ага обећао да ће га пустити на слободу“
Пошто о Стојану Јанковићу није било никаквих вести више од
годину дана, изгубљена је свака нада да ће се он икада вратити. Стога
је управу над његовим ратницима преузео харамбаша Павле Унчевић.“
Међутим, у мају 1667, Стојан се вратио у Равне Котаре и испри
чао шта се са њим десило по заробљавању. На основу његовог кази
вања, генерални провидур Антонио Приули обавестио је своју владу
да је сердар „Стојан Митровић, син Јанков”, био „заробљен и 14 месе
* A.S. V., Sen. prov. t. m., filza 495.
2. Исто; Бошко Десница, нав. дело I, 125-126. |

* A. S. W., Sen. prov. t. m., filza 495; Biblioteca del Museo Correr - Venezia
(-Bibl. Correr), Archivio Morosini Grimani, busta 402, pag. 540-545. -

* Бошко Десница, нав. дело I, 127.

226
 Ускочки свPдАР ЈАНКО МИТРОВИЋ И њЕГОВИ синови

ци провео у Цариграду”, одакле је побегао и „бекством на слободу

још више се прославио”.“ Млетачки дужд Д. Контарини истиче да је
Стојан „провео 14 месеци у тешком ропству”.“ Писац „Историје града
Трогира”, Павле Андреис, подвлачи да су Илија Милковић и Стојан
Јанковић „као личности од угледа одведени у Стамбул и задржани на
султановом двору”.”
Слање Стојана Јанковића пред султана и одлука да тамнује у
цариградским тамницама,указују да сеза њега и његово војевање про
тив турске силе знало и на султановом двору. Само истакнутији рат
ници, живи, или њихове одсечене главе, слати су „пред царски престо
као доказ да је заповест извршена и да је непријатељ тријумфално
уништен, али су таквог поступка били достојни, од одметника, само
истакнутији, за чије се име и за чији посао добро знало”.“
Дванаест година пре довођења Стојана Јанковића и Илије Мил
ковића у Цариград, на цариградској тврђави била је на кољу изло
жена глава Илије Смиљанића харамбаше котарских ускока.” Стојану
је била позната судбина Илијине главе. Био је свестан да ће једнога
дана, уколико раније не подлегну тешком тамновању, његова и Мил
ковићева глава бити одрубљене и изложене у Цариграду, да их султан
и везири показују страним дипломатима као знак слома немирне кра
јине. Ризикујући да им главу раније одсеку, они су побегли из там
нице, али не зна се под којим околностима. Мождаће истраживања у
турским архивима дати одговор на ово питање.
„Вративши се у задарски крај”, Стојан Јанковић „је властитом
руком одсекао главу Реџеп-аги Филиповићу”,“ аги Велагићу и аги Па
јалитовићу. Његовом заслугом убијен је Алил-бег Дуракбеговић.“
Осим поменутих, Стојан је 70 турских војника убио и 30 заробио код
Цетине, 9 убио и 7 заробио код Удбине, 90 убио и 30 заробио код
Отреса.“ Агу Велагића убио је код Отреса, а Халил-агу Пајалитовића
у Кожуловом пољу, недалеко од Бенковца“. Тежи окршај Стојан је
имао код брибирског потока у децембру 1668. године. Турску војску
предводио је Ибрахим-ага Ковачевић коме је била поверена книнска
тврђава. Цела турска чета је сасечена, осим петнаесторице који су се
спасли бекством.

25. Исто, 140.

* Исто, 143; Уп. Коста Милутиновић, Од Стојана Јанковића до Владана
Деснице, Вjerром Вијани, Загреб 1971, 222; Valentino Lago, Memorie sulta Dalma
zia I, Venezia 1869,334.
* Paolo Andreis, Storia della citta di Trau, VI, 229–270. Цитирано према:
Коста Милутиновић, Вјетром Вијани, 222.
28 Радован “: Око погибије Баја Пивљанина, Прилози за језик, ис
торију и фолклор, Београд 1974, св. 1-2, стр. 55.
A. S. V., Šећ. prov. t. m., filza 477.
3 Боишко Десница, нав. дело I, 138.
31. Исто, 143; Valentino Lago, нав.дело, 334.
* Бошко Десница, нав. дело I, 140.
33. Исто, 146–142.
34. Исто, 138.

227
МАРКО ЈАЧов

Генерални провидур Антонио Приули у извештају влади од 25.

новембра 1669. похвалио је ратне заслуге Стојана Јанковића.“ Узима
јући у обзир овај извештај провидура Приулија и молбу Стојана Јан
ковића.“ Сенат у Венецији одликовао је Стојана највећим војним
признањем, доделивши му титулу витеза, и даровао му „златни ланац
са медаљом св. Марка у вредности од 100 дуката добре валуте”. Своју
одлуку Сенат је издао 13. марта 1670. године.“ Неколико месеци касни
је „10. августа исте године, генерални провидур Антонио Барбаро до
делио је Стојану „куће у Исламу, које су биле власништво Јусуф-аге
Тунића, Турчина из истог места и више од 400 гоњала земље”.“
Када је Јурај Поседарац 1681. године умро, Стојану Јанковићу
је поверена управа над његовим људима и додељена месечна плата од
25 дуката.“ Исте године ишао је у Венецију.“
Пошто је после кандијског рата Венецији било стало до мира
саТурском, она је захтевала од Стојана Јанковића и других стареши
на да умирују народ и спречавају непријатељства на млетачко-турској
граници у Далмацији. Иако је Стојан поступио по упутствима из Ве
неције, био је немоћан да свога брата Илију одврати од напада на
турску територију. Како би присилио Илију да не ремети мир на мле
тачко-турској граници, генерални провидур Лоренцо Дона послао је
1683. године његову браћу Стојана и Завишу у Венецију у заточениш
тво. Тамо су остали од 17. септембра до 20. новембра 1683. године.“
Пошто је избио рат између Аустрије и Турске, непријатељства између
млетачких и турских поданика у Далмацији добијала су све веће раз
мере. На помолу је био и рат између Венеције и Турске. У оваквим
околностима млетачка влада није ни смела да се лиши услуга двојице
проверених ратника и људи од угледа и утицаја у Далмацији. Само
се тиме и може објаснити њихов брзи повратак у Далмацију.
Стојану Јанковићу је, када су Млетачка Република и Турска и
званично отпочеле рат 1684. године, стављено у задатак да брани те
риторију и врши нападе на Лику и Босну и отуда доводи наш живаљ
у службу Венеције.
Крајем маја 1684. Стојан Јанковић је са Смољаном Смиљанићем
и Симоном Бортолацијем организовао заједнички напад на книнску
крајину. Придружили су им се и ратници са шибенске и трогирске
територије. „На путу к зборном месту Шибенчани су приметили тра
гове проласка једне пљачкашке чете упућене у њиховј крај, па су ре
шили да је на повратку у заседи сачекају. Заиста, ускоро је навалила
група од више стотина људи, на које су они ударили и побили њих
четрдесет".“
з5 Исто, 140.
3- Исто, 141–142.
sa Исто, 143.
38. Исто, 144–145.
38. Исто, 225-226.
- Исто, 224.
* Коста Милутиновић, нав.дело,225.
* Бошко Десница, Историја котарских ускока II, Бeoгрaд 1951, 12.
228
 ускочКИ СЕРДАР ЈАнко МитровиЕ И ЊЕГОВИ СИНОВИ

Стојан је са својим људима продужио према Книну. Пред Книном

их је распоредио у три одреда. Док је из тврђаве излазила једна чета
од 300 турских војника, која је била кренула да пустоши Равне Ко
таре, Стојан је напао са својим људима. У сукобу је убијено 120 тур
ских војника и исто толико рањено. Један Стојанов војник је погинуо
и двојица су рањена. Стојан је рањен у руку.“
Јула 1684. Стојан је запалио два села у Крбави.“ Месец дана ка
сније напао јена Гламоч, где је запалио неколико села и двор Алајбега
Филиповића и погубио 50 турских војника. Затим је уследио напад на
Грахово, када је убијено 150 турских војника.“
Одајући Стојану Јанковићу признање за успешно изведене напа
де на Книн, Гламоч и Грахово, генерални провидур Доменико Моће
нито одредио му је 10 дуката на месец док траје рат.“
Турци су још на почетку рата напустили Островицу и Скрадин,
где су смештени новодосељени. За кратко време ослобођена је цела
област одЗадра до Книна, па је насељавање на овој територији било
и највеће, у сваком случају везано и за војне успехе Стојана Јанко
вића. Он је тада из Лике довео 142 породице, 2300 душа, а у једном
другом походу са њим се доселило 37 породица из Грачаца.“ За ново
досељене провидур је назначио следећа места: Земуник, Перушић,
Ислам, Стошију, Надин,Тињ, Бенковац, Полижане и Карин.“
Они који су раније становали у селима Кожуловог Поља, у Кор
лату и Тињу, преселили су се у Врану и Морполачу. „Разне породице”
из села Крушева населиле су се око Новиграда, Бадња и Полижана.
Многе породице из Жегара, села око Зрмање, из села око Книна и из
Грачаца, окућиле су се у Обровцу, Надину, Поповићима и Будину.“
У име становника личких села Трпинца, Ловинца, Парчића и
Срба дошла су тројица њихових старешина и предали провидуру пи
сма, у којима га у име свога народа моле да им дозволи да се доселе
у Далмацију. Извештавајући своју владу о овим породицама, гене
рални провидур је написао: „Задужио сам каваљера Јанка (Стојана
Јанковића—прим. М. Ј.) да им олакша смештање на овој територији,
на коју су већ стигли. Према извештајима које сам добио, има их око
9000 душа, међу којима више од 3.000 способних за оружје. Они су
најхрабрији од свих који се налазе на границама далмације”.“
Харамбаша Матија Живковић се населио са 270, а харамбаша
Накић са 300 породица. Оне укупно броје око 5.000 душа, од којих
су 2000 дорасли да сабљу пашу.“ Добар део ових породица смештен

* Исто, 12–13; A. S. V., Sen. prov. t. m., filza 390.

* Бошко Десница, нав. дело II,22—23.
* Исто, 35; A. S. V., Sen. prov. t. m., filza 390.
- Бошко Десница, нав.дело II,37–38.
* Исто, 10–12, 15; A. S. V., Sen. prov. t. m., filza 390.
48. A. S. V., Coll. rel. busta 67.
49 Исто.
50. Исто.
51. Исто.

_ _ _
229
 МАРКО ЈАЧОВ

је на територији између Островице, Брибира и Скрадина. Бригу око

њиховог смештаја преузео је Стојан Јанковић.“
До октобра 1684. у село Трибањ, засеок Шибуљина, доселило се
неколико српских породица, које су имале 131 особу. Стојан Јанковић
им је предао 20 мера кукуруза и 10 мера пшенице“
Крајем 1684. године Стојан Јанковић је реализовао прелазак
1500 српскихпородица из Загоре на млетачку територију. Ове породи
це предводио је њихов свештеник.“ Сердар Смољан Смиљанић био
је овлаштен да ће се оне „поново вратити у Турску, јер им римока
толици не дају никакву помоћ, а сами не могу да одоле турском на
сиљу”.“ Према информацијама које је добио генерални провидур, ни
једна од ових породица није се вратила на турску територију.“
Генерални провидур Моћенито писао је својој влади 1684. године
да у Далмацији има три врсте становника, који живе на територијама
задарској, шибенској, трогирској и сплитској.То су: стари поданици,
поданици који су се доселили за време кандијског рата и поданици
који су седоселили почетком морејског рата. Старих поданика и оних
који су се доселили за време кандијског рата има 28.000 душа. Оних
који су се доселили на почетку морејског рата има око 12.000 душа.
Сви заједно могу да дају 10.000 војника. Све што имају да решавају,
одлучују на зборовима. Провидур је приметио да не поштују оног
cepдара који није њихове народности. Једино поштују Стојана Јанко
вића, пошто је исте народности као они и због тога што има много
бројну родбину међу њима.“
Задарски надбискуп је, такође,уочио да Стојан Јанковић ужива
Велики Kit међу људима његове вере и народности. Стога је и пред
ложио Конгрегацији за пропаганду вере у Риму да Стојану пошаље
колајне и прстенове не би ли на овај начин прихватио римокатоличку
веру.“ Није познато да ли су назначени дарови послати из Рима, али
је познато да су браћа Јанковић остали верни својој вери и саградили
цркву у селу Исламу, на своме имању, и посветили је крсној слави
Ђурђевдану.
Марта 1685. године генерални провидур наложио је Стојану Јан
ковићу да изврши пресељавање људи од Цетине на млетачку терито
рију. „Без потезања сабље доселило се шест стотина људи способних
за оружје са њиховим породицама... Старешина овога народа је чу
вени Пераичић".“
Турци нису остали равнодушни према сељењу својих пода
ника на млетачку територију. Босански паша је припремао војску у
Ливну, у намери да опустоши Далмацију. У то време се у Ливну на
Вibl. Correr, Mss. PD, 924.
Десница, нав. дело II, 49.
је. шко
S. V., Sen. prov. t. m., filza 387.

i}
vol. 49
}
#ibl. Correr, Mss. PD, 924.
Стo
. S. V., Coll. rel, busta 67.
. Prop. Fide, Scritture originali riferite nelle Congregazini Generali (SOCG),
ol. 425r-438v,
. S. V., Sen. prov. t. m., filza 391; Бошко Десница, нав. дело II, 68-70.
230
 Ускочки сврдлР ЈАнко митровић и њЕгови синови

лазио у заробљеништву Ђовани Алберти. О припремама босанског па

ше он је известио генералног провидура шифрованим писмом. Писмо
је написано тако да је сваки ред почињао одабраним словом која,
када се протумаче, воде ка решењу: „Duare e Cotari si guardino", то
јест, „Дуаре и Котаре чувати”.“ На основу овог писма, Пол Микиел,
генерални провидур коњице, послао је Стојана Јанковића према реци
Цетини, где је дошло до жестоког окршаја између млетачке и турске
војске. У сукобу је учествовало око 4000 турских и 2000 млетачких
војника. Стојан је предводио коњицу и доживео тежак пораз. Око
200 његових ратника изгубило је живот. Разлог поразу провидур је
| нашао у чињеници што су Стојанови војници навлажили прах када
су прелазили реку, па нису могли да употребе ватрено оружје. Прови
дур истиче да је Стојан показао „своју познату храброст, али није
био мудар када је прелазио реку”.“
После овог пораза, Стојан је извршио напад на Лику, одакле је
довео 70 породица, око 900 душа, и населио их између Кожловца и
Островице“. Очекујући турску одмазду из Лике због овог похода, Сто
јан се улогорио у Карину. „Не зна се тачно куда ће кренути, а ја их
чекам овде у Карину”, известио је Стојан генералног провидура.“ По
што се турска војска није појавила, Стојан је поново извршио напад
на Лику, где је опустошио Ловинац и довео 316 породица, које су има
ле око 700 људи способних за оружје. Њих је населио у Обровцу и
Брибиру.“
0 досељавању поменутих 316 породица и о свом нападу на Лику
Стојан Јанковић је дао изјаву генералном провидуру у Задру 30. јула
1685. године: „Прошле недеље навршило се осам дана откако сам са
другим морлачким старешинама и њиховим људима са ове територије,
а по наређењу пресветлог господина генералног провидура, кренуо у
Лику, с намером да се састанем са господином карловачким генера
лом, како би заједнички опустошили Лику и Крбаву. Оног истог јутра
када смо стигли почели смо, пре свитања, да палимо тврђаву Ребац.
Пошло нам је за руком да ту заробимо 30 и убијемо 8Турака. Онај
народ је био обавештен о нашем нападу, па се повукао у утврђена
места. Напуштене куће и сено смо запалили и робове повели из два
села.Затим смо кренули према Рибнику и Медаку, палећи све што смо
успут нашли. Пут нас је водио према Парчићу, утврђеном месту. Тамо
је требало да нас сачека карловачки генерал. Пошто се он није појав
љивао, повукли смо се у планину, где смо провели остатак дана, ноћ
и следећи дан до вечери, а затим смо се повуклидубоко у шуму. У два
часа после поноћи дошао је писмоноша поменутог господина генерала
и уручио ми писмо, којим нас генерал позива да се са њим састанемо

во Вibl. Correr, Mss. PD, 924.

* A. S. V., Sen. prov. t. m., filza 388, 391; Бошко Десница, нав. дело II,
70–76, 79; G. Diedo, Storia della Republica di Venezia dala sua fondazione sino
1'anno 1747, tomo terzo, Venezia 1751, 382—383.
* A. S. V., Sen. prov. t. m., filza 389; Bibl. Correr, Mss. PD, 924; Бошко Де
сница, нав. дело II, 83-84,86.
63 Bibl. Correr, Mss. PD, 924.
* A. S. W., Sen. prov. t. m., filza 388, 389; Бошко Десница, нав. дело II, 95–96.
231
 идрко ЈАЧов

код Удбине. Послали смо одговор да ћемо следећег јутра сигурно бити
тамо. Чекали смо га тамо два дана и две ноћи, али се он није појав
љивао нити је послао поруку. Тада смо запалили тврђаву Ловинац,
која се налази у срцу Лике. Капетан Удбине је побегао из своје куле,
а тврђаву Томић Турци су на наше очи напустили.Запалили смо села
Парчић,Тепшинић, Медак и сва места око Репца, као и две тврђаве
Читлук и Микрић. Тада се предало 300 породица, које смо довели у
послушност пресветлом принципу. Они су Морлаци и хришћани.“
О поменутим породицама које је Стојан Јанковић доселио из
Лике задарски надбискуп је написао да су „у већини Срби шизматици
јеретици, који немају појма о светој вери, нити знају шта значи ре
литија. Не знају било какве молитве, нити се може знати да ли су
крштени или нису. Не препознају иконе, нити знају шта значи Бог,
пакао, рај и друго што се тиче религије. Ови и други слични њима
имају понеког калуђера, који су незналице као и они, без литургије,
свештеничког одела, без бревијара, мисала или друге врсте књига.
У ову дијацезу, која је највећа од свих у Далмацији, дошло је неколи
ко хиљада сличних особа”.“ У извештају од 11. августа 1685. исти над
бискуп пише да је на територију његове надбискупије „доселило из
турске земље преко 6000 душа, највећим делом Срба шизматика". Са
њима су дошли и њихови свештеници, за које надбискуп каже да су
неуки.
Почетком септембра 1685. Стојан Јанковић је на Билај повео хи
љаду коњаника и исто толико пешака. Њему се придружило 1.500 Ка
штелана, које је предводио Петар Тартаља. Стојан је својих хиљаду
пешака послао да пале села око Билаја, а он је са коњицом и Тарта
љиним људима напао тврђаву Билај. Од пожара је страдало 50 и
заробљено 20 турских војника. Изгореле су све ствари које су се на
лазиле у тврђави. Запаливши 18 околних села, кренули су према Ва
куфу. И ову тврђаву су запалили. Затим су продужили да пустоше
према Србу, „који је насељен православнима". Они су „добровољно
прешли у послушност” Стојанv Jaнковићу. Око 500 их је било способ
но за оружје. Сердари ових „Србљана" (h serdari di Sarbiоliani) извес
тили су генералног провидура да сv се доселили са 1.078 душа. Жа
лили су се да немају места за становање,јер су их са својих земљишта
отерали они из Вране и Велима. Двадесет породица из Срба окућило
се у Надину“
У току октобра доселило се око 60 породица од Цетине и насели
ло на подручјv између Вране и Перwшића“
Крајем 1685, Стојан Јанковић је разрушио Лапац у Лици и тада
довео 100 породица, 1.740 душа. Њих је населио између Жегара и Бри
бира.“ Стојановом заслугом доселиле су се из Лике још 52 породице,
388 душа, предвођених хармбашама. Богдан Буснић је довео 22, Вука
s Исто, 98-99: A. S. V., Sen. prov. t. m., filza 696.
* A. Prop. Fide, SOCG, vol. 494, fol. 431v.
67. A. Prop. Fide. Scritture non riferite, Dalmazia, vol. 2, fol. 250rv.
68 Bibl. Correr, Mss. PD, 924.
9. Исто,
то А. S. V., Sen. prov. t. m., filza 391.
232
 ускочки сврдАР ЈАНКО МИТРОВИЋ И ЊЕГОВИ СИНОВИ

дин Жепиновић 21. и Ђорђе Нинчевић 9 породица. Радосав Совиљ и

Марко Сојиновић населили су се у Новиграду са 27 породица.”
У току 1685. у Далмацију се, према извештају од 9. новембра исте
године, доселила 3051 породица, 10.290 ратника“ Највише њих насе
лило се на територији сердарије Стојана Јанковића — 1.527 породица,
5.297 ратника.
Од почетка морејског рата до краја 1685. у Далмацију седосели
до 25.000 душа, од којих се око 15.000 населило на задарској терито
рији, док се осталих 10.000 окућило на територијама сплитској, тро
гирској, шибенксој, омишкој и макарској.“
У јануару 1686. Стојан Јанковић је довео из Лике око 1000 душа
и населио их у Островици и Брибиру, о чему је 14. јануара известио
генералног провидура. Стојан наводи да је кренуо „на бојиште са
1250. Морлака, нових поданика”, насељених на задарској територији.
Прво су почели да „пустоше око Бориковца”. Затим сузапалили „три
села и тврђаву некога Пашића, опасану зидом, где су се били повукли
многи Турци и Морлаци хришћани да се бране”. Стојан их је позвао
„да се на веру предају”. Његов позив прихватили су „они што су се
налазили у тврђави Пашића”. Поменутих хиљаду душа Стојан је „на
силу довео”. Са овог похода дотерали су 2500 глава блага и 500 круп
них грла, не рачунајући 40 коња од седла и 100 коња натоварених жи
том, сувим месом и сиром.“
Од поменутих хиљаду душа, њих 400 поново се вратило у Лику,
на стара огњишта. Провидур је изразио надуда ће их Стојан Јанковић
поново вратити у Далмацију.“
Марта 1686. у Далмацију се доселило 290 породица из Лике, и то:
из Лапца 80, из Жежеља 12 и 108 породица под старешином Цвјета
новићем, које су се, бежећи из Лике, једно време биле склониле у
Карлобагу. Њихово пресељавање извршио је Стојан Јанковић. Населио
их је у следећа места: у Жегар 100 породица које је предводио Цвје
тановић и 40 породица из Лапца, у Брибир и Островицу других 98
породица које је предводио Цвјетановић и 40 породица из Лапца, у
Брибир 12 породица из Жежеља. Све ове породице Стојан Јанковић
је потчинио двојици харамбаша, Цвјетановићу и Сударевићу.“
Тада се доселило и 10 породица, око 70душа, из Бихаћа, предво
ђених старешином Радошем Новаковићем. Њих је Стојан Јанковић
населио у Стариграду.”
Јула 1685. Стојан Јанковић је запалио Мајдан у Босни и за време
тог похода убио 60 и заробио 150 турских војника.“ После овог усле
дио је нови напад на Босну. Стојан Јанковић је предводио 2.000 војни
ка који су поразили турску војску код Дувна. За овај успех Стојану
21. Bibl. Correr, Mss. PD, 924.
7? Бошко Десница, нав.дело II, 116—117.
* A. S. V., Sen. prov. t. m., filza 391.
ти Исто, filza 696; Бошко десница, нав.дело II, 125—126.
* A. S. V., Sen. prov. t. пn., filza 696.
36 Bibl. Correr, Mss. PD, 924.
77 Исто,
* A. S. V., Sen. prov. t. пn., filza 389.
233
мAРКО ЈАЧОВ

и другим старешинама додељени су златни прстенови и колајне, а сва

ком војнику који је донео главу турског војникадат је по цекин.”
Јула 1686. сердари Стојан Јанковић, Смољан Смиљанић, Симон
Бортолаци и Фрањо Поседарац опустошили су Босну. „Убили су 400
Турака. Многе су запалили у њиховим кућама, а неке су заробили.
Ослободили су турског ропства више од 30 хришћана. Запалили су
1800 кућа".“
На учестале нападе на Босну Турци су одговорили прикупљањем
војске у Ливну, одакле су припремали општи напад на Далмацију. До
новембра 1686. сакупило се око 16.000 војника под командом Мехмеда
Атлагића, а под Сињом се већ био улогорио Пашић из Билаја“ II

Турска војска, предвођена Мехмедом Атлагићем, новим босан

ским пашом, који се „дочепао босанског пашалука без икаквог мита,
а ослобођен је и од уобичајеног дара од 50.000 реала великом везиру,
а то све јер се обавезао да ће опет привести султану одметнуте
Морлаке”.“ напала је на Далмацију у новембру исте године. Своје на
паде Турци су усмерили у три правца. Једна група од 200 војника на
пала је на Врану и Перушић, друга се упутила према Злоселима, а
трећа је напала на Дазлину и Велим“
Да би спречио напад турске војске на Равне Котаре, Стојан Јан
ковић је чувао стражу код Брибира. Кад се појавила група од 700
турских војника, многи војници, који су били под Стојановом коман
дом, побегли су. Турци су тада запосели Брибир и Островицу. Стојан
је позвао одбегле војнике да се врате под заставу. За кратко време,
његова чета је бројала 300 војника. Они су натерали турске војнике
да напусте Брибир и Островицу. Генерални провидур је о томе послао
извештај својој влади, хвалећи Стојанову храброст.“
Мехмед Атлагић није успео да врати „султану одметнуте Морла
ке". Његов поход на Далмацију безуспешно је окончан, а његови вој
ници могли су да се похвале једино да су „запалили мали број кућа
покривених сламом".“
Пратећи војевање Стојана Јанковића, патријарх Арсеније Чарно
јевић упутио му је у помоћ 100 својих наоружаних коњаника“ Патри
јарх је то учинио да би истакао јединство српског народа, до чијег је
чувања и неговања држала српска патријаршија.
Августа 1687. Стојан Јанковићје извршио напад на Босну у коме
је изгубио живот. О његовој погибији послат је извештај са сињског
поља26. августа: „Када је његова екселенција сазнао о доласку у Дув
но херцеговачког алајбега с његовим спахијама, који се враћао из
Осијека, сакупио је Морлаке и кренуо према Дувну. Пазио је да за вре
ме путовања не буде откривен. Пред Дувно је стигао са 1.000 коњаника

* Исто, filza 393.

* Исто.
* Бошко десница, нав.дело II, 165–169.
ка. Исто, 183.
8. Исто, 165–169.
* A. S. V., Sen. prov. t. m., filza 393.
* Бошко Десница, нав.дело II, 165—169.
s Исто, 171.
234
 ускочки свFдAP Iмнко митPoвиЕ и њЕгови синови

и 2.300 пешака, сви Морлаци. Командант је смело извршио напад. За

кратко време погубили су 202 Турчина, неколико њих заробили,зау
зели 18чадора и остатак натералиу бекство. Алајбег се спасао бекством
у џамију, која се није могла освојити. У опој околини и многим се
лима запалио је куће и храну. Хтео је да освоји и џамију, али се по
јавила неслога међу Морлацима, а Турцима је пристизала помоћ из
више места. На појаву турксих застава из Ливна Морлаци су позвани
да се повуку у планину. Број Турака јако се повећао. Храбро и смело
их је напао каваљер Јанко (Стојан Јанковић— прим. М. Ј.) са неколи
ко његових другова и посекао њих тројицу. Његова екселенција (Ан
тонио Зено, провидур коњице — прим. М. Ј.) притекао му је у помоћ
са целом коњицом. Страшни окршај је трајао неколико часова. На
страдали су многи Турци, међу њима чувени Синглић и, кажу, још и
Филиповић. Срећна победа је загорчана смрћу каваљера Јанка,достој
ног сваке хвале".“ У овом окршају погинула су још два Стојанова
војника и десет их је рањено. Турских војника је погинуло седамде
сет. Том приликом је из Босне доведено 356 особа“
О погибији Стојана Јанковића писао је својој влади Антонио
Зено, провидур коњице: „Око осамнаестога часа почеше Турци да на
виру у великом броју и да се показују на узвишници; и ја сам опето
ваним одашиљањем официра поновио Морлацима позив да се примак
пу, али ништа није могло да их на то реши. Каваљер Јанко, пошто је
посекао три главе, не могавши да поднесе толики кукавичлук својих
Морлака, ни да обузда своје велико срце, полети очајнички и са свега
осам или десет другова заметну бој с Турцима, који, међутим, не хте
доше да се одмакну од домета њихових пушака. Премда сам му више
пута јавио да се не заплиће у борбуи да се придружи мени, како беше
понесен властитим јунаштвом није ми успело одвојити га од непри
јатеља, па видећи да је измакао напред истурих један ескадрон ко
њице, под заповедништвом капетана Радоша.
Број Турака непрестано је растао, па се помакоше и неки офици
ри, људи из моје личне страже, и други, који су се налазили уз мене
као добровољци, те видећи да се Морлаци не мичу, иако су из далека
посматрали све што се догађа, одлучих да и ја похитам у помоћ наши
ма са читавим одредом плаћене коњице. Настаде и са једне и са друге
стране јак окршај, који потраја неколико сати и у којем погибе много
угледних Турака... Радост због успеха загорчава ми несрећа која је
задесила каваљера Јанка. Погођен пушчаним метком и ударцем саб
ље преко леђа, предао је после неколико сати душу. Спаситељу... По
гинуо је доиста онако како је и живео: као велики војник... О свему
сам обавестио узвишеног генералног провидура, да се с њим догово
рим коме би требало поверити заповедништво над Морлацима место
заслужног кавалира Јанка, који ме је, док је издисао, замолио за ми
лостиву помоћ његовој деци, и ја не могу друго него да их понизно
препоручим државном милосрђу, као изданке тако достојног оца”.“
_

sa исто, 188–192; A. S. v., Sen. prov. t. m., filza 696.

88. Исто, filza 392.
89. Исто, filza 527.
_ 237
|
__

_
 мAPко ЈАчов

Сенат у Венецији уважиоје молбу АнтониоЗена и доделио помоћ

Стојановој деци и удовици.
Будући да је Стојан Јанковић био човек од великог угледа и вео
ма омиљен у целој Далмацији, народје убрзо испевао песму о његовој
погибији:
„Још зорица незабијелила,
Ни даница помолила лица,
Виче вила с Велебит планине,
Тер дозивље мајку Стојанову,
Устани семајко Стојанова,
Узочас газорицу заспала,
PT на војску сина оправила,
Већ га мајко причекати нећеш,
Погибе ти Јанковић Стојане,
Од Котара млађан кавалире,
Не погибе од бријеткећорде,
Ни од мача ни од бојна копља,
Већ од танке пушкеталијанке,
Којано је у Бреши кована,
Погуби га НаџаковићМујо,
Насред Дувна поља широкога”.“
Илија Митровић (Јанковић) је најстарији син Јанка Митровића.
На основу до сада истражене архивске irit не може се утврдити го
дина његовог рођења.
Године 1678. Илија се одметнуо у хајдуке и са својим људима
нападао на турску територију. Пошто је у то време Венецији било ста
ло до мира са Турском, провидур Валиер је 30. марта 1680. издао де
крет којим Илију осуђује на смрт. Илија је казну избегао бекством на
турску територију.“
Генерални провидур Лоренцо Дона издао је 13. септембра 1683.
проглас, којим наређује да се Илија Јанковић „ухапси жив или мртав".
Иста одлука важила је и за 35 Илијиних хајдука којима је он био ха
рамбаша“
Када су Далмацијом одјекнули гласи да је турска сила поражена
под Бечом, Илија је запалио четири села у Кожуловом Пољу и нате
раоТурке у бекство из Бенковца, Островице, Перушића и других окол
них места.“ Затим је, у току 1684, освојио Карин, а непосредно после
тога и Обровац.
Пошто су многе породице са турске територије желеле да се на
селе у Обровцу, Илија Јанковић, „који је одувек био камен спотица
ња на овој граници и главни покретач нереда", осујетио је њихову

за Србско-далматинскиј магазин за љето 1844, Задар 1844, 34–35.

91. Бошко Десница, нав. дело I, 253—254.
se Исто: А. S. V., Sen. prov. t. m., filza 387.
* A. S. V., Coll. rel, busta 67.

236
-
 ускочки сврдлР ЈАНКо митPoвић и ЊЕГОВИ СИНОВИ

намеру. Тражио је да му Млетачка Република одреди плату, или ће

Обровац уступити Аустрији. Генерални провидур је замолио Стојана
Јанковића да убеди брата у неопходност насељавања овог места. Сто
јан је извршио наређење провидура Лоренца Доне. Као стражу, у
Обровцу је оставио „Мирка Јокића из Лике са његове четири куће,
Тиомира Кордића из Крушева са девет кућа и Вукадина Бједова из
Мокрог Поља са десет кућа".“
Да би одобровољио Илију Јанковића, генерални провидур Доме
нико Моћениго одредио му је 1. јула 1684 месечну плату од 15 дуката.“
Од овога времена Илија се борио на страни млетачке војске. Заједно
са својим братом Стојаном извршио је напад на Лику 1685. године.“
Почетком јула 1687. поверено му је да предводи 800 ратника, млетач
ких поданика, у нападу на Босну. Тада је опустошио Билај и тамо
уништио летину.”
Крајем марта 1688. турска војска је напала на Далмацију. Према
млетачким изворима, било их је око 5.000 коњаника. Код села Попо
вића они су се поделили у чете и кренули да пљачкају од Надина до
Новиграда. Карињани су се затворили у село и пружили им отпор. За
успешан нападтурске војске у ове крајевепровидур коњице Зено окри
вио је Илију Јанковића и БожуМилковића.“ Илија је тада поново отка
зао послушност представницима млетачке власти у Далмацији. Ме
ђутим, на молбу брата Завише пристао је да се насели у Задру.
Терминацијом генералног провидура Долфина од 1. априла 1692.
године, Илији је поново стављена „у ток плата од 15 дуката месечно
која му је била додељена од провидура Моћенита, а касније му била
обустављена”.“
После три месеца проведена у Задру, Илија је умро.“ Тако брза
смрт изазива оправдану сумњу да је, по налогу млетачких власти, био
отрован. На његов по у селу Исламу дошао је и нински бискуп
Борђе Парчић, иако „Илија Јанковић никада није био римокатолик”.“
Бискупу је тамошњи српски православни свештеник забранио да из
врши опело, тврдећи да је он на погребдошао без ичијег позива. Пар
чић је о овоме известио Конгрегацију за пропаганду вере у Риму 8.
јула 1692. године.“
Завиша Митровић (Јанковић) био је најмлађи син Јанка Митро
вића. Не зна се када је рођен. У млетачким изворима он се помиње
као Завиша и као Савица (Savizza).“
* A. S. V, Sen. prov. t. m., filza 387; Бошко Десница, нав. дело I, 315–318.
* Бошко Десница, нав.дело II, 26–27.
* A. S. V., Sen. prov. t. m., filza 389.
97. Бошко Десница, нав. дело II, 183—185.
* Исто, 216–218; А. S. V., Sen. prov. t. m., filza 392.
9. Бошко Десница, нав.дело II,283.
1897 g:e 302-304; Biblioteca nazionale Marciana-Venezia, Mss. It. VII, соd.
} # Prop. Fide, Scritture non riferite, Dalmazia, vol. 3, fol. 58r-59v.
сто.
* Бошко десница, нав.дело 1, 188. Завиша Јанковић се венчао са Маријом
Лазе 16. VIII. 1676. по старом календару. У књигу венчаних у православној цркви
св. пророка Илије у Задру уписан је као Сава Јанковић.
237
 МАРКО ЈАЧОВ

Завиша се налазио на положају код Книна, одакле је 27. априла

1685. јавио да се велики број турске војске спрема да нападне на
Равне Котаре. Тада је он био харамбаша.“
Априла 1686. „капетан Обровца Завиша Митровић, брат Јанков
(Стојанов — прим. М. Ј.) заробио је капетана Удбине и диздар-агу
Кумалића са другом десеторицом. Осим тога, убио је десет Турака.
Капетана и диздара пустио је на слободу и за то добио 910 реала. Ка
петануЗавиши је додељена и друга медаља”.“
Почетком јуна 1687. Завиша је предводио 500 ратника у нападу
на Лику. „Направио је бусију у близини града Репца”, где је заробио
8Турака и дотерао 20 коња, 200 волова и много ситне стоке“
Кад је погинуо Стојан Јанковић, управу над његовим људима,
у својству сердара, преузео је његов брат Завиша." Он је већ у сеп
тембру предводио војску у нападу на Варцар Вакуф, недалеко од Ба
њалуке. Том приликом убио је два турска војника, а самје био лакше
рањен.“
Године 1692. сердар Завиша Јанковић напао је на Билај у Босни
и тада са собом довео 500 српских породица.“ Према извештају Да
ниела Долфина, генералног провидура у Далмацији, од 6. и 7. јуна
1692. године, овог народа је било5.000 душа, 1300 способних за оруж
је. Њих су предводили харамбаше Павле Ђурић, Никола Пирић и То
дор Зорић. Населили су се у Плавну,Зрмањи, Пађенима, Мокром По
љу и Отону.Харамбаши Николи Пирићу додељена је кућа Мехмед-бега
Дуракбеговића у Плавну.“
Уважавајући ратне заслуте сердара Завише Јанковића, млетачка
влада му је дукалом од27.јуна 1696. доделила титулу витеза св. Мар
ка“. Исте године он је извршио напад на Ливно, одакле је довео 75
заробљених турских војника. За време овог напада био је рањен коп
љем у леву руку.“
Сердар Завиша Јанковић је о свом ратовању, а нарочито о досе
љавању и положају Срба у Далмацији, често, путем писама и усме
них порука, обавештавао патријарха Арсенија Чарнојевића. Патријарх
мује редовно одговарао и давао савете. Преко Завише Јанковића па
тријарх је онемогућио постављање и активност међу далматинским
Србима унијатског владике Никодима Бусовића.“
Завиша Јанковић је умро 1700. године. Обавештавајући своју
владу о његовој смрти, провидур Алвизе Моћенито, трећи провидур
104 Bibl. Correr, Mss. PD. 924.
* Бошко Десница, нав. дело II, 139—140; А. S. V., Sen. prov. t. m., filza 392.
* Бошко Десница, нав.дело II, 183—185.
* Исто, 209, 211–212; A. S. V., Sen. prov. t. m., fiza 392. избор Завише Јан
ковића за сердара потврдио је Сенат у Венецији 13. марта 1688. године.
ка Бошко Десница, нав. дело II, 196—197.
19 Pietro Garzoni, Istoria della Republica di Venezia in tempo della Sacra
{: gire Maoneto IV e tre suoi successori, grani sultani de Turchi, Venezia
на Бошко десница, нав. дело II, 287.
ш. Исто, 325-326.
из Исто, 333.
113 A. S. V., Consultori injure, filza 175.
238
 YCKO‘iKH СЕРДАР ЈАНКО МИТРОВИБ и ЊЕГОВИ синови

тога имена ,писао је „Каваљер Завиша је био старешина од угледа"."*

Патријарх Арсеније Чарнојевић пише да ra je „раСТужила смрт
тако побожног и честитог господина". Колико је патријарх држао до
Завише, најбоље илуструје чињеница што ни једно од писама која је
добијао из далмације није узимао Y обзир ако није било „оверене
печатима манастира Крке, манастира Крупе, протојереја Лазара, ка
nam-,pa Завише Јанковића и каваљера Јована Синобада"."5
Марко ЈАЧОВ

Résumé
LE »SERDAR« DES USKOKS, JANKO MITROVIC ET SES FILS DANS
LES GUERRES DE CANDI ET DE. MORE

Venise se servait dans ses guerres contre la Turquie, des »uskoks«,

aussi bien dans ses opération militaires que dans le processus de la со
lonisation par la population chrétienne du terrivtuire de la république vé
nitienne‘ Le rôle de la famille de »serdan (chef d'un district au Monté
négro), Mitrović de Posedarja, — le père Janko, et ses fils Stoian, [Ilije et
Zavišc — a été en cette circonstance fort remarquable.
Pendant que le père Janko menait les »uskoks« des districts de
Rama, dans touts les batailles importantes en Dalamatie et toutes les
invasions en Turque, emmenant des colons en Dalmatie, son fils Stojan
(Janković) a considérablement pourvu à la gloire de la famille, soit par
sa glorieuse évasion de Constantinople, d'importantes luttes et des pilla
ges dans les provinces turques et à Lika, en colonlszmt quelques milliers
de familles principalement dans les régions de son »serdarstvm (son dis
trict), soit par sa courageuse mort sur le champ de bataille en 1687, et
c'est la raison pour laquelle (m lui rendit hommages par des chants ро
pulaires et de la part du pouvoir de Venise.
A la difféerencc de son jeune frère qui guerroyait seulement lorque
cela convenait à Venise, Ilija Mitrović faisait cela de par sa propre
volonté, et c'est pourquoi, paraît-il, il fut à la fin mis à l'écart, pendant
que le plus jeune Zaviša, dIzremait part'a de plus petites éxpéditions, mais
pour cette raison, étant 'scîpliné, il succéda à la position de »scrdar«
de Stojan.

"· А. s. v., Coll. ml., busta 68.

“5 A. S. V., Consultori in jure, filza 175.

239
 ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКИ РАЗВИТАК ЈУЖНЕ УГАРСКЕ
(ВОЈВОДИНЕ) ОД КРАЈАXVII ДО СРЕДИНЕ XIX ВЕКА

На развитак данашње Војводине од краја XVII до средине XVIII

века снажно су утицала три аустро-турска рата(1683—1699, 1716—1718.
и 1737—1739), као и то што је она, са краћим прекидом (1718–39),
била погранична област према Турској.
На свом путу према Бечу 1683. турска војска је пљачкала ста
новништво које се почело разбежавати, а то се још у већој мери по
новило кад се она, разбијена под Бечом а затим и код Будима и Хар
шања, повлачила преко Срема и Бачке. Оно што су у свом осветнич
ком бесу и разуларености пропустили да униште, попале и опљачкају
Турци, то су умногом довршиле аустријске царске и савезничке трупе
на свом путу ка Београду и Србији. После проласка војске, преостало
и огољено становништво се прикупљало и ново је пристизало, али се
није могло усталити јер је 1690. шарска војска била потиснута из Ср
бије, па су ратне операције поново пренете на подручје данашње Вој
водине, на коме је, заправо, и решена судбина тог рата, најпре битком
код Сланкамена 1691. и потом оном најпресуднијом, код Сенте, 1697.
године.
У току тог рата, године 1690, веће масе Срба под патријархом
Арсенијем III Чарнојевићем трајно су се преселиле у Угарску, поја
чавши српски живаљ на целом подручју од Земуна до Будима. Нешто
касније, 1697, у Бачку и Барању дошле су и веће групе Буњеваца, по
јачавши шокачко-буњевачка насеља у северној и северозападној Бач
кој и у Барањи. Аустријски извори и Србе и Буњевце називају општим
именом „Расциани — Раци”; први су били Рацинишизматици или Раци
-староверци, а други Раци-католици. На подручју Срема и Бачке, па
добрим делом и у Барањи, они су почетком XVIII века једино станов
ништво, док у равничарском Банату те у Поморишју доминира срп
ски живаљ.
После мира склопљеног у Карловцима почетком 1699, југоисточ
ни Срем и цео Банат враћени су под власт Турака, док су Бачка и
већи део Срема трајно дошли под власт Аустрије. Становништво Вој
водине било је сасвим проређено, међутим, почело се умножавати до
сељавањима из Босне и Србије, а такође и спуштањем знатног дела
Срба од Будима према југу, у Потисје и Поморишје. Но, ускоро, 1703,
241
слмвко ГАВРиловиЕ.

дошло је до унутрашњих немира у Угарској, до устанка мађарског

народа под Фрањом II Ракоцијем, до беспоштедних борби између Срба
и Буњеваца са Ракоцијевим „куруцима”, до стравичног пустошења
Бачке и пребегавања њеног становништва у Срем, Славонију и Банат.
Кад је 1711. тај устанак окончан, Бачка је представљала скоро пусту
земљу, а Срем је грцао под теретима војне, коморске и спахијске вла
сти. Банат је био поштеђен разарања јер је још био под Турцима, али
изложен свим социјално-економским невољама карактеристичним за
Турско царство тог доба.
Рат 1716-1718, у првој, почетној фази, вођен је на подручју Сре
ма и Баната, но, после битке код Петроварадина, у којој је принц
Евгеније Савојски однео једну од највећих победа над Турцима, и
освајања Темишвара и Београда, пренешен је јужно од Саве и Дунава,
а резултирао је миром у Пожаревцу 1718, којим су преостали део Сpe
ма („турски Срем“) и Банат, а затим и Србија и босанска посавина,
прикључени Аустрији.
Трећи аустро-турски рат 1737–1739, вођен у Србији и западној
и, пренет је и на Банат који је тада доживео тешка разарања од
стране Турака.
Уз ратове, као узрок депопулације и осиромашења, треба поме
нути и неколико епидемија куге: око 1700,затим у време Ракоцијевог
устанка те у време аустро-турског рата и после њега 1738—1741. Док
су прве две епидемије погодиле поједине делове и поједина насеља,
трећа је захватила цело данашње војвођанско, јужноугарско и сла
вонско подручје, покосивши врло велики број становника и проузро
чивши тешко надокнадиве материјалне штете. Касније, поткрај ХVIII
века, куга јејош једном походила Срем („иришка куга" 1795), одневши
више хиљада живота, док је колера то исто учинила у целој Војводини
1831. године.
Последице тихчестих ратова и куге осетиле су се у стагнирању
броја становништва, у запуштању привреде и земљишта које је и ра
није било недовољно култивисано, са много пустара, мочвара, пешча
ра, нерегулисаних речних токова, слабим путевима и одсуством јавне
безбедности.
Иако је аустријска управа имала много недостатака, она је ипак
доста учинила, нарочито у Банату, на сузбијању пешчаре, исушивању
мочвара, копању канала, прочишћавању речних корита, трасирању
путева, увођењу поштанске службе, подизању нових насеља, уношењу
европског занатства, здравствене службе, а касније и регулисању
IIIколства.
Полазећи од меркантилистичко-популистичке теорије и праксе,
бечки двор је велику пажњу поклањао насељавању – колонизацији
новоосвојених области: желео је да повећа обрадиве површине, раз
вије производњу и трговину, привуче што више плeмeнитих метала
преко трговине с Турском, повећа број порезних обвезника и тако
ојача своје стално несигурне финансије. У том циљу спровођена је
планска, државна и приватно-спахијска колонизација.
У првој половини XVIII века планска, државна колонизација
дошла је до изражаја првенствено у Банату где је тадашњи управник,
242
 друштввно Економски РАзвитAк Јужнв угAРСКЕ (хwп–хтх вЕКА)

генерал К. Ф. Мерси, у току две деценије своје власти населио више

хиљада Немаца, занатлија и земљорадника, а уз њих и понешто Фран
цуза, Шпанаца, Италијана, чиме је ударио темеље европском занат
ству и мануфактури, виноградарству, свиларству и другим гранама
привреде. Сви ови колонисти добијали су значајне повластице и по
стајали слободни коморски поданици. У мањим групама Немцима су
у то време насељавани и коморски поседи у Бачкој, која је, првен
ствено у њеном северном делу, најпре спорадично, а затим све систе
матскије, насељавана и Мађарима, како од стране спахија (калочког
надбискупа), тако и од коморске управе. Око средине XVIII века фу
тошки спахија Чарнојевић населио је Петровац и околна насеља Сло
вацима из тадашњих северних угарских жупанија. Нешто касније то
је учинио и други српски спахија, Стратимировић, доводећи Словаке
у Кулпин. У то време, 1739, и Срем је добио нешто Немаца — коло
ниста који су се после напуштања Србије и Београда преселили у
Земун, Карловце и Петроварадин (у коме су они и пре тога представ
љали већину становништва). Још већу групу Немаца, после 1745. годи
не, спахија барон Пејачевић довео је у Руму која ће постати највеће
немачко насеље у Срему и где ће и касније пристизати мање групе
Немаца. Поткрај ХVIII века војно-граничарске власти населиће Нем
цима Нову Пазову, а 1817. и Земун („Францтал”), док ће 1769. овећу
групу словака довести у стару Пазову и створити највеће словачко
насеље у Срему.
Друга половина XVIII века, у погледу колонизације, почела је
насељавањем Русина у Бачку, стабилизовањем постојећих немачких
насеобина (Апатин као немачко узор насеље) и све изразитијим усе
њавањем Мађара у Потисје па и у друге делове Бачке. Ранија компакт
ност српских и буњевачко-шокачких насеља је разбијена, а њихово
становништво почешће је чак и расељавано у интересу нових колони
ста других народности.
Русине је коморска власт 1751. довела у Крстур који је и касни
јих година попуњаван новим досељеницима из Прикарпатја. После
доброг искуства с њима, она је 1760-тих година населила другу већу
групу Русина у Куцуру. Изтих насеља, због релативне економске пре
насељености, Русини су у мањим групама прелазили у друга насеља
по јужној Бачкој; 1803. једна их се повећа група населила у Шид,
а 1830-тих година у Петровце и још понека села северозападног Срема.
До најмасовнијег и најорганизованијег насељавања у Бачкој и
Банату дошло је после седмогодишњег рата. У току десет година
(1763–1772) у те области доведено је десетине хиљада Немаца из Не
мачког Рајха, што је у Бачкој поновљено 80-тих година у време цара
Јосифа II. Немци су довођени под најповољнијим условима, уз мак
сималне бенефиције, па су тако никле десетине нових насеља, а десе
тине постојећих су попуњаване Немцима као новим становништвом.
Што се тиче Румуна, који су се стално спуштали из карпатских
реона у равније делове Баната и стварали насеља на простору Вр
шац-Панчево, аустријске власти су биле, чешће против њиховог до
ласка, пошто су давале предност ратарима и занатлијама, а не сточа
рима. Но, пошто су Румуни, самим фактом насељавања, постајали ра
243
cлдвко ГАВРИЛОВИЋ
J.. .
тари, односно граничари, нетрпељивост власти је слабила, па су пот
крај ХVIII и почетком XIX века уклоњене препреке њиховом спушта
њу најуг све до Дунава.
Поред ових колонизационих струјања са севера и северозапада,
нису престајала ни струјања са југа, са Балкана. Мање или веће групе
српског становништва долазиле су и после тзв. друге сеобе у току рата
1737—39, кад је са српским грађанством и србијанском милицијом
прешла и група Климената која се с њима задржала у Срему и вре
кменом, као католичка, потпуно кроатизовала. Српско и хрватско ста
новништво долазило је и из Босне, а затим из Лике и Далматинске
Загоре, нарочито у време гладних година. Уз Србе, са Балкана, из Ма
кедоније и Грчке, односно из дубина турског царства, миграциони та
ласи повукли су, као трговачке елементе, Цинцаре, Грке, Јермене и Је
вреје. Много Срба пошло је у емиграцију у време Кочине крајине и
још више у време првог српског устанка, од којих су се бар две-три
десетине хиљада трајно настаниле у Војводини, првенствено у Срему
и Банату.
Све те масе, групе и појединце аустријске власти су примале и
утицале на њих да се трајно населе, појачају постојећу популацију,
допринесу повећању државних прихода, првенствено као порезни об
везници (контрибуенти), односно да, као граничари, повећавају без
бедност граница према Турској.
Изузетак су били Цигани (Роми) и Јевреји. Цигани су долазили
и са Балкана и из румунских области, а Јевреји из Турске и из немач
ких и угарских земаља. И војне и цивилне власти настојале су да Ци
ганима онемогуће приступ на своју територију, али пошто у том нису
успевале, није им преостајало друго ништа него да покушају, нарочи
то по жупанијама, да их вежу заземљу и претворе у седелачко станов
ништво, но, као и другде, са малим успехом. Што се Јевреја тиче,
они су се без већих тешкоћа настањивали по Бачкој, нарочито у Но
вом Саду, док им је у Срему био дозвољен само боравак, али не и
куповина непокретних добара (куће, земљишта). Ограничења су их
пратила и у Војној граници у којој нису могли да прекораче одређен
број породица. Посвуда су, иначе, морали да плаћају посебан намет,
тзв. таксу толеранције, пошто су, као нехришћани, живели у држави
„апостолског величанства”.
Тако се стварала изузетна етничка, верска и језичка шароликост
данашњег војвођанског простора, као одређујуће константе његове
новије историје.

На подручју Војводине од самог почетка XVIII века створене су

две територијално-политичке целине: војна и цивилна.
Године 1702. оформљени су сектори војне границе према Турци
ма у Босни, југоисточном Срему и Банату. Дуж Саве, од Градишке до
Раче, протезала се Посавска војна граница која је својим завршним де
лом („Доња посавска граница”) обухватала и део Срема. Та границаје,
244
 друштвЕно вкономски РАзвитлк Јужнв углРСКЕ (хvш-хих вЕКА)

преко капетаната у Моровићу, Шиду и Беркасову, ишла према Дуна

ву и, као Подунавска граница укључивала у себе на сремској страни
Нештин, Баноштар и Черевић, а на бачкој страни Паланку, Рацки ша
нац (Петроварадински шанац — данашњи Нови Сад), Вилово, Ковиљ
и Тител. Даље, северније,дуж Тисе од Сегедина, протезала се Потиска
војна граница а дуж Мориша, његовом северном обалом — Помориш
ка војна граница. Седиште штаба подунавске границе било је у Пе
троварадинској тврђави, седиште потиског штаба у Сегедину а помо
ришког у Араду. Све ове границе биле су подељене на капетанате са
народним официрима и оберкапетаном на челу. Царска „немачка”
војска била је само по тврђавама, а чисто немачког састава били су и
сви штабови поменутих граница.
Граничарске породице, односно кућне задруге, добијале су, где
год је то било могуће, довољну површину земљишта, а села довољно
паше, шуме и пустара, да би могли водити самосталну економију и
издржавати, наоружавати оне своје чланове који су били директно
ангажовани у војној служби, на ратишту или на кордону. Прве две
деценије граничари су били поштеђени плаћања пореза, а добијали
су и понешто плате Могли су слободно да тргују и били су повлаште
ни у погледу царина. Стога је њихов положај, нарочито у време мира,
био повољнији него положај сељака под коморском или под спахиј
ском управом.
До значајних промена у Војној граници дошло је после Пожаре
вачког мира 1718, кад су се посавска, подунавска и потиско-помориш
ка граница нашле мање-више удаљене од Турксе, па су коморске вла
сти и угарско племство почели да постављају питање њиховог даљег
опстанка. Захваљујући војним круговима у Бечу, Војна граница се на
славонском и војвођанском сектору одржала, али је и у њој, осим у
посавској граници, 1722. заведен порез, чиме је укинута једна од ос
новних повластица граничара. Ускоро, граничари су приморани да
иду на сва ратишта (Италија, Баварска, Пруска итд.), не само против
Турака, чиме је учињен важан корак у њиховом изједначавању (али
само у обавезама, а не и у плати и снабдевању) са регуларним трупама.
Попут осталих граничара, и граничари војвођанског сектора учество
вали су у свим ратовима против Турака, против Ракоција, против
Пруса и Француза, проливајући све више крви за своје све мање по
властице.
Нод притиском угарско-хрватског племства, царица Марија Те
резија донела је 1741. одлуку о развојачeњу потиско-поморишке и
подунавске Војне границе и прикључењу (инкорпорацији) њихових те
риторија Угарској. Но, ускоро је уследила и одлука о реорганизацији
и проширењу посавске границе од Раче до Земуна, односно о ствара
њу новог граничног појаса уз Дунав од Петроварадина преко Карло
ваца и Сланкамена до Земуна. Поткрај 1745. то је и остварено, а две
године касније на славонско-сремском простору створене су три пе
шачке и коњичке регименте (градишка, бродска и петроварадинска),
чимеје учињен важан корак на путу милитаризације овог сектора Вој
не границе, што је праћено сужавањем или скоро потпуним елимини
245
СЛАВКО ГАВРиловиЕ.

сањем народних самоуправа у граници и претварањем националних

милиција у регуларне војне јединице граничарског типа. Истовремено,
1745, од преосталог дела Срема створена је сремска жупанија са се
диштем најпре у Илоку а касније у Вуковару.
Расформирање потиско-поморишке границе, започето 1743, а
продужено 1745, кад су развојачeни Суботица, Сомбор и Брестовац,
окончано је 1751. године, кад су сва граничарска насеља дуж Тисе
прикључена бачкој жупанији, што је довело до великог огорчења
међу Србима-граничарима, од којих се знатан број тада или преселио
у банатску и сремску границу или се одселио у Русију, створивши
тамо две области (Нову Србију и tičari: i) које су током вре
мена изгубиле српско национално обележје и потонуле у заборав. Да
би се стишало огорчење Срба на подручју расформиране потиске
границе, Марија Терезија је 1751. од њених насеља створила потиски
крунскидиштрикт као посебан, привилеговани округ у оквиру комор
ских поседа у Бачкој, осигуравши му доста значајне повластице. То
је 1774. учинила у Банату за бивше поморишке граничаре стварањем
великокикиндског диштрикта, везаног за коморску управу у Теми
швару.
IRоначно обликовање Војне границе на тлу Војводине извршено
је 1760-тих година стварањем банатске војне границе са седиштем у
Темишвару и шајкашког батаљона са седиштем у Тителу, као и про
ширењем петроварадинске регименте на преостала насеља некадаш
њег спахилука Земун. У том територијалном опсегу она је трајала до
револуције 1848, па и касније.
После многих покушаја у унутрашњем реформисању Војне гра
нице, године 1787. уведен је у њој тзв. кантонални систем, као поку
шај раздвајања војних и економских функција њених командних
органа, а кад се и тај систем показао непрактичним, онда је, након
неколико прелазних година, 1807. прокламован Основни граничарски
закон као свеопшти устав за границу. Њиме су регулисани земљишни
односи, порезни систем, одређено место трговине и заната итд. и по
себно наглашен значај граничарске кућне задруге као основне ћелије
граничарског друштва, коју је свим средствима требало чувати од
деоба и социјалног раслојавања, како би се одржао принцип да сама
породица, уз што мању помоћ државе, издржава своје војнике и даје
их у што већем броју.
У првој половини XVIII века цивилна-жупанијска власт успо
тсављена је само у Бачкој, на чијој су територији, изузев потиске и
подунавске границе, постојале две жупаније – бачка и бодрошка,
које су се 1723. објединиле у бачко-бодрошку жупанију са седиштем
у Ćомбору. У њу је, од 1751, био укључен и потиски диптрикт. Поседи
су били већим делом у власништву Дворске коморе а мањим у рукама
племића-спахија. Што се тиче Срема, он је до 1745, искључив насеља
посавске и подунавске границе, такође био већим делом под цивил
ном, али не жупанијском, него коморском, управом чије је седиште
било у Осијеку. Године 1745. територија Срема је раздвојена на петро
варадинску регименту и на сремску жупанију. Поседи у жупанији у
потпуности су прешли у власништво спахија. Банат, ослобођенТурака
246
 друштввно вкономски РАзвитAк Јужнв утAPcкв (хvш-хIх ввкл)

у рату 1716-18, био је све до 1778. под коморском влашћу, с тим што
је и у њему било нешто граничарске милиције која ће послужити
као језгро банатске војне границе у другој половини XVIII века.
Године 1779, у већем делу Баната, управу бечкедворске коморе смени
ла је жупанијска управа, пошто је Банат прикључен Угарској и поде
љен на три жупаније од којих су две, торонталска и део тамишке,
обухватале подручје данашњег југословенског Баната. Седиште торон
талске жупаније било је у Вел. Бечкереку (Зрењанин) а тамишке у
Темишвару.
Срби, Румуни, Цинцари, Грци, Цигани (Роми) припадали су пра
вославној цркви (карловачкој митрополији), Буњевци и Шокци, Нем
ци, Мађари и Јермени римокатоличкој цркви (калочка надбискупија),
Русини унијатској цркви (до 1777. калочка а после тога крижевачка
епископија), Словаци те део Немаца и Мађара протестантској цркви
(бачко-сремски сениорат).

Од краја XVII до средине XVIII века земљорадња на подручју

данашње Војводине била је крајње запуштена, примитивна и екстен
зивна. Главна вучна стока био је во, а коњ само по изузетку;
гвоздени плуг био је реткост, а кола и други ратарски инвентар били
су скоро искључиво од дрвета. Обрађивано је сразмерно мало земљи
шта у виду двопољног плодореда. Житарица се производило једва за
домаће потребе, па су тржни вишкови били мали и повремени. Главне
ратарске културе биле су пшеница мешана са ражи („суражица"),
јечам, зоб и кукуруз, те понешто просо и сирак. Нешто повољније
стање било је само у Банату под управом генерала Мерсија, где се
покушавало са увођењем нових култура, селекцијом усева, употре
бом немачког млатила итд, али су ти почетни успеси скоро сасвим
пирани у време турске провале у Банат 1738. и кужне енидемије
1738—1741, који су, уосталом, исто тако негативно деловали и на при
вреду Срема и Бачке.
До значајних, позитивних промена дошло је од друге половине
ХVIII века, првенствено у Банату, затим у Бачкој па и у Срему. Као
најважније, почело се прелазити на тропољни систем, побољшан је
квалитет житарица, повећано гајење кукуруза, уведено гајење кром
пира (нарочито у време глади 1814—1816) и повртарских култура,
коњи се све више употребљавају за вучу и обрадуземље, а побољшан
је и ратарски инвентар (окована кола, гвоздени плуг, млатила, гвозде
не алатке итд), чему су доста допринели Немци насељени у Војводини,
а највише целисходнија економска политика бечког двора, односно
Дворске коморе, заинтересованих за већу производњу и извоз жита
рица из ових крајева. Унапређењу ратарске производње погодовала је
и велика житна конјунктура у време Наполеонових ратова, иако је
она праћена „ограђивањем” општинског земљишта и повећањем радне
ренте на штету сељака. Последица свега тога била је да су у првој
247
cлдвко ГАВРИЛовић.

половини XIX века војвођанске области предњачиле као произвођачи

ратарских производа у целој Угарској, да се у знатној мери развило
унутрашње тржиште а извозна трговина достигла завидан степен.
Од других ратарских култура помен заслужују кудеља и лан,
нарочито у Бачкој која је у том погледу предњачила у целојУгарској,
као и дуван који је гајен на пустарама Бачке и Баната, углавном од
стране мађарске сеоске сиротиње. Доласком Словака у Бачку почело
се развијати хмељарство, док су се пчеларством у почетку највише
бавили Срби а касније, у мањој мери, и остали. Поред река и бара
био је развијен риболов, а посебно лов на моруне у Дунаву и то све
тамо до Вуковара и Даља.
Значајну грану пољопривреде чинило је виноградарство које је
у фрушкогорском Срему имало вишевековну традицију а у Банату,
на простору Вршац – Бела Црква, свој почетак и успешан развитак
вало Немцима-колонистима са Рајне. Фрушкогорска вина кроз
цео ХVIII и XIX век имала су изузетан углед, нарочито на бечком
тржишту, а путем трампе за житарице доста је пласирано и у Бачку.
Виноградарство је све време било важно подручје новчане привреде,
на коме су наднице биле знатно више него у свим другим гранама
привреде, а купопродаја поседа изузетно жива.
Сличан значајза развијање новчане привреде, а и као извор при
хода за сељака и сиромашнијег варошанина, имало је гајење свило
бубе и одмотавање свилених чахура, што је било условљено масовним
сађењем дудова дуж путева, испред кућа и по двориштима. У Банату,
тој грани привреде велика пажња поклањана је још у првој половини
ХVIII века, у време генерала Мерсија, док се у Срему и Бачкој са
свиларством успешно почело у другој половини тога века. Најуспеш
нији развитак свиларство је забележило у Срему, тако да је у првој
половини XIX века сремска жупанија у том погледу била на првом
месту у држави. Свиларство су, у прво време, посвуда водили итали
јански стручњаци,а касније и домаћи људи.
Што се сточарства тиче, оно је у пространим пустарама, наро
чито у Банату и Бачкој, и општинским пашњацима, имало доста солид
ну подлогу. Ипак, сељаци то нису користили у довољној мери, пошто
су држали мало крупне и рогате стоке, дајући предност свињама,
овцама и козама. Вб је сељаку служио за вучу и био максимално ко
ришћен, али су краве и овце коришћене врло нерационално, па су се
млечни производи мало појављивали на тржишту, осим код Немаца.
Суво месо и сланина, а уз њих ракија, јаја, живина и понешто поврћа
(купус, пасуљ, лук) били су главна храна становништва. Говеда, овце
и коњи били су прилично слабог квалитета (осим товљених волова на
пустарама). Настојања власти да се уведу племенитије расе коња,
оваца па и крава, нису била занемарљива, али су резултати били
скромни и испод очекивања. Највиднији резултати остваривани су у
товљењу волова, намењених аустријском, немачком и италијанском
тржишту, и то искључиво у режији сточарских трговаца-закупаца
пустара, тог економски најјачег слоја српског грађанства у Војводини
ХVIII-XIX века.

248
 друштвЕно Економски РАзвитAк Јужнв. угAРекв (хvн-хIх вЕклу
к i:

ik

Аграрни односи на подручју данашње Војводине били су врло

разнолики.
У свим деловима Војне границе граничар је био неукмећени
сељак-војник, више ратар него сточар, с поседом који је слободно
користио као царско лено, чији основни део (баштину, Stammgut) није
могао отуђити ни продати,док је залишном земљом (тзв. иберландом)
слободно располагао. Количина земљишта зависила је од величине
граничарске породице, од броја мушкараца способних за војну служ
бу. У почетку неопорезовано, земљиште граничара је касније почело
да подлеже порезу, што је 1807. трајно озакоњено. Пошто у граници
није било спахија а официри су од друге половине XVIII века сву
плату добијали у новцу, граничари су били поштеђени работе осим
кулука за општинске потребе.
Свуда где су били под коморском влашћу (у Банату до 1780-тих
година, а у вршачком округу до 1848, у Срему до 1728—1730. те на
коморском спахилуку 1746—1777, а у већем делу Бачке до 1848, као
и у оба диштрикта), сељаци и варошани сматрани су за директне
царске поданике-контрибуенте, али у принципу са обавезама које су
биле сличне или скоро идентичне са онима под спахијама. Иако су и
на коморским поседима постојала сва три облика феудалне ренте,
ипак је радна рента, коју је поданик осећао као највећу тегобу, на
њима била врло ограничена, пошто Комора нигде није стварала ало
дијалне, мајурске поседе. Поред тога, под Комором је било више сео
ске самоуправе него под спахијама, нарочито у Банату до његовог
укључења у Угарску. Иначе, и под Комором и под спахијама поданик
(контрибуент и кмет) је живео на поседу који се називао сесија (сели
нте, баштина), чија је величина варирала од 20 до 40 јутара, већ
према квалитету земљишта, уз одређену количину ливаде од 8 до 16
коса. Но, сесије нису биле равномерно раздељене јер се,у време деобе
земљишта, у другој половини XVIII века, оно давало породицама
према количини њене радне снаге и количини вучне стоке. На селиш
| но земљиште разрезиван је порез, а према њему су одмераване и спа
хијске, феудалне дажбине. Поред селишне земље, сељаци су распола
гали индустријалном земљом (виногради изван сесије, воћњаци) и
крчевинама, за њих од великог значаја, нарочито за сејање кукуруза,
који није подлегао давању десетине, кудеље, лана, бостана итд.
Спахилука, као приватних племићких поседа, у Војводини прве
половине XVIII века било је мало. Најстарији су били Одескалкијев
(илочки) спахилук у Срему (1697), који је све време био и највећи, и
спахилук калочке надбискупије у Бачу у Бачкој. Године 1728—30. у
преосталом делу Срема настали су спахилуци Земун, Митровица и
Карловци, који су 1745. велики део земљишта уступили Војној грани
ци; нешто касније спахилук Земун се сасвим утопио у границу, док
су од остатака других створени спахилуци Рума и Каменица, којима
су се 1777. придружила још три мала спахилука (Шид, Чалма, Чере
вић). У Бачкој су до средине XVIII века настала још два-три мања и
249
СлАвко ГАВРИЛОВИЋ

средња спахилука (Футог, Кулпин, Темерин, Бајша), док спахилуци

у Банату настају тек после распродаје коморских поседа 1780-тих
година (Ечка, Елемир, Модош, Неузина, Бока, Билед итд).
У посебну категорију поседа спадала су имања православних
манастира, нарочито у Срему, која су обрађивали или њихови непо
средни подложници-прњаворци, или околни сељаци као слободни
закупци. Знатним количинама земљишта располагала су и сва три
слободна краљевска града у Бачкој — Нови Сад, Сомбор и Суботица.
Односи између поданика и Коморе, односно подложника и спа
хија, све до 1736/37. нису почивали на чвршћим правним темељима
и нису били довољно јасно фиксирани, па су злоупотребе, нарочито
у време широко практикованог закупничког (арендаторског) система
у Бачкој и Срему, узимале велике размере. Но, после великих немира
у Срему и Бачкој 1735—36, централна власт је донела посебне законе
-урбаре (Траунов урбар за коморске поседе у Бачкој 1736. и Карлов
урбар за спахијске поседе у Срему и Славонији 1737) којима је насто
јала да уреди те односе и заштити феудалног поданика, првенствено
као порезног обвезника. Пошто ти први урбари нису у пракси били
поштовани, поново је 1755. дошло до сељачких немира у Славонији,
а до врења у Срему и Бачкој, па је 1756. донет нови, терезијански,
урбар за Славонију и Срем, којим су прилике у Срему почеле да се
сређују под прилично будном пажњом врховне државне власти. У
Бачкој је нови уpбар уведен 1765—1772; то је, заправо, био угарски
урбар доста неповољан за сељаштво, али се у коморској Бачкој од
њега одступало, нарочито у погледу радне ренте, у корист поданика,
па је и ту почело стабилизовање прилика и земљишних односа. Банат
је добио урбар 1780. године, пошто је жупанијско-спахијска власт за
менила коморску. Ако се изузме Тицанова буна 1807, на целом војво
ђанском подручју, после увођења урбара, владало је релативно мирно
стање. Што се тиче урбара, он је у Срему доживео извесну модифи
кацију, у интересу сељака, 1810. године, док су даљи, скромни кораци
у том правцу, учињени 1832/36. године. У том виду, односи су задр
жани до мартовских дана 1848. године.
sk:

se +

У XVIII—XIX веку на подручју Срема, Бачке и Баната занатство

је било релативно добро развијено. Првих деценија ХVIII века скоро
потпуно доминирали су балкански занати (абаџије, капамаџије, чаруг
џије, екмеџије, дунђери, ћурчије, кујунџије, папуџије, сапунџије —
мумџије,ћебеџије итд), али су насељавањем Немаца, у првом реду, на
њега продирали и европски занати (бравари, златари, стаклари, кро
јачи, столари, обућари, сајџије, пекари, кожари итд). Већина занатлија
живела је по варошима, комунитетима и слоб. краљ. градовима, али
било их је и по селима (дунђери, колари, абаџије, Цигани-ковачи итд).
Занати нису увек били одвојени од других професија, односно од
трговине и земљорадње, нарочито од виноградарства јер се, почесто,
због недовољно развијеног унутрашњег тржишта није могло живети
250
 друштВЕнo РКоноМСКИ РАЗВИТАК ЈужнR WITAРСКЕ (XVII-XIX ВЕКА)

само од занатске професије. У погледу занатства, данашње војвођан

ске области спадале су међу најразвијеније у Угарској. Ипак, било
је то претежно ситно занатство у коме је запошљавано мало помоћне
радне снаге. Излазак занатлија, првенствено боље стојећих, на шире
тржиште оствариван је преко бројних вашара на војвођанском и
угарском подручју.
Занатску, еснафску организацију српске, македонске, цинцарске
и грчке занатлије имале су још у време Турака, па су је Срби у току
сеобе 1690. и 1739. пренели у угарске земље. Но, временом еснафи су
се губили јер их немачко-мађарске власти нису признавале. С друге
стране, немачке, мађарске и друге „европске” занатлије долазиле су
из крајева са развијеним цеховима, па су настојале да и овде оснују
цеховске организације, чему се ни државне, нарочито жупанијске,
власти нису противиле. Изузетак су биле само коморске власти које
у Банату, све до његове инкорпорације у Угарску, нису дозвољавале
стварање цехова, сматрајући да они теже ка монополу у занатској
производњи и трговини. Док су цехови у цивилном делу Бачке и
Срема слободно и спонтано настајали, у Војној граници они су ство
рени наредбом врховне власти 1765. године. Као посвуда, цехови су
нмали своје привилегије (статуте) којима је живот и рад цеховских
занатлија био строго регулисан, што је уносило ред у ту сферу, али
ограничавало и слободнију производњу и повећавање броја занатских
мајстора.
У области мануфактуре остварени су врло скромни резултати и
то првенствено у Банату те понешто у граничарским комунитетима
и Новом Саду. У том погледу може се говорити о „фабрикама”,запра
во одмотаваоницама, свиле по низу трговишта широм Војводине, али
само о једној-две мануфактуре текстила у правом смислу речи. Било
је више творница алкохолних пића, понека кожара, уљара, циглана
итд. Ту би се могле убројати и многе дунавске, савске и тиске воде
нице те сувaче и ветрењаче, као и рудник угља у Врднику.

sk к

Важно место у привредном и друштвеном развитку Војводине

имала је трговина, и то првенствено сточна, житарска, винарска,
дрвна и бакалско-дућанска.
У оквиру сточне трговине прво место стално је заузимао извоз
волова, товљених на пространим пустарама. Баната, затим Бачке, па
и Срема. Волови су продавани за исхрану аустријских градова, наро
чито Беча, а извожени су и у Италију и Немачку. Извесне количине
говеда куповали су месари по варошима и градовима, а велике коли
чине ишле су и за снабдевање војске. Била је то уносна трговина коју
су водили јачи сточарски трговци и трговачке компаније. Док је
трговина овцама и козама била знатно ограниченија, трговина сви
њама имала је врло велике размере. Највећи део свиња увожен је из
Србије да би, понешто прихрањене, лагано теране до великих тржи
251
СЛАВКО ГАВРИЛОВИЋ.

шта у Шопрону, Баји и другим градовима у Монархији и изван ње.

Та трговина била је делом у рукама турских (касније србијанских)
поданика, делом у рукама домаћих, првенствено српских трговаца по
војвођанским и славонским варошима (Панчево, Ковин, Земун, ми
тровица).
Житна трговина војвођанских области била је усмерена углав
ном према Јадрану, пасивним крајевима у Хрватској и према Италији
у којој се налазила аустријска војска. Извоз житарица у Турску
(Србију и Босну) вршен је само повремено и то већим делом за потре
бе турских гарнизона на Дунаву и Сави. Изузетак је било само време
првог српског устанка кад је извоз, често кријумчарским путем, узео
велике размере. Главни извозни житарски центри били су Бечеј на
Тиси у Банату и Нови Сад на Дунаву у Бачкој, затим Панчево, Земун
и Митровица у Војној граници. Жито је, највећим делом, потицало
од Коморе и спахија, као убирача десетине и других натуралних даж
бина, односно са спахијских алодијалних поседа који су од друге
половине XVIII века постајали значајни робни произвођачи. Трговци,
пак, који су жито куповали од њих па и од сељака, били су махом
Срби, међусобно везани орташтвом, који су обављали крупне трго
вачке послове на релацији Бечеј — Сисак — Карловац – Ријека,
односно Трст. Због неуравнотеженог водостаја Саве, несигурности
због Турака и разбојника, због поплава и тешко проходних копит
ница, коњске или људске вуче, житна трговина била је пуна ризика,
али ипак, у основи, рептабилна, па су житарски трговци (иначе влас
ници по више лађа, дереглија, магазина) били на врху социјалне
лествице грађанског друштва, првенствено код Срба, али и код Нема
ца. У Банату, у време коморске управе, на инцијативу врховних органа
власти, чак и самог бечког двора, створена је јака трговачка компа
нија („Темишварска”), као акционарско друштво са великим капита
лом, ради извоза житарица према мору. Она је покренула многе
корисне економске процесе иако је, на крају, због бирократског по
словања и недовољног трговачког искуства компанијског чиновниш
тва, банкротирала.
За сељаштво, нарочито у Срему, од посебног значаја била је
трговина кукурузом, за који су били изузетно заинтересовани сви
њарски трговци који су свиње, купљене у Србији или Босни, преко
Земуна и Митровице, Вуковара и Осијека терали према Шопрону, а
били принуђени да их на подручју Срема прихрањују кукурузом,тако
да је овдашњи сељак стално имао поуздане купце, долазио до новца
и олакшавао себи плаћање пореза и спахијске новчане ренте.
У време аустријске власти у Србији 1718–39. војвођански винар
ски трговци су велике количине вина и ракије извозили у Београд.
Но, и пре и после тога, стално тржиште сремских, фрушкогорских
вина било је Беч. Део сремских вина продаван је у Бачкој, па и у Бана
ту и Славонији. Што се тиче дрвне трговине, она је била искључиво
увозна; из Босне и Србије увожено је огревно и грађевно дрво, често у
великим количинама те продавано на великим дрвним стовариштима у
Панчеву, Земуну и Митровици. Уз њу је ишао и увоз шишарки, руја
сувих шљива, млинског камења те меда и воска. Са србијанско-бо
252
 друштвEНО Економски РАЗВИТАК Јужнв. угAРСКЕ (XVII-XIX ВЕКА)

санског подручја увожено је доста сирове коже, а са македонског

подручја много вуне и памука, али у виду транзитне трговине према
Бечу, Брну, Прагу и другим индустријским центрима у Монархији.
У првој половини XIX века ти центри тражили су и сировине за
израду хартије, што је довело до трговине крпама на југу земље, чиме
су се најчешће бавили Јевреји-трговци у Војводини.
Захваљујући „турским” трговцима, пре свих Цинцарима и Грци
ма, већ у првој половини XVIII века на целом данашњем војвођан
ском простору била је доста развијена ситничарска, бакалска, дућан
ска трговина, која је опслуживала варошко и сеоско становништво.
Напоредо с њима, у тој трговини ангажовали су се и домаћи поданици,
скоро искључиво српске народности, које је народ називао „грцима”,
термином устаљеним за ту категорију трговаца. Док је у ХVIII веку
то била сваштарска трговина, у првој половини XIX века издвајају
се трговине сеченом робом, шпецерајем, колонијалом, гвожђаријом,
текстилом, посуђем итд. У цивилним областима у том погледу није
било никаквих ограничења, док је у Војној граници за сваки дућан,
сваку трговину и сваку поједину њену варијанту требало добити
дозволу директно одДворског ратног савета у Бечу, пошто ни та сфера
живота, попут осталих, није измицала строгој бирократској регле
ментацији.

к #

Ратовима и епидемијама пустошене, области јужне Угарске

(данашње Војводине) постале су простор за меркантилистичко-попу
пистичку праксу бечког двора који је у њега плански доводио станов
ништво из немачких и северних угарских земаља, односно држао
отворена врата за усељавање балканског становништва. Та политика,
и поред многих слабости, у суштини је уродила плодом јер је земљи
ште привођено култури а становништво се умножавало, повећавало
своју производну моћ и преносило, односно прихватало, елементе
западноевропске и средњеевропске цивилизације.
Феудални друштвени односи на овом подручју у много чему били
су специфични у свакој широј регији — у Војној граници, на комор
ским поседима, у жупанијама. На коморским поседима новчана и
натурална рента стално су имале превагу над радном рентом, док је
на спахијским поседима стално приметна тежња ка увећавању радне
ренте као услова за алодијално привређивање. Урбари које уводи
централна власт остварују само привремену равнотежу јер племство
стално настоји да их заобиђе, или да их погази у појединим, битним
одредбама.
У пољопривреди однос ратарства и сточарства био је углавном
уравнотежен; вишкови житарица све до поткрај ХVIII века били су
повремени, а и пласман им је био отежан. Повремене конјунктуре,
изазване ратовима на Западу, давале су импулс повећавању житне
производње и житне трговине која је ишла углавном према Јадрану

253
СЛАВКО ГАВРиловиЕ.

(Ријека, Трст). Извоз стоке скоро да и није знао за застој јер је

аустријско тржиште имало сталне, велике потребе за месом, вуном,
кожом.

На бази житне и сточне трговине ствара се акумулација трro

вачког капитала, коју увећава локална трговина занатским произво
дима, дрвом, мануфактурном, шпецерајском и уопште ситничарском
робом. Главну реч утрговини житарицама и стоком водили су право
славни трговци (Срби, Цинцари), а они, уз Немце, предњаче и у
осталим видовима трговачке размене, док у занатству Немци иду
испред других народности. Те две врсте радиности, а нарочито трго
вина, прелазиле су уже регионалне оквире и доприносиле укључи
вању данашњег војвођанског простора у шире балканско-панонске
привредне и друштвене токове.
Славко ГАВРИЛОВИR

JI. И T E. P. A. T. У Р. А

Bösendorfer J., Kako je došlo do slavonskog urbara, Rad JAZU, књ. 240, 242; Исти,
Agrarni odnosi i Slavoniji, Zagreb 1950.
Vaniček Fr., Spezialgeschichte der Militairgrenze, Wien 1875.
Веселиновић Р., Историја Остојићева, Нови Сад 1970.
Војводина II, збор. радова (Ј. Радонић, В. Стајић, Д. Ј. Поповић, итд.) б. д.
Гавриловић Сл., Из економско-социјалне историје Срема и Славоније средином
хVIII столећа, Зборник МС ДH 25–27, Н. Сад 1960; Исти, Шид и Нидско
властелинство 1699-1849, 360pник МС ДH 16–19, 1958; Исти, Ириг у ХVIII
столећу. Зборник МС дH 32–33; исти, Ириг од куге 1795. до револуције
1848–49, Годиннак Фил. фак. Н. Сад, VIII; Исти, Рума — трговините у
Срему. 1718—1848/49, Н. Сад 1969; Исти, Прилог историји трговине и мигра
чије Балкан — Подунавље ХVIII и XIX столећа, Београд 1969; Исти, Аграр
ни покрети у Срему и Славоније поческом XIX века, Београд 1960; исти,
Срем у револуцији 1848—1849 (глава I), Eg: 1963; Исти, Војводина и
Србија у ““ првог устанка, Нови Сад 1974; Исти, Срем, Банат и Бачка
од краја XVIII до средине XIX века, Зборник МČ за историју 6, 1972;
Нети, Русини у Бачкој и Срему од средине XVIII до средине XIX века, го
дишњак Друштва јер: Војводине, Нови Сад 1977; Исти, Срем од
краја XVII до средине XVII.1. века, Нови Сад 1979.
Iványi I., Szabadka szab. kir. varos tišrténete, Szabadka 1886.
PТвић А., Историја Срба у Војводини, Нови Сад 1929.
накра1. Б, Преглед колонизације Војводине у ХVIII и XIX веку, нови Сад
Јовин Сл., Enидемија колере у Војводини 1831. године, Нови Сад 1978.
Jordan S., Die kaiserliche Wirtschaftspolitik im Banat in x VIII Jahrhundert,
München 1969.
Корокнаи А., Проблеми задруге у Подунавској и Потиској граници 1686–1723.
Истраживања 3, Нови Сад 1974.
254
 друштввно вкономски РАзвитAк Јужнв. углРскв (хwп-хIх вЕкл)

костић м., Српска насеља у Русији: Нова Србија и Славеносрбија, вјеру 1923;
исти, Доситеј Обрадовић у историјској перспективи ХVIII и XIX века
c. 198-218), Београд 1952; исти, с обунавско-савској трговини... у ХVIII и
1х веку, истор. часопис IX-X, Београд 1959.
INјилекер сp., историја Банатске војничке границе 1764–1873, Панчево 1926; Исти,
повесница слоб. краљ. вароши врица, панчево 1886; исти, историја града
Панчева, Панчево 1925.
митровић, М., Трговина Панчева крајем ХV111 и почетком XIX века (1794–1804),
Истраживања 5, Н. Сад 1976.
петровић К., Карловци и карловачко становништво у првој половини 18. века,
Нетор. часопис V, Бeoгрaд 1955; Исти, Порекло, економско стање и занима
ње карловачког становништва у ХVIII веку, Рад војвођ. музеја 4, 1955.
петровић Н., Пловидба и привреда Средњег Подунавља у доба меркантилизма,
Београд 1978.
поповић Ј. д., о Цинцарима, Београд 1937; исти, Срби у Срему до 1736/7, Београд
1950; исти, Срби у Бачкој до краја осамнаестог века, Београд 1952; Исти,
Срби у #: до краја осамнаестог века, Београд 1955; исти, Срби у Вој
вооunit. II-III.
cној.
1
Ј., Преглед постанка, развитка и развојачења Војне границе, Нови Сад
Симоновић Р., Куга у Сремну 1795. и 1796, Панчево 1898.
Soppron I., Monographie von Semlin und Umgebung, Semlin 1890.
Стајић, В., привреда Новог Сада (1951); исти, Грaђа за културну историју Новог
сада (1947, 1951); исти, Грaђа за политичку историју Новог Сада (1951);
Исти, Новосадске биографије I–VII; Исти, Великокикиндски диштрикт
1776-1876, Нови Сад 1950; Исти, Грађанско друштво и сељаци, Зборник,
Војводина II, б. д.
Нела, л, земунски војни комунитет 1717–1881, Београд 1967.
шан: историја I-II (Текстови А. Букића и Сл. Гавриловића), Нови Сад
satniji K., Čisterreichs Bevölkerungspolitik unter Maria Theresia, Berlin

R e su me
ILE DEVELOPMENT SOCIO-ECONOMIOUE D'HONGRIE DU SUD
(XVII—XIX SIECLE)
La région de la Hongrie du sud (l'actuelle Vojvodina) qui fut
dévastée par les guerres et les épidemies est devenu un espace de la pra
tique du mercantilisme populaire de la Cour de Vienne, qui y aména
d'une manière planifiée, une population allemande aussi bien que des
pays de la Hongrie du nord, respectivement tenait porte ouverte à l'émi
gration de populations balkaniques. Cette politique, malgré de nombreu
ses faiblesses, a portéen substance des fruits, car la terre a ćté preparée
a la culture et la population se multipliait, augmentait sa force product
255
 СЛАВКО ГАВРИЛОВИГА

rice et a adopté, respectivement accepta des éléments de la civilisation

de l'Europe occidentale, aussi bien que de l'Europe centrale.
En beaucoup de points les relations sociales féodales sur ce terri
toire étaient dans chaque vaste région spécifiques, -— aux frontières
militaires, dans les propriétés des chambres de commerce, et dans les
paroisses. Les propriétés des chambres de commerce ont eu toujours
sur la rente en argent et naturelle, une prévalence permanente sur la
rente du travail, pendant que dans les propriétés des ,,spahis" on re
marque constamment une tendance vers une augmentation de la rente du
travail comme condition allodale de l'action de gagner par le travail,
Les ,,urbari" (statuts réglant les rapports entre les feudataires et les
paysans eorvéables), introduits par le pouvoir central atteignent seule
ment un équilibre momentané, ear l'aristocratie s'efforce sans cesse de
lesucsquiver ou bien de les enfreindre dans certaines ordonnances essen
ue es.
Dans l'argiculture, les rapports agriculture et l'élevage du bétail
étaient en substance équilibrés; les surplus des céréales, et cela jusqu'à
la fin du XVIII° siècle étaient périodiques et le placement de ceux-ci
était difficile. De temps en temps des conjonctures provoquées par des
guerres en Occident donnaient une impulsion à l'augmentation de la
production et le commerce des céréales était dirigé principalement vers
'Adriatique (Rijeka, Trieste). L’exportation du bétail ne connaissait
presque pas de stagnation, car le marché autrichien avait de permanents
et grands besoins de viande, laine et cuir.
Une accumulation de capitaux commerciaux se forme sur base du
commerce des céréales et du bétail et ceux-ci sont encore augmentés par
le commerce local de produits artisanaux. la manufacture, denrées colo
niales, bois, et en général par la marchandise au détail. C'est surtout les
commerçants orthodoxes (les Serbes et Zinzares) qui tenaient le haut du
panier dans le commerce des céréales et du bétail et eux à côté des Alle
mands, prédominent également dans d'autres sphères d’échanges com
merciaux, alors que dans les métiers, les Allemands sont avant les autres
peuples. Ces deux variétés d'activites artisanales et surtout le commerce
dépassaient les cadres régionaux étroits et contribuaient à l'inclusion de
l’actuel territoire du Vojvodina dans les larges courants commerciaux et
sociaux des Balkans pannoniens.

256
 ИСТРАЖИВАЧКИ МЕТОД ЈОРЈА ТАДИЋА

О лику једног научника или уметника најближе сведочи његово

дело. Залажење иза кулиса једног живота често неповољно утиче на
потоње мишљење о неком ствараоцу; тачније речено, није сваки
истраживач способан да проникне у суштину ствари пробијајући се
кроз гомиле споредне грађе. Али, кад је у питању Јорјо Тадић, његова
рукописна посмртнина не може се изоставити као сведочанство о
целини његовог деловања. И најповршнији поглед на његову заостав
штину открива да је он током скоро пола столећа нагомилао толико
материјала, поглавито архивских исписа, да је све оно што је, у виду
расправа и студија, стигао да објави – немерљиво мање од онога
што је на сличан начин могао урадити.
Има истраживача, и то не само међу вредним старинарима,чије
занимање за предмет којим се баве престаје онога часа кад задовоље
своју радозналост и у своју збирку уврсте последњи податак који су
могли пронаћи. Обично о таквим ерудитима, који су често истински
научници, а не само у свашта упућени дилетанти, више казују њихови
сачувани папири него њихова објављена дела. Јорјо Тадић нема ничега
заједничког са оваквим старинарством и у ствари му је, ду пот
пуна супротност. Његови архивски исписи, који су сачув
ном броју, на првом месту су темељ његових познатих сту,
то сведочанство како су оне настајале. Више од тога,Тадићеви
израз су његовог толико живог и стваралачког односа према историји
да, временом, нису постали мртво слово на избледелом папиру, него
и даље зраче оним унутрашњим животом који је својствен свима
неистрошивим споменицима прошлости. Он ихје бележио тако да је
из докумената прелазило у њих само витално језгро, оно што је у
сваком погледу занимљивије. Без његових архивских исписа, немогуће
је образовати накнадни ликЈорјаТадића.

* Писац овог чланка је, у заједници са Миланом Стевчићем, архивистом

САНУ, који је обавио неупоредиво већи и тежи део посла, пописао рукописну
заоставштину Јорја Тадића, предату на чување Народној библиотеци у Београду,
и тако стекао потпун увид у његов истраживачки метод. Чланак је написан по
главито у намери да се с Тадићевим радом упознају млађи историчари, на које
је он с највећом ревношћу и с најплеменитијим жељама преносио своја искуства.
357
РАдовАН САМАРЏиЕ

Близу педесет година Тадићје најрадије проводио време у архи

вима. Умро је 4. октобра 1969. године, а у септембру је још увек пунио
своје свеске архивским исписима. Најдуже се, и најредовније, задр
жавао у Дубровнику. Међу његовим почетним свескама налази се и
група оних које су настале у француским архивима. Последњих година
живота радио је у Венецији можда више него у Дубровнику. Неко
лико пута је одлазио и у Задар и савлађивао најзамршеније писане
документе о привреди Далмације почетком XVI века. Занимао се и
за грађу других архива, навластито медитеранских. Не избивајући,
кад не мора, из архива, Тадић је исписао неколико десетина хиљада
страна у свескама или на фишама. Број тема које је, као обрадиве,
успут назначно непребројив је, и иде на стотине.
У чему је случај Јорја Тадића?
Он је безмерно волео живот, поред осталог и зато што је умео
да се изједначи са историјом. Због тога се можда и везао толико,
целим бићем, за Дубровник, град у коме историја није прекидана и
који, чим се сретне с погледом човека што га зналачки воли, почне
да поново добија облике и дух свога некадашњег живота. Дубровник
је Тадићу био она највећа обузетост која човека испуњава трајним
осећањем ствари и, упоредо с тим, остаје подложна научном разуму
да све њене поводе докраја расплете,разгледа и утврди. Истражујући
дубровачку историју,Тадић је био изразито школован историчар чији
јавни исказ постаје све уздржанији што он дубље понире у склоп
материје коју испитује. Улазио је у ред оних истинских писаца исто
рије којима је прикривање емоција питање научног метода, али и
доброг укуса. О Дубровнику се увек изражавао хладно, мада је за
њега био везан оном страшћу која се непрекидно обнавља стицањем
нових сазнања. Али, ову своју удвојеност он је носио собом с племе
нитом лакоћом духовно надмо људи, као најпријатнији поклон
живота. Јорјо Тадић је припадао једној од најбољих и најлепших
генерација које су Југословени икада имали, и то не само због свога
манцинијевског родољубља и осећања човекових дужности, него и
због искрене непосредности у примању сазнања и закључивању. Скоро
пола столећа он је радио у архивима, али се у своме послу, у коме
је био несаломив, никада није видљиво мучио и напрезао. Подсећао
је на вечито младе читаче добрих књига који над њима дочекују сви
тање, лакши и одморнији него кад су, сатима раније, отварали прву
страну. Исто тако, његова мисао могла је бити притиснута неким
научним проблемом, али он је то примао као задатак који треба реши
ти у повучености и тишини, а не као дилему која се износи пред
публику и њој се натура. После тога, све је опет добијало изглед муд
рачке смирености и ведрине.
За Јорја Тадића читање и исписивање архивске грађе било је,
пре свега, радостан сусрет са историјом као необичним облицима
прошлога живота. Он је читао документе уживајући уместо да се око
њих напреже зато што су му потребни као грађа за неку научну
радњу, Ничег ту под морање није било. Тадић је био сувише мудар
и себе свестан да читање докумената не би узео као могућност удва
јања живота. Сви они који се срдачно баве историјом имају изузетну
258
 истрAживАЧки мвтод јорта тAдинА

повластицу да сопствени живот могу неодвојиво преплести са живо

тима безброја других људи различитог састава, сагласно мењању
људског обличја кроз векове, и да своју свакидашњицу могу испунити
њиховим наравима, односима и предметима. Јорјо Тадић био је за
право историчар који ужива. У његовим написима има бројних ситних
вести о некадашњој дубровачкој свакидашњици у којој се он најра
дије задржавао — о намештају, одећи и обући, уметничким предме
тима,јелима изношеним на трпезу,зачинима и лековима; о физичким
и моралним својствима давнашњих људи, условима биолошког одр
жања, епидемијама и другим заразама; о разним занимањима, често
и необичним, о целатима, тровачима, проституткама и напуштеној
деци; о начинима мишљења и изражавања, згодним изрекама, посло
вицама и псовкама; о свим условима и облицима живота, о љубави
и мржњи, снази живота и смрти... Тадић је исто толико био станов
ник Дубровника ХVI и XVII века, или било које друге епохе, колико
и свога времена. Због тога је он могао бирати прошле личности с
којима ће проводити време. Написао је књигу дубровачких портрета
ХVI века и припремао животописе њихових суграђана ХVII и XVIII
века; враћао се и уназад, међу хуманисте и пословне људе ранијих
раздобља. Ни са тим лицима, као ни с њиховом средином и амбијен
том, Тадић се није мучио, него је увек био њихов добро расположени
сапутник који их је благонаклоно разумевао без обзира на то што је
увек морао савладати велику временску раздаљину да би им се
приближио.
Свему овоме, ипак, треба претпоставити. Тадићев научни метод.
Као веома образован историчар, он је стално настојао на идентифи
кацији свога духа са садржајем историје. За њега прошлост није била
мртва материја која је подложна објективној анализи, већ целовит,
дуго дограђиван и најзад тотално прихваћен лични доживљај једне
историјске реалности. Поистовећивао се с предметом изучавања, с
јасном намером да му не измакне ниједна појединост и да на крају
схвати, добивши потпуну слику, суштинско значење појаве.То је био
пут његовог дубоког залажења у историју, како му се не би десило
да историју преноси у своје време. Догађаји, појаве и људи о којима
је писао припадају само својој епохи, и то не столећу него деценији.
Коришћењем великог броја података који говоре о једном времену,
он је сужавао простор око посматраног објекта, чинио га рељефним
и уклапао у оквире којима припада. Код Тадића нема политичких
алузија или моралних наравоученија. Има, у накнаду за то,у највећој
мери постигнуте вероватноће свега о чему је писао. Потпуном иденти
фикацијом са историјом Јорјо Тадић је постизао и висок степен кри
тичке интроспекције, како себи не би дозволио одступање од истине.
Подређивао је све предмету истраживања, настојао на томе да га што
потпуније обликује и успут надзирао себе како на његов изглед и
суштину не би утицао својом субјективношћу. Ако се њоме управља
контролисано, сопствена свест се може користити као механизам
којим се проверава, са свих страна испитује, извлаче на светлост по
е појединости и на крају се ипак остане по страни од добијене
слике и њенога значења. Ствари могу постати аутономне једино ако
259
PAдовАН САМАРЏиЕ.

се таквима учине. У оваквом положају, Јорјо Тадић је могао развити

и повремено користити ону врсту интуиције која омогућује да се
претпостави оно о чему документи не говоре, али само привремено,
као помоћ у склапању целине.
Посветивши се прошлости, Јорјо Тадић је одржавао везе с тим
утонулим светом на више начина: најпре, читањем архивске грађе и
исписивањем разних вести из ње (при чему је могао да одседи сатима
не померајући се са столице); затим, писањем, и то сталним, књига
и студија, али и пријатних чланака за новине, увек нових грађом и
гледањем на ствари, минијатурних и складних, њему можда најмили
јих; најзад, усменим приповедањем историје, понекад анегдотским,
често широким, пуним појединости и добро склопљеним у целину.
Тадићеве објављене радње не сведоче о томе да се он недозво
љено служио маштом. Његова приврженост чињеницама била је
толика да је презирао заносе. Није могао, и није хтео, да схвати било
какво уплитање у оно што је собом дато. Како би своје излагање учи
нио сигурнијим и чвршћим, понекад је нагомилавао податке, преузи
мајући из докумената што више имена, датума, бројчаних износа,
оно што не подлеже никаквој сумњи. Доносио је и дуже наводе из
грађе, мада у томе није претеривао. Удаљавао се од основног правца
излагања, чешће идући за грађом него за сопственим запажањима и
размишљањима. Његов стил, који никада није био намерно глачан,
као да се повремено без пишчеве особите жеље прилагођавао исказу
коришћених докумената. Тадићево дело, ослобођено свега пустолов
ног, велико је због изузетног обиља историјске грађе, пространог и
чврстог постављања проблема, поуздано остварене слике и решења,
снажних општеисторијских оквира и мудро уздржаног мисаоног по
ступка да се све то повеже у целину. Све то открива истраживача који
је увек био расположен да у архиву трага за грађом, али не и писца
историје који је нестрпљив и пребрз на перу.
Како је радио ЈорјоТадић?
Основу његовог научног занимања сачињавала је употреба поје
диних архивских серија у целини. Забележивши у свесци датум кад
то чини, он је седао за посао и, страну по страну, прегледао започету
серију. Читао је све, добар део исписивао у већим или мањим одлом
цима, поједина места препричавао, а понешто само кратко означавао
ради каснијег коришћења. Јорјо Тадић ово није чинио због тога што
је унапред веровао да ће сву грађу коју је из архивских књига и
свежњева преносио у своје свеске једнога дана непосредно преузети
за своје радове. Он је тако поступао у намери да себи створи посто
јану и што гушћу представу онога света и оних времена који ће му
трајати у свести и сачињавати темељ оних студија које ће посебно
обрадити. Историју ваља знати у њеној свеукупности, да би се имало
смелости ући у приказ било које њене појединости. Ширина и сложе
ност познавања целине не сме да утиче на чињенички састав, него
на унутрашњи смисао онога о чему се посебно пише. Овај однос је
посебно важан у испитивању историје Дубровника, који је повезивао
земље југоисточне Европе са Средоземљем, јер се ту никада није могло
унапред ни слутити докле стижу корени неке појаве и где се све могу
260
 истPAживАЧКи МЕтод ЈОРЈА тAдиНА

затећи њени изданци. Тадићеве студије имају своју чврстину, темат

ски су заокружене и нису колебљиве и несигурне у својим решењима,
поред осталог и због тога што је њихов садржај у зависности од ком
плекса појава и збивања коме и он припада.
Јорјо Тадић је овако радио најмање две деценије, у ствари све
време између два светска рата и, повремено, током последњег рата.
То му је дало основу да се, ширећи своје сазнање из дубровачке исто
рије, неодвојиво уклопљене у историју Балкана и Медитерана, све
чешће може опредељивати за поједине теме и, ради њихове обраде,
исписивати архивске вести на афишама. Обично, ове вести су беле
жене у довољно опширним изводима; нимало ретко, Тадић је, увидев
ши им значај, преписивао читаве документе; повремено, записивао је
само ситнатуре за свој будући рад или за потребе других истражи
вача. Временом, број ових афиша се повећавао тако да их је Јорјо
Тадић могао сврставати по темама или по сродности тема. После
његове смрти, у његовој заоставштини је затечено преко десет хиљада
афиша на којима су подаци о дугом низу тема из разних области
прошлога живота Дубровника и његових веза са светом. Ове теме –
што је најзначајније – великим делом нису уобичајене: оне се најчеш
ће односе на свакидашње прилике у старом Дубровнику и иду до поје
диности, често и бизарних. Јорјо Тадић је, тако, не само својим
објављеним радовима него, још више, својим исписима из архивске
грађе, наглашено показао своје схватање да историју треба узимати
интегрално, до свакога њеног састојка, јер у њој, као и у самом
животу, нема занемарљивих ћелија и функција. Све је у међусобној
зависности, опстанак појединости зависи од целине, али и обратно.
Живот откривен лупом историчара све је, уосталом, занимљивији што
се оку истраживача на мање растојање примиче онај раније невид
њиви свет чији се ситни организми, с њиховим необичним облицима,
једино на тај начин могу разговетно разазнати. Јорјо Тадић је био
први југословенски историчар који је, захваљујући својој сталној
забављености архивским испитивањима, отворио пролазе за продор
метода и схватања „живе историје”.
Мада је тако почео радити и раније, Тадић је углавном после
другог светског рата свему претпоставио тематска истраживања грађе.
Дутим бављењем у архивима, он је до те мере упознао и њихове фон
дове и, упоредо с тим, оне историјске проблеме који се, сагласно
њима, могу решавати, да је сасвим изменио метод рада: сад више
није, у толикој мери, систематски прегледао читаве серије докумената
како би створио што пространију и поузданију основу свога будућег
писања историје, него је, ослонивши се на већ образоване темеље,
улазио у архиве с већ припремљеним темама, никада само једном, и
трагао за подацима по разним фондовима. У питању је замршен
истраживачки посао који је немогуће како ваља обавити ако се не
зна узајамни однос проблема који се решава и унутрашње структуре
грађе коју треба испитати. Особито је дубровачки архив својом орга
низацијом верно огледало живота – и то на изузетно сложен начин
– старе патрицијске републике, јер је велики број његових фондова
дословно образован према управном уређењу и иностраним односима
261
РАдован САМАРЏиЕ.

Дубровника; али, и поредтога, свити фондови су међусобно повезани

вишеструко преплетеним нитима. Живот докумената исто је што и
живот људи: остали су у међусобном односу, понекад и парадоксал
ном, или су сасвим неухватљиви, као и људски путеви и странпутице.
Ретко је ко, као Јорјо Тадић, упознао сва она узбуђења која може
доживети историчар приликом својих архивских трагања.
Јорјо Тадић је сматрао да је историја пресликавање реалности
прошлога живота чији су трагови најбоље сачувани у архивима. Он
је ишао у архив у сваком слободном тренутку и једино у њему је
налазио место свога одмора. Архиви нису оснивани због оних који у
њих свраћају кад им затребају подаци за обраду одређене теме– они
су уведени зато да се у њима непрекидно учи и испитује. Без сазнања
целине, свака обрада појединости води у опасност да се изневери
истина. И међу научницима светског имена Тадић је стекао признање
једног од највећих истраживача историје у последњих неколико деце
нија. Они су тако судили користећи његове објављене монографије
и студије, пребогате подацима. Да су имали увида у његову рукописну
заоставштину, њихово мишљење било би потпуније.
Panoван САМАРЏИЋ

262
 ПРВИ СРПСКИ УСТАНАК У ЕВРОПСКОЈ И БАЛКАНСКОЈ
ИСТОРИЈИ
(једно предавање“)

Чувени старији немачки историчар Леополд Ранке" (1829) и наши

историчари Гргур Јакшић“ (1907) и Василиј Поповић“ (1940), да поме
Бисмо само њих. (iiiii за сада по страни више других истори
чара који су писали, фрагментарно или узгредно, и о међународном
аспекту првог српског устанка), саопштили су у својим радовима све
што је битно за међународни карактер првог српског устанка, те више
-мање свестрано и детаљно приказали спољнополитичку историју прве
српске револуције.
Зато ћемо се у овом, временски ограниченом предавању, а и да
бисмо избегли понављања, ограничити само на следећа два питања:
о односу између карактера (формалног и садржинског, тј. нацио
налноослободилачког и друштвено-економског, класног) првог срп
ског устанка, с једне стране, и тадашњих односа и збивања у великим
европским државама, с друге стране, а посебно о односу и о одјеку
првог устанка, опет обзиром на његов карактер, на балканске и друге
суседне земље и народе у време устанка и после њега.

Прва чињеница коју би ваљало констатовати кад се расправља

о међународном значају првог српског устанка јесте — релативно
рано излажење српске револуције из оквира Турског царства на европ
ску сцену „њено релативно рано укључивање у тадашње врло сложене
ПОЛИТичке и дипломатске односе Великих сила.

* Предавање, овде скраћено, одржано је у Научном друштву ср. Србије

31. маја 1982. године.
1864. id: Ранке, Историја српске револуције, превео С. Новаковић, Београд

* Г. Јакшић, Европа и васкрс Србије (1804–1834), Бeoгрaд 1933.

* В. Поповић, Европа и српско питање у периоду ослобођења 1804-1918,
Београд с. a., исти, Историја новога века (1492-1815), Београд 1941.
263
 | |
дFAroслАв ЈАнковић

Обично се у српској историографији, нарочито старијој, а поне

кад слично и у новој, па и најновијој, период првог устанка дели на
почетни, који се карактерише као буна на дахије и тим се називом
обично означава, и на други, каснији, као прави оружани устанак
или ратпротив турске царевине.У ствари, почетна фаза устанка, која
се хронолошки најчешће датира од збора у Орашцу фебруара 1804.
до битке на Иванковцу 1805, представља само привидно устаничко
помагање централној турској власти да, заједно с тзв. „добрим Тур
цима", покоре царске одметнике; у суштини и у пракси, међутим,
устанички су планови и циљеви били, од самог почетка, од првих дана
борбе, много радикалнији, само их у то време устаници још нису
могли ни смели да изложе, сем по изузетку, непосредно и отворено,
већ су, готово стално, уверавали владајуће Турке у легитимност
својих циљева. Тежња устаника за потпуним отцепљењем од турске
државе, уз заштиту, по нужности, неке од хришћанских сила, видљи
ва је и у молбама које су устаници прве устаничке, 1804. године, били
упутили царевима руском и аустријском. То обраћање устаника вели
ким силама за помоћ значило је, у ствари, претварање једне унутраш
ње турске ствари у дипломатско питање, његово увлачење у велике
међународне комбинације, укључивање Срба у решавање крупног и
сложеног источног питања. То је друга чињеница коју ваља констато
вати приликом расправљања о међународном значају првог српског
устанка, уз значајну допуну да је то укључивање српских устаника
у решавање источног питања било решавано од стране великих сила
на један нови начин, сасвим друкчији но дотле. До тада, источно
питање, као питање одржавања, односно ликвидирања, османлијске
(турске) власти на Балканском полуострву и у источном Средоземљу,
решавано је било између великих сила према тада владајућем леги
тимистичко-империјалистичком начелу; Срби су се, међутим, кори
стећи тадашње велике и сложене међународне сукобе, својим првим
устанком стварно били умешали, и они, као субјект тадашњих међу
народних односа, у решавање источног питања, с циљем стварања
своје самосталне државе, а то значи постављајући, међу првима, и
истичући за његово решавање ново национално начело, тј. принцип
ослобађања поробљених народа самих, и начелно својим снагама, од
турске власти – путем националне револуционарне борбе.

II

Поменули смо досад, неколико пута, врло сложене политичке и

диломатске односе великих европских сила у време док је у Србији
буктао први устанак. У ствари, међусобни односи европских држава
тог раздобља били су компликовани само у томе смислу што су импе
ријалистички односи међу њима били испреплетани, што су велике
силе склапале или разбијале неколико пута међусобне споразуме и
коалиције, удруживале се или разилазиле у борби против Наполеона.
Читава тадашња међународна ситуација Европе била је, у ствари, у
264
 ПРВИ СРПСКИ УСТАНАК У ЕВРОПСКОЈ И БАЛКАНСКОЈ историји

једном знаку: у знаку Наполеона, његовог царства и његове империја

листичке политике, његовог господарења над врло великим делом
БВропе.
Временски, француска револуција, чије се трајање датира обич
но од 1789. до 1799. године, претходила је, дакле, готово деценију и
по, устаничким збивањима у Београдском пашалуку (управо у време
почетка устанка у Србији, Наполеон је у Француској ликвидирао
револуцију, укинуо и консулат и прогласио се за цара). Осим у хроно
лошком, револуционарна збивања у Француској била су и у географ
ском погледу далеко, још удаљенија од оних на Балкану. Па ипак,
ми се питамо, имајући у виду карактер и садржину првог српског
устанка, да ли је могуће да, осим два случаја која је поменуо Мита
Костић“ слово Боже Грујовића и покушај уношења Сode Napoleon
1810, није било и других последица, веза и утицаја француске рево
луције? У Београдском пашалуку у то време није, додуше, било бур
жоазије у правом смислу речи, онакве каква је у то време постојала
у Француској или у неким другим западноевропским земљама, и која
би била носилац револуционарних идеја изражених и у поменутој
Декларацији, али је зато у њему постојао и деловао један број бога
тих, крупних трговаца („главних” или „великих” трговаца, како су се
у то време називали); они су, откупљујући веће количине стоке и
изгонећи је каткад чак и на удаљена аустријска тржишта, вршили
том приликом, у ствари, и једну другу, врло значајну друштвену и
националну мисију, улогу неке врсте посредника, јер су упознавали
и међусобно повезивали Србе из разних кнежина и нахија, сазнавали
њихове потребе, расположења, предлоге, идеје..., а, с друге стране
| — што је за нас у овом контексту важније – уносили у Србију мисли
и идеје из европског света, у коме се француска револуција са својим
антифеудалним и националним идејама и с идејама грађанске демо
кратске слободе и једнакости, чини се, још увек морала живо осећати
међу буржоазијом и у масама, међу обичним трговачким и сељачким
светом с којим су они у Аустрији долазили у додир.
Иако је Наполеон после 1804. у унутрашњој политици Францу
ске завео апсолутистички и полицијски режим, а у својој спољној

|
|
политици организовао и водио завојевачке ратове, познато је да је он
са својим, француским властима, у свим освојеним земљама преду
зимао и низ антифеудалних мера, да је, „свуда где су долазили, укла
њали застарелу власт старих династија и феудалних класа, историјска
права и историјске границе, проширивали свој Грађански законик и
с њим заводили грађанску једнакост, и укидајући феудалне привиле
гије и ограничења, проглашавали ослобођење сељака од личне феу
далне зависности и кулука, а занатлије од еснафских окова”.“ да је
исто тако доприносио ослобођењу потлачених народа, будећи и јача
јући у њима националну свест. Тако је, на пример, и у југословенским
земљама, тадашњим Илирским провинцијама, у непосредном сусед
* M. Костић, Неколико идејних одраза француске револуције у нашем дру
штву крајем 18. и почетком 19. века. Зборник Матице српске, св. 3/1953.
5. В. Поповић, Историја новога века, 362.
265
дFAroслАв ЈАнковић

ству Турске, француска управа подизала основне, средње и друге

школе на народном језику, увела народни језик у управу, усвојила
Наполеонов грађански законик, итд.
Кад су, међутим, у питању били Срби и њихов устанак против
Турака, Наполеон је од почетка био одлучно против устаника, а на
турској страни. Султану Селиму III он је 20. јула 1806. послао једну
ноту у којој је, између осталог, саветовао чак и ово: „да Порта треба
да употреби најјача средства да покори те бунтовнике, које је Русија
раздражила и охрабрила. Њен (руски) захтев да им се дâ независност
то довољно доказује”.“ Непотребно је рећи јер, то се подразумева,
да Наполеонов непријатељски став према српском устанку у најдужем
његовом раздобљу (изузев, донекле, период од 1807. до 1809) није прои
злазио ни из каквих изузетних симпатија премаТурској, нити из анти
патија према њеним бунтовним држављанима, већ су у питању били
једино империјалистички и хегемонистички интереси Француске.
Иако поникао у једној револуцији и изникао из ње, Наполеон —
руковођен у суштини, нарочито у то време, искључиво империјали
стичким амбицијама – био је у најдужем раздобљу против једне дру
ге, српске револуције, сличне, сродне по политичкој и социјалној са
држини оној из које је он изишао. Говорећи конкретно, њега су у ње
говој, за најдуже време протурској, политици која је тиме објективно
била и противсрпска, руководила следећа два разлога: тежећи да сла
бу Турску, укључујући и Балкан под турском влашћу, стави под свој
протекторат, тј. да искључи Русију и Хабсбуршку монархију као дав
нашње и сталне претенденте на те територије Турске, Наполеон се
показивао као њен (турски) савезник, поготову од како је 1805, после
Пожунског мира, постао њен непосредни сусед јер је Аустрија, миром
у Пожуну (Братислави), била принуђена да му уступи, између осталог,
н истру (без Трста) и Далмацију. Наполеон је у својим комбинација
ма с Турском вероватно рачунао и с тим да би му Турска, која би и
када би ушла у рат против Русије, могла помоћи да се лакше обрачуна
са својим главним непријатељем — Енглеском. Други разлог због кога
је Наполеон био против првог српског устанка треба тражити у еко
номској сфери: српски устанак штетио је трговачким интересима
Француске, нарочито њеној трговини памуком с Истоком јер је преки
дао сувоземни трговачки пут Леванта с Француском преко Једрена и
Београда.
Отула и донекле појачано, али у негативном смеру, Наполеоново
интересовање, после децембра 1805, за први устанак као логађај који
не само слаби његовог савезника — Турску, него и који прети да се
прошири на суседне југословенске земље што их Турска држи под
својом влашћу.
Једино у раздобљу од 1807. до 1809. (после пораза руске и пруске
војске и Тилзитског мира), када је Француска за кратко време постала
савезница Русије и посредовала да Русија закључи с Турском при
мирје у Слобозији, могло би се рећи да је Наполеон, ако и није ак

6. М. Гавриловић, Исписи из Париских архива, СКА, Бeoгрaд 1904, 66.

266
 пРВИ СРпски устAНАК у ЕВРОПСКОЈ И БАЛКАНСКОЈ Историји

тивно подржавао српску ствар, пустио устанике на миру, да би се

ускоро, тј. после Бечког (или Шенбрунског) мира 1809. па до краја
устанка вратио на своју стару политику непријатељства према Русији
па следствено и према Србији). Устаници су, међутим, баш у то вре
ме— сасвим без основа, узалудно — молили Наполеона да их прими
под своје покровитељство, шаљући му као преговарача Рада Вучини
ћа. Иако је, наводно, Наполеон високо ценио војничку вредност Срба,
иако, осим тога, устаничка војска са својих 50–60.000 људи није ни
како представљала фиantité négligable — он ради њих ипак није хтео
да изгуби пријатељство и евентуалну помоћ Турске у борби коју је
намеравао да поведе против Русије.
III

Док тадашњи хегемонист над скоро половином Европе и spiritus

agens читаве тадашње међународне ситуације у Европи, Наполеон, не
само да није хтео да помаже антифеудалну српску револуцију, него је,
објективно, мада посредно, допринео и њеној бржој пропасти (нарочи
то крајем устанка својим походом на Русију, а скоро за све време за
државајући и свој традиционални, између осталог, и противсрпски
утицај на Порти) — дотле су друге две велике државе, Аустрија а
нарочито Русија, нашле своје интересе да устанак — макар и само по
времено, макар и само посредно — на један или други начин подр
жавају и помажу. Као што је Наполеон одмагао, тако су обе ове др
жаве, иако обе феудалне, опет из својих посебних империјалистичких
побуда и рачуна, помагале српску револуцију материјално (оружјем,
муницијом, новцем), а понекад и политички (посредовањем на Порти
у корист српских устаника). Од првих дана оружане борбе, устаници
су се, сиромашни и голоруки, морали обраћати и једној и другој сили
тражећи материјалну и политичку подршку и средства за борбу.
Аустрија им је била непосредни сусед, добро познат и по добру (јер
су с њом, мало година пре устанка, заједнички ратовали против Ту
рака), а и по злу (јер их је она у најтежем тренутку 1791. била напу
стила, оставила самима себи). Могло би се чак тврдити да су аустриј
ско-српски односи били традиционални, давнашњи, пошто су углав
ном све дотадашње везе Срба из београдског пашалука са западним
светом — и економске, и политичке и културне (уколико их је, разуме
се, могло бити)— биле везане с одговарајућим факторима у Аустрији,
нарочито са српским елементом у њој, или ишле преко ње. И зато
није случајно што су први кораци и додири устаника с факторима
ван пашалука били усмерени ка северном суседу, што су се старешине
и Карађорђе најпре, још средином марта и почетком априла 1804.
обратили, преко посредника на граници, Аустрији. Хабсбурзи, тада
у добрим, пријатељским односима са султаном, нису прихватили срп
ску понуду, али да неби изгубили сваки утицај међу устаницима, што
би се лоше одразило и на српски елеменат настањен у јужној Угар
ској, они су покушали мирење устаника с дахијама, које није успело,
стога што су узроци устанка, у ствари, били много дубљи од обичне
267
дFAT00ЛАВ ЈАНКОВИЋ

побуне против злоупотреба дахија, а и циљеви су устанка били много

даљи и већи од оних које су устаници у то време могли и смели да
изнесу јавно.
Готово у исто време, за устаничке скупштине у Остружници по
слата је била 15. маја и прва молба — писмо другој великој сили –
Русији, преко њеног посланика у Цариграду, у којој је (молби) тра
жена заштита руског цара, а нешто касније, средином године, отпуто
вала је за Петроград и прва српска дипломатска мисија. Као и Аустри
ја, тако је и Русија,—јер обе феудалне и обе у добрим, пријатељским
односима с Турском — у то време устанка само посредовала, зала
жући се на Порти (а у бојазни од француско-турског приближавања)
да она (Порта) среди унутрашње прилике, да на неки начин, без рата,
умири своје српске поданике.
У даљем развитку устанка, Срби су имали много више и много
интензивнијих веза с Русима; пошто су од почетка 1807. постали и
стварни њени савезници у борби против Турака — те године као и
1810. и касније, устаници су ратовали заједно с руским војницима;
из Русије су у више махова током устанка добијали новчану и другу
помоћ; руски су емисари, почев од 1806, долазили у Србију, а од 1807.
до пропасти устанка руски агент седео је у Београду обавештавајући
Петроград о унутрашњим политичким односима и о збивањима у уста
ничкој Србији, а и сâм учествујући у њима. Укратко, осим кризе у
односима 1809. године, када је Карађорђе у очајању нудио српске
градове и земљу. Наполеону и аустријском цару, устаници су, после
1807, своју судбину били везали за Русију.
За то време, пошто су Срби, захваљујући између осталог руској
помоћи, напредовали у сваком погледу и пошто су се још у већој мери
били еманциповали од Турске, Монархија се све отвореније окретала
против српског устанка, све чешће забрањивала извоз у Србију хране
и оружја, и сл. При томе, њој је посебно сметало што се био повећао
број српских пребега из јужне Угарске у Србију, што се повећало де
зертирање и кријумчарење из Аустрије у Србију, и што је национал
но-револуционарна идеологија све јаче захватала њен православни еле
менат, који је, у многим случајевима, помогао устанике новцем и
оружјем.
Да ли су преласком на руску страну, 1807. године, привезивањем
свог малог чуна за велики руски брод, устаници у Србији рационално
и добро, мудро поступили, или боље и тачније постављено питање:
чији су интереси, руски или аустријски, боље одговарали Србима у
то време, тј. српском устанку и устаницима?
Аустрија се за време првог српског устанка, тј. у Наполеоново
доба, налазила у тежем положају од Русије. Она је била принуђена
да, после пораза код Аустерлица (Славкова, у Моравској), на основу
мира у Пожуну 1805, преда Француској територију бивше Млетачке
републике; осим тога, и други делови аустријске територије, као де
лови Рајнског савеза, потпали су били такође под врховну власт Фран
цуске. У таквој ситуацији, раније претензије Аустрије да активно уче
ствује у подели турске империје, заменио је сада, пошто је веома ос
лабљена, њен страх да и турске територије на Балкану не дођу под
268
 први српски устAНАК у ЕВРОПСКОЈ и ВАЛКАнској историји

власт Русије или Француске, које су се, мада за једно кратко време,
нашле у савезничком односу. Укратко, интерес Аустрије у току устан
ка био је да на Балкану и у београдском пашалуку oстaнe status quo,
тј. да Срби не образују никакву своју националну државу, него да
остану, као и до тада, под турском влашћу, јер би било какво само
стално политичко организовање Срба у њеном суседству, било, између
осталог, и штетно и опасно по њене интересе; њени унутрашњи на
ционално-политички разлози диктирали су јој, дакле, да буде против
сваке српске државности.
Насупрот Аустрији,Русија није имала ни приближно такодирект
не ни тако јаке разлоге да буде против политичког, тј. државно-прав
ног, мада ограниченог, осамостаљивања Србије. Не намеравајући, нај
вероватније, да се територијално прошири и на десној обали Дунава
(јер на то не би пристале ни Аустрија ни Француска) — званична Ру
сија је најчешће саветовала Србима и залагала се за то да се они за
довоље унутрашњом аутономијом (или вазалним односом према Пор
ти), а под руском заштитом. За Русију је, чини се, било једино битно
да обезбеди свој, пре свега политички, утицај у Србији; она је једино
или највише за то била заинтересована. Карађорђе, међутим, и изве
стан број старешина и народа, који су тежили пуној самосталности
српске државе, нису таквим решењем могли бити задовољни. Невоља
је била и у томе што руски представници у Србији, високи царски
чиновници, најчешће нису спроводили поменуту званичну руску поли
тику према Србији, него су се понашали као господари, а под протек
торатом подразумевали у ствари пуну власт над Србијом.
Чвршће везивање устаничке Србије за Русију, поред добрих
страна које смо раније поменули (материјалне и друге помоћи, покро
витељства једне тако моћне силе каква је у то време била царска Ру
сија, и сл.), имало је и друге, негативне последице. Јер, везани све
више и јаче за Русију, Срби су се нашли у ситуацији да их и она, као
раније Аустрија, кад дође у критичну ситуацију напусти, односно пре
пусти самима себи. Узевши, дакле, решење српског националног пи
тања у своје комбинације, Русија је — као што је приметио Василиј
Поповић – „кад је морала попуштати, попуштала најпре у перифер
ној области своје интересне сфере”. Она је била, додуше, моћна, али
не толико моћна да би у исто време могла савладати и противност
Француске, па и Аустрије. То се управо догодило кад је Русија 1812.
морала закључити с Турском Букурешки мир којим је стварно била
жртвовала виталне српске интересе.

IV
Остало је још једно питање које би ваљало овде претрести: пи
тање о одјеку првог српског устанка – таквог какав је по својој са
држини и по форми био – на суседне земље и народе, претежно на
Балкану, односно о утицају устанка на српски и на друге суседне на

7. В. Поповић, Европа и српско питање, 39.

269
дFAгослAв ЈАнковић

роде и о учешћу њиховом, као и о разлозима њиховог учешћа таквог

какво је било у првом српском устанку.
Социјално-економски положај хришћанског становништва под
турском влашћу у другим земљама на Балканском полуострву, у паша
луцима који су били суседни београдском или нешто од њега удаље
нији, није се ни у чему битном разликовао од положаја у коме се
пре устанка налазило хришћанско становништво београдског паша
лука. Раја у балканским земљама не само да је исто тако била нацио
нално поробљена и угњетавана и феудално зависна и експлоатисана,
него је трпела, такође и посебно, од распадања, труљења турског феу
дализма, који се конкретно изражавао и у режимима одметничким
од централне власти: као што су у београдском пашалуку били заго
сподарили дахије, а у Видинском санџаку завладао одметник Осман
Пазваноглу, тако су у многим деловима Бугарске и Македоније крџа
лије — разбојнички и одметнички елеменат – терорисали хришћан
ско становнишвто, у Епиру и деловима јужне Албаније загосподарио
као беглербег одметник Али-паша Јањински, а и у многим се деловима
Босне већина паша понашала исто тако самовласно и одметнички.
Према томе, у свим тим земљама на Балкану постојали су у основи
исти или врло слични разлози који су рају београдског пашалука
нагонили да се лати оружја те тако покуша да се ослободи, национал
но и социјално.
С друге стране, први српски устанак, да би могао успети и по
бедити, морао се проширивати, захватити што шире територије и
што већи број бораца — хришћана из суседних крајева, повезивати
се с њима.
Ако бисмо бацили поглед на многа различита збивања, бунтовне
покрете, немире и врења у суседним балканским земљама ван беог
радског пашалука, на комешања, смутње, сеобе и пребегавања“ онда
бисмо дошли до неколико следећих запажања и закључака: (1) да је
први српски устанак уживао несумњиво широке симпатије међу хри
шћанским становницима балканских земаља, и да је у њима изазвао
живе наде и очекивања у скоро ослобођење одтурског ропства; (2) да
је на многим местима, или у крајевима балканских земаља, дошло би
ло до истовремених локалних устанака, или буна, или бар до живљег
гибања међу становништвом; (3) да су делови хришћанског становни
штва у појединим крајевима у којима се борила устаничка војска
напуштали своја огњишта и повлачили се с устаницима ка северу, у
Шумадију, уколико се и кад се и српска војска повлачила; (4) да су
многи појединци, међу њима и известан број истакнутих људи, позна
тих по одређеним способностима, знању или другим позитивним осо

* Вид. В. Стојанчевић, Први српски устанак и јужнословенске земље. Хи

сторијски преглед, год. I, бр. 1, јануар 1954; Исти, Први српски устанак према
Бугарској и Бугарима, Историјски гласник, 1–2/1954. Исти, Миграције Пиро
ћанаца у Србији за време првог устанка 1804–1813. године, Пиротски зборник,
3/197; исти, први српски устанак: лесковачки крај, Србија у време првог
устанка 1804—1813, Лесковац 1980; Исти, Први српски устанак и ослободилачки
покрет у Турској 1804—1813, Србија у време првог устанка.

270
 први српски устAнАк у ЕВРопског и БАЛКАнској истоPили

бинама, напуштали током устанка своје области одн. земље и при

друживали се устаницима у својству ратника или стручњака разних
врста. (Тако су, на пример, устаницима били пришли Македонци Воле
Жикић, градитељ Делиграда; Петар Чардаклија, један од првих ди
пломата нове Србије; Петар Ичко, трговац и дипломата; из Епира је
православни Албанац бимбаша Конда, заслужан у борбама за
ослобођење Београда 1806; Цинцар Јанко Поповић; из Бугарске је био
бимбаша Папазоглу, који је ширио устанак чак до Софијског поља;
из Босне и Херцеговине прешли су у устаничку Србију кнез Иво од
Семберије, Зека буљубаша, Сима Катић, Јован Селаковић и други.
При свему томе (што смо до сада о одјеку првог српског устанка
у балканским земљама рекли), пада у очи да масовни устанак какавје
био онај у београдском пашалуку није избио ни у једној другој од
тих балканских земаља, те да у њима није било ни покушаја да се
читаво за борбу способно хришћанско становништво придружи уста
ницима у Србији, односно да се, као интегрална целина, споји с њима.
Исто тако, пада у очи да су крајеви насељени хришћанским станов
ништвом ван ослобођених територија много више тражили и очеки
вали помоћ (у оружју и свему другом што је за војевање нужно),
него што су такву и другу сличну помоћ могли понудити или пружи
ти устаницима.
Та би се околност могла протумачити, по нашем мишљењу, пре
свега тиме што су те друге земље на Балканском полуострву биле у
друштвено-економском погледу заосталије од београдског пашалука,
што се становништво у њима, сиромашније од оног на северу, налази
ло у тежем, безизлазнијем економско-друштвеном па и политичком
положају. Док је београдски пашалук на граници турске царевине, а
у непосредном суседству једне знатно развијеније и у много чему за
оно време знатно напредније државе и у контакту са православним
српским становништвом с развијенијом националном свести, могао,
захваљујући добрим делом свему томе, да на површину друштвено-по
литичког живота избаци још пре устанка, а нарочито после Свиштов
ског мира, известан број утицајних, богатијих, истакнутих и угледних
људи и известан број старешина вичних војевању и оспособљених у
ратној вештини током претходних ратова – свега тога у другим зем
љама на Балкану није било.
Ово наше тумачење може добити и одређену потврду, ако после
приказа стања у балканским земљама пређемо на посматрање ситуа
ције на северу од Балканског полуострва, у јужној Угарској за време
првог српског устанка.
Као што је познато, Срби из данашње Војводине пружали су ви
шеструку помоћ и подршку устанку у Србији, почев од великог броја
пребега и дезертера који су устаницима корисно служили као војни
ци, писари, службеници и сл. падо продавања и кријумчарења оружја,
куповања и продавања хране, слања новчаних прилога или давања
зајмова, итд. Но, за нашу тему још је значајније да су у јужној Угар
скоју време првог српског устанка избиле и две сељачке буне: Тица
нова у Срему 1807. и Крушчичка у јужном Банату 1808. године. Обе
271
ДРАГОСЛАВ ЈАНКОВИЋ

су имале антифеудални карактер; главни им је узрок била беда и

угњетавање феудално зависних сељака, али је несумњиво да им је
обема устанак у Србији служио као пример и као подстрек да се
силом оружја ослободе и социјално и национално. Ипак, до спајања
војвођанских устаника са устаницима у Србији, до кога је војвођан
ским Србима било веома стало јер су од Карађорђа и његових бораца
очекивали сваковрсну помоћ и у њему гледали свој главни ослонац,
није дошло, не само због брзе и ефикасне интервенције аустријских
оружаних снага, него и због става Карађорђа и других вођа српског
устанка који нису могли ни смели дозволити да, поред Турске, окрену
против себе још једног тако јаког непријатеља каква је била суседна
им Аустрија.
На крају, уместо закључка, вратимо се извесним запажањима
Васиља Поповића, која смо у почетку предавања изложили, покуша
вајући да их овде нешто проширимо.
Постоје неке сличности између велике француске буржоаске ре
волуције и првог српског устанка на малом плану, не само у погледу
њихове садржине и њиховог карактера, него, како нам се чини, у из
весном смислу и у погледу њихових одјека, утицаја и њихове судбине.
Као што у Француској буржоаска револуција крајем XVIII века
није могла да се дуже одржи и одмах даље развија као буржоаска,
а нарочито не и као демократска јер, друштвене снаге — буржоаске
— које су је започеле и на које се она ослањала, нису биле још до
нољно јаке и стабилне, већ су дозволиле да из револуције произиђе
и да у своје руке узме сву власт Наполеон с његовом апсолутистичком
и завојевачком политиком (којује после Наполеона наследила контра
револуционарна Света. Алијанса) — тако ни — разуме се, mutatis
mutandis— ни први српски устанак није могао да се више развије и
учврсти као буржоаска, а још мање демократска, револуција, не само
због слабости својих унутрашњих друштвено-политичких снага које
су је започеле и стајале јој на челу, него и због тога што су је после
једне деценије угушиле за један одређени временски период оружане
снаге Турске, посредно помагане од других револуционарних снага у
Европи, међу којима и Наполеонове Француске.
И, као што француска револуција није могла одмах да пренесе
и прошири своју буржоаско-демократску идеологију на друге земље
у Европи због тадашње слабости њихових релевантних друштвених
снага које би је прихватиле, него су то учиниле када су оне (те снаге)
дозреле, тако ни први српскиустанак није могао да у своје време нађе
већег и ефикаснијег одјека у суседним балканским земљама јер су оне,
у друштвено-економском погледу, биле тада још неразвијеније и по
литички заосталије (стога је највећи одјек устанак нашао у данашњој
Војводини, пошто је она, уопште узев, била и онда кудикамо развије
нија, у поређењу с областимау Турској).
И, најзад, као што је француска револуција била клица и ство
рила једну климу и једну атмосферу из које ће се, после једног краћег
или дужег периода реакције и легитимистичко-империјалистичких
идеологија, формиратибуржоаско друштвено уређење у европским др
жавама на националном принципу – тако је и први српски устанак

272
 ПРВИ СРПСКИ YCTAHAK Y ЕВРОПСКОЈ И BAHKAHCKOI ИСТОРИЈИ

створио био једну климу u основу из које he ce, после једног краћег или
дужег временског раздобља преовлаћшзања axncosrymcmqu режима,
родити буржоаске демократије кроз нове друштвене покрсте и нацио
наштоослободилачке револуције. Најраније такве револуције на Балка
ну, после првог српског устанка као претече и неке врсте клице из које
су оне настале, биле су: у Србији други устанак под Милошем Обре
новићем 1815. године; у Влашкој 1821. народни, такође антифеудални
и антитурски, устанак под вођством Т. Владимирескуа; у Грчкој 1821
—1829. године устанак и рат за ослобођење од Турака, започет од
стране грчког револуционарног друштва Хетерије, итд.
драгослав ЈАНКОВИН

Résumé

PREMIERE INSURRECTION DANS L'HISTOIRE EUROPEENNE

ET BALKANIQUE

L'auteur de cette étude pose en substance comme ses principaux

buts les deux questions suivantes: (1) la curre’Iation entre les caractères for
mels et substantiels, C'est à dire, de ldbérafiionnationale ct sociale-écono
mique de la Première insurrection serbe, d’une part, et les rapports ainsi
que les événements de cette période là dans les grands pays européens,
d’autre part, et tout particulièrement en rapport et en relation avec la
Révolution française, ainsi que les guerres napoléoniennes; (2) де l'écho
de la Premières insurrection, et une fois de plus vu son caractère, sur les
pays balkaniques et d'autres peuples avoisinants au moment де l'insur
rection et après elle.
Dans cette étude on relève avant tout la manifestation, relativement
prématurée de la Révolution serbe (1804—1813), sortant du cadre de l'Em
pire ottoman sur la scène européenne, et sa transformation relativement
anticipée d'une affaire turque en une grande question di lomatique in
ternationale, en d'autres termes, son incusion dans la so ution de l'im
portante et complexe »Question d'Orient«. Et plus loin: le peuple serbe
par sa Première insurrection s'applique de toutes ses forces à devenir
(non pas un objet de la destiné duquel décident les grandes puissances
impérialistes, mais) le sujet des rapports internationaux de cette époque,
car il aspire à s’inclure dans la solution de sa question sur base d'un
principe nouveau, révolutionnaire et national.
L'auteur souligne la grande influence idéologique intermédiaire de
cette Première insurrection serbe, principalement par l’entremise des
»principaux« commerçants serbes du Pachaluk, exportateurs de betail
et qui étaient en contact avec le monde autrichien et les autres
européens, ainsi qu'avec les idées antiféodales et démocratique qui en ce
temps étaient encore très vives.

273
)mu‘ocmn ш-шовин тад: ·; „ „__?

Se trouvant dans le dilemme de s'unir à l'Autriche voisine ou bien

a la Russie lointaine, mais orthodoxe, –· les insurrectionnels serbes se
sont, paraît—il, légitimement et raisonnablement déterminés pour le pro
tectorat russe, car seulement la Russie, du moment que cela n'était pas
contre ses intérêts, accepta et intercéda pour que la Serbie insurrection
nelle devienne un état, bien vassal et sous son protectorat (russe), (pen
dant que l'Autnichc, par suite de ses intérêts particuliers, était contre l'éta
tisme serbe et pour le status quo).
L'insurrection ont sur les pays balkaniques et les états voisins des
répercussions et influences très variées, mais dans aucun de ces pays la
une insurrection massive dc la population chrétienne n'éclata, telle que
le fut celle surtout dans le Pachaluk (vilayet) de Belgrade, et nulle part
on ne sentit un emprcssemcnt d'organiser une révolution balkanique
unitaire.
mique et Ceci s'explique
politique de cespar un plus
régions grand sous-develop
par rapport au Pachaluîede ment écono
Belgrade,
qui, ·– à la frontière de l'Empire turc, et grâce aussi à d'autres circon
stances, surtout après la paix de Svištov, – avait progressé considérable
ment au point de vue social—économique. Toutefois, dans les territoires
serbes qui étaient en ce qui concerne la question sociale-économique plus
développés, comme l'étaient certaines parties de la Voivodina de cette
époque, deux insurrections fort faibles et de courte durée éclatèrent et
elles furent en grande partie sous l’influence idéologique de la Première
insurrection serbe.

? „· Gif-{*J
г : . „дођеш. ,за–:,
.. . : ananas—afin;
;… namaza»;
ce?–%.“ '

; ' ' ·. __žxfnxžtšžazi

‘? au:-Z gar—{Law _gE
magma—«. ;

274
 О ОДГОВОРНОСТИ МИЛОЈА ПЕТРОВИЋАЗА ПОРАЗ
НА КАМЕНИЦИ 1809.

За пораз на Каменици 19/31. маја 1809. године сматрало се да је

главни кривац био Милоје Петровић Трнавац, командант српске вој
ске на Нишком фронту. Његов сукоб са Петром Добрњцем, и другим
нижим командантима, узимао се као узрок за неслогу и нејединство
у руковођењу операцијама и за грешке које су учињене око опсаде
ниша што је, на крају, довело до пораза на Каменици и до брзе про
пасти јужног српског фронта. Милоје Петровић је, углавномзбог тога,
касније платио главом: на њемује остала љага да је својом неспособ
ношћу, себичним разлозима и кукавичлуком допринео погибији Сте
вана Синђелића и пропасти неколико хиљада бораца на Чегру, чиме
је био учињен одсудан преокрет у даљем развоју Српског устанка.“
У историографији је, почев од Вука и Мемоариста, до данас, ос
тало такво схватање о историјској оргoвoрности Милоја Петровића
која је била утолико већа што је, због његових почињених грешака као
команданта јужног српског корпуса, Српски устанак запао у велику
војно-политичку кризу из које се више није извукао све до свог краја
1813. године. Међутим, пажљивије разматрање аутентичне, службене
документације, указује на то да Милоје Петровић само делом сноси
личну кривицу, чак независно од чињенице да су Хајдук Вељко и
Петар Добрњац без сагласности (?) Милојеве– како се у историогра
фији уопштено узимало —били отишли на Гургусовац у време турског
напада на Синђелићев шанац на Чегру.

Да би се ово питање о стварној Милојевој одговорности свело у

праве оквире и да би се, посебно, утврдило како је дошло до тога да
се српска офанзива претвори у катастрофу,треба размотрити следећа
пITатања:

1. Кратку биографију Милоја петровића видети код: Вук Караџић, Скупље

ни историски и етнографски списи, Београд 1898, 254–257.

275
ВЛАдимиP СТОЈАНЧЕВИЋ

(1) шта се дешавало са извршењем српског ратног плана у ме

ђувремену од одласка из Делиграда око 21. априла (по старом кален
дару) па до битке на Каменици 19. маја,
(2) како се понашао Милоје Петровић када је, у овом интервалу,
дошло до тешкоћа око заузимања Ниша, и око побољшања стања у
тамошњој српској војсци,
(3) да ли је каменички пораз непосредно допринео турској про
вали долином Мораве до Пожаревца,
(4) шта су Карађорђе и Совјет предузели да се последице пораза
пред Нишом не претворе у потоњу катастрофу читавог јужног фронта
у тадашњем српско-турском ратовању.
(5) зашто Милоју Петровићу, као команданту јужног фронта,
није одмах суђено за претрпљени тежак пораз?
Сва ова питања, маколико на изглед ситна и без довољно сачу
ване документације, ипакдоприносе бољем објашњењу српског пора
за и дајујаснију слику и о самој Милојевој улози у ратовању са Тур
цима на тој страни.
Што се тиче првог питања, у историографији оно је било углав
ном посматрано кроз ситуацију уопштене свађе између српских ко
манданата око поделе надлежности у командовању, затим и око тога
да ли је Ниш требало заузети фронталним нападом или га опсадом
принудити на предају“.Поводом овога, као и другог питања, усталило
се мишљење да је именовање Милоја Петровића за главног командан
та, од стране Карађорђа и Младена Миловановића као председника
Совјета, уместо Петра Добрњца озлоједило овог другог прослављеног
браниоца и команданта Делиграда, који је одбио да прими другораз
редни положај команданта и који се после тога доста самостално рав
нао у извођењу ратних операција на свом сектору командовања. Ње
гов одлазак ка Гургусовцу уочи напада на Чегар био је највиднији
израз те подвојености међу српским старешинама. У односу на руко
водећу улогу у Нишкој операцији слично се понашао и Хајдук Вељко
(: бој на Белој Паланци, Гургусовцу и Белоградчику)“, па и сам сте
ван Синђелић који је насилу издејствовао за себе истурени положај
на Чегру, како би одатле био најближи Нишу и вишеструким предно
стима у случају његовог заузимања.
Очевидно, ауторитет главног команданта српског корпуса према
Нишу није био поштован — није могао доћи до израза, што се одрази
ло и на јединство у командовању, које није постојало. Ово пак нега
тивно је утицало на вођење операција према турској нишкој војсци,
а што је, опет, било противно основној замисли о улози српске војске

* О контроверзним сведочењима двојице савремениказа сукоб П. Добрњца

и Милоја Петровића у погледу тактике за заузимање нишке тврђаве, видети:
Лазар Арсенијевић Бата-Лака, Историја српског устанка. Београд 1899, 554—555.
* Савремене вести о успесима Срба у почетној фази рата 1809. на нишком
фронту, у долини Нишаве и источним падинама Čтаре планине, сигурно дају
аустријски поверенички извештаји. О томе: Алекса Ивић, Спаси бечких архива
о Првом српском устанку, VI Београд 1965, 145, 150, 152, 156, 173, 176, 202.
276
 о одговоPНости милоJA пРтровићА ЗА погAз нA КАМЕНИЦИ 1809.

на овом сектору ратовања са Турцима“ Користећи се оваквом ситуа

цијом и млаким вођењем операција од стране Срба, Турци су по
ступно побољшавали свој првобитно тежак положај, добијали у вре
мену и преузимали иницијативу у своје руке. Чегар је био крајњи ре
зултат оваквог српско-турског војног сучељавања на Нишком ратиш
ту. Са своје стране,у одсудном тренутку борбе,Милоје Петровић није
предузимао никакве иницијативеда помогне Стевану Синђелићу, мада
се међу његовим борцима испољавала жеља да се нападима на Турке
помогне опседнутим Србима на Чегру.
Што се тиче трећег и четвртог питања, досада се држало да је
турски продор до Пожаревца био директна последица каменичког по
раза и да су се борбе око опседнутог Делиграда и (Соко)Бање морале
неповољно завршити, пошто је осетан губитак у људској снази српске
војске и психолошки утицао на морал преосталих трупа без обзира
на велику упорност у сузбијању турских напада на ова два утврђена
логора. Младеново паљење Ђуприје оставило је слободан пут Турцима
низ Мораву све до на домак Смедерева. Карађорђева несаломљива
енергија за накнадно спречавање турске провале није помогла, пошто
су бројност Турака и њихова ратна опрема били далеко надмоћнији.
Српска одбрана могла се, са највећим напорима и под неуморним
старањем Карађорђа, усталити тек на левој обали Мораве, од Јасике
до Годомина.“
Милојева улога у овој фази ратовања готово и да се не помиње,
парочито после његовог одласка из Делиграда који се, некако, покла
пао и са Младеновим напуштањем Делиграда. После тога, Вујица Ву
пићевић у Делиграду и Хајдук Вељко у Бањи остали су као њихови
команданти све док Турци нису заузели оба утврђења почетком јула
1809. Као условни узрок за неуспех српске кампање под Нишoм, па
према томе и Милојеве одговорности за пораз, и Вук Караџић и други
савременици наводили су и погрешне процене Скупштине старешина
и одлуке Совјета да ће руско ратовање у Бугарској, на почетку 1809.
године, олакшати успех српске офанзиве на Ниш, и уопште на јужном
фронту српског ратовања, што је међутим, из својих разлога, било
сасвим изостало.
У односу на пето питање, тврдило се да је Милоје сасвим био
уклоњен из државне службе тек на октобарској скупштини vстанич
ких старешина, у исто време кад је и Младен Миловановић био при
моран да уступи место председника Совјета Јакову Ненадовићу. Ми
лоје је тада био лишен права вршења сваке јавне власти и био, у
извесном смислу, протеран у Остружницу, своје место живљења, што
је била накнадна казна за његову кривицу за каменички пораз (поги
бија наЧегру и губици од турске потере после повлачења са Каменице,
све до затварања у Делиград). По Вуку Караџићу, касније је Милоје
изгубио главу што се сумњало да је, из користољубивих (?) разлога

* Лоубиша љубишић, Песта година српског устанка. Војна студија. Београд

1910, 69–71, 74-77, 81.
* Нав. д., 157–171 — Видети и: Лазар Арсенијевић Бата-Лака, историја срп
ског устанка, 579-582.
277
ВЛАдимиP: стојMНЧЕВИЋ

удесио убиство кнеза Марка Катића и што је побегао у Аустрију, одак

ле су га Аустријанци предали натраг на лични Карађорђев захтев.“
Како је познато, Милоју је глава отсечена у Шапцу, па се тако неслав
но и необично завршила његова животна каријера која је била стално
у успону сведо пораза на Каменици 19/31. маја 1809.
У редоследу ових питања, и оцене о њима, с обзиром на наслов
истакнут у овој расправи, излази да је Милоје Петровић изгубио свој
живот тек почетком 1810. године, неколико месеци после српске по
гибије на Чегру, и то због сасвим друге кривице. Пред њеном тежи
ном, као да је одговорност Милојева за неуспело руковођење опера
цијама под Нишoм, укључујући ту и Чегарски пораз, била схваћена
блаже па се, отуда завршила само његовим опозивом са јавних функ
ција. Познато је да се ове промене нису могле вршитибез одлуке Сов
јета и без пристанка Карађорђевог, односно без претресања на Скуп
штини старешина, као што је уствари поступљено и са самим Мило
јем. И да касније није било инкриминисаног дела убиства М. Катића,
како изгледа, Милоје би, премда омаловажен и презрен (од породица
пострадалих на Чегру још и проклињан тешким клетвама), са својим
огромним богатством (које није било узапћено), доживео свој природ
ни век. У поређењу са рањавањем М. Миловановића и Петра Јокића”,
најприснијих Карађорђевих пријатеља и сарадника, Милоје је „јеф
тино” прошао пред вождовом срџбом. Ниједан од Мемоариста није
оставио вести о томе како је Карађорђе лично реаговао према Милоју
Петровићу кадаје, и пре и после пада Делиграда, увидео сву страхоту
несреће која се била сручила на Србију због победе и продора турске
нишке (румелијске) армије. Као да је Карађорђе у почетку узимао у
обзир неке олакшавајуће околности за Милоја када се, до краја 1809.,
све свршило самим његовим (Милојевим) удаљавањем из Београда и
неком врстом кућног притвора у Остружници.
Да ли се, о овоме, могло што наћи у службеној преписци Кара
ђорђевој што би, сачувавши Милоју живот после чегарске погибије,
истовремено допринело и потпунијој оцени његове командантске од
говорности до кобног 19/31. маја 1809? Чини се да се о одговорности
Милојевој за неуспехе српске офанзиве на Ниш и шире нишко ратно
подручје могу наћи нека објашњења, садржана у савременим доку
ментима, која имају и шири значај за оцену читавог ратовања са
Турцима на југу Србије у првој половини 1809. године.
У време Каменичке битке Карађорђе се још није налазио у опса
ди Новог Пазара и освајању новопазарске вароши. До 24. маја он нема
извештаја од Милоја Петровића о догађајима, како сам каже, „дазнам
зацело какосе је та несрећа догодила”. Тек тога дана, по паду Сјенице,
6. Алекса Ивић, из доба Карађорђа и сина му Александра, Београд 1926,
15–17., — Лазар Арсенијевић, Бата-Лака, Нав. д., 417-419; 607.
7 Појединости о томе: Вук Караџић, Нав. д.
8. Богишићева збирка исписа докумената из руских архива о Првом срп
ском устанку. Богишићев Музеј у Цавтату. Свежањ. VI, 192 — Преписе ових до
кумената учинио је Радослав Перовић за другу књигу: Први српски устанак.
Акта и писма, П. Београд 1977. T -
278
 0 одговорности МилоJA пВТРОВИRA 3А ПОРАЗ НА КАМЕНИЦИ 1809.

ту му је курир Стеван Ковачевић донео изДелиграда писмо Милојево,

у коме је стајало да се код Ниша несрећа „случила”— да је шесдесет
хиљада Турака ударило на Србе и да су они, по цени од десет хиљада
погинулих, савладали Србе и приморали на повлачење: „а наши нису
се могли обдержати него једва су се куpталисали и ретерирали у Де
лиград, а наше 3 нахије што су биле јесу се искорениле”, и да нове
турске трупе стално придолазе у Ниш“. И по примитку овога писма
Карађорђе још не сматра да је српско повлачење од Ниша пораз ве
ликих размера (Милоје је наводио, нешто касније, само хиљаду по
гинулих Срба), те он тек 30. маја (пошто је расчистио са Турцима на
овој страни) креће из Сјенице за Нови Пазар“ Тога дана, при одласку
из Сјенице, Карађорђе извештава Родофиникина да Турци са великим
снагама наваљују свуда на „српске логоре” и моли за руску помоћ,
а за пораз на Каменици каже како је на десет хиљада погинулихТу
рака пало хиљаду Срба („а ми смо њи 20 ката више побили него они
нас”) и да су се остали Срби вратили у Делиград“. После тога,тек 16.
јуна, пишући из Тополе Родофиникину, говорећи о поразу под Нишoм,
Карађорђе јавља „а за у Делиграду јесам разумео из писма кума Сте
вана извесно како народ на г. Милоја жали а не промишља да може
бити да је оно и наша погрешка богу те се оно онако случило . . .”
Овако је писао Карађорђе док су Турци још узалуд нападали на пред
ње Делиградске положаје, пре него што су га сасвим опсели, и када су
трпели велике губитке на његовим прилазима.
Шта је оваквом стилизацијом о нашој погрешци хтео да каже
врховни вожд српске војске?
Пре свега да ли ова наша погрешка значи личну Карађорђеву
„самокритику”, тј. увиђање своје сопствене кривице, као главнокоман
дујућег српског ратовања саТурцима? Или се то односи на све старе
шине који су, још пре српске офанзиве у априлу, донели одлуку и
сагласили се са ратним планом да се иде на „свечетири стране”? Или
је то, пак, Карађорђева алузија на све српске команданте у јужном
(нишком) корпусу и то 1) што, јамачно, није било јединства у коман
довању и што је било раздора између Милоја и Добрњца, 2) што се
није извршио његов, Карађорђев, првобитни захтев да се, у ратовању
са Турцима око Ниша, најпре запоседну теснаци – „дервени”– Шрве
не Реке у долини Нишаве (од стране наиласка турске војске из прав
ца Софије), и у Грделици, на јужном правцу турских комуникација
према Врању, Скопљу и Солуну?“ У сваком случају Карађорђе — како
изгледа — није желео да се сва кривица баци на Милоја, него је не
срећу тумачио и вишом силом управо због уопштено изречене наше
погрешке. Отуда се Милоје још не смењује као командант у Делигра
ду. Или, можда Карађорђе још увек није знао све елементе узрока
* Писмо из Сјенице од 26. маја 1809. —Богишић. VI, 199.
Kº 35ирка Исидора Стојановића. Архив Српске академије наука и уметно
сти, Београд. Инв. бр. 508. -
и Богишић VI, 234.
* Богишић VI, 335.
* Bидети, са позивом на изворе, Миленко Вукићевић, Карађорђе, II. Бео
град, Зајечар 1983, 46-53.
279
 влАДИМИР СТОЈАнчввић

српског пораза, пошто је био непотпуно, тј. једнострано обавештен о

великој премоћи турске војске. Али зашто, на први глас о погибији,
није похитао ка Делиграду, него се бавио опсадом и јуришем на Нови
Пазар?! Да ли је мислио да су и Турци били јако искрварили, те да
нису били способни за моментално веће операције на Делиграду?
Одговор на сва ова питања није лако дати. Али, по свој прилици,
вожд је био под утиском несразмере односа војних снага, и изостан
ка руског прелаза на доњем Дунаву, прелаза који је требало да олак
ша притисак турски на Србе код Ниша!? Томе би у прилог говорило
и то што се у више молби Родофиникину и иначе тражило да одред
генерала Исајева, који је једно време био у Кључу око Кладова“ из
веде операције узводно узТимок како би се угрозио турски положај
под Нишом и олакшало Србима спровођење у план заузећа нишке
тврђаве.
О томе како је дошло до застоја српских операција око Ниша,
и шта је представљало тешкоћу у спровођењу српског офанзивног пла
на, најбоље говори сам Милоје Петровић, на две недеље пре Синђели
ћеве погибије на Чегру и српске пропасти на Каменици. У писму Сов
јету, из Каменице, од 5/17. маја он извештава:“ „Познато вам творим,
како сам досад већ три поште послао,да ми џебане и војску што бр
же овамо пошљете, зашто војска Турска сваки дан долази у Ниш и
из сви страна, и ето до данас нити одговора од вас неимам, а камо
ли да сте ми џебане и војску послали. Зато ако мислите у животу са
чувати и ову сиротињу неизгубити, незадержано мезулски џебану и
војску овамо пошљите; зашто знате ли да ће нас Турци умуасерити
до неколико дана, ако војска не дође. А колико сам џебане понео из
Београда познато је Вам – и ето до сад до толикое дошло да више од
7 сандука неима у целом логору. А сваки дан бијемо се и по 1000 пу
шака избацимо, из тога можете судити каковае нам нужда и невоља.
Из тога узрока, ако знате шта је невоља и како може од нас бити
расудите и нама у помоћ ускорите што брже можете, докле пут нам
Турци нису пресекли, тако, да нити писмо можемо вам послати. Коe
ако неускорите с џебаном и с војском, будите уверени да ће се скоро
то нам случити...”. Милоје сугерира Совјету да се о томе известе Ро
дофиникин и сам Прозоровски, „зашто овамо оживе Турчин са сви
страна, као лист на гори, и сваки дан долази у Ниш војска (...) да
незнам од бриге шта ћу чинити, нити како ће се ово место одржати.
А камо ли што је Делиград остао готово празан и ево се бојим да
Турци какову штету у њему неучине; а нама нека буде Бог у помоћи!"
— Милоје је извештавао још и о томе да су видински Турци кренули
(на Тимок) да харају „сиротињу”, па да је тамо послао Хајдук Вељка
„на сретеније Турака". Како се види, за кратко време, Милоје је у
* о ратовању у Крајини и око Кладова, видети: id:g Стојанчевић,
Из историјске прошлости. Источне Србије (1804-1833). Зајечар 1983.
* Милојево писмо Совјету, са Каменице од 5. маја. — Владан Борђевић,
Богишићеве Збирке. — Отаџбина, књ. XXII, св. 125, Београд 1892, 22–23. — Ми
ленко Вукићевић, Каменичка погибија 19. #je º године и њени узроци. -
Ратник, LXVII, св. I (за јули). Београд 1909, 983–984.
280
 о одговорности милојд пВТРовинм зA повдз нA КАМЕници 1809.

три маха молио за помоћ, износећи разлоге за своја тражења у Совјет

гу. Колико се зна из других извора, било је то у време када су арнаут
ске паше из косовских санџака и из Лесковца дошле у нишку околину,
а да је Исмаил бег из Сереза био на путу за Ниш са око 18000 војника
— управо колико је бројао цео српски корпус према Нишу!
II

За то време Турци су, настављајући ратовање са Србима после

битке на Каменици, водили све жешће борбе на прилазима Делиграда.
II овде, током остатка маја и у јуну 1809. године српском одбраном
руководи Милоје Петровић, заједно са Петром Добрњцем! Турци су
свим силама настојали да заузимањем овог утврђења себи отворе пут
до Смедерева и Београда, па су стално довлачили појачања, у пеша
дији, коњици, артиљерији и у инжињерији. Тако се, на пример, до
краја маја у Нишу скупила силна турска војска, и само Исмаил паша
серeски довео је собом 18.000 људи. Делиград је за то време био из
ложен све јачој блокади и све жешћем бомбардовању.
О овим збивањима, 2. јуна Милоје и Добрњац из Делиграда обра
ћају се заједничким писмом Родофиникину извештавајући га да се
налазе у тешком положају, и да су сазнали од шпијуна, да је турско
командовање одредино „да сви (Турци) сложно дођу на нас и да оста
не пешака да нас обколе и да бију топом и кумбарама нас, а коњици
сви да ударе по наијама да робе и плењу до Дунава (...), и надамо се
до сутра да ћеду доћи и ми се преправљамо и утврдимо што боље
можемо, а једну смо војску оставили на пољу ако би нас обколили да
све споља ударе на Турке, ако ли Турци пођу у наију да опет ове по
шаљемо за Турцима”. У писму Родофиникину они вапију за руском
помоћи, јер је народ изложен великој опасности да постарада и про
падне.“Међутим борбе су се настављале, а Милоје се и даље јавља као
командант Делиграда, заједно са Петром Добрњцем.
Делиград су Турци потпуно опколили тек 28. јуна. Тога истога
дана, потписан као „комендат”, Милоје Петровић извештава из опко
веног Делиграда Родофиникина да су борбе крваве и тешке: „Мисе
сваки дан непрестано бијемо и (...) свагда ји (Турке) млого на плацу
остане, него ми сили њиовој противстати не можемо зашто толико (ј)и
има свуда да се нигди један комад земље празан видити не може”. И
у овом писму моли се за руску помоћ: „има ли какове надежде роду
србскому от обећанија нашего царја и оће ли скоро доћи”.
За ово време, после више од месец дана од пораза на Чегру, и
Карађорђе је, боље обавештен о великим борбама око Делиграда,
молио стално Родофиникина за помоћ руске војске. Још 16. јуна у
писму из Тополе (где је био дошао са Новог Пазара идући преко ма
настира Студенице) Карађорђе јавља како је наредио да смедеревска
и крагујевачка нахија „да ступају час пре Делиграду”, куда ће бити
к Богишић. VI, 232.
17. Богишић. VII, 26.
281
ВЛАДИМИР СТОЈАНЧЕВИЋ

упућени и делови београдске и грчанске нахије, као и половина вој

ске Миленка Стојковића из Крајине.“ А 12. јула, из Буприје, моли опет
Родофиникина да Исајев упути „ако је возмoжно (...) неку част војске
уз Тимок да би се одовуд Турци потеглили Видину, зашто управо на
нас јесте весма мложество Турака и сваки дан непрестано баталије
јесу да је тешко очима гледати”.“ Једна од таквих „баталија”била је
и 16. јула у којој су Турци „пострадали”, али ни то их није омело
да стално изнова нападају. Уз то су Турци једну војску оставили да
и даље опседа Делиград, док је Гушанац Алија са пет хиљада војника
кренуо у ражањску нахију, па је опасност по безбедност и остале Ср
бије била очигледна“
О овом најновијем развоју догађаја, 25. јула из Топољака, јав
љао је Карађорђу и Младен Миловановић, кукајући за најбржу по
моћ („а ти (Карађорђе) крени старци од70. година и дете од 12 година
не би ли бог милостиви с нас скинуо ову муку и велику силу тур
ску”).“ Најзад, Делиград је пао 4/16. августа, док се Карађорђе нала
зио у Јасики борећи се са Турцима да ослободи један одред Срба од
три хиљаде људи који субили опкољени — „у муасери”— на Расини.“
Све до тада, у опкољеном Делиграду, командовао је Милоје Пе
тровић, али се преко Топољака и Јасике затим повукао преко Мораве
на леву обалу у Темнић“
За напуштање Делиграда, а нарочито губитак Топољака, Јеремија
Гагић — који је био на том ратишту – оптужује Милоја Петровића
који се — по њему — није држао договора са Миленком и Добрњцем
о току и начину извлачења српске војске и артиљерије.“ То је значило
да је Милоје био, и овде, кривац за нови пораз Срба на јужном фрон
ту. Са друге стране, и Петар Добрњац је, одбацујући каснији Кара
Ђорђев прекор, да је изневерио и допринео српском поразу, обавешта
вао „високородног и високопочитајемог господара Ђорђа” (у писму од
17. августа, из Панчева) како је „познато и богу и народу” да он, До
брњац, „није изневерио ни на Каменици ни на Делиграду”, него да су
за српске несреће одговорни Младен Миловановић и Милоје Петровић.
г ова два човека Добрњац није ни мислио да се враћа у Србију,
јер каже: „доклегод узокиве ја у Сербију не долазим. Са та два човека
пропадосте и ви и сав народ пак им јошт верујете не видите докле
васти људи доведоше”.“
Како се види, два крупна имена међу вођама српског корпуса
Добрњац и Гагић, били су чврстог уверења да је Милоје био одгово
ран за поразе на Каменици и на Делиграду. Интересантно је, међу
тим, да Карађорђе чак и после пада Делиграда, у писму Јакову
Ненадовићу изТополе 14.VIII каже: „овамо на овем крају јесте мало
18 Богишић VI, 335.
19. Богишић VII, 85 и VII, 121.
30. Богишић VII, 218–223.
21 Богишић VII, 193.
22. Богишић. VII, 358–370.
i Извештај из Јасике од 5. августа. — Богишић VII, 340–344.
|- гишић, Нав. м.
25. Богишић. VTI, 360.
282
 0 0дговогности МилоJA пFТРовићА 3А пордЗ НА КАМЕници 1809.

попузнуло,Делиград и проче шанце јесу узели идо Мораведошли али

фала богу ми оћемо се ш њима терати до капље крви и нећемо ји
пустити преко Мораве".“ Истога дана, и Совјет пише руском цару
како „сила турска ако не врло велика, то опет спрам нас толика је
била да јој одољети нисмо могли и зато смо најважнија места на гра
ници нашој упустили. Держимо се јоште, но ако нам не стигне скоро
у помоћ. . .” Писмо је било сачињено „со согласијем верховнога пред
водотеља нашего Черного Георгија”.”
У низу оваквих приказивања стања на јужном фронту, треба
навести и оно што Петар Јокић тврди. Он каже, да је долазећи од
Новога Пазара, преко Карановца,упомоћ Делиграду, како „тузастане
Господина Милоја и Господар Петра Добрњца”, где, заједно са њима,
потом буде и сам опкољен са својим људима. Аустријски поверенички
извештаји говоре како је Милоје тек 22. августа 1809. дошао у Бео
град, и да је ту издавао наређења за утврђивање београдских варош
ких шанаца.
Како се види, Милоје Петровић сматрао се главним командантом
јужног српског фронта од доласка под Ниш 20. априла па све до пада
Делиграда 4. августа, односно још скоро два и по месеца после чегар
ске погибије.

III

Како по свему изгледа, излази да Карађорђе није српски пораз

на Каменици хтео да схвати као искључиву кривицу Милоја Петро
вића. Правитељствујушчи Совјет, коме се Милоје обраћао три пута
са врло јасним и категоричким молбама, шта више и забрињавајућим
ванајима за помоћ, давно пре одсудне битке под Нишом, није могао
бити тужилац против Милоја. То што је Младен Миловановић тада
био председник Совјета и главна личност бесумње која је доносила
одлуке које су се тицале снабдевања српских фронтова, па и српског
нишког корпуса, као да је још више смањивала Милојеву одговорност.
Такође, нејединство командовања српском војском на нишком фрон
ту није се могло ставити на терет једино Милоју Петровићу, без обзи
ра на оправданост одлуке да он буде главни командант према Нишу,
упркос почетним успесима противТурака код сатеривања турског гар
пизона у нишку тврђаву, ширењу устанка у широј околини Ниша,
као и неколиким победама над Турцима.
Без обзира на, неутврђену, контроверзу да ли је Добрњац, или
Милоје, у почетној фази операција, био за непосредан напад на нишку
тврђаву, она се за тако кратко време није могла заузети. Као што
су ове године пропали покушаји да се освоје тврђаве Кладова, Сокола,
Новог Пазара — које су биле на удару других српских корпуса, тако
је и за освајање велике нишке тврђаве требало више времена, јачих
|

* Карађорђево писмо Ј. Ненадовићу, од 14. августа, из Тополе. — Голу

бица, V, за 1843—1844, 163—164.
* Архив САНУ. Инв. бр. 541.
283
 ВЛАДИМИР СТОЈАНЧЕВИЋ.

војних ефектива, премоћ у коњици и артиљерији, можда и лично при

суство Карађорђево, као 1806/7. под Београдом и Шапцем. Чињеница
је, у историји српско-турског ратовања до 1809. — да су друге јаке
турске тврђаве као Зворник, Нови Пазар и Видин – биле снажна
препрека за већи успех Српског устанка на овим странама, а да је за
освајање – пре тога – на пример Ужица, требало веома много
времена.

Имајући све ово у виду, долазак главне ордије турске војске

под Ниш, која је пред каменичку битку била више него двоструко
јача од српске, одлучио је победу. Психолошка и материјална страна
изостанка руске помоћи, на коју се очекивало још од првих дана
српске офанзиве у априлу 1809., биле су посредан, али значајан, чини
лац посустајања, немоћи и пораза српске војске. Последично, Каме
нички пораз довео је до појаве Турака на Делиграду, али српски по
раз на Делиграду представљао је посебно поглавље у српско-турском
ратовању 1809. Да ли је задржавање Милоја Петровића за заповедни
ка делиградске одбране у току месеца јула—августа, заједно са Пет
poм Добрњцем, била потврда оваквом схватању Карађорђа и Прави
тељствујушчег Совјета о способностима и невиности Милојеве за ње
гово командовање јужним српским корпусом за више од четири месе
ца српско-турског ратовања у 1809., питање је које треба суптилније
и даље пручавати. У светлу свега овога треба и разматрати, и свести
на праву меру, улогу Милоја Петровића и донети потпунију, рекли би
смо и правилнију, оценуза трагичан српски пораз на Каменици у мају
1809. године.
Владимир СТОЈАНЧЕВИЋ

B e su me

AU SUJET DE LA RESPONSABILITE DE MILOJE PETROVIĆ

POUR LA DEFAITE DE KAMENICA EN L'AN 1809.
-
L'historiographie condamnait jusqu'a nos jours unanimément et
catégoriquement Miloje Petrović, commandant en chef sur le front de
INiš, dans la guerre serbo-turque, pour la grande défaite de Kamenica
le 31. Mai 1809. Toutefois, une analyse plus appropriée des documents
qui se rapportent à l'époque et aux ćvénements, avant, pendant et après
ila bataille de кit: que la responsabilité de Miloje, est
seulement conditionnelle, carila fait connaitre a temps au „Praviteljstvu
jušči Soviet" (Conseil gouvernemental), les conditions défavorables a un
succes, et il leur demanda a trois reprises une aide urgente et indispen
sables en soldats et munitions. La contreverse entre Petar Dobrnjac et
Miloje Petrović – pour une attaque directe de la forteresse de Niš, res
pectivement de sa blocade – reste encore inexplicable, comme aussi la
284
 0 ОДГОВОРНОСТ!!! МИЛОЈА ПЕТРОВИБА ЗА ПОРАЗ НА КАМЕНИЦН 1809.

décision néfaste de Hajduk Veljko Petrović d'abandonner le front de

Kamenica. et d'aller au secours de Gurgusovac. Après la mort sur le champs
de bataille de Sinđelić à Cegar, il a fallu aux Turcs deux bons mois pour
conquérit Deligrad, (et percer jusqu’à Požarevac et le Danube), où M.
Petrović, jusque avant la fin de la défense de cette forteresse avait le
commandement en commun avec P. Dobrnjac. Karađorđe et le ,,Soviet"
n'ont pla/s, même res la chute de Deligrad, rendu Miloje Petrović res
ponsable de la défaite de Kamenica. Il sera privé de ses fonctions
publiques seulement en automne de cette année, en grande par tie par
suite d’autres fautes qu’il avait commises entretemps. Comme il est bien
connu, c'est seulement à peu près un an après, en avril 1810, qu1'1 рауа
de sa tête, la défaite de Kamenica!

285
 ПРВОБИТНА АКУМУЛАЦИЈА КАПИТАЛА У СРБИЈИ
(Кратак осврт)

Историјски процес одвајања непосредних произвођача од сред

става за производњу и њихово претварање у најамне раднике, а с
друге стране акумулација ових средстава насилним или другим начи
ном у корист представника државне власти и других утицајних влас
ника новца, са истим циљем оплођавања ових вредности куповином
гуће радне снаге, чине суштину тзв. првобитне акумулације капитала.
Она је у свакој земљи представљала предисторију капитализма. Осно
вица овог процеса било је одвајање сељака од земље.
Првобитна акумулација капитала у Србији имала је специфичне
облике који су се по свом дејству и временском трајању разликовали,
или су били слични облицима у другим европским земљама, обзиром
на привредне и друштвене прилике у земљи. Али, истоветно им је било
постојање слободних радника, продаваца властите радне снаге.
У изразито аграрној Србији, после укидања османског феудал
ног режима, слободних радника, продаваца своје радне снаге или
примораних на кулучки рад било је у оквиру још краткотрајно одр
жаног закупничког система мукада, које је кнез Милош од раније
уступао својим људима. Закупнички систем мукада представљао је,
уствари, после Хатишерифа 1830. и 1833, зачетке капиталистичке
земљишне ренте у Србији.
У најраспрострањенији облик првобитне акумулације капитала
спадало је самовласно заузимање, отимање и захватање земље. Оно
је, с једне стране, било извор богаћења насилника, а с друге стране
- имало је за последицу сиромашење једног слоја сељаштва, примо
раног на узгредан или потпуни најамни рад.Такво самовлашће јавља
се још за време првог устанка. Поједине народне старешине, иско
ришћавајући своју власт, присвајале су у ослобођеним крајевима нај
лепше њиве и ливаде, узимали су куће, дућане и магазе, грабили
имања преостала од Турака, или их јефтином куповином присвајали
за себе.
Описујући тадашње прилике у Србији, Вук Ст. Караџић илустро
вао је са неколико примера начин на који су поједине народне старе
шине стекле своја велика богатства. Такав је случај са Младеном
Миловановићем, председником Совјета и Милорадом Петровићем,
287
 НИКОЛА вучо

његовим кумом, који су, приликом протеривања Турака из Београда,

највише пљачкали и убрзо постали врло богати људи. „... Њих двоји
ца начинили су се у Биограду, вели Вук, као дахије те пале и жаре
по својој вољи”. На сличан начин постао је Стефан Живковић „тако
богат да је десет хиљада дуката давао Совјету у зајам”.“ Томе треба
додати безобзирно искоришћавање сељаштва „старешинским кулу
ком”, злоупотребе са скелама и друга насиља. Све је ово доприносило
да је за време првог устанка маса народа била осиромашена и да су
многи, по казивању проте Матије Ненадовића, морали да аргатују,
да раде као пољопривредни најамни радници код имућнијих, да би
МОГЛи ОпСтати.
Много јаче захватање, самовласно ограђивање и отимање туђе
земље, настало је после другог устанка, за време прве владавине
кнеза Милоша. У Србији је тада било много незаузете и нераскрчене
земље, а доста и оне коју је турско становништво, одлазећи из Србије
на основу Хатишерифа од 1830. напуштало или нудило на продају.
Заузимање пусте и нераскрчене земље од стране беземљаша, поврат
ника из збегова и досељеника из суседних држава, било је оправдано
жељом да на ослобођеној и ненасељеној територији осигурају себи
посед и постану прави власници.
Србија је тада постала као нека нова насеобина у којој се при
сваја више него купује, присваја се земља која је већ присвојена, од
необележених општинских и манастирских земаља прелази се на при
ватну својину. У том општем захватању, најбоље и највеће комплексе
земљишта захватају они који су на власти или имају њихову потпору
— старешине, чиновници државног апарата, кметови, имућни трговци
у добрим односима са представницима власти итд. Слабији су се укла
њали предјачима, у неким случајевима морали су да остављају чак и
захваћену земљу, коју су први заузели. У овом насилном захватању
земље учествовао је и кнез Милош. Земљишни поседи и друга непо
кретна богатства, давали су појединим старешинама изглед спахија.
У многим крајевима земљу су притисле имућне трговачке и
чиновничке породице. Велики простори Лозничког Поља, захватањем
и делимично куповином после 1833. постали су својина богатих ша
бачких и лозничких трговаца. У току насељавања становништва,
вршена су самовласна заузимања и ограђивања земљишта. Преци
познате породице Жујовића на Космају, заузели су код Неменикућа
слободне турске поседе и ту се населили 1826. године. До знатног има
ња, захватањем, дошао је бивши чивчија Попара у Подгорици. Сава
Борић, марвени трговац и ортак кнеза Милоша,захватио је у околини
Пожаревца врло велико имање, саградио је воденицу и јако се обога
тио. Прве досељене породице на Златибору заузимале су најлепше и
најплоднијеземље, док су се остале, доцније насељене породице, ређа
ле око њих с мањим имањима. Отуда су најстарије породице у другој
половини XIX века биле и најимућније, као на пример Виторовићи,
| ||
* Вук Ст. Караџић, Историјски и етнографски списи II. – први и други
српски устанак, Бeoгрaд 1947.
288
 ПРВОБИТНА АКумулАцијА КАПИТАЛА у СРБИЈИ

Џамбаси, Шуљагићи, Грујичићи и други. У Белом Пољу у Гружу зна

се да су стари Топићи и Караџе захватили такође велике комплексе
земљишта, па су нови досељеници „падали” на њихову земљу. Тако
се радило у Смедеревском Подунављу, у Јасеници и у другим краје
вима Србије“
Кнез Милош је у неким случајевима одобравао захватање земље,
помагао је досељеницима да дођу до неопходне земље, али је и он,
како смо видели, присвајао туђу земљу, те је уз обимне трговачке
послове и друге уносне трансакције, постао крупни земљовласник и
најбогатији човек у Србији. Може му се ово самовлашће оправдати,
јер је највећи део свог новчаног богатства користио за подмићивање
Турака, ради стицања олакшица народу.
Среске старешине и кметови по селима, користећи своје поло
жаје, вршили су разне злоупотребе, поред осталих и присвајања туђе
земље. Милошу су често пристизале жалбе на злоупотребе ових пред
ставника власти. Стога је повремено слао своје људе да на лицу места
извиде такве случајеве. На овај начин откривена су многа самовласна
присвајања земље. Кмет у селу Крнуле је 1825. преградио парче земље
од сељака, од другог је преотео 3 плута земље, а од трећег узео њиву.“
Старешина среза алексиначког је 1833. откупио по врло ниској цени
одТурака крчевину у Кључу и 12 плугова земље у селу Батини. Старе
шнина среза сврљишког „држао је ливаде у величини од 3, 8, 30 и 40
коса у разним селима, а имао је и њиве од 3, 5, 10, 12 плугова у другим
селима.“ Старешина среза јасеничког је неким сељацима у селима
Буковику и Врбици „окрчене њиве одузимао”.“ Властима су 1836. сти
зале честе доставе да поједини капетани по селима отимају земље од
сељака,“ итд.
Под таквим околностима, постојала је у Србији правна несигур
ност у држању и располагању земљом. Ово крупно својинско питање
регулисано је начелно Уставом од 1838. године. У чл. 27. истакнута је
воља да поданици Србије буду заштићени у својим добрима, а по чл.
46. сваки Србин постао је потпуни власник својихдобара којима може
по вољи располагати и неможе бити лишен овог права,„осим судском
пресудом”? Пружена је на тај начин могућност свакоме да судским
путем тражи повраћај своје неправедно одузете земље. И заиста,
судови су били преплављени таквим тужбама и споровима по разним
основама и за разна временска раздобља. Многобројни судски споро
ви сведоче о масовности захватања и отимања земље. Због недостатка
законодавства о земљишној својини, било је немогућно доносити пра
вичне пресуде.
Уставобранитељи, који су водили политику опозициону Милоше
вом режиму, желели су по доласку на власт да исправе све неправде
2. Ј. Цвијић, Балканско полуострво и јужнословенске земље I–II, Београд
1922, 192; Метанастазичка кретања, Насеља XII. i
3. Архив Србије (АС) КК XXI,452.
* AC KК, I, 72. |
5. АС КК, XV, 2269.
9 АС, КК I, 72.
3. Збирка закона и уредаба Србије (3ЗУС), књ. 1, стр. 7, 46—47.
289
нишколА Вучо

учињене народу у вези са земљом. У том циљу, донели су Закон о

повраћају земаља 1839, по коме је сваки Србин имао право да тражи
повраћај своје земље судским путем. Затечени држалац какве земље
имао се сматрати правим власником све дотле док не буде лишен суд
ском пресудом. Намера закона била је да неправедно и самовласно
одузета земља, почев од августа 1816, буде судским путем враћена
власнику. За повраћене нахије почетни датум утврђен је 26. октобра
1833, када су ове нахије припојене Србији. Донешене пресуде, почев
од наведених датума, нису могле бити предмет поновног поступка,
осим у случајевима очевидне судске неправде и насиља. Право влас
ништва над осталим добрима — над кућом, стајом, воденицом, дућа
ном, стоком, робом и др. — имало се обебзедити редовним судским
путем.“
Као што се види, Закон од 1839, са накнадним објашњењем од
7. II 1849, детаљно је утврдио услове под којима се имао вршити
судски повраћај отетих и самовласно присвојених земаља. Но, и поред
ових судских процедуралних прописа, самовласно и насилно заузима
ње земље је настављено, па је и Попечитељство правосуђа известило
кнеза 10. VIII 1848. о злим последицама таквог насиља. Стога је кне
жевим Указом од 7. II 1849. за самовласно или насилно заузимање
земље, коју је други држао, предвиђена казна бојем од25 штапа, или,
на место ове телесне казне, новчана казна од 25 талира, те да се такав
одмах истисне из заузете земље и да се осуди на накнаду штете, дан
губе и трошкова.
Доношењем Казненог закона од 1850. утврђена је надлежност
грађанског суда за насилно заузимање туђе земље, а самовласно зау
зимање земље сматрано је полицијским преступом. За захватање и
присвајање општинске земље, поред одузимања земље и накнаде учи
њене штете, прописана је казна затвора у трајању од 3 до 12 дана“
Продаја турских имања у см. чл. 13. Хатишерифа од 1830, вршена
је такође на штету сељаштва. Уредбом од 1843. прописано је да та
имања могу првенствено откупити у року од годину дана лица која
су на њима живела, с тим да их по истеку тога рока, уколико имања
нису распродата, могу и друга заинтересована лица откупљивати.
Многи сељаци нису их могли у предвиђеном року откупљивати због
недостатка новчаних средстава. Тада су нагрнули имућни људи, међу
њима највише трговци. И овим путем створен је известан број круп
них земљишних поседа у Србији, а сељак је најурен са земље.
Значајне податке о стварању крупних поседа путем јефтине купо
вине турских имања даје лист „Јавност”. „На тај начин, годину дана
од несретног закона, дуж Дрине од Лознице до Раче ниче много сајби
ја од стотину плута земље и више... на простору 7—8 сати има 8
газда, од којих сваки има преко 500 плуга (200 хектара)... Осим ових
има још 30 газда који дају земље сиромашнима под аренду . . . Тако
је ишло по целој Србији . . . Помоћу куповине, а још више завaтине,
Негићи у Радуши имају 400 плуга под пумом, Перић у Стублинама на
* 33УС, I, 10/4107; II, 206–207. |
* Исто, књ. 6, стр. 151, 154. -
290
 пPвовитHААКУМУЛАЦИЈА КАПИТАЛА у СРБИЛИ

више места 1.200 плуга, Коштунице у Рудничком округу у једном ко

маду 1700 плута под шумом и чистином. Тако имају Радош у Драго
долу, Шуја у Мојковићу, Каљевић у Севојну, Баџак у Јагњилу,” итд.“
Распадање породичних задруга, које у току ХIX века узима
све веће размере услед ширења робно-новчаног тржишта и развоја
капиталистичких односа, имало је такође за последицу распарчавање
и ситњење сељачких поседа. Предузимане су, додуше, мере да се оно
спречи, јер се сматрало да деоба неповољно утиче на развој земљо
радње. Још је Карађорђе забрањивао деобу породичних задруга, а
за владе кнеза Милоша среске старешине имале су, поред осталог, да
мотре „да се фамилије не деле”. Међутим, административне мере нису
могле да спрече ову неминовну појаву. Грађански законик од 1844.
корао је да озакони фактичко стање и правно да санкционише деобу
породичних задруга.
Насилно и самовласно заузимање туђе земље почело је да опада
после доношења Грађанског закона 1844, који је у пар. 212 потпуно
заштитио приватно власништво, формулацијом „да је сваки Србин
савршени господар својих добара и властан је овим добрима по вољи
уживати и располагати и свакога отуда по закону истиснути”. Пре
ступник се задовољавао захватањем и ограђивањем једног дела зем
љишта свог суседа. На удару су све више биле општинске земље, осо
бито шуме, чије је коришћење регулисано шумским уредбама, доста
непрецизним у погледу права на крчење појединих шумских земљи
шта. Многи су под изговором крчења заузимали општинску земљу
под шумом.Тако је Живко Радовановић, земљорадник из села Добру
јевца (окр. црноречки) „својевољно заватио и упропастио општинске
родне горе”.“
Самовласно присвајање општинске жирородне шуме било је
врло распрострањено и у крајевима припојеним Србији Хатишерифом
од 1833. У свом полугодишњем извештају, старешина среза сврљиш
ког, округа гургусовачког, наводи 1852. да жирородних шума у опш
тинском власништву скоро нема јер су поједини људи, после припа
јања ових крајева Србији, затечене врло густе шумске комплексе
доватали, а друге житеље из права притјажанија ових шума искљу
чују“.
Ради заштите општинских шума од овог насиља, издата је ППум
ска уредба 1857, по којој су све самовласне шумске захватине имале
бити разграђене, почев од 1840. године, али је уредба опозвана због
повике у народу. Ни Шумска уредба од 1861. није имала строге про
писе о забрани заузимања општинске земље и шуме. Стога је мини
стар финансија издао 12. V 1865. строги распис свим окружним начел
ницима, „да се све земље и шуме заузете од 1861. г. имају одузети и
као општинске сматрати”.“

} }{it: 1873. бр. 26. (МУ A8 -

}, Ilопеч, р, дела д), 1848, Пф. IV, Nе 205.
b. At it isti i si g. -
в Аč Министарство финансија (Map) Е, 1865, Еф. у, бр. 150
291
нишколА Вучо

Све ове законске мере нису могле да спрече захватање општин

ске земље и шуме. Захватање су вршили углавном сељаци,чија су се
имања граничила са општинском земљом или шумом, ради прошире
ња својих поседа. Тако је Стеван Нешић,земљорадник из села Петке,
у срезу колубарском, сваке године по мало захватао општинску земљу
у атару поменутог села, те је у току пет година на овај начин повећао
са три плуга свој посед. У свом извештају министру финансија, фебру
ара 1864, начелник округа београдског је нагласио да оваквих случа
јева има скоро свуда по целом срезу колубарском.“ Тако су чинили
седамдесетих година сељаци села Дрлупе и Ропoчева у округу бео
градском, сељаци села Коштурића и рудничком округу, сељаци села
Орашца у ваљевском округу, сељаци села Велеснице у крајинском
округу, сељаци села Ракишева у јагодинском округу, итд.“
Некадашњи кулук за време турске власти, као пореска обавеза
у радној снази народа, укинут Хатишерифом 1830, одржао се и даље
у Србији. Сматрано је, тада, да је радна снага сваког мушког пореског
обвезника неопходна за обнову привредно заостале Србије. Али, поред
овог, донекле оправданог разлога, кнез Милош је задржао кулук за
обраду својих земљишта и имања, као и за обрађивање земљишта
државних службеника. Биле су, према томе, три врсте кулука: опште
народни кулук за оправку - путева, подизање мостова и народних
зграда; господарски и чиновнички кулук. Један порески обвезник
могао се употребити само за један од ова три поменута кулука."
Нахијски судови били су надлежни да одређују за коју врсту
кулука села имају да дају кулучаре. Тако је у рудничкој нахији 1831.
било 108 села са 6400 пореских обвезника који су давали 7.929 кулу
чара. Од овог броја кулучара највише је коришћено за чиновничке
потребе, у већини случајева за обрађивање кметових земљишта.
Прота Матија Ненадовић имао је 1005 кулучара који су обављали
разне пољске радове на његовим имањима. Кулучаре за такве врсте
послова имали су и други врховни представници државне власти.“
Кулук је јако оптерећивао народ и изазивао све већа незадо
вољства. Стога је Државни савет 4. јуна 1835. донео одлуку којом је
укинуо кулук у корист народних старешина и манастира, а за капе
тане и кметове, обзиром на честе службене посете, допуштено је да
људи добровољно, а не принудно, обављају извесне пољске радове, с
правом на исхрану и напојницу. Поједине старешине су, међутим, и
даље приморавале људе да им без накнаде обављају радове. Принудни
кулук без награде користили су 1836. старешине среза алексиначког,
среза сврљишког и други“. Кулук је у Србији званично укинут уста

и АС. Мар-E, 1864, Еф. I, бр. 116.

15 AC MФ-E, 1875, ф. I, 2, VIII, 5.
* Мита Петровић, Финансије и установе обновљене Србије, књ. I, Београд
1901, стр. 215-216.
* Исто, стр. 216-217.
нs AC KK I, 72.

292
 пРВОБитна. АкумулмцишА кмпитAлл у СРБили

вом од 1838. године. Међутим, за време уставобранитеља, кметови по

селима и даље су користили принудом бесплатну радну снагу кулу
чара.
Експропријаторско дејство на широке слојеве сељаштва имао
је порески систем у Србији. Од свих непосредних и посредних пореза,
држава је имала највеће приходе од личног пореза, тзв. грађанског
данка, Установљен 1835, са циљем да замени све дотадашње разне
врсте пореза, грађански данак износио је 6 талира годишње и узиман
је углавном од сваког лица способног за рад, углавном без обзира на
њихово имовно стање. Овај најглавнији порески облик, заснован на
принципу једнакости плаћања порезе, равномерно је оптерећивао
сиромашне и имућније слојеве становништва. Овако неправично по
стављен данак, тешко је оптерећивао сиромашно сељаштво које је
пада излагано недаћама насилног захватања и отимања земље. Стопа
од 6 талира смањивана је на 5, да би опет била повишена на 6 талира.
Од плаћања данка била су 1843. г. ослобођена лица најсиромашнијег
стања.
Порески закон од 1864. године, по коме је грађански данак и
даље остао основни порез, грубо је одступао од принципа опорезива
ња према имовном стању обвезника и чинио је пуних 20 година, коли
ко је остао на снази, највећу неправду великом делу материјално
слабог и социјално угроженог становништва. У току друге половине
XIX века платежна способност пореских обвезника у Србији стално
је опадала. Државна управа је морала сваке године да ослобађа вели
ки број пореских обвезника од плаћања непосредне порезе због нема
штине, и да задужује оне који нису одговарали својим пореским
обавезама. Тако је 1894. г. разрезана сума непосредних пореза с др
жавним прирезом износила 33,240.617 д., наплаћено је 65,18%, осло
бођено је од плаћања 1,20% и остало је на дугу 3362 процента.“
Као у свакој земљи са закаснелим развојем капитализма, тако
је и у Србији у току ХIX века зеленашење имало повољне услове да
се развија и шири своје мреже у крилу материјално угрожених маса
сеоског и варошког становништва. Под условима ширења новчаних
односа на селу, неорганизованости кредитног тржишта, раскорака
између тржишних цена сеоских производа и варошке робе, као и теш
ког терета пореског система,зеленашење се претварало у грубу пљач
ку сељачких маса и постало је један од најефикаснијих метода
првобитне акумулације капитала.
Неопходна потреба за новчаним средствима приморавала је ове
масе становнитшва да се задужују код трговаца, сеоских газда,механ
ција, државних службеника, министара, официра и других под врло
великим зеленашким интересом, који је достизао 50, 60 па и више
процената. Уз то су ишле и разне зеленашке обмане: дупла наплата
дута, укључивање камате у главни дут, фалсификовање облигације,
подметање фиктивних уговора неписменом дужнику итд. Трговац или
дућанџија у Србији имао је више рачуна да даје новац под зеленашки

* Стат. год. Србије, II, 258, 259.

293
НИКОЛА Вучо

интерес, него да тргује робом. То је доба, како вели Светозар Марко

вић, „када цвaнцик рађа дукат, када је сељак за 40дуката плаћао 140
у року од 3 године, за 130 дуката 310 дуката после 2 године” Многи
су тешко могли да се избаве из зеленашких руку. Презадуженим
дужницима продавана је на принудним јавним продајама и последња
парцела земљишта, непокретна и покретна имовина. Зеленашење је
на тај начин појачавало процес експропријације сељака од земље, а
с друге стране гомилало је богатство у рукама трговаца и других
имућнијих слојева на селу. Стваран је на тај начин зеленашки капитал,
упоредо са трговачким капиталом, који је вукао порекло још од
раније.
Државна управа је покушавала оснивањем Управе фондова
(1862) и окружних штедионица (1871) да реши питање јефтиног пољо
привредног кредита, али ни те новчане установе нису помогле да се
искорени зеленашење. Кредите Управе фондова више је користило
варошко становништво, а уколико их је сеоско и користило, оно је
у већини случајева, због инсолвентности, губило своју интабулирану
имовину. У раздобљу од 1891. до 1895, од укупног дуговања продатих
добара путем јавних продаја, припадало је на име потраживања при
ватним повериоцима 53,45 процената.
Ограничени простор овог кратког осврта не допушта нам да раз
мотримо и остале начине којима је сеоско и варошко становништво
експроприсано од својих средстава за производњу. Разни специфични
облици првобитне акумулације капитала, везани за пословање трго
вачке буржоазије у току успона у XIX веку, разне шпекулације које
се врше са емисијом хартија од вредности, са државним зајмовима,
берзанским шпекулацијама, начин како је вођена царинска политика
итд., сви ови и други послови имали су на посредан или непосредан
начин неповољне последице на широке масе становништва. Код овог
становништва ширило се раслојавање, расла је имовинска диферен
цијација у току ХIX века. Разни облици првобитне акумулације капи
тала комадали су и распарчавали поседе на селу. Заједно са сужава
њем поседа, ишло је и сиромашење сеоског газдинства, нестајање
основног инвентара, пропадање великих сељачких породица. Поред
потпуно извлашћених сељака, избачених из старог колосека живота,
на селу се множило земљорадничко становништво са ситним посе
дима, недовољним за опстанак. Према попису од 1889. г, од укупног
броја власника обрађене земље, било је у Србији 1390% оних који
су имали до 1 хектара обрађене земље, 9,64% од 101 до 1,50 хек. итд.“
Услед све већег одвајања сељака од земље, носиоци државне вла
сти, који су истовремено добрим делом били носиоци првобитне аку
мулације капитала у Србији, покушавали су разним законским мерама
да ублаже ово пропадање сељаштва.Такав је указ кнеза Милоша из
1836. о минимуму земље са кућом и живим инвентаром (баштина,
кућа, 2 вола и крава), који се није смео задуживати „да би таковим
начином беспомоћне жене и деца, по упропашћенију света имјењија

20 исто, II, III.

294
 пРВОБитнЛ АКумулАциЈА КАПИТАЛА у СРБИЈИ

Еров барем над главом имали”.“ Касније је овај минимум заштићене

земље без успеха повећаван.
После ове прве заштитне мере, издато је намесничко решење
1840. о пружању новчане помоћи бедним сеоским породицама у кра
гујевачком округу, „које су у храни сасвим оскудне”.“ Затим указ
Попеч, унутрашњих дела 1850. о додељивању општинске утрине оскуд
ним сељацима „који су по нужди и невољи осиротили, те су без
потребне баштине остали”, те решење 1859. о начину како ће се
земља оскудним људима давати.“
Да би на некакав начин помогла извлашћ м сељаштву, држав
на управа давала је расположиве шуме ради к за. Отуда читав низ
указа и уредаба о додељивању шуме људим кудним у земљи:
Решење од 23. I 1845. (као допуна Уредбе о сече шума 1839) о дава
њу шуме оскудним људима ради крчевине; У опеч. унутр. дела
1843. о давању шуме људима с њивама и ливад оскудним „да могу
нешто и окрчити и своје њиве и ливаде раширивати, или где то могуће
не би било, и изнова њиве и ливаде из горе вадити; решење Државног
савета 1847, којим се између осталог прописује начин давања шуме
ради крчења итд.“
Шумска уредба од 1861. посветила је посебно поглавље давању
земље оскудним сељацима. По пар. 54–60. ове уредбе, свакој општини
је дозвољено, ако има довољно утрине или довољно земље под шумом,
да даје по један комад земље оним својим житељима, „који би у
земљи тако оскудни били, да ни фамилију своју не би издржавати
могли", али под условом да то давање не иде на штету општине и трго
вине. У оскудне људе који су имали право на расположиву општинску
земљу спадали су сви они који су „по нужди и невољи осиромашили
нбез баштине остали или никад ништа ни имали нису”, затим чланови
породичне задруге који су се толико умножили да је задружна земља
постала недовољна, или су се из задруге оделили па нису добили
потребну земљу и, најзад, сиромашни досељеници. Општина је на
првом месту имала да даје утрине које се под тpњем и шумарицом
налазе, у недостатку такве могла је давати делове од чисте утрине
и тек на крају, уколико не би имала такве земље, могла је давати
одрасле шуме ради крчевине.
Додељена земља није се одмах давала у својину. Корисник је
имао само право уживања за 15 година и у том року није смео земљу
отуђити нити је оптеретити дугом. По истеку тога рока, стицао је
право својине на додељеној земљи. Окружни начелници били с
дужни сваке године да шаљу спискове о додељеним земљама. Пр
расположивој архивској грађи, добило је по овој уредби у току 1
године 1.111 породица укупно 2.016 дана орања, тј. 657 кв. хв
Законски прописи о пружању помоћи и додељивању земље оск -

3: 338 С., књ. 30, стр. 119. -

* Нето, књ. 3, 158.
3. Исто, књ.5, стр. 299—300; књ. 12, стр. 27. __

з исто, књ. 3, стр. 23; књ.2, стр. 354; књ. 4,стр. 98–99.
25 AC Mф-E, 1876, ф. I, бр. 19. ““
295
НиколА ВУЧO

ном сељаштву узалудно су покушавали да ублаже разорно дејство

које је на те сељачке масе имала првобитна акумулација капитала у
Србији. Никакве заштитне мере ни законске помоћи нису могле, под
тадашњим условима друштвено-економских односа, да спасавају се
љачке породице од неминовног сиромашења и пропадања. Многим
сиромашним сељацима уопште није додељивана земља. Због оскудног
стања, они су бесправно крчили шуме, тражили су начин мимо закона
да себи осигурају опстанак, излажући се оштрим казнама. Шумско
законодавство Србије у другој половини XIX века пуно је прописа
о тзв. „шумским кривицама”, које су се непрестано умножавале.
За време уставобранитеља, локалне државне власти, особито
кметови по селима, са широким овлашћењима у спровођењу круте
централистичке бирократије, користили су често своју власт у личном
интересу. Злоупотребљавали су употребу кулука, вршили утаје на
штету државне благајне, примали мито, одузимали својевољно земљу
од сељака, служили се телесном казном када су се сељаци одупирали
неправдама.
По повратку у Србију 1859. кнез Милошје одмах образовао коми
сије за извиђање ових недела, а установио је и Изванредни суд за
иступе чиновника, свештеника, учитеља и кметова. Тада су се обело
данила многа недела ових локалних државних службеника.“
Тешке последице наведених облика првобитне акумулације капи
тала на имовинско стање широких слојева на селу и у граду, огледају
се, такође, у све већем броју јавних продаја њихове имовине. Стати
стика јавних продаја у Србији почела се водити тек деведесетих годи
на прошлог века. Стога тадашње статистичке бројке јавних продаја
приказују један период трагичног исхода свих оних дугогодишњих
тешкоћа и разарања којима су масе немоћно подлегале. Сељаштво,
најјаче погађано овим разарањем,заузимало је највеће место у јавним
продајама. Од 1891. до 1895. извршене су у Србији 23234 јавне про
даје, од којих 19810 по селима и 3424 по варошима”
Тако се у Србији у току ХIX века стварала резервна армија
радника од експроприсаног или полуекспроприсаног сељаштва. Један
део пролетаризованих или полупролетаризованих сељачких маса одла
зио је у каменоломе, руднике, обављао је неквалификоване радове
по фабрикама, копачке радове за време грађења железничких прута,
итд. Други су остајали на селу као најамни пољопривредни радници.
У својим годишњим извештајима о стању пољске привреде, председ
ници општинских судова осамдесетих и деведесетих година прошлог
века извештавали су редовно Министарство народне привреде да у
њиховим општинама има „довољно радне снаге”.

26. АС ИС 1859–1864, ф. I, бр. 1, 48,24, 13; ф. IV. 380; ф VIII, 373.

27. Прилози за статистику Краљевине Србије, Београд 1901, св. 4, стр. 2—7.
296
 ПРВОБИ'ГНА AKYMYHALHUA КАПНТАЛА Y СРБНЈН

Y време доношења Закона o радњама 1910. г. рачуна се да је v

Србији био око 150.000 пољоприврешшх пајамннх радника. Многи
су сил0м прилика проводили скитничареки живот y нади за «mon…
послом. Алп, ин такав живот није им допушташ) да воде. Уследило je
тешш законодавство против скиттшчеЈ–ва.
Никола ВУЧО

'un.‘ ;
,.
Rés цтé
L'ACCUMULATION PRIMl'I‘IVE DU CAPITAL EN SERBIE

L' accumulation primitive du capital, qui forme la préhistoire du

capital et du mode de production capitaliste, par l'asservissement du
travailleur libre, avait en Serbie au XIX° siècle des méthodes spécifiques
dont la base était, comme dans les autres pays. l'expropriation forcée
d'une part de la population rurale de leurs moyens de production. La
taçon la plus efficace était le saisissement arbitraire de la terre paysanne
par certains repré sentant—s du gouvernemet et autres autorités admi
nistratives. Il était difficile de s'opposer à cette usurpation.
Il existait également d'autres méthodes de cette accumulation
moins rigoureuses mais pénibles pour les paysans, à savoir, l'usure très
“pendue à la campagne au XIX‘ siècle, la perception inégale des impôts
autres contributions, la corvée officiellement abolie, mais pratiquée
maniement etc.
L.. , Les conséquences étaient toujours les mêmes: le rétrécissement
' la propriété terrienne, la pauvreté et l'indîgence d'une classe de la
' ation rurale, le develloppcment du travail salarié à la campagne,
mouvements migratoires vers les villes dans le but d'un emploi
типичне.

297
 ЦРНА ГОРА И СРБИЈА КАО ЦЕНТРИ
НАЦИОНАЛНО-ОСЛОБОДИЛАЧКЕ БОРБЕ ЈУЖНОСЛОВЕНСКИХ
НАРОДА ДО 1878. ГОДИНЕ

Крајем XVIII-ог и почетком XIX-ог века, када међу Јужним

Словенима почну да се јављају модерни национални покрети, поред
Горе, која је једина фактички независна јужнословенска област,
ваће се нови центри отпора против стране феудалне власти
(Турака, Аустријанаца и Мађара).То ће бити Србија, израсла из првог
и г устанка, Хрватска у време националног препорода, српски
titi, покрет у Јужној Угарској који ће бити тесно повезан и са
устаницима у Србији и са носиоцима хрватског националног препо
рода. Стицајем одређених историјских околности у условима друш
пвеног развитка у правцу капитализма међу Јужним Словенима и у
источном питању уопште, улога и значај Црне Горе и Србије као
национално-ослободилачких центара на Балкану прерашће националне
оквире српског народа. Та чињеница постаће значајна и за проблем
стратегије и тактике у решавању целог јужнословенског питања све
док се међу Јужним Словенима не буде, 1870-их година прошлога
века, образовао још један национални центар – Бугарска. Овде ће
се дати преглед оних чинилаца који су, у периоду до Берлинског
конгреса, утицали на акцију Србије и Црне Горе као национално
-ослободилачких центара првенствено српског народа, али и других
Јужних Словена.

у борби за уједињење са околним племенима и областима и за

обезбеђење пуне независности коју је Црна Гора стално водила отка
ко је већ крајем XVII-ог века постала фактички независна од Турске,
она је постала центар окупљања околног становништва. У тој сталној
ослободилачкој борби, која је због великог сиромаштва земље исто
времено била и економски императив, јачала је национална свест;
водећи старешински слој са митрополитом на челу, настојећи да
заинтересује Русију за Црну Гору и њену борбу, почео је да негује
мит о њеној вековној непокорености и да уздиже Црногорце изнад
299
ЈљиљАнА АлEКСин-пелковин

свих осталих Срба, а њени митрополити показивали су сасвим одре

ћене амбиције да се ставе на чело ослободилачког покрета и у сусед
ним областима. Идеја о стварању нове српске државе која би под
покровитељством Русије израсла из Црне Горе, као најбољег дела
српства, обухватала је већ средином XVIII-ог века све балканске
народе под Турском осим Грка.“
Међутим, иако је Црна Гора битком на Крусима 1796. године
дефинитивно потврдила своју фактичку независност од Турске, и у
то време већ обухватала и неке најближе делове Херцеговине, она
није имала објективних могућности да постане центар ослободилач
ког покрета јужнословенских народа под турском влашћу. Друштве
но и економски веома је заостала и има малу територију; потпуно
заокружена Аустријом и Турском и отсечена од мора изолована је од
околног света и ширих маса Јужних Словена. Поред свега тога, почев
од последњег аустро-турског рата 1788-90. године почињу да се у
долини Мораве, у областима некадашње српске деспотовине, које су
у свести српског народа и у очима других представљале њеног природ
ног наследника и у територијалном и у национално-политичком погле
ду, убрзано стварају нови друштвено-економски односи. Из само
сталног покрета који ће у тој области, тзв. Београдском пашалуку,
избити почетком XIX-ог века, образоваће се нов центар национално
-ослободилачког покрета српског народа и других Јужних Словена.
Међу унутрашњим и спољним околностима које су довеле до
тога да тај покрет уопште избије, као и да за само три године прерасте
од локалне аграрне побуне у национално-ослободилачку револуцију,
од посебног значаја било је то што је српски народ почео да се фор
мира у нацију најпре у областима преко Саве и Дунава и што се тамо
јавило и прво уобличавање модерне српске националне мисли.Тамош
ње српско грађанство, приморано да води сталну борбу, у жупанијама
са аустро-мађарским феудализмом, и немачки: милитаризмом у Вој
ној граници, као и са насртајима католичке цркве, видеће своју
политичку перспективу у ослобођењу и уједињењу оног дела српског
народа који је живео под Турском и у своме уједињењу са њим. Овај
моменат, као и улога коју су Срби у Угарској одиграли у првом срп
ском устанку (непосредно учешће у њему, живи трговачки односи са
устаницима на капиталистичкој основи и др.), удариће снажан печат
не само друштвено-економским променама у ослобођеној Србији, већ
и даљем идеолошком развитку њене национално-ослободилачке
борбе.
Иако су политичке везе и покушаји заједничке сарадње између
устаника у Србији и Црне Горе успостављени такорећи од првих дана
устанка, њихови национални програми су од самог почетка разли
чити. Планом владике Петра из 1806. године непосредни спољнополи
тички циљ Црне Горе — проширење на околне области под Турском,
излаз наморе и обезбеђење независности — исцрпљује се у уједињењу
1. Станојевић. Глигор, митрополит Василије и његово доба 1740—1766, Бео
град 1979, 189–190.
300
 ствија и црнд говА до 1818. годинE

са Херцеговином, Боком Которском, Далмацијом и градовима у рав

ници Скадарског језера. Прокламовани национални програм устанич
ке Србије већ у то време прерастао је првобитне захтеве за аутономи
јом Београдског пашалука да би, тражећи најпре независност целог
српског народа под Турском, коначно обухватио све Србе, било да
су под влашћу Турске, Аустрије или Француске. Тиме је први српски
устанак добио карактер национално-ослободилачке револуције срп
ског народа, а Србија из 1806—1809. године преузела је на себе наци
оналну мисију – ослобођење и уједињење свих Срба. На тај начин,
чим се средином прве деценије XIX-ог века и Србија образовала у
посебну нолитичку целину, у национално-ослободилачкој акцији ове
две политичке заједнице српског народа испољио се с једне стране
паралелизам, а с друге стране истовремено су наговештени и елементи
могућег ривалства.
Паралелизам се огледао у погледу заједничког циља, ослобођења
и уједињења српског народа, и црпео је снагу пре свега из осећања
истородности народа у Црној Гори и Србији и осталим српским обла
стима под туђинском влашћу; под утицајем борби које су обе земље
водиле за своје увећање и учвршћење државне власти и током уста
ничких покрета српског народа у околним областима, све су више
јачала осећања међусобне повезаности, све дубља постајала свест о
заједничкој судбини и нужности споразума и солидарне акције на
делу националног ослобођења и уједињења. Заједничка национална
свест све снажније ће се испољавати, нарочито у кризним ситуацијама
кроз које су обе земље пролазиле. На то су са своје стране утицале
и обе владе, које су се у томе руководиле својим посебним, али и
ширим националним интересима, а такође и јавно мњење у југосло
венским областима под Аустријом. Могућност одржавања редовнијих
веза између Србије и Црне Горе и њихових владара, насељавање у
Србији, повремена помоћ с њене стране (у школовању, новцу, оружју
и др.), даваће овим осећањима и чвршћу материјалну садржину.
Узроци међусобног ривалства у национално-ослободилачкој
акцији Србије и Црне Горе проистицали су не само из дотадашњег,
већ и даљег историјског развитка обе земље, а донекле и околних
јужнословенских области.“ Такође су и спољне околности у вези са
источним питањем уопште, одиграле своју улогу. Треба пре свега
номенути засебне државне територије Србије и Црне Горе, без непо
средне територијалне и саобраћајне везе; различити ниво и темпо
друштвено-економског и политичког развитка који је у Србији виши,
односно знатно бржи; различити политички положај у односу на
Турску — Црна Гора је фактички независна од ње и ослања се на
* Разлика у ставовима српских, црногорских и других јужнословенских во
дећих политичких групација пре ему националног ослобођења и уједи
њења проистицала је из ра: но-економског и политичкоl
развитка не само поје »да, већ и једног истог на
рода који је живео по ј - Оту
да и оне групације
Бења и уједињења, н
КаКО. Да се ДО ТОТа

301
 л,ил,АНА. АлEКСИЋ-ПЕЈКОВИЋ.

околне области које су у стању латентне побуне, док је Србија у

вазалном односу, са турским гарнизонима стационираним у престо
ници и неколико градова све до 1867. године; различити интензитет
државне и династичке традиције, као и извесне особености народа у
Црној Гори према ономе у Србији, настале услед тога што је друш
твено-економски и политички живот у Црној Гори веома дуто био
организован на племенској заједници. Временом ће, међутим, у обема
земљама, упоредо са све снажнијим испољавањем заједничке нацио
налне свести и жеље за заједничком ослободилачком акцијом и наци
оналним уједињењем, све видније избијати и посебни интереси воде
ћих снага, династије и буржоазије у формирању, које ће све више
настојати да те интересе обезбеде кроз националне циљеве. Пошто
сламање племенске и изградњу државне власти у Црној Гори врше
династија и снаге окупљене око ње, то се утолико лакше династички
интереси преплићу са државним и намећу као државни. У Србији
пак, где је буржоазија знатно јача и чврсто држи власт у својим
рукама, она ће се служити династијом да би сачувала већ стечене
позиције у друштву, као и да би спољну политику земље усмерила
правцем којим ће ове позиције и интересе заштити и у будућности.
Но, уопште узев, све до формирања засебних спољнополитичких про
грама Србије и Црне Горе, односно до почетка организованог и систе
матског рада на њиховом остварењу 50-их година XIX-ог века, ови
посебни класни и династички интереси још неће бити у тој мери
изражени да би озбиљније ометали могућност заједничке акције на
остварењу националних циљева.
Од посебног значаја за ривалство између две земље била су и
настојања великих европских сила да национално-ослободилачке
покрете народа под Турском искористе за заштиту својих империја
листичких интереса у источном питању. У том погледу, на страни
Србије су, у односу на Црну Гору, постојале неке крупне предности
(кључни гео-стратешки и економски положај у погледу веза Турског
царства са средњом Европом, централни положај у односу на масе
Јужних Словена и залеђе у Аустрији које су чиниле области са којима
је била чврсто национално везана или духовно сродна; чврсто ударен
темељ даљем развитку у правцу капитализма и, упркос феудалном
заокружењу, укљученост Србије у токоветадашњих напредних друш
твених, економских и политичких кретања у Европи). Отуда ће европ
ска дипломатија већ од 1830-их година почети да обраћа све већу
пажњу на Србију и да тражи могућност да преко ње усмерава будући
развој догађаја на Балкану. У првом писменом програму о стварању
независне јужнословенске државе састављеном већ 1843–44. године
према концепцији француске дипломатије и десног крила пољске
емиграције које је она подржавала, источно питање би имало да се
реши постепеним окупљањем око Србије свих Јужних Словена у Тур
ској, а касније и оних у Аустрији; тако образована, нова држава би,
у ослонцу на Француску и Енглеску, представљала снажну препреку
продирању Русије у Средоземље. Признајући тако Србији, изричито
или прећутно, улогу јужнословенског пијемонта, велике силе ће је,
у зависности од тога колико се таква њена политика уклапала у
302
 сFБилА и црнм горд. до 1878. годинE

њихове интересе, у тој улози подржавати или ометати. Што се тиче

Црне Горе, њој ће тек распад аустро-руске коалиције у кримском
рату, а затим политика Наполеона III и, уопште, француско-руски
односи у источном питању после овога рата, омогућити да изађе из
сфере искључиво руске дипломатије и да, упркос својој незнатној
снази, све до Берлинског конгреса остане у центру пажње балканске
политике великих сила. Али ће зато и сама, у већој мери него раније,
бити увучена у њихове међусобне сукобе у тој области.

не

Иако је после другог устанка револуционарни начин борбе уста

ничке Србије напуштен, па се изградња државе врши у компромисима
и споразуму са Портом, при чему су везе са другим српским обла
стима и покретима околних народа више средство притиска на Тур
ску, него ли израз тежњи за стварањем уједињене српске државе,
Србија је и поред тога, самим својим постојањем, оличавала револу
ционарни начин решавања источног питања. Ипак су тек 1840-их
година одређене унутрашње и спољне околности омогућиле сазревање
услова за систематско усмеравање националних интереса ка њиховом
остварењу.“
У националном и спољнополитичком програму Кнежевине
Србије, формулисаном 1844. године, тзв. „Начертанију”, министар
спољних послова Илија Гарашанин свео је поменути план пољске
емиграције само на Јужне Словене подТурском, пре свега на српски
народ и на области које су сматране српским – Србију, Црну Гору,
Босну и Херцеговину, Стару Србију, а, ради излаза на море, обухва
тиће и северну Албанију; у погледу Бугарске предвиђена је пропа

* Међу тим околностима посебно значајно било је то што су и иначе снаж

на осећања чврсте националне повезаности са осталим делом српског народа и
пежња за уједињењем са њим добила у међувремену и одређене материјалне
подстицаје. Тежња за проширењем националне територије и њеном пуном еко
номском и политичком независношћу, настала је и из све присутније спознаје
о томе да домаће тржиште увелико постаје ограничено због исцрпљивања спе
цифичним методима првобитне акумулације, потпуне економске зависности од
Аустрије, као и због оптерећености трибутом који се плаћа турској. Ту су затим
и ослобађање српске националне мисли, кроз духовни и национални препород
и борбу за народни језик и правопис, од верске искључивости православља; ини
рење и јачање утицаја европске културе и модерних буржоаских схватања по
средством првих омладинаца школованих на страни, који се враћају прожети
духом чврсте националне повезаности са другим Југословенима и Словенима;
напуштање ослонца на Русију из унутрашњеполитичких разлога и окретање ка
западним силама уз истовремено, већ поменуто концентрисање њихове пажње на
Србију; подозрење српске трговачке буржоазије, нарочито у Угарској, према
југословенском културном и политичком програму илирског покрета на који се,
3бог ширења његове пропаганде и на Босну и Херцеговину, гледа као на своје
врсну замку Аустрије и католичке цркве, да и модерни национално-ослободи
начки покрет на Балкану узму у своје руке као што су то чиниле и у про
шлости.

303
ЈБиљАНА АЛЕксин-пBJковиЕ

ганда којом би се сузбијао руски утицај у њој. Супротно пољском

плану, који је био усмерен првенствено против Русије, ослонац на
ову силу био је, према Гарашанину, кључна компонента, под условом
да она поштује независност Србије и да и сама призна принцип народ
ности, док би западне силе биле само противтежа њеним освајачким
плановима на Балкану и њеном сувише великом мешању у унутрашње
ствари Србије. Метод је био прихваћен из пољског плана: историјско
право засновано на традицији средњовековне државе и поступност и
компромис, а не револуционарна акција; проширење Србије, са
српском династијом на челу, на околне области, а не њихово уједи
њење са њом на бази самоопредељења; економска независност од
Аустрије путем излаза на море; верска толеранција. Према томе, за
разлику од верзије пољске емиграције која је била рађена у договору
и са илиpцима, Гарашанинов спољнополитички план из 1844. није
југословенски и пружиће касније основ за великосрпску концепцију
решавања југословенског питања.
Било је више разлога за ово сужавање програма као и за при
хватање конзервативних метода за остварење његовог у суштини
револуционарног циља –рушења два легитимистичка царства,Турске
и Аустрије.“ Међутим, Гарашанинов програм, који ће остати основ
спољне политике Србије све до 1918. године, временом се, као што је
познато, под утицајем прегруписавања унутрашњих снага у самој
Србији и околним јужнословенским областима, као и спољних окол
ности (уједињење Италије и Немачке), ширио попримајући југосло
венске и јужнословенске, па и балканске оквире, или сужавао; кон
зервативни методи комбиновани су са револуционарном акцијом и
ратом, а принцип народности односио је превагу над историјским
правом. Међутим, кључно питање у њему све до првог светског рата,
па и после њега, биће: да ли Велика Србија или Југославија, и какав
однос између српства и југословенства.
Кулминација коју је овај програм доживео 1866—1868. године
(споразуми са Црном Гором, Бугарским комитетом из Букурешта,
Народном странком у Хрватској, Грчком и Румунијом), иако је r
ко трајала, није значајна само по томе што је тада идеја о Србији
као јужнословенском пијемонту достигла свој врхунац, већ и зато
што је Србија тада први пут као држава покушавала да реши проблем
стварања јужнословенске државе. Идеја јужнословенске и општебал
канске солидарности која је тада први пут добила и своју организаци
oну форму, чврсто ће ухватити корен; њу ће убудуће заступати сви
* Главни разлози били су и фактичка слабост Србије да сама сруши Тур
ску, а још мање Аустрију; чињеница да се Србија, због специфичних услова
свога развитка, већ формирала као конзервативна буржоаска држава и да је
у то време њена владајућа гарнитура оријентисана на Турску и Аустрију; дота
дашње искуство у односима са портом и нада да ће се и убудуће, користећи
њене тешкоће, моћи без крви да постижу жељени резултати. Такође, план са
тако далекосежним последицама морао се прилагодити и интересима великих
сила на чијуili подршку Србија рачунала, а оне су све (не само Русија већ и
Француска), биле одлучно противне примени револуционарних метода у било
ком крају Европе.
304
 сFБИЈА И црна горA до 1878. годинE

напредни покрети међу Србима и осталим потлаченим народима на

Балкану.
Враћањем српског националног програма у последњој години
владавине кнеза Михаила, а нарочито после његове смрти, на сужену,
конзервативну варијанту (напуштање национално-револуционарне
акције и идеје о заједничкој држави са Црном Гором и Бугарима,
прекид сарадње са Југословенимау Аустрији), која се практично свела
на то да се од Турске, мирним путем,уз ослањање на Угарску,добију
на управу Босна и Херцеговина и Стара Србија, огромно ће се нашко
дити угледу који је Србија стекла претходних година код околних
народа и усадити код њих подозрење да се она служи њиховим покре
тима ради својих уских циљева. Поновни покушаји српске владе,
после неуспеха новог курса,да оживи ранију сарадњу, суочиће се, као
што је познато, са потпуно измењеном ситуацијом и у Европи и на
Балкану.“ Истина, у време источне кризе 1875–78, један део хрватских
и словеначких либерала остаће веран своме ставу из 1867. године,
неће Србији оспоравати улогу пијемонта међу Словенима у Турској
и сматраће, да је боље да Босна и Херцеговина уђу у састав Србије
него ли да припадну Аустрији. Ипак ће се и ови кругови, после пораза
Србије у рату са Турском, када постане јаснода се балкански Словени
не могу сами својим снагама ослободити, определити за аустријску
окупацију Босне и Херцеговине, као за најцелисходније решење.

Снажење државе и династије у Црној Гори током национално

ослободилачке борбе и све активнија спољна политика узајамно су
се допуњавали и подстицали. Војни успеси Црне Горе уопште, а
нарочито увећање њене територије која је сада, поред старе области
Зете, оближњих делова Херцеговине и приморског залеђа (без при
морја) обухватала и област Брда, повећавају њен углед у српском
народу и југословенској јавности, утолико више што Србија годинама
води помирљиву политику према Турској. Ти успеси снажно утичу
на јачање националне свести у околним српским и југословенским
областима, на делимично и због тога привлаче пажњу и великих сила.
У том смислу знатна међународна афирмација после битке на Гра
ховцу 1858. и разграничења са Турском биће преломни. У српском и
југословенском свету велича се вековна непобедивост Црне Горе и
њено „најчистије” српство; мисао о заслуженом примату у српском

- Са бугарском егзархијом израстао је међу Јужним Словенима нов нацио

нално-ослободилачки центар чији ће се интереси све више сукобљавати са инте
ресима и пиљевима Србије. Код Југословена у Аустрији тенденција потекла из
аустро-славистичке концепције коју су раније заступали конзервативни кругови
Словена у Аустрији (да се Босна и Херцеговина присаједине Аустрији, односно
крватским земљама у њеном саставу и да се на тај начин, под вођством Хрват
ске, створи југословенски центар ка коме би гравитирали и Јужни Словени под
турском), снажно је ухватила корен и међу либералном буржоазијом.
305
љиљАНА. АлEКсиF-пвЈковиF.

народу која из тога проистиче, црногорска династија, која има далеко

дужу традицију од династије у Србији, и сама вешто потхрањује и
искоришћава. Све то подстиче стварање сопствених спољнополитич
ких планова и амбиције за првом улогом у будућој уједињеној држа
ви. Та се амбиција намеће као државни интерес и у њену службу се
сада ставља и сама национално-ослободилачка акција Црне Горе и
покрети у суседним областима. Додуше, заједнички циљ са Србијом
— ослобођење и уједињење српског народа, неће се јавно порицати,
али се настојањима Србије да Црну Гору потчини својим плановима
пружа отпор, јер се у томе види жеља за политичком ликвидацијом
независности Црне Горе и њене династије.
олитички
Спољноп планови Црне Горе – заокружење државне
територије пре свега суседним, херцеговачким, као и плодним равни
чарским областима, излаз на море и међународно признање незави
сности, а затим шира акција на ослобођењу и уједињењу свих Срба
— нису имали свој програмски докуменат као што је то био случај
са Србијом, али су, уопште узев, били шири и даљи него што се то
ратом са Турском могло постићи. На њих су пресудно утицале жеље
околног херцеговачког становништва да се присаједини Црној Гори,
као и опште уверење и водећих кругова и народа у Црној Гори да
расуло у Турској намеће борбену националну политику и да Црна
Гора може њоме само добити, а ништа изгубити. Битно у тим плано
вима међутим, било је то што се њима претендовало на исте области
на које је претендовала и Србија, на Херцеговину и део Старе Србије
за које је Црну Гору везивала дугогодишња традиција заједничког
четовања, али и на северну Албанију. Јер, сарадња са североалбанским
племенима, поникла првенствено из локалних прилика и потреба,
временом је, нарочито пошто је у Црној Гори државна власт одвојена
од црквене, све више добијала политичке примесе.“
Иза свих ових поменутих, међусобно испреплетених интереса,
стојале су и одређене друштвене снаге. Наиме, пошто се Црна Гора
током деценија постепено проширивала и пошто је једино она била
de facto политички слободна, изгледало је природно да се и убудуће
крајеви ослобођени уз њену помоћ њој придруже. Са јачањем грађан
ског либерализма у српском друштву, међутим, и са активирањем
Србије на ширем јужнословенском плану с једне стране, и под утис
ком крајње мукотрпног и спорог опорављања од тешких губитака у
последњем рату са Турском и услед потреба за већом материјалном
помоћи, с друге стране, и у Црној Гори почињу да се испољавају рас
положења за окупљање око Србије и за тешњу заједницу са њом
(нарочито у области Брда у којој је династија крваво угушила отпор
увођењу централнедржавне власти). У тој атмосфери црногорски кнез
* Постоји традиција некадашње заједничке средњовековне државе вод
Скендер-бетом Црнојевићем и сличан родовско-племенски начин живота и њего
ва етика; затим, заједнички интерес у погледу слободе тржишта у долини Зете
и Скадарског језера и заједничка потреба да се ослаби притисак редовне турске
војске у северној Албанији; отпор северноалбанских племена централизаторској
политици турске управе и др.

306
 срвишA и цРНА горд. до 1878. годинE

ће, 1866. године, делом под притиском Русије која га је отворено упу
ћивала на споразум са Србијом, делом из жеље да помоћу Србије
ојача војну снагу Црне Горе, а делом и из наде да ће можда ипак он
једнога дана постати владар нове, уједињене државе (кнез Михаило
није имао директне потомке), прихватити уговор којим се одриче
престола у корист кнеза Михаила, а Црна Гора утапа у Србију. То је
уједно био и врхунац до кога је у званичним српско-црногорским
односима доспела идеја о Србији као српском и јужнословенском
Пиjeмонту.
После заокрета у спољној политици Србије у 1867. г. углед Црне
Горе толико је нарастао не само у српском народу већ и међу Југо
словенима, па и у балканским размерама, да је изгледало да њен
политички престиж надокнађује надмоћ у физичкој и материјалној
спази коју је иначе Србија имала над њом. Томе су у великој мери
допринеле Русија, која је сада отворено фаворизовала Црну Гору на
рачун Србије, али и Уједињена омладина српска. Гајећи у правом
смислу речи култ Црне Горе као вечитог борца за слободу и њеног
кнеза као јединог правог браниоца интереса српског народа, Омла
дина је тежила да заједно са Црном Гором натера Србију да напусти
мирољубиву политику. Сам кнез Никола, који је ратоборно располо
жење у својој земљи неговао између осталог и зато, да би окупирао
духове како се међу њима не би јавиле либералне и друге напредне
идеје, у основи је зазирао од Омладине, али се због њеног утицаја
и пропаганде коју је вршила њему у прилог трудио да ратоборним
изјавама вешто подржава наде које је она у њега полагала и веже је
за себе.
У овом периоду јавља се један нов феномен који проблему наци
оналног ослобођења на Балкану даје квалитативно нову садржину.
Нагли пораст социјалистичких снага међу Србима и другим народима
на Балкану и њихова спремност да своју борбу за преображај друш
пва вежу са национално-ослободилачком борбом снажно су утицали
на то да се српско питање врати у јужнословенске и балканске оквире;
шиљеви и методи, међутим, у својој суштини се мењају. Кроз радове
Св. Марковића јавно је и отворено прокламовано интегрално решење
целог српског и источног питања револуционарном борбом српског
и других јужнословенских и балканских народа; истовремено са уну
трашњим преображајем друштва биле би срушене и Турска и Аустри
ја на Балкану, а уместо њих образована републиканска заједница
равноправних, слободно опредељених народа. У тој револуцији пре
стала би државна самосталност Србије и Црне Горе, њихове династије
би биле укинуте, а Срби би се, у заједници са осталим јужнословен
ским народима, ујединили у нов државно-правни облик.

Померање средишта национално-ослободилачке акције из Бео

града ка Цетињу до те мере је заоштрило суревњивост династија и
владајућих крутова у Србији и Црној Гори, да ни источна криза која
307
јњиљАНА АЛЕКСИЋ-ПЕЈКОВИЋ

је избила 1875. године, ни заједничка опасност од Аустрије, ни жеља

целог српског народа, као и других Југословена, да се постигне једин
ство у акцији, нису биле у стању да угуше то њихово ривалство; оно
је само сведено у оквире у којима је могло да се сарађује на зајед
ничком циљу, ослобођењу српског народа под Турском. Али, за раз
лику од уговора из 1866. године, питање заједничке државе је овога
пута потпуно остављено по страни и препуштено будућности, иако се
предвиђало да обе земље добију заједничку границу.“ Ово пригушено
ривалство и несинхронизованост предвиђане војне акције поразно су
се одразиле и на сам ток устанка у побуњеним областима.
Када се пак, после пораза Србије у првом рату са Турском,
показало да је заједнички ратни циљ — национално ослобођење,
неостварљив, и да се мора сузити са општег на посебни (територијално
проширење свакеземље и борба за побољшање услова живота српског
народа под Турском), поново ће се испољити различито гледање на
ратне циљеве. Блиставе победе црногорске војске, као и то што је
Црна Гора до краја кризе остала у рату са Турском, још су више
подигли њен углед у српској и југословенској, а такође и у европској
јавности. Српски народ и остали Југословени налазили су у тим побе
дама утеху своме разочарењу и пољуљаном поуздању због пораза
Србије у рату и изневерених нада у народно ослобођење. У очекивању
крајњег резултата њихове су очи опет биле упрте у Црну Гору и
IE,CIIОГ КНеза.
Велике силе, међутим, на првом месту Аустро-Угарска, нису, као
што је познато, дозволиле ни да се очувају већ постигнути резултати,
а још мање да се они побољшају. Још Будимпештанска конвенција
коју је Русија склопила са Аустријом јануара 1877. и, касније, Берлин
ски уговор којим су њене одредбе углавном потврђене, резервисали
су Новопазарски санџак за Аустрију. Тиме пак, што је могућност ује
дињења Србије и Црне Горе практично била и за убудуће пресечена
и српско питање и даље остало упућено на парцијално решавање,
уједно је била сачувана главна основа да се ривалство и борба за
примат у национално-ослободилачком покрету између Србије и Црне
Горе и даље наставе. То ривалство ће међутим, убудуће остати огра
ничено само на југословенски простор, јер је, са образовањем Кнеже
вине Бугарске, дефинитивно скинут с дневног реда проблем да ли
Србија треба и може да буде пијемонт свих Јужних Словена.

На основу свега што је изнето у вези са приматом Србије и Црне

Горе у руковођењу национално-ослободилачком борбом српског наро
да и других покрета у јужнословенском простору до 1878. године,

7. Зоне дејствовања обе војске у Босни и Херцеговини и нара.

санџаку, одређене уговором о савезу и Војном конвенцијом из јуна 1876. г.,
постале би доцније границе између две земље.
308
 cРБилА и црнА говА до 1878. годинE

може се рећи да су се разлике међу њима, проистекле из различитих

околности њиховог унутрашњег и спољнополитичког развитка, одно
силе на три момента: на процену реалних могућности и избор погод
ног момента за акцију, тактику у вођењу борбе и, нарочито, на инте
ресе који су се желели задовољити том борбом.
За Црну Гору је проширивање државне територије околним
областима, пре свега плодном земљом у поседу Турака, питање егзи
стенције, економски императив. Због свог изолованог положаја и
слабе материјалне снаге она је нужно упућена на сарадњу са покре
гима суседног становништва, пре свега у Херцеговини, затим са оним
у правцу Старе Србије, а временом, и северне Албаније. Притом ће
везе и сарадња са Херцеговцима имати за Црну Гору увек прворазред
ни значај због традиције заједничког четовања, као и племенске и
националне сродности из које су временом израстале све јача свест о
заједничкој судбини и жеља за уједињењем. Ово ће нарочито доћи
до изражаја у заједничким борбама 50-их година и у црногорско-тур
ском рату 1862. године. Због тога што верује да акцијом само може
добити, Црна Гора ће настојати да и Србију натера на акцију.
За Србију је проширење државне територије, уједињењем са
околним српским областима под Турском, пре свега са Босном и Хер
цеговином, а затим и са Старом Србијом несумњиво национални и
политички интерес, како због друштвених кретања у самом српском
народу и на Балкану, тако и због све веће опасности од даљег проди
рања Аустро-Угарске. Али оно још није постало и економски импе
ратив као што ће то бити касније, у ХХ-ом веку. Шта више животни
економски интереси — потпуна економска зависност од Аустрије,
намећу буржоазији у Србији велике обзире према суседној сили.
уго, једнострано раскидање вазалног односа са Турском, скопчано
је са ризиком да се, у случају неуспеха, постојећа међународна заш
пита унутрашње аутономије изгуби. Зато Србија не само што не жели,
не сме да дозволи да буде увучена у рат пре него што за њега
је припремљена. Ово утолико пре што је њена државна територија
доступнија инвазији турске војске него што је то случај са
ором. Опасност од уласка аустријских трупа у Босну и Хер
вину, или у саму Србију, или бар у Београд, не само да је објек
| тивна, већ и стално актуелна; то је права мора која притиска душу
сваког српског политичара, поготово после 1866. године. Од великог
значаја је и то што је унутрашња аутономија у Србији у многоме
изграђена помоћу компромиса са Турском, па то оправдава наде и
очекивања да би се и нова проширења државе могла постићи прити
ском у повољној ситуацији.
Што се тиче друштвених снага које су стајале иза преплитања
државних интереса са династичким, буржоазија у Србији била је
свесна да економски, финансијски па ни политички није довољно
снажна да позиције које има у Србији стекне и у целом српском про
стору, а да то још мање може у јужнословенским размерама. Да се то
при различитом ступњу развитка у појединим областима и у борби
са изукрштаним интересима великих сила ипак постигне, изгледало
је могуће једино преношењем постојећег друштвеног и политичког
309
ЈБиљАнА АЛЕксин-пнJковина.

уређења на челу са српском династијом и на нове, поступно стицане

области. Тако је династија представљала средство и истовремено
јемство у рукама буржоазије у Србији да ће и у новој, уједињеној
држави задржати доминирајући положај. Обзиром на средства и
жртве, и материјалне и људске које је Србија имала да поднесе за
национално уједињење, такво решење изгледало је природно. Пример
Италије и Немачке пружао је на изглед непобитан доказ да је оно
и једино могуће, па тиме и једино оправдано.
У Црној Гори, слој који је објективно играо улогу буржоазије.
био је, са своје стране, такође свестан да није довољно снажан да се
у новој држави са успехом супротстави политички и економски јачој
буржоазији из Србије, или да се конкуренцијом избори бар за равно
праван положај са њом. Али ако би се Црна Гора увећала и ојачала
пре него што дође до уједињења, њен значај приликом стварања зајед
ничке државе био би већи, па би њени владајући и водећи крутови
са већим изгледима на успех могли да захтевају, да се у црногорском
делу те нове државе задржи посебан поредак. Династија Петровића
је стога представљала гарантију не само дотадашњег специфичног
начина живота, обичаја и управе, већ и стечених позиција у црногор
ском друштву. Управо то, да Црна Гора не буде у стању да сачува
свој посебан положај, било је један од важних разлога због кога су
српске владе кочиле њену самосталну акцију, мада је у томе, разуме
се, њихов страх да Србија не буде увучена у сукоб пре него што је за
њега спремна, био примаран и уосталом, сасвим оправдан. Сукоб ових
непосредних материјалних интереса које су једна и друга страна
имале у виду и желеледа постигну приликом ослобођења и уједињења
довешће до отвореног расцена између две земље најпре 1861–1862, а
нарочито после 1867; после краћег и делимичног потискивања овог
ривалства за време кризе 1875—1878. године, расцеп ће се наставити
и пренети и у XX и век. То ће, поред још неких момената, бити један
од најзначајнијих чинилаца који ће утицати на то да друштвене и
политичке особености живота у Црној Гори и њена посебна држав
ност добију наизглед карактер националног императива. У свему томе
и Србија и Црна Гора настојаће да за своја становишта придобију нита
већи број присталица не само у српском народу, већ и међу другим
Јужним Словенима.
У овој борби Србије и Црне Горе за примат у руковођењу наци
онално-ослободилачком акцијом постојале су плиме и осеке; оне су
зависиле од величине спољне опасности, од изгледа на успех зајед
ничке, односно посебне акције, као и од политике великих сила, на
првом месту Русије и притиска који би она вршила на једну или
другу. У периоду у коме је Србија била спремна да води активну
политику ослањајући се на Русију, као на пример 1860-их година, она
је подржавала напоре Србије да игра улогу пијемонта Јужних Сло
вена, а сузбијала напоре Црне Горе у том правцу. Исти је случај био
са Француском (до 1863), са Италијом и Пруском (до 1867) када се
политика Србије уклапала у њихове шире планове и интересе у вези
Са источним питањем.

310
 сFБИЈА и цРНА ГОРА до 1878. годинE

Сама концепција о тзв. пијемонту српског народа и Јужних

Словена имала је свој основу слабости и Србије и Црне Горе, као
и осталих јужнословенских народа да сами сруше Турску, а поготово
и Аустрију. Али, иако су оне стога нужно биле упућене на поступност
у својој акцији, сам начин спровођења у живот ове концепције у мери
у којој су то Србија и Црна Гора чиниле, није био, како се на делу
показало, у потпуности историјски оправдан.
Наиме, настојања династије и владајућег слоја у Црној Гори
да она буде центар за окупљање српства или и других области на
Балкану била су осуђена на неуспех. Упркос томе што су стварне физи
чке и материјалне снаге Србије биле незнатне (број становништва,
културни ниво, слаба економска и финансијска база, низак нацио
нални доходак, недовољно обучена и наоружана народна војска,
недовољан и неискусан командни кадар и др.), ипак је, као што је то
историјски ток догађаја показао, стицај одређених околности усло
вио, да у источном питању она одигра улогу политичког језгра око
кога ће се, водећи борбу за своје национално ослобођење и уједињење,
окупљати најпре јужнословенски, а касније само југословенски на
роди.“ Утицај ових објективних чинилаца осећао се и онда када владе
у Србији нису водиле онакву политику какву су народ и политичари
ју српским и осталим јужнословенским областима од ње очекивали
или захтевали. Делом због етничке истородности или сродности и
заједничке традиције, делом зато што водећи слојеви других народа
још нису били довољно снажни да сами окупе масе око себе и успеш
но спроведу национално ослобођење, а нарочито због перспективе
коју су пружали капиталистички развитак у Србији и предности
њеног политичког система без аристократије над феудализмом који
ју је окруживао, околно јужнословенско становништво, на првом
месту оно под Турском, гравитирало је, у већој или мањој мери, зави
сно одСве
области или околности,
ово међутим, не мењаканити
Србији.
оправдава чињеницу да је наци
онални програм Кнежевине Србије, обзиром на своје методе, био
конзервативан и да је у одређеним историјским околностима пружао
основ за великосрпску концепцију југословенског питања. Иако је,
из горе поменутих разлога, центар окупљања југословенских народа
на првом месту могла и морала бити Србија, то, разуме се, није ауто
матски значило да се то окупљање не може извести и на другачији
начин него што је то било зацртано у званичном програму Кнежевине
Србије. Српска буржоазија међутим, неће бити у стању или неће
ктети да схвати, да су се у српским и југословенским областима,
поком одвојеног живота који је вековима трајао, нагомилале толике

* Посебно треба подвући: гео-политички и стратешки положај у односу на

околне масе Јужних Словена и на везу Турске са средњом Европом, релативно
самосталан статус државе под међународном заштитом и огроман углед, који је
| због тога што је израсла из револуционарне борбе свога народа, уживала код
| околних поробљених народа на Балкану; слободан земљишни посед; најзнатнији
| војни потенцијал међу осталим балканским државама; политику помоћи окол
ним јужнословенским областима; значај који су јој због свега овога придавале
и саме велике силе.

311
ЉИЉАНА АЛЕКСИЋ-ПЕЈКОВИН.

особености разне врсте (државне, националне и покрајинске тради

ције, обичаји, навике, културни ниво), да их више није било могуће
савладати механичким припајањем тих области Србији, ако је то уоп
ште икад и било могуће. Заслуга Светозара Марковића и српских
социјалиста и јесте била у томе, што су не само схватили историјску
неминовност национално-ослободилачке улоге која је била намењена
Србији, већ и што су при томе сагледали прави друштвени оквир и
садржину у којима се та улога, као и улога Црне Горе, могла успешно
извршити.”
ЈЊиљана АЛЕКСИЋ-ПЕЈКОВИЋ

Resu me

ILE MONTENEGRO ET LA SERBIE COMME CENTRES DE LA LUT TE

POUR LA LIBERATION NATIONALE DES PEUPLES
SLAVES DU SUD JUSOU"EN 1878.

En organisant la Serbie en une entité politique particuličre au com

mencement du XIX siècle, on forma en même temps, en plus du Monté,
négro, encore un centre national-libérateur du peuple serbe et d'autres
Slaves du sud. C'est de la que vient le parallélisme dans l'action libćra.
trice de la Serbie et du Monténégro, mais aussi les éléments de leur
future rivalité, L'auteur nous donne dans ce travail une revue des circon
stances du développement des deuх pays, comme aussi des faits exté.
rieurs qui ont, jusqu'au Сongrès de Berlin en 1878,influen
composantes. Il est expliqué gu'avec le temps se fortifi
cela de pair, la conscience nationale chez les peuples
ainsi que leur désir pour une libération et une union
* Главна литература за овај рад: Јовановић Слободан,
Илије Гарашанина „Политичке и правне рапсраве, II, Беогр.
њаковић Драг, Србија-Пијемонт Јужних Словена 1842—185
gdanov Vaso, Historijska uloga društvenih klasa u rješavanju i
cionalnog pitanja, Sarajevo 1956; Достан И. С., Борњба сербс
турецкоzо ига, ХV – начало XIX в., Акад. наук СССР, 1958
Историја политичке мисли у Србији XIX века, Београд 1958;
Lрна Гора у рату 1862. године, Београд 1963; Јакинић Гргу
слав, Спољна политика Србије за владе кнеза Михаила. Пр.
Београд 1963; Перовић Радослав, Око „Начертанија” из 1844. год
гласник, 1963, бр. 1, Бeoгрaд 1964; Марковић Светозар, Сабрани списи, __

1965; Borđević Dimitrije, Revolutions nationales des petiples balkaniques 1864—

–1914, Beograd 1965; лециповска и ри. И, Илиризм, „Наука“, Москва 1975; Вујо
вић димо, čineиифичности развитка црногорске државе, Јич 1–2, Београд 1973:
Хумо Авдо, Светозар Марковић филозоф и револуционар, Београд 1975: Јовано
вић Радоман, Политички односи Црне Горе и Србије 1866—1878, Цетињe 1977;
Станојевић Глигор, Micrponoант Василије Петровић и његово доба 1740—1760.
јера 1979; Борђевић Мирослав, Српска нација у грађанском друштву, Београд,
312 -- __
 СРБИЈА Н ЦРНА I‘OPA до 1878. ГОДИНЕ

serbe; d'autre part se [firent jours d'une façon de plus еп plus visible
les intérêts parfiiculiers des forces au pouvoir, la dynastie et la bourgeoisie
en formation, qui vont de plus en plus s'empresser de se garantir ccs
intérêts paniculiers à travers les buts nationaux. On attire également
l'attention sur les causes de la position des deux pays qui om influencé
leurs distinctions dans leur action de politique extérieure. Dans sa con
dusion, l'auteur jugea de manière critique le programme national des
deux principautćs ainsi que la tactique de ces deux pays.

313
 СНАБДЕВАЊЕ ЦАРИГРАДСКЕ ПИЈАЦЕ СРЕДИНОМ XIX ВЕКА
СИТНОМ СТОКОМ ИЗ КНЕЖЕВИНЕ СРБИЈЕ

На самом почетку самосталног политичког и привредног развит

ка Кнежевине Србије, две привредне гране са највише природних
услова за развој на њеном земљишту биле су земљорадња и сточар
ство. Међутим, првих деценија њеног постојања развитак ових прив
редних грана био је повезан са задовољавањем животних потреба
српског становништва и испуњавањем његових обавеза према турским
феудалним властима. Тек после доношења Хатишерифа од 1830. и
1833. године, стицањем аутономије, Србија је постала наследна кне
жевина на челу са династијом Обреновића. Затим, српском народу
укинуте су феудалне дажбине уз договорене надокнаде од 2300.000
проша, што је годишње плаћала у корист Порте" и, најзад, Србији је
прикључено шест нахија источне Србије, и тек је тада Милошева
Србија достигла границе Карађорђеве Србије“
Султанова одлука у Хатишерифу од 1830. године да се српски
народ у Кнежевини Србији ослобађа плаћања разноврсне феудалне
дажбине турским властима, представљала је велики и значајан корак
у економској еманципацији, зато што се пружала могућност да народ
развије своју иницијативу, како у унутрашњој трговини, исто тако,
и у спољној. После добијања политичке и економске аутономије, у
Кнежевини Србији производња разнихземљорадничких и сточарских
производа била је тако велика да је задовољавала, не само потребе
српског становништва, већ је остајало доста производа који су се
извозили у суседне државе, пре свега у Аустрију, а затим и у суседне
турске провинције. У Аустрију су се највише извозиле свиње и говеда,
по чему је Србија била тада на далеко позната, а у суседне турске
провинције и Цариград, сточарски производи и ситна стока – овце
и козе.
Тадашњи природни услови у Кнежевини Србији пружали су
могућности да се велики број људи бави гајењем свиња, а трговина
свињама била је најрентабилнија привредна грана. Међутим, после
1. Др Васа Чубриловић, Историја политичке аксли у Србији у XIX веку,
Београд 1958, 130.
| i Bi Стојанчевић, Кнез Милови и Источна Србија 1833 - 1838. годи
не, САНУ, frr:: издање, Оделење друштвених наука, књ. 26, Београд, 1957, 17.

315
 Климвн"I LIAMEA20вски

присаједињења источне Србије Кнежевини Србији, у току 1833. годи

не, гајење оваца и коза било је, исто тако, врло рентабилна привредна
грана, зато што је за производњу овчијег и козјег меса било заинте
ресовано муслиманско становништво из суседних турских провинција,
а посебно становништво Цариграда. Нажалост, не располажемо ста
тистичким подацима из тога доба, који би нам послужили као ори
јентација о степену развитка овчарства у Кнежевини Србији. У недо
статку таквих података, послужићемо се једном таблицом Данице
Милић, коју је она употребила у својој студији „Трговина у Србији
1815—1839. године” да би донекле показала до каквих је промена
дошло у овој привредној грани после присаједињења источне Србије
Кнежевини Србији. У периоду од 1827–1833. године у 44.080
у Србији гајило се у просеку 1287.166 оваца и коза, или 30–40 оваца
и коза по једном тору. После присаједињења шест округа источне
Србије Кнежевини Србији, овај број се повећао и у току 1834. године
било је 64255торова и 1.336939 оваца и коза.“
Још један моменат је утицао на развитак овчарства у Кнежевини
Србији после прикључења шест нахија источне Србије у току 1833.
године, а то су биле одредбе 6. тачке султановог Хатишерифа из 1833.
године, које су дозвољавале српским трговцима да слободно тргују
на целој територији отоманског царства, без икаквих ограничења:
„Моја је особита жеља, да српски народ под сенком моје царске силе
ужива све користи што их трговина доноси: —да сваки Србин који
хоће да тргује моћи ће, пошто му се прегледа пасош од његовог кнеза.
узимати од чиновника моје високе Порте тескере, с којим ће моћи
путовати по свим областима моје велике царевине да тамо тргује.
као и остали поданици моје високе Порте – стајало је у Хатине.
рифу од 1830. године. — Но тако да им се не сме узимати ни једна
аспра за тескере. И најзад да их нико не може принудити да учине
што било противно царској наредби, и сваки нека се чува од недо
звољених поступака у оваквим случајевима.“
Захваљујући овој одредби Хатишерифа, после присаједињења
шест нахија источне Србије Кнежевини Србији, српски сточари имали
су право да без икаквог ограничења терају овце и козе преко границе
у Турску да преко лета на суватима Старе Планине пасу: „Од времена
постанка Кнежевине Србије и припајања с Бугарском граничећи се
6 округа к истом, трговина наша са живом стоком између нас и погра
ничне Бугарске увек је једним начином вођена — објашњавао је
Гавра Аничић, марвени трговац из Гургусовца Попечатељству ино
страних дела 16. јула 1858. године, када су се на путу његове трговине
са суседним турским областима појавиле неке тешкоће. — Трговци
су наши своју стоку сваке године у видинско окружје и у суседне
пределе где сувати има на исте претеривали, тамо стоку ранили, и
урањену нешто овамо натраг враћали, а нешто бугарским трговцима

* Милић Миљковић Даница, Трговина Србије 1815-1839. Београд 1959, 312.

* Нил Попов, Србија и Русија од Кочине крајине до Светоандрејске скуп
иитине, кн. 1, Бeoгрaд 1870, 209.
316
 снмвдввAњЕ цАРиградскв пишALцЕ СРЕдином хIх ВЕКА

продавали, без да су до сад у чему год од стране турских старешина

--
узнемиравани били.“
На крају, треба да подцртамо, да је постојао још један стимула
тиван моменат који је утицао на развитак трговине ситном стоком,
односно овцама и козама, са суседним турским провинцијама, посеб
но са Цариградом, а то је било: да су овце и козе купљене од турских
трговаца на територији Кнежевине Србије за снабдевање муслиман
ског становништва месом, на основу одредаба Хатишерифа од 1830.
године, биле јефтиније за 10% од стоке купљене на територији ото
манског царства, зато што је стока купљена у Србији била ослобођена
плаћања беглука. Ова разлика у цени посебно је привачила бугарске
сточарске трговце да у Кнежевини Србији купују овце и козе, како
би их продали на цариградској пијаци. Међутим, та околност ства
рала им је, често, тешкоће, зато што су закупци беглука, односно
арендатори, као и турски цариници, навикли да од сваког стада
оваца или коза наплате беглук или царину и тако повећају своје
приходе, као што су то чинили са стоком са територије Турске. У
оваквим приликама, бугарски сточарски трговци били су принуђени
да закупцима беглука и турским цариницима доказују како је ситна
стока коју терају на цариградску пијацу купљена у Кнежевини
Србији и зато ослобођена плаћања беглука и царине.“
Захваљујући, пре свега, развитку овчарства у Кнежевини Србији
средином XIX века, а затим повољним законским прописима и повла
стицама, који су произилазили од примењивања одредаба Хатише
рифа од 1830. године у трговини стоком између Србије и турске, још
у доба кнеза Милоша, а посебно за време уставобранитељске владе,
она је,пре свега, била развијена са Цариградом, азатим и са суседним
турским областима. То смо могли да утврдимо у току нашег истра
живачког рада у Архиву Србије, на основу ђумручких (царинских)
протокола, у којима се водила евиденција о извозу оваца и коза у
Турску, ради наплаћивања царинске таксе, као значајног прихода
касе Кнежевине Србије од спољне трговине. Обично су се из Кнеже
вине Србије овце и козе за цариградску пијацу извозиле, односно
претеривала стада оваца и коза преко пограничних ђумрука у Раду
јевцу, Вршкој Чуки, Пандиралу и Алексинцу, а главни извозници
су бугарски сточарски трговци са седиштем у Цариграду. Бу
гарски сточарски трговци са својим пратиоцима, у групи од 5—10
луди, долазили су у Кнежевину Србију с пролећа, или касно у јесен,
преко алексиначког ђумрука где се регистровао њихов долазак, а
враћали су се после свршеног посла са стадима од 100—200 оваца.
Било је и случајева да она имају и од 2500–3000 овнова и оваца, када
су пролазили преко пандиралског ђумрука за Цариград, после једно
- Климент Џамбазовски, Утицај Хатишерифа од 1830. и 1833. на режим
сточарења и трговине стоком на источној граници Кнежевине Србије, зборник:
позитивног законодавства и обичајног права о сезонским кретањима
сточара у југоисточној Европи кроз векове, посебно издање Балканолошког ин
ститута, кн. 4, Београд 1976, 325.
* Климент Џамбазовски, Бугарски сточарски трговци у Кнежевини Срби
ји у првој половини XIX века, Ваlсаnica VI, Бeoгрaд 1975, 170.
317
 КЛИМЕНТ ЏАМБАЗОВСКИ

месечног или двомесечног обилажења сточарских центара и пијаца у

источној Србији, где су куповали стоку по врло повољним ценама.
Тако, па пример, у току марта и априла 1844. године, преко алекси
начког ђумрука, у Кнежевину Србију пристигли су бугарски сточар
ски трговци: Никола Најдановић, Тодор Павлов и Брајко Вулковић
из Копривштице – 13. априла 1844; Петко Хаџи Братојев из Пирдопа
20. марта 1844; Тодор Рајковић из Панађуришта 11. априла 1844;
Илија Стојановић из Копривштице 13. априла 1844; Јосиф Тодоровић.
из Панађуришта 12. априла 1844. и др. У пролеће 1844. године преко
алексиначког ђумрука у Кнежевину Србију дошло је око 40–50 бу
гарских сточарских трговаца са својим пратиоцима или терачима
стоке: из Копривштице 20, из Пирдона 8, из Панађуришта 5, из Пе
трича 5, из Клисуре 2 и из других места.
Бугарски сточарски трговци пристигли у Кнежевину Србију у
току марта или априла 1844. године, после завршеног посла, враћали су
се у различито време, у зависности од обављеног посла. Тако, на при
мер, Тодор Павлов из Копривштице вратио се после месец дана,Брајко
Вулковић из Копривштице вратио се после 28дана, Петко Хаџи Брато
јев из Пирдопа после 50 дана, Тодор Рајковић из Панађуришта по
сле месец дана, Илија Стојановић из Копривштице вратио се после
25 дана, Јосиф Тодоровић из Панађуришта после 28 дана задржавања.“
Пошто нисмо били у могућности да за један дужи временски
распон прикупимо податке из свих ђумрука преко којих се из Кнеже
вине Србије извозила ситна стока за цариградску пијацу, зато што
је Архив Србије у последња два рата био доста оштећен, овом ћемо
приликом покушати, на неки начин, да то илуструјемо подацима о
извозу оваца, овнова, коза и крупне стоке преко пандиралског ђумру
ка у току 1842. и 1843. године за Цариград. Тако је могуће донекле.
имати увид у спољну трговину стоком између Србије и Турске. На
основу наведених података из протокола пандиралског ђумрука за
1842. годину, могли смо да констатујемо да је за ту годину из Кнеже
вине Србије у Турску, посебно у Цариград, било извезено: 51.422
oвна и овце и 10.185 коза, а у току 1843. године 33.881 ован и овца.
5.462 козе, 63 вола и 105 крава. Ако се има у виду да се за сваког овна,
овцу или козу наплаћивала ђумручка такса од пола гроша, аза сваког
вола или краву по 5 гроша, онда се може претпоставити да је Кнеже
вина Србија од промета ситне стоке за Цариград и једног дела западне
Бугарске преко пандиралског ђумрука остваривала око 40.000 до
50.000 гроша годишњег прихода.“
Најпознатији извозници оваца, овнова и коза из Кнежевине
Србије за цариградску пијацу у току 1842/1843. године били су: Јосиф
Тодоровић (из Панађуришта, извезао је 3265 овнова и “; Лулчo
Ганчевић из Копривштице (2024 овна), Стајко Тодоровић из Коприв
штице (3122 овна), Најден Беновић из Копривштице (4271 ован и овца).

* Архив Србије, Казначејство ф. ХV, бр. 65/1844, Протокол Пандиралског

ћумрука о наплати ђумручке таксе од 1. XI 1843 — 1. V 1844. године.
* Климент Џамбазовски, Бугарски сточарски трговци у Кнежевини Србији.
у првој половини XIX века, стр. 178.
318
 снАБДЕВАњЕ цАРИГРАдскЕ пијAЦЕ СРЕдином хIх ВЕКА

Хаџи Најден Вулковић из Копривштице (1569. овнова), Атанас Нико

лић из Копривштице (1688. овнова), Дајча Геновић из Копривштице
(2240) и Неја Симоновић из Копривштице (1800 овнова).“
На основу до сада наведених података о трговини ситном стоком
између Кнежевине Србије и цариградске пијаце, могли смо да кон
статујемо, да су бугарски сточарски трговци, са седиштем у Цари
граду, били главни организатори и извозници стоке из Србије у Цари
град. Они су почели у Цариград да се досељавају још у току ХVIII
и почетком XIX века, после промена које су настале у животу тур
ског царства, прво због честих руско-турксих ратова, затим, после
реформе, најпре Селима III, а затим Махмуда II и, на крају, под
притиском терора крџалија и читлучења спахијске земље. Тада је
велики број бугарског сеоског становиштва био принуђен да напушта
своја огњишта и да се насељава у оближње градове, посебно у Цари
град, где је владала већа сигурност за њихов живот, под заштитом
месних власти. Досељени бугарски сељаци најпре су се бавили земљо
радњом и сточарством, користећи у те сврхе напуштено земљиште
у близини градова, затим су почели да се занимају и разним занатима,
снабдевајући грађане свакојаким занатским производима, а кад би
прикупили довољно капитала, окретали су се трговачким пословима.
Ево како проф. Христо Гандев објашњава преобраћање бугар
ског сеоског становништва у градско: „Нови досељеници нису заувек
остали у свом рустикалном стању на периферији града Младо поко
лење које је ту израсло започело је да се бави занатима, прошло је
све ступњеве припреме и брзо повећало број бугарских занатлија. На

| тај начин бугаризирале су се еснафске организације, чак и састав

управе, па су турски и грчки елементи почели да одступају од руково
дећих места у привредном животу.“ Јован Хаџи Васиљевић претпо
ставља да се највише бугарског сеоског становништва населило у
Цариград почетком XIX века: „Како тако, у Цариграду се од оног
доба настанио велики број Бугара; било је више од20.000 само печал
бара и радника (односи се на време до 50. година XIX века). Делили
су се у 24 еснафа. Уз тај нижи и послушни свет, у Цариград се
насељавала и бугарска интелигенција, која је све више пристизала са
вишим образовањем које је стекла у Европи, а највише у Русији и
Србији, затим у Атини и у самом Цариграду и, до 1800 четрдесетих
година, у самој отаџбини. Мало даље наћи ћемо велики број Бугара

| који су у турској државној управи заузимали многе високе положаје.

У овом погледу, оно што је у турском царству до 1800 двадесетих
година и 1800 тридесетих година била грчка, од тада је почела бити
бугарска интелигенција у Цариграду и у унутрашњости.“

* Архив Србије, Београдски ђумрук, инв. бр. 469, Протокол прихода и ра

схода Пандиралског ђумрука од јула 1841 — октобра 1843. године.
Ч Проф. Христо Гандев, Проблеми на бљлгарското возраждане, Наука и
искуство, Софиa 1976, 182.
Н. Јован Хаџи Васиљевић, Просветне и политичке прилике у јужним срп
ским областима у XIX веку, Д-во Св. Сава, Београд 1928, 37.
319
 КлимВНТ ЏАМБАЗОВСКИ

Да би ови досељени бугарски становници постали трговци, одно

сно велетрговци или чорбаџије, постојале су две могућности: прво,
то су могле постати занатлије, који су трговали својим производима
или производима других занатлија, а затим, то су могли бити сточари,
који су навелико куповали и препродавали стоку. Ево шта о томе
каже проф. Христо Гандев: „Ови сточари, или такозване џелебџије,
гајили су или куповали огромна стада крупне или ситне стоке и трго
вали живом стоком и сточарским производима: сиром, маслом, вуном,
сувим месом, лојем, кожом, роговима и слично. Њихова трговина
била је врло рентабилна, зато што је изискивала врло мало расхода,
а нијебила везана уз велики ризик. Џелебџије су врло брзо прикупиле
велика богатства, успевали су да се повезују са властима и да утичу
на њих, што је доприносило успеху у њиховој трговини.“
Највише крупних сточарских трговаца Бугара, у већини случа
јева, било је родом из прибалканских градића средње Бугарске, распо
ређених у подножју венца Средње Горе, који раздваја јужну од север
не Бугарске, из Копривштице, Панађуришта, Калофера,Златице, Сопо
та, Батака и др. места. Природне погодности омогућавале су станов
ништву ових градова да, по оближњим падинама, гаји велики број
оваца и коза које су после терали у Цариград, да би их на тамошњој
пијаци продавали муслиманском становништву које је за своју исхра
ну употребљавало искључиво овчије и козје месо, као и сточарске
производе: сир, качкаваљ и масло. Трговина ситном стоком нарочито
се развила крајем XVIII и почетком XIX века, када је Цариград имао
преко 500.000 становника и бројну војску, за чију је исхрану требало
набавити велике количине овчијег и козјег меса и сточарске произ
воде. Пошто производња ситне стоке у отоманској држави није
задовољавала потребе Цариграда, бугарски сточарски трговци морали
су, за потребе главног града турске државе, куповати стоку у сусед
ним земљама, а посебно у Кнежевини Србији, где је после Хатише
рифа од 1830. и 1833. године била јефтинија него што је то био случај
са стоком у границама отоманског царства, где се плаћао беглук 10%
од вредности стоке.
Као што смо већ нагласили, најпознатији бугарски сточарски
трговци, који су се бавили куповином ситне стоке у Кнежевини Срби
ји, били су родом из прибалканских градића средње Бугарске, а своје
пословне просторије имали су у Цариграду, у тзв. „Балкапану". То
је била четвртаста камена и веома чврста зграда с подрумима, а изнад
њих је било око шесдесет канцеларија које су имале мало предсобље
и иза радне просторије. Увече, или у случају опасности од нападача,
затварала су се велика врата, како би се избегле непредвиђене пљачке
или напади.“ Због значаја бугарских сточарских трговаца у снабде
вању цариградског становништва и царске војске месом и сточарским
производима, турска влада, односно султан, додељивали су им разне
привилегије и повластице, а најистакнутији бугарски сточарски
* Проф. Христо Гандев, н. д. стр. 183.
* Арнаудов Михаило, Неофит Хилендарски — Бозвели, живот, дело и
епоха, Наука и искуство, Софиa 1971, 441.
320
 сHAEдрВАњЕ цАгигРАДСКЕ ПиIAЦЕ СРЕДИНОМ XIX ВЕКА

трговци добијали су чак царске фермане да слободно, по целој царе

вини, као и са суседним земљама, тргују ситном стоком и сточарским
производима. Сви сточари или тзв. „Балканџије” били су окупљени
у тзв. „Јелебџијски еснаф" у Цариграду, који се бринуо о снабдевању
Елавног града месом и сточарским производима, а захваљујући про
сперитету у трговини, ови бугарски сточарски трговци стекли су
велика богатства и углед код турске владе.
Међутим, честе промене службеника турских пограничних вла
сти који су, по обичају, врло радо користили свој службени положај
да се што више обогате, као и закупци беглука у границама турске
државе, који су желели да за време трајања свог мандата прикупе
што више новца, стварали су озбиљне тешкоће бугарским сточарским
прговцима у обављању трговачких послова. У таквим случајевима,
бугарски сточарски трговци обраћали су се за помоћ српским вла
стима или српској влади, од којих су тражили да интервенишу код
турске владе, како би се исправиле злоупотребе или самовоља тур
ских пограничних власти или закупаца беглука. Тако је, на пример,
било средином маја 1847. године, када су бугарски сточарски трговци
претерали своја стада овнова и оваца, купљена у Кнежевини Србији
преко српске границе на путу за Цариград. У Пироту, пресрели су их
закупци беглука и захтевали од њих да плате беглук за сву стоку
купљену у Кнежевини Србији, ако намеравају да несметано продуже
пут за Цариград. Када су наишли на овакву препреку у обављању
својих трговачких послова, бугарски сточарски трговци одмах су о
томе обавестили пандиралског ђумрукџију са захтевом да иптерве
нише код српске владе, како би њихова стока била ослобођена од
плаћања беглука и мирно продужила пут за Цариград. На интервен
цију пандиралског ђумрукџије код српске владе, Попечатељство ино
страних дела затражило је од српског капућехаје код турске владе,
да предузме кораке како би заплењена стока бугарских сточарских
трговаца била ослобођена плаћања беглука и bумрука код турских
ћумрукџија, на основу Хатишерифа од 1830. године.“
После корака српске владе предузетих код Порте, преко њеног
представника у Цариграду, турска влада обавестила је нишког пашу
да интервенише код локалних турских власти и закупаца беглука, да
се пусти заплењена стока бугарских сточарских трговаца и омогући
им се слободно настављање пута за Цариград. Захваљујући брзој
интервенцији српске владе, бугарски сточарски трговци чекали су
само 16 дана да буде разрешен спор између централних и локалних
власти у отоманској држави.“
Међутим, до највећих компликација и неспоразума, око придр
жавања и поштовања, како одредаба Хатишерифа од 1830. и 1833.
године, тако и привилегија бугарских сточарских трговаца стечених
султановим ферманом, са турским пограничним властима и закупци
ма беглука дошло је у времену од 1850. до 1852. године. Средином

и Архив Србије, Попечитељство промишљености ф. IX. 11/1847. године.

п. N: и Архив
1141 од 19.Србије, Попечитељство
јуна 1847. године. промишљености ф
ф. IX, 11/1847. године.

321
 КЛИМЕНТ ЏАМБАЗОВСКИ

маја 1850. године, у уобичајено време, бугарски сточарски трговци

отпочели су да, са својим стадима овнова и оваца купљеним у Кнеже
вини Србији, прелазе српску границу, како би их преко лета напа
сали по планинским суватима на турској територији, и тако утовљене
уочи Бајрама терали у Цариград, и тамо их што боље продали. Тек
што су прешли српску границу, у сусрет су им дошле турске беглук
џије захтевајући да за стоку (купљену у Кнежевини Србији) плате
беглук, ако желе несметано да наставе пут за Цариград. И овом при
ликом, бугарски сточарски трговци — Најден Бејков, Дончо Николо
вић, Неша Николовић, Стојан Батула, Брајко Влков,Дејан Пенчо Аџи
Оглу, Тодор Рајковић, Најдан Калач Оглу, Дончо Стојковић, Јосиф
Белопита, Филип Николовић, Пандили Петров, Никола Десов и Деда
Динча из Копривштице и Панађуришта — писмено су се обратили
кнезу Александру Карађорђевићу, 16. маја 1850. године, са захтевом
да он интервенише код турске владе како би они слободно наставили
пут за Цариград са стоком ослобођеном од плаћања беглука: „Наши
дедови и очеви водили су, а и ми као њихови наследници водимо
доста знатну трговину са овновима одавде из Србије за Цариград.
Несумњиво, да и Вашој Светлости ние ово обстојателство непознато.
И као овакви трговци именуемо се турском речи „заирџије стамбол
ске“ за то: што овакве овнове највише за потребу царску и Прави
телствену дотерујемо у више хиљада у Цариград, по чему имамо и
почасни ферман од цара на то,да никад ни паре не морамо плаћати,
ни за беглук, ни за ђумрук."
Кнез Александар Карађорђевић уважио је њихову молбу и од
српског капућехаје у Цариграду, Косте Николајевића, захтевао да
интервенише код Порте, како би се и овог пута отклониле сметње.
Међутим, интервенција кнежевог представника у Цариграду Косле
Николајевића овога пута није могла, тако брзо, да савлада успешно.
све тешкоће које су се појавиле у току преговора са надлежним тур
ским представницима. Требало је да прође неколико месеци док је
Коста Николајевић добио везирово писмо за нишког и софијског
пашу, од којих је затражена та интервенција. Да се не би следеће.
године поновиле сличне појаве при трговини стоком из Кнежевине
Србије са Цариградом, за време боравка бугарских сточарских трго
ваца у главном граду отоманског царства, српски капућехаја у Цари
граду, Коста Николајевић, позвао их је и предао им препис везировог
писма, упућеног нишком и софијском паши, да би његовом употре
бом, када се за то укаже потреба, спречили произвољности и препреке
у следећој години.“
Међутим, идуће, 1851. године, поновио се поступак турских по
граничних власти и закупаца беглука, да се за стоку увезену из Кне
жевине Србије у Турску наплати ђумрук и беглук. Пошто се последње
не. Занрџије стамболске — Снабдевачки Цариграда.
г. Архив Србије, Попечитељство иностраних дела И. оделење ф. VI.
85/1852. год.
* Архив Србије, Попечитељство иностраних дела и, оделење ф. VI.
85/1850. год.
322
 снAвдвВАњЕ цАРИгFAдскв пишAдв свFдином хIх вЕКА

две године понављао исти поступак приликом преласка границе

српски представник на Порти (Коста Николајевић) желео је да
тачно утврди праве узроке ове појаве. После неколико званичних
писмених интервенција код министра иностраних дела и министра
финансија турске владе Коста Николајевић је констатовао да је, од
1850. године, закупац беглука за Румелију, касаб-баша цариградски
Осман Ефендија, односно старешина цариградског касапског еснафа,
који није имао рачуна да се у Турску увозе овнови и овце из Кнеже
вине Србије и да се продају на цариградском тржишту, зато што би
конкурисајни турским трговцима стоком (који су за потребе Цари
Ерада стоку куповали у границама отоманског царства), као старе
шина цариградског касапског еснафа, интервенисао код највиших
органа турске власти и од њих захтевао да не дозволе увоз оваца из
Кнежевине Србије за цариградско тржиште јер је стока купљена у
границама Србије за 10% јефтинија од оне која се купује у границама
отоманске државе. То је тачно онај проценат који су турски трговци
дужни да плаћају као беглук беглукџијама приликом куповине стоке
у Турској. Ова је интервенција касаб-баше цариградског, Османа
Ефендије, код највиших органа турске власти, изгледа, постигла же
Бене резултате, а то може да се потврди на основу понашања минис
тра иностраних дела турске владе према представнику српске владе
на Порти. Он је неколико пута интервенисао код министра иностра
них дела турске владе, да спречи самовоље пограничних турских
власти и закупаца беглука, међутим, сви покушаји били су узалудни,
а на писмене интервенције није се добијао никакав одговор.“
Требало је да прође скоро две године упорног настојања српског
представника на Порти Косте Николајевића, код највиших органа
турске власти, како би се пронашао пут да се заштите стечена права
бугарских сточарских трговаца приликом извоза стоке из Кнежевине
Србије која су турске пограничне власти и закупци беглука
самоиницијативно ускратили. Најзад, то му је пошло за руком,
захваљујући интервенцији министра финансија турске владе, ко
ји је новом одлуком потврдио раније стечена права и привилегије
бугарских сточарских трговаца: „На молбу капућехаје Ваше Светло
сти овде наодећи се,да се на овце, кое се из Србијеу Цариград терају
ондалук.“ не узима, Његово Величанство и Велики Меџилас решили
су ову ствар на следећи начин“, — стајало је у писму Михтар бега,
министра финансија Његовој Светлости књазу српском Александру
Карађорђевићу од 5. мухарема 1269 (од 6. октобра 1852. године), и
даље – „да се од стране правитељства Ваше Светлости таквим тргов
цима који за течај едне године из Србије за Цагриград овце терају.
тескере изда, и да сеу исто стави лично описаније и имена таквихтрro
ваца, како им онда не би нико ондулак узимати могао и да они исту
тескеру буду дужни Нишком Мутесарифу“ показати, па да они у исту
19 Архив Србије, Попечитељство иностраних дела И. оделење ф. VI.
85/1852. год.
* Ондулак = десетина.
з Мутесариф = срески начелник.
323
 климвнт ЏАМБАзовски

тескеру и турски и нату тескеру забележе и тако свуда до Цариграда,

где буду прошли забележиће се, само турски на показану њима теске.
ру, па кад стигну у Еди Куле (Седам Кула) тескере ће им се прегледати
и допуститида своје овце продају.“
У снабдевању Цариграда ситном стоком из Кнежевине Србије,
средином XIX века, највише су користи имали бугарски сточарски
трговци који су своје седиште имали у Цариграду. Њихово присуство
у Цариграду и велико богатство које су стекли тргујући стоком, пру
жили су им могућност да играју врло значајну улогу у кругу тзв.
„бугарске емиграције” у главном граду турске државе, а која је имала
добре везе са угледним личностима турског режима и са представни
цима великих сила и користила их у време националног препорода
бугарског народа ради добијања националних институција у Пари
граду и у унутрашњости отоманског царства. Захваљујући постигну
тим резултатима у трговини, бугарски сточарски трговци допринели
су да се обнови или направи велики број цркава и школа у којима се
служила служба на словенском језику или водила настава на бугар
ском народном језику. Тиме су доприносили националном развитку
бугарског народа у доба народног препорода. Посебно је важна по
средничка улога бугарских сточарских трговаца у културно-просвет
ним и политичким везама и сарадњи српског и бугарског народа,
што је проблем наших дубљих проучавања.
Климент ЏАМБАЗОВСКИ

Resume
APROVISIONNIEMENT DU MARCHE DE CONSTANTINOPLE
(ISTANBUL) AU MILIEU DU XIX- SIECLEAVEC LE PETIT
BETAIL DE LA PRINCIPAUTE DE SERBIE

Après avoir proclamć les „Hatišeria” de 1830. et 1833 (décret ture

čcrit de la main même du Sultan), le peuple serbe dans la principauté de
Serbie a eté exempté du payement de diverses tributs (impots) féodaux.
aux pouvoirs turсs, ce qui contribua a ce qu'il devienne producteur de
produits agricoles et de bétail qu'il placaitaussi bien sur le marché local,
respectivement au marché intérieur, et de même dans les pays voisins.
particulièrement en Turquie.
Le commerce extérieur de la principauté de Serbie, sest tout
particulièrement développé après l'instauration des foires dans les gran
dies villes de la Serbie qui etaient visités par les commercants des pays
voisins, particulièrement de Turquie, comme aussi après la création de

2 Архив Србије. Попечитељство промишљености ф. II. 1116/1852. год. Превод

писма министра финансије Порте кнезу Александру Карађорђевићу,
324
 СНАЦДЕВАЊЕ ЦАРИГРАДСКЕ ПИЈАЦЕ СРЕДИНОМ XIX BEM

„·,iđjummka" (douanes) qui sont devenues les régulateurs du commerce

meneur de la Serbie. Déjà pendant l'époque du prince Miloš, les fréqu
Jenis visiteurs de la principauté de Serbie étaient des marchands bulgares
fini, dans ces foires vendaient leurs produits et achetaient des peaux, de
la laine, et tout particulièrement une grande quantité de menu bétail. des
îmoutons et des chèvres qu'ils exportaienl ensuite en Turquie, pour satis
}:Еште les besoins de la population musulmane. Les visiteurs les plus
“fréquents de la principauté de Serbie, étaient les marchands de bétail
bulgares, qui, au printemps de chaque année venaient en Serbie pour
acheter des moutons pour l'approvisiannement de la population musul
mane de Constantinople, à l’occasion du ,,Bajram", fête musulmane bien
connue. Habituellement les marchands de bétail bulgares achetaient au
printemps dans la principauté de Serbie, de jeunes agneaux mâles qu’ils,
chemin faisant de Serbie en Turquie, engraissaient à travers les pâtura
ges de Stara Planina, et juste avant la fête de Bajram, arrivaient à Con
stantinople,, pour vendre leur bétail à des prix dc beaucoup plus avant
ageux. Ce commerce de menu bétail de la principauté de Serbie pour
le marché constantinopolitain, a été tout spécialement développé à
l'epoque du gouvernement de la défense de la Constitution, lorsqu'on
exportait de Serbic vers Constantin le, de 50.000—60.000 moutons. Ceci
а contribué à ce que les marchan s bulgares s'enrichissent et leur a
permis de jouer un rôle très important dans la renaissance nationale
bulgare vers le milieu clu XIX“ siècle,. et ainsi ils furent les médiateurs
des relations eulturcllcs-instructives et de collaboration entre les peuples
serbes et bulgare à cette époque là.

E
1",

325
||

||

| РУСКИ КОНЗУЛ ВАШREHКО О ПРИЛИКАМА У БОСНИ И

__ ХЕРЦЕГОВИНИ КРАЈЕМ ТРИДЕСЕТИХ И ПОЧЕТКОМ
ЧЕТРДЕСЕТИХ ГОДИНА XIX ВЕКА“

Тридесетих година деветнаестога века велике силе отвориле су

Кнежевини Србији конзулате: Аустрија (1836),
Енглеска (1837),
E,“ (1838), Француска (1839). Први руски конзул био је Герасим
ћ Вашћенко (1838–1843).*
За време свог шестогодишњег боравка у Беогр Вашћенко се
није интересовао само о приликама у Кнежевини већ и о стању у
оним околним областима Турског Царства у којима није било руских
дипломатских представника. Отуда у извештајима Вашћенка бројни
подаци о приликама у Румелији и Босни и Херцеговини. До тих пода
така он је долазио на разне начине. Бројни су и веома садржајни
његови извештаји о бунама и немирима у Румелији тридесетих и
четрдесетих година деветнаестога века.
| Вашћенко је почео више да се занима о Босни и Херцеговини
од када је Велика Британија основала за овај пашалук вице конзулат
у Новом Пазару. Информације су му пружали хришћани из ових
крајева који су специјално због тога или трговине ради долазили у
Београд.
Прва личност са којом је о Босни разговарао био је познати
песник Сима Милутиновић Сарајлија. Његов књижевни рад био је

* Рад је написан на основу докумената Архив-авнеине политики России.

године 1838. и 1842. не претстављају никакву хронолошку целину, и узете су као
какве, само стога што је аутор овог прилога био у прилици да то време истра
жује у ABIP крајем 1982. године. - T
одељења МИД, у години његова оснивања (1819). Од тада ii
1. Вашченко је ступио у службу 1803. године. постао је чиног
слове дипломатске природе и у дипломатској служби остао је до
Азијског
разне по
ја живота.
Био је пуномоћник своје владе у Акерману (1826), при конст кољској ми
сији (1826-1828, 1829), у служби председника дивана Влашке и Молдавије гене
рала, грофа, Палена (1828), конзул у Сливну (1830–1832). Извесно време радио је
ван дипломатске службе и био чиновник у трговачкој канцеларији. Постао је
надвoрни саветник 1833, а обављао је дужност конзула у Молдавији од 1835, а
конзула у Оршави од 4/16. марта 1837. године. Био је конзул и у Једрену, привре
мени од 1845, а генерални од 1847. године. Носно је орден св. в: A., сте
пена и св. Ане 2. степена. Унапређен је у државног саветника са старешинством
године 1847. АВГПР— Службени списи, фонд ДЛС и Хд, дело 603.
327
 РАдош љушић

познат руском конзулу, који га је у свом извештају Министарству

иностраних дела – азијско одељење бр. 40, од 1/13. септембра 1838
претставио као писца Историје Србије 1813–1815. године. Сарајли
је убеђивао Вашћенка да су Срби и Црногорци „тамо” угњетавани,
само од муслимана, већ и од католика. Једнодушна је жеља тамош
њих хришћана да их Русија узме под покровитељство. На ово му
Вашћенко није дао никакав одговор, али му је предложио да састави,
као књижевник и Босанац, „кратак али поуздан опис ове области".
ради његове сопствене употребе.
Међутим, Сарајлија је донео уместо описа Босне молбу адресо.
вану на руског цара „о милостивом покровитељству над Босном".
Конзул је одбио да је узме под изговором да није овлашћен од своје
владе да прима документа таквог значаја. Другом приликом песник
му је предао потписан исти састав са малим изменама „у виду прет
ставке”. Вашћенко га ни тада није хтео да прими. Милутиновић ј
остао упоран па је покушао и трећи пут и имао је среће. „Нову прет
ставку”, сада непотписану, Вашћенко је задржао за себе, како би из
ње извукао, ако затреба, нужне податке.
О овој трећој Милутиновићевој претставци Вашћенко није имао.
нарочито мишљење. У њој није налазио ничег особеног, чак је сма
трао да су преувеличани подаци о броју православних становника у
односу на муслимане и католике“. У складу са тадашњом спољном
политиком Русије он се у извештају влади залагао да хришћани тр
заштиту код своје легалне владе у Цариграду. | | __

Вашћенко ни тада не би примио претставку Сарајлије, а тиме ни

његово наметање за посредника између Русије и народа Босне и Хер
цеговине, као и ранија два, да се у истој није износило настојање
Енглеске да у Босни учврсти свој утицај, с намером да отуда дејствује
против Русије. Стога ју је упутио министарењу у оригиналу као
прилог свом редовном извештају.
Уобичајеним начином за акта ове врсте, која су била упућивана
руској влади у то време а и раније, и Милутиновић је истакао, на
самом почетку, да сви Словени изван руске државе, па тако и јужни
„српског поколења”, увек су сву своју наду у погледу избављења из
ропства или побољшања свог положаја „на Бога и на мајку Русији
полагали и полажу”. Брита Русије за људски род, а нарочито за Слове.
не поменутих крајева, одавно је примећено, уродила је обостраним
успехом. Једино Босна није имала среће да стекне благостање њ.
помоћи, иако је више од свих угњетена и још трпи бес варвара.
Католици су се у Босни појавили пре Турака, малобројни су,
али су од увек били, држећи се савета. Пропаганде, непријатељи и __
противници православним хришћанима „у свим њиховим намерама".
Када је Босном завладао Бајазит“ сво племство је силом потурчено.

* Он је сматрао да последње две конфесије далеко премашују бројчано

православне. Потом је укратко из овог акта навео основне податке.
* Босна је пала ју: а Херцеговина децембра 1481. године за време султа
на Мехмеда 11термином
Вапићенко
1444–1446, 1451—1481) и Бајазита II (1481—1512). Сарајлија и
подразуме
под Босна вају Босну и Херцеговину. |

328
 Руски конзул ВАшчЕнко о пPиликAмA у Босни и хЕРЦЕговини

свеснији су“ одмах посечени, а преосталим су, ради олакшања и утехе,

оставили иметак и поседе у наследство, утврдивши их бератима
(„граммотами") којима су се они и тада користили.
Временом се повећавао број исламизованих, нарочито због раз
них притисака које су спроводили Турци над хришћанским живљем.
Милутиновић је изнео и други узрок овој појави — самовољно пре
веравање обсанских сељачких породица „за права и личну слободу”.
И поред свега потурчењаци и католици не чине ни трећину станов
ника Босне. Припадност трима верама је највећи непријатељ Босне
и спречава за навек сједињење. Песник мисли да у Босни и Херцего
вини живи до милион становника.
Он, као православни Србин Босне, рођен у Сарајеву, коме су
добро позната страдања свог народа, решио је да се појави пред
пицем „свемогуће Русије”, да у име, „до крајњих граница измученог
народа", учини следећи предлог. Познато је да Енглеска, велика су
парница Русије, свуда па и међу јужним Словенима, настоји да учвр
сти своје позиције. Да Енглеска не би успела својом дрскошћу да
утврди свој положај у српском народу, благоразумно је и корисно за
Русију да се постара о Босни као што се стара о Србији и Црној Гори.
Песник верује да Русија („слава Богу!!!”) може, једном речју, издеј
ствовати на Порти да ова постави у Босни једног хришћанина домо
родна као посредника између народа и турске власти. Он би, према
вољи Порте, имао право да искорењује злоупотребе и гони злочинце
„било ког рода и закона”, да пуномоћно суди, да сакупља порез и
директно га порти отправља. Такве претставнике имали су хришћани
у ранија времена“ и то са бератима Порте, али су услед разних
насиља и „зависти домаћих Турака” и небригом везира, замукли и
изчезли „чак и називом својим”.
песник се усудио да дâ и конкретан предлог за личност која би
заузела назначени положај. С благословом Бога и Русије „отважни
ком" тог нелаког опредељења прихватио би се он. Себи је, на крају,
приписао атрибут Словена који се даноноћно моли Свемогућем, да
сви Словени постану чланови јединствене политичке заједнице“ на
равно, под пастирством своје северне браће и њиховог цара.“
Будно око руског конзула пратило је и све везе и контакте кнеза
Милоша са Босном, Црном Гором и Бугарима. У кнежеве планове
према Босни и Бугарској још није успео да продре, али је сигуран да
је кнез набавио из Аустрије топовску муницију за своју војску, а
просто оружје за поменуте провинције Турске. Није хтео да улази у
b5јашњења са кнезом јер хоће претходно да открије његове планове,
вак, ако је икако могуће, да прибави писмене доказе. У истом извеш
тају министру иностраних дела, грофу Неселродеу Вашћенко је јав
њао да су Срби из Херцеговине упутили кнезу Милошу једно лице са
иалбама на угњетавање Али-паше Стoчевића, с молбом да истог упути

- „литами какљ и знанiемљ зрњлie”. ||

s oкружникљ. старпин книзеј и Баш-Сердареiи Пашалика изљ Христин,"
- „Политическо-словеснуко поству када нибудљ составили”. -
т АвгПР, главнији архив, 1838, V—A. д. 219, л. 11—12.
329
РАдош љушић

у Цариград. Кнез је посаветован од своје околине да Херцеговца упу

ти на Вашћенка, стим да га овај препоручи Бутењеву, са чим се кнез
није сложио, изјавивши да таква дела треба држати у строгој тајно
сти од „користољубиве Русије”. Ипак је до Вашћенкових руку дошло
нисмо Херцеговаца. Онје, потом, саветовао А. Петронијевићу да утиче
на кнеза да не интервенише у корист херцеговачке раје на Порти,јер
и ако би она хтела да прихвати њихову жалбу и да им изађе у сусрет,
морала би отказати њено удовољење само због подозрења што их он
подржава, поготову услед сумњи које су пале на српског кнеза због
његових прошлогодишњих (1838) подстрека хришћанских немира у
Босни.
У септембру је неколико босанских Срба из приједорског и
бањалучког кадилука дошло у Београд са жалбама на несносно стање
које хришћани трпе од Турака како у црквеним тако и у другим гра
ђанским правима. Потстрек новом таласу турских зулума дали су
смрт султана Махмуда II, младост новог султана Абдул-Меџида, као
и отсуство кнеза из Србије. Овоме треба додати и то да су се турске
власти надале помоћи Мехмед Алије, јер су се Турска и Египат наши
у другој египатској кризи (1838—1841). Такве прилике подгревале су
немире у Босни. Муслимански живаљ запретио је „истребљењем у
Босни хришћана и нападом на саму Србију”. Стање у Босни је несно
сно, и хришћани не могу више да подносе насиља и спремни су на
устанак. Вашћенку су се пожалили да немају предводника као ни
неопходна средства за вођење устанка. У Београд су дошли као кулу
чари, а уствари да моле конзула да издејствује од руског двора „по
кровитељство и неопходну потпору”. Вашћенко је и њима дао исти
савет. Као турски поданици дужни су да се са жалбама обрате Порти,
јер „им устанак не може бити ни од кога одобрен”. Тим начином они
ће навући на народ беду и ропство. Конзулове савете они нису хтели
да прихвате и били су упорни у свом ставу да у турској влади они не
могу наћи никакве заштите. Они очекују помоћ само д јед
Русије, и у колико им је она ускрати, они ће сами, без
подићи устанак, на шта се премишљају већ одавно. -
Руски конзул, није имао посебна упут | |1 ||

погледу Босне. Стога он у извештају Азијском

септембра 1839. године пише да је то једа
стио ове људе без икаквог охрабрења „у упо
На крају их је још једном посаветовао да се ".

сан подухват. На основу достава које је добио другим путем i

као Р. Љ.)знао је да мир у Босни још није био нарушен. Овакав завр
шетак извештаја није задавао бриге Министарству иностраних дела,
али је потврдио да је Вашћенково интересовање о овој провинцији
Турског Царства премашило оквире његових званичних инструкција.
Берат на звање руског генералног конзула у Србији Порта је
издала Вашћенку 6/18. септембра 1839. године.“ У складу са новим
8. ABIP, Вашћенко-Бутењеву, бр. 13, 10/22. III 1839, Посолњство в Констан
тинополе, 1839. д. 826, л. 78-81.
9 ABIP, Главниi. архив, 1839, V-А, д. 509, п. 98–102. | |
330
 Руски Конзул ВАшчЕнко 0 приликАМА У Босни и ХЕРЦЕГовини

звањем Неселроде је 5/17. децембра исте године упутио нове инструк

ције генералном конзулу. Највећим делом оне садрже упутства
којих се конзул имао држати у погледу бурних догађаја у Кнежевини
Србији, пре свега у питању владаоца (Милош, Милан и Михаило —
I, II и III Обреновић били су кнежеви 1839. године). Неселроде није
пропустио да укаже конзулу на став руске политике према околним
провинцијама Турског Царства, пре свега у погледу Босанског паша
пука. Пошто је претходно лепим речима похвалио његово држање у
протеклим догађајима у Србији, Неселроде је захтевао да се својски
постара да одржи добре односе „међу нама и пограничним турским
и аустријским управницима”. Министарство „у пуној мери” одобрава
његов одговор делегацији босанских Срба, који се спремају на уста
нак против локалних власти и траже руско покровитељство. „Замисли
њихове ни у ком случају не могу бити одобрене а још мање потсти
цане", па уколико би му се босански Срби поново орбатили, у том
случају да их озбиљно посаветује и укаже им на Високу порту „као
на врховну власт" од које они могу очекивати заштиту и покрови
Et: Lje .
„и никако не давати им ни најмањег охрабрења са стране
Руска спољна политика према Турској тридесетих година XIX
века, утемељена Ункјар-Искелским мировним уговором (1833), није
прихватала никакве покрете против Порте, која се нашла под њеном
заштитом после познате прве египатске кризе. И поред тога она се није
могла у потпуности оглушити на непрестане жалбе и молбе словен
ског живља у Турској. То потврђује и чињеница да су Вашћенкови
извештаји крцати описима очајног положаја хришћанског становни
штва у свим околним областима Турског Царства. Он у извештају
Бутењеву бр. 66 од 23. XII 1839./3. I 1840. године пише о несносним
приликама у Врању и његовој околини. Он верује у то да ће Хатише
риф од Гилхане донекле поправити положај хришћана у Турској, али
такво побољшање још је далеко од Босне, Херцеговине, Албаније и
оближњих предела око Кнежевине Србије. Као илустративну потврду
тим својимзапажањима, он је уз извештај послао Цариградској мисији
молбу хришћана Врањског пашалука адресовану на султана од 15/27.
марта 1839. године.“
Друга египатска криза оставила је трага и у Босни. О томе је
енка обавестио један босански житељ који је дошао у Београд
и предао му једно интересантно писмо. Извод из тог писма написаног
негде у околини Јајца.3/15. новембра 1839. године послао је Вашћенко
са извештајем од 30. XII 1839/11. I 1840. године. Тај извод он је про
пратио овим речима. Из њега ће посланик моћи да увиди „недопуште
по расположење руководећих TE“ Босне и Херцеговине према еги
патском паши и новчаној помоћи коју им је послао, као и саветима
које је упутио хришћанима да би и њих узбунио против султана”.
но је истакао ово последње, да би се увидело како „бедни пода
нини Порте падају под наступом јавних убица”, тј. Мехмед Алије.
- ABIP, Главнији архив, 1839, V-А,Д 220/1, л. 46-52.
11 ABIP, Носолњство в Константинополе, 1840, д. 827, 1. 7-10.

331
 РАдош љушић

Из извода се види да су исти и раније обавештавали Вашћенка

о раду Мехмед Алије у Босни. Они сада само понављају да су нај
истакнутији Турци и даље заинтересовани за његов антипортин
покрет. Изгледа да је његов највећи приврженик био херцеговачки
везир Али-паша Стoчевић. Али-паша је за посреднике између изасла
ника египатског паше и себе изабрао једног херцеговачког игумана и
обор кнеза Невесиња, које је са неколико наоружаних људи упутио
у околини Дубровника ради „пријема неких писама и новца, које су
ови тајно допремили у Мостар". Али-паша је запретио обор кнезу
отсецањем главе и наоијањем на колац уколико не оуде конспирати
ван. Он мује још и ово рекао: „новац је послат од Мехмед Алије,...
који се брине о срећи Турака и хришћана, ускоро ће завладати тур
ском државом, јер у Цариграду нема више султана, већ неког ко није
ни Турчин ни хришћанин. И раја треба томе да се радује и приђе
Мехмед Алији, и када ми идућег пролећа пођемо у рат, и ви сте такође
дужни поћи са нама, и ако останете вернн, нећете давати харач нити
испуњавати друге обавезе". Ко се покаже неверним и буде иступао
другчије, тога неће мимоићи казна. О истом овоме и у истом духу.
говорио је једном протoпопу бег Филиповић, и додао да ће му прићи
и сам босански везир Веџи-паша, чим се Мехмед Алија приближи
Цариграду.
У писму се налазе подаци и о смрти двојице истакнутих Херцего
ваца. Турци су из злобе убили Петра Ленојевића. Обор кнеза Кондића
напала су на путу четири муслимана и убила га. У том неравноправ
ном сукобу обор кнез је успео да рани тројицу, који су потом умрли
заједно са њиме, а четвртом, Осман-аги Курбоговићу, отсекао је руку
до рамена. Племе Кондића још није упознато у потпуности са овим,
а када све буду сазнали, узвратиће муслиманима истом мером.“
О томе да се у Босни осећа велика приврженост покрету
Али-паше египатског писао је Вашћенко Бутелову и у извештају бр.
5 од 27. I/8. II 1840. године. У тој провинцији се непрестано говори о
припремању војске против султана, на коју су позвани и неколико
„српских старешина". У њој још није обнародован Хатишериф од
Гилхане, па је положај хришћана и даље веома тежак. Срби из Прије
дора послали су му једно писмо у коме су му се жалили да немају
николе, црквених књига и предмета и да су онемогућени да их набаве.
у Аустрији. Они су некако успели да доведу учитеља из Сарајева, па
су се извесно време њихова деца учила читању и писању. Али то није
дуго трајало, јер су се успротивиле турске власти, по наговору като
лика, тако да је учитељ бекством морао да спасава главу. Конзулу су
се посебно жалили на католичке свештенике који упорно настоје да
их одврате од православља и превере у католичку веру, или у крајњем.
случају да прихвате унију, и за то им обећавају књиге, учитеље и све
друге погодности, од којих је посебно истицано покровитељство Аус
трије и папе. Православни се још крепко супротстављају лук __

католичких свештеника, „али у последње време нашло се слабих људи

__
- -

* Исто, л. 14–15. || | |
332
 Руски конзул ВАшчEпко о приликАмA у Босни и хвpнеговини

на које су утицала ласкава обећања и који нису далеко од тога да

дају пример, који може повући за собом штетне последице за источну
цркву“.
Београд је постепено постајао стециште у коме су се окупљали
незадовољници турском владавином не само из Босне, већ и из оста
них провинција Турског Царства. У њему су они могли да траже
помоћ и заштиту српске владе и да из њега упућују разне претставке
Порти, руксом двору и осталим европским државама. Наравно, то им
је омогућавао боравак сталних и повремених претставника европских
држава.
Једна од бројних делегација Срба из Босне искористила је бора
вак Недим-ефендије у Београду (он је допратио кнеза Михаила у Срби
ју у марту 1840. године) да му преда жалбу на безочна угњетавања
дуpских локалних власти, које су се потпуно оглушиле о султанове
наредбе.“
Прилично су ретки Вашћенкови извештаји у којима је могао да
напише да у провинцијама Турске нема ничег новог. У једном од
наквих, на крају је, ипак, додао, да је у Босни обнародован Хатише
Риф од Гилхане и да је на хришћански свет произвео добар утисак.“
Очајне прилике приморале су хришћане Босне да се, поред писа
ња разних жалби, прихвате и припрема за устанак. За Вашћенка је
било право изненађење када му се обратио католички свештеник из
Крешева Мато Ђорић (Чиорич). Родио се у наведеном месту, школу
је учио у Аустрији, где је и пострижен, после чега се вратио у Босну.
град је дошао специјално по налогу Стефана Марјановића, који
је у то време боравио у Босни. Пошто му се пожалио, као и сви до
тада, на несносни положај хришћана и источног и западног испове
дања, замолио га је, као и многи претходници, да се постара да их
Русија узме под заштиту. Иначе, они су спремни да се лате оружја.
Припремили су оружје у већим количинама, сакупили много новаца,
а саплеменици из Аустрије помоћи ће их џебаном. „О свему томе брине
се, испод руке, Гај, познати и учени Славјанин из Загреба”. За вожда
су изабрали неког Јовицу Босанца кога он лично не зна. Моле се рус
ком цару да их прими под покровитељство и пружи им помоћ у наме
раваном предузећу. И он мује потврдио да Турци у Босни држе страну
Мехмед Алији и да су против султана. Конзул је на почетку разговора,
из подозрења што му се обратио католички свештеник, саветовао
стрпљење, а када му је фратар изложио идеју о устанку, више пута
мује поновио да ни Русија ни Аустрија неће подржати побуну против
султана. Тиме он није могао умирити фратра, који му је на крају
изјавио, да без обзира на политику европских држава у „односу на
Турску, босански хришћани решили су изгинути или ослободити себе
од угњетача, не очекујући у будуће заштиту од своје слабе владе и
приступиће к делу не касније од следећег јула или августа месеца”.
Е Исто, л. 44–45.
Е Исто, Вашћенко Бутењеву, бр. 16, 16/28. III 1840, л. 113—114.
15 Вашћенко A: одељењу, МИД, бр. 15, 14/26. II 1840, ABIP, Главниši
врхив, 1840, V-Анд. 221/2, л. 5—6.

333
РАдош љушић

На питање Вашћенка да није открио план аустријском конзулу, одго

ворио је одречно и додао да су Босанци не једном искусили на својим
плећима последице ослонца на Аустрију.“
Вести које је сазнао 10/22. априла 1840. године приморале су
руског конзула да у току истог дана упути два извештаја Азијском
одељењу, под бр. 21 и 22. У овом другом он је писао да ће устанак
избити почетком лета. То му је саопштила нова депутација Срба из
Босне, која је, изгледа, тог дана приспела у Београд. У њему ће узети
учешћа многе знамените личности као и неки официри из Аустрије.
Међу њима најзначајнији је црногорски митрополит Петар II Петро
вић Његош, који је обећао помоћ устаницима, а за оне који се буду
одликовали у устанку исковаће 400 сребрних медаља у Бечу. О тој
медаљи Вашћенко је сазнао следеће: „Мени се пружила прилика да
видим у рукама неких Срба образац поменуте медаље, која је сасвим
грубо искована у Црној Гори. Она је величине аустријског талира и
претставља с једне стране два укрштена мача, с натписом: за храброст;
а на другој крст испод кога је написано: вера, слобода. Спомиња
ни... Гај, под изговором да иде у Беч да захвали цару Фердинанду за
поклоњени му недавно бриљантски прстен, узео је на себе да припре
ми у аустријској престоници све за ковање
- - Iz
поменуте медаље и да је
пошаље тајним начином у Црну Гору".
Почетком јула у Београд је допрла вест да су устали хришћани
у Бања Луци. Знало се да су месне турске власти ухапсиле у Бања
Луци једног католичког свештеника, чије име Вашћенко не спомиње
у извештају. Турцима је био сумњив због рада на припремању устан
ка, али им није ништа одао. Писма која су пристизала из Крагујевца
у Београд уверавала су „да је устанак Босанаца плануо".
О припремама за ову буну Вашћенка је у Земуну 4/16. јула
известио Јован Јовановић, родом из Черечка (јужна Угарска). Он је
претходно обишао Босну и уверио се да су се стекли сви услови за
устанак, да су међу заговорницима утврђени знаци и речи распозна
вања,да ће и он учествовати, сазнањем Метерниха, и да ће буна изби
ти 9/21. јула, ноћу, истовремено у свим деловима Босне. Аустријска
влада спремна је да потајно помаже устанике, како оружјем тако н
другим средствима. Сазнао је и то да је једна босанска депутација
недавно посетила кнеза Михаила у Крагујевцу. О томе какав им је од

* Вашћенко Бутењеву, бр. 19, 30. III/10. IV 1840, Посолњство в Констан

тинопле, 1840, д. 827, л. 136-138; Вашћенко Азијском одељењу МИД, бр. 21, 10/22.
IV 1840, Главнији архив, 1840, V-А, д. 221/2, 59–60. О. Гајевом раду на припре
лању устанка у Босни, види Ј. Хорват, Људевит Гај, његов живот, његово доба,
Загреб 1975, c. fö4—165, 171, 189.
*7. АВГПР, Главниi. архив, 1840, V—A. д. 221/2, л. 62. о овоме је Вашћенка
известио Бутењева 13/25. IV 1840, бр. 23, Посолњство в Константинополе, 1840, i
827, л. 151. (Азијско одељење је о овоме писало Бутењеву 28. VII/8. VIII 1840,
1501 и послало му преписе Вашћенкових извештаја бр. 21 и 22, као и и:
од28. V./8. VI 1840. године. Главнији архив, 1840. V.-A., д.221/2, л. 90). О Његошева.
раду на ковању црногорских медаља види: Ј. М. Миловић, О ковању медаља у
доба владике Рада, историјски записи, 5, 1950, 69-74; л. дурковић-Јакшић, ње
гошев лик, Цетињe 1963, с. 14-15.
334
 Руски конзул ВАшчЕНКо о пPиликАМА У Босни и ХЕРЦЕГОВИНИ

говор кнездао и да ли ће Кнежевина узети било каквог учешћа у устан

ку није добио још никакву поуздану вест.“
Вести које је слао Петрограду у вези са приликама у Босни, а
посебно о припремању устанка, забринуле су Министарство иностра
них дела. Оно је већ 25. VI/6. VII 1840, под бр. 1468. упутило конзулу
тајно упутство у вези дела Босне“ Већ почетком августа Вашћенко
је могао да пошаље умирујуће вести Министарству у Петроград и
Константинопољској мисији, да се није обистинила вест о подизању
устанка у Босни 9/21. јула. Да мир у Босни није био нарушен писао
је босански везир београдском везиру, а овај је то саопштио конзулу
али без много детаља. Ипак је сазнао, на основу других информација,
да је Веџи-паша на време открио припреме за устанак и тако онемо
гућио његово избијање. Ушавши у траг заговорницима буне, паша је
сазнао за један њихов збор, на коме је ухапсио 300 учесника, али је
у Травнику задржао само 30 најистакнутијих, а остале је отпустио
њиховим кућама. Ванћенко се надао да ће ово умирити Босанце. Нема
сумње да су Срби заиста припремали устанак у Босни, о чему се он
осведочио на основу разних достава. О томе су писале и новине у
Загребу. О учешћу Аустрије у припремању ове буне јавио је Петро
граду оно што му је саопштио у Земуну један уважени грађанин.
Аустријска влада је у вези са догађајима у Босни и она је недавно
послала једног свог генерала на тамошњу границу, који је, између
осталог, имао да се постара, у случају да устанак успе, да се „утицај
Русије не распространи и на тај крај”.“
У следећим извештајима било је мање података о хришћанима
а више о међусобним обрачунима Турака. У августу је Вашћенко
писао Министарству да су Турци сарајевског кадилука устали против
везира и да су се потукли негде између Сарајева и Травника. Паша
је победио и потом опколио Сарајево, где је очекивао помоћ из Алба
није. О хришћанима нико ништа није говорио.“
О тешкоћама хришћанског становнитшва Босне писао је Ваш
ћенко и 1841. године. Чести сукоби везира са околним пашама ства
рали су анархично стање, што је још више доприносило и онако
лошим приликама. Тако су у септембру на ратној нози били босански
везир и тузлански паша. Традиционално тешком стању хришћана
нарочито је доприносила чињеница пито су они морали да примају
Турке удом „и трпе од њих разна притешњавања”. Иначе раја је опте
рећена „разним неправедним порезима, тешким наметима и наредба
18 Battiћенко Бутењеву, бр. 41, 6/18. VII 1840, посолњство в Константино
поле, 1840. д. 827, л. 247-248; Вашћенко Азијском одељењу Мид, л. 66–67.
* О постојању овог упутства знамо на основу извештаја Вашћенка Азиј
ском одељењу МИД, од 28. VIII/9. VIII 1840. године.
3. Вашћенко Бутењеву, бр. 44, 20. VII/1. VIII 1840, Посолњство в Констан
тинополе, 1840. д. 827, л. 254-255; Вашћенко Азијском одељењу Мид, 28. VIII/9.
VIII 1840, Главни: архив, 1840, V-А, д. 221/2, л. 68-69.
2. Вашћенко Азијском одељењу Мид, бр. 45, 15/27. VIII 1840, главнији ар
кив, 1840, V-А, д. 221/2, л. 361—362. У извештају Бутењеву бр. 53 од 24. VIII/5
IX. 1840. године исао је да је Сарајево пало. Посолњство в Константинополе, 1840,
д. 827, л. 301—302.
335
 РAД0ш љушин

ма у непрекидном раду како од стране власти тако и спахија, и жесто

ким казнама, којима су их подвргавали уместо изласка на суд,
уколико би се осмелили да се жале”, али ни тада их ни један кадија
није узимао у заштиту. Није редак случај да Турчин убије хришћа
нина из злобе, без икаквог повода, а место где би се тело његово
нашло дужно је, према обичају који је уведен у Румелији, да плати
глобу за проливену крв („кан нараси"). Претходне године хришћани су
послали у Цариград једну депутацију да се жали султану на неиспу
њавање одредаба из Хатишерифа од Гилхане. Наравно, није имала
никаквог успеха, а пошто се до тада није вратила у Босну, претпо
стављало се да је послата на заточење.
Судбина свештеника Јевте Поповића из села Поградца (околина
Бања Луке), најбоље илуструје безакоње у Босни. Прошле годи
не (1840) он је био принуђен да пребегне у Србију. На захтев Вашћен
ка босански везир издао му је писмену дозволу да се може вратити
без икакве опасности по живот и иметак. До Бања Луке допратио га
је гаваз Хузрев-паше. По наређењу везира бањалучки кадија и спа
хија села Поградца, Сали-ага, приређивали су му разне неприлике
(изнудили 1500 турских пијастера . . ), па када му је и живот био у
опасности, решио се на ново бегство у Србију, преко аустријске тери
торије. Пограничне аустријске власти саветовале су му да се обрати
петроварадинском генералу, који му може издејствовати сигурнији
повратак у отаџбину, јер ће ускоро и сама аустријска војска ући у
Босну. Због тога је и генерал Хауер упућен у Земун. Међутим, Ваш
ћенку нису познати никакви покрети аустријске војске на граници.
За генерала Хауера сазнао је да је у Земуну отворио канцеларију и
дао јој назив „војно-политичка”, према изјави аустријског конзула,
који је лукаво прећутао да му било шта каже у вези његових односа
са Босном.“
Петнаестак дана касније јавио је Вашћенко Министарству да је
Поповић стигао у Србију. Њему се писмом обратио сам босански
везир, Хузрев-паша, и извињавао се због Поповића, који је оглобљен
без његовог знања, и да ће му новац бити враћен преко београдског
везира Ћамил-паше. Београдски везир му је обећао да ће босански
везир изаћи у сусрет и другим жалбама несрећног свештеника.“
За Хауера је сазнао да је отишао у Рушчук или Видин. Иначе
је јавно говорио да је опуномоћен од европских дворова да „указује
заштиту угњетеним хришћанима турских области”. О овоме су писале
и Српске народне новине у бр. 88°

* Вашченко Азијском одељењу МИД, бр. 52, 3/15. IX. 1841, Главниј архив,
1841, V—A, д, 222, л. 9-11.
23. О овом случају види код В. Стојанчевића, Јужнословенски народи у
Османском Царству од Једренског мира 1829. до Париског конгреса 1856. године,
Београд 1971, c. 182. У овом извештају (бр. 70, 18/30. ХI 1841). Bauhенко је веома
опширно писао о несносном стању хришћана у Румелији, задржавајући се по
себно на жалби коју су му предали Срби из припштинског пашалука од 20. X/2. Х1
1841. године. АВГЕР, Главниј архив, 1841, V—A. д. 222, л. 14–18.
24. Исто.

336
 Руски конзул вашчЕнко о пPиликАмA у Босни и хEPцЕговини

И наредне 1842. године слао је Вашћенко поражавајуће вести

о хришћанима у Турској. У извештају Титову он је писао како се
читаве породице из Бугарске, Албаније и Босне досељавају у Србију.
Њихов положај је очајан. У Босни су Турци измислили једно гнусно
средство за изнуђивање плаћања харача, који наплаћују и на мало
летну децу, које иначе ова дажбина није до тада оптерећивала. Они
просто отимају од родитеља малолетну децу, за коју ови не могу или
неће да плате харач, и преверавају их у ислам. Овај вид преверавања
уведен је у Босни претходне године, и према подацима које је добио,
приличан је број исламизоване деце (и мушке и женске). Срби су
га писмом известили да је заједну годину у„новоградском округу” ()
преверено 41 дете.“

Извештаји руског конзула Вашћенка су вредан извор за изуча

вање историје Кнежевине Србије и околних пределаТурског Царства.
Иако нисмо били у прилици да прегледамо све његове извештаје, из
искоришћених је сасвим јасно, да је руски конзул био добро обавеш
тен и да су драгоцени подаци које ним је оставио. Већина чињеница
налази потврду у другим изворима: случај Јевте Поповића, учешће
Будевита Гаја у припремању устанка 1840. године, Његошева медаља
н др. С друге стране из њих сазнајемо и о ставу руске политике према
t; и хришћанима у Турској.
Ванћенкови извештаји пружају уверљиву слику о очајном поло
жају хришћана у Босни и Херцеговини. Они нам казују о многим
догађајима који нису били познати, или се о њима знало сасвим мало.
Ипак, они не пружају све што је неопходно да би се реконструисала
слика Босне и Херцеговине тих година, стога их ваља консултовати и
са извештајима других европских претставника у Београду, као и са
домаћом грађом.
Угњетавање хришћана које једосезало до крајњих граница трпе
дивости, навело је познатог песника Симу Милутиновића Сарајлију
да упути претставку конзулу, којом је поред руске заштите тражио
и извесну самоуправу за хришћане ове две провинције Турског Цар
ства. Пошто песникова претставка, као и молбе многих депутација,
нису могле да измене став руске политике према хришћанима у Тур
ској, хришћани су се одлучили на подизање устанка (1840), чије изби
јање је на време открио и онемогућио босански везир Веџи-паша.
Положај раје и даље је остао тежак.
Радош ЉУШИЋ

* Помињу се ова места: село Петковац, Дервента, село Дубица, Новосел

це, као и имена родитеља једанаесторо деце. Наведена места улазила су у састав
бањалучког и бихаћког кајмакамлука. АВГР, Посолњство в. Константинополе,
1842, д. 739/1, н. 90-91.
337
идеш mums
Rć s u mé

POINT DE VUE. DU CONSUL RUSSE VASCBNKO AU SUJET DES

@IRCONSTANCES EXISTANTES EN BOSNIE-HERZEGOVINE A LA
FIN DES ANNEES 'l'RENTE ET AU DEBUT DES ANNEES
:::L QUARANTE DU XIX° SIECLE
tr.-;

»}: Par cette contribution, l'auteur tend à compléter l'image sur Њ

firconstances existantes en Bosnie—Herzégovine, à la fin des années 30
и au début des années 40 du XIX‘ siècle, qui jusqu'à présent et été expo
sée de la façon la plus complète dans le livre intitulé La question agraire
еп Bosnie et les désordres turcs & l'époque du règne du régime refonnateur
d'Abdul–Medžida (1839—1861), Belgrade 1949, par V. Popović. Cet ouvra
ge était écrit sur base des rapports envoyés par le Consul russe à Bel
grade, G. V. VAŠCENKO (1838—1843), qu'il envoyait à Petrograd et à
Constantinople.
Les rapports de Vašćenk , sont une source précieuse pour l'étude
de l'histoire de la principauté de Serbie et des pays cnvironnants de
l'Empire turc. Bien que nous n’ayions pas eu l'occasion d'examiner tous
ses rapports, il est tout à fait clair, d'après ceux que nous avons pu utili
ser, que ce dernier était bien informé et que les données qu'il nous a
léguées sont précieuses. Le plus grand nombre de faits trouvent leur
confirmation dans d’autres sources: le cas de Jevta Popović, la рате!
pation de Ljudevit Gaj , dans la préparation de l'insurrection de 1840, la
médaille . · oš et autres. D’autre part, ils nous permettent de con
' _ de la politique russe envers la Serbie, et les chrétiens

s de Vašćcnko, offrent une image convaincante sur la

' rćc des chrétien en Bosnie-Herzégovine. Ils nous parlent
“nombreux événements dont on ne savait rien ou dont on
savait fort peu de choses. Toutefois, ils n'offrent pas tout се qui est
nécessaire pour reconstruire l’image de la Bosnie-Herzégovine de ces
années là, et c’est la raison pour laquelle il convient de les consulter
ensemble avec les rapport écrits par d’autres représentants européens à
Belgrade, de même qu'avec le matériel existant dans le pays.
L’oppression exercée sur les chrétiens et qui atteignaient les limites
extrêmes de l'endurance, a instiguć le grand poète Sima Milutinović
Sarajlija, d'envoyer une petition au consul, par laquelle il demanda, en
plus d'une protection russe, une certaine autonomie pour les chrétiens
de ces deux provinces de l'Empire turc. Vue que la pétition du poète, de
même que les requêtes de nombreuses députations n'ont pu changer
l‘Attitude de la politique russe envers les chrétiens en Turquie, ces cler
niers se sont décidés de déclencher une insurrection (1840), déclenche
ment qui fut découvert et empêché à temps par le vezir de Bosnie. La
position difficile dans laquelle vivait la population pcrsista.

м..

338
 ЕТНИЧКЕ ЛИМИТРОФНЕ ЗОНЕ СРБИЈЕ У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ
XIX ВЕКА
Проблеми етно-демографског и културног развоја обновљене
српске државе

У обновљеној Србији, после другог устанка, пограничне области

одиграле су значајну улогу, не само у историјско-политичком и кул
турном развоју земље, него посебно у формирању њене етно-демо
графске и социјално-економске структуре у првој половини XIX века.
Први зачеци формирања мањих и већих етничких пограничних
територија у Србији под турском управом назиру се још у периоду
аустро-турских ратова од краја XVII и током XVIII века, када српске
области на турској граничној линији према Аустрији почињу да пред
стављају стапне миграционе зоне у кретањима српског становништва
из Турске у прекосавске и прекодунавске аустријске земље. Ове по
граничне територије Србије, коначно, у границама београдског паша
пука, добијају (по одлукама Хатишерифа из 1830. године), у новим
историјско-политичким условима, специфичан географско-стратегиј
ски значај и постају активна жаришта динамичних и сложених етнич
ких кретања и прегруписавања српског становништва из заграничних
ji:
је.
Турске, Аустрије и Влашке према границама обновљене
Непосредно после уређења односа између српске кнежевине и
Порте од 1830–1833. године, ове пограничне етничке зоне постају
често предмет дипломатских заплета и спорова, па чак и оружаних
српско-турских сукоба“ који су избијали управо на подручјима где је

1. М. Гавриловић, Милош Обреновић (1827–1835) књ. III, Бeoгрaд 1912, 179,

180,239,240, 276,277, 303–305, 317, 381, 410–429,435, 464, 482.
Вл. Стојанчевић, Административно и војно-полицијско уређење српско-сур
ске границе за време прве владе кнеза Милоша. Историјски гласник 3–4,
град 1951, 36.
Исти: Кнез Милош и белограчичка буна 1836. Историјски часопис III, Бео
град 1952, 131, 132.
* Тих. Р. Ђорђевић, Архивска грађа за насеља у Србији у време прве владе
кнеза Милоша. Српски етнографски зборник. Насеља, књ. 22, Београд 1902, 207, 209.
Вл. Стојанчевић, Два оружана сукоба на српско-турској граници из вре
t: Egi-
„130-131.
кнеза Милоша Обреновића. Историјски часопис IV. Београд

339
видосАВА столнчввив

нова српско-турска, српско-влашка и српско-аустријска граница пре

сецала етничко залеђе Србије, одвајајући његово становништво од
земље.-Матице.

ЗБајшна С
- р
БашUa E,

ЕТНИЧКЕ ЛИМИТРОФНЕ
širilikº
III АУСТРИЈ
11111
_______

ТУРСКОЈ

ВЛАШКОЈ

Сл. 1.

у литератури се наводи да су ови погранични сукоби и спорови

били једна од највећих брита тадашње српске управе, а да је њихово
решавање представљало „важан део српске спољно-политичке исто
рије тога времена".“ Период од 1830—1833. године, у коме су ови
спорови избијали у већем броју, представља управо прву фазу у фор
мирању и развоју етничких лимитрофних зона Србије прве половине
XIX века, које ће се током друге половине истога века померати и
трансформисати, али ће трајно остати као један од кључних проблема
не само спољне политике српске кнежевине, него и њеног целокупног

з Вл. Стојанчевић, Два оружана сукоба на gri. I граници, 130.

исти: милош Обреновић и његово доба. Београд 1966, 148, 152.

340
 ЕТНИЧКЕ ЛИМИТРОФНЕ ЗОНЕ СРБИЈЕ ПРВЕ ПОЛОВИНЕ хIX ВЕКА

етничког развоја, који ће, опет, посебно утицати на усмеравање кул

турних прилика и социјално-економских односа у земљи.

Постављање нових граница Србије, од 1834. године, изазвало је

снажна миграциона кретања, сталног или привременог карактера,
приграничног српског становништва из Турске, Влашке и Аустрије
према пограничним територијама Србије, и даље ка њеној унутраш
њости. Ова су емиграциона кретања захватила управо оне заграничне
области у којима су нове српско-турско-влашке и аустро-српске гра
ничне линије биле пресекле имања њихових становника. Ово је иза
звало, даље, врло сложене и замршене имовинско-правне спорове
између српске владе и суседних пограничнихземаља, а као последица
јавиле су се нове форме митрационих кретања: сезонска пребегавања
преко границе, са обе стране, „бежанаца” који су са „тескером” (па
сошем), или без ње, прелазили на своја пригранична имања у време
сезонских ратарских и сточарских радова.
Тако је у пограничној неготинској нахији тих година, са овим
миграцијама, почело да се формира подручје врло колебљивих и ди
намичних имиграционо-емиграционих кретања српско-влашког при
граничног становништва. Тада су отпочели и нови етнички процеси
српско-влашке симбиозе у, иначе сложеним, условима етничког разво
ја подручја на српско-влашком и аустро-влашком граничном поду
навском простору. На подручју неготинске нахије тих година учеста
на су пребегавања, појединачна и у породичним групама, из „Цесари
је" и Влашке, најпре услед политичких догађаја, а убрзо и услед оте
жаних економских прилика, повећаних фискалних терета српског ста
новништва у заграничним аустријским и турским провинцијама, а
добрим делом и влашког становништва, због тешких феудалних оба
веза у Влашкој“. Ова стална или привремена миграциона кретања и
насељеничке струје утицале су да се овај део српске државне границе
још првих година по доношењу хатишерифа из 1830. почне формирати
као зона флотантне пограничне популације, која ће се, у даљем раз
воју српске кнежевине током прве и друге половине XIX века, ко
начно формирати као трајна етничка лимитрофназона Србије, са спе
цифичним етно-демографским и културним обележјима, каква ће оста
ти све до наших дана: типично југословенско лимитрофно етничко
- Ва. Стојанчевић, Кнез Милои и источна Србија 1833-1838, CAH Посебна
нздања књ. ССх сWII. Одељ. друштвених наука, књ. 26. Београд 1957, 16.
М. Гавриловић, нав.дело, 505.
Вук, Даница за 1827. годину. Сабрана дела, књ. VIII, Бeoгрaд 1965, 58–73.
__{ Петровић, Финансије и установе обновљене Србије, књ. I, Бeoгрaд 1901,
Вл. Стојанчевић, ПIест ": нахија кнез Милошеве Србије. Исто
ријски гласник 3, Београд 1954, 75, 76, 85, 94, 97, 98,99, 101–105.
Н. Живковић, Сrapoвлaики немири и прикључење старог Влаха Србији
1834. Зборник радова Народног музеја у Чачку.Чачак 1975, 29.

341
ВИДОСАВА СТОЈАНЧЕВИЋ

подручје на територији СР Србије, према суседним земљама (Румуни

ји, Бугарској). -

На јужној и југоисточној граничној линији српске кнежевине,

премаТурској, формирала се, истовремено, специфична етничка лими
трофна зона, у још сложенијим историјско-политичким условима, и
сасвим различита од источних-североисточних граничних етничких те
риторија Србије, како по величини територије на којој је на
стала, тако и по етничкој и популационој структури. На њој
се, почев од првог и другог устанка, и током 1830. и
1832–1833. године, па све до краја прве и друге половине XIX века,
одигравали бројни и значајни политички догађаји између Порте и
Србије. Народни покрети и буне у првој половини прошлог века из
бијали су управо на овим подручјима српско-турских граничних ли
нија иприграничних територија у Турској“, којима су становници јуж
них српских области били (од 1832.) непосредно одсечени од земље
-матице. Ова гранична линија српске кнежевине била је територијално
знатно шира и отворенија према етнички компактним српским тери
торијама у Турској. Као лимитрофна етничка зона Србије прве поло
вине прошлог века она ће опслужити као значајна миграциона рас
крсница у кретањима хришћанског балканског становништва у прав
цу југ-север, према ослобођеној Србији“.
Услед природно-географских услова, ова гранична српско-турска
линија била је само административна баријера, као државно-политич
ка међа, али не и као етничка граница. Тако су, одсецањем привред
но-економксог и етничког залеђа, услови настањивања приграничног
досељеничког српског становништва на српској страни били врло не
повољни, слично онима у источној пограничној етничкој зони српске
кнежевине, Алексинац је постао у овом периоду развоја ослобођене
Србије главно погранично градско насеље, на југу земље, са појасом
од 14 пограничних насеља, на турској територији, која су постала жа
ришта пограничних миграција српског и осталог балканског хришћан
ског становништва према ослобођеној Србији, све до померања гра
нице 18787.
Померање државних граница Србије 1832-1833. године није са
мо проширило територију српске кнежевине, него је и знатно допри
нело да се у пограничним зонама етнички фактор јави као један од
услова за одржавање мирног стања. Јер, снажнији или слабији мигра
циони покрети приграничног становништва, знатно ће утицати на про
мене у етничкој структури ослобођене српске кнежевине до краја
прве и током друге половине XIX века. Снажан продор становништва
из пограничнихзона Србије ка унутрашњости земље, са једне стране,

s Bл. Стојанчевић, Кнез Милоша и источна Србија, 173-206.

рији,
6. J., Балканско полуострво и јужнословенске земље. Књ. I, Београд
1922, 140, 183, 192, 193.
7. Архив Србије. Министарство у кашњих дела (МУД) p: Повер
љива грађа 1844–1890. Документа из i štº срез алексиначки. Извештај начелни
ка Јовице Николаевића од 17. маја 1855.
М. Гавриловић, нав.дело, 303–482.
342
 ЕтничкЕ ЈИМИТРОФНЕ ЗОНЕ СРБИЈЕ ПРВЕ ПОЛОВИНЕ XIX ВЕКА

а са друге — све јачи прилив српских и других хришћанских имигра

ната из унутрашњости Турске у Србију, знатно су, у овом раздобљу,
наменили етничку структуру „старих нахија”, и искомпликовали је
зичке основе, нарочито пограничних етничких подручја српске кне
PRевине.
Жаришта политичких збивања и пограничних еми
грационих покрета после 1832/1833. године знатним дело
На пограничну територију Тимока и Дунава у источној Србији, и јуж
не и југоисточне границе, правца Алексинац—Гургусовац. На овој по
следњој граничној линији српске кнежевине у тим годинама су се
укрштали правци врло интензивних балканских миграција (српског
становништва и осталих хришћана) из Турске у ослобођену Србију,
које су представљене знатним делом стално, или привремено наста
њеном досељеничком популацијом на приграничним етничким тери
торијама са обе граничне стране (јужне-југоисточне) српско-турске ли
није. Обимна архивска документација и историографија о српско-тур
ским пограничним споровима од 1832/33. до 1850-тих г
се управо на догађаје везане за ове тек образоване ет
не зоне Србије.“ Овај део државних територија срп.
грао је врло значајну улогу у њеној политичкој и ку
посебно у формирању основа етничке структуре о
све до краја 19. века.
Са западним и југозападним етничким пограничним
ма обновљене Србије, у односу на претходне колебљиве
точнејугоисточне јужне) територије, у Србији је започео знатно ра
пији процес формирања оне лимитрофне етничке зоне, која ће задр
жати стални карактер све до краја 19. и почетка 20. века. Јер, успеш
но ратовање српских устаника у областима изван Београдског паша
дука, у Турској, било је покренуло на отпор и исељавање српско ихри
нiћанско становништво из суседних области са друге стране, избосан
ских ихерцеговачких области, које у масама пребегава и притиска за
падне границе тек ослобођене Србије непосредно после другог устан
ка и трајно или привремено се настањује у подринском и ужичком
пограничном појасу. На тај начин се на овој етичкој пограничној те
риторији већ од другог устанка, током друге деценије 19. века, азнат
но интензивније од 1830. године, са исељавањем Турака из Србије фор
мирају средишне тачке западне етничке лимитрофне зоне Србије, пре
ма Босни и новопазарском санџаку у Турској. re
У истом периоду запажају се и у пограничној, посавско-потунав
ској области, према аустријско-српској граничној линији, слична ми
Epaminoria кретања „онострањског” српског становништва ка ослобо
ћеној Србији, који утичу на формирање етничког лимитрофног под
ручја са специфичном, врло сложеном етничком и конфесионалном
структуром, сасвим различитом од оне на подручју српско-турских
пограничних територија на југу југоистоку, према ској, и на ис
току-североистоку према Турској, Влашкој и А . На овом под
|
8. вл. Стојанчевић, Кнез Милош и источна Србија, 173—206.
343
ВИДОСАВА СТОЈАНЧЕВИЋ

ручју старијих етничких лимитрофних жаришта српске кнежевине,

као пограничне административне целине јављају се, пре свега, запад
ни део шабачке нахије, западни Јадар, Рађевина, са Лозницом, Лешни
цом и Шапцом,као њиховим средиштима,(са подринским „адама” и се
лом Сакаром, на турској приграничној територији). Преко њих је при
стизао знатан број босанских пребеглица у Србију. Затим, Рача, као
погранични прелаз,и читава обала реке Дрине на српској страни, пред
стављали су својеврсну, врло динамичну лимитрофну етничку тери
торију, са колебљивом популацијом, све до краја 19. и почетка 20. ве
ка, до нових померања српских државних граница. У поређењу са
осталим етничким лимитрофним зонама Србије после другог устанка.
ово етничко погранично (западно) подрчје имало је знатно шири те
риторијални радијус, већи интензитет миграционих струјања српског
становништва из суседних српских области у Турској, и привлачило
је највећи део побуњеног босанско-херцеговачког становништва (на
рочито из Дервенте, Босанске Крајине, из херцеговачких и рашких
крајева у Турској.“
Правни и периодизација ових пограничних миграција у првој по
ловини XIX века, за разлику од оних на југу-југоистоку и истоку, има
ли су претежно карактер етапних пограничних насељеничких терито
рија, као привремених места насељавања пребеглог српског становни
штва из оних суседних турских провинција у Србију, које су давале
насељеникеунутрашњости земље све до краја прве половине прошлог
века и касније, када је део овог подручја ушао у састав државних гра
ница Србије после 1863. и 1878.“ ,
У односу на претходне, етничка погранична територија на под
ручју београдске и смедеревске нахије имала је претежно обележје
политичких и економских миграционих жаришта, за досељенике из
приграничних аустријских и турских области. Етнички и конфесионал
но она је имала сложенију популациону структуру. Али, већим делом
и ова погранична зона представљала је етанно погранично насељенич
ко подручје, које је давало знатан део досељеника готово свим кра
јевима у унутрашњости Србије непосредно после другог устанка, а
нарочито после 1833.“
I
о 5. _
-- 315
време прве владе кнеза Милоша. (1815—1839)
Гласник Географског в. 5, Београд 1921, 117, 118, 120, 127, 128.
H. Xивковић, ,5–30.
Љ. Павловић, ужичка Црна Гора. Српски етнографски зборник. Насеља
књ. 19, Београд 1925, 36.
ЈБ. Мићовић, Златибор, Српски етнографски зборник. Насеља књ. 19, Бео
град 1925, 441, 442.
10. Ј. Цвијић, нав. дело, 140.
11. Тих. Р. Борђевић, Архивска грађа за насеља, 1–28, 390—410; Насељавање
Србије, 123, 130.
А. Богић, Опис врачарског среза. Гласник српског ученог друштва, књ. 2,
Београд 1866, 125, 127.
С. Л. Поповић, Путовање по Новој Србији, СКЗ књ. 310/311, Бeoгрaд 1950,56.
344
 ЕтничкЕ лимитPOфнв. зонв сри Е. пPвг половинL хих вLКА

II
Како је текао и развијао се процес формирања напред приказа
них етничких лимитрофних зона обновљене Србије после другог устан
ка,па до краја прве половине 19. века, може се илустровати бројним
објављеним и необјављеним архивским изворима и подацима из ли
гературе.
Већ 1820-тих година пристизали су на територију београдске и
смедеревске нахије „бежанци” из Аустрије, „царско-цесарски подајни
ци", претежно некадашње пребеглице из Србије у време Карађорђе
вог ратовања, који су се као реемигранти настањивали овде привре
мено, у својим даљим кретањима ка унутрашњости земље (на пр. „Ар
вати", који су се настанили (9 фамилија), код Рипња, као и друге број
не пребеглице које су појединачно, или у породичним групама, на ову
територију пребегавале „преко леда", и на друге разне начине, слично
ранијим пребеглицама из доба „Кочине крајине".
Осим Београда и Смедерева, Остружница је такође постала јед
на од тачака етапне приграничне београдске етничке зоне, за пребег
нице из „Цесарије": највише је било реемиграната из Бачке Куцуре и
сремских села, који су са породицама пребегавали уз помоћ посав
ских аласа, најчешће за „неутодна времена и строге зиме". На под
ручју среза посавског настаниле су се стално пребеглице „из Вараж
дина", из „Личке Регименте”, са својим породицама, непосредно после
1833. Такође су београдска и смедеревска погранична нахија постале
zкаришта насељавања пребеглица из Влашке и Баната, нарочито на
подручју смедеревске нахије“. Ту су се стално или привремено наста
њивали и бегунци из „Бачке Вармеђе”, из Срема. Овде је било и по
времено етапно станиште досељеника и из јужних српских области
у Турској, из нишког и лесковачког пашалука, пиротске нахије, из дру
гих даљих јужних турских провинција, као из Македоније и грчких
области.“ Они су формирали етапну етничку лимитрофну зону Срби
је на овој страни још у годинама пре 1833.“
Подунавске пограничне територије Србије према Аустрији и
Влашкој постају врло динамичне лимитрофне етничке зоне, са сло
женом етничком структуром, специфичнијом од оне у лимитрофним
етничким зонама дуж јужне-југоисточне и северне граничне линије
српске кнежевине, настале у условима другог устанка, и непосредно
после обнављања Србије у границама београдског пашалvка од 1815—
—1830. године.Тада се у овој пограничној зони стичу бројне пребегли
це из Банатске Клисуре, које се оријентишу преко подунавских гра
ничних територија, као етапних миграционих подручја, ка унутраш
њости кнежевине, а у знатном броју спуштају се и савском граничном
143 „те- Р. Борђевић, Архивска грађа,
| 167.
15, 111, 114, 116, 118, 130, 132, 139, 142,
Исти: Насељавање Србије, 118, 123.
- Тих. Р. Ђорђевић, Архивска грађа, 9, 43, 248; Насељавање Србије, 120, 130.
и Тих. Р. Ђорђевић, Архивска грађа, 12–15, 42, 43.
1. Исто, 1, 3, 41, 62; Насељавање Србије, 121, 130.

345
ВидосАВА стојанчввић

линијом ка нахији шабачкој.“ Знатан део пребеглица из „Цесарије“

прелазио је у ослобођену Србију „на оршавској скели”, и настањивао
се тих година и касније на територији пограничне неготинске на
хије, у насељима крајинског округа.“ На овом простору вршена су,
у годинама непосредно после другог устанка, погранична пребегавања
српског становништва из видинске нахије у Неготин и околину, поје
диначно и у бројним породичним групама,“ а такође и инверcна ми
грациона струјања досељеника, настањиваних у то време у Поречкој
Реци и на Поречу, према аустријском и влашком пограничном под
ручју, крећући се преко тимочке територије.“ Исто су тако и влашке
и турске власти расељавале погранично досељеничко становништво.
са подручја Фетислама (Кладова) даље у унутрашњост Влашке“ док
су опет, са друге стране, српске пребеглице „од зулума турског” из
капетаније кључке прелазиле у Влашку још пре 1830. године, поједи
начно и у породичним групама.“ | |
После утврђивања нових граница Србије 1833. године, велики
број пребеглица из Влашке на подручју капетаније кључке, у нахији
крајинској, образовао је флотантну популациону масу на овом делу
источне-североисточне етничке лимитрофне зоне Србије, која је по
стала карактеристична по учесталим сељакањима са једне на другу
страну приграничних српско-турских и српско-влашко-аустријских те
риторија“ бво покретно погранично становништво настањивало је
клеста: Џешерац, Власеницу, Грабовицу и Радујевац — са српске по
граничне стране; а Корбово, Пимијан Острво, Оршаву, Велико Остр
во, Черњец, Урзићан, Брзу Паланку „Фромосу”, „Бребељу” и „Кордон
Калафат”, према турској страни.“ Неке од ових пребеглица пребаци
вале су се кришом на српску страну на разне начине: на дрвеним
„ораницама”, пливајући на тиквама или без њих, лети газећи са сте
не на стену, а зими „по леду” преко Дунава, док су се са турске стране
16. Тих. Р. Борђевић, Архивска грађа, 240-244.
17. Исто, 101-102; Насељавање Србије, 127.
В. Стојанчевић, Ђердапско подручје као зона активних етничких пронека
од краја 17. до краја 19. века. Гласник Етнографског института САНУ, књ. 19.
Београд 1973, 49, 50.
Архив Србије. ЗT бр. 224,482, 509. Рачанска капетанија.
ПО К-41/1 (ГК бр. 86). Кнежина Рујанска.
ПО К-85/35. Београдска нахија.
ПО К-833. Црноречка нахија.
ПО К-6/43. Тимочка капетанија.
бр. 39. Нахија Шабачка, Капетанија посавска.
ПО K-121/31. Окружије неготинско, срез Поречко-речки.
ГК бр. 41. Капетанија моравска, сердарство подунавско. | |
тк бр. 36. Окружие неготинско, капетанија крајинска. -
ПО К., 4/59. Окружне јагодинско, срез левачки.
ГК бр. 38. Окружне неготинско, капетанија кључка.
18. Т. Р. Борђевић, Насељавање Србије, 126.
на Тих. Борђевић, Архивска грађа, 106.
за Исто, 107.
21 Исто, 112, 113, 114—120.
АС. ГК. Бр. 32, Окружие неготинско, капетанија кључка.
22. T. p. ћевић, нав. дело, 107, 108. |
з Исто, 161—120. |

346
 ЕТНИчкн. ЛИМИТРОФНЕ ЗОНЕ СРЕлив првR IIO. IGEИнн. Х1х ВЕКА

пребацивали у Србију и са „воловским колима”, или газећи преко

Тимока. Тако је у годинама после 1820, а нарочито после 1833, ово
подручје постало најживља етничка лимитрофна зона српске кнеже
ВИНе, жариште и раскрсница емиграционих и реемиграционих крета
ња са једне на другу страну суседних приграничних територија. По
себно је Велико Острво постало у тим годинама средиште ових дина
мичних и сложених лимитрофних миграционих кретања подунавског
становништва, која су изазивала не само пограничне спорове између
српске власти и суседних турских, влашких и аустријских погранич
них стражара, него и читаве оружане инциденте између пребеглица и
српске пограничне страже, и турских, влашких и аустријских погранич
них власти. Слично је и погранично село Мијаиловац постало жариште
пограничних миграција српско-влашких становника према влашкој
приграничној територији, што је и довело до коначног расељавања
колебљивог становништва овог села дубље у унутрашњост земље,“ да
се више не би преко границе сељакало и ометало пограничне односе
српске кнежевине на овој страни.
На јужном-југоисточном пограничном подручју Србије, круше
вачки и алексиначки округ постали су жаришта врло живих имигра
ционо-емиграционих кретања не само српског, него уопште балканског
становништва из јужних турских провинција. На територији округа
крушевачког стекле су се и укрстиле етничке струје из новопазарског,
херцеговачког и косовског краја, а уз њих и оне из Топлице и Жупе,
као приграничних подручја у овом делуТурске.“ Погранична гургусо
вачка нахија такође је представљала врло живо средиште досељенич
ких струја из нахије белограчичке, нарочито оних из времена неко
средно пред припајање „отргнутих нахија". У овом пограничном под
ручју стално су се настањивале пребеглице у већим породичним гру
пама, тако да је овај део српске граничне територије представљао
врло сложену раскрсницу емиграција из моравско-вардарских преде
ла у Турској, и досељеничких струја из видинског пашалука. На овој
источној и североисточној српско-турској граничној линији, настав
њају се даља кретања према крушевачкој миграционој раскрсници.
укрштајући се са струјама досељеника из нишког и врањског паша
лука, које су се, преко крушевачког и алексиначког округа, разливале
према гургусовачкој нахији, нарочито у годинама после 1832, у време
познатих буна и устанака у овим крајевима у Турској. Ова погранична
стничка зона српске кнежевине била је, све до краја прве и почетком
друге половине XIX века, у више махова захваћена насељавањима пре
беглица из нахије лесковачке, пиротске, и приграничних нишких села
на турској страни (у „време садрaзамско")“ а такође и реемиграцио
ним покретима ових досељеника у завичајне пределе под турском
управом, који су били сталног и привременог карактера, слично они
ма у приграничном појасу дуж српско-турско-влашке границе.

24 В., наш. 12.

- Т. Р. Борђевић, Архивска грађа, 176—181; IIасељавање Србије, 126.
g.Т. Р. Борђевић, Архивска грађа, 184, 206-228; насељавање србије,

347
видосАВА СТОЈАНЧЕВИЋ

После 1832. године Крушевац је, као погранична варош Србије,

био захваћен покретом турских мухаџира према нишком пашалуку
и даље ка унутрашњости Турске. Откупљена турска имања у вароши
и околини стално су настањивали српски досељеници из вароши и
приграничних села суседног нишког округа, из лесковачке и пиротске
нахије, Врања и околине, а у мањем броју из даљих места у Турској.“
На тај начин је постала знатно сложенија етничка структура погра
ничне нахије и вароши Крушевца.
у новоформираном округу пожаревачком, од 1830. године, укр
штале су се миграционе струје српског становништва из приграничних
прекодунавских области Аустрије, Турске и Влашке, са Пожаревцем
као средиштем, преко кога су у српску кнежевину пристизали досе
љеници из „влашког Баната”, Рама, и пограничних влашких насеља
(Кајтасова, Врањуца, шурће). У овом делу моравског подручја форми
рана је погранична територија, са које је српско становништво пре
бегавало на супротну страну у „Цесарију”, нарочито преко Костолпа,
Кличевца и ђердапског села Добре, да би се опет, преко ових истих
пограничних прелаза, у Србију враћали отуда „Крајинци бежунари".“
Преко ове етничке пограничне зоне вршио се интензиван процес насе
љавања влашког становништва у насељима пожаревачког округа (на
рочито у Влаолу у Горњану).“
у суседном тимочком округу, насељавањем знатног броја досе
љеника и пребеглица из Турске после 1833. године, формирана је ет
пичка погранична зона, коју су настањивали досељеници из пиротске,
„нишевске и софијске нахије”.“ Село Велики Извор је непосредно по
сле другог устанка постало средиште за досељенике, пребеглице из
Турске. Непосредно после другог устанка, становништво овог п
ничног подручја било је расељено у унутрашњост Србије, у Ђуприју.
„турака ради".“ Из овог пограничног подручја било је знатних еми
грационих струјања досељеника-реемиграната у Турску (у видински
пашалук), после 1835. године.“ Нарочито је срез заглавски, из суседне
пограничне етничке зоне у нахији гургусовачкој,био карактеристичан
по емиграцијама становништва у видински пашалук у Турској (1838.
године, и касније).“
После 1833. било је формирано расинско сердарство у комеје Ја
година постала средиште досељеника из новопазарског санџака, Босне
и Херцеговине, одакле су се они кретали, као преко етапне мигранионе
зоне, ка унутрашњости Србије. На ову пограничну територију присти
зале су и бројне пребеглице из видинског пашалука у турској, које су
српске власти „намештале око границе на напу страну".“ Са њима су

27. Т. Р. Борђевић, Архивска грађа, 184, 206–210, 237.

28. Исто, 367, 368; Насељавање Србије, 126.
29. Тих. Р. Борђевић, Архивска грађа, 373.
30. Исто, 419, 420.
31. Исто, 151.
32. Исто, 119.
33. Исто, 119, 120.
за Исто, 196.
 Етничкн. ЛимитPOФНЕ ЗОНЕ СРБИЈЕ ПРВЕ половинE XIX ВЕКА

пристизали и српски досељеници из нишке и лесковачке околине, и

из топличких приграничних насеља, који су се најчешће враћали, по
сле краћег времена, натраг у Турску,“ пошто нису нашли слободне,
ни турске, земље за насељавање. Пребеглице из Берковице и погра
ничне бањске нахије, у већим шкородичним групама, насељавале су се
у селима ћупријске нахије, нарочито око Свилајнца, у годинама од
1830–1832. Касније су се досељеници из ових крајева усмеравали ка
унутрашњости земље. У бившој пограничној „нахији ћупријској” на
стањивале су се пребеглице изТурске, нарочито из врањског пашалу
ка, непосредно после „нишке” и „пиротске буне“ (1835, 1836).
Треба поменути да је општем етничком шаренилу пограничних
подручја српске кнежевине после другог устанка, а нарочито после
1832. године, знатно допринело и насељавање протераних „ајдучких
фамилија" из разних крајева земље.” Такође су била врло честа и се
накањадосељеника из једне пограничне зоне у другу“. Карактеристич
но је да је у погранично подручје нахије ћупријске (моравског окру
га), у околину Свилајнца и Јагодине, непосредно после другог устан
ка, пристигао мањи број арбанашких досељеника, које је кнез Милош
иселио натраг у Турску.” Миграциона кретања у овој специфичној
етничкој шкограничној зони Србије тридесетих година прошлога века
знатно су допринела сложености етничких кретања у целој земљи и
у каснијим периодима.
Од посебног је значаја било алексиначко погранично подручје
од 1833. године, у коме је Алексинац, на штету Ражња, преузео улогу
средишта и раскрснице пограничних миграционих кретања на маги
стралној моравско-вардарској и понишавској (шариградској) комуни
кацији између Турске и Србије. Ова погранична тачка постала је
склониште, стално и привремено станиште, за „много робље, жене
и децу, који су у нашу страну пребегли поради догађаја” (из 1835,
1836 и 1841).“
Подрински округ постао је после друтог устанка, а нарочито по
сле 1830. године, врло сложена и динамична погранична територија,
са етнички разноликом, а промењивом, популационом структуром:
овде су се настањивале српске пребеглице из босанских и херцеговач
ких крајева, и бегунци из „Цесарије”, од којих се мањи број из ове
етапнелимитрофне зоне одсељавао у унутрашњост земље, док је већи
број остајао на овом подручју ради лакшег повременог пребегавања
у завичајна места у Турској, и поновног враћања и превођења заоста
лих сродника из Турске, у ослобођену српску кнежевину. На ово по
35. Исто, 197.
* Исто, 200.
за Исто, 293.
С. Л. Поповић, нав.дело,40, 41.
љ. Бенић, Јован Мићић, сердар и кнез рујански. Ужички зборник 8. т.
Ужице 1979, 68, 69.
* Т. Р. Ђорђевић, Архивска грађа, 204, 205.
39. Исто,210, 211.
* Исто, 226, 230.
А. С. Президијал (1844–1890). I Срез алексиначки. Извештај Ј. Николаевића.

349
видосАВА столнчЕвић

гранично подручје су током, и непосредно после другог устанка, пре

бегавали „цесарски поданици" из Срема, врло хетерогеног етничког по
рекла:“ Сремци, Личани, Славонци, Хрвати, Босанци, „хришћани“, из
аустријских граничарских регименти. Главни гранични прелази за ове
пребеглице била су места: Лешница, Рача, Лозница, на српској страни,
и Крупањ, дринске „аде" (нарочито „Шепачка ада”) и Мали Зворникна
турској граничној линији. Шабац је био, као турски погранични утвр
ђени град и српска варош, средиште и раскрсница емиграционих стру
јања из прекодринских, турских, аустријских —прекосавских области.
Као важна тачка на српској граничној подринској територији била је,
за пребеглице из Санџака, правцем ка Ужицу и унутрашњости погра
ничног ужичког округа,Мокра Гора и гранични прелаз „Василина Чес
ма". Босански досељеници од 1817–1820. године пристизали су најве
ћим делом изнахије зворничке, на подручјеизмеђу Лешнице, Лознице
и Шапца. Њихов највећи број, тек после 1832. године, настањиван је на
подручју пограничног среза рачанског.“ Подручје нахије шабачке, за
ове босанске досељенике, представљало је етапну миграциону зону.
Овде су се ове досељеничке струје укрстиле са прекосавским српским
досељеничким струјама, у њиховом кретању ка унутрашњости земље.“
Највећу групу босанских досељеника на овом етничком лимитрофном
подручју представљали су Крајишници, настањени у пограничном на
сељу Лешници. Ови босански бегунци кретали су се одавде у етапним
миграционим струјама у два смера: инверсном миграцијом, ка својим
завичајним местима у Босни, после 1836. године; и делом ка унутраш
њости пограничне шабачке нахије и њој суседних области.“
Срез азбуковачки истога округа, од 1836. године, постао је тако
ђе врло жива погранична зона за прелазак херцеговачких пребеглица
у већим породичним групама, као и за знатан број црногорскихдосе
љеника, који су одатле настављали да се пресељавају на подручје по
граничне соколске нахије.“ На пограничној територији среза рађев
ског истог округа било је честих пребегавања босанских емиграната
натраг у Босну, док је из суседног турског „сребреничког кадилука"
било честих пребегавања, у породичним групама и појединачно, на
ово српско подручје. Ова пребегавања са обе стране српско-турске
границе на радаљском подручју изазивала су и пограничне оружане ин
циденте.“
У овај део пограничне територије српске кнежевине, власти су на
сељавале из унутрашњости земље протеране „ајдучке фамилије”, (у
срез азбуковачки), а „по кривици" протеране „Великоострвљане”, из
пограничног среза кључког, нахије неготинске, око Ћуприје (нахије
ресавске).“
* Исто, 228; Насељавање Србије, 123, 130.
*? Тих. Р. Ђорђевић, Архивска грађа, 231.
-s исто, 225.
* Исто, 199, 246, 257—308; насељавање Србије, 127.
- Тих. Р. Ђорђевић, Архивска грађа, 215, 246-257.
* Исто, 323, 326, 342, 343.
47. Исто, 316, 317, 322; в. нап. 37.
350
 нтничкв. лимитPoернF Зонв свњи Е. IlR.BE IIOJIовинL XIX ВЕКА

Неизвршавањем обавеза по хатишерифу од 1830. и 1833. године,

Турска је задржала пограничну територију, села Сакар и Мали Звор
ник и дринске „аде", све до 1878. године.“ Тако је, од 1833. године, ос
тала нерегулисана српско-турска граница на Дрини, што је изазивало
честе пограничне оружане сукобе на овој граничној линији српске
кнежевине, све до коначног утврђивања граница Србије после Берлин
ског Конгреса 1878. године.

III

Лимитрофне етничке зоне Србије, које су формиране непосредно

после другог устанка и доношења Хатишерифа 1830. године, а проши
рене и утврђене граничним линијама током извршавања одлука до
нетог хатишерифа од 1830–1832/33. године, остале су готово непроме
њене све до краја прве половине 19. века (осим мањих промена и до
пуна у првим деценијама друге половине прошлог века (1862, 1867),
у вези са пограничним утврђеним градовима). У овом раздобљу,добила
је своје коначне територијалне оквире и стабилније етничко обележје
углавном северна и северо-источна погранична етничка територија,
захваљујући добро утврђеним граничним српско-аустријским линија
ма. Источна етничка лимитрофна зона, и безјачих пограничних војних
српско-турско-влашких линија, етнички је остала уједначена, али са
доста колебљивим пограничним популационим и миграционим крета
њима, и коначно формираном територијом, која ће остати са мањим
изменама, и после 1878, све до краја 19. и почетка 20. века. Тимочко
погранично подручје формирано је у потпуности као лимитрофна ет
ничка зона српске кнежевине до краја четврте деценије прошлог века,
док је дунавски део лимитрофне етничке зоне на источним границама
српске кнежевине према Аустрији и Влашкој, постао дефинитивно од
ређен тек са предајом Фетислама (Кладова) 1867. године. На овом под
ручју североисточне и источне лимитрофне зоне Србије, крајем прве
половине XIX века, етничку основу чинило је српско становништво
са влашким досељеничким слојем, распоређеним различито у поједи
ним његовим територијалним целинама: највише их је било на под
ју среза крајинског (у 15 села), поречко-речког (11 села), кључког
f:села), и брзопаланачког (14 села), а нарочито у срезовима пожаре
вачког округа, у срезу моравском (у 27 села), млавском (у 18),
Hi: Пек (10 села), хомољском (у 9), и у срезу Звижд (17 села).
ајмање је било влашких досељеника у срезу црноречком (2 села),
зајечарском 25(укупно у 27 села црноречког округа).“ Ови су досеље
ници дали специфично обележје овом етничком лимитрофном подруч
ју. То се одражавало у процесима етничке и језичке, као и културне

* Писма. Ф. Христић-Ј. Ристићу, 1868–1880. САН. Посебна издања, књ.

сCVI,Fri оделеље, књ. 8, Београд 1953, 114, 138.
-- јић, Записи, књ. III. СКА, Зборник за историју, језик и књижевност.
Прво одељење, књ. IX, Београд 1923, 352.
* J. Гавриловић, Прилог за земљопис и државонис Србије. Гласник Српског
ученог друштва, св. IV, Бeoгрaд 1852, 230.

351
ВИДОСАВА СТОЈАНЧЕВИЋ

српско-влашке симбиозе, која је започела још у периоду турске вла

давине у овом крају, а нарочито се интензивно развијала непосредио,
после другог устанка, и после припајања Србији „отргнутих нахија"
(1833) у овом пограничном појасу обновљене Србије, настављајући се
даље, промењивим и квалитативно разноликим интензитетом, све до
краја 19. века, па и касније.
Пограничне миграционе јужно-моравске и понишавске струје из
јужних и југоисточних српских области у Турској, током ратних дога
ђаја,буна и устанака у годинама 1835—1841, дале су још једну, премда
слабије изражену од претходне, специфичну етничку карактеристику
овог дела лимитрофне етничке зоне српске кнежевине у првој полови
ни 19. века.
Ако се узме да је добро утврђена српско-турска граница на југу
-југоистоку, са Алексинцем као пограничним градским насељем и глав
ним граничним прелазом за досељенике моравско-вардарске, топлич
ко-косовске и понишавске миграционе струје, била истовремено и
сталније ограничена етничка лимитрофна зона у овом делу Србије
после 1832. па све до 1876/78. године, онда би се могло рећи да је по
гранично подручје дуж југозападне и западне српско-турске гранич
не линије, у Полимљу и Подрињу, од Рашке, Јавора и Голије, до Лоз
нице, Лешнице и ушћа Дрине, код Раче, као пограничним прелазима,
остало као једна од најнестабилнијих, етнички и популационо, ногра
ничних територија српске кнежевине све до 1878. године.“ Ова етнич
ка лимитрофна зона постала је, после 1832, главна раскрсница митра
ционих струја српског становништва из Санџака, Босне и Херцеговине,
и црногорских досељеничких струја, у кретањима ка пограничној со
колској и ужичкој нахији, Рађевини и Јадру, и даље ка унутрашњо
сти зсмљс.
Готово најдужа од пограничних територија на овој страни срп
ско-турске граничне линије, захватала је неколико етничких лими
трофних територија, на којима је постојала несигурно обележена срп
ска државна граница, преко које су лако прелазили српски становни
ци „изТурскеради живљења овамо у нашу страну”, све до краја прве и
почетка друге половине XIX века.“ Како су изгледале ове прве срп
ско-турске граничне линије и њихове пограничне територије на обе
стране, може се боље пратити из архивских докумената о стању овог
граничног појаса Србије из 1855. године. Тако се у једном акту среза
студеничког, округа крушевачког, наводи да су „турско-руски комиса
ри онда,
другу каданавијати
страну су нашида
с Турцима почели једни на једну а други на
би им више земље овамо посели”, по „фер
ману” који су тада прочитали, одредили да српска граница иде лини
јом од пограничног села Јарине, на српској страни, идући „Ибром гди
утиче Рашка и одатле Рашком до Аџи Деспотове ћуприје, оданде на
Борије и на Пилковом шанцу” где се завршава, да се ту постави „по
гранични плот”. Том приликом „царске удутције” нису биле „никакву
sо исто, 254.
Ф.Христић – Ј. Ристићу, 123.
* АС МУД, Президијал (1844—1890), срез Карановачки, 8. јунија 1855.
352
 втничкЕ лимирРофнR 3ojala CPБИЈЕ ПРВЕ ПОЛОВИНЕ XIX ВЕКА

умку нити белегу куда су прошли метнули” (1832. године). Овај део
српске границе био је споран још од времена Карађорђева, када је
Jiод Господарем она села”, која су после 1830. остала на турској стра
ни, „до пограничног плота”, између „планине Буковика и пута за Па
зар”–(од којих се набрајају: Кошутица, Кончулић, Кравиће, Биочин,
Пљаково, Луково, Глукци, Супље, Кућани, Бадњик,Паноевић, Мрмоне)
— „држао најпре војвода Димитрије Кујунџија”, а после их је, у време
„Књаза Милоша држао почивши Пантелија Прибак, и то пре удутци
ја и плота пограничног”.“

|- Ј 4. -
узу 3
„se
A.
- . -cis
g.
ј} \ - у,
К
„да), “as
gag: g:e.ae-ze -...
| I

Ск. 2. Погранична територија среза студеничког 1855.

После пограничног подручја среза студеничког, на подручју

пограничног округа ужичког, турско-српска траница пресекла је етни
чко залеђе овог дела српске кнежевине, у коме је заостало седам села
на турској страни, „онај простор земље који је у време Књаза Мило
ша имао у границе нашег отечества припасти, на оном углу Васили
јиног Вра до утока реке Тисовице у Увац”, чија је дужина износила
до састава Тисовице са Увцем 4 сата”, а ширина „преко Трудова и
Штиткова 2 сата до праве линије, а доле ниже, гди наша граница
Тисовицом постои, од Тисовице до Увца преко Дебеље три четврти
сата“.“ Ова загранична територија била је жариште емиграције
ског становништва из босанско-херцеговачких предела у Турске
који су се, из овог граничног појаса насеља, пребацивали у масам -
преко српских пограничних прелаза на Јавору и Голији, и прекоува -
1855 * Исто, Срeз студенички, извештај Јована Борђевића, Трнава, 6. јунија
* исто, додатак IV, изветинај Илије чворића, окр. подрински.
353
ВидOCABA CT0)АНЧЕВИН

Као загранична насеља са српским становништвом на турској страни

на горе означеној територији, коју су ослободили српски устаници
за време Карађорђа и Милоша у првом устанку, у наведеном доку
менту набројани су: Дебеља са Зверцима, Трудово, Штитково, Тисо
вица, Божетићи, део села Љепојевића и Буковик, који су забележени
као „сува граница” на турској пограничној линији. У овим селима
aеaz.

----- "

53

2: “... 2 : : :: да.
3- x - a sa pº- - - - - - --- 2-з.
|- 33. 3.:... 3 ...--3-º

Ск. 3. Погранична села округа ужичког 1855.

„нигди никакве турске куће” није било, што указује управо на то да

је овде турска граница пресекла етничку целину области, одвојила
српске територије од земље матице. Отуда су вођени спорови српске
управе са Турском око тога да се 1832. године и овај део територије,
ослобођен још у првом устанку, врати Србији, али без успеха. И кас
нијих година српска влада је покушавала да поврати овај предео:
„ова равница кад би у нашој страни била”, како се тада у предлозима
српских власти истицало, било би због тога што су свуда овде „погра
нични становници наши”. А и по томе што у близини граничне реке
Увца, на старом путу, који је водио од Ужица преко Златибора, идући
уз Увац преко Тисовице и суседних села ка Сјеници, „Србији не би
биле потребне никакве репарације”, за проширења и оправке. Као
појас заграничних села према Лиму, ка „предјелу ерцеговачком”, на
турској страни, између Лима и Рзава (Црног), била су села: Штрбци.
Боровик, Будишањ, Бела Брда, која су „припадала под Нову Варош"
и избијала на „Цариградску цаду”, према Босни и била „сувом грани
цом” према Србији, а делом и „воденом” српско-турском границом на
Увцу. На споредном путу од српске границе преко реке Ваше, који је
„водио у Сјеницу”, укрштајући се са цариградском „надом” код Сје
354
 втничке лимитPOфнв. зонL СРЕНПЕ пPвг половинE XIX вLIKA.

нице, одељено од пограничних села Дебеље, Буковика и Љепојевића

„тутом који је турско-руска комисија" гранична (1832.) просекла,
нежало је „село турско Брњица”. Према српским граничним линијама
ка Златибору, села Вардиште и Мокра Гора, са Карантином, била су
жаришта емиграционих струја из овог заграничног српског етничког
залеђа на турској територији, које су се сливале у погранични ужички
округ. Ово српско погранично питање решено је тек 1912. године.
_- Ja i s - a - |- -_ _

z}- - у е 3-- - - - 42-- -- --- ------

---- - z-4
9. -i у с „зе- - - tz » “ ---- -- 4. у -,

zi za з- ау- __ | tz - ... а., 44% у „са

2,
2, ау-ух- ... g-
1:72, ». Za.zv. z.,...а. Када,
Југа 4 - 44 s,
ž iza,..., i --
5. у “х »...43. --и
aa, са- 4. -
zaz-8.у Л.
E ску-- зу- ак.
ze, i za - ges: -s. »..
27 44, 4.44
Ск. 4. погранична територија округа подрињског 1855.
355
 видосАВА стоlАНЧЕвиЕ.

У подринском округу, као завршном делу овог недовољно поуз

дано разграниченог пограничног српско-турског појаса, све до 1878.
године остало је нерешено питање предаје Сакара и Малог Зворника,
по одредбама хатишерифа из 1830. и 1833. године. О томе су се српско
-турски договори отезали деценијама, и поред упорних настојања
српске владе да ова „на нашој страни заоставша села турска, која по
праву Србији принадлеже, не само за овамошње житеље, него и за
цело отечество наше” не постану „опасна по томе што би се у „велику
необдeлaвaну планину Борању”, и наведена села... „са Соколом, кои
9 сати одЗворника одстои”, могла „не само ноћу него и у сред подне
хиљадама војске из Босне претуpити и у Соко привући могло, да ју
нико видити не би могао, развjе само караулције, а и у караулџијама
је слабо поуздање зато што су карауле у Великој Планини, а к тому
и рђавом положенију мјеста и помало је у њима служитеља”.“ Да би
се донекле побољшала ногранична линија на овом граничном подруч
ју српске кнежевине, почетком друге половине прошлога века извр
шена је реорганизација положаја и места подринских пограничних
караула на овом критичном граничном подручју, у коме су била
српска гранична насеља и погранични прелази за пребеглице и досе
љенике са босанске стране у Турској: Радаљ, Будишић, према којима
су била, на обали Дрине, турска села Мали Сакар и Мали Зворник",
међусобно растављени „Планином” и „Пољем"дринским, „које Турци
држе”. Тако је овај клинасти део пограничне територије у средњем
току Дрине остао до краја 19. века жива и врло колебљива етничка
лимитрофна зона, са етнички мешовитим српско-турским становниш
твом. Она је за српске пребеглице из босанско-херцеговачких предела
у Турској представљала етапну миграциону територију у кретањима
ка унутрашњости земље.
Овде саопштени документи са скицама и географским прикази
ма етничких пограничних зона српске кнежевине из 1855. године
представљају до данас ретке, мало познате сачуване картографске
изворе за проучавање пограничних етничких кретања у Србији после
1830. и 1832. године. У овом периоду су се формирале и коначно учвр
стиле границе обновљене српске државе после другог устанка, са
којима су, уједно, формирана и специфична етничка погранична
подручја, која ће одиграти значајну улогу у развоју етничке и попу
лационе структуре српске кнежевине до краја 19. века.

IV

Још у Карађорђевом „Разделенију Сербиe” на 11 пограничних

нахија на територији београдског пашалука“ биле су у основи већ
формиране пограничне зоне, које су чиниле „нахиe уз Дунав, саву

94 Исто, Додатак IV.

35 Л. Теодоровић, О Србии и последњим догађајима србског (новиег) доба
као и о првима за тим следујућима. Гласник Друштва србске словесности, св. IV,
Београд 1852, 180,183, 184. -

356
 ЕтничкЕ лимитPog lip: 30иЕ сpвнJE IшРВЕ ПОЛОВИНЕ XIX ВЕКА

от Тимока ријеке, до Дрине”. У њима су крајње тачке билезаштићене

„шанцима”, граничним прелазима, међу којима су били најважнији
на ушћу Тимока у Дунав („Радоевица”), дуж Дунава, у Брзој Паланци,
на Острову, у Кладову, на Поречу и у Т. , као стални гранични
пунктови. У време првог српског устанка ово је била најшира погра
НИЧНа ЗОНа. I
Нахија шабачка са делом нахије соколске изворничке, под кон
пролом српских устаника, представљала је други део ове „водене”
границе Карађорђеве Србије, која је тада већ имала обележје етничке
пограничне територије са граничним прелазима, крајњим истуреним
пограничним тачкама, заштићеним шанчевима (на Равњу на утoку
Дрине и Саве,у Бадовинцима „уз Дрину”, и у Новом Селу и Лешници),
и скелама у Палежу и Убу. У нахији зворничкој под српском уста
ничком контролом била су два шанца, у Лозници и Крупњу, и на
прелазу код Баурића у соколској нахији (шанац није био под контро
Jком Турака).
Од пограничних прелаза са шанцима на „сувој” граници, уста
ници су контролисали Ражањ, према јужној и југоисточној граници
према Турској. Овим се завршавао појас пограничне територије, који
је приобално захватао подручје подунавског залеђа (пожаревачке,
смедеревске и београдске нахије), са утврђеним турским градовима и
организованом пограничном службом на обе стране, и настављао се
на савско-дринско подручје (захватајући подручје шабачке и дела
зворничке и соколске нахије), до подручја територије Ражња и њего
ве пограничне нахије. Све ове одбрамбене тачке српских устаника
развиле су се у периоду после првог и другог устанка у неуралгична
миграциона жаришта и подручја етничких лимитрофнихзона Србије,
која ће имати овај карактер све до краја прве половине 19. века, а
неке од њих ће то значење трајно задржати до краја 19. века (у по
дринском и подунавско-тимочком подручју).
У општим историјско-политичким условима и културним прили
кама у обновљеној Србији прве половине 19. века, није било могућно
сти за развој писмености, а још мање за развој картографске израде
прецизних пограничних картограма. Тако су чак и у европским гео
графским и војним картама границе обновљене Србије биле погрешно
забележене.“ Странци, дипломате, научници и војни стручњаци повре
мено су показивали интересовање за Србију, па су отпочели и карто
| | графски бележити поједине крајеве и целу Србију, нарочито њене
пограничне територије, уносећи уједно и неке корекције раније не
тачно забележених географских, нарочито пограничних пунктова (Ви
кенен, А. Буе, Бугарски и др.). Увођењем српске администрације, а
нарочито развијањем службе пореског система, први службени попи
си становништва обухватили су стално и досељено становништво,
пружајући тиме могућност да већ крајем прве половине 19. века отпо
чне и статистичка евиденција. Тиме је постављена и основа за доку

56 A. Boué, Reciteit d'Itinérairs dans la Turgui d'Europe I, II, Wiene 1856,

269,270, 274,275.
357
 ВИДОСАВА СТОЈАНЧЕВИБ

мешашију o формирању етничких лгиштпрофних зона Србије црве no

nonmie 19. века. Ова је документација усавршена и развијена на
европском нивоу тога доба већ педесетих пошта 19. века и из ње се
даље може прапгги развој етничких :птшггрофштх подручја и промена
у њиховом даљем формирању ;! [tourna Mcroptnjœco—nonrmmmm усло
вима, са померашима државних гран» ” ' ррбнјс.
Све до 1876. и 1877/8. winnie, _ _ нео-турских ратова, у погле
ду померања стчшчких штмшрофи ·оријо, није било већих upo
моста на севертши и западним ~ _ mrmjama. док се јужмо–јуш
источно подручје граничних постепено, али стати), поме
рало, да би се тих година n _o и проширило ка hmmm: и
јутоисточннм град-штит · : „ja he за дуже време остати
активне зоне пограничн „трагања.
:(. &: анњцлџхт;
“sam ? "*~? Видосава СТОЈАНЧЕВИБ

Résumé
FORMATION DES ZONES ETHNIQUES LIMITROPHES EN SERBIE
AU COURS DE LA PREMIERE MOITIE DU XIX° SIECLE

Sont exposés dans ce travail les problèmes de l'apparition et de

l'élargissement des zones frontaliers habités par une population fort
mobile et d'une ethnie hétérogène, avant et pendant la Première et la
Seconde insurection, de même qu’après la restauration de l'Etat serbe,
1815—1830/33. Un rôle tout particulier dans le développement de la popu
lation jouèrent à cette époque les territoires appelés »trontičres Нит/Шева,
situés dans la région limitrophe de Timok, de la Save et du Danube, vers
l’Autriche, la Bosnie et la Valachie, de même que le basin frontalier,
Moravien, et ' ' , rinje vers les provinces de l’Ouest et du sud en Tur
quie. Après l' fsement définitif des frontières de la Serbie en 1833,
debute la pre base dc la formation des zones ethniques limitrophes
en Serbie qu dront Jusqu à la fin de la premiere meme du XIX“
siècle 1 mes des plus importants du développement ethnique,
politiq de l'Etat serbe et influencera ses rapports avec les
pays __ ш *.т··.;·_'т·'·'3·,
JM „тиши. . „"Wii „: , " -,."-. „·. g….

·– _ т “·???”th “m‘—xi» .– ·. (ua: .mr!

штампу.-л: molwaqfa‘flxr «... ·..·
шиљци mfm-ur: ·.гтљклш ~“ „_, _
“ima; ч mm _ ·.чшТ .ц1њт9г*···.- = ..u“. пп.—Ј
ku) '•· L v .:; ,\
„waiwnmmw%{
358
 |
BКОНОМСКА ПОЛИТИКА ЛИБЕРАЛА“

Појави либерализма у Србији у првим годинама друге половине

XIX века и испољавању ових схватања у односу на развој државе и
друштва, историографија је посветила доста нажње, а нарочито у
вези са општим развојем политичког живота, појава и деловања поли
тичких странака и њиховог међусобног односа у борби за власт.
Разноврсност и богатство идеја о уређењу државе, о томе како друш
тво даље развијати, како оријентисати политичке акције у спољној
политици, заокупљају и савременике и аналитичаре ових збивања већ
током једног века. Иако је о прошлости Србије, која се тиче збивања
пре сто година, до данас доста написано, и даље постоји потреба, као
што истичу аутори који прилазе новим проучавањима, да се ранија
истраживања допуне новим сазнањима, која ће омогућити шире
захватање самога проблема и његово темељније изучавање. Можда је
томе узрок и неједнако проучавање разних области живота у тој исто
ријској прошлости, као на пример оних у области привреде, иако оне,
обзиром на општа збивања и њихов утицај у томе, заслужују више
пажње. Историчари радничког покрета су, више од других, уочили
ову потребу, на што их стално враћају ставови и закључци Светозара
Марковића, тако тачно донетијош у времену збивања, дакле од стране
једног савременика.
I- Имањима
око себе, међу и других савременика,
и познатих који сустатистичара,
оновремених одсликавали
утемељивача ове дисциплине у нас, или првих економиста теорети
чара, који су такође полазили од чињеничног стања. Разлика међу
свима њима је углавном у начину откривања узрока појавама које су
уочавали, њиховом тумачењу и мишљењима, како их треба надаље
усмеравати.
У Србији су се током првих деценија XIX века смењивали разни
облици владавине, који су доносили напредак у једном, а претстав
љали кочнице у другом смислу. То је већ евидентно и у време кнеза
Милоша Обреновића, после њега у време Уставобранитеља, затим у
време кнеза Михаила итд. Читав низ мера које су пратиле претварање
Србије из турске провинције у савремену државу, ослобођене феу

* Реферат прочитан на Научном скупу Живот и рад Јована Ристића, по

водом 150-годишњице рођења, у Српској академији наука и уметности.
359
 дАницА милић

далних односа у унутрашњем, а све самосталнију у спољашњем

животу, која у решавању појединих проблема у своме развоју, узима
узоре из других, тада савременијих и познатих напредних земаља
буржоаског економског уређења, могу се пратити и пре, а нарочито
током и после 30-тих година XIX века. Довољно је само сагледати
онај редослед промена које су добиле своју законску снагу, па да се
схвати, да је спонтаност тога развитка ипак само један привид, који
има, у ствари, своју унутрашњу закономерност. То се тиче и касни
јих деценија, када један за другим, кроз законодавне акције, што је
и најочевидније, многе институције из привредног, друштвеног и про
светног домена, траже своја легализована решавања. Припреме за
све ове нове кораке српског друштва теку једним редоследом — који
се може пратити кроз саветодавне акције страних стручњака, кроз
копирање страних узора, кроз довођење кадрова страних по пореклу
или само држављанству, који ће велики део ових послова обавити.
У томе погледу већ прва посета саксонског барона Хердера Србији
1835. године, његов рударски пут и други савети — о устројству
железнице, изградњи топионице гвожђа, и сл. — које је дао кнезу
Милошу, потврда су тежње да се економски развој земље спроводи
организовано и брже. У томе има континуитета када Уставобрани
тељи доводе стручњаке да им помогну отварање првих рудника, чији
приноси треба да реше финансијске и војне потребе земље, и томе сл.
Још и пре половине XIX века на сцену ступају школовани синови,
нова генерација која је, усвајајући нова знања и стручност, форми
рала и сопствене представе о томе како се све то може аплицирати на
прилике у земљи, која, само неколико десетина година касније, више
није била иста као раније, што потврђују и статистички подаци нових
пребројавања становништва и имовине, којима теоретичари новог
развоја тада оперишу. Мада неколико деценија касније, у односу на
друге европске земље — како је то већ речено, у Србији се јављају
проблеми сличног квалитета, и што је још важније, траже се и слични
начини да се они разреше. То је тренутак у коме знање и сазнање о
могућностима развоја нови људи желе да примене. По себи се разуме
да прилике у земљи нису биле ни ндеално сређене, нити је приступ
новим методама у решавању био лак. Међу теоретичарима који се
јављају у Србији, могу се препознати и проповедници меркантили
стичких идеја, којима су и схватања кнеза Милоша о трговању и начи
ну пословања, била блиска. Либерали пак, чија су схватања била
израз једне реакције на претходна стања ограничености, монопола,
спутавања — и у другим земљама, и у Србији, усвојили су у суштини
схватања тзв. класичне политичке економије, одн. енглеске школе
са Адамом Смитом, Давидом Рикардом, па и немачком историјском
Iшколом. -
И пошто је, Светоандрејском скупштином, насилним путем пре
кинут режим, који је до тада већ показао све своје лоше стране, нова
епоха, тада започета, требало је такође да дође до изражаја. Чиње
нице потврђују да, без обзира на мере ограничења, монопола, спута.
вања, полицијских прогона, бирократског компликовања, привредни
живот није стао, већ је у њему и тих година било кретања унапред,
360
 вкономска политикА лиЕЕРАЛА

која су тежила да се прилагоде новим струјама: на Дунаву уклапање

у међународни режим пловидбе — довођењем страних компанија, у
рудницима истраживањем могућности за њихово проширивање и
но пословање, у занатству поспешнивањем организације и
мерама протекционизма противу стране конкуренције, у пољоприв
реди формирањем поседа и увођењем нових врста, итд. Али, како ићи
даље са већим замахом, како избећи оне оквире који спутавају при
ватне иницијативе, како омогућити несметано пословање у сектору
кредита и новчаном промету, у привлачењу банковног капитала и
аних инвестиција за индустријску и рударску изградњу, како про
I. услове за несметану извозну трговину – али и увозну оне робе
која је најпотребнија, то су били даљи захтеви времена које је собом
доносио развој капитализма у Србији 60-тих година. Када је о томе
реч, онда треба сагледати све оне припреме, које су вршене путем
штампе која је, почев од времена када су либерали добили свој про
стор у „Трговачким новинама”. вл. Косте Куманудија, а уредника
а Миловука, биле сада објављиване свима. У чланку „Трго
вачка политика” из јануара 1861, сазнајемо да су „ ... Сада настала
друга времена. Нема владе у Европи, која се не би бринула, да у
држави својој подигне трговине н радиност, макар да још по нека
влада и греши у средствима с којима оће да постигне ову цељ“ и
даље... „трговинска политика је још нова наука, али великим кора
цима напредује.” Образложења ових схватања могу се знати издаљих
бројева, где је наставак под бр. 7 и последњи. Публика није навикла
на такве текстове јер, осим у „Србским новинама”, мало је било
других, који су давали нека обавештења о перспективи привредног
развоја у земљи и ван ње. Тадашњи министар финансија Јован Гаври
новић и сам је нудио сарадњу чланкописцу у виду материјала из
свога ресора. Сталну рубрику чине вести из других земаља, чији је
очигледни циљ, поред информације и сугестије о томе како други
живе, дакле компарација, али и пример за углед. Текстови о домаћим
приликама имају понекада и критичну ноту, па је њихов значај и
далеко већи. У чланку „Наше стање”, бр. 1, 5,7, 8— констатује се да
Србија није напредовала колико је могло и требало за последњих
двадесет година, штaвише, она је у „материјалном назадку”. У овој
критички интонираној анализи уставобранитељског периода, на пого
дан начин се пружа и антитеза о томе, шта, где и како је требало
и треба убудуће радити. Тај пут писац види и у предузимању значај
них мера у погледу побољшања услова трговања, у побољшавању
комуникација пре свега, при чему сугерише коришћење водених
путева, на што, по свој прилици утиче и чињеница о дунавској пло
видби као међународној. Познато је – из неких сличних новина, да
је 60-тих година у Београду велико узбуђење изазвала вест о могућ
ности претварања Београда у морску луку, довођењем црноморских
бродова. Али, упоредо са тим, сматра се значајним послом и изградња
железница. Модернизација трговинског пословања захтева и модер
низацију кредитног и монетарног система, што се у Србији већ запо
циње ковањем сопственог новца, стварањем Управе фондова, удру
живањем разних депозита и прописивањем камате, доношењем Зако
361
ДАницАМилић

на о меничном и стецишном поступку. Повремено, лансира се и вест

о могућностима оснивања националне банке, о понудама страног
капитала за оснивање пословних банака и сл. Ствара се једно јавно
мњење које сматра да се, путем слободног развоја разних привредних
институција, без спутавања некаквим принудним мерама, може боље
напредовати, брже стићи до развијеног друштва и боље живети.
У „Трговачким новинама” најављено је излажење и „Народне
скупштине”, чији су покретачи Стојан Бошковић, Владимир Јовано
вић и Милован Јанковић. Задатак ових новина био би објављивање
гледишта либерала о будућности земље, о разним мерама које би
требало предузети и то не само у привреди. Група либерала, која је
тада веома активно деловала, усмерила је оштрицу своје критике и
борбе за остваривање парламентарног и уставног режима, а противу
монархијског апсолутизма и бирократије, који су као стална опас
ност лебдели над развојем државног организма. Један од припадника
ове раније групе либерала, Владимир Јовановић, који је, иначе, у
својој биографији забележио и службу као управник економије у
Топчидеру 1858, слао је и касније, током свог странствовања, дописе
„Трговачким новинама” из Енглеске и Белгије. У Лондону је у листу
„Морнинг Стар” објавио 1862. г. допис о Србији, а 1863. и књижицу
под називом „Српска мисија и источно питање”. Вредан је помена и
податак да су „Београдске илустроване новине” 60-тих година такође
биле либерално оријентисане.
Либерали су сматрали да ће развоју трговине погодовати либе
рализација царинске политике, да царинске дажбине треба да посто
је само као извор државних прихода, али не за сву робу. У односима
iизмеђу државе и друштва треба да буде што мање принуде, више
савета и просветне акције. Држава не треба законима да регулише
односе рада и капитала, и то треба препустити слободној погодби.
Међу запаженим делима из финансијске политике је књига „Држава
и финансије” изд. 1867, „Установе и народно благо” — из 1868, „Бан
ке и банкари” из 1870, чији је аутор био Алекса Спасић, касније први
гувернер Народне банке 1883. године, заступник министра народне
привреде, директор Управе фондова и сл. Као финансијски струч
њак, заступао је становиште да држава не треба да се меша у одре
ћивање стопе интереса на новчане зајмове, да треба да поштује
слободу природног организма, тј. друштва. Заступник ове теорије
органицистичке школе био је и Владимир Јовановић, сматрајући да
закони који владају облицима живота, владају и људским животом,
да је процес друштвеног развоја природни закон човечанства, у чијој
основи лежи природно дарвинистичко одабирање. Оно ће, временом,
бити замењено одабирањем људским и културним, и да је најбоље
тзв. средње или нормално стање, друштвена равнотежа и класна
сарадња.
Владимир Јовановић је, иначе, у каснијим својим радовима,
објављивао, поред исцрпних статистичких података о развоју Србије,
и критичке осврте на тај развој, у суштини капиталистички (у Глас
ницима Српског ученог друштва), али није сматрао да га треба заме
нити неким другим друштвом, на пр. социјалистичким, о чему су
362
 EкономСКА политикА ЛИБЕРАЛА

тада вођене велике дискусије, захваљујући појави првих социјалиста

и гласилу „Раденик” са написима Светозара Марковића.
У времену када је деловала, истина више пером и то често ван
земље ова прва група либерала, Јован Ристић још није био са њима,
али је после познатих догађаја, када је постао и утицајан фактор
у државној политици и за време намесничког режима и касније у
владама либерала, са њима сарађивао. И више од тога, постао је
касније и шеф либералне странке, мада је по својим схватањима
претиран као умерени либерал. Што се деловања либерала тиче, етапа
у којој су они деловали са позиција власти била је такође значајна
јер је то била, управо, прилика коју су прижељкивали својевремено
и која им је могла пружити шансе да своје замисли и визије развоја
друштва и привреде у Србији сада оријентишу у замишљеном правцу.
Пошто је држава, према њиховом схватању, требало да се сведе
на улогу „чувара реда" који обезбеђује слободну делатност само
сталним друштвеним снагама, онда обим делатности државе на
овоме сектору није велики, пошто се све препушта слободној иници
јативи буржоазије. Ови ставови, изграђени добрим делом и на реал
ности енглеског капитализма, као и других европских земаља на које
се либералистичка доктрина пренела, морали су да претрпе извесне
трансформације због прилика у Србији чији је друштвени и економ
ски развитак заиста био донекле сличан, али, такође, и врло раз
ничит. Сумирајући шта је постигнуто у време владе кнеза Михаила у
погледу привредног живота земље, Слободан Јовановић констатује
да је либералима преостало да прихвате два велика задатка економ
ске политике: изградњу железница и установљење банака. Под наме
сништвом Миливоја Блазнавца и Јована Ристића, привредне прилике
у земљи током четири године (1869–72) биле су релативно повољне.
Предност је дата сређивању градске привреде и самих градова у које
је, после одласка турске посаде, нагрнуло домаће становништво,
осетио се општи полет у занатима, изградњи градских кућа и четврти,
модернизацији градског живота, што је омогућавао дух слободе у
градовима без турских гарнизона и посаде. Почело је отварање првих
новчаних завода, прве српске банке уз учешће, са преко 50%, мађар
ско-енглеског капитала, основан је и београдски кредитни завод, па
и прве банке у унутрашњости, у Смедереву и Пожаревцу. Ни у њихо
вом пословању није било проблема, законом још није била регули
сана зависност и обавезе према држави. Има појава отварања индус
тријских предузећа, затим побољшања рада тополивнице у Крагујевцу,
отварања државног рудника у Подрињу, неколико нових пивара и
сукнара. У пољопривреди се и даље заступа теза о деловању путем
ћивања, што се покушава оснивањем и земљоделско-шумарске
нколе 1870, друштвом за пољску привреду и сл. Исто тако,запажа се
оснивање разних привредних удружења, саветодавног карактера, што
је, 1871. године, потпомогнуто и Законом о оснивању удружења.
Још су и раније, у једном од развојних програма који су спро
водили уставобранитељи, чињени покушаји (1851. године) да се од
везира добије дозвола за грађење железнице, али је то ускраћено.
Касније је турска влада, у вези са грађењем својих железница, тра
363
ДАНИЦА МИЛИЋ

жила од Србије да омогући енглеском инжењеру из друштва које

ради пројекат, да врши премере у Србији, што опет ова није дозво
лила, не само из реванша, већ и планећи се да ће турска влада кас
није трошкове око изградње уписати на терет Србији. Српској влади
нису били страни планови, прављени за изградњу веза између европ
ске и турске железнице, али заобилазећи Србију са истока преко
Влашке, са запада преко Босне. Покушај добијања сагласности код
Порте 1855. пропао је такође, а 1865. српска влада упутила је на терен
jранцуског инжењера Киса да изради трасу и предрачун за пруту
Београд — Алексинац. Висина предрачуна одвратила је српску владу
д намере да отпочне грађење, сматрајући да се за потребе српске
рговине и комуницирања унутар земље може задовољити и мало
боље поправљеним друмовима.
I На потезу су, поред Намесништва, и либерали у овоме питању,
пошто је аустријски барон Хирш, 1869. године, поднео српској влади
свој предлог за грађење железнице, са комбинацијом да се споји са
истовременим грађењем и турских железница, чију је концесију
добио. У заоставштини Јована Ристића, познатој данас као „Архив
Јована Ристића”, сачувано је више докумената који говоре о тој фази
у изградњи српских железница. Значај ових докумената је утолико
већи јер, због пропасти Архиве министарства грађевина Србије, ово
је вероватно једини сачувани део архива о томе подухвату. Ову грађу
сачињавају не само документи о грађењу железнице, које је у својој
преписци коментарисао Јован Ристић као и други, већ и много пода
така о фирмама које су конкурисале, о страним компанијама које
су нудиле средства, о условима и мање-више скривеним намерама
које су се иза тога назирале. Сазнаје се и о методама које су кориш
ћене, почев од званичног пута до пријатељских и сродничких веза,
до коришћења и мита и корупције. Видљив је такође и став српских
личности, када су се они, а то је једна црта не ховог моралног лика,
згражавали над понудама Хирша о миту. Иако то није овом прили
ком предмет наших посматрања, овај материјал би могао бити боље
проучен у једном посебном прилогу.
Нови покрет за изграђивање железница у Србији, који се јавља
70-тих година, у вези је са општим покретом за изградњу железница
и у Европи и у земљама око Србије. Прилике су у то време у прив
редним односима у Европи доста отежане, долази и до прве новчане
кризе, чији одјеци стижу и до Србије и који утичу на резервисан
став када је реч о тако великим подухватима, који скупо стају. То
су најпре осетили трговци, тада међу главним присталицама либера
ла. Српска влада, ипак, у свему томе види потребу да се одмакне бар
са припремним радовима, тако да 1871. године српски инжењери на
терену проверавају трасу француског инжењера Киса, усвајајући је,
уз измену варијанте, уместо на М. Крсну, на Младеновац. Српска
влада је, даље, расписала и конкурс 1873. године, али без коначног
резултата. Турска је 1874. године обавестила велике силе да Србији
дозвољава железничку везу код Ниша, а српска народна скупштина
је, 1875. године, донела закон да се, у интересу државном и опште
народном, сагради железница од Београда до Алексинца и даље до
364
 ВКОНОМСКА ПОЛИТИКА ЈНиВЕРАлм.

нурске границе. Инж. Томсен је израдно детаљан план те пруге

fiji године. Познати догађаји, избијање српско-турског рата, пре
кинули су овај посао.
kiМајући пред собом познате детаље изхронологије жел. питања
седамдесетих година, нашу пажњу привлачи више онај део у коме
су либерални намесник Ристић, а потом и либерална влада, као и
либерална штампа, заступали своје гледиште о железничком питању.
Овај је проблем заиста био велики већ и због тога што је, и поред
максималног ангажовања свих привредних снага земље, превазила
зио њену финансијску моћ и сасвим је разумљиво зашто су се у току
одлучивања „за” и „против” градње железнице укључили и сви они
који су веровали да ће, било својим упозорењем, било својом кри
тиком, или навијањем за то, нешто битно учинити. У томе светлу
треба гледати и напоре либерала да, са једне стране, учине нешто
што ће, но њима, без већег мешања државе донети земљи благостање.
Многи међу њима веровали су да то неће бити железница, као на пр.
либерални првак Љубомир Каљевић, или пак, да то треба нити
упркос свим напорима, као што је веровао умерени ерал Ј.
Ристић. Либерали су се нашли на удару критике социјалистичких
нистова. Лист „Раденик”, орган социјалиста 1871. године, врло је
ревносно учествовао у дискусији око припрема железничког пројек
та, прво у редакцији Хирша — и по свој прилици је заслуга „Раде
ника” и у разоткривању пред јавношћу Хиршових фин. манипула
ција. О њима је ј. Ристић, како се види из документације, такође
био већ упознат. У дискусији и претресу понуда око градње железни
це, излази на видело још једна од особина либерала, коју су и прокла
мовали, али и држали се тога, да треба водити рачуна о штедњи. То
је, уопште, било време када су се политичке партије на власти или у
опозицији међусобно критиковале и око тога ко економичније послу
је, па је било у каснијим критикама либералне владе и приговора да
се народни новац, „арчи”! У литератури је већ познат осврт на став
„Раденика” у вези с тим да железнице у Србији не треба градити, јер
ће донети више штете него користи, али у полемици између „Једин
ства", које брани владине ставове, и „Раденика”, испада да је овај
други против предлога само зато што је влада „за", дакле из чисто
опозиционих разлога. Без обзира на то што је понуда Хирша отпала,
и што је то питање привремено одложено, Ј. Ристић је и даље радио
на постизању начелне сагласности код Турске да се Србији да веза,
о чему је бринуо Филип Христић, изасланик српске владе на Порти.
Турска је и даље била против давања везе Србији. Ј. Ристић и за вре
ме свога кратког претседниковања у 1873. години настоји да постигне
нешто у железничком питању. Иако неуспех у томе не зависи од њега
што је сасвим јасно, Илија Гарашанин не пропушта да дâ свој нега
тивни коментар о пословним способностима Јована Ристића, и да
кривицу за неуспех свали на њега.
и о другом питању, које је такође покушавало да реши Намес
ништво, о оснивању народне банке, Ј. Ристић је бринуо. Детаљан
концепт конвенције о зајму француског капитала подлегао је Ристи
ћевој оцени и допуни, као председника мин. савета. 1873. либерали су
365
 дАницA милив

сматрали да је Народна банка потребна, али под условом здраве

основе и савесне државне контроле, што се све већ раније сазнало из
Спасићеве расправе. И о проблему српске банке, као и железничком,
у 1873. години оглашава се либерални лист „Будућност", у коме има
и информација о новчаној кризи која те године у већој мери захвата
Европу, али се последице осећају и у Србији. Присутна је и даље
стална брига о усавршавању трговине и других грана радиности,
будући да су либерали бринули и о занатима. Овде се понавља брита
о просвећивању привредника, пошто се незнање сматра једним од
главних узрока лошем пословању. Посебан значај придаје се јавним
иступима, слободи штампе и договора.
Са доласком на власт либералне владе, 1875. године, све до 1878,
после Милована Јанковића који је остао у влади Љубомира Каље
вића, министра финансија само два месеца, долази Владимир Јова
новић. Његови ставови о финансији и порезима били су већ много
раније познати — „О преображају нашег пореског система”, „Србске
новине" 1860, затим „Новчана криза: наше привредно стање” у „Бу
дућности” 1873, итд. Сада му је пала у део дужностда брине о
сијама у ратно време. И, на крају, све се ипак некако завршило, иако
је земља била у тешкој ситуацији, иако се дуговало због страних
зајмова и помоћи, иако је он морао, по свој прилици противно сво
јим начелима, да расписивањем ратних пореза и реквизиције, вршећи
принуду државе над друштвом, да реши питања као министар фи
нансија.
Ратни период донео је собом низ ванредних одлука, али и неке
друге, које су се тицале нормалног пословања институција, као на пр.
организације општинских власти, при чему је карактеристично да је
општинама остављена извесна финансијска самосталност у послова
њу. Тај закон је припремио Милован Јанковић, као и закон измене
у мерама, касније и ковању новца, затим закон о снижењу интересне
стопе, а потом Владимир Јовановић законе о мораторијуму у вези са
ратовима и продужењу рокова плаћања, закон о тарифи за пријем
руских рубаља добијених у ратовима на име зајма, итд, закон о изми
рењу српског народног зајма из 1876, закон о ђумруцима и сл.
Интересантна је опаска да је Вл. Јовановић, који је још у време
раније активности у својим написима „Како да се спасе народ од
задуживања код зеленаша", 1859. и 1860, у „Србским новинама", био
управо и спроводилац унутрашњег зајма и руског зајма, као и пред
лагач закона о сужењу процента на зајемчени капитал.
Карактеристика свих ових донетих закона је, сагласно са ван
редним приликама у којима су били донети, у томе да су они били
под великим утицајем државе, односно државне интервенције, што
је, према раније проглашеним начелима либерала, свакако велико
одступање од њих.
На крају свих ратова и мировног уговора, када долази и обавеза
Србије о изградњи железнице, брига о томе пада у део Јовану Ристи
ћу по други пут. Међутим, то није била једина брита либералне владе
из 1878, већ се томе прикључивао поступак око одужења ратног дуга,
уређења нових крајева и отплата земље, и најзад закључење трго
366
 Економска политикА ЛИБЕРАЛА

винског уговора са Аустроугарском. Велики део посла око овога

водио је сам Ј. Ристић, поготову што се тиче спољних проблема иако
је било доста отпора од стране Аустроугарске, као и у начину изград
ње железница. Ванредна Народна скупштина, одржана 1880. године
у Крагујевцу, оштро је критиковала што је конвенција о железни
цама закључена пре трговинске конвенције, али је и то, најзад, реше
но. Либерална влада је сада, доследна својим ставовима о царинском
питању, сматрала да га се треба клонити када је Аустрија у питању,
јер ће њена индустрија, користећи повластице – а Аустрија није
хтела билатералан, већ једностран уговор – да нанесе штете даљем
развоју занатства у земљи, а кочи и развој индустрије. Тек када је,
уговором из 1880. са Енглеском, постигнута клаузула највећег по
ења јер је тамо трговина била слободна – српска влада је
задовољна. Либерал Вл. Јовановић, који је опет био у влади у
пролеће 1880, такође је био доследан схватању о царинама, по цену
царинског рата, сматрајући да ће то у крајњој линији користити
Србији. Најзад, како је познато, ова је влада дала оставку због овог
трг. уговора са Аустријом.
Ако би на закључку наших излагања требало нечему посебно
посветити пажњу, онда сматрамо да је то потреба да се овај период
у историји Србије, на начин како је овде презентиран покушај, мало
детаљније обради, и да се тенденције у политици повежу са тенден
цијама у друштвено-економским кретањима. У сложеној ситуацији
каква је била у Србији тога времена, када је истовремено кренуо и
убрзани развој друштвених снага и привредних области, када се
врши тзв. процес модернизације, европеизације, када се у крилу тога
друштва и идеологије јављају нове искре, верујемо да само тако
комплексно проучавање може да пружи сазнање о поруци тога
времена.
Даница МИЛИЋ

R e s ume

POLITIOUE ECONOMIQUE DES LIBERAUX

Au début de la seconde molitié du XIX“ siècle, se manifestèrent

les conceptions par rapport au développement de l'état et de la société
ainsi qu'en relation du développement de la vie politique; apparition
et activités des partis politiques et de leur lutte rćciproque pour le
pouvoir qui est traité dans l'historiographie comme libćrale. Ces concep
tions englobent egalement un grand nombre d'idées sur la systémati
sation de l'état, comment continuer a développer la société, comment
orienter les actions politiques dans la politique extérieure et en même
temps les idées sur le développement economique du pays. De quelle
367
mima МНЛИБ

façon orienter la politique Économique du pays et la manière de la

coordonner aux exigences du temps, c'est се que démlnents idéologues
de Serbie, aux idées libérales donnent systématiquement en faisant
paraître leurs opinions dans la presse et en discutant de la nécessité du
capital et invetissements étrangers, de la nécessité de plus grands cré
dits et d'un marché monétaire organisé, du renforcement du marché
d'exportation, et de la façon de rendre possible la plus large efficacité
et impulsion de l'initiative privée. Ces discussions dans la presse se
transmettent aussi à la Chambre des députés (Parlement) dans les
années 70 et 80, lorsque le pouvoir était passé entre les mains des
libéraux qui désiraient solutionner les problèmes d'après leur manière
de voir. Parmi les éminents libéraux d'alors se trouvait aussi Jovan
Ristić, régent et plus tard chef du gouvernement, et cela pendant une
période très orageuse de l'histoire serbe. Ce fut aussi l'époque de la con
struction de chemins de fer, la période d'une modernisation intense de
la vie économique et sociale dans le pays, mais également une ère de
rapports internationaux tendus et de guerre connue sous le nom de „La
crise d’Orient". Il est nécessaire de prêter une attention plus grande à
cette période complexe de l'histoire serbe, et surtout il faut consacrer
une attention toute particulière sur la façon de concevoir les rapports
entre les tendances en politique et ceux dans les mouvements sociaux
politiques.

'U?“
’jl‘r „yt. l
а?
"“D

. _ _.:„·'r•;_..v•5
~-:— ; '*'—3393! m'— … · _ „· ..-·.-1л· i
. i", ??!“ Q'... , ·. __ , “_ ::; __,ш
_ ·– v.: .- .. · samicu–u 4 ~ ,
' “·“ ' .џтгћ. ћир.: ;; na '
_ . "J': „15151 '.; n ·IpnzA
VC'MČti ; 34-14

avr—33:31»: . _. · “'il;
flora—s ši * · . д . ...: ,· > д„ш'. ili ' "tr ‘.
„г.п., an.—gum; ·. .!» ,шп. W. _, n},.
та,-„дцл ':‘Î “au! '--—_ r ·, „· mlhq'rîmq
' in,? „Kugu; „mr_unzalp ' '
‘ € жиг «j.—’n:- „v.–Ja W
"en,-‘>: «· „·: ?1495'7– & _ „
·птњдшшђ,

on
D.! O‘
 ПРОБЛЕМИ ПРОПАДАЊА ЕКОНОМСКОГ СИСТЕМА
ОСМАНСКОГ ЦАРСТВА У ПЕРИОДУ 1848–1878.

Проблеми пропадања економског система Османског царства

после половине 19. века посебна су историографска тема, а посебна о
томе како се ово пропадање вршило у Босни и Херцеговини. Моја
класификација тих процеса је следећа: (1) чифтлучење; (2) ислами
зација (турчење) као реакција режима на аграрне и социјалне по
крете хришћана; 3() криза финансија и даља дегенерација пореског
система; (4) место и улога феудалне класе у политичком и менталном
пејзажу друштва; (5) рефеудализација – њене претпоставке и после
дице; (6) устанци хришћана као одговор на те процесе.
Иако је чифтлучење једна од тема турске историје на којој су
многи историчари опробали своја пера, она и даље заокупља савре
мену историографију из простог разлога што је кључ за разумевање
целог низа поремећаја с којима се суочавала турска историја у
оквиру које се решавала и наша национална судбина. Решења која
су до сада постављена у науци створила су претпоставку за једну
мирну анализу овог феномена и сада се сасвим може утврдити у чему
је важност чифтлучења за овај период турске ијужнословенске исто
рије. Овде је реч о задњој фази чифтлучења чији су успон пратила
жестока насиља и злоупотребе сваке врсте и која је потресла основе
државе и компромитовала идеју самог Танзимата.
Она је у крајњем исходу била главни разлог за избијање целе
серије аграрних покрета у царству. Ту последњу фазу чифтлучења
пратио је низ поремећаја и ломова у области својине и права, а
право је дух сваког виталног друштва. Ти су устанци букнули на
неуспеху државе да реши питање власништва над земљом,тј. да спре
чи чифтлучење које је средином XIX века достигло кулминацију.
Вртоглаво је растао број сељака без земље и то је била после
дица процеса масовног обеземљавања сељаштва. Тај је процес нај
радикалније и најмасовније вршен у првој половини XIX века,“ иако

i А. А. Попова: политика Турции и национално-освободителњна борњба

ј“: народа в 60-х годах XIX века, „Вопроси истории", бр. 10, Москва

369
 душАн БЕРин

се у модификованом виду наставио и касније. Чак и турска истори

ографија ту масовну пљачку сељака признаје“ и види у њој матицу
удализације, која је резултовала новим и дотада не
степеном експлоатације сељака. Његови устанци на разним тачкама
царства систематски су одговор на те несносне прилике.
Концепција власништва је до те мере била узурпирана да су
муслимански феудалци масовно присвајали тапије и тиме прикри
вали начин на који су дошли до земље. У игру су били увучени
интереси саме државе, која није била у стању да ту праксу пресече
јер је страховала од отварања новог жаришта сукоба са новим вла
сницима. Тиме је она принцип подредила прагматичним циљевима,
а у Бугарској је турска влада због тога решила да откупи земље од
ага и да их потом продаје сељацима.“ Тим узмицањем држава је од
ступила од здравог принципа својине и тако утрла пут анархији, а
попуштањем чифтлуксахибијама она је припремила и слом самог
Танзимата. Та масовна отмица сељачких имања у већини је извршена
у времену од 1839. до 1851, а трајала је и иза тога времена.
Тако је највећи број хришћанских имања у неким селима у
сливу Јужне Мораве прешао у руке чифтлуксахибија за владе Ху
сеин-паше (1826–1842), а поглавито око 1839, када су спахије укинуте
и уведен низам. То је извршено уз сагласност месних турских власти
и оне су у томе имале своју економску рачуницу, а повлачење сељака
са својих имања праћено је репресијом и није било без жртава.“ У
Босни је ова отмица кулминирала за време Хусрефбега (1840–1843).
који је почео „крњити права кметова; диго им је намете; диго је на
кршћане неке дужности, које су дале повода, да им држава кадикада
отме земљиште. Сам својим прогонствима многе је слободне кршћа
не Хусрефбег и укметио”.Та је пракса настављена и за време Тахир
-паше (1847–1850) и појачана је била увођењем комора (тзв. сара
хора) јер је, слањем у комору, сељацима претила опасност да изгубе
своја имања, што се масовно дешавало. „Многи су отишли носит
комору турској војсци, али се више не вратили. Спахија, уз којег би
отишли сарахори, одмах се обогати којим селиштем".“
То је била формула да се кметови умноже. И сам записник са
Вилајетске скупштине из маја 1848. између редака јасно открива раз
логе наглом погоршању положаја хришћанског сељака у Босни. Све
су то били разлози да су права муслиманских феудалаца у Босни и
Херцеговини „над кметовским земљиштем од 1848. незаконито

2. Dr Halil Inalcik: Tanzimat ve Bulgar Meselesi. Doktora tezleri serisi. Ne 2,

Ankara — 943. -

-- * Страшнимир Ат. Димитров: Кљм вљтроса за отменчването на спахииската

3: а нашите земи, „исторически преглед“, бр. 6. год. XII, Софиa, 1956.
стр. 57.
* Врањска пчиња у сливу Јужне Мораве. Антропогеографска испитивања
од Ристе т. Николића, „Српски етнографски зборник СКА“, књ. пета, Београд.
1903, стр. 116-117.
_ 5. Vojislav Hranić (Fra Jozo Markušić): Kmetovsko pitanje u Bosni i Herce
govini. Sarajevo 1911, стр. 10, 54.
370
 пРовлЕми опадања Економског систEмм османског цАРствА (1848-1878)

расла".“Да се тај посао вршио незаконито, показују и нека мишљења

савременика те историје. Према једном од њих, „у Босни имаде много
бегова без берата; присвојили су тај наслов, (тако) што су се обога
нили или што су запосјели угледна мјеста у управи, па им се у народу
није могло приговорити". | cruc-cu ru- ---- ------ -

Други процес овога времена који није текао изоловано у односу

на чифтлучење, него се с њим допуњавао, јесте нови талас исламиза
ције, турчења, што је кренуо уз пуни благослов централне турске
власти, која је у њему видела могућност да се заустави процес рас
падања Турске царевине. И сама је идеја о сламању аграрних и соци
јалних покрета у држави била крупан разлог за овај нови талас
турчења — које је представљало прелудиј у потпунију асимилацију
немуслиманских народа. Крајњи смисао свега било је претварање тих
народа уједину народност – османе.“
Мидхат-паша био је човек који је ову идеју развио, уобличио
је у идеолошки систем и ревносно радио на њеном претварању у
оперативну политику. У последњим деценијама турске власти у Хер
цеговини је постојала пракса да Турци српским породицама дају тзв.
„безиме” ради њихове успешније денационализације. Наиме, ко би
год пружао отпор, или се противио турској управи и насиљима, оду
зимано му је српско презиме, са наставцима ић и овић. То је био,
како у народу живи предање, један од начина да се хришћански
народ умири и пасивизира.“
У најужој органској вези са овим кретањима био је процес
ансијског слабљења државе и поремећаји у сфери пореске поли
тике централне власти, која није била кадра да заустави корупцију
у овој области јавне управе. Један писац из тога доба за турске
финансије каже следеће: „Доходци у Турској наличе на доходке
фискуса. У читавоме Турскоме царству нема ни једног чиновника,
који би барем приближно познавао изворе доходака... Сва финан
сијска знаност код њих састоји се у кварењу новаца, као у најгоре
доба наше(француске— Д. Б.) историје”.“
Рачунало се да је турски укупни државни дуг пре 1875. био
већи од 202 милиона фунти стерлинrа. Ту суму турска влада из сво
јих средстава није могла враћати. Читав годишњи приход Турске
износио је око 18 милиона фунти стерлинга, од чега је султан доби
јао 2 милиона, а годишња амортизација и интерес страних зајмова
износили су 15 милиона фунти стерлинга.“ Десетина је била један

E Vojislav Hranić: Op. c., стр. 54.

7 Martin Đurđević: Memoari sa Balkana (1858—1878). Sarajevo 1910, стр. 29.
8. А. А. Понова: Он. Ц., стр. 53 и 58.
* Види о томе текст Др Василије Колаковић; о хумско-рићанском пореклу
народице сина херцеговачког кмета Васе Колака-Колаковића, брчанског трговца
(1859—1931), „Гласник Архива и друштва архивских радника БиХ", књ. XVIII –
—XIX, Сарајево 1978/79, стр. 231.
* Известие о стању народа у Европској Турској од Г. Бланки (превод с
Вранцуској), Нови Сад 1850, стр. 13. i
* Милорад Екмечић: Устанак у Босни, 1875—18782, Сaрajeвo 1973, с. 25.
371
душАН БЕРиFi

од главних извора турских државних прихода. Турска је неколико

пута покушавала да прикупља десетину у својој режији, али у томе
није успела.”
Од средине XIX века, посебно од времена Кримског рата, десе
тина је енормно расла и тај је раст праћен разним злоупотребама.
Томе је посебно допринела „нова наредба о десетку”, јер је за резул
тат, имала повећану конкуренцију међу закупницима,“ који су у
увећаној пљачки сељака видели једину могућност да премаше ону
суму новца коју су положили властима на лицитацији. Тако је у
Дунавском вилајету десетина за 1866. износила 53428.580 гроша, за
1867. она је порасла на 68.428.500 гроша, да би године 1868, нарасла
на 108,000.000 гроша. Годишњи пораст десетине износио је 58,4%."
Порески је притисак растао вртоглавом брзином и многа села
отказивала су даље плаћање пореза. Из Тесалије и других области
Грчке око 1866. године иселио се велики број људи, а разлог томе био
је у немогућности да плате порезе који су из дана у дан расли. Турска
је у скупљању пореза често користила полицијске службенике, који
су изазивали отпор народа, а крајњи исход тога било је извођење
војних појачања, која је требало да спрече немире изазване пореском
политиком државе.“ И сама одлука владе, 1840, о увођењу система
прикупљања пореза помоћу државних службеника (скупљача) отво
рила је пут појачаној експлоатацији сељака тиме што су они факти
чки били обавезни давати две ренте место једне. Тиме је порез удво
стручаван и то је разлог масовним незадовољствима сељака.“
Та је експлоатација у суштини имала феудални карактер. Феу
дални поседници су од сељака захтевали да испуњавају обавезу кул
ука, тј. да годишње кулуче на њиховим имањима у дужини одједног
до два месеца. Они су живели у градовима. Својим имањем и кмето
вима управљали су преко својих субаша, који су од сељака прикуп
љали порезе, који су годишње по једној породици износили 1400
до 1500 гроша. На ту суму треба додати још и обавезу сељака према
држави у виду десетине и харача." То је била стварност бугарског
села ујеку покушаја Порте да изврши реформе и то је била реакција
феудалне класе на ту политику.
Ова пракса је у исто време и доказ рефеудализације у Европ
ској Турској и она открива улогу| г.
те класе у Турској тога времена.
z letzte grosser Weslier Bosniens und seine
12 Dr. J. Koetschet: Osman Pascha .
Machfolger. Sarajevo 1909, стр. 9.
E. &рани Милкова: Поземлената собственост в Белгарските земи през XIX
офиa, 1969, стр. 124. - - - -
Милкова: Оп. ц., стр. 124.
дипломатских извештаја из 1865. и 1866. говори о овој појави. Об
Струкова у „Гласник-у на Институтот за национална ис
копје, 1970, стр. 125—134.
ежду рефорамторами и консерваторами в период
киi cборник” за 1973, Москва 1975. стр.
 провлнми оплддња вкономског систвма османског цАРствА (1848-1878)

Ионако висока, пореска је експлоатација била удвостручена

самовољом турских чиновника при скупљању пореза, а откупни
систем на основу којег су прикупљани порези стварао је претпостав
ку за систематску пљачку сељака и она је вршена уз прећутну подр
шку државе. Тако је у јужној Србији, непосредно уочи избијања
источне кризе, 1875, од укупног приноса који је износио 100 ока
сељаку остајало свега 22 оке, јер је био обавезан да половину при
хода (50 ока) плати господару, спахији трећину (165 ока), на 50 ока
цару десетак (5 ока) и од путовања по Европи цару осмину (65 ока).“
Постоје наговештаји да је тај однос у Бугарској био још непо
вољнији за сељака и, према неким проценама, након подмиривања
свих обавеза бугарском сељаку није остајало ништа.“ По једном
рачуну из 1875. године, укупан приход херцеговачких сељака није
прелазио 120 рубаља на годину, од чега је после плаћања свих пореза
њему остајало свега 35 рубаља,“ а толико је износила његова обавеза
према аги за коришћење његове земље. Сама десетина износила је
14 рубаља, иако је званично ji, износ био мањи. Аналитику те екс
плоатације херцеговачког хришћанског сељака употпуњује прорачун
по коме је један бег у Херцеговини, који има 200 својих кметова,
мноштво кућа датих под закуп, трговину, стоку, пчеле и друго богат
ство, средином XIX века плаћао само 500 пјастера tit. ји то „само
у назад неколико година” (тј. од 1851). Један хришћанин који „од
свога нема друго осим двадесетак крупне и до 200 ситне стоке пла
тиће о Новој години 1500 а некад и до 2000 пјастера.“
У периоду када је Мидхат-паша владао у подунавској Бугарској,
десетина је толико расла да је, 1867. године, претворена у једну осми
ну“ IIIездесетих година уследило је ново погоршање положаја сеља
штва и то је, поред осталог, последица даље дегенерације система
откупа, посебно десетине, која се иза 1860. продавала, а потом и
препродавала по неколико пута. Резултат свега је било то да је сељак,
уместо десетине, плаћао далеко више“ осмину, а често и петину. То
потврђују руски извори. Они говоре да се десетина у турским про
винцијама на Балкану, преко злоупотребе закупаца, претворила чак
у трећину жетве“ а 16. јула 1869. руски конзул Кудрјавцев пише
18. Никола П. Илић: Ослобођење Јужне Србије 1877–1878. Београд 1977,
стр. 223. Напомена бр. 4.
19 А. А. Попова. Оп, цит., стр. насловна.
* Герцеговина в историческом, географическом и зономическом отноше
нинк, 2.С IПетербург 1875, стр.
Martiri nella 53.
MISSIONE FRANCESCANA Osservante Erzegov i na
Nije: Storica diretta. Ai PII. Bennefattori dal Padre Piete Bukula. Roma 1862,
стр. 91-93.
* „Русские ведомости” за 1867, бр. 55. Саопштење дописника чешких „На
родних новина”.
* То кажу руски дипломатски извештаји. Види текст и. г. Сенкевича
м. А. Хитрово – Прв руски конзул во Битолскиот крај (1861–1864), „Гласник
на Институтот за национална историја", Год. XXI,бр. 1, Скопјe 1967, стр. 123–125.
* Миомир Дашић: Друштвено-економска кретања у Горњем Полимљу по
свије 1862. „Токови", бр. 14. Иванград 1977, стр. 213-216.
373
душАН БЕРин

следеће: „У скоро време, вероватно, тамнице ће (у Босанском вила

јету) бити напуњене хиљадама људи, јер они нису у могућности да
испуне нове (пореске) обавезе. Имао сам прилике недавно да посетим
у околини Сарајева сиромашну сељачку кућу, која је плаћала 20
гроша војнице. Нашао сам у њој 22 хришћанска члана, од којих је
14 мушких. Од тих 14 мушкараца било је деце од 2 до 10 rouина ста
poсти. Значи, по новој пореској обавези, ова страћара је обавезна
да уплаћује у државну касу 304 гроша на име војнице”.“
Ту су и претпоставке о бујању лихварства у најстравичнијем
виду. Носиоци тога у највећем броју били су богатији хришћани,
у Босни Срби, и муслимански феудалци. У историји су забележени
трагови те праксе. Тако је у Сарајеву богата трговачка породица
Оџактана позајмљивала новац уз високу камату и то је народна тра
диција забележила у виду песме, која гласи: „Благо теби сиња кука
вице, што ти кукаш у шуми на грани, а нијеси Оџактану дужна".“ a
у Херцеговини је Вук Врчевић забележио песму истог садржаја, само
што говори о лихварским пословима Мушаге Шеховића.” Слаба је
утеха то што је једна од темељних поставки у Курану да се новац
не сме давати на лихву, „нити узимати лихва, од ишта”. Јоаникије
Памучина вели да „сад им е (муслиманским феудалцима у Херцего
вини) од лихве сва корист, и нема ни еднога, кои то неради".“
У Македонији су иза 1860. сељаци масовно били присиљавани
да од богатих трговаца и својих ага траже зајам уз високу каматну
стопу.“ Она је за један месец износила чак4%.
Уз све ово, хришћански сељак није имао право да купи турску
кућу, а ни земљу, а када је то формално и могао, чињене су му толи
ке сметње да би у већини од тога одустајао. Ристо Пророковић о
томе каже следеће: „Ако је кмет имао и мало своје земље, његове су
њиве увијек добро родиле, а турске (муслиманских ага и бегова –
Д. Б.) обратно. Ово су и Турци (аге и бегови муслимански) знали, па
за то су земље продавали скоро искључиво један другоме, а готово
су презирали онога, који би земљу продао хришћанину. Народ је,
опет, добро уочио ову девизу турску и отуд извео закључак, да се
аграрно питање никад неће ријенити под турском управом, те с тога
је још више тежио ослобођењу и уједињењу с Црном Гором".“
Душан БЕРИЋ

- М. Дашић: Оп. д., стр. 216.

* Osman Sokolović: O kreditima u Bosni za turske uprave (1463–1878). Na
ročito s obzirom na vakufske i pupilarne gotovine, Sarajevo 1944, стр.27.
2. Вук Врчевић: Čpnicke народне приповијетке, дубровник (бг.), стр. 80.
28 Јоаникије Памучина: it: вјерозакона у Хeрцeгoвини, „Србско-Далма
тински Магазин" за љето 1851, Шеснајста година, стр. 20.
* Види напомену бр. 23.
* БУНА 1874. и Устанак у Хeрцeгoвини 1875. године. Одјељак 1. Од Вука
ловића устанка до побуне у Невесињу. Написао Рис. Т. Пророковић-Невесињац.
Београд 1902, стр. 40.
374
 провлвми ОПАДАЊА Економског систвмд осмднског ЦАРСТВА (ms–ms)

R6 5 u m é
PROBLEMES DE DÊSORGANISATION DU SISTEME ECONOMICQUE
DE L'EMPIRE OTOMÀNE (1848—1878)
Се texte est un essai pour décrire et expliquer quelques procès
principaux qui entrent dans le cadre de la Turquie d'Europe, de 1848 à
1878. et de montrer en même temps quelles ont été leurs fonctions dans
l'histoire de la Bosnie-Herzégovine de cette époque. Il est question de
la classification suivante de ces questions: 1. ,,ciftluëenje" (trafiquer
dans le commerce); 2. islamisation, (turquisation); et cela comme réac
tion du régime aux mouvements agraires et sociaux des peuples chré
tiens; 3. crise financière et la dégénérescence du mécanisme des impôts
_“.
de l’état; 4. position et rôle de la classe féodale dans le paysage politique
de la société; 5. refe'odalisation — ses hypothèses et conséquences; 6.
les insurrections des chrétiens comme réponse à ces procès.
La pensée centrale du travail est la conviction que le fait de céder
au „čiftluk" (trafic commercial) les ,,sahibis" (seigneurs terriens), et à
l'aristocratie provinciale musulmane dans les territoires de la Turquie
d'Europe, l'état préparait la débâcle de ses tendances réformatfices qu'il
fraude. stratégiquemcnt par le geste même de sa collaboration avec les
forces et les classes du pays qui avaient usurpées la conception existante
de la propriété, et que par cela même, il agrandissait les tensions socio
—politiques qui, par la force des choses, se cristallisaient et solution
naient dans le sens de mouvements sociaux et politiques qui s'ensufwi
rent en plusieurs points de l'empire turc.
L'analyse que l’auteur de ce texte a développé pousse à la conclu
sion que les insuccès du régime de transformer la conception де Tanzi
mata, des faits en réalité, a donné dans la prat'que comme résultat une
nouvelle vague de troubles sociaux dont la pensée principale réside dans
le fait qu’ils ont causé la fin de “illusion des classes superieures de l’état
qui pensaient que la question des réformes pouvait être remise à un
terme indéterminé. Comme réponse à la vague d'insuccès de la Sublime
Porte, afin de réformer le système existant, ces mouvements se sont
développés en une question diplomatique et politique de tout premier
.„ ordre, grâce à quoi, ils ont brouille la limite entre les problèmes inté
rieurs et extérieurs avec lesquels la Turquie sa débattait à cette époque,
et c’est ainsi qu'ils conduisirent les contradictions intérieures де се pays
vers une cristalisation de celles-ci.

375
 „БАУК комунизмA” у СРБИЈи (1848—1875)

„Баук комунизма”, о коме су Карл Маркс и Фридрих Енгелс

1848. писали у „Манифесту Комунистичке партије” да кружи Евро
пом, стигао је и у Србију брже него што би могло да се очекује; њен
друштвени и економски развитак још пије оправдао страх младе
српске буржоазије од продора социјалистичких идеја са Запада. Али,
Балкан ни онда није био изолован од осталог дела Европе у којој су
се дешавале крупне друштвене промене. Полузванични лист „Једин
ство”, најгласнији заговорник политике намесничког режима на по
четку седамдесетих година прошлог века према српским „комунци
ма” са задовољством мораће да призна како је „чудновата та Евро
па" јер је довољно да се у њој нешто догоди, макар и у неком парис
ком забаченом кутку, па да то одјекне и у Србији. „То показује” —
пише уводничар „Јединства” — „унеколико даје цела Европа спојена
неком електричном жицом, којом се преноси стање једне земље у
другу”.” Очигледно, коментатор полузваничног листа добро је схватио
да ништа није могло да спречи продор напредне европске мисли и
у Србију, ако се она тек ослобађала тешког турског наслеђа у друш
твеном, економском и културном погледу.
„Превратничке идеје” западноевропских социјалиста-утописта и
руских револуционарних демократа продирале су врло рано и у срп
ско друштво, најпре преко владиних питомаца на страни. Светозар
Марковић није био једини који је изгубио стипендију због политике,
нити једини бунтовни дух. Страх од „превратничких идеја” није
био сасвим безразложан. Владајућим круговима у Београду, свакако,
није било пријатно кад су два млада србијанска либерала, школована
у иностранству, Јеврем Грујић и Милован Јанковић, говорећи пре
свега о националноослободилачким задацима свог народа, позвали,
имајући на уму сељачку породичну задругу, два позната „црвења
ка”, Сен Симона и Шарла Фуријеа, да дођу међу српске сељаке и
тамо нађу остварене своје снове о комунизму.“

1. Јединство, 7. V 1870, 91, 1: у Београду, 7. маја.

* J. Грујић, М. Јанковић, Les Slaves du Sud ou les Serbes aveс les Croates et
t;figers aris, 1852); Миодраг Поповић, У трагању за трајним, Београд,

377
БОРБЕ игњАтовин

Колико смо до сада могли да установимо, реч комунист по

јавила се у српској штампи 1847. године у „Подунавци", књижевном
прилогу званичних „Србских новина”, који је уређивао Милош По
повић те су две „шале”уперене против комуниста.“
посебно се, пак, ангажовала званична штампа у Србији против
напредних струјања саЗапада, после пораза револуције у Француској
и Немачкој 1848/49. године. „Србске новине” су славиле победу кон
трареволуције и представиле догађаје као у између цивилизаци
је и комунизма. Још онда је званична и остала штампа почела да се
служи уобичајеним речником западних реакционарних булеварских
листова. Сви напредни мислиоци, чак и грађански демократи у Фран
цуској и Немачкој, стављени су у исти комунистички табор. Евжени
Си, писац сентименталних социјалних романа „Јеврејин луталица”
и „Тајне Париза", нашао се, заједно са Прудоном, на дневном реду
страница званичног гласила уставобранитељског режима, које
је са посебним задовољством преносило вести из Париза о закључ
цима француске владе да се са социјалистима бори на живот и смрт.
„Србске новине” су пренеле вест да сваког дана у Париз долази нова
војска и да је за случај буне послат свим војним заповедницима
план битке са потребним инструкцијама да ни према коме немају
милости и да употребе сва расположива средства.“
„Србске новине” пренеле су захтев париског жConstitutionel'-a
да Енглеска употреби строже мере против француских политичких
бегунаца у Лондону, Француски лист истицао је да Лондон може да
буде прибежиште комунизма, али Европа не може подносити да он
буде и његова тврђава.“ Београдски званични лист писао је да је страх
од нове буне завладао и озбиљним државама јер, виде да се соција
лизам шири; оне се боје да се „страствени прости народ” неће дати
обуздати при првом питању од највеће важности за јавни живот.“
Захтев „Сonstitutionnel”-а односио се и на Маркса и Енгелса и остале
вође Савеза комуниста који су се после пораза немачке и француске
револуције склонили почетком 1850. године у Лондон.
Реакција у Француској тражила је излаз из политичке ситуаци
је у личности Луја Наполеона и његовим властољубивим амбицијама.
„Србске новине" уверавале су своје читаоце да је она француска пар
тија која, како оне кажу, тежи да целу државу у основи разори, врло
мала у односу на читав народ, а да није ни важна, обзиром на обра
зованост и имовно стање њених присталица. Према њој, пише зва
нични орган српске владе, стоји већина у којој је заступљена уче
ност, наука, имање и индустрија, тако да би рушилачка партија прва
морала ишчезнути кад би велика партија поретка и закона дошла
до јасне свести да мора бити сложна ако жели да право и закон не
потпадну под тиранство комунизма и социјализма. Онда би и опас

з Подунавка, 14. II. 1847,7. 28: Комунисте.

* Србске новине, 18. v 1850, 58, 220.
5. Исто, 31. III 1851, 37, 145.
6. Исто.

378
 „БАУК КОМУНИЗМА" У СРБИЈИ (1848–1875)

ност прошла” Јасно је које друштвене снаге позива званични лист на

слогу пред „рушиоцима” устаљеног поретка у Европи.
Чак се и Виктор Иго нашао међу „црвењацима”. „Србске нови
не”, позивајући се на писање неименованог органа „црвене партије”
у Француској, изразиле су бојазан да ће револуционарна партија,
ако икако дође на власт, запалити целу Европу и привести у дејство
„безумно измишљање једне опште републике”.“ На ову акцију знаме
нитог француског књижевника односила су се и нека саопштења
петербуршког кабинета бечком и берлинском двору, позивајући их
да скупа и сложно пруже отпор могућој општеевропској револуцији
1852. на знак из Француске.”
Са истим тоном преносиле су „Србске новине” и писање листа
„Zeitung für Norddeutschland” о аустријско-пруском предлогу савез
ном Парламенту о уставима појединих немачких држава и о штампи.
У њему се говорило да је револуционарна штампа у служби преврат
ничке странке, да унутрашњи мир Немачке мора чврсто да се утврди,
а „погибељном правцу” за којим се ишло 1848. да се стане на пут, и
предложено је да се забране сви листови који имају социјалистички,
комунистички или противмонархистички циљ и да се установи посе
бан одбор који ће пазити на јавне листове." Уставобранитељском ре
жиму у Србији сасвим су одговарали такви догађаји у Европи, који
ма је оправдана и властита унутрашња политика.
„Србске новине” су оквалификовале демократски „Савез наро
да” (Ligue des peuples) као комунистичко-републиканску заверу.“
Оне су пренеле и вест да је, француска полиција открила, по прет
ходној достави енглеске и немачке полиције, ово комунистичко тајно
друштво, да је похапсила око 200 чланова и запленила најважнију
документацију. Међу похапшенима било је људи из свих земаља, по
себно из Пруске, Чешке, Швајцарске, Пољске и Саксоније. Обаве
штења је француска полиција добила од самог аустријског министра
Метерниха, а очекивана су хапшења и у Лондону, Хамбургу, Берлину,
Минхену, Бечу и Пешти.”
Званични београдски лист подржавао је став који је заузела Са
везна скупштина у Берлину о нужности да се немачке конзервативне
снаге потпуно концентришу, како би могле бити сигурне против со
цијалдемократских тежњи. Одлуку да се концентрисању „преврат
ничке странке” централна полицијска власт у целој земљи мора сна
жно, одлучно и подједнако супротставити, „Србске новине” су оправ
дале тврдећи да није реч о некој својеврсној полицијској мери, него
о нужности да се стане на пут тежњама анархиста.“
7. Исто, 14. IV 1851, 42, 165. |- |

* Реч је о Игоовој идеји да се створи демократска конфедерација сједи

њених европских држава („La confédération démocratique des états-unis de
I'Europe”).
* Исто, 14. VIII 1851, 92, 345.
но исто, 18. VIII 1851, 94, 360.
it Исто, 28. VII 1851, 85 329–330.
12. Исто, 4. IX 1851, 101, 387.
в. Исто, 11. X 1851, 116, 442.
руд
БорвH игњатовин

„Србске новине” пренеле су из „Oеsterreichische Correspondenz“-a

вест неког француског легитимистичког листа да су догађаји који су
се предвиђали за 1852. годину наступили раније због обрта у поли
тици Луја Бонапарте, којим су убрзани несрећни догађаји: пожари,
организовани позиви на пљачку, убиства и пустошења, каква изази
вају страсти, мржња и похлепа —демони револуције.
Београдски званични лист уврстио је и Мацинија међу „црве
њаке", чији глас, „као сатана из пакла”, подбада „партију злочина”
на „европску заверу” и оглашава скори час устанка. Новине „La revo
lution" донеле су Мацинијев манифест којим се народ позивао на
оружје, у коме се „име божије употребљава за најдивље дражење,
буна се диже позивањем на јеванђеље, а грађански рат проповеда
као нека света ствар”. „Србске новине” позивале су „велико почи
тајемо и честно језгро народа” да се не уљуљкује даље у обмани као
да има пред собом два, три, четири месеца мира. „Час је куцнуо,
несрећа се подигла и иде за пленом. На ноге дакле да се брани право,
вера, друштво, будућност и садашњост“ — позивале су „Србске но
вине" као да је социјална револуција претила Србији.
„Србске новине” су пренеле и аргументе „Сonstitutionnel"-а, да
је, поводом немира у неким департманима средње Француске, нужна
неограничена власт. Социјализма се треба мало бојати, преносиле су
српске званичне новине писање француског листа, докле год му одо
љевају сви поштени људи, а државни поглавар је поштован и слобо
дан у свом делању, те стојећи изнад политичких странака, може по
слати на побуњене масе војнике који су већим делом имућни и поти
чу из поштених и скромних породица, па радо и весело иду против
ових људи који су непријатељи поретка, имања и породице. Главни
стуб и јемство за одржање поретка у Француској јесте присуство
оног имена на кормилу управе око кога се народ окупља.“ Мисли
се на Луја Наполеона, чији је државни удар од 20. новембра 1851.
наишао на одушевљено одобравање званичног листа уставобрани
тељског режима.“
„Србске новине" су пренеле и писање „Indépendance belge"-а о
тајним француским друштвима која имају савезнике по целој Фран
цуској, Лондону и Швајцарској. Париз и Лион били су, према овој
вести, центри за издавање заповести и упутстава, њихови чланови
имали су своје лозинке, а морали су се и заклети да ће се држати
комунизма.“
Занимљив је коментар уредника „Србских новина” Милоша По
повића на крају 1851. године. Она се, по његовој оцени, могла рачу
нати међу најважније у политичком свету, јер је нестало бриге од
опасних догађаја у Француској са јуначким делом од 20. новембра,
тј. државним ударом Луја Наполеона. Коментатор се супротставља
мишљењу појединаца да то неће дуго потрајати. Он, напротив, сматра
н. Исто, 23. X 1851, 121, 463.
15. Исто, 27. X 1851, 123, 469.
и Исто, 8. XII 1851, 140, 532.
т исто, 20. XII 1851, 145,458.
380
 „БАук комунизмA" у СРБИЈИ (1848–1875).

да ће дуго трајати, да социјализам треба сматрати као уништену по

литичку странку после 20. новембра, јер министарске промене у Ен
глеској, долазак конзервативаца на власт, сведоче да нема бојазни
од те немирне странке. Аутор прави и неке историјске паралеле“ па
закључује: „можемо и ми сада казати "Il ny a plus de rouges".
Марксово име, колико смо могли до сада да установимо, први
пут се помиње у српској штампи 1855. године. Набрајајући, с нескри
веном иронијом друштва и фракције „револуционарне Европе”, што
су се настанили у Лондону, новосадски „Србски дневник” наводи и
„социјалистички тајни савез под Марксом” и Херценов „Словенски
братски савез".“
Напредак науке, посебно продор материјалистичких учења у
српско друштво шездесетих година прошлог века, усталасао је Уједи
њену омладину српску, студентску и Ђачку омладину. У омладинској
штампи све чешће се са симпатијама пише о западноевропским „цр
вењацима" и руским револуционарним демократима,“ а појављују се
и написи аутора као што су Жозеф Прудон, Фердинанд Ласал, Луј
Блан, Писарев, Чернишевски. Атентатор на руског цара, Каракозов,
студент Московског универзитета, биће оквалификован да се „држи
крајњег социјализма",“ истовремено се јавља да су у Москви откри
вена два тајна друштва која су била „у свези са европским одбори
ма за револуцију”, а циљ атентата је био да се дигне општи устанак
у Русији.“
Истовремено, омладинске дружине у иностранству, које су дот
ле имале на дневном реду национално-романтичарске песме и при
поветке, почињу да се баве природним и друштвеним наукама. Омла
динско друштво „Завера" на својим седницама упознаје се са учењем
Ласала, Луја Блана и Шулце-Делића“. Његовим седницама присуству
ју гости из Србије, Војводине, Бугарске, Румуније, Чешке, Пољске,
Немачке, чак и Шведске. Омладинска дружина „Збор" у Берлину слу
ша предавања својих чланова о Мацинијевим списима, о Русији, ње
ном развитку и расправу Огарјова о руским општинама, изводе из
Беклове „Историје цивилизације", о силама у природи и сличним те
мама.“ „Српска општина" у Петрограду, чији је секретар био Свето
зар Марковић, добила је предлог чешких омладинаца да постане сло
венско друштво, с тим да се не прави разлика међу народима, већ
----
да буде „словенски комунизам".“ А на седницама новосадске ђачке
нs Исто, 29. XII 1851, 148, 557.
19 Србски дневник, 13. ХI 1855, 90; 3: Различите новости.
2. Застава, 7. VII 1866, 43, 3: Београд, на Петровдан (О Пpудону, његовом
животу и идејама); Србија, 13/25. IV 1868, 119: Различности (О. Сен Симону и
његови мидејама); Србија, 20. III/23, 91: Различности (Живојин Жујовић о Пру
дону): Србија, 28. VI/9. VII – 6/17. VII 1868, 55, 57, 58: Француски демократа
Прудон. Један поглед на његов живот.
21. Исто, 17. IV 1866, 20, 3.
= Исто, 6. VIII 1866, 52,4.
з Србија, 29. IV/11. V 1867, 18,71-72.
за Исто, 24. VIII/5. IX. 1868, 78, 295.
= Борђе игњатовић, светозар Марковић и „Српска општина" у Петрограду,
историјски часопис, XXII, 1975, 139.

381
БОРБЕ ИгњлтовиЕ.

дружине „вила", већ под очигледним утицајем Светозара Маркови

ћа, читају се радови „Пролетеров тестамент” и „Наука и раднички
покрет".“
Матија Бан, шеф српског Пресбироа, критиковао је Милана Ку
јунџића због јавног предавања о месијанској улози младог српског
покољења; Кујунџић је одбацио Банов став који је ставио знак јед
накости i ti: комунизма и анархије“ Либерална „Србија" донела
је допис из Берлина о раду тамошњег радничког друштва, посебно о
идејама Шулце-Делића“
Све то дало је повода „Видовдану” да оштро нападне „радикал
це” у српском друштву, а о западноевропском пролетаријату да про
спе грубе грдње и неистине у стилу булеварске штампе, из које је
уредник овог листа Милош Поповић радо црпео податке за своје
написе“. Поводом, пак, писма Ђузепе Мацинија Пољацима и источним
народима, „Видовдан" се жестоко окомио на италијанског револу
ционара и његову „црвењачку клику”.“ У српској штампи шездесетих
година почела је полемика између конзервативних и напредних снага.
Зато није нимало чудо што је Милош Поповић објављивао чланке
против Сен Симона, Овена, Фуријеа и Прудона“ јер је утицај њихових
идеја постајао све приметнији код српске гимназијске и студентске
омладине. Уз њега је сличне нападе штампао и конзервативни
„Свeтoвид”.“
Поред либерала, на ове нападе је одговорио и Живојин Жујо
вић, први српски социјалиста, кратким белешкама, колико је могло
да промакне цензури режима кнеза Михаила.“ На почетку намеснич
ког режима, међутим, он ће моћи да предлаже решења савремених
проблема српског друштва према учењу напредних западноевропских
мислилаца.“
Сваки покушај критике режима квалификовао се као покушај
комуниста да узнемире друштвени живот. Један од личних обавешта
јаца намесника Јована Ристића писао му је, поводом дописа „Једин
ству" које је на почетку излажења било либерални лист, о незако
нитој продаји плацева неким београдсим трговцима, да се „жестоко
критикује и свако каже да је то неки занесењак (комуниста) онакве
бљувотине могао написати”.“
Док присталице Уједињене омладине српске користе за ослов
--
љавање речи „брат” и „сестра”, Типографско друштво у Београду,
- Млада Србадија, 1875, 287.
2m. grije, 3/15. I 1868, 1, 3: Месија.

* Исто, 27. III./8. IV. 1868, 25, 99: у Берлину, 10. марта.
* Видовдан, 24. V 1868, 108, 203: О радикализму и радикалцима; 2. IX. 1868,
189, 312: О пролетаријату.
* Исто, 17. IV 1869, 85: у Београду, 16. априла.
* Исто, 5. I 1868, 4, 13: Установе и народно благо.
* Световид, 1868, бр. 18–35: Прудон, његов живот и доктрина.
з Србија, 20. II, 1. IV 1868, 23, 91 и 13/25. IV 1869, 30, 119.
* Исто, 10/22. IV. 1869, 41, 154: Ж. Жујовић, Општа начела за реформу дан
ка у сурам: друштву (по Прудону).
* Архив историјског института (АИИ), Заоставштина Јована Ристића (ЗРЈ),
III/19, 3/465. 30. III 1869.

382
 „БАук комунизмA" у сFвиши II848-1875)

једно од најранијих радничких сталешких удружења у Србији, назва

ће свог преминулог члана „садругом“.“ Тако ће реч „друг” постати со
цијалистичко и комунистичко ословљавање.
Кад је избио француско-немачки рат 1870. симпатије су у почет
ку биле на страни Немаца, који су се борили за национално уједиње
ње. Међутим, чим је Немачка показала своје завојевачке намере,
симпатије су се окренуле у прилог Француске. У допису Петра. Узел
ца, под насловом „На чијој страни, француској или пруској, треба да
буду симпатије српског народа?”, дат је одговор да оне треба да се
усмере у корист француског народа.“ А либерална „Србија“ Љубоми
ра Каљевића објавила је проглас „Међународног радничког дру
пштва", тј. марксове интернационале, поводом француско-немачког
рата.“ То је, пре покретања Марковићевог „Радника”, један од ретких
примера помињања Интернационале у српској штампи.
на почетку седамдесетих година дошло је до јаче поларизације
српског друштва, између осталог и под утицајем социјалистичког по
крета Светозара Марковића. Политичка подела се, поред опредељења
према династијама врши и на либерале, републиканце и социјалисте.
Многобројне вести о стечајевима у „Српским новинама", сведоче о
продаји за дуговање зеленашима, сеоским газдама и градским ћиф
тама. Чак је и реакционарна и режимска штампа била против прода
је целокупног сељачког имања за дуговања,јер се плашила стварања
„пролетараца”.
Узалуд је Светозар Милетић био против полемика у Уједињеној
омладини српској које, по његовом мишљењу, само разједињују сна
ге опозиције намесничком режиму у Србији. „Свакако би пак и по
странку и народ целисходније било” — писао је он - „да се не цепа
мо пре времена на републиканце, социјалисте итд. да се не опетује
историја слободњачке странке у Француској".“ Али,то је било наста
јање једног друштвеног процеса који се није могао зауставити било
чијом добром вољом.
Том раслојавању у друштву, колико у класном смислу, тако у
политичком и идејном, не могу да одоле чак ни синови великашких
породица. Павле – Паја Михаиловић, синовац Стевче Михаиловића,
бившег председника Државног савета, постаће један од најприснијих
сарадника Светозара Марковића у издвавању првог социјалистичког
листа у Србији. Јован Жујовић, син пуковника и државног саветника
Младена Жујовића, Бура Јанковић, син бившег министра Пауна Јан
ковића, Милан и Милош Радовановић, синови судије Великог суда
Маринка Радовановића, биће међу првим следбеницима Светозара
Марковића.
Занимљив је и пример Драгише Станојевића. Пажњу намеснич
ке полиције на себе скренуо је још својим чланком „Чему се спрема

за Србија, 18/30. I 1869, 8. 26.

за Панчевац, 16. VIII 1870, 66, 22.
за Србија, 7/19. VII 1870, 78.
* Застава, 9. VIII 1870, 92, 1: Св. Милетић, Српска слободњачка странка.
383
БОРБЕ ИГЊАТОвић.

Србија, а шта се приправља на Западу“ и брошуром „Вођама омла

динским”, у којима је напао намеснички режим, критиковао Устав
и жигосао Алимпија Васиљевића, Стојана Бошковића, Милана Ку
јунџића (који је био напустио државну службу) и Љубомира Каље
вића због издаје напредних идеја пошто су прихватили сарадњу са
намесничким режимом.“ Ристићев лични обавештајац ишао је у Земун
код Игњата Сопрона да би се уверио да ли има Драгишиних књига
на продају. Сопрон је имао једну књигу на француском коју му је
Драгиша био послао из Париза да је даје познаницима на читање;
Ристић је могао да је добије на читање преко свог поузданика.“
Драгиша Станојевић штампао је у Паризу две своје расправе,
чији је већ сам наслов – „La République fondée sur les sept libertés
absolutes et garanties par la révolution permanente” (Paris, 1870) и „Le
communisme individualiste. Nouveau projet de reorganisation socijale"
(Paris, 1870)—толико провокативан, да је намесничка полиција хапси
ла оне малобројне интелектуалце, зналце француског језика, који су
покушавали да их из Земуна пребаце у Србију или да их потајно чи
тају. Поменути Ристићев обавештајац јавио му је да је министар
председник Радивоје Милојковић показао панчевачком лекару Љубо
миру Ненадовићу Драгишину књигу „Република“ у којој су изложе
ни „сви пороци данашње српске владе”. Ненадовић је остао са утис
ком да се министар председник „више поплашио Драгишине књиге
него сто хиљада бајонета непријатељских”. А Јаков Станојевић, због
симпатија према династији Карађорђевића изјавио је, да Милојковић
има право што се боји јер, Драгиша ради са Рошфором да се не из
вршује воља појединаца, а Петар Карађорђевић не мора бити српски
кнез, већ председник републике и он се том звању припрема. После
једне беседе, пак, на Теразијама, чуо се на улици из више грла све
срдни поклич – „Живела република”.“ Ристићев обавештајац добио
је од Сопронаједну Драгишину књигу (вероватно је реч о Републици —
прим. Игњ) да је однесе у Београд на читање, али он је послао Ри
стићу, да стоји код њега док не пође поново у Земун да је врати.“ Но,
и сам Станојевић послао је брошуру о „комунизму”. Ристићу, Блаз
навцу и министру председнику Милојковићу; њу је донео из Земуна
Ристићу поменути обавештајац, уз напомену „биће да је важна и за
горчати влади” и да „ђаци не знају шта ће од радости, једва чекају
да седочепају брошуре,“
Иако код Станојевића постоји прилична збрка у појмовима, јер
је био највише под утицајем Луја Блана и Прудона, он се осетио по
гођеним кад га је Милетић апострофирао само као републиканца, а
не и као социјалисту. Одбио је да буде третиран као припадник„оних
адвокатско-буржоаских републиканаца" који су из зле воље или не
* Панчевац, 5. IX. 1869, 26, додатак.
* Андрија Раденић, драгиша Станојевић – живот, рад и идеје, Историјски
часопис, VII, 1957, 150-151.
* АИИ, ЗJР, 3/428; 6. 11869.
* АИИ, ЗЈР, 5/565, Београд, 14. I 1870; Исто, 3/566, 15. I 1870.
* АИИ, ЗJР, 3/574, 6. II 1870.
* АИИ, ЗЈР, 3/624, 4. VI 1870. и 3/627, 23. VII 1870.
384
 „БАУк комунизмA“ у срвиши (1848—1875)

знања противници социјализма”. Напротив, био је „у тој мери убеђен

о ваљаности главних начела новосоцијализма и толико им одан”,
да републику не би ни тражио кад би монархија била кадра да их
оствари. Одмах додаје и да се не слаже потпуно са Интернациона
лом што се тиче средстава, а у неколико и самих начела, али да је за
њега Интернационала ипак партија с којом се највише слагао и под
чијом се заставом не би устезао војевати.“ Станојевићева недослед
ност огледа се у његовим оптужбама упућеним Светозару Маркови
ћу да је „диктаторски комуниста” и да се налази под утицајем Карла
Маркса. Светозар је аналитички одбацио Станојевићеве ставове; Čта
нојевић је био поражен у полемици јер се позивао на превазиђене
теоријске ставове Луја Блана и Прудона, док се Марковић позивао на
Маркса (у полемици је препоручивао његово дело „Капитал”), Ласала
и Чернишевског. Станојевић је прихватао друштвену експропријаци
ју како је то прокламовала Интернационала на конгресу у Брислу.
Био је против свеопштег дириговања изједног центра, јер је сматрао
да би то била тиранија; да би се то избегло, сматрао је да треба пре
пустити локалним заједницама-комунама,да законима и другим сред
ствима регулишу своје потребе. Ту је он близак Светозаревој идеји о
самоуправи.
Париска комуна наишла је на двоструко реаговање у српском
друштву — позитивно код Светозара Марковића и његових „комуна
ца”, делимично позитивно код леве либералне интелигенције, више
као необичан експеримент; дочекано је „на нож" од представника
владајућег режима у Србији. Док је „Панчевац” донео телеграм: „У
Паризу револуција, радници победитељи, два генерала убијена. Вер
саљска спрема силан отпор”“ полузванично „Јединство” је писало по
водом париских догађаја самоуверено: „Комунизам по свој прилици
неће се никада удомаћити код просвећеног човечанства”.“
Тих дана српско друштво се први пут упознало са „Манифестом
Комунистичке партије”.“ Српска буржоазија дочекала је веома непри
јатељски овај спис оснивача научног социјализма. Београдска влада
је забранила пренос у Србију, а полиција строго кажњавала оне које
би ухватила да га читају или шире. Тако је Милош Вићентијевић, до
писник „Радника” из Лознице, био оптужен да је августа 1871. пренео
из Панчева један примерак „Манифеста Комунистичке партије”. Он
је већ био осуђиван на годину дана затвора, поред одлежаног седмо
месечног истражног затвора, због растурања посебног издања Све
тозаревих чланака из „Панчевца” о скупштинским из Iма у
Србији.
Књижара Јовановића и Павловића из Панчева објавила је оглас
о посебном издању „Манифеста Комунистичке партије”, у коме је
истакла да је поводом догађаја у Паризу било много говора о кому
низму, а често чак и без познавања његових основа. Зато су изда
46. А. Раденић, н. д. 173.
* Панчевац, 21. III 1871, 24, 1.
* Јединство, 21. III 1871, 60; Француска.
* Панчевац, 8. IV = 23. V 1871, 29-32.
385
БОРБЕ ИГЊАТОВИЋ

вачи препоручили, како пријатељима, тако и непријатељима комуниз

ма, да набаве ово издање јер ће из њега много научити и тек ће онда
њихов суд имати неке основе. „Застава” је, такође, објавила исти
оглас, али у истом броју и допис у коме се непознати аутор критички
осврће на поговор „Манифесту Комунистичке партије“ у „Панчевцу".“
У поговору, преводилац је навео да се поводом комуне у Паризу у
српским листовима говорило о комунизму и социјализму, о тежњама
Комуне и Интернационале, са малим изузецима веома површно.“ Тим
поводом, „Заставин” дописник је писао да му није познато које се
расправе држе за површне, да није довољно само казати него треба
и доказати. По његовом мишљењу, српском народу комунизам и со
цијализам још нису догорели до ноката, српска омладина има прече
ствари. Аутор дописа замера писцу поговора „Манифеста Комуни
стичке партије” што није рекао куда треба ићи. Они који су већ
десетину година радили, закључује дописник, остају при томе да зна
ју куда иду напред.“ Ове опаске су алузија на појаву покрета Светоза
ра Марковића и на политичку борбу либерала у Војводини, на њихов
опозициони став према намесничком режиму и на учешће у нацио
налноослободилачким плановима Уједињене омладине српске. У ства
pи, преводом „Манифеста Комунистичке партије” непознати прево
дилац је јасно показао куда треба ићи. Тим пре, што је подвукао да
је „Манифест Комунистичке партије” написан још 1848, али је и даље
тумач онога што хоће комунисти, додавши да „ко уопште мисли за
народ да ради, ево му поља”. Преводилац се посебно обратио српској
омладини: „Омладина је изразила да хоће да ради на основу истине,
а помоћу науке, да унапреди српски народ. Ми јој овим преводом
указујемо на истину изложену помоћу науке”.“
Први социјалистички лист у Србији и на Балкану, „Раденик”,
био је трн у оку српској буржоазији. Први сигнал за обрачун ca
органом српских „комунаца”, „петролејаца”, дао је „Видовдан". Ми
лош Поповић је схватио да идеје могу да понесу масе чак и ако не
постоје објективни друштвени и економски услови за њихово оства
рење. Зато је полазио од става да ни за кога не може бити од ште
те ако се упозна природа ствари, која, ако у датом тренутку и није
опасна, у неком каснијем може то постати. Зато је и писао да се и
у Србији, где за комунистичка начела нема ни места ни узрока, јер
нема „радничког разреда”, диже глас који брани, као по заповести,
гадна и срамна дела Комуне у Паризу. Стога је уредник „Видовдана”
позивао српско грађанство и владу да се тајним непријатељима и
будућим рушиоцима вароши, цркава, манастира, јавног морала, по

за исто, 23. V 1871, 32, 4: Манифест Комунистичке партије (свршетак).

* Под изузетком мисли се на „Раденик". Светозара Марковића.
* Аутор дописа у ствари брани „Заставу“ у којој, поред чланака Светозара
Милетића са изразима симпатија према париским комунистима, има и антико
мунистичких написа. (Застава, 20. VI 1871, 71, 2: Са Белога Дунава, на Видовдан).
* његов идентитет још коначно није одређен, сматра се да је то Влада
Љотић (Јеремија Д. Митровић, Јона једном о преводу панчевачког издања Ма
tº: оумнистичке партије 1871. године, Историјски гласник, 1974, 1-2,

386
 „EАук комунизмA" у свBили (1848-1815)

родице итд. строго погледа у очи; свака слабост владе била би зло
чин, издаја свих светих интереса народа, културе, религије. Милош
Поповић је захтевао уништење „разобјаничког друштва” — Интер
национале. „Опасна се болест усијаним гвожђем лечи!” — опомињао
је он владу јер, ако би то заборавила, спремила би и својој земљи
злу судбину спаљеног Париза.“ А један од читалаца захтевао је од
уредника да „буде бич противу несрећних људи који се спремају
мучки да сруше данашње свето друштвено стање ствари које у бо
гом благословеној Европи постоји", додавши да је стога „врло памет
но зарана бити на опрезу и биће свагда и даноноћно за живот и имо
вину верни стражари против свих светских лупежа”.“
„Раденик” се врло брзо нашао на дневном реду Народне скуп
штине, где је група од 14 посланика упутила, 11/23. октобра 1871, пр
ву у историји српског парламентаризма антикомунистичку интерпе
лацију министру унутрашњих дела намесничког режима Радивоју
Милојковићу. Пошто „Раденик”, каже се у интерпелацији, отворено
брани Интернационалу и Комуну, чије су главне тежње пљачка, па
љевине и убиства, они питају да ли у Србији има довољно законске
предохране против ових опасних начела која теже да продру у зем
љу и, ако их има, зашто влада не користи законске прописе да се у
клици угуши „разоравајућа комунистичка наука”, па према томе за
што се трпи „Раденик” и његово друштво.“
Министар полиције одговорио је да је и он видео како „Раде
ник” правда поступак Париске комуне, а и представник једне велике
силе скренуо му је пажњу на то (како се види, српски „комунци” већ
постају и предмет пажње међународне дипломатије! — прим. Игњ).
Влада има довољно средстава за истребљење сваког зла, али пошто
је то нова ствар која се скоро појавила на Западу, хтела је да види
докле ће се ићи тим новим правцем и у Србији. Таквих људи који
деле мисли „Раденика” има и у Србији највише до две хиљаде, од
којих већи део чине саме скитнице и протуве, које никако не могу
бити опасне по земљу. Ако је жеља народа, закључио је министар,
да се тим смутљивцима стане на пут, онда ће се влада одазвати на
родној вољи.
Један из поменуте групе посланика, Миле Дамјановић, предло
жио је Народној скупштини допуну чл. 320. Кривичног закона тако
да сваког оног за кога се зна да је непријатељ народне династије, да
ради против постојећег стања ствари, проповеда комунистичка наче
ла, хвали непријатељске земље и династији личности, да распаљује
неповерење према законским наредбама, властима и домаћем порет
ky и да исмева Народну скупштину, учини неспособним да штети
отаџбини и влади, стављањем под надзор по решењу општине и по
лицијске власти, не тражећи доказа за дело, већ да убеђење буде до
вољан доказ. Народни посланик Владимир Хаџић је предложио да
сваком ко напада поштене људе и владу треба ударити од 25 до 50
3. Bitóоздан, 5. VI 1871, 119; 1: У Београду, 4. јуна.
* Видовдан, 11. VI. 1871, 1—2: Привoслaно С. Нiирића из пожаревца.
* Архив Србије (АС), Народна скупштина (нČ), кут. 2. бр. 26.
387
БорFSE IlirЊАтовић.

батина, а Димитрије Миловановић тражио је најмање 50 а највише

10037
Овај захтев Светозар Милетић је окарактерисао као покушај
завођења терора у Србији. Оценио је да је предлог учињен због кому
ниста, али да може послужити добро и у другим случајевима: према
таквом „бауку” треба одмах употребити строге мере“ Милетић је,
очигледно, читао „Манифест Комунистичке партије”, објављен три
месеца раније у „Панчевцу”. У сваком случају, српска штампа почи
ње да пише о „бауку комунизма” који је, ето, стигао и у Србију.
Наравно, нису изостале ни оптужбе против Светозара Маркови
ћа и његових истомишљеника да су атентатори. Одлазак Светозара
Марковића и Ђуре Љочића у Буковичку Бању, где се налазио и кнез
Милан,дао је повода министру Радојковићу да препоручи опрезност,
јер су ова двојица покретача „Раденика”, наводно, „способни на свако
зло”, и не разликују се у одважности од Паје Радовановића, убице
кнеза Михаила. Светозар и „његово друштво”, како јавља Милојко
вић алармантно, одустали су од атентата ватреним оружјем, али зато
намеравају да отрују кнеза, а не одустају ни од преврата.“
Поред свих покушаја да се то онемогући, о Марксу се све чеш
ће говори у српској напредној штампи, а његове и Енгелсове идеје
продиру у српско друштво. У познатом спору између Маркса и Ба
куњина, који се завршио искључењем руског револуционара из Ин
тернационале, београдски либерални лист „Будућност” имао је по
зитиван став према Марксу. Говорећи, пак, о роману „Шта да се ра
ди” Чернишевског и његовим идејама, исти лист ће написати да је
Париска комуна покушала да их оствари“
Док је реакционарни „Исток”, који је преузео антикомунистич
ку штафету од „Јединства”, писао против Париске комуне и српских
„комунаца”!“ светозаревци ће остати верни њеном примеру, за њих
ће француски главни град и даље остати жижа револуционарног
покрета. „И после страшне погибије Париске комуне, Париз је опет
остао огњиште револуције. Он је и данас срце европских покрета, из
његових предграђа бије живот кроз све дамаре светског пролетарија
та” — писао је први социјалистички часопис у Србији „Рад” у ново
годишњем броју 1875“
„Исток" је донео кратку вест о пресуди Светозару Марковићу
и одговорном уреднику Димитрију Стојковићу на затвор, са још кра
ћим, али веома речитим коментаром: „Само тако”!“ То је, у ствари,
био позив влади да се на тај начин разрачуна са вођом социјалис
57. Раденик, 28. IX 1871, 49, 200 и 2. XI. 1871, 63, 260–261: Рад Народне
скупштине.
3. Застава, 8. X 1871, 118, 1-2: (Св. Милетић), Тероризам у Србији.
33 АиИ, ЗГР, 3/1281; Исто, 1266.
ба ја не 21. IX 1873, 96, 3.

8. Исто, 12. 1. 1875, 4: Српски комунци и мађарска влада; исто, 14. VII
1875, 63: Нашим петролејцима; Исто, 23. X 1875, 10: Политички санкилоти; Исто,
11. I 1876,5: Комунско поштење; Исто, 13. I 1876, 6: Србија и комунци.
“? Рад, 1. I 1875, 1, 1: Писмо из Париза.
** Исто, 20. IV 1874, 40, 4: Домаће вести,
388
 „БАук комунизмA" у стБили (1848—1875)

тичког покрета у Србији и његовим истомишљеницима. И „Исток"

је полемисао са Марковићевим листовима „Јавност”, „Глас Јавности”,
нападао „Будућност”, напао појављивање „Новог доба", новог соци
јалистичког листа у престоници, материјалистички правац „Рада”,
писао о суђењу и пресуди Јовану Милинковићу-Алавантићу и Дими
трију Ценићу на тешке затворске казне због опозиционог става, ин
тригирао против Пелагића због веза са „комунцима".“ Из овог листа
дознајемо да је, после престанка „Гласа Јавности”, постојала намера
да од нове 1875. године „под истим уредништвом“ (Светозара Мар
ковића — прим. Игњ) угледа свет нови лист „Борба“, међутим,
лист који је почео да излази добио је име „Ослобођење”, па је „Ис
ток" заједљиво полемисао са писањем „Будућности” да ће то бити
право народно „Ослобођење” ироничном напоменом у загради —
„разуме се, не под Фрањом Јосипом”.“ што је била алузија на Свето
зарев чланак „Српске обмане".
Кад је Светозар Марковић преминуо у Трсту, „Исток" је у ма
лој белешци написао да „и пријатељи и начелни противници морају
признати да је Србија у њему изгубила човека који је живео за своја
убеђења, књижевника који је писао такорећи крвљу својом”.“ Сматра
се да је аутор белешке био Јован Ристић.
Тако је српски социјалистички покрет добио не само свог осни
вача, првог вођу,већ и свог првог мученика.
+

Могло би се рећи да је период о коме је овде реч „прва страни

ца" историје српског и југословенског радничког покрета. Много је
писано о томе да ли је Светозар Марковић социјалиста-утописта или
марксиста; и сада се понавља да у његово време није постојала рад
ничка класа Србије, што је тврдила и намесничка влада и њени про
пагандисти. Макар и у замецима, радничка класа Србије је постоја
ла. Страх пред „бауком комунизма” и онда кад уопште није било
услова за то, и касније кад се већ ствара радништво и пролетаријат
у Србији, говори да ово питање не може да се посматра шаблонски,
према ондашњем стању радничког покрета и развитка радничке кла
се на Западу.
Борђе игЊАТОВИЋ

* Исток, 14. VIII 1874, 77, 1-2; Београд, 14. августа; 22. VIII 1874, 88, 1–2;
Београд, 21. августа; 13. X 1874, 94, 4: Из Шапца: 3. XI 1874, 100, 4: Домаће вести;
21. II 1875, 20,4; 17. VIII 1874, 78, 4; 6. XI 1974, 101, 3.
- Исток, 22. XII 1874, 1; 5. i 1875, 2, 3: Журналистичка књижевност.
* Исток, 3. III 1875, 23, 3: домаће вести.
389
БОРБЕ ИГЊАТОВИЋ

Рез ком е
„ПРИЗРАК КОММУНИЗМА". В СЕРБИИ (1848–1875 гр.)
Автор пњrтаетса проследитљ развитие передовоћ мњсли в Сербии
с тех пор, когда в сербских газетах в первљiћ раз поавилосњ слово
„коммунист" (1847 г.) и има Карла Маркса (1855 г.) до преждевреме
нноћ смерти Светозара Марковича, основоположника социалистич
еского движенин в Сербни (1875. г.).
„Созаклитнические” идеи западноевропећских социалистов-уто
пистов и русских револоционнљих демократов оченљ ранно проникали
в сербское обицество, ими вцохновлалис, студентњи Великој школњи
в Белграде и вчужих учебних заведениахв Росии, Швећцарии, Фран
ции и Германии.
Виход из печати первој сербскоiи социалистическој газетњи
„Раденик" („Рабочиј”) молодан себрскаи буржоазиа встретила как
угроза ее классних интерессов, тревожно и резко как будго Париж
скан коммуна происнодила в Белграде. Реакциониме газетњи „Једин
ство” и „Видовдан" обвинили Светозара Марковича и его сомљишлен
ников как орулиа Интернационала, которне стрематса вњизватљ ре
волоциков Сербии.
Так „призрак коммунизма”, о котором писали Маркс и Енгелњс
в „Манифесте Коммунистическој партии", полвилса и в Сербии. Зго,
так сказат, „перваж страница” истории сербского и когославского
рабочеог движениa.

390
 BiHTJТЕСКИЊЕ. А. П. ИРБИ И Г. М. МЕКЕНЗИ У СРБИЈИ
1862, 1863. и 1864. године

Услове под којима је Србија почетком шездесетих година XIX

века повела активну спољну политику није карактерисало довољно
разумевање европске јавности за интересе и тежње српског народа.
Први и други устанак нису међу европским народима стекли попу
ларност револуције у Грчкој (која је уживала преданост баштиника
старе културе и међународне повезаности свог патрицијата), нити су
повремени немири у српским земљама добијали размере и реперку
сије италијанског, пољског или мађарског покрета, а улога Срба у
револуцији 1848. и 1849. и везе са Русијом изазвали су подозрење
европских либерала који је требало да им буду природни савезници.
Зато су сведочанства наклоњених и независних публициста, свеште
ника, дипломата и истраживача, који су почетком седме деценије
све чешће залазили у ове крајеве, била драгоцена за пропаганду теж
њи у Европи. Доста таквих путника долазило је из Енглеске, где је за
српске интересе било и најтеже, при чему су већ у то време две жене
са Британских острва биле запажене због своје помоћи културној и
политичкој еманципацији српског народа.
0 бављењу и раду Аделине Павлије Ирби и њених сарадница
међу Србима у Османском царству с разлогом је доста писано. Свој
пут по европским провинцијама Турске, Ирбијева и Макензијева су
описале у књизи „Путовања по словенским земљама Турске у Евро
пи” објављеној 1866. године, на српски преведеној већ 1868, заслу
гом предузимљивог и трудољубивог. Чедомиља Мијатовића, и са Глед
стоновим предговором по други пут штампаној у Енглеској 1877; о
њиховом просветном раду у Сарајеву и о доброчинствима Ирбијеве
и Џонстнове (која се Ирбијевој придружила после смрти Макензије
ве 1874) за време босанско-херцеговачког устанка писали су хрони
чари српског покрета у Босни, истраживачи културних веза Срба и
Енглеза и историчари од струке.“ У сенши описа тих путовања и по
слова остали су њихови боравци у Србији 1862, 1863. и 1864. године.
1. Г. Мјуp Макензијева и А. П. Ирбијева, Путовање по словенским земљама
Турске у Европи, Београд, 1868; Cresa Mилованов, Мис Аделина Павлија Ирби
= српска добротворка. — Стражилово, Нови Сад, 1886, бр. 45, ст. 1569 — 1574;
Iм. Св. Вуловић, Мис Аделина Павлија Ирби. – Српска црква. Календар за пре
ступну 1912. годину, Београд, 1911, ст. 123—125; Аркадије Варађанин, Умрла је
391
3жиВОТА БОРБЕВИR

Ирбијева је рођена 1833. у племићкој породици поморског офи

цира. Образована (у Лондону је завршила оријенталне науке), само
стална, радознала и предузимљива, она се рано одважила на још неу
добне и понегде слабо безбедне европске путеве. Са Макензијевом је
1859. пропутовала немачке земље, Чешку, Пољску, Мађарску и Сло
вачку. Три године касније за циљ путовања одабрале су Атину, али
их је, на проласку кроз Праг, Франтишек Палацки уверио да Јужне
Словене никако не би смеле оставити ван својих интересовања и пла
нова. Прихвативши савете знаменитог човека, оне су преко Беча оти
шле у Трст, па са лађе свратиле на Крф и у Црну Гору, и из Атине
отпутовале на Босфор“ Крајем маја су из Цариграда копном пошле
|
на северозапад да проведу „многи мучан дан по запарној и грозни
чавој равници трачкој”. У Једрену су сазнале да је околина пуна
хајдука, који су тих дана убили једног америчког мисионара, и да
енглески конзул излази само у пратњи стражара. Ту их је затекла и
вест да је Београд бомбардован и забринула опомена турских власти
да је сада у Србији за њих опасно. Смионе девојке се, међутим, нису
лако предавале: добивши од Лонгворта, енглеског конзула у Београ
ду, денецу да је путовање по Кнежевини сигурно, наставиле су пут
у пратњи Михелса, ваљаног и поузданог драгомана и водича најм
љеног у Једрену. Почетком августа 1862. пропутовале су кроз Ниш
и ушле у турски кордон којим је Србија била опасана. Српске власти
су већ раније знале да ће Енглескиње доћи. Илија Гарашанин се, ви
ше од свих званичника, трудио да странци са запада стекну што бољу
представу о Кнежевини; сада, када је српска ствар толико зависила
од наклоности сила и кад се већ мислило о начину којим би се при
добило енглеско јавно мњење, искусном председнику владе био је
важан и утисак двеју девојака и зато је, већ 20. јула, телеграфом
послао упутство начелнику алексиначког округа Милошу Пироћан
цу да их „лепо дочека и пропрати”. И доиста, власти пограничног
округа с пажњом су дочекале Ирбијеву и Макензијеву и, између
стража, патрола и положаја народних и ислужених војника, испра
тиле их пут Крагујевца.
За пратиоца Енглескиња по Србији одређен је четрдесетогодиш
њи крагујевачки професор Јосиф Веселић кога су искуство и знање
чинили подобним за то. Филозоф и теолог из Ђакова, у младости је
лис Аделина П. Ирби. — Летопис Матице српске, Нови Сад, 1911, св. 283, ст. 78;
Јулка Јонић, мис Аделина Ирби. — Жена, Београд, 1911, бр. 9, ст. 558; Мис А. П.
Ирби. — Бранково коло. Сремски Карловци, 1911, бр. 36, ст. 561; Петар Мирковић,
Мис Аделина Павлија Ирби, Сaрajeвo, 1921; Јелена Лазаревић, Енглескиње у
српском народу, Београд, 1929; Bača iyóриловић, Босански устанак 1875—1878,
„Београд, 1930, ст. 388, 416; Васо Чубриловић, Мис Ирби у Босанском устанку. —
Преглед, Сaрajeвo, 1933, књ. IX, св. 119, ст. 627—630; Čтаноје Станојевић, Историја
српског народа у средњем веку. Извори и историографија, Београд, 1937, књ. I.
о изворима, ст. 114—115; Племенита Аделина Паула Ирби 1833 + 1911. О стого
дишњици рођења, Сaрajeвo, 1983.
* Властоје Алексијевић, Савременици и последници Доситеја Обрадовића и
Аука Стефановића Караџића, св. ХV, ст. 155—158. – Народна библиотека, Оде
љење посебних фондова, Р 425; М. С. Вуловић, нав. рад, 123; Ј. Лазаревић, нав.
дело, 55-57; В. Чубриловић, нав. рад, 627.
392
 ЕнглЕскињЕ ИРБИ И МАКЕНЗИ у СРБИЈИ 1862-1864.

био уз Гаја и Илирски покрет; по преласку у Србију службовао је у

суду, на телеграфу и коначно у крагујевачкој гимназији као профе
сор немачког, латинксог и грчког језика. Кад год се могло, путовао
је по земљи и описивао старине; наређење да пође ка Алексинцу
примио је 11. августа, тек што се био вратио са уобичајеног обиласка
манастира током ферија и почео да сређује белешке.“ Са апотекаром
Радославом Шилићем, Веселић је колима изашао гошћама у сусрет,
до механе код манастира Дивостиња. Од 11. до 14. августа биле су у
његовој кући, окружене пажњом љубазне породице. Домаћин их је
водио на егзерцир народних војника, у Оружницу, где су обишле сва
производна одељења. Показао им је и властити виноград. Политика
Британског краљевства према Србији се, као тема разговора, није
могла обићи: девојке су разумеле незадовољство крагујевачких инте
лектуалаца и приметиле да ће се тешко шта променити док је жив
стари Палмерстон.
У зору 14. августа на исток је кренуо мали караван: у првим
колима биле су Енглескиње, а у другим Веселић и драгоман Михелс.
Код Горње Сабанте поздравио их је и почастио начелник левачког
среза. У Јагодини су одселе код угледног мештанина Раденковића,
где је за ручком поново било речи о безосећајности енглеске владе
према патњама и борби Словена у Турском царству. Кад су, преко
Буприје, стигле у Раваницу, манастир је управо славио Успење бо
городице. Међу 1500 гостију, за трпезама у конаку било је и људи
политички обавештених; поводом уобичајених питања и примедби
| рекле су да Србија пропагандом мора настојати да добије наклоност
њихових земљака. У Манасији су им настојатељ манастира Кирил и
професор Богословије Никанор показали цркву, конаке и куле деспо
та Стефана.
Дружина је 17. августа по киши напустила плодне и насељене
долине у средишту земље и зашла у шуме источне Србије, које су
само неколико месеци раније походили земљаци младих путница. —
Џон Кернс, Смит и Вотсон и, поневши најбоље утиске, управо тих
дана убеђивали енглеску јавност да став према Кнежевини треба про
менити. Наредну ноћ су намеравали да проведу у мокрој шикари, из
међу ватри које су логор штитиле од звериња, али их је у поноћ
пробудио пљусак. Прошавши Бољевац, 18. августа усред ноћи стигли
су у велико село Подгорац, где их је, преморене и покисле, прихватио
парох Петар Миленковић, ватрени родољуб и стари познаник про
фесора Веселића. Енглескиње су делиле свештениково одушевљење
* Телеграм Милоша Пироћанца Илији Гарашанину од 27. VII 1862. — Ар
хив Србије, фонд Министарства унутрашњих дела (у даљем тексту: АС, МУД),
1862, президијал: В. Алексијевић, нав. рукопис, ХV, 156; IIIематизам за 1862. го
2.". ст. 50; Јосиф Веселић, Моје путовање по Србији с двема Енглескињама
(од 13. авг. до 5. септ. 1862). — Световид, 3. IX. 1863, бр. 97, ст. 1; Г. М. Макензијева
и А. П. Ирбијева, нав. дело, XII, 1, 90—99; Милан Б. Милићевић, Симоменик зна
-иeнитих глуди у српског народа новијег доба, Београд, 1888, ст. 32; J. Лазаревић,
нав, дело, 57—58; ЛБубомир Дурковић-Јакшић, Прилог проучавању пропагандног
рада за ослобођење и уједињење Југословена, 1860—1862. год. Историјкси зани
си Титоград, 1964, књ. XXI, св. 1, ст. 34.
393
животA БОРБЕвин

борбом Црногораца и обећале да ће му првом приликом послати

портрете кнеза Николе и војводе Мирка. Тешко и дуго путовање, та
корећи од поноћи до поноћи, није остало без последица: Макензијева
се осећала лоше, па су у пароховој кући остали до 20. августа ујутру.
Пред крај тог дана, у згради Примирителног суда, утостили су их
кметови Сумраковца, 21. августа су обишле развалине Гамзиграда, а
затим су, кроз крајинска села и богате винограде, стигле у Неготин,
код окружног начелника Ђорђа Девића на конак. Ујутру су, добрим
путем, дуж којег је постављена телефонска линија према Румунији,
продужили ка Дунаву и у Кусјаку видели главно стовариште Мише
Анастасијевића „одакле се со на све стране разноси”. Недавно на
бављен и добро чуван од крајишких народних војника и власти, ту
је био укотвљен и брод „Делиград”. Док је капетан првог српског
пароброда изузетне госте служио кафом, Енглескињама се чинило
да је лађа пуна оружја и муниције. Једним, поново врлетним и за
битим крајем, дружина је затим приспела у Мајданпек и ту остала
два дана: Макензијева је још увек побољевала, а Ирбијеву су веома
занимали уређаји и поступци у руднику. Настојатељ Јосиф Седелини
поклонио им је примерке руде, а п р је искористио прилику
да ревносним ученицама да још неколико лекција из српског језика.
Друштво се, после тегобног пута, у Пожаревцу задржало дуже
но обично – читавих пет дана. Између осталог, окружни начелник
Илија Коцић их је својим колима возио у обилазак љубичевске ерге
ле. Чекајући брод за Београд, у Дубравици су 1. септембра провели
готово читав дан уз добро мађарско вино, које им је послао конзул
Лонгворт. Приликом кратког пристајања у Смедереву, поздравили су
их начелник и окружни физикус др Валента.
На двадесетодневном путовању кроз Србију Енглескиње су
сретале сељаке, кметове, архимандрите и протојереје, чиновнике,
професоре, народне војнике, рударе и раднике у фабрици оружја;
боравиле су по кућама свештеника, трговаца и чиновника, по меха
нама, општинским просторијама, у црквеним портама и манастир
ским конацима. С пажњом су пратиле објашњења о старинама и
историји, обилазиле касарне, државна здања, радионице и пијаце.
Котарице грожђа, печене кокоши, беле погаче и везени пешкири,
којима су их дочекивали и испраћали сеоски кметови и калуђерска
братства, причињавали су им радост, али нису смањили напрегнуту
и критичку пажњу за све чињенице о народу и земљи. Младе даме
питале су често и бележиле много. Као човек који је већ имао неког
искуства са описивањем старина и народа, уз то почаствован што му
је оваква улога пала у део, Веселић се трудио да што више удовољи
таквој радозналости. Па ипак, знатижеља образованих, припремље
них и у много чему већ обавештених путница није увек сасвим задо
вољена; догађало се,чак, да професор понешто из њиховог дневника
препише у своју свешчицу. Потпунија објашњења и меродавне одго
394
 внГлЕскињЕ ИРБи и мAквHзи у срвији 1862-1864.

воре девојке су могле наћи тек у културном и политичком центру

Кнежевине.“
У Београду су очекивали долазак Енглескиња. Министар уну
трашњих дела Никола Христић је, 29. августа, поверио начелнику
полицијског одељења Николи Крстићу да преузме бригу о њима и
„обавештава их о нашем стању”. На пристаништу су их 4. септембра
сачекали и поздравили мајор Фрањо Зах и начелник Крстић и кару
цама одвезли до куће Алексе Симића, на стан. Влада је одабрала
праве људе за контакт са странкињама. Зах је животно и политичко
искуство стицао широм Европе, био је повезан са чешким политич
ким и културним радницима који су девојке упутили на словенски
југ, налазио се међу најближим Гарашаниновим сарадницима, много
је путовао по Србији и српским земљама под Турском, током лета
1862. налазио се у команди одбране Београда и администрацији ван
редног стања као најближи сарадник министра војног Иполита
Мондена и, уз све то, од раније је познавао Ирбијеву и Макензијеву.
Млади Крстић имао је мање искуства, али био је професор историје
и права на Лицеју, колега и пријатељ Ђуре Даничића и непосредно
ангажован на пословима српске пропаганде у Европи. У богатој и
отменој кући старог уставобранитељског првака, Енглескиње су се
нашле у друштву његовог сина Милана Симића, који им је ставио
на располагање богату библиотеку и своја знања о српској историји
и култури, и његове младе, веселе и дружељубиве жене која је ретке
часове доколице знала да им учини забавним. Већ наредних дана су
у Цркви светога Марка, са палилулским вратарима и повртарима,
диајсторима из Фишетијске чаршије и „отменијим" грађанима са
Баталнџамије и Врачара, присуствовале служби и „торжеству” пово
дом кнежевог рођендана. Са митрополитом Михајилом су разговара
ле о односима Енглеске и Србије и претресале резултате путовања
британских свештеника који су у овим крајевима боравили пре њих.
Лонгворт их је упознао са новосадском учитељицом Александром
Петровић, која је од 1856, као наставник и сарадник бугарског наци
оналног покрета радила у Шумену, заједно са Јосипом Мајзнером,
чешким револуционаром из 1848. и потом емигрантом, за кога се и
удала; са Мајзнеровима било је разговора о отварању српске школе
у Битољу и положају хришћана у Турској.“Тако су, на самом почетку
свога боравка у Београду, Ирбијева и Макензијева склопиле добра
познанства, којима су им отворена вратаза нове везе.

* АС, МУД. — П, 1862, Х, 2; XII, 150; И. Веселић, нав. рад. — Световид, 3. IX.
1863, 97, 1-3; 10. IX, 100, 1-2; 14. IX, 101, 1–2: 22. IX, 104, 1; 24. IX, 105, 1-3;
29. IX, 107, 1: 1. Х, 108, 1–3; Србија. – Српски дневник, 4. VIII 1862, бр. 61, ст. 3;
Г. М. Макензијева и А. П. Ирбијева, нав. дело, XI, 1; Живорад Јовановић, Из
старог Београда, Београд, 1964, ст. 131.
5. Никола Крстић, Мемоари. Јавни не приватни живот 1860, ISS/. и 1862.
водине, лист 170; Приватни живот 1863, лист 57; J. Веселић, нав. рад. – Световид,
1. Х 1863, 108, 2-3; писма Илије Гарашанина Јовану мариновићу, Београд, 1931,
књ. II, ст. 30; илија п. николић, мемоари Александре петровић – мајзнер,
1832-1900. – Мешовита грађа, Београд, 1974, књ. III, ст. 83-84, 95.

395
животA БОРБЕВИН

Енглескиње су у Београд приспеле у тренутку који није могао

бити занимљивији. Варош је, без већег дела својих житеља и редов
них активности, пуна батаљона регуларне и народне војске и шаре
них добровољачких легија, са барикадама и рововима на Калемегда
ну, више личила на војни логор, него на привредно, културно и
политичко средиште земље. Док су се из Пожаревца приближавале
Београду, у Ужицу су избили велики сукоби и још већи пожар;
кад су се искрцале на савском пристаништу, цела је варош брујала
о побуни народне војске претходног дана у палилулској касарни;
затим су одлуке Конференције у Канлиџи изазвале нова колебања
кнеза, размимоилажења у влади и много прича о рату и миру; дола
зак енглеског посланика у Цариграду Хенрија Булвера у Београд и
његова настојања да српску владу приволи на прихватање дипломат
ског решења, дали су повода узбуђењима најразличитије врсте;
формални пријем фермана, рушење барикада и разоружање доброво
љаца такође нису били свакидашњи доживљаји, итд. Током двадесет
петодневног боравка у Београду, двема „политичким спаситељицама”
није могло бити досадно.
С њима је најчешће био професор Крстић. На то га је обаве
зивао задатак поверен од претпостављених и молба девојака да их
подучава из српског језика, а подтсицао утисак који су оставиле на
њега. Чувши причу о досадашњим путовањима, он је забележио:
„Колико одважности и стрпљивости! Само таквом вољом могу се
постићи велике цељи... Радујем се што по вољи министра паде мени
у део да их учим". Брзо је запазио да Ирбијева, млађа и живахнија,
лакше схвата и боље памти, али и да је Макензијева, старија и болеш
љива, „боља на перу”. Након једног или два сата „лекција" развијао
се разговор о политичким и културним приликама у Србији и Тур
ској. Енглескиње су чуле да се Свето писмо чита слабо (чак и да је
забрањено) и стекле утисак да су Срби неретитиозни, а ипак нето
лерантни; Крстић је објашњавао како Србин ине за веру, која му
је у крви, и да се Библија не чита због дугог робовања под Турцима
које је уназадило просвету и писменост. Веома их је занимало стање
слобода у земљи и кнежев однос према либералним начелима и уста
новама; иако им је одговорено да Србија ужива велике слободе у
свему, гошће су, ипак, записале: „Можда учитељи омладине у новој
Србији имају разлога кад худе предузеће којега је успех завистан
од живота једног човека”. Убрзо је, на захтев министра, начелник
Крстић почео да доставља извештаје о разговорима с Енглескињама,
које је Христић носио кнезу.“
Ирбијеву и Макензијеву су, у првом реду, занимали Словени
под турском влашћу. Кнежевина их је, углавном, интересовала као
ослонац борбе тих Словена за ослобођење, а у Војводину уопште
нису планирале да иду. Па ипак, по савету младог професора и у
његовој пратњи, 19. септембра пошле су у Нови Сад; Крстић је желео
да им покаже „лепо уређену српску варош" и да их упозна са влади
* Н. Крстић, нав. рукопис. Јавни и приватни живот, 170—171; Г. М. Макен
зијева и А. П. Ирбијева, нав.дело, 123.
396
 внрпрекрiti,E. иРБИ И МАКЕНЗИ У СРБИЈИ 1862-1864,

ком Платоном Атанацковићем. Путовали су утодно, професору је

остао „спомен доста мио”, вазда се трудио да им „српске ствари"
представи с најбоље стране; у Карловцима је чак морао да се супрот
стави Маширевићевом мишљењу како су Срби лењи.” Свратили су
и у Крушедол, где им је тадашњи игуман овог манастира Никанор
Грујић показао ризницу са старим рукописима, деспотским крунама,
сабљом војводе Стевана Шупљикца и одеждом кнегиње Љубице.
после ручка на чардаку, где им је Грујић захвалио на љубави и
пожртвовању за српски народ, манастирским колима су отишли до
Гргетега.“
По повратку из Војводине почеле су припреме за пут у Босну.
Баш у то време одбили су Турци Сокољани да Србима предају град и
претукли царске комесаре који је требало да их иселе, па су српске
власти имале доста мука да храбре девојке одврате од успутне посете
„гнезду разбојничком“. Из Сарајева су писале Крстићу како се, после
свега што су виделе, радују да Србија не улази у рат са Турском јер,
за победу још нема услова. У интересовању за Босну и положај жене
у њој следиле су Дору Дистрију, која је претходне године пројахала
врлетном земљом, али су, за разлику од Францускиње напредних
идеја и пустоловног духа, прионуле послу и у Босни, такорећи,
остале заувек.“
Годину дана касније, такође ујесен, Ирбијева и Макензијева
поново су дошле у Београд. Овога пута осећале су се готово као код
куће и опходиле слободније но ранијс. Током зиме 1863—1864. у
српском главном граду написале су добар део поменуте књиге, поче
де да преводе „Историју србског народа” коју је за гимназије сачи
нио Никола Крстић, дописивале су се са пријатељима у Сарајеву
око отварања школе за женску децу, ишле на прославу светог Саве
и друге свечаности у тек завршеном и отаџбини поклоњеном Капе
тан-Мишином здању, одлазиле на излете у Топчидер, долазиле у госте
и тако високим личностима какав је био саветник и бивши председ
ник владе Филип Христић; „Енглескиње су се сасвим одомаћиле и
ушле у приватне интриге београдске” —записао је у свом дневнику
Никола Крстић. Овакво смањење дистанце између њих и средине
могло је Србији донети користи, али је домаћинима задавало и доста
брига. Критиковале су прљавштину у Старом здању, тим више што
је било кнежево власништво. Макензијева је замало напустила пред
ставу комада о Краљевић Марку у коме је Матија Бан јунака прика
зао као кукавицу; остала је само зато што се и патриотски настро
јена галерија побунила повицима: „Марко није издајица!” Крстић
је имао пуне руке посла: поново је морао да одговара на бројна и

* Н. Крстић, нав. рукопис. Јавни и приватни живот, 171.

* Лаза Станојевић, Успомене на мис Ирбијеву. — Бранково коло, Сремски
Карловци, 3. XI 1911, бр. 44, ст. 690–691.
* Н. Крстић, нав. рукопис. Јавни и приватни живот, 171-172; Приватни
живот, 2; Србски дневник, Нови Сад, 20. X 1862, бр. 91, ст. 2; Невен Казезовић,
јt:y Босни – Фантатсично путовање. – Политика, 21. XII 1980, бр.
у ст. 12.

397
жИВОТА БОРЂЕВИЋ

често непријатна питања о политичком стању у Србији. Уверавао их

је да „Тајмс“ нема права кад тврди да је народ противу народне
војске и да Гарашанин настоји да постане кнез: владалац је патриота
и без себичних интереса, „народ би могао бити незадовољан кад би
био угњетен, али су у Србији свачија права света”, приче о Гараша
пину су „давнашњи начин заметнути у нас кавгу и сејати неповерење
између кнеза и министара...” Објашњавао је да политичких затво
реника нема онолико колико се о томе прича и побијао лош суд o
кривичном поступку у Србији, који су девојке чуле од италијанског
конзула Стефана Сковаса. Као клевету је одбио причу енглеског
комесара за спровођење протокола из Канлише да српске власти
странце држе под полицијском присмотром и образлагао како „смо
ми много примитивни да би умели бити полицајци каквих има у
Лондону, Паризу и Бечу . . ."
Упркос примедбама и критичком ставу према неким својствима
средине, Енглескиње су се у Београду добро осећале и о Кнежевини
понеле утиске којима су родољубива јавност и српска влада могли
бити задовољни. Као што је свештеник Вилијам Дентон, на свом
одласку за Лондон, а уочи бомбардовања Београда 1862, закључио
да су турске насеобине и гарнизони у Србији „морална куга и узрок
непрестаног страховања", тако су оне, одмахза њим, бележиле „како
никад неће заборавити она чувства радости и ослобођења, што су их
осетиле ступивши на српску христијанску земљу”.“
Свој други и доста дуги боравак у Србији Ирбијева и Макензи
јева су завршиле 29. септембра 1864. Крстић их је испратио до Зему
на, искористивши и последњу могућност да оправда недостатке
режима: „Није истина да је код нас угњетена слобода — тврдио је
на лађи – него само оних форми нема које слободу чувају”.
После овог боравка, оне су са пријатељима из Србије —Захом,
женом Милана Симића и другима – биле у редовној преписци.
Крстића су обавештавале о раду на стварању Друштва за помоћ
хришћанима у Турској и о утисцима које је оставила кнегиња Јулија
у Енглеској, интересовале су се за могућност да постану наставнице
Више женске школе у Београду, распитивале се о разлозима распуш
тања Друштва србске словесности, слале му новине са својим и дру
гим пријатељски интонираним чланцима о Србији. Начелник је о
садржају писама редовно обавештавао Гарашанина који је одобра
вао да им се у свему излази у сусрет и њихова мишљења даље пре
носио владаоцу.“
Савременици су високо оценили значај који су за Србе имала
путовања по Балкану и публицистичка делатност А. П. Ирби и Г. М.
по н. крстић, нав. рукопис. Приватни живот, 57–58, 60, 64, 70–71, 78, 90,
93, 101, 106–107, 111, 130, 142–143, 149; Јавни живот од 9. априла 1864. до 31. де
цембра 1870, пист 3.
и Србска књижевност. — Србски дневник, 4. XI. 1862, бр. 70, ст. 3; Вилијам
дентон, Кристијани у турској, Нови Сад, 1864, ст. 3; Г. М. Макензијева и А. П.
Крбијева, нав.дело, 1, 4
* Н. Крстић, нав. рукопис. Приватни живот, 150; Јавни живот од 9. апри
ла 1864. до 31. децембра 1870, 41—42, 47, 55, 57-59, 65, 67–68.
398
 ЕнглЕСКИЊЕ Нпрви и МАКЕНЗи у срвији 1862. 1864.

Макензи почетком шездесетих година. Тек што се њихова књига поја

вила, млади Чедомиљ Мијатовић је закључио „да је мало страних
дела о Словенима у Турској” која би се с њом могла поредити. Веро
ватно им је највишу оцену дао Гледстон, написавши „да ни дипло
мата, ни конзул, ни макоји путник, наш земљак, није више утицао”
да се измени мишљење Енглеза о положају Словена у Турској. Срп
ско учено друштво је, због таквих заслуга, јануара 1885. изабрало
Ирбијеву за дописног, а Српска краљевска академија фебруара 1892.
за почасног члана. Топлих речи о подвизима и жртвама ових жена
могло се наћи и у оновременим социјалистичким новинама, итд.“
Томе данас треба додати да су њиховим боравцима у Србији, заједно
са путовањима по словенским земљама у Турској током шездесетих
година, положени темељи оног племенитог, многоструког и непреста
ног рада који ће потрајати све до смрти Аделине Павлије Ирби
(децембра 1911), несумњиво најважније личности у овој групи енгле
ских жена, постојаних и несебичних пријатеља српског народа.
Живота БОРБЕВИЋ

K & su na 6

LES ANGLAISES A. P. IRBY ET G. M. McKENZIE EN

SERBIE EN 1862, 1863 ET 1864.

ILes résultats de l'active politique extérieure qui fut entamée au

début des années 60 due XIX siècle, par le prince Mihail Obrenović,
dépendaient d el'appui de l'opinion publique européenne qui professait
des idées libérales. Parmi les personnes qui venaient visiter les
Balkans, afin de prendre connaissance de la situation des Slaves en
Turquie et des aspiration de la Serbie, deux jeunes anglaises se firent
remarquer déjà allors, car elles intercédèrent pour la défense de leurs
intéréts. Ces jeunes femmes ćtaient A. P. IRBY. et G. M. McKENZIE.

* В. Алексијевић, нав. рукопис, ХV, 155—158; Г. М. Макензијева и А. П.

Ирбијева, нав. дело, Предговор Ч. Мијатовића; Тод., Књижевна писма. — Стра
жа, Октобар 1878, ст. 225–226, 338–339; М. С. Вуловић, нав. рад, 123—125; Мис
Аделина Павлија Ирби, 561; Ј. Лазаревић, нав. дело, 57—76; В. Чубриловић, нав.
дело, 388 416; Исти, нав. рад, 627—630; Педесетогодишњица Српске краљевске
академије 1866—1938, Београд, 1939—1941, књ. I, ст. 353, 366—371; Сретен Л. По
повић, Путовање по новој Србији, Београд, 1950, ст. 59; Јован Радуловић, утицај
Војводине на Москар као српско културно средиште. — Зборник радова САН,
књ. XVII. Институт за проучавање књижевности, књ. 2, Београд, 1952, ст.372—373;
Неторија Југославије, Београд, 1972, ст. 277; Митар Папић, Николство у Босни
у Херцеговини за време аустроугарске окупације, Сaрajeвo, 1972, ст. 26-27;
94-95; Мис Ирби. – Политика, 25. IX 1976, бр. 22620, ст. 23; Oreарала иколе и
сиротиита. — Политика, 7. IX 1980, бр. 24039, ст. 20.
399
ЖИВОТА БОРБЕВИН

Elles ont pendant ces années là voyagé à travers presque tous les pays
slaves sous occupation turque et à deux reprises, elles s’arrêtèrent long
temps en Serbie. A Belgrade, elles rangèrent les faits qu'elles avaient
amasse‘s, demadèrent des explications à leur sujet et trouvèrent de
l'aide afin de tirer de justes conclusions et firent des connaissances dans
les milieux politiques et culturels. Par le travail qu'elles aecomplircnt
à cette époque là, elles ont posé les fondements d’activités généreuses
et pmmptcs aux sacrifices sur le terrain de l'émancipation culturelle et
politique du peuple serbe et ce rôle durera tout un demi siècle.
 О БОРАВКУ БОРБА СТРАТИМИРОВИБА у ИТАЛИЈИ
1864—1865. године

Борђе Стратимировић био је присутан на политичкој позорници

готово тридесет година, од револуције 1848/49. па све до босанско
-херцеговачког устанка и источне кризе 1875/78. године. Одиграо је
значајну улогу у политичком животу не само Срба, него,у одређеној
мери, и осталих словенских народа у Хабзбуршкој монархији. И
поред тога, у нашој историографији о њему се писало више узгред,
па су многа нитања везана за његову друштвено-политичку делатност
остала непозната, недовољно осветљена или, чак, тумачена са апри
орним негативним ставом, преузетим из штампе и политичких поле
мика друге половине XIX века.“
Међу многим питањима везаним за Стратимировића, једно од
најважнијих је оно о односу Стратимировића према државно-прав
ном преуређењу Хабзбуршке монархије, после слома неоапсолути
стичког режима 1860. године. С тим у вези је и његов став према поли
тичким центрима Монархије, Бечу и Пешти, као и загонетно и
необјашњено путовање у Италију 1864—1865. године.“ У даљем тек
сту, ми ћемо се задржати на боравку и активности Борђа Стратими
ровића у Италији.
Почетком шездесетих година поставило се питање да ли ће се
Хабзбуршка монархија преуредити на бази дуализма, централизма
или федерализма. Изгледи да се влада и цар у Бечу определе за дуа
низам ојачали су почетком 1863. године када се, у вези са ситуацијом
у Мађарској, то питање до крајности заоштрило. Априла 1863.
ференц Деак, вођа мађарског либералног племства, обратио се тзв.
Ускршњим чланком непосредно цару Фрањи Јосифу. Тражећи уво
ђење уставног стања, а за узврат обећавајући да ће се мађарски
закони довести у склад са интересима царства, Деак је изразио спрем
ност мађарског средњег племства за склапање Нагодбе са владају
1. У новије време, једини објављени рад о овој истакнутој и противречној
личности је расправа др Василија Крестића, О Борђу Стратимировићу и ње
zовом политичком програму из 1872. године, Зборник за историју Матице српске,
18, 1978, 31-51. Даница Милојевић, Политичка и јавна делатност Борbа Страти
лировића 1860—1875. године; у рукопису; магистарски рад.
* Bидети: Д. Милојевић, магистарски рад, глава 1ill.
401
ДАНИЦА МилолвВИЋ

круговима у Бечу. Ускршњи чланак Ференца деака садржавао је

суштину касније аустро-угарске Нагодбе и отворио је пут за њено
стварање, до чега је и дошло неколико година касније.
За Стратимировића, који је био одлучни противник дуализма
и Мађара уопште, изгледи да се Монархија преуреди управо на тој
основи били су поразни. Још почетком 1863. године он је напустио
своју службу у ц. к. војсци и дипломатији.“ У лето 1864. Стратими
ровић се са породицом већ налазио у месту Пељи, код Бенове. У
његовим успоменама, објављеним много година касније, нема о путу
у Италију ништа одређеније.“ Свој одлазак правдао је болешћу и
саветима лекара. Како је Стратимировић био аустријски генерал и
дипломата, његов боравак у Италији различито је тумачен и код
савременика и код историчара. Сумњало се да је у Италији боравио
по налогу Аустрије. У списима Лајоша Кошута, иако се говори о
Стратимировићевим везама са вођом мађарске револуције, нема по
датака о овом питању“. Више светлости уноси у овај проблем Стра
тимировићева преписка са генералом Иштваном Тиром, истакнутим
мађарским командантом 1848–49. и једним од најближих Кошуто
вих сарадника у емиграцији.“ Преписка Стратимировића и Тира
указала је на могућност да је Стратимировић у Италији боравио по
сопственој жељи, премда је то питање остало и даље отворено. Тек
је преписка аустријског председника владе са Министарством уну
трашњих послова и Министарством полиције, пронађена у Дворском
архиву у Бечу, омогућила да се проблем разјасни и тако отклони
недоумица око једног питања, које није имало само епизодни карак
тер.“ У још потпуније расветљавање Стратимировићевог боравка у
Италији уносе нове моменте и недавно пронађена и још необјављена
писма српског либерала Владимира Јовановића упућена Стратими
ровићу из Женеве.“ Као што је познато, Владимир Јовановић је у
Женеви боравио као емигрант од априла 1864.до априла 1866. године,
после коначног раскида са српском владом на седници Друштва
српске словесности, јануара 1864. године. О боравку Владимира Јова
новића у Женеви има врло мало података. У Аутобиографији он не
говори много о овом периоду свога живота. У Јовановићевој зоастав
штини у Историјском архиву Београда нема докумената о његовим
везама са национално-револуционарним и демократским круговима
Европе, иако би тај период, по мишљењу неких од познавалаца Јова
новића, био најзанимљивији за испитивање његових завереничких
-
- ас пимировић је у аустријској војсци имао чин генерал-мајора. |

је 8: Siti“:...“: и Црној f. i ji:

је - конзула у Палерму на Сицилији.
- Успомене генерала Стратимировића, Беч 1913, 83.
* Kossuth Lajos, Iratai, Budapest 1898, том IV, део 2.
* Преписку Стратимировића и Тира објавио је Никола Петровић у зборни
t: ветозар Милетић и Народна странка, Грађа 1860–1885, 1, Сремски Карловци
1968. (даље: Светозар Милетић и Народна странка I).
* Светозар Милетић и Народна странка I, стр. 241, 249, 251 passim.
* Пет писама Владимира Јовановића Борђу Стратимировићу 1864-1865.
Miscellanea XII. Даница Милојевић, 131–143.
402
 о БОРАВКУ БОРБА СТРАТИМИРОВИЋА у ИТАЛији 1864-1865.

сновања.“ У Слободи, листу који је издавао у Женеви, Јовановић је,

међутим, редовно пратио збивања у Италији, сматрајући да будућ
ност земље лежи у савезу италијанске владе и револуционара.“ Из
Женеве понео је већ сасвим изграђену политичку свест о томе да се
заједничком акцијом Србије и Италије мора радити у правцу нацио
налног уједињења и ослобођења. „У вези са италијанским патрио
тима — писао је Јовановић у Аутобиографији — радио сам за спора
зум Србије са Италијом у смеру истовремене акције за народну
ствар". У овом светлу треба посматрати и преписку В. Јовановића
са Ђорђем Стратимировићем.
Прво сачувано Јовановићево писмо Стратимировићу је од 2.
новембра 1864. године, значи, упућено је четири месеца после Стра
тимировићевог доласка у Италију. Из писма се види да је преписка
почела знатно раније, али када и на који начин је успостављена — не
може се утврдити. Како су обојица инсистирали на састанку, препи
ска се водила око места где ће се састати, у Италији или у Швајцар
ској. Да ли је до састанка дошло током те године не знамо, али је
готово извесно да су се састали приликом Стратимировићевог поврат
ка из Италије у Аустрију.“ Јовановић је од Стратимировића тражио
детаљне податке о ситуацији у Италији, о политици владе у Торину
и о њеним везама са владом у Београду. Он, наиме, изражавајући
сумњу у политику Италије, каже: „Срби имају пословицу Латини су
старе варалице...” и додаје „... ал' ја се потпуно ослањам на Вашу
(Стратимировићеву) увиђавност сада када сте на извору њихове
спреме". Значајно је напоменути да се у писму помиње покретање
једне велике револуционарне акције у пролеће 1865. године. У вези
с тим, Јовановић изричито каже да се, пре свега, „треба споразумети
са главним јунацима Црне Горе . . . Ви нећете одрећи првенство
црногорским витезовима у српској ствари”. Он, затим, посебно нагла
шава да не треба поновити стару грешку и ући у борбу без Црне
Горе јер, „доста се ишло странпутицом, ваља једном да идемо кори
сно заједничкој цељи".
Друго сачувано писмо Владимира Јовановића Стратимировићу
написано је тек седам месеци касније, јуна 1865. године, али се из
њега види да се преписка водила и у међувремену, и да је у њој било
речи о многим битним проблемима тога времена, као и да је дошло
и до одређених неспоразума. Изражавајући поново сумњу у поли
тику италије, Владимир Јовановић каже: „Ви се много уздате у ита
лијанску политику а по томе искуству за политику, бар за Србе, пуне

9. Никша Стипчевић, Бузепе Мацинга и Владимир Јовановић, Прилози за

књижевност, историју и фолклор, Београд 1972, књ. ХХХVIII, св. 1–2, 3–4, 185.
к Витомир Вулетић, Слобода владимира Јовановића, Зборник за друштве
не наук: Матице српске, 1962, 31, 137–154.
1. Владимир Јовановић, Аутобиографија, Историјски архив Београда, 3 ПО,
к-VI/.čina:posti
13, друга верзија, 11.
се из италије у Аустрију вратио преко Швајцарске. У
се задржао готово целу јесен 1865. године. О овоме сведоче писма која
|-:. иха писао И. Тиру и Леополду Мандлу, Наus-Hof und Staatsаrchiv, Wien,
biro, karton"331, Grundzahi 10986/1864. (даље: нHst, IB, K., Grzhi).

403
ДАницA милојввић

очи празно срце”. Он, такође, као и Стратимировић, изражава велике

резерве према спољној политици царске руске владе, посебно на Бал
кану, али додаје: „Имате право кад велите да Руси хоће на Турке
али не за слободу; нисам ни ја за то да Руси на Истоку раде, оно што
ми ваља да радимо, али нам је нужна њихова потпора у ономе што
радимо за општу словенску будућност, и кад се без тога проћи не
можемо онда би била политичка погрешка и даље дангубити".“
У лето, када је Ђорђе Стратимировић стигао у Пељи код Ђенове,
ситуација у Италији била је следећа. Као што је познато, покрет за
уједињење италијанског народа играо је 50-их и 60-их година XIX
века изузетно важну улогу у међународним односима у Европи
уопште, а посебно је снажно утицао на спољну и унутрашњу поли
тику Хабзбуршке монархије. Проглашењем Краљевине Италије 1860.
и смрћу грофа К. Кавура 1861. завршена је једна етапа у борби за
уједињење Италије и започета је нова. Да би се уједињење Италије
завршило, било је потребно присајединити јој Рим и Венецију која
је, и после рата од 1859, остала под влашћу Аустрије. Али, итали
јанска буржоазија, јединствена у погледу свог главног циља, подва
јала се на питању тактике за његово остварење. Поларизација поли
тичких снага у Италији довела је до формирања двеју групација:
либерално-конзервативне деснице и револуционарно-демократске
левице Гарибалдија и Мацинија. Један од начина за ослобођење Ве
неције поједини италијански кругови видели су у повезивању итали
јанског и источног питања. Наиме, у то време, почетком шездесетих
година, источно питање поново је почело да све више привлачи
пажњу европске дипломатије и јавности. У вези са тим јачало је, у
демократским круговима Италије као и код нас, уверење да примена
принципа народности условљава истовремено решење оба питања,
тј. како источног, тако и италијанског.“
Повезивање источног и италијанског питања играло је значајну
улогу и у плановима европске политичке емиграције, првенствено
мађарске. У Италији се, почетком шездесетих година, налазио велики
број политичких емиграната из Мађарске. Мађарска емитрација
имала је широко разгранате везе по читавој Европи, а преко својих
емисара била је нарочито повезана са одређеним круговима у Итали
ји, Француској, Пољској и Србији. Циљ те емиграције, окупљене око
Л. Кошута, био је организовање револуционарне, противаустријске
политичке акције, која би, уколико то прилике дозволе, довела до
рушења Монархије и изграђивања једне конфедеративне државе у
Подунављу.
Заоштравање кризе око Плезвиг-Холштајна, крајем 1863. годи
не, поново је активирало одређене групације у Италији, те мађарску
* Ова писма садрже још низ важних података о ставу В. Јовановића и пре
ма другим питањима: политици кнеза Михајла, односима међу војвођанским
Србима, улози и значају Црне Горе, листу Слобода.
* Љиљана Алексић-Пејковић, Планови о повезивању италијанског и ис
точног питања и српско-италијански односи за време источне кризе 1861-1862,
Историјски гласник 1–2, Београд 1975, 23.
404
 О БОРАВКУ ЂОРЂА СТРАТИМИРОВИЋА у 11ТАЛИЈИ 1864-1865.

и пољску емиграцију. Изгледало је да ће избијање аустро-пруско

-данског рата пружити нову повољну прилику, па је фебруара 1864.
у Италији дошло до обнављања сарадње краља Виктора Емануела
И Акционе партије Мацинија и Гарибалдија, а закулисно се укљу
чила и италијанска влада. Априла месеца био је готов нови план,
којим је предвиђена акција у Подунављу, у којој би учествовали Ма
ђари, Румуни, Срби и други јужни Словени. Очекивало се да она
покрене источно и италијанско питање, као и аустријско, и доведе,
у најмању руку, до сазивања новог европског конгреса. Јуна 1864.
припреме су биле у највећем јеку, почетак акције заказан је за сеп
тембар. Међутим, у круговима левице блиским Мацинију било је
неповерења и према Гарибалдију и према краљу, па су, 10. јула 1864,
због планова о покретању експедиција ван Италије, ови јавно изра
зили свој протест. Виктор Емануел, компромитован пред европском
јавношћу да припрема сукоб са Аустријом, обуставио је сваку даљу
акцију. И поред одустајања званичне Италије, мађарска емиграција
наставила је припреме и током лета 1864. године, са намером да свој
план спроведе у дело у новембру месецу. У вези с тим настао је текст
програма којим је, између осталог, предвиђено образовање српске
Војводине од делова Бачке и Баната, засноване на административној
и народносној самоуправи.“
Средином септембра 1864, када су објављени резултати тајних
преговора између Италије и Француске,у вези са римским питањем,
талас дубоког незадовољства захватио је Италију а одмах затим
дошло је до пада владе. Нова влада умерених либерала, са генералом
Ла Мармором на челу, ставила је себи у задатак учвршћење уну
pање власти. Сам Ла Мармора, изразито конзервативни полити
чар, био је одлучно противан било каквим везама са револуционар
ним елементима. Оријентисана на решење италијанског питања
искључиво дипломатским путем, нова влада прекинула је да помаже
револуционарне и емигрантске активности“
-- - i 1864. године,
Таква је, дакле, била ситуација у Италији у |

у време када је Б. стратимировић тамо стигао. Одлукама нове итали

јанске владе била је нарочито погођена мађарска политичка емигра
Ција. Једну од најважнијих улога у њеним редовима имао је, у то
време, као што је већ речено, генерал Иштван Тир. Обустављање
јинансијске помоћи приморало је Тира да прекине везе са својом
разгранатом мрежом агената, па је он задржао само оне најважније
контакте, међу којима и везу са Ђорђем Čтратимировићем.“
После слома неоапсолутизма у Монархији, почетком шездесе
тих година, стратимировићев ауторитет није био мали, напротив. То
су вођи мађарске емиграције добро знали, па су се трудили да га
придобију за своје војне и политичке акције против Аустрије.“ Како
15 љиљана Алексић-Пејковић, Политика Италије према Србији до 1870.
године, Београд 1979, 150.
15. Исто, 151.
Г. Види нап. бр. 5.
is B. Rрестић, јасана Антонија ореанковића генералу Итивану Тиру (1864—
-/865), Msicellaneа књ. IV, Бeoгрaд 1976, 109.
405
 дАницA милолввић

је Стратимировић успоставио везе са мађарском емиграцијом, за сада

не знамо. По казивању самога Кошута, Стратимировић му је, у јесен
1864, понудио састанак, Кошут се за савет обратио Имбру Игњати
јевићу Ткалцу, који је сматрао да Кошут треба да се састане са
Стратимировићем, јер овај ужива углед међу Јужним Словенима, а
везе са Бечом дају му још већи значај.“ Према Кошуту, Стратимиро
вић му је на састанку рекао да жели да, уз помоћ Италије, подигне
устанак на Балкану, с тим да Италија истовремено објави рат Аустри
ји. Кад се сва Србија ослободи, уверавао је Стратимировић Кошута,
војвођански Срби вратиће се у свој стари завичај и понети покретну
имовину, док ће се о непокретној направити неки аранжман између
Србије и Мађарске.“
Уз Кошутову помоћ, Стратимировић је покушао да успостави
везу и са званичним круговима Италије. Преко Кошута он је, у
марту 1865, упутио краљу Виктору Емануелу меморандум Јужни
Словени и Аустрија. У пропратном писму италијанском краљу, вођ
мађарске емиграције високо је оценио Стратимировићев покушај
приближавања, он li. по оцени Кошута, бити приморан да се врати
у Аустрију и тада ће „постати исто тако опасан непријатељ као што
може постати користан пријатељ”.” Међутим, Стратимировићев по
кушај да дође до краља остао је без успеха, па му је Кошут, у писму
од 7. маја 1865, предложио да са Виктором Емануелом ступи у везу
преко Гарибалдија.*
У писму генералу Тиру, из октобра 1864, Стратимировић говори
о разлозима који су га навели да дође у Италију. „Ја извесно нисам
професионални револуционар. Нисам се, дакле, из невоље упустио у
пустоловину. Кад сам, дакле, дошао било је то из чврстог убеђења
да положај Аустрије никада, па чак ни 1849, није био тако рђав као
што је сада. Догод није било зрело ја сам остајао код куће. Куцнуо
је час и то тако одлучан час да се може рећи сад или никад.”
Из истог писма видимо и на који је начин Стратимировић желео
да искористи насталу ситуацију. Имајући у виду интересе Италије,
чији је главни циљ тада био припајање Венеције, Стратимировић је,
како сам каже, био за решење венецијанског питања револуционар
ним путем, али одлучно против устанка у самој Венецији. Он сматра
да би подизање устанка у Венецији представљало погрешан корак.
Италија би тада била приморана да позове у помоћ Француску, а у
њену добронамерност Стратимировић не верује. „Тада долази Фран
цуска да вам помогне, но у исти мах и да вам диктира и ви се морате
хтели или не хтели приклонити њеној политици...” — пише он. Зато,
што се Италије тиче, наставља он, „тражим само да италијански
народ схвати да не може бити слободан и јединствен ако и та два
народа (Мађари и Срби) који теже истоме циљу такође не буду сло

* Светозар Милетић и Народна странка I, 226.

2. Исто.
21. Нав.дело, 227.
22. Исто.
23. Нав.дело, док. 99, 245.
406
| | о Бонавку. БОРБА СТРАТИминовићА У ИТАЛИЈИ 1864-1865.

бодна. Укратко да се истовремено бори за своје уједињење када ми

почнемо борбу за своју еманципацију.“
Стратимировић, затим, упозорава Тира да Италија, створена
само уговорима између великих држава, тј. дипломатским путем, ни
када не може бити исто што и Италија настала борбом и у сарадњи
са другим, исто тако ослобођеним нацијама. Он је, дакле, за ослобо
ћење Италије и народа Хабзбуршке монархије путем њихове сопстве
не борбе, и више је него неповерљив према решењу националног
питања које би било резултат компромиса великих сила. Стратими
ровић је, према томе, као и неки кругови Италије и мађарске поли
тичке емиграције, сматрао да је повезивање источног и италијанског
питања неопходно и да оба треба истовремено решавати. Он је за
устанак против Аустрије путем једне заједничке револуционарне
акције, и то у јужнословенским областима. Уместо устанка у Вене
цији, он предлаже да се Аустрија „нападне тамо где она може бити
сама и без француске помоћи потучена, на Тиси и у јужнословен
ским областима" односно „Више војнички говорећи, да се у Италији
и Венецији буде у дефанзиви, док се на Тиси не организује ваљани
__ Значи, устанак против Аустрије и то путем заједничке
револуционарне акције у јужнословенским областима у којој би
учествовали: Срби, Италијани, Мађари, Пољаци, Хрвати, Чеси и Вој
на граница. У својим писмима Стратимировић је, притом, стално
упозоравао на опасност од дуализма. Он, јакође, скреће пажњу на
политику „лукавих аустријских дипломата”. „Зар не познајете поли
тику Хабзбуршког дома, да само тој мудрој попустљивости у тре
нутку опасности захваљује своју дотадашњу егзистенцију. Сада у
кренутку опасности све ће се обећати а у међувремену измирење с
pском".“
Боравак Борђа Стратимировића у Италији пратиле су бечке
власти, чињеница да се налази у Италији изазвала је недоумицу и
изненађење, пошто се годинама налазио у служби аустријске војске
и дипломатије. О томе нам говоре бројна писма Министарства поли
ције упућена Министарству спољних послова и Министарству рата.
Пошто се сазнало да се Стратимировић налази у Италији, Министар
ство полиције је затражило да му се хитно пошаљу обавештења о
томе да ли је можда Стратимировићу поверена у Италији нека миси
ја аустријске владе, обзиром на чињеницу да је раније обављао многе
сличне послове за аустријску владу“ Министарство полиције је,
такође, одмах организовало праћење Стратимировића преко својих
обавештајаца и дошло до информација да му у Италији није дата
никаква војна и поверљива мисија.“ На интервенцију Министарства

* Исто, док. 100, 248.

* Исто, док. 99, 245.
3. Исто, док. 100, 249.
* Писма Министарства полиције из Беча Министарству спољних послова и
мине: рата, Беч, 24. X 1864, ННst, IB, K. 331, Grzhil 10966/1864.
* Одговор Министарства иностраних послова Министарс, полиције, Беч,
25. X 1864, HHSt, I B, K. 331, Grzhi 11083/1864.

407
дАницA милоJEвиЕ

спољних послова, убрзо му је обустављено исплаћивање пензије, коју

је до тада добијао на основу царске милости.“ Тако се Стратимиро
вић, за све време боравка у Италији, суочавао са бројним тешкоћама,
од којих она финансијске природе није била најмања. Његов поло
жај био је посебно отежан чињеницом да је у Италију отишао са
женом и шесторо деце. У писму Тиру из маја 1865. он каже: „Страст,
освета и патриотизам имају нужно противтежу у дужностима које
родитељи имају према својој деци ... ако за револуцију има изгледа
ја остајем и радо ћу чекати."
Стратимировићев положај погоршавао се из месеца у месец.
Био је приморан да позајмљује новац и тражи помоћ италијанске
владе. У том погледу, често је тражио интервенцију И. Тира. „Не
могу да дочекам да Ви, драги пријатељу, говорите с краљем поводом
мене... Молим вас да употребите сав свој утицај да ми се на било
који начин помогне”.“ У априлу 1865. Стратимировић му се поново
обраћа: „Шта да радим . .. седам месеци у ишчекивању – средства
ми не дозвољавају даље одуговлачење... Ако није могуће потпомоћи
човека мога имена и утицаја извесно је да ствари лоше стоје по
странку.“
Пошто се ситуација није променила на боље, Стратимировић
је изгубио готово сваку наду и, огорчен држањем службене Италије,
он упозорава да ће, из обзира према својој породици, бити приморан
да учини „крајњи корак”. „У сваком случају италијанска влада се
бесрамно понела ... Када неко, као што то чини ваша влада, непре
стано и непрекидно преклапа и размеће се ратом против Аустрије
– када преко емисара ровари по нашим крајевима — те када један
човек мога друштвеног положаја и имена ризикује своју сигурну
пензију и дође овамо да би радио, тај неко нема права да га ставља
пред алтернативу: или да га пусти да га Аустрија стрпа у затвор или
да овде скапа од глади. А управо се тако Италија понела према
мени.“
У лето 1865. Стратимировић помиње могућност повратка у
Монархију. По његовој оцени, постоји могућност да Аустрија пребро
ди кризу у којој се налази, уколико се конституише на, како он то
каже “E,“ je titra. основи”. У том би случају Монар
хија задовољила своје народности и самим тим, сматрао је он, опет
постала довољно снажна. Аустрија ће бити спасена ако Италија и
револуција буду допустиле да се тај процес мирно заврши, али, каже
он, „она мора пропасти ако у тој кризи буде умела (револуција —
д. м.) да је шчепа".“ Свој повратак Стратимировић везује за исход
кризе аустријске владе. Уколико Аустрија преброди кризу у којој
се налази, тј. ако на власт дође федералистичка странка, а у међу
29 Исто.
за Светозар милетић и Народна странка 1, док. 119, 227.
31. Исто, док. 105, 258.
32. Исто, док. 111, 265.
33. Исто, док. 117, 274.
за Исто, док. 119, 278.
 О БОРАВКУ БОРБА СТРАТИМИРОВНБА У ИТАлии 1864-1865

времену не избије револуција, он ће се вратити натраг. Долазак на

власт федералиста значио би, сматра Стратимировић, да „Аустрија
жели да склопи мир са својим народима"; у том случају ући ће у
владу и неки од његових пријатеља који ће бити спремни да пређу
преко његовог једногодишњег боравка у Италији.“
Питање повратка Ђорђа Стратимировића у Аустрију било је
коначно решено у августу 1865. године. Једногодишњи боравак у
Италији завршио се, по његовој оцени, потпуним неуспехом. „Сло
вени уопште, а нарочито јужни Словени, чије прилике не допуштају
никакво оклевање, уверили су се да се од Италије немају чему нада
ти”, писао је он Тиру“. Због тога, а и на инсистирање пријатеља, он
је напустио Италију решен да „другим путевима” покуша оно што
се не може постићи револуцијом. Стратимировић, у свом писму Тиру
августа 1865, најављује одлазак за Женеву, где ће одржати конфе
ренцију с већим бројем Словена, на којој ће се утврдити програм за
најближу будућност и донети одлука о његовом даљем боравку и
раду. Обзиром да је у изгледу велика политичка амнестија за Хрват
ску и Мађарску, веровао је да може да се врати а да се не изложи
опасности да буде ухапшен. По сопственој оцени, имао је могућности
да бира између два пута: у Србију или у Нови Сад.“
Стратимировић је, још јуна 1865, упутио нисмо Илији Гараша
нину нудећи сарадњу. „Како вам је познато, то стојим са Словенима
Аустрије – и са целом федеративном партијом у — тесном одноше
њу. Већа част знатнији федеративних листова стоји на моју диспози
шију. Има ли дакле Њ. Светлост и ваша влада какву ствар путем
журманистике да пропагира, какве мере да преуготовљава, један или
други правац политически да брани, то вам стојим са мојим пером
и знањем на диспозицију.“ Како одговор није стизао, Стратимиро
вић је, после месец дана, опет писао и молио да му се одговори.“ На
какав је пријем наишла Стратимировићева понуда у Београду –
није нам познато. У сваком случају, он није отишао за Београд, већ
се вратио у Аустрију. По повратку у Нови Сад, ставио се на чело оних
политичких снага код Срба у Угарској, које ће се свим силама зало
жити за остварење концепције федерализма и то у најтешњој вези
и сарадњи са владајућим крутовима у Бечу. Повратак Ђорђа Страти
мировића био је, наиме, у директној вези са променама до којих је
у Монархији дошло у лето 1865. године. Унутрашња криза, праћена
погоршавањем спољнополитичког положаја Хабзбуршке монархије,
довела је у њеним политичким врховима до напуштања централи
стичког и усвајања новог, федералистичког политичког правца. Овај
је имао доста присталица, нарочито у словенским земљама које су
улазиле у састав Монархије. Српски федералисти, предвођени Стра

35. Исто,
зе. Исто, док. 123, 283.
37. Исто.
* Војислав Ј. Вучковић, Политичка акција Србије у јужнословенским no
File:2:grar- Монархије 1850–1874, Београд 1965, 151.
сто, 153.

409
ДАницА МИl.It )IEBин.

тимировићем, тврдили су да се у федералистички уређеној Монар

хији, на основу природног и националног права, може обезбедити
Србима национални опстанак и развитак. Промене до којих је дошло
у Монархији, у лето 1865, са доласком на власт федералистички ори
јентисаних кругова са Р. Белкредиjeм на челу, заједно са неуспехом
у Италији, утицале су, дакле, пресудно на Стратимировића. Преко
свог старог познаника Леополда Мандла, обавештајца аустријског
Министарства иностраних послова, Стратимировић је понудио своје
услуге бечкој влади. „Ако влада жели да преко свега пређе и да се
чини невешта, – писао је Стратимировић Мандлу, - јер је, уоста
лом, сама испровоцирала моје држање, не постоје никакве препреке
за мој повратак нити препреке за моју поновну политичку делат
ност. ... Ако влада буде водила рачуна о мојим способностима и ако
ми буде дала могућност да моје оправдане амбиције на легалан начин
испољавам онда ћу, у том случају, поштено и без резерве помагати
аустријску владу.” Стратимировић још додаје да је једини човек
који се према њему увек добро онносно био цар Фрања Јосиф, који
је, према томе, „. . . најбољи судија у овој афери и ја сам убеђен да
ће његово величанство, ако му дам своју реч, тој речи веровати, без
обзира на моје италијанско путовање“ Бечко Министарство ино
страних послова сматрало је да би Стратимировићев повратак био
пожељан и користан. У ноти од 13. октобра 1865, чији је аутор мини
стар иностраних послова, каже се да би, у постојећим околностима,
обзиром на то да ће Угарски сабор почети са радом, Стратимировић
могао да на своје сународнике врши повољан утицај. Аутор ноте,
такође, тражи да се Стратимировићева молба повољно реши, да му
се пасош обнови и пензија стави на располагање.“ Аустријска влада,
пошто је испитала проблем Стратимировићевог повратка, дошла је,
према томе, до закључка да стратимировићу треба дозволити повра
так у земљу. Врло је вероватно да је пресудну улогу при томе оди
грао, сем Белкредија, сам цар Фрања Јосиф. Може се, стога, рећи да
су се Стратимировићеви планови и погледи тада у одређеној мери
подударали са погледима и концепцијама Белкредијеве владе.
из свега што смо до сада рекли, може се закључити да је Ђорђе
Стратимировић отишао у Италију по сопственој иницијативи, а пе
по налогу бечке владе, тј. у било каквој њеној мисији. У Италији је
провео годину дана, покушавајући да се повеже и постигне договор
са Кошутовом мађарском политичком емиграцијом и одређеним
италијанским политичким круговима. Тај неуспели савез имао је за
циљ подизање заједничке револуционарне акције уперене против
Аустрије, што је требало да доведе до истовременог отварања источ
ног, италијанског и аустријског питања. Стратимировићева процена
ситуације није била тачна. Очигледно, у то време, нису постојали
повољни услови за акцију таквог карактера и обима, већ и због поли

I цирих, о х 1865, ннs. I в. к.331. Grzli loss/1864.

и Есф, 13. X 1865, НHSt, ТВ, К33f Gizini 10996/1864.

410
 O some“ 50?le CIPA ГНМНРОВЦБА У ИТАЛНЈИ law—lacs.

rmx промена које cv y међувремену насгугшле v Италији. Уз то.

Стратимировић jc, као бивши аустријски генерал и дипломата, прим
љен у Италији са неповерењем и резервама, што је такође допринело
неуспеху његовог боравка V Италији.
Даница МИЛОЈ CBI/IH

Résumé
AU SUJET DU SEJOUR DE DJORDJE STRATlMlROVlC EN ITAHE
EN 1864—1865

Раг cet article, on tâche d'expliquer le séjour non енд—ме de Diordje

Stratimirović en Italie, еп 1864–65. Stravimirovic‘, se rcndîît en Italie dc
pm- sa propre initiative et non pas comme émissaire autrichien.
Apprćciant que l'existance de l'Autriche était, tant pour des raisons
intérieures qu'extérieures, еп danger, il s'empresse; dc mencr une action
pour sa destruction révolutionnaire en collaboration avec le gouverne
ment italien et les cercles libéraux (qui s'intćressaient à Venise) ct
l'émigration hongroise, en liant la question autrichienne, la crise d’Orient
et la question autnlchienn. Son but était de soulever les peuples serbe
-hongrois ainsi que romains, pour une insurrection dans les Balkans,
dans la région de la Tisa, où l’Autriche pouvait être vaincue sans l'aide de
la France, àla condition que l'llalie lui déclare la guerre.
'Les changements politiques en Italie (orientation pour une solution
diplomatique de la question italienne), et en l'Autriche, (les tendances
vers une réorganisation fédérativc de la Monarchie) de même que les
difficultés financières, ont incité Stratimirović, vers le milieu de l'année
1865, de renoncer à une action revolullionnaire et il décida cle quitter
Пиће et d'offrir à la Cour autrichienne, за collaboration pour une réor
ganisation fédérativc de la Monarchie.

411
 СРБИЈА И СРПСКО ДРУШТВО 1880-тих ГОДИНА“

Један британски писац објавио је 1897. године у Лондону књигу

под насловом „Србија – рај сиромашног човека”. У једној другој
књизи представник Белгије у Београду написао је 1881. године да је
у Србији „благостање — нећу рећи богатство — скоро опште „посеб
но у унутрашњости”? Оба писца су била у праву и обојица су гре
шила. Били су у праву, ако су имали у виду једно, махом изједна
чено, сељачко друштво, засновано на слободном земљишном поседу
изниклом из националних и аграрних ре. ија. Обојица су греши
ли, ако су видели рај у малој земљ између наслеђеног
сиромаштва и трновитог развоја. ПI. ија ишла 1880-тих
година кривудао је између хтења и де и страха, беле
жећи успут достигнућа и промашаје. Сведс а из овога доба, из
пера европских научника, дипломата и пу ца,“ као и домаћих
савременика“ пружају слику једне мале земље, захваћене вртлогом
европског империјализма и домаћих подвојености, и једног друштва
у пуном напону развоја. Тај развој имао је друштвене, економске и
културне посебности.

*. Скраћени превод са енглеског језика реферата одржаног на међународ

ном симпозијуму у Торонту, Канада, маја 1981.
I Viviai, H., Serbia, The Poor Man's Paradise. London 1897.
3. Emile de Borchgrave, La Serbie administrative, economique et commerciale,
Bruxelle-Belgrade 1883, 155. Борхерав је био члан белгијске Академије наука и
ti,Pr: о цару душану“ (Ст. Станојевић, Народна енциклопедија, За
греб б. д. I,
_ 5. Види: ћала William Gambier, Serbia, London 1878; L. J. A. Balme, La
'

Principaине čie Serbie, Paris 1880; G. Scarrabichi, La Serbia antica e moderna, Sienna
1887; А. Dozon, L'Epopće serbe, shantsд:“ néroigues, Paris 1888; P. Coquelle,
Le Royalinae de Serbie, Paris 1894; B. Čuniberti, La Serbia e la dinastia degli Obre
поујtch (1804—1893), Torino 1893; W. Kohn, Serbien in geo-politisch, administrativ
ind commercietier Hinsicht, Zenilin 1894; A. Tuma, Serbia, Hannover 1894; H. P.
Овсианиј, Сербиа и Серби, Ст. Петерсбург 1898.
4. Милан Милићевић, Кнежевина čрбија, Београд 1876; Ибид., Живот Срба
сељака, 2 ro. изд., Београд 1894; Владимир Јовановић, Статистички преглед при
вредној и друитвеног стања Србије с обзиром на стање других држава, Глас
Српксог ученог друштва, 52 (1883), 1–162; Владимир Карић, Србија, Опис земље,
народа и државе, Београд 1887; Spiridon Gopčević, Serbien und die Serben, Leipzig
1891; Коста Н. Христић, Записи старог Београђанина, Београд 1923.
413
 димитPИЈЕ БОРБЕвић

Положај Србије непосредно по признању независности 1878.

године није био лак. Још увек је било више Срба који су живели
под хабсбуршком и отоманском влашћу, но у самој Србији.“ На путу
ка народном уједињењу, Србија се суочавала са препрекама које су
далеко надмашивале њену сопствену снагу. Осим Швајцарске, Срби
ја је била једина европска земља која није располагала непосредним
изласком на море. После успешног рата 1877. године, њена терито
рија обухватала је површину од 48.500 км“ са 19 милиона становни
ка“ По густини становништва, она је била испред Бугарске, Грчке и
Турске, али далеко иза западне Европе.” Укљештене између Аустрије
и Турске, српске границе биле су стратешки осетљиве: од укупно
1329 км, граница са Турском пружала се 545 км, а са Аустро-Угарском
385 км.“ Као што је један француски писац рекао, Србија је била
опкољена земља, а њен народ опкољен народ.
Сељаштво је представљало највећи део становништва Србије.
године 1880. живело је на селу 87,5% (или око 1,6 милиона) од укуп
ног становништва земље. После ослобођења и повлачења Турака,
убрзан је процес постепене урабнизације. То је изазвало две после
дице. Српско друштво, захваћено процесом модернизације, развија
ло се поступно и раслојавало се, како економски тако и културно.
Истовремено, стари турски град се поступно претварао у национално
средиште, мењајући своју етничку структуру. Иако је овај процес
био започет већ раније, он је све више долазио до изражаја после
ослобођења градова 1867. године. Ипак, 1880. године свега је 237.406
лица живело у градовима (или 12,49% од укупног становништва)“.
Граница између вароши и села још није била јасно подвучена. Срп
ске статистике бележе 1880. године постојање 70 вароши и варошица,
али се у великој већини становништво бавило и пољопривредом, на
поредо са градским занимањима. У току осамдесетих година, само су
Београд и Ниш премашили број од 10.000 становника.“
Највеће промене доживео је главни град земље, Београд. Емил
де Борхтрав, белгијски посланик, писао је 1881. године да „онај ко
није видео град за последњих десет година тешко да би га препо
знао”.“ Године 1874. Београд је имао 27.605 становника; њихов број
је порастао 1884. г. на 35483, а 1890. г. на 54.249“ Једна трећина овога
5. D. Borđević, Die Serben, y: Die Habsburgermonarchie734.
Oesterreichisch
1848–1918, Изд. Die
e Akademie der Wissenschaften, Wien 1980, 11I,
* В. Карић, Србија (поглавље: Становништво), 91–95. Borhgrave, n. d., 14.
* Никола Вучо, Привредна историја Србије до Првог светског рата, Бео
град, 171. Исто, В. Карић, Србија, 231, 240.
* В. Карић, Србија, 3.
* Ибид., 152; М. Милићевић, Живот сељака, 1.
** Borchgrave, n. d., 13; H. Вучо, Привредна историја, 226. Године 1891 свега
су два града имала становништво преко 20.000. Три града су имала 10—20000.
Једанаест градова имали су 5–10.000 а шест градова 2—5.000.
11. Borchgrave, n. d., 159.
* Др Милован Радовановић, Демографски односи, šifri. Београда,
Београд, 1974, II, 271. Број кућа био је 1874. године 3.372, 1890. године 6095.
414
 сFБилА и српско друштво 1880-тих годинА

становништва (34,00%) већ је 1890. г. била рођена у граду, нешто ма

ње од тога (29.40%) чинио је прилив из унутрашњости, док се добар
број (36.60%) населио долазећи са суседних подручја под аустријском
и турском влашћу.“ Изградња железнице привукла је осамдесетих
година већи број странаца, радника и инжењера, међу њима преко
4000 Немаца и око 1000 Мађара.“ Милан Милићевић је већ тада опа
зио карактеристику Београда која ће се одразити на његов развој у
будућности, наиме, да Београд по своме положају не може бити ис
кључиво национални град.“
Осамдесетих година Београд је био негде на средини између
отоманске вароши и европске престонице, са развојем који је изра
жавао хаотичну мешавину старог и новог. Нове, модерно зидане
зграде, ницале су усред трошних турских уџерица. Коста Христић,
српски представник у Цариграду, био је захваћен осећањима ностал
гије гледајући криве и блатњаве сокаке турске престонице. Напро
тив, Спиридон Гопчевић, који је између 1878. и 1887. г. четрнаест пута
носетио Србију, дивио се елеганцији кнез Михаилове улице, лепоти
кестенова на Теразијама и угодности београдских хотела.“ Осамдесе
тих година регулисане су падине Калемегдана према Дунаву, а у
тврђави је изграђен модеран парк. Низ новихздања украсило је град,
међу њима зграда Народног позоришта са спомеником кнезу Михаи
лу (откривеним 1882), Велика школа смештена у Капетан Мишином
здању, Официрски дом (1885) и посебно нови двор, завршен 1887, по
нени од пола милиона франака".
Градови у унутрашњости развијали су се спорије. Ослобођени
Ниш 1878. године пружао је слику блатњавих, кривудавих сокака са
кућама-плетарама, окруженим прљавим, жутим зидовима“. Улице у
Ваљеву биле су блатњаве зими, прашњаве лети. Гопчевићу је Смеде
рево оставило утисак прљавштине, а Јагодина му је изгледала много
боље из далека него из близа. Једини град који је остављао нешто бо

в. др М. Радовановић, Порекло досељеног становништва и размере меха

ничког прираштаја, у: Историја Београда, 11, 290-291. За миграције у Србију
коком прве половине XIX века: Д. Борђевић, Прилог проучавању миграције из
Aабсбурике монархије у Србију 60-тих га 70-тих година XIX века, у: Ослобођење
градона у Србији од Турака 1862–1867, САНУ, Београд 1970. 313—335.
14 ду илка Јовановић, Етничко иаренило и манифестације привредних
односа, у: историја Београда, ПI, 543. поред ових било је Јермена, Енглеза, Бу
гара, Русина, Француза, Пољака, Цинцара, Грка, Италијана, Хрвата.
15. Види вишие о томе у Д. Борђевић, Србија и Београд у време оснивања
НЕ: јерне. у: Један век. Народног позоришта у Београду, Београд
к 8p. Gopčević, Serbien, 14–18. Гончевић, који је такође писао под псеу
донимом Leo Brenner, учествовао је у рату против Турске (1876) и Бугарске
II.885). Од 1886. до 1890. био је српски аташе у Берлину и Бечу, писац је бројних
књига о Албанији, Србији, Македонији, Русији и Аустроугарској (ст. Станојевић,
Народна енциклопедија, I, 496).
17. Бранко Максимовић, Развој урбанистичке структуре Београда према
плановима до 1914. године; у: Историја Београда, н, 312-315. Такође, s. Gopče
vić, Serbien, 19, Трошкови унутрашње декорације изнели су 300.000. дин.
is Коста Христић, Записи, 74. Милићевић, краљевина Србија, Нови Краје
ва, Београд 1884, 481.
415
ДимитPИЈЕ БОРБЕВИЋ

љи утисак био је Крагујевац, са артиљеријском, учитељском и трго

вачком школом." Друштвени живот био је усредсређен у кафани
где се точило пиво, играле карте и домине и домишљале свакојаке
Подвале и шале.

II

Грађанство, махом изникло са села, постало је носилац дру

штвеног напретка, политичких реформи и културног развоја. Оно је
осамдесетих година још увек сачињавало танак друштвени слој.
Трговци, занатлије, државни чиновници, официри, свештеници и учи
тељи представљали су горњи слој грађанског друштва. Према пода
цима које је 1884. године објавио Владимир Карић, свега је око 15.000
лица било непосредно ангажовано у привредним делатностима. Ме
ђу њима, била су 7233 шпекуланта, 3.125 кафеџија, 2042 малопро
давца, 1883 бакала, 559 пиљара, 453 сточарска трговца, 63 агента, 44
књижара, 26 мењача и 341 фабрикант“ Стајаћа војска имала је 512
позивних официра.“ Црква је играла значајну друштвену и политич
ку улогу. Пошто се одвојила од грчке патријаршије, српска црква
организована је у пет владичанстава, са 500 парохија и 57 манасти
ра“ Школство је било у развоју и 1885. било је укупно 1.270 профе
сора и учитеља основних школа и 51,979 baка, од којих 47.044 основ
ца.“ Слободне професије постојале су искључиво у градовима. У ово
време била су у Београду 104 лекара“
Растући грађански сталеж био је, етнички, највећим делом срп
ски, претварајући се у буржоазију европског карактера, са горњим
слојем који је прихватао нове обичаје, уживао угодности градског
живота, па чак и луксуз. Друштвена елита међусобно је била пове
зана рођачким и брачним везама, склопљеним између имућних по
родица трговаца, официра и чиновника. У малој београдској средини
сви су се мање више знали. Аристократије није било али је зато било
утицајних породичних кланова, иако не тако развијених као у Грч
кој. Пословно супарништво развијало се између градских и сеоских
трговаца, гросиста и детаљиста, увозника и извозника. Могао се већ
приметити раскорак између генерација, старих конзервативаца и
њихових изданака, младих „париских доктора” који су из Европе
доносили идеје грађанске левице и социјализма. Једном речју, срп
ско друштво кретало се у правцу свог европског узора.

19. Sp. Gopčević, Serbien, 35, 56, 61–62, 88–9. Године 1880. tragi: u је имао
9.500 становника, Смедерево 7.000, Пожаревац 10.000, Јагодина 5.000, Параћин
5.000, Алексинац 5.300, Шабац 9.500.
* В. Карић, Србија, 436.
21. Borchgrave, n. d., 47—53.
2. Исто, 19; S. Gopčević, Serbien, 264–8.
23. Исто, 280.
* Др Владимир Станојевић, Развој здравствене службе од 1878 до 1914, у:
Историја Београда, iI, 800.
416
 cРБИЈА И српско друштво 1880-тих годинА

Слично раслојавање продужило се и међу занатлијама, чији је

горњи слој стопљен са грађанством, док су доњи слојеви — у одсус
тву индустрије — преузели на себе улогу пролетаријата. Осамдесетих
година још је важило старо отоманско еснафско уређење. Међутим,
већ од половине деветнаестог века, стари занати у Србији били су
озбиљно утрожени продором нових европских заната, као и индус
тријском конкуренцијом из суседне Аустроугарске. Године 1884. била
су у Србији 1862 ковача, 146 бравара, 67 лимара, 343 поткивача, 49
сајџија и 147 пушкара.“ У недостатку радничког законодавства, ше
грти су живели у посебно тешким условима, препуштени на милост
и немилост послодаваца. Није чудо да су шегрти и калфе заједно са
bанима и студентима, пружали отпор и били спремни да изиђу на
улице у антивладиним демонстрацијама осамдесетих година. Први
прајк кројачких радника забележен је већ 1871. године, а штрајк
железничког особља 1884. године. Занатски радници прихватили су
социјалистички покрет, чији је главни штаб био смештен у кафани
„Руски цар” у Београду“.
Највећи део српског становништва живео је на селу, са домо
вима расутим у планинским пределима и груписаним у речним до
линама и низијама. У планинама је преовлађивало сточарство, у ни
зијама ратарство. Црква, школа и кафана означавале су средиште
сеоског наесља.“ Сељак је, без сумње, користио последице уништења
турских феудалних односа и успостављања слободног малог поседа.
Међутим, нови односи донели су собом и низ нових проблема.“ За
побољшање пољопривредне производње био је потребан капитал, за
прилазна пијаце–путеви, за општи напредак—школа и просвета. Иa
ко је живео боље но његов сабрат под Турском, српски сељак је и даље
живео тегобним животом, под дејством наслеђене сиротиње. Савре
мени описи сеоског живота пружају мрачну слику. Куће од цигала
биле су реткост; обично су биле брвнаре или плетаре облепљене бла
том. Куће су углавном имале две собе, једну средишну са огњиштем
и другу за спавање. Главна соба, звана „кућа”, имала је отвор на та
ваници за дим са огњишта. Прозори су били заграђени покретним
даскама или затворени хартијом, веома ретко стаклом. Спаваћа соба
могла је примити по десет укућана, док су ожењени синови били
смештени по околним вајатима. Само су имућне породице имале сто
и столице, остали су обедовали седећи на асурама око ниске софре,

* В. Карић, Србија, 410.

2. Сергије димитријевић, Социјалистички и раднички покрет у Београду
ti:
до 1918. }; Београда, II, 476.
2. В. Карић, Србија, 146, 149.
за две врсте сеоске породице развиле су се током столећа: задружна и
пинокосна. Задружна је била у процесу пуног распадања под дејством новчане
и приватног поседа над земљом. (За развој задруге Јоel and Barbara
A Serbian Village in Historical Perspective, cd. Holt, Reinhart and Win
ston, 1972, 47. Philip Mosley, The Peasant Family: The Zadruga or Communal Joint
Family, ini: тhe cultural Approach to History, Columbia Univ. Press, 1940, 95—108.
Wayne Wucinich, A Study in Social Survival: The Katun in Bileća Rudine, Mono
graph Series of World Affairs, University of Denver, 1975)
417
димитријв БоPEЕвић

на поду од набијене земље. Проветравања просторија скоро није

било и болесни чланови обитељи нису издвајани од здравих.“
Храна је била сиромашна протеином и састојала се углавном од ку
курузног хлеба, млечних производа, поврћа и ретко меса, углавном
недељом и празником.“ Постови су покривали две трећине дана у
години. Болести су лечене сујеверјем, посебно распрострањеним „га
шењем угљевља” којим су се терали зли дуси. Пролив се лечио напит
ком сачињеним од мешавине барута и вина“. Посебно су биле раши
рене туберкулоза, маларија и дизентерија. Владимир Карић наводи
да је приликом пописа регрута за војску 1881. године, у Ваљеву, од
216 пријављених младића, 51 био оглашен за неспособног.“ Положај
жене у патријархалном друштву био је посебно тежак. Девојке су
добијале мираз при удаји, али су биле искључене из даљег наслеђа
породичне имовине“. Године 1886—7. девојчице су чиниле само 13%
ученика основних школа.“ -

Годинама израбљиван под туђинском управом и често изложен

самовољи бирократије у новој држави, сељак је изградио нагонски
отпор и неповерење према граду и држави. Колеричан и самосвојан,
он је примао средишну власт само под морање. „Ништа није слађе
сељаку, него да подвали држави” писао је један савременик“. Град је
био и остао главни корисник материјалног напретка. То се најбоље
видело на пољу просвете. Док је у вароши број ђака према броју
становништва био 1: 12, на селу је био 1 : 58“ У основи демократич
но, сеоско друштво је очекивало од државе сличну демократију, оли
чену у његовој сеоској општини. Отуда осамдесетих година успех
радикалне странке и њене пароле о самоуправи која је имала да
сасече бирократију државног апарата. Везан за земљу, сељак је био
првенствено заинтересован за решење животних, локалних потреба.
У националним питањима, био је више патриота но националиста. Је
дан сеоски посланик рекао је у Народној скупштини: „Ако добијемо
Босну, моја њива неће тиме бити већа”.
Од свега је сељак највише осећао притисак пореза који су се
појавили као неизбежни пратиоци изградње модерне државе. Истини
за вољу, порези у Србији осамдесетих година нису били претерано
високи. Просек непосредних пореза 1879. износио је 547 динара по
глави становника, посредних пореза 2,16 динара, укупно 7,63 динара.
Међутим, ратни трошкови, ратни зајам и изградња железнице, дове
ли су до знатног пореског повећања. Порези су више но утроструче

2. В. Карић, Србија, 134–140.

30. Ibid., 109–112.
31. М. Милићевић, Живот сељака, 308, 311. Лек за утрнулост ногу било је
ношење десног брка од сома,
3. В. Карић, Србија, 101.
33. М. Милићевић, Живот сељака, 12; Карић, Србија, 157–8.
за В. Карић, Србија, 250-251. --
35 К. Христић,Записи, 313.
38 В. Карић, Србија, 250.
37. Ibid., 218.
418
 cРБИЈА и српско друштво 1880-тих годинА

ни и досегли су износ од 156 динара по глави становника.“ Ипак је Ср

бија, у томе погледу, била далеко иза Европе, где су порези у Фран
цуској били 6462. франка, у Енглеској 4630 франака, у Русији 3524
по становнику. Значај пореза може се установити поређењем са пи
јачним ценама и надницама. Просек цена у Србији 1880–1886. био
је за 100 кгр. жита 16,20 дин, за 100 кгр. кукуруза 11,99 динара и 100
кгр. кромпира 1195 динара. Просечна цена једне краве била је 8057
динара, коња 13365 динара а свиње 2893 динара. Међутим, Србија
је, исто тако,била сиромашна земља у којој је просечна надница јед
ног копача била 169 динара, косача 258 динара.“ Владимир Карић
наводи да је 1887. године било у Србији 6.458јавних продаја имовине
за дужни порез. Ако се има у виду број од 1,6 милиона сељака, онда
овај број не изгледа посебно значајан“. С друге стране, Тимочка буна,
која је избила 1883. године, у источној Србији, сведочи о дубокој
кризи и незадовољству сељака.

III

Не само за Србију, већ за цео Балкан, осамдесете године пред

стављају раздобље привредног полета који ће се продужити све до
почетка двадесетог века и, у ствари, омогућити услове за динамичну
националну политику вођену у Србији од 1903. године.
Наоружање и изградња железнице осетно су увећали државне
издатке. Средства намењена војсци у 1879. већ су била троструко ве
ћа од оних у 1875. години. Државни дуг попео се на 111 милиона ди
нара. То је изазвало неизбежно повећање државног буџета који је
од 27 милиона динара у 1879. год. скочио на 447 милиона у 1887.“ Из
буџета, те године, 34,3% државних трошкова било је намењено испла
ти страних зајмова, 31,5% наоружању а свега 34,1% осталим држав
ним потребама (чиновништву, судству, просвети итд).“ Од 1880. срп
ски буџети почели су показивати дефиците: Србија није више плаћа
ла данак султану, али га је зато заменило плаћање интереса европ
ским кредиторима. --

Обрт српске спољне трговине био је у порасту. Он је скочио од

67 милиона динара (1872–5) на 845 милиона (1879—1882). Као што то
обично бива са земљама у развоју, увоз је надмашивао извоз, што се
негативно изразило на платни биланс. Равнотежа је успостављена тек
1887. године, показујући чак и вишак од 10–15% у следећим година
ма“. То је била последица живог трговинског промета са Хабсбурш
ком монархијом која је потпуно овладала српском пијацом. Трговин

- Вл. Јовановић, Статистички преглед, 135, 580.

jeg;
- В. Србија, 368.
- Ibid., 597. Види о томе вучо, привредна историја, 237.
и вл. Јовановић, Статистички преглед, 124. карић, Србија, 179-180.
- В. Карић, Србија, 575; Вл. Јовановић, статистички преглед, 103–104;
Borchgrave, La Serbie, 55.
* Н. Вучо, Привредна историја, 224.

419
ДимитPИЈЕ БОРБЕВИЋ

ски уговор, закључен 1881. између Србије и Аустроугарске, дао је

повлашћене услове српском аграрном извозу и аустријском индус
тријском увозу у Србију, стварајући неку врсту царинске уније из
међу две земље.“
Обим унутрашње трговине тешко је установити, услед недовољ
них статистичких података. Домаћи промет био је отежан неразви
јеном саобраћајном мрежом, слабом густином насељености и одсу
ством индустрије. Велики део домаће трговинске размене обављао се
на вашарима којих је одржано око стотину у 1881. години (30 у ва
рошицама и 70 у селима).“
Осамдесете године значиле су увод у постепену и спору инду
стријализацију земље, оптерећене слабошћу домаћег капитала и стра
ном индустријском конкуренцијом. У то доба, свега је неколико ин
дустријских постројења постојало у Србији у којој се шибица звала
„машином". То су били једна фабрика оружја и барута, десет фа
брика пива у већим градовима, 99 млинова од којих 35 парних и две
до три стругаре. Томе се може додати по једна фабрика сирћета, тек
стила, стакла, коже, метала, дувана и цемента.“ Неколико „фабрика”
у Београду производило је карте за играње. Остала постројења су би
ла мануфактуре, засноване на ручном раду. Да би подстакла инду
стрију, влада је 1873. донела закон о индустријским повластицама,
али су резултати били мршави.“ Коришћење руда започето је уз по
моћ аустријског и белгијског капитала.“
Пољопривреда је била и остала главна производна грана земље.
Године 1884. било је око 25 милиона хектара обрадиве земље у при
ватном поседу, 600.000 хектара под шумом и око 700.000 хектара ле
дине. Србија је била земља малог поседа: 1889. посед испод 5 чи
нио је 72,6% од укупне обрадиве површине. Посед преко 50 hа по
кривао је само 0,06% земље“ Друштвено демократична, ова струк
тура била је економски непродуктивна, посебно због слабе опреме
у којој је још увек преовлађивао дрвени плуг“. Тек је осамдесетих
година био започео скроман увоз пољопривредних машина, док је
употреба вештачких ђубрива била непозната. Кукуруз најпре, потом
пшеница, били су главни усеви. Дуго времена сељаку је било дозво
љено крчење шума и њихово претварање у обрадиву земљу, што је
имало за последицу немилосрдно уништавање шумског фонда. Упр

* Види: W. Weilkowitch, Les traités de commerce, Paris 1892; Милован Ми

ловановић, Нанин трговински уговори, Београд 1895; Душан Пантић, Спољна по
;:t трговинска политика независне Србије, Први период 1878-1892, Бео
град 1910.
* E. de Borchgrave, La Serbie, 197; В. Карић, Србија, 428. У 1883. години
било је продато на вашарима у Србији 57.000 грла стоке, 9000 коња, 10.000 оваца.
* В. карић, Србија, 417—419; Borchgrave, La Serbie, 186.
II нi Н. Вучо, Развој индустрије у Београду до 1914, у: Историја Београда,

* Даница Милић, Страни капитал у рударству Србије до 1918, Историјски

институт, Београд 1970, 144.
* Н. Вучо, Привредна историја, 177.
* Ibid., 182. У касним седамдесетим годинама било је свега 41 плуг, 12 коњ
ских запрега и 93 воловске запреге на хиљаду становника.
420
 СРБИЈА И СРпско друштво 1880-тих годинА

кос томе, осамдесетих година још увек је око 30% укупне површине
било под шумом.“ Сточарство је узмицало пред пољопривредом већ
од раније. Године 1890. било је – на 100 становника 42 свиње, 38
грла стоке и 137 оваца.“
Главна препрека бржем развоју народне привреде био је недо
статак расположивог капитала. Године 1878. Србија се прикључила
Латинској унији и изједначила динар са француским франком. Ме
трички систем уведен је већ 1873 г., али је практично примењен тек
1883. Те године, било је у Србији у оптицају 164 милиона динара у
златном, сребрном и бакарном кованом новцу. Папирне новчанице
уведене су тек после оснивања Народне банке 1883. г. Пре ње, главни
новчани завод била је Управа фондова, са капиталом од 28 милиона
динара (1882). Упркос првостепене намене да помогне пољопривреди,
Управа је своје кредите углавном усмерила на град, где су они били
боље осигурани и брже наплативи. Потреба за кредитом у растућој
привреди била је тако велика да је за неке три године, од 1882. до
1884, основано у Србији десет банака. У 1883. години задуженост по
глави становника била је 275 динара у Београду, 27 до 3 динара у
унутрашњости.“
Економским тешкоћама допринела је слабо развијена путна
мрежа. Године 1884, статистика је бележила 400 km путева или 248
km по глави становника.“ Међутим, ови путеви, грађени углавном ку
нуком, били су далеко испод европског стандарда, непролазни у вре
ке зимских бура и летњих пљускова. Најбоље одржавани био је ца
риградски друм, од Београда преко Ниша до турске границе. Саобра
ћај на њему одвијао се релативно брзо и белгијском посланику тре
бало је 12 часова да пређе растојање од Крагујевца до Београда. По
штанска служба располагала је 1882. год. са 71 станицом (али само
10 за писма),20 путничких кочија и 56 запрежних кола за пакете. Го
дине 1884. било је 2,190 km телеграфских линија.*
Све до 1884. године Србија је, заједно са Црном Гором, била
једина европска земља без железничке пруге. Те године завршена је
изградња железничке пруге Београд—Ниш, везане мостом преко Саве
са Земуном. Повезивањем ове пруге са турским и бугарским желез
ницама 1888. остварена је непосредна веза средње Европе са Сред
њим Истоком, чињеница од недогледних последица за даљи развој
Србије. Већ 1888. српске железнице регистровале су 272.000 путни
ка“ Београд је постао важно речно пристаниште на Дунаву, са про
метом од 41.000 тона робе у 1888. години.“
5; В. Карић, Србија, 357.
* Н. Вучо, Привредна историја, 187. У 1890. г. било је у Србији око 900.000
свиња, 819.000 говеда и 29 милиона оваца.
* Даница Милић, Новчарство, у: Историја Београда, 11, 421. Исто Карић,
Србија 439-444; Borchgrave, La Serbie, 60—61.
за Карић, Србија, 457, 459.
35 Borchgrave, fia Serbie, 151.
*. Д. Милић, Београд као железничка раскрсница — промет и саобраћај, у:
Perergije, ga II, 404.
id., 405.
421
 димитPилв воРБЕвић

IV

Целокупно државно чиновништво Србије осамдесетих година

стало је у Држави шематизам, књижицу од стотинак страница. Иако
скроман по обиму, државни апарат био је у сталном порасту, посеб
но после прогласа независности (1878) и краљевине (1882). Краљева
цивилна листа попета је овом приликом од 505.000 дин. у 1880. г.
на 12 милиона дин. у 1882“ То је била за српске прилике замашна
сума, посебно у поређењу са годишњим буџетом Народне скупштине
од 105.000 дин. и Државног савета од 137.000 дин. (1879).“ Скупштину
је сачињавало 170 посланика, од којих су, по уставу из 1869, две тре
не биле изабране, а једна трећина наименована од краља. Државни
чиновници и адвокати нису могли бити бирани за посланике“ Влада
је имала осам ресора: за спољне послове, унутрашње послове, финан
сије, правду, просвету и вере, грађевине, војску и народну привреду.
Административно, земља је била подељена на 21 окрут, 81 срез и 1400
општина“. Укупна средства у буџету намењеном администрацији из
нела су 1879. године милион динара или 12,00 дин. по глави становни
ка, Административни расходи били су мањи од оних у Европи, а та
кође мањи од сличних расхода у Грчкој (32,18 фр. по глави станов
ника) и Румунији (2379 фр. по глави становника).“
Поротно суђење било је уведено у Србији већ 1871. године, а за
кон из 1881. г. потврдио је непокретност и независност судија. Морал
сељачко-патријархалне средине био је на висини, више наметнут оби
чајем и традицијом, но позитивним законодавством. Ванбрачне деце
било је 1884. г. свега 9,7 на хиљаду становника.“ Криминал није био
узео већег маха. У 1881. г. било је 3.503 кривична и 16445 грађанских
спорова пред судом који је донео 27 смртних пресуда. Међу кривич
ним преступима најчешћа су била убиства (264), оружане пљачке
(131), крађе (1058), силовања (52), обмане и преваре (109) и др.“ У
сладу са организовањем политичких странака и разбуктавањем по
литичких страсти и сукоба, број политичких криваца био је у видном
порасту: за 30% више у 1881, него у 1870. г. То су највећим делом би
ле кривице оквалификоване као „противљење властима" и суд је 1881.
г. донео 157 пресуда у оваквим случајевима. Избијањем Тимочке бу
не 1883. нагло је повећан број политичких криваца којих је на издр
жавању казне било 677. Овај број је следећих година опао на 74

* Вл, Јовановић, Статистички преглед, 64. У поређењу са 1880. то је зна

чило вишак од 1375% или 0,70 по глави становника.
3. Ibid., 65-67.
* Живан Живановић, Политичка историја Србије у другој половини XIX
века, Београд 1923, II, 23–235.
* Borchgrave, La Serbie, 22, 28, 54—5.
* Вл. Јовановић, Статистички преглед, 69–70. Трошкови министарства
правде износили су 1,4 мил. дин., просвете 1,8 мил. дин., грађевина 579.000 дин.,
спољних послова 303.000 дин., унутрашњих 37 мил. дин., Ibid., 87-9, 91–4,
103–4, 133-4.
* Вл. Карић, Србија, 334–5.
* Вл. Јовановић, Статистички преглед, 156. Карић, Србија, 327.
422
 срвилА и српско друштво 1880-тих годинА

(1884) и 30 (1885), углавном услед дате амнестије“ Жалбе сељака од

носиле су се углавном на корупцију власти и притисак вршен у вре
ме избора за Народну скупштину. Са много домишљања изврдаване
су пресуде и тражене рупе у закону да би се избегла њихова изврш
ност. Сељаци се нису устезали да донесу у Скупштину букагије ко
јима им је срески капетан претио у време изборне кампање, ако не
гласају за владиног кандидата.“ Када је краљ Милан обилазио уну
трашњост Србије 1882. године, сељаци су га хотимице дочекивали у
дроњцима, да би показали своју немаштину.

Једна од карактеристика земаља у развоју је раскорак између

високо образоване интелектуалне елите и осталог дела становниш
тва. Србија није била изузетак у томе погледу. Док је, с једне стране,
порастао завидно круг високих интелектуалаца, научника и писаца,
дотле је, с друге стране, преовлађивала неписменост највећег дела
становништва. Општи проценат неписмености у целој земљи осамде
сетих година изнео је преко 80%. У градовима је било писмено 47,7%,
у селима 6,4%. Још је тежи био случај неписмености у жена, којих
је било 87.60% неписмених у граду,99,70% на селу.“
Просвећивање становништва захтевало је средстава и времена.
јиако је буџет за просвету 1879. г. (1,8 мил. дин.) био скоро двоструко
већи од буџета државне администрације, он је био недовољан. Основ
но школовање, обавезно по закону, није се могло применити у пракси
услед недостатка школског простора и наставног особља. Сељаци су,
такође, слали децу у школу са устезањем, сумњичави према вредно
сти „књишког знања" и у тежњи да их сачувају као радну снагу у
домаћим пословима“. Учитељи су били скромно плаћени. Тек од 1881.
г. њихови су приходи нешто побољшани са повећаним платама и до
датком „у натури" од ђачких родитеља.“ Једна основна школа дола
зила је на 3.000 становника, а један учитељ на 2.300 становника.“
Средње школе постојале су само по градовима. Године 1879. би
пе су у Србији 22 гимназије, али су само три (у Београду, Крагујевцу
и Нишу) биле потпуне. У 1885—6. школској години 5.621 ђак похађао
је средње школе.“ Настава је била класична, са учењем латинског,
грчког и немачког језика. У Београду је постојала реалка и једна не
потпуна реалка у Ужицу. Богословија у Београду имала је 1884. го

s карић, Србија, 327. Види исто: D. Bordević, The 1883. Peasant Uprising in
Serbia, Balkan Studies, Thessaloniki, 1979, 20, 2, 250.
8. К. Христић, Записи, 99, 126–7, 226.
ва Вл. Јовановић, Статистички преглед, 147; Карић, Србија, 253; М. Милиће
вић, Кнежевина Србија, 1149.
ва карић, Србија, 246–7, 254–5.
9 Gopčević, Serbien, 302.
19. Карић, Србија, g:1 : Вл. Јовановић, Сrатистички преглед, 148.
и карић, Србија, 534. исто: 100 година Филозофског факултета у Београду,
Београд 1963, 27.
423
димитPИЈЕ БОРБЕВИЋ

дине 398 ђака, а Војна академија 23 професора и 44 питомца.“ Напо

редо са гимназијама, постојале су две учитељске школе (са 167 ђака),
пољопривредна, трговачка и ветеринарска школа.
Српска интелигенција регрутована је међу студентима који су
се враћали са европских универзитета или дипломирали на београд
ској Великој школи. Буџет намењен школовању на страни изнео је
1879. године 119.000 динара и био већи од буџета намењеног Народ
ној скупштини.“ Велика школа била је у процесу претварања од
старог лицеја у модерни универзитет. Настава је проширена и Peop
ганизована 1880. године и продужена од три на четири године“ Ве
ћина професора били су истовремено чланови Српског ученог друш
тва које је 1886. г. претворено у Српску краљевску академију наука.
Нова Академија је ограничила број својих чланова на двадесст и пет,
одабраних између међународно признатих имена српске науке. Међу
њима су били ботаничар Јосиф Панчић, историчари Стојан Новако
вић и Љуба Ковачевић, геолог Јован Жујовић и хемичар Сима Лоза
нић. Од 1887. г. Академија је почела са издавањем својих редовних и
ванредних издања у којима су била изнета највиднија достигнућа
српске науке.“ Занимљиво је постојање читавог низа стручних удру
жења: Црвеног крста, Лекарског друштва, Археолошког друштва, ге
олошког института, Правничког удружења, Женског удружења, Апо
текарског друштва, Новинарског, учитељског и професорског удру
жења итд. Друштво св. Саве, са циљем националног, заграничног
рада, основано је 1886. г.“ Бујица удружења сведочила је о снажној
културној активности друштвене елите у Србији осамдесетих година.
Већ од раније, Србија је била преузела вођство на пољу нацио
налне културе. Издавачка делатност била је зачуђујуће обимна у од
носу на узан круг читалачке публике. Осамдесетих година посебно
се развила публицистика и политичко новинарство. Читати жустре
политичке препирке постало је нека врста националног спорта. Скер
лић је цитирао песму „Србин у рају" у којој Србин, доспевши у рај
и упитан шта би од свега највише желео, одговара: Новине! — „У ко
јима пише шта ли доле раде, какве нове сплетке пред изборе граде!"
А растужени Господ каже анђелима:
„Подајте му— а шта друго знамо!
Та то један Србин и разуме само!"
Поред Службених новина и гласила политичких странака, 1881.
започели су излазити дневни листови. Књижевни часописи су про
цветали, међу њима Отаџбина (1875—1892) као један од најбољих.“

z Borchgrave, La Serbie, 40—45; Карић, Србија, 261.

73. Вл. Јовановић, Статистички преглед, 84.
* Споменица 100 год. Филозофског факултета, 30, 32–3.
* Глас, Споменик, посебна издања, годишњак. Види Gopčević, Serbien,
309-10.
7. Историја Београда, II, 552, 588-9.
1911 дон Скерлић, Историјски преглед српске итампе, 1791–1911, Београд
* : поред Ora, бине излазили су Рад (Пере Тодоровића), Поглед (Милутина
Гарашанина), Нови Свет (1889), Преодница (1884) драгутина Илића, Балканска

424
 срвил и српско друштво 1880-тих годинА

Књижевност се нашла на прелазу од ранијег романтизма ка реализ

му, позитивизму и критицизму. Народна библиотека располагала је
1884. г. са фондом од 24.000 књига“. Имућни људи остављали су своје
задужбине научним и културним установама.“
Народно позориште играло је осамдесетих година средишну
улогу у ширењу модерне културе. Бројно ограничена, публика је за
хтевала скоро свакодневну измену позоришног репертоара. Тако је
1886. године приказано 473 комада, од којих 91 од домаћих аутора,
a 382 од страних“ 1881. дошао је у Београд Јосиф Маринковић, а
Стеван Мокрањац започео своју плодну активност. Године 1884. ос
новано је певачко друутво Обилић, а идуће године музичка школа.
VI

Осамдесетих година испољио се у Србији дубоки контраст из

међу старог и новог, карактеристичан за земљу у развоју. У ствари,
нек се од осамдесетих година и крајем века Србија уклапа у заједни
цу модерних европских земаља, даље изграђујући своје друштвено
-економске односе, излажући се јачем продору европског капитала и
културе. То је истовремено био болан процес. Већина становништва,
сељаштво, иако је живело на задобијеном слободном поседу и тиме
било у несравњено бољем положају но сељаштво у суседној Турској,
борило се са наслеђем прошлости и мукотрпно прилагођавало по
јачаном продору нових капиталистичких односа. Ново варошко ста
новништво, главни корисник модернизације, тражило је нове путеве
које је изискивао и наметао градски живот. Танак слој грађанства,
са једном ногом још увек на селу, претварао се постепено у модерну
буржоазију европског типа, представљену високим државним служ
беницима, успешним пословним људима и врхунским интелектуал
цима. Сва ова живописна комешања одигравала су се у раскораци
ма и прескоцима. У београдским књижарским излозима тога доба
могле су се наћи партитуре Моцарта и Доницетија, али не и довољно
уџбеника за основне школе. Једно претежно неписмено друштво дало
је из своје средине Војислава Илића, Ђуру Јакшића, Милована Гли
шића и многе друге. Међутим, баш у овој двојности између крајно
сти, била је испољена динамика српског друштва у развоју, као и у
вулканским сукобима који су се неизбежно одразили у свим видови
ма његова политичког, економског и културног живота.
Димитрије БОРБЕВИЋ

Вила EEE !“ коло (1889-1892) и др. Види: историја Београда, ПI, Лите
5. i 18: tamo је 42 читаонице са 2.594 члана. Карић, Србија, 313.
ва, }_3 фонд Коларчеве задужбине изнео је 736.000 динара — Карић,
ја, 316.
si Миодраг Николић, Позориите у Београду од 1868—1919. у: Историја Бео
зрада II, 735, 738. исто, Gopčević, Serbien, 323-4: 100 година Народног позоришта
R.: “ 230-254. iриказивана су дела Шилера, Гетеа, Шекспира,
Ia.

425
димитријв БоPEЕвић

Summary
SERBIA AND THE SERBIAN SOCIETY IN THE YEARS 1880

In the years 1880 in Serbia, a profound contrast, which is charac

teristic for a country in development, turned out between the old and
the new. In fact, it is only since the eightieth years and the end of the
century, that Serbia fits into the community of the modern european
countries and continues to build up its social-economical relations, ex
posing itself to the penetration of Europe, during the period of impe
rialism. That was simultanously a painful process. The majority of the
population, peasantry, living on the obtained free properties, was on
an incomparable better position than the peasantry in Turkey, which
was adapting itself with great pain, to the reinforced penetration of the
new capitalistic relations. The new townsfolk, the principal beneficiary
of modernization, was seeking for new ways which were imposed to
them by town's life. A thin layer of the city people was still with one
food in the village, transformating itself graduallyin a modern buorgeoi
sie of european type which was represented by the high government
employees, succesful businessmen and top intellectualss. All these pictu
resquestirringup took place in variances and jumps over. A predominant
illiterate society gave out of its circles men like Vojislav Ilić, Djoura Jak
šić, Mil. Glišić and many others. However, precisely in this twofold betwe
en extremes, the dynamism of the Serbian society in development emerged,
and this as well in the volcanic conflicts that break out, which unavoi
dably were reflected in all the views of its political, economical and
cultural life.

426
срИНАНСИЈЕ СРБИЈЕ И НАОРУЖАЊЕ ВОЈСКЕ — ДВА ЗНАЧАЈНА
ПИТАЊА ИЗ ПРОГРАМА ВЛАДЕ СТОЈАНА НОВАКОВИЋА
(1895–1896)

Када је 7. јула 1895. године у Србији образован кабинет Стоја

на Новаковића, један од најважнијих спољнополитичких задатака
земље требало је да буде јаче ангажовање према европској Турској.“
Разлог је био у општој затегнутости у Турској средином деведесетих
година: незадовољство Јермена, које је могло да прерасте у озбиљан
покрет у Малој Азији, криза у управљању турским европским про
винцијама, а посебно на Криту и Македонији; уз то, и појачано ме
шање појединих великих сила, живља активност балканских држа
ва, посебно Бугарске у Македонији, што је све, споља или изнутра,
могло да доведе до поновног отварања источног питања. У таквим
околностима, због догађаја који би могли проистећи, процена владе
Стојана Новаковића била је да ни Србија не би смела остати мирна.“
Међутим, било је исто тако извесно да Србија не би тада била у ста
њу да предузме било какву озбиљнију акцију, пре свега у виду војне
ннтервенције, а која би имала за циљ задовољење националних и те
риторијалних амбиција у областима европске Турске. Војничка и
материјална неспремност нису јој дозвољавале не само да рачуна са
могућношћу стицања предности у Македонији, у односу на Бугарску,
већ ни да се сме директно умешати. Зато је и био један од непосред
них задатака, који је себи поставила влада Стојана Новаковића, да
се ојача„ војна
г-
спремност
наоружање било Србије, пре свега
у зависности у наоружању.
од стања Како то
у финансијама, је,
је и финансијско питање земље имало предност у решавању,
Питање државних финансија било је прво са којим се сусрела
влада Стојана Новаковића. Постојао је за то и један посебан разлог:
влада је образована у тренутку када је земља била у тешкој финан
сијској ситуацији, скоро пред банкротством, задужења код страних
банака огромна, а државне касе празне. Први владин задатак, међу
Н. Сви датуми у тексту су по новом календару, а у напоменама по оном ко
ји је у документима коришћен.
* Архив Србије (даље: АС), Министарство иностраних дела (даље: МИД),
Политичко одељење (даље: ПО), 1895, ф, IV, доc. 1, пов. бр. 835, Циркулар срп
ским посланицима на страни, Београд 12. јули 1895.

427
 миХАИЛО ВОЈВОДИЋ

тим, био је да приступи остварењу Закона о конверзији државних

дугова, тзв. Карлсбадског аранжмана, који је 20. јула усвојен у На
родној скупштини. У ствари, тај закон, који је закључила претходна
влада Николе Христића 2. јула, био је заправо један од главних
разлога за образовање Новаковићевог кабинета. Краљ Александар
Обреновић понудио је Стојану Новаковићу да састави владу како би
овај, поред осталог, својим ауторитетом помогао решавању тешког
финансијксог питања, а пре свега омогућио да Скупштина, у којој су
напредњаци на изборима у априлу 1895. добили већину, прихвати
Карлсбадски аранжман за која се веровало да ће извући земљу из
финансијске агоније.“
Карлсбадски аранжман требало је да буде основа за сређивање
финансија Србије,које су грцале под теретомвишегодишњих буџетских
дефицита. Велики број зајмова, насталих због задуживања земље осам
десетих и почетком деведесетих година, а затим и знатне привремене
позајмице које су једна другу из године у годину сустизале, довели
су земљу до степена неликвидности. Није било новца ни за плаћање
годишњих ануитета ни за подмирење буџетске потрошње. По заврш
ном рачуну, на пример, за 1894. годину, буџетски дефицит износио је
4837646 динара. А само привремени дугови били су увећани на че
трдесет милиона динара. У таквој ситуацији, будући да се на сваки
начин морало доћи до новчаних средстава, било је одлучено да се
стални дугови унифицирају и конвертују. Зато је са једном групом
банака (Отоманска банка, Ханделсгезелшафт и Лендербанка) био за
кључен 2. јула у Карлсбаду споразум који ће у виду законског пред
лога бити поднет Народној скупштини, која га је 20. јула прихватила.
Већина дотадашњих зајмова Србије била је Карлсбадским аран
жманом уједињена у један дуг у износу од 310,543775 динара. Срби
ји се дозвољавало да емитује један нов четворопроцентни зајам у
номиналном износу од 355,292.000 (износ конвертованих зајмова +
44748.225 динара за исплату руског зајма из 1876. године, и зајма за
кљученог код француских банкара 1890. године, с тим да нешто оста
не и за државну касу). Као гарантија новог државног дуга требало
је да послуже сви дотадашњи заложени приходи. Била је образована
и Самостална монополска управа која је требало да управља уступ
љеним приходима и монополима, а у њој су имали да седе и пред
ставници поверилачких банака, што се иначе сматрало својеврсном
контролом српских финансија. У јавности Србије могли су се, зато,
чути гласови: банкротски услови конверзије, страначко туторство,
финансијска окупација итд.“
Финансијско стање Србије није се битно поправило. Новим зај
мом била је смањена величина годишњег ануитета за пет милиона ди
нара, али је зато рок отплате продужен на већи број година (72 го
* С. Новаковић, Двадесет година уставне политике у Србији 1883—1903.
Београд 1912, 120–148.
* Карлсбадски аранжман и страна контрола у Србији, Београд 1908; М. Не
дељковић, Историја српских државних д gº: Београд 1909, 162-192; С. Јовано
вић, Влада Александра Обреновића, п (1889–1897), Бeoгрaд 1929, 315–318.
428
 ФинАнсилв стБилв и нAоружАЊЕ војскв (1895-1896)

дине). Поверилачке банке нису хтеле да улазе више ни у какве оба

везе према Србији, осим што су пристале на једну позајмицу од пет
и по милиона динара. Највећи проблем биле су, међутим, вишегодиш
ње привремене позајмице јер, оне нису биле обухваћене конвертова
ним зајмом, а представљале су велики терет земље. Указујући на
наредне задатке у вези са даљим решавањем финансијског питања,
Стојан Новаковић је у једном циркулару српским посланицима, 16.
новембра, објаснио потребу закључења једног новог зајма, како би
се покрила ова привремена дутовања.“ Тај зајам ће бити и закључен,
15. априла 1896. године, са једном групом француских банака у из
носу од 70.460.000 динара, али под доста неповољним условима.“ Од
тога је у мају 1896. године реализовано само 16 милиона, и то у две
рате, што је, међутим, значило подмирење само мањег дела привре
мених дуговања. Финансијске тешкоће земље су, према томе, остале
и даље присутне.
Решавање финансијског питања Стојан Новаковић је узимао
као лек за сва друга питања која се тичу Србије.“ Једно од тих пи
тања, на које је посебно мислио, било је наоружање српске војске.
То је заправо било једно од оних питања које је у тадашњој међу
народној ситуацији долазило до нарочитог изражаја. Наоружање
српске војске је, међутим, делило судбину рђавих финансијских при
лика у земљи. Услед недостатка новца, није било могуће правити ни
какве ванредне издатке за наоружање и опрему војске. Србија је за
то била једна од ретких земаља која није била наоружана модерним
пушкама – пушкама — магацинкама (репетиркама). А то је значило
да би, уколико би на Балкану произишли догађаји у које би се Срби
ја морала умешати, она била војнички неспремна.
Стојан Новаковић није одмах приступио решавању питања нао
ружања српске војске јер је желео, најпре, да реши тешко финансиј
ско питање.“ Резултати до којих се дошло нису, међутим, пружали
много наде да ће се доћи до новца за наоружање, а на основу про
цене ситуације на Балкану, и у европској Турској посебно, није се
смело превише одуговлачити са набавком оружја. Стојану Новако
вићу је, зато, једино преостала нада у добијање повољних кредита
за наоружање, који не би погоршали финансијску ситуацију земље.
Такви кредити–веровао је –могли би се добити у Русији.
Новаковићево уверење да ће у питању наоружања наићи на по
вољан одзив у Русији,било је, поред осталог, мотивисано политичким
разлозима. Влада Стојана Новаковића била је образована у време
када је Аустро-Угарска створила огромне тешкоће српској привреди
затварајући границу за увоз свиња из Србије. То је била једна од
честих таквих забрана, подстицаних и унутрашњим разлозима, а слу

- АС, Мид, ПО, 1895, ф. V, доc. 1, нов. бр. 1527 циркулар српским посла
ницима на страни, Београд 16. новембра 1895.
- Карсбадски аранжман ,..., 50; М. Недељковић, нав. дело, 196–198.
* Стојан Новаковић је то у поменутом циркулару својим посланицима, 16.
новембра, и изричито нагласио.
* С. Новаковић, нав. дело, 156.
429
 михАило волводин

жиле су, исто тако, и као средство економског и политичког притиска

на Србију. Новаковићева влада је, осим настојања да поново отвори
аустроугарско тржиште за своју најважнију извозну робу, желела да
учини промене и у званичној српској политици која је до тада била
скоро искључиво окренута ка Аустро-Угарској, и за коју је Србија
била и економски и политички везана. То је, наравно, требало да
доведе и до мењања политике према Русији.
Стојан Новаковић је најпре хтео да увери руске политичке кру
гове да напредњаци, иначе годинама одани аустрофилској оријента
цији, желе успостављање пријатељских односа са Русијом. Затим је
настојао да објасни економске тешкоће са којима се Србија борила,
као и то да би нови курс у спољној политици требало да допринесе
и економској и политичкој стабилизацији земље. Разуме се, од Ру
сије се очекивала помоћ.
Иако представници руске владе, осим уопштеног изражавања
симпатија, нису показивали жељу да се нешто више ангажују у ука
зивању помоћи Србији.“ Стојан Новаковић се надао да ће доћи до
открављивања у Петрограду. Веровао је, истина, да то неће бити
одмах, него постепено, када се Руси увере у чврстину промене прав
ца у спољној политици Србије. Незадовољство Русије политиком Ср
бије било је годинама потхрањивано везаношћу Србије за Аустро
-Угарску и није се могло брзо изменити. Томе треба додати и незадо
вољство због неиспуњавања финансијских обавеза Србије према Ру
сији. У питању су били неплаћени годишњи ануитети на ранија заду
жења, а пре свега на зајам из 1876. године, што је руска влада често,
и из политичких разлога, пребацивала Србији.
Према томе, и питање наоружања српске војске није било ни
мало лак задатак, али је Стојан Новаковић мислио да би се могао
решити, уколико би у Русији заиста били сигурни у еманципацију
Србије од Аустро-Угарске.
Са корацима код руске владе око наоружања српске војске за
почело се у фебруару 1896. године. Српски посланик у Петрограду
обратио се вербалном нотом руском министру иностраних дела, из
невши захтев српске владе за сто хиљада пушака магацинки руског
система и одговарајућу количину муниције. Министар Лобанов је та
да, по речима посланика, изјавио да би се тражене пушке могле дати
и то у два рока: половина до Нове године а остатак у току следећих
шест месеци, али да одлука о томе зависи од министра финансија
Витеа. Уколико би он испоруку одобрио, за њу не би било сметњи.
Из тог разлога је у мају-јуну 1896. у Петрограду боравио српски ми
нистар војни, Франaсовић, са пуномоћјем у рукама да може ступити
у преговоре за наоружање српске војске оружјем и муницијом рус
ког система и да у име српске владе може да потпише све акте о
обавезама Србије." Франaсовић се, међутим, вратио у земљу необав
* АС, МИД, ПО, 1895, ф I, доc. 5, пов. бр. 1143, извештај из Петрограда Но
ваковићу 15. августа 1895.
* Исто, 1896, ф. V, доc. 2, пов. бр. 950, Новаковић српском посланику у
Петрограду, Београд 19. мај 1896.
430
 ФиНАНСИЈЕ СРБИЈЕ И НА0РуЖАЊЕ ВОЈСКЕ (Iš95-4896)

љеног посла. Србија није имала готових средстава за плаћање, а рус

ски министар финансија Вите у томе је видео неопходни услов за
споразумевање.
Изгледало је да ће бити тешко навести руску владу на попушта
ње. Вите се љутио што Србија не плаћа своје дугове Русији, па је
чак тражио да руско министарство иностраних дела једном нотом
подсети српску владу на њене неиспуњене обавезе. Није вредело ни
објашњење српског посланика у Петрограду да српска влада није
заборавила на своје обавезе, али да су за Србију наступиле знатне
материјалне неприлике услед тога што је Аустро-Угарска затворила
границу за увоз производа из Србије, као и због тешкоћа које је зем
ља имала док се није извела конверзија државних дугова."
Стојан Новаковић је, упркос неуспеха. Франaсовићеве мисије, на
ставио да у започетој акцији око наоружања ради преко руског вој
ног аташеа у Београду Таубеа. Крајем августа је, преко Таубеа, и
предложио начин отплате наоружања, уколико Русија пристане на
његову испоруку: „три и по милиона у боновима са 5% интереса, с ро
ком исплате на годину дана и седам и по милиона у једној облигацији
са 5%, с роком исплате на 6 година”.” А српском посланику у Петро
граду наложио је да ургира код министра финансија да се свакако
прими такав начин плаћања. Да би, затим, поткрепио тај предлог,
Новаковић је упутио у Петроград писмо српског министра финансија,
Како би се из њега, односно из извештаја Самосталне монополске
управе, могло закључити да заложени приходи не само да осигуравају
отплату ануитета, већ да се остварују и вишкови. У поруци српском
посланику, Новаковић је тражио да се Русима нагласи „да када се
руски дуг уврсти у ред конвертисаних дугова, његови ануитети плаћа
ће се тачно и на време као и ануитети осталих дугова Србије у ино
странству”.“
Најзначајнија личност за вођење преговора био је министар фи
нансија Вите јер је финансијска страна споразума о испоруци оружја
била пресудна. То се категорички истицало у руском Министарству
иностраних дела. Како се, међутим, у септембру, када је стигао Нова
ковићев предлог, Вите налазио на некој изложби у Нижњем Новгоро
ду, посланик је са тим предлогом упознао руског министра војног
Вановског. Оградивши се да може да изнесе само своје мишљење,
Вановски је јасно ставио до знања да без министра финансија не мо
же донети никакву одлуку. По његовим речима, Србија у последње
време води, у односу на Русију, такву политику да би јој због тога
требало помоћи, али да питање преоружања српске војске није његова
ствар него министра финансија.“

и исто, нов. бр. 1585, извештај из Петрограда Новаковићу 15. августа 1896.
iz Исто, пов. бр. 1522, Новаковић српском посланику у Петрограду 15. авгу
ста 1896; исто, пов. бр. 1565, Новаковић српском посланику у Петрограду 15.
августа 1896.
* Исто, пов. бр. 1620, Новаковић српском посланику у Петрограду, Београд
23. августа 1896.
* Исто, пов. бр. 1788, извештај из Петрограда Новаковићу 4. септембра 1896.
431
 миХАило волводиh

Пошто је, према томе, даље разговоре требало наставити у Ми

нистарству финансија и Министарству иностраних дела, они су мора
ли за извесно време бити одложени. Вите је био одсутан, а по препо
руци Вановског, није требало о томе разговарати са његовим заступ
ником. Вршилац дужности министра иностраних дела Шишкин (Ло
банов је умро 30. августа) спремао се с царем на пут у Париз, па се
морало чекати и на његов повратак.
Разговори о наоружању наставили су се у другој половини октоб
ра. Вите и Шишкин одлучно су одбијали начин плаћања који им је
нудио Новаковић, тражећи као услов да им се плаћање пушака из
врши само готовим новцем. По речима српског посланика, руски ми
нистри нису се устручавали да најоштрије нападну српске финансије
и осуде неуредност у плаћању дугова. Штавише, и Вите и Шишкин
упорно су понављали: кад немате пара, немојте куповати пушке!“
Стојан Новаковић, тиме није био обесхрабрен. Није га поклоле
бало ни вајкање српског посланика из Петрограда да он, после свега,
има слабу наду да ће се пушке добити. Зато је био решен да врши
притисак на руску владу. Извесну наду пружио му је руски војни
изасланик у Београду, преко кога се, по том питању, непрекидно одр
жавала веза. Таубе је, заправо, објашњавајући да је у добијању пуша
ка једина сметња финансијско питање, упозорио да цела ствар после
свега, зависи само од цара.“
У новембру је упућен у Петроград мајор Касидолац, као специ
јални изасланик са личним краљевим писмом за цара, чија се садр
жина односила на питање наоружања” Стојан Новаковић је, исто
тако, преко српског посланства у Петрограду послао министру фи
нансија Витеу један „експозе" о уређењу дуга Русији. А да би се Ру
сима пружио још један доказ готовости у испуњавању финансијских
обавеза, последњег дана новембра била је извршена исплата и друге
половине руског ануитета за 1896. годину.“
Српски посланик у Петрограду је, међутим, крајем новембра,
саопштавао о веома тврдом ставу руских министара. То се пре свега
односило на Витса. Била је одржана и једна министарска седница на
којој је министар финансија категорички заступао становиште да се
пушке не могу дати на кредит. Иако посланик о тој седници није
ништа подробније сазнао, изгледа да ствар тиме није била закључе
на, него да је било речи како ће се цело питање поново размотрити и
предложити се услови плаћања.“
Изгледало је, после свега тога, да је став званичне Русије према
захтевима Србије био опредељен и политичким разлозима. То се за

* Исто, пов. бр. 2120, извештај из Петрограда Новаковићу 24. октобра 1896.
и исто, пов. бр. 2665. новаковић краљу "Александру Обреновићу, Београд
16. октобра 1896.
* Исто, пов. бр. 2555, Новаковић српском посланику у Петрограду 16. ок
тобра 1896, Београд.
из Исто, ф VII, доc. 2, пов. бр. 2275, Новаковић српском посланику у Пе
трограду, Бeoгрaд 1896.
19. Исто, ф. V, доc. 2, пов. бр. 2681, Новаковић краљу Александру Обренови
ћу, Бeoгрaд 15. новембра 1896.
432
 ФинАнсилв сpвилв и нAоружАњЕ војскв (1895-1896)

кључивало на основу непопустљивог става Русије, упркос предузетим

pинансијским мерама Србије у текућој години и обавештењима и
уверавањима која су о томе дата Русији.“ Српска влада је, због тога, од
свог посланика у Петрограду затражила да се Русима стави до знања
да код краља и владе постоји чврста решеност да „се не одступа од
правца садање спољне политике". Уз то, посланик је имао да објасни
како тадашње краљево путовање у Беч и Рим нема никакву политич
ку сврху, о чему су се различити коментари појавили у руској
пrтамни.“
Почетком децембра, изгледало је да ће Русија донекле ублажити
став у односу на захтеве Србије. Српском посланику достављен је 3.
децембра један акт руског Министарства иностраних дела у коме су
изнесени нови услови: да руска влада у принципу пристаје да да пуш
ке, али под условом да Србија помоћу ње закључи код руских новча
них завода један зајам у износу од приближно пет и по милиона ру
баља; зајам би се дао под гарантијом или каквог монопола или неког
другог сигурног државног извора прихода, а њиме би се пушке испла
тиле; зајам би се имао извршити у споразуму са руским Министар
ством финансија а под надзором лица или органа које би лично мини
стар одредио; уколико би Србија испунила све неопходне финансиј
ске услове, испорука пушака остварила би се етапно: почело би се са
16–20 хиљада, колико је потребно за наоружање једне дивизије, да
би остатак до сто хиљада пушака био лиферован у току четири до пет
година.“
У Србији је ова најновија одлука руске владе примљена са изне
нађењем. Пушке су се тражиле уз образложење да су хитно потребне,
а руска влада одређује да рок испоруке буде одчетири до пет година.
У почетку се мислило да је у питању нека грешка, али када је то срп
ски посланик, 11. децембра, још једном потврдио, разочарању није
било краја.“ Краљ Александар Обреновић, који се налазио у Италији
и о томе био извештен од посланика из Петрограда, истовремено када
и Новаковић, јавио је Новаковићу да су он и Франaсовић мишљења
да се руски предлог не може примити, пре свега што нема монопола

* У српској штампи се такође расправљало о питању наоружања. Опози

циони радикалски листови су, због догађаја који би могли настати у вези са
урском, енергично захтевали ново наоружање за српску војску и јачу оријен
талију на Русију. Узимајући питање оружја као погодан пример, радикалски
листови су износили тврдње: да су они на власти, Русија би била вољна дати
Србији оружје на кредит. О томе пише 16. новембра и аустро-угарски посланик
из Београда својој влади, истичући да Србија нема пара за оружје и да би га,
из тог разлога, најрадије набављала у Русији, а надајући се да га не би морала
плаћати. Haus-, Hof-und Staatsаrchiv, Politisches Archiv XIX, Serbien, Картон 31,
Ne 120 А-В, извештај из Београда Голуховском 16. новембра 1896.
a. Ac, мид, по, 1896. ф. V, доč. 2, пов. бр. 2565, извештај из петрограда
Новаковићу 17. новембра 1896.
б jev. пов. бр. 2562, извештај из Петрограда Новаковићу 24. новем
ра
š исто, пов. бр. 2563, Новаковић српском посланику у Петрограду, Бео
28. новембар 1896; исто, пов. бр. 2564, Новаковић српском посланику у
граду, Београд, 29. новемар 1896; исто, пов. бр. 2689, Новаковић краљу
Александру Обреновићу, Београд 28. новембар 1896.

433
 михлило волводиЕ

који би се могао дати као гарантија, а друго, што су се пушке под

тим условима могле набавити на некој другој страни.“
Стојан Новаковић био је сличног мишљења. Рок испоруке лиша
нао је Србију неопходног оружја за догледно време. А управо је по
треба за хитним наоружањем, због могућих догађаја на истоку, била
разлог за упућивање таквог захтева у Петроград. Стојан Новаковић
је, зато, тумачио одговор руске владе као околишно али јасно одби
јање српских захтева.“
У круговима српске владе се, због овог неуспеха, осећало знатно
нерасположење. Оно неће бити умањено ни чињеницом што је Таубе
11. децембра изнео једну нову комбинацију која би, наводно, омогу
ћила да се наоружање српске војске изврши до краја априла 1897.
године. По њој, прва испорука оружја била би из Русије, а остатак
би се израдио у француским војним фабрикама.“ Овим се у суштини
није ништа мењало у условима испоруке оружја, осим рока, а тра
жило је додатне преговоре, чиме се цела ствар поново одлагала. Тако
се нису могле обавити припреме Србије за спољнополитичке задатке
— који би проистекли из стања у Турској и активности других др
жава — за шта су се толико залагали Стојан Новаковић и његова
Влада.

+ --

Ангажовање владе Стојана Новаковића да модернијим оружјем

из Русије опреми српску војску било је,заправо, њен последњи спољ
нополитички напор. Влада је пала крајем децембра 1896. године, када
се већ наслућивала озбиљна криза око источног питања, а пред њом
је било још бреме постављених а нерешених задатака. Тај проблем
ће се пренети на владу Борђа Симића која ће је наследити. Нова вла
да наследиће и тешко финансијско стање у земљи. У државној каси
није било потребног новца. Међутим, развој ситуације у Турској, а
пре свега претње грчко-турског рата, због ослободилачке борбе грчког
становништва на Криту, приморали су Симићеву владу да се, без обзи
ра на стање у финансијама, озбиљно позабави опремом војске.“ Не
ним залагањем се, од јануара 1897. године, отпочело са знатним на
бавкама опреме за војску, за шта је био издвојен један део конверто
ваног зајма из 1895. године. У априлу 1897. године, на седници владе
на којој се искључиво претресало питање наоружања, донесена је
одлука да се набави сто хиљада пушака магацинки руског система,
опсадни топови и муниција, а за то је била одређена још неангажова

* Исто, пов. бр. 2686, краљ Александар Обреновић Новаковићу, Фиренца

25. новембар 1896.
* Исто, пов. бр. 2688, Новаковић краљу Александру Обреновићу, Београд
26. новембар 1896.
* Исто, пов. бр. 2692, Новаковић краљу Александру Обреновићу, Београд
30. новембра 1896.
27. Вид. М. Војводић, Србија и грчко-турски рат 1897. год., Историјски ча
сопис ХVIII – 1, 507, 514-515.
434
 ФИНАНСИЈЕ СРБИЈЕ и НАОРУЖАЊБ BŒCKE (1895—1896)

на сума копнертопаног зајма. Исто тако, било је одлучено да се код

поверилачких банака закључи и једна привремена позајшша коју би
скутпцтииа накнадно одобрила. Потом су, у јуну, била повећана сред
crea оружног фонда, у ком циљу су били и повећани приреди у земљи,
а у јулу су били повољно завршени и преговори око набавке оружја
у Француској. Резултати ових напора убрзо ће cc показати.

Михаило BO] BOJI/IB

Résumé
FINANCES DE LA SERBIE ET ARMEMENT DE L'ARMEE — DEUX
QUESTIONS IMPORTANTES DU PROGRAMME DU GOUVERNEMENT
DE STOJAN NOVAKOVIC (1895—1896)

Le gouvernement de Stojan Novaković fut formé en Serbie en

Juillet 1895, et avait dans son programme deux problèmes importants
qui éteint liés entre eux, soit: financier et la question de l'armement.
Vu qu'il avait été constitué au moment où la Serbie, par suite de ses
grandes dettes envers les banques étrangères et des budgets déficitaires
pendant de nombreuses années, était arrivée au degré d'être еп défection,
e gouvernement se tourna d’abord vers la question financière. Il entama
aussitôt la réalisation du soi—disant arrangement dc Karlsbad, par lequel,
en accord avec un groupe de banques étrangères qui unifièrent ct conver
tirent les emprunts lancés jusqu'alors еп une dette unique à quatre pour
cent. Dans le but de liquider les nombreux emprunts provisoires du gou
vernement, celui-ci a en avnil 1897, oontracta un nouvel emprunt.
Malgré le fait qu'il ne put obtenir l'argent nécessaire, le gouverne
ment dc Stojan Novaković s'engagea, depuis le début de 1896, à résoudre
encore un problème important: celui d'armer l'armée serbe de fusils
modernes, car la menace d'une aggravation де la situation en Turquie,
par suite de laquelle la Serbie serait peut être obligée d’y prendre part
activement. Un effort fut fait pour que cet armement soit acheté en
Russie, car il y avait un espoir d'obtenir d'abord là-bas un crédit favo
rable qui n'aggraverait pas trop les finances du pays. Le gouvernement
de Stojan Novaković croyait qu'on prendrait en considération qu'il avait
abandonné l'orientation proautrichienne dans la politique officielle du
pays et qu'il avait proclamé une soll-icitude pour des rapports amicaux
avec la Russie. Les pourparlers entamés à Petrograd, qui durèrent de
février jusqu'en décembre 1896, avec le ministre des finances russe, com
me aussi avec l'attaché militaire russe à Belgrade, n'aboutirent à aucun
résultat positif. Les Russes refusèrent de livrer à la Serbie, en lui accor
dant un crédit favorable, cent mille fusils, ce qui fut interprété par Bel
grade, comme un manque de confiance dans l'émancipation écono

435
МИХАИЛО ВОЈВОДИБ

mique-politique de la Serbie envers l’Autriche-Hongrie. Le gouvernement

de Stojan Novakovć tomba à 1а fin de 1896, et il пе réussit pas à assurer
ni assez d'argent à la Caisse d'état, pas plus qu'à solutionner la question
dc l'armement, en somme, deux problems lićs entre eux pour lesquels il
s'était donné tant de peine.

..
{}a aio—iii ne emi w': àmfluvofiuuimé‘, :! злим:
mm:} тешки ша. и: ЕКГ–Ч me „mi— its-m
imana? za; шљива–р sl !: "из—ШД“. то; .ma mm:
%:?! &?ng “Ч.—73553 43.19.1134?
5:71–„3'ТЧС'а'Ј—д г.,/(„деме ggm; S' mn:
дин.–„не“? ! ...

331111“— .,“

3543 fill"
L · l'
‘ Чт ·) b ';:
ur: .
_ ;]: U.?" ,.
375 2?an 3Š13Š2'"”12 loc- ? 'na “au; г
' :qu zni hitan? ‘
' ' ' _t—l vi,—anya?
~
. ‘ ·"
 ПРВИ ЦРНОГОРСКИ у СТАВ

Црна Гора је тек на измаку 1905. године добила устав. Ми ћемо

овом приликом укратко указати на оне, по нашем мишљењу главне,
историјске чиниоце који су условили да те године, а не раније, Црна
Гора добије устав као и на његов значај.
Постоје доста увјерљиви подаци да се на почетку деведесетих
година XIX вијека у уском кругу људи на Цетињу, ком су припадали
пегендарни црногорски јунак и писац Марко Миљанов Поповић и кња
жев рођак војвода Шако Петровић, говорило о потреби увођења уста
ва. Дугогодишњи књажев сарадник и интимни пријатељ, војвода Сима
Поповић, Србин из Срема, пише да је књаз био бијесан када је чуо да
се говори о уставу и да је намјеравао да говорнике те идеје тешко
казни, али је, на његово образложење, одустао од те намјере“. Ипак,
питање устава помињало се и касније, што се да закључити из писања
Гласа Црногорца поводом јубилеја 30-то годишњице владавине књаза
Николе, 1890. године. Лист пише да књаз није даровао устав народу,
не само „што му је жао дијелити власт, но ваистину само, што је
увјерен, да не би тим усрећио Свог народа”.“
Приликом јубилеја 40-годишњице владавине књаза Николе, који
је дао 1900. године, неколико школованих људи у Црној Гори покре
нуло је иницијативу за спровођење реформи „из темеља”.“ Са спрово
реформи почело се 1902. године, али се убрзо од њих и оду
стало. За успјешно спровођење реформи били су потребни новац и
стручни кадрови, а Црна Гора није имала ни једно ни друго, уз то
није била повољна ни политичка клима. Књаз Никола није био спре
ман да се врше озбиљнији захвати који би умањили њихову власт и
пореметили устаљене навике и обичаје. Ипак, у неким областима, по
стигнути су извјесни резултати. Реформе су обухватиле и црногорске
финансије. Уведено је модерно књиговодство, усавршава се пореско
законодавство, израђују се државни буџети, мада они нијесу објав
дивани. Забуџет и његово реализовање била је одговорна влада. Кња
_

- Архив историјског института СР Црне Горе, фас. 137, 341. Сима Попо
вић, мемоари – устав.
2. Глас Црногорца бр. 32, 4. (16) – VIII 1890.
Ц 3 Eg: a Гавро Вуковић, Четрдесетогодишњица владавине књаза Николе,
стишње. |

437
 НовицА РАКОЧЕВип.

жев утицај на трошење средстава предвиђених буџетом био је донек

ле ограничен Уведена је Главна државна контрола која од 1904. го
дине“прегледа све рачуне свих државних надлештава и установа.
У једном чланку објављеном у Гласу Црногорца у јесен 1904. годи
не, за који војвода Сима Поповић тврди да га је лично писао књаз
Никола, пише да Црна Гора нема устава „нити их бар за сада же
лимо... Најбољи је устав правда и здрави разум! У нашој патријар
халној монархији“, ми се осјећамо мирни и срећни". Књаз Никола био
је тврдоглаво непопустљив када је било питање давања народу и ми
нималних права учешћа у власти. Зато је он био огорчени противник
устава, скупштине и парламентаризма. У уставу он је гледао опасност
да му се умањи неограничена власт и стави под контролу скупштине,
нарушавање постојећег стања и увођења непотребних и непожељних но
вина у народу. Књаз је себе сматрао јединим извором и утоком све
власти.
Међутим, друштвено-економски процеси у Црној Гори, иако споро,
одвијали су се по историјским законитостима, па их зато није могао
спријечити књаз Никола са владајућим бирократско-главарским сло
јем. Врата су била одшкринута за нешто бржи процес капиталистич
ких односа и развоја грађанског друштва. На измаку XIX вијека јав
љају се зачеци модерне индустрије, који ће остати само зачеци, а 1901.
године оснива се прва банка у Црној Гори. Црна Гора је ушла у ХХ
вијек с дубоком економско-финансијском кризом. Држава је имала
до 200.000 становника, а без индустрије, била је презадужена код ино
страних банака. Још да није било субвенција (новчане помоћи) од
царске Русије, које су 1900. године износиле 220.126 рубаља“ с правом
се може констатовати да Црна Гора не би могла функционисати као
независна држава. Сељаштво је чинило огромну већину становниш
тва, с примитивном пољопривредом и сточарством, а тиме и ниском
продуктивношћу, и у већини је било задужено код крупних трговаца
и богатих људи. У Црној Гори зеленашки капитат „попримао је чvno
вишне размјере". У тешком економском положајv били су: ситни тр
товци, занатлије,чиновници, радниип и тд. Продор индустријске робе
на црногорско тржиште условио је пропалање заната, а тиме и осиро
машење занатлија. Из Прне Горе текао је константан процес исе
љавања становништва. Од почетка XX вијека највише људи иде на
рад (печалбу) у Америку, државна управа била је примитивна, биро
кратизована, у највећем броју са нестручним чиновничким апаратом
и официрским кадром под окриљем личне владавине књаза Николе,
помијешане са елементима апсолутизма, аутократизма, самодржавља
па и деспотизма.Тако је тај примитивно бирократски апарат на освит
ку ХХ вијека постао кочница даљем друштвено-политичком и економ
ском развитку Црне Горе.
Поставља се питање који су то разлози утицали на књаза Николу
да се 1905. године одлучи да Црној Гори „дарује” устав. Ту своју за
* Никола Шкеровић, Црна Гора на освитку ХХ вијека, Београд 1964, 65—66.
5 глас Црногорца, бр. 43, 19. х (1. хI) 1904 .
6. др Мирчета“ Буровић, Црногорске финансије, Титоград 1960, 201.
438 _
 пPви црногорски устAв

мисао, колико се зна, књаз је прво повјерио свом старом сараднику

војводи Сими Поповићу. У љето 1905. године, књаз Никола је посје
тио Улцињ и том приликом позвао војводу Поповића који је тамо жи
вио као пензионер. У шетњи по мору јахтом, књаз му је рекао: „Хоћу
да дам устав Црној Гори". Том књажевом одлуком војвода је био из
ненађен и у први мах мислио да књаз не говори озбиљно — „знајући
да је колико јуче одбацио и саме реформе, које би га много мање него
Устав ограничавале у његовом самовлашћу”. Војвода Поповић, као
умјерени прогресиста, а одлично познајући књаза и прилике у Црној
Гори, није одобравао књажев предлог. Он је књазу одговорио:
„То би био и сувише неприродан скок из садашњег стања Ваше
пичне владавине право и трупачке у уставну владавину. Између њих
је широк и дубок јаз, који треба испунити, поравнати, па да се преко
њега пријеђе без опасности и управо неосјетно”. По његовом мишље
њу, све се то могло урадити реформама које је књаз прво био прихва
тио пазатим одбацио. Да се наставило са спровођењем реформи, сма
тра војвода Поповић, Црно Гора би имала законом уређену државну
управу, чиновништво са утврђеним платама и унапређењима, самоу
праву општина, судове са одређеним надлежностима.Тиме би се Црна
Гора припремила за нови живот, а устав је књаз имао препустити пре
столонаследнику да га он донесе када ступи на пријесто. Војвода По
повићбио је сигуран да се књаз Никола неће моћи прилагодити на по
нтовање устава, а Црна Гора нема довољно ни стручних кадрова за
спровођење уставних одредби, Пишући у мемоарима о разговорима са
књазом о уставу војвода Поповић каже: „Познајући добро Књаза знао
сам, да он ако збиља дадне устав неће учинити то искрено, из убјеђе
ња о потреби устава и с тврдом одлуком да га одржи”.“
Своју намјеру књаз је саопштио прокламацијом — званом Лучи
данска, потписаном 31. Х 1905. године. Он се понаша као просвијеће
ни апсолутиста који увиђа потребу да народу „дарује” устав. У про
гласу саопштава народу да ће се посланици, слободно изабрани од
народа, по начину са којим ће бираче влада упознати „о идућем Ни
кољу дне", састати на Цетињу да „заједно снађемо и изаберемо што
је најбоље за нашу Отаџбину и њен слободни развитак”. У прогласу
је најавио да ће се користити искуством просвијећених и културних
народа и да ће све оно што је боље у њиховом политичком животу не
го у црногорском патријархалном режиму, полагано примењивати у
Црној Гори. Ипак, књаз Никола није пропустио да народ упозори
како му он из „савршено слободне” руке дарује извјесна права за су
дјеловање у народним пословима и управи, али да његова“ „раздаш
ност" за први пут неће бити „веома велика".
Постојећи извори не слажv се у навођењу разлога којима се књаз
Никола руководио кана је 1905. године донио одлуку да Црној Гори
„дарује" устав. По једнима, књаз Никола је то учинио под притиском
српског јавног мњења које је од њега тражило увођење новог поретка
у Црној Гори. На његову одлуку донекле су још имали утицај: 1. Maj
1. Поповић, Мемоари.
* Гас Црногорца, бр. 42, 22. X. (4. XI) 1905.
439
НовицА РАКОЧЕВИЋ

ски преврат у Србији 1903. и збивања у Русији 1905. године.” По дру

гима, књаз, који је био „срцем и душом самодржац”, није хтио устав,
нити га је дао добром вољом, него је то урадио под утицајем престо
лонасљедника Данила, за коју га је мисао придобио Лазар Мијуш
ковић, министар финансија, инжењер по струци. А књаз Никола је
сматрао да ће и у уставном периоду сачувати своју неограничену
власт. по трећима, књаз је даровао устав под утицајем збивања у
Русији 1905. године, а он је у свему слиједио понашање руског цара.
Уопште узевши, било је више унутрашњеполитичких и спољнополи
тичких разлога који су утицали на књажеву одлуку о „даривању"
устава, а по нашем мишљењу, пресудну улогу имали су спољнополи
тички фактори.
Тешке економске прилике у којима се нашла Црна Гора на освитку
хх вијека приморавале су књаза Николу да се одлучи и на формалну
промјену стања. Товорило се да је он за тешку кризу хтио да свали
одговорност на тадашњу неуставну владу. Војвода Сима Поповић пи
ше да дугогодишњи предсједник неуставне владе, војвода Божо Пе
тровић, већ од раније није уживао књажево повјерење, а особито пре
столонасљедника Данила.“ Оштре критике изречене у српском јавном
мњењу на рачун режима у Црној Гори, нијесу остале без утицаја на
књажеву одлуку. Давањем формалног устава Црној Гори, књаз je
сматрао да ће својим критичарима избити аргументе из руку.
Међутим, спољнополитички догађаји, а посебно збивања у Ру
сији 1905. године, имали су најодлучнији утицај на опредјељење књаза
Николе. Пораз царске Русије у рату с Јапаном 1904/1905. године, а
затим револуционарно врење у њој, дубоко су потресли 65-годишњег
црногорксог владара. Русија са царем самодршцем на челу била је
главни ослонац књазу Николи, његовој династији и самосталном оп
станку Црне Горе, иако су, послије мајског преврата у Србији 1903.
године, биле пољуљане књажеве позиције највјернијег савезника Ру
сије. Књаз Никола је у свему слиједио руског цара. Пкеровић каже:
„Догађаји у Русији пожуривали су књаза да сувише не изостане. Он
мудро пушта Русију испред себе бар за корак" Руски цар 17. (30) ок
тобра 1905. године објављује устав за своју царевину, а књаз Никола
cјутрадан, 18. (31), издаје народу проглас да ће му о Никољу дне 1905.
године „подарити” устав. Будући да се у свему утледао на руског ца
ра, књаз Никола није могао себи дозволити да изостане „у попуштању
демократском духу времена", и да уз турског султана остане једини
неуставни владар у Европи.“ Напокон, књаз Никола је устав схватио
као формалну ствар према којој ће се односити по својој личној уви
ђавности и свом расположењу.
Књаз Никола израду пројекта устава није повјерио ни једном
од својих сарадника у Црној Гори, него је тај посао повјерио србијан
ском конзервативном политичару и свом великом пријатељу Стевану

9. Јован Боновић, Уставне политичке борбе у Црној Гори 1905–1910, Бео

град 1939, 50.
1. Поповић, Мемоари.
* Шкеровић, н. д., 75–83.
440
 први црногорски устAв

чурчићу, уреднику Београдских новина. Прегледао је нацрт пројекта

и унио ситне измјене. Устав је био компилација устава Србије, особи
то оног из 1869. године, донекле прилагођеног приликама у Црној
Гори.
За прву црногорску Народну скупштину избори су обављени 27.
новембра 1905. године. Протекли су у миру, без оштрије изборне аги
тације и у знаку личног натјецања појединаца. Нешто више пажње
изборима су поклонили школовани појединци који су се у агитацији
ограничили на своју изборну јединицу.
Уочи засиједања скупштине, књаз Никола се опростио од своје
дугогодишње владе под предсједништвом војводе Божа Петровића
који се на тој дужности налазио од оснивања Министарства у Црној
Гори 1879. године. На челу новог Министарства, које се назива првом
црногорском уставном владом, налазио се Лазар Мијушковић који се
истакао као организатор Државне контроле, финансијски стручњак
и дипломата. У ту прву уставну владу ушли су још инжењер Андрија
Paљовић, правници Лабуд Гојнић и Мило Дожић и бригадир Јанко
Вукотић официр из италијанске војне школе.
Новоизабрана скупштина одржала је 16. 12. 1905. „претходни”
састанак на ком је изабрала привременог предсједника и верификацио
ни одбор за преглед посланичких пуномоћја и аката о избору посла
ника. Скупштина се поново састала 19. децембра на Никољ дан —
имендан црногорског књаза. Тачно у 12 сати у скупштину је ушао
књаз Никола, бурно поздрављен попео се на припремљену трибину и
прочитао престону бесједу о уставу. На крају, књаз се заклео да ће по
уставу и земаљским законима владати. Скупштина је саслушала кња
жеву бесједу и то јој је био једини задатак. У скупштини нико није
ни ријечи проговорио – нити се разговарало, а камо ли расправљало
о уставу и појединим његовим одредбама. Скупштина је одмах рас
пуштена. Тако је књаз Никола на првом кораку задивио јавност сво
јом уставношћу. Глас Црногорца доноси мали коментар. У листу, ус
тав се назива монументалним дјелом и велича се заслуга књаза Нико
пе и династије Петровић, као и Црне Горе. „Црна гора. луча српске и
балканске слободе, цијенила је слободу више свега”. Даље лист под
влачи да је књаз Никола из сопствених побуда, на основу дуготрајног
размишљања,дао устав и тако дотадашњи облик владавине замијенио
уставним и парламентарним системом.“
Устав има 15 дијелова и 220 чланова. У члану првом констатује се
да је „Књажевина Црна Гора нашљедна уставна монархија са народ
нијем представништвом". По члану два: „Књаз Господар је поглавар
државе и као такав имао сва права државне власти, а врши их по
одредбама овог устава. Његова је личност неприкосновена и неодго
ворна: Он не може бити тужен”. У другим члановима садржана су
остала књажева права. Књаз врши законодавну власт за Народну скуп
штину, проглашава и потврђује законе, врховни је заповједник „све
земаљске силе." Он заступа земљу у односима са другим државама,

1: Глас Црногорца, бр. 49 (6). (19) ХII 1905.

441
НОВИЦА РАкочЕВИЋ

оглашава рат и закључује уговоре о миру и савезу које саопштава на

родној скупштини ако нађе да је то потребно, поставља све државне
чиновнике, даје војне чинове, титуле и ордене, има право амнестије,
ковања новца. Књаз сазива Народну скупштину сваке године о Лучину
дне 31. октобра, а може је сазвати и у ванредни сазив, ако то захтије
вају важни и хитни државни послови. Народни посланици бирају се
непосредно на четири године. Право гласа имао је сваки пунољетни
црногорски држављанин, изузев активних официра, подофицира и
војника на одслужењу војног рока. Изборна јединица била је капета
нија и варошка општина — укупно 62 посланика и 14 виpилних који
су по положају улазили у скупштину.
Уставом су одређене надлежности Народне скупштине, владе,
Државног савјета и других државних органа. Народна скупштина вр
ши законодавну власт са књазом-господаром. Ниједан закон без при
станка Народне скупштине није могао бити издат, укинут, измијењен,
или обавезно протумачен. Исто тако, без одобрења Народне скупшти
не „ни у ком случају" дација (порез) или какав други порез или при
рез није се могао установити или измијенити. Такође, без пристанка
Народне скупштине није се могла ни држава задужити. Књаз постав
ља и разрешава Министарски савјет (владу). „Он стоји непосредно под
књазом Господаром”. Књаз по свом нахођењу поставља једног минис
тра за предсједника Министарског савјета. Министри полажу заклет
ву књазу, а не скупштини. За свој рад министри су одговорни књазу
и Народној скупштини. Чланове Државног савјета, којих је било шест,
постављао је књаз. Све судије постављао је књаз и они су, у име њего
во изрицали пресуду.“ Књаз Никола је и даље задржао титулу госпо
дара, обиљежје феудалног доба.
Зашто је књаз Никола поступио супротно од лучинадске прокла
мације и, приликом усвајања устава, није сачувао ни спољне формал
ности, нијесу још довољно јасни разлози. О томе постоје разне верзи
је и нагађања. Највјероватнији је разлог да је црногорска влада, до
бро познавајући став књаза Николе да он не прихвата било какав ути
цај из народа, а још свакако и из својих посебних разлога, утицала на
књаза да се избјегне свака дискуисја о уставу. „Једно зло тога што
су чланови новог кабинета били добро упознати са свима припрема
ма за израду и коначну редакцију устава, што су потпуно знали гра
нице које је књаз wсвојио у даваном правv vчешћа народа у подјели
власти, од којих он, по њиховом сазнању, не би оступио ни пред јед
нодушном вољом народне скупштине, а друго због тога што би диску
сија о уставу и уставним правима, с обзиром на темпераментност цр
ногорских људи у дискусији уопште, а поготову о тако осетљивом пи
тању као што је питање одређивања народних права и грађанских сло
бода, молга имати и негативних последица.“ Постојала је и оправдана
бојазан владе да би расправа о уставу могла одложити његово про
кламовање, па чак довести до пада владе, што она није жељела. На

из устав за књажевину Црну Гору, Цетиње 1905.

и пшкеровић, н. д. -

442
 пРВИ ЦРНоговски устAв

избјегавање расправе у скупштини о уставу, по нашем мишљењу, ве

лики, ако не и пресудни утицај, имала је „Ријеч црногорске универзи
тетске омладине” у Београду, издата 21. новембра 1905. године, а од
носи се на књажев лучидански проглас. „Ријеч" је у благом, одмјере
ном тону и пристојним ријечима осудила аутократски режим књаза
Николе који је деценијама онемогућавао „најелементарније услове
за развитак бољег политичког и друштвеног живота” и довео народ у
Црној Гори у такав положај да му се поклањају народна права. Омла
дина је тражила пуштање на слободу политичких затвореника и благо
осумњичила књаза Николу да не схвата довољно националне интересе.
У тачки осам каже се: „Здраво схваћање националних интереса у но
вом животу Црне Горе учиниће да све сепаратистичке тежње, антаго
низам и провинцијални интереси, уколико би се косили са стварним
потребама српског народа, морају устукнути пред идејом слободе и
уједињења Српства.“ Будући амбициозан и сујетан, књаз Никола је
тешко подносио приговоре који су долазили из народа, па му је не
сумњиво „Ријеч", која је, иако у благом тону, осудила његов режим
и чак осумњичила „његов национални, српски патриотизам", тешко
пала. Може се претпоставити да је књаз Никола вјеровао како би про
глас црногорске универзитетске омладине могао инспирисати поједин
це да у расправи о уставу пређу дозвољене границе. Књаз Никола је
на потписнике „Ријечи” био посебно љут јер је у њиховом иступању
гледао према себи непријатељско расположење београдских политич
ких крутова – а то, уопште узевши, није било тачно.
Устав је, без обзира на конзервативност и велике мањкавости, и
без обзира што је књазу Николи у великој мјери остављао неограни
чену власт, крупан догађај у црногорској политичкој историји. Прно
горска државност њиме је уздигнута на већи степен. Црна Гора по
прима карактер модерне грађанске државе, иако не у правом смислу
парламентарне. У неким областима државног и друштвеног живота
била је бар донекле ограничена књажева власт, уведени су чвршћи
ред и дисциплина, загарантована је већа лична и имовинска сигур
ност грађана. У многоме је ограничена самовоља појединаца и заведе
на је чвршћа законитост. Сваки нови закон рађен је на основу устава
и, ма колико он био несавршен и конзервативан, значио је корак
напријед у уклањању самовоље при доношењу одлука по личном на
хођењу и увиђавностима.У многим областима поштовани су донесени
закони и више се није могло судити „од ока". Једино је у неким слу
чајевима чисто политичких кривица, као што су на примјер били
бомбашка афера и колашински процес, нијесу поштивани ни устав
ни закони. Несумњиво велики значај устава је у томе што је омогу
ћио политизацију народа широких размјера, увукао црногорског се
кака у политику, отворио уставне, политичке и парламентарне борбе,
које су у суштини биле класне борбе и које су дубоко потресле Цр
ну Гору.
Новица РАКОЧЕВИЋ
E „Ријеч ирногорске универзитетске омладине, Београд 8. (21) хI 1905.

443
 HOBI/[HA гАкочнвнв

Résumé
PREMIERE CONSTITUTION DU MONTENEGRO
Le 31. Х. 1905, le prince Nicolas, publia une proclamation par laqu
elle il informa le peuple qu'à l'occasion du suivant »Nikolj-dane: (anni
versaire du souverain), c'est à dire le 19 dćcembre de la même année, il
lui »offrirzw une constitution. Il existe plusieurs raisons de politique

décision du prince.
L‘élaboration du projet de constitution, le prince Nicolas la confia au
politicien serbe conservateur et son grand ami, Stevan Čurčić, rédacteur
du Journal de Belgrade, L'ćbauche du projet fut row par le prince Nico
las, qui y apporta quelques petits changements. La première constitution
du Monténégro. était une compilation de la constitution de la Serbie,
particulièrement dc celle de 1869, en partie adaptée aux circonstances ex
istantes au Monténégro.
La constitution fut adoptée le 19 décembre 1905, par la Première
assemblé du Monténégro, élue le 27 novembre 1905.
La Constitution est, nonobstant tout son conservatimismc et ses
restrictions, un grand évènement dans l'histoire politique du Monténégro.
Elle permit une large politisation de la population, ellc а introduit le
paysan du Monténégro dans la politique et а ouvert des conflits constitu
tionnels, politiques et parlementaires qui dans le fond étaient des conflits
de classes et ont profondément secoué le Montenegro.

„.l

·! '. . ·} .,. . ч:':з.'".“' ·. · )

i ·

444
 |
|

__
_

РAД ВЛАДАНА БОРЂЕВИЋА У БЕЧУ НОВЕМБРА 1912. ГОДИНЕ

Уочи првог балканског рата сазријева у круговима блиским срп

ској влади и у самој влади увјерење да би требало предузети кораке
да се ублажи антисрпско расположење у Аустро-Угарској. Поред зва
НИЧНИх дипломатских путева, успостављања веза са опозиционим по
литичким странкама или са словенским политичарима Монархије,јав
вају се и идеје о пропагандној активности у аустроугарској штампи,
с циљем да се задобије наклоност аустроугарског јавног мишљења.
Публицист Миливој Маленић износи 15. октобра“ у опширном
писму Николи Пашићу, предсједнику владе и министру спољних по
слова, план публицистичко-пропагандне дјелатности у Аустро-Угар
ској и Њемачкој. Писањем у штампи њемачког говорног подручја,
абразлагао је Маленић, требало би у тамошњим политичким кругови
ма створити убјеђење „да економски и финансијски интереси ових
великих сила (Аустро-Угарске и Њемачке– прим. Н. У.) ... могу наћи
куд и камо јаче, па чак и потпуно задовољење ако се културни прео
бражај Балкана остави самим народима Балкана”.“ Према овом при
једлогу, главну дјелатност требало је усмјерити према Њемачкој, да
би се сузбио утицај који су на њемачку штампу вршили ратоборно
расположени кругови из Беча. У самој Аустро-Угарској потпомагала
би се утарска опозиција и њена штампа, док би словенске новине
у Монархији, писао је Маленић, саме чиниле „своју дужност”. На
крају писма Маленић тражи материјалну помоћ и нуди Пашићу своје
услуте, позивајући се на везе које има у Њемачкој“.
У исто вријеме стизале су поруке из Беча, од др Карела Крамар
жа, опозиционог чешког политичара у аустријском Царевинском вије
ћу, да су интереси Србије слабо заступљени у аустријској штампи и
да Бугарска у том погледу стоји знатно повољније, Крамаж је савје
товао да се нађе начин да се задобије наклоност дијела бечке и пеш

1. Сви датуми су по новом календару.

i ti Србије (АС), Министарство иностраних дела Краљевине Србије
(МИД), политичко оделење — 1912 (по — 1912), фасц. V, пов. бр. 3811. |
3. Није познато да ли је Маленић упућен већ у новембру 1912. године у
Њемачку, није, 1914, Пантић га је користио за специјалне мисије у тој зем
њи (др Љиљана Алексић-Пејаковић, Односи Србије са Француском и Енглеском
II.903–1914, Београд, 1965, 308).
445
нЕнАдурИR

танске штампе како би се јавно мишљење окренуло у корист Србије

и утицало на званичне политичке кругове. Извјесни Васа Јагић, који
је извјештавао Пашића о препорукама Крамаржовим, нудио је своје
посредовање у пештанским листовима, у чијим редакцијама је имао
незнанстава“.
Објава рата Турској доводи до продубљивања антисрпских ра
сположења јавног мнијења у Аустро-Угарској, изазваних писањем
аустријске штампе о оним дијеловима краљевог ратног прогласа, из
којих се видјело да Србија тежи територијалном увећању.Дио јавног
мишљења Аустро-Угарске — у првом реду аустријски Нијемци, а за
тим Мађари, на чије је понашање јак утицај вршило Министарство
спољних послова путем Пресбироа – дијелио је у ствари антисрпска
расположења аустроугарске дипломатиiе и војних крvгова“.

Ради отклањања непријатељског држања аустроугарске јавности

према Србији упућен је у новембру 1912. године у Беч др Владан
Борђевић. По избијању рата Ђорђевић је сам понудио своје услуге
министру војном. Овај га је упутио на предсједника владе Николу
Пашића, Пашић одлучује да га пошаље у Беч,да у штампи њемачког
говорног подручја ради „у корист Србије", као што је радио за ври
јеме анексионе кризе, Усмену Пашићеву поруку саопштио је Владану
Борђевићу Јован М. Јовановић, вршилац дужности начелника у Ми
нистарству иностраних дела“.
У Бечу је Владан Ђорђевић остао до почетка децембра 1912. го
дине, када га је влада повратила у Београд. Боравак Ђорђевића у Бечу
није, међутим, био значајан само због његове јавне дјелатности у ко
рист Србије. Ту је он дошао у додир с представницима аустроугар
ске парламентарне опозиције која је имала сопствени програм о уре
ђењу балканског простора послије рата балканских држава са Тур
ском, као и програм о начину уређења аустроугарско-српских односа.
* Писмо Б. Симића, српског посланика у Бечу, Н. Пашићу од 16. октобра
1912 — Архив Југославије (АЈ), Фонд Јована Јовановића „Пижона“ (80), 46, 220;
Писмо В. Јагића Н. Папићу од 16. октобра 1912 (АС, МИД, ПО — 1912, фасц.
XI, пов. бр. 3920). Васу Јагића послао је у Беч Никола Пашић да, користећи
познанство са „једном утицајном личношћу” чије се име не помиње, обавјештава
српску владу о намјерама Балплаца према Србији (Пашићево упутство Послан
ству у Бечу од 4. октобра 1912, AC, МИД, ПО – 1912, фасц. ГV, пов. бр. 3720;
Писмо в. јагића н. Пашићу од 3. октобра 1912, исто, фасц. Xi, пов. бр. 3šim).
5. Извјештај посланика из Беча од 21. октобра 1912 (АС, МИД, ПО — 1912,
фасц. II, пов. бр. 2285); Телеграм из Беча, упућен 20. октобра 1912 (Исто, фасц.
XII, пов. бр. 2291); извјештај М. Димитријевића, секретара. Посланства у Бечу
eд 22. јула 1911. године: Литерарно gag:.tp:) аустро-угарског Мини
старства спољних послова у Бечу (АЈ, 80, 35, 7); Јов. М. Јовановић, Стварање
заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца, књига гр: Београд, 1928, 51. .
* Др Владан Борђевић, Арнауrи и велике силе, град, 1913, 188; Извје
штај Владана Борђевића из Беча од 21. новембра 1912 (АС, МИД, ПО — 1912,
фасц. VIII, пов. бр. 4190); недатирани извјештај Владана Ђорђевића из Беча
(Исто, фасц. VIII, пов. бр. 5082).
446
 PAд влАдАнА БоPREBићА у Брчу новEмвРА 1912. годинE

Иако преговори које је нудио барон Јозеф Пветел, либерални посла

ник у аустријском Царевинском вијећу, с којим је Владан Ђорђевић
успостави зу, нису прихваћени од стране српске владе, значајни су
__ - - је је износио, а које су се пак, јављале повремено у Ау
почев од Берлинског конгреса.“
из Београда Борђевић је тражио писмене инструкције
би се прецизирали оквири његове надлежности“. Иако их
није добио, он је, ипак, отпутовао 1. новембра у Беч. Ту се састао са
Димитријевићем, првим секретаром Српског посланства у Бечу, коме
је предао препоручено писмо Министарства иностраних дела. Дими
тријевић је требало да му буде веза за слање извјештаја влади”.
По доласку у Беч Владан Борђевић успоставља везе са уредниш
твима листова „Neue Freie Presse” и „Neues Wiener Tagblatt”.“ Под
стакнут умјереним писањем „Neue Freie Presse”, иза којих се крила
гежња извјесних привредних и политичких кругова да се Аустро-Угар
ска споразумије са Србијом, он пише чланак „Политичко кумство”,
у коме се залаже за аустроугарско-српски споразум. За пријатељско
држање према Србији и подржавање њених територијалних аспира
нија стављају се Аустро-Угарској, у том чланку, у изглед привредни
уступци, с друге стране, ако би Аустро-Угарска хтјела да онемогући
испуњење српских територијалнихзахтјева и запријетила ратом, „онда
би ми (Србија) и тај рат морали примити”. У том случају би се, међу
тим, Аустро-Угарској супротставио не само јединствен балкански са
вез, већ, под утицајем њеног јавног мишљења, највјероватније и
Русија".

г. Барон Јозеф Швегел (1836—1914) био је од 1873. до 1881. године начелник

одјељења за трговачке послове аустроугарског Министарства спољних послова,
посланик аустријског Царевинског вијећа и, од 1907. године, члан горњег дома;
1912. године био је и члан Делегација. Сличне ставове као барон Ј. Швегел у
погледу балканске политике Аустро-Угарске имали су Јозеф М. Бернрајтер, ау
стријски државник, и угарски политичар Калман Сел (Joseph M. Baernreither,
Pragnetite eines politischein Tagebuches, Die siidslawische Frage und Österreich
-Ungaria wor: deri (Vettkrieg, hrsg. von Joseph Redlich, Berlin, 1928, 171 и 174; Hugo
Hantsch, Leopold Graf Berchtold, Grandseigneur und Staatsmann, Graz, 1963, 367;
bsterreich-Ungarns Aussenpolitik von der bosnischen Krise 1908. bis zum Kriegsaus
bruch 1914, Diplomatische Aktenisticke, 5, bearbeitet von L. Bittner und H. Uebers
berger, Wien und Leipzig, 1930, 967.
* Према В. Боровићу, влада је послала др В. Борђевића у Беч „да дође
камо у везу са лицима блиским Балитацу“ (Односи између Србије и Аустро-Угар
ске у ХХ веку, Београд, 1936, 388). Према Д. Борђевићу, Владан Ђорђевић је по
слат у Беч „да би порадио на придобијању службене Аустрије за српски излаз
на море“ (Излазак Србије на Јадранско мноре и конференција амбасадора у Лон
дону 1912, Београд, 1956, 34).
* Пов. бр. 5082, вид. нап. бр. 6.
и „Neue Freie Presse“ била је под утицајем високих финансијских кругова
Беча, док је „Neues Wiener Tagblatt“ имао везе са Балплацом (Извјештај М. Ди
умитријевнћа, вид. напријед, AJ, 80, 35, 46; Пов. бр. 5082).
ti. пов. бр. 5082. чланак „Политичко кумство” (Politische Gevatterschaft)
имао је облик личног писма упућеног сопственику „Neue Freie Presse”, Борђевић
је о садржају свог чланка подробно писао у извештају влади. Не зна се да ли је
нланак објављен.
447
нЕнAA, уриЕ

Почетак новембра 1912. године, када се Владан Борђевић поја

вио у Бечу, представља тренутак у коме су се на Балплацу јављали
разнолики планови о уређењу односа са Србијом“. Поред планова о
војном уништењу и присаједињењу Србије, појављују се и идеје о
њеном везивању за сусједну Монархију путем царинске уније. У раз
нолике комбинације територијалних разграничења на Балкану као и
разматрање питања у вези са царинском унијом биће увучен и Владан
Ђорђевић. Сусрет с Вилхелмом Куксом, директором познате бечке бан
ке „Niederösterreichische Escompte Gesellschaft”, довео га је у везу с
политичким круговима блиским Балплацу. Кукс је сматрао да је Бор
ђевић погодна личност за успостављање везе са српском владом и да
може припремити терен за „службено споразумевање”. Он га је упо
знао са бароном Јозефом Швегелом,чланом Делегација и горњег дома,
политичаром „старе гарде, који зна све што бива на Балплацу”.
арон Швегел увјеравао је Ђорђевића да у том моменту „нико,
аксолутно нико у Монархији не жели рат са Србијом”. Нудећи прија
тељство и споразумијевање, наглашавао је Швегел, најважнији услов
да се то постигне је да Србија води рачуна о „животним интересима”
Монархије. Под „животним интересима” Монархије подразумијевали
су се економски интереси, а главни економски циљ био би склапање
царинске уније“. Потпуно економско везивање Србије с Аустро-Угар
ском имало би се остварити 1917. године, када би Србија постала „за
једничка царинска област” са Монархијом. До царинске уније би се,
дакле, дошло постепено, иако у релативно кратком периоду, и она би
представљала трајно рјешење аустроугарско-српских односа. Захтје
ви, које је Србија имала одмах да испуни сводили су се на „потпуно
осигурање аустроугарске трговине преко Санџака и преко Београда
по примеру руско-јапанском на железници у Манџурији”.“ Прихвата
ње царинске уније, по IIIBегеловом мишљењу, донијело би Србији низ
непосредних и опипљивих користи. Аустро-Угарска би у потпуности
потпомагала њене територијалне захтјеве. Излаз на Јадранско море
добила би Србија, не само преко Драча већ и у Валони, упркос ита
лијанским претензијама према овој луци.“ Исто тако, обећавана је
помоћ у доцнијим „врло вероватним ривалитетима” са неким сусјед
12. Андреј Митровић, Продор на Балкан, Србија у плановима Аустро-Угар
ске и Немачке 1908–1918, Београд, 1981, 102. -

* Крајем октобра и почетком новембра питање царинске уније са Срби

јом разматрано је на најмјеродавнијим мјестима, али на сасвим другачијим ос
новама. Чињени су и кораци у Београду да се испита расположење српске владе
за царинску унију Das politische Tagebuch Joseph Redlich, I Band, 1908—1914,
Bearbeitet von F. Fellner, Graz. Köln, 1953, стр. i fi- В. Боровић, н. д., стр.
380 и даље; А. Митровић, н. д., стр. 102 и даље). -

* У вријеме Берлинског конгреса барон Швегел је начинио сличан пројект

којим је Србију требало везати за Аустро-Угарску путем царинског савеза или,
пак, трговачког уговора, уз осигурање жељезничког саобраћаја према Солуну и
Софији (Србија 1878, Документи, Београд, 1978, стр. 398-400, 461, 462, 507-508).
15 Српска влада је са резервом прихватана све територијалне понуде које
су ишле на штету италијанских и, посебно, грчких интереса. У таквим понудама
с аустријске стране видјела је, прије свега, намјеру Аустро-Угарске да завади
Србију с овим државама.
448 * .
--
 PAдвлАдАнА БорђЕвићА у Бечу новEмвРА 1912. годинE

ним балканским државама, тадашњим савезницима Србије, као и по

моћ у борби „која предстоји Србији са освојеним делом Арнаутлука”.
Поред излаза на море преко територије која би била додјељена Срби
ји, нуђен је и економски излаз преко аустријске територије, жељез
ницом. Увац—Сплит. Према овим плановима барона Швегела Солун
би требало да постане „слободно пристаниште под суверенитетом
Турске а с аустријском администрацијом”. Спремајући се да крене
у Будимпешту гдје су се састајале Делегације, барон Швегел је препо
pучивао Владану Борђевићу да тражи од Пашића да тамо „одмах
пошаље свог пуномоћника”. Швегел је нудио и своје услуге ако би за
преговоре од стране српске владе био одређен Владан Ђорђевић,увје
равајући,притом,да успјех неће изостати“.
Послије разговора са бароном Швегелом Владан Ђорђевић је
преко Српског посланства у Бечу тражио да му се одговори да ли је
Србија у економским питањима спутана обавезама према балканским
државама, њеним савезницама. Молио је да му се пошаљу обећане
писмене инструкције и да му се редовно шаљу сви београдски листо
ви, како би могао да све важне вијести пусти у аустријској и њемач
кој штампи. Пашић је наредио Јовану М. Јовановићу да му одговори
да царинска унија са савезницима није склопљена. Србија има, дакле,
одријешене руке у економским питањима, али, због сметњи које Ау
стро-Угарска чини српском захтјеву за излазак на море, царинска
унија се не може прихватити. Њу не би разумјело јавно мнијење
Србије,јер је „пуно неповерења и страховања да га Аустро-Угарска не
експлоатише и не уцени”. Паљући Владану Ђорђевићу упутства за
рад, осврнуо се Јовановић и на дотадашњу његову дјелатност у Бечу.
Критиковао је начин на који је он у бечком листу „Neue Freie Presse”
разматрао питање руско-српских односа; „кад се већ о томе говори,
то треба увек помињати са респектом те односе”. Истицао је да је у
бечкој штампи уочљиво повољније писање о аустроугарско-српским
односима и молио га да и он усмјери у том правцу своју дјелатност,
да покуша отклонити сумње да ти односи не могу бити „сасвим добри,
срдачни, пријатељски”. Такви односи били би могући, писао је Јова
новић, ако се од Србије не би тражило да се одрекне „политичке и
економске независности и културне заједнице свих Срба”“.
Пашићева и Јовановићева упутства и, истовремено, Јовановићев
критички осврт на Ђорђевићеву дјелатност у Бечу могли би се назва
ти накнадним инструкцијама уместо оних које је он тражио прије
поласка у Беч, да би знао „оквир” своје мисије, којег би се имао
придржавати. Из разговора се видјело да је барон Швегел желио да
српска влада додјели Владану Борђевићу пуномоћје за преговоре са
ацом у циљу аустријско-српског споразумијевања. Имајући, ме
им, у виду цјелокупну Борђевићеву политичку прошлост – при

к Пов. бр. 5682, вид. нап. бр. 6; Телеграм Владана Борђевића из Беча од
21. октобра 1912. (АС, Мид, по — 1912, фасц. IV, пов. бр. 2417/1912).
Н. Телеграм Димитријевића, упућен из Беча 2. новембра 1912. (АС, МИД,
по — 1912, фасц. XII, пов. бр. 1934); Пов. бр. 5082.
18 Пов. бр. 2417, вид. нап. бр. 16.
449
 НЕНАД у РиЕ

врженост династији Обреновића, аустрофилство и сукобе са радика

лимa — тешко би се могло претпоставити да би тадашња српска
влада њему новјерила преговоре са Аустро-Угарском. Исто тако и ути
цај „државника старе гарде” и његових истомишљеника на Балплацу
није био увјерљив. Основа за споразумијевање коју је нудио барон
Швегел разликовала се у многоме од оне, за коју је гроф Берхтолд,
аустроугарски министар спољних послова, преко специјалног изасла
ника испитивао расположење српске владе“. Уосталом, посредничке
услуге ради аустроугарско-српског споразумијевања већ је нудио срп
ској влади др Карел Крамарж. Његовим настојањима да, уочи, а по
оијању рата, нађе основу за приолижење Аустро-Угар
придавана је у Београду велика пажња“Не знајући прави
евог упућивања у Беч Крамарж је поручивао да сматра
пшто је он послат „да на српској ствари ради“, јер мо
ри него да поправи“. -

|| | II
| |
По завршетку рада Делегација у Будимпешти барон Швегел је
наставио с покушајима да преко Владана Борђевића успостави везу
са српском владом. Основа за преговоре била је, међутим, знатно из
мијењена.“ И даље је барон Швегел образлагао да је циљ Аустро-Угар
ске да Србију учини „државом водиљом” на Балкану. Али како је
Аустро-Угарска послије вијећања у Будимпешти чврсто стајала на
становишту да се има створити аутономна албанска држава, то је и
саговорник Владана Ђорђевића полазио од такве претпоставке. Излаз
на Јадранско море није више нуђен преко Драча, или чак Валоне,
већ преко Светог Јована Медуанског. Када је Ђорђевић примјетио да
Аустро-Угарска нуди излаз у Светом Јовану Медуанском јер не жели
да цијепа Албанију, већ да она „остане читава за католичку прона
ганду“, барон Швагел је потврдио да у овој ствари постоји утицај
католичких кругова у Бечу, али да је важнији други, политички раз
лог: „од тога (стварања аутономне Албаније — прим. Н. У.) зависи
наш државни опстанак као велике силе”. „Ако ви узмете северну по
ловину Албаније — говорио је барон Швегел — Грчка ће узети јуж
19 Das politische Tagebuch (н. д.), стр. 167.
з Велики број извјештаја говори о његовој активности. Средином новем
бра крамар: је и лично долазио у Београд. -
4. Писмо В. Јагића, упућено српској влади 5. новембра 1912. године из Бу
димпеште (АЈ,80, 24, 287). - I
22. Телеграм. Посланства у Бечу, упућен у Београд 20 новембра 1912. године
(АС, Мид, по — 1912, фасц. IV, пов. бр. 4168; Пов. бр. 419 0, вид. нап. бр. 6).
2з В. Борђевић је био увјерен да су католички кругови — често их назива
језуитима – имали велики утицај на политику Беча; и у осталог да су вр
шили снажан утицај баш на држање Аустро-Угарске Србији (Арнауrи и
велике силе, стр. 165—169, 186; Куда си се упутила Аустр у Београд, 1913, стр.
9; Пов. бр. 4190). | -

24 3 војним и политичким круговима Аустро-Угарске био је присутан

страх од губљења ранга велике силе (А. митровић, н. д., стр. 67, 78, 106. и др.).
450
 PAд влАдАНА БОРВЕвиЕА у ввчу новEмвРА 1912. годинE

ну, ако ви добијете Драч, Грци ће добити Валону, а Валона је кључ

Јадрана". Овакве територијалне подјеле затвориле би Аустро-Угарској
Јадранско море. Могућност излаза на море преко широке територије
у коју је укључивана чак и Валона, која је помињана у разговору
почетком новембра, била је условљена склапањем царинске уније и
осигурањем слободног коришћења жељезнице до Солуна. Сада, ца
pинска унија није ни узимана у разматрање“. Поново је, међутим,
оживљена теза о претварању Солуна са околином у слободну међу
народну зону, од које би, истицао је Швегел, имале користи и бал
канске државе. Србија би наводно, добила територије које би се
васлањале на солунску област, тако да би, поред излаза на Јадранско,
имала излаз на Егејско море.
Пошто влада у Београду није одговарала на понуде барона Шве
гела, Владан Ђорђевић је користио боравак у Бечу, у складу са до
бијеним упутствима, за рад на публицистичко-пропагандној дјелатно
сти. Међутим, постајало је све теже објављивати текстове у којима би
се браниле српске територијалне аспирације. Чак и опозициони листо
ви према Балплацу и они наклоњени споразуму са Србијом затварали
су врата својих редакција. Посљедњи Ђорђевићев чланак на њемач
ком језику – „Србија на Јадранском мору” — објављен је 12. новем
бра у листу „National Zeitung”, који је излазио у Берлину“. Узалуд је
С. Сазонов, руски министар спољних послова, савјетовао српској вла
ди преко Посланства у Петрограду да потплате „новине бечке и бер
линске, односно да придобије тамошњу јавност, како би се Аустро
-Угарска онемогућила да правда своје противљење изласку Србије на
море ставом свог јавног мнијења“ Средином новембра одбили су сви
бечки листови којима се Ђорђевић обратио, а потом и њемачки, да
нтампају његов чланак „Сад или никад“.
Чланак „Сад или никад” настао је као одговор на истоимени
чланак грофа Штернберга, објављен у „Neues Wiener Journal"-у.
Гроф Штернберг тражио је у своме чланку да Аустро-Угарска одмах
освоји и анектира Србију“. Насупрот томе, Владан Ђорђевић је дока
зивао да је „сад или никад” тренутак за Аустро-Угарску да закључи са
Србијом трајно пријатељство. Карл Г , главни уредник листа
| 0stdeutsche Rundschau", органа Nationalverband-а, похвалио је чла
нак, али је одбио да га штампа: „Ми истина водимо одлучну опозици
ју аустроугарској влади у свим унутрашњим питањима, ми чак кри

- Аустроугарска дипломатија упозната је још у Будимпешти са одбијају

ћим ставом српске владе према царинској унији. О томе је свакако био обавје
штен и барон Швегел (Das politische Tagebrach, стр. 176).
* О чланку „Србија на Јадранском мору” („Serbien an der Adria“) извје
штавао је Ђорђевић српску владу 21. новембра 1912. године (пов. бр. 4190).
iz Телеграм из Пет , упућен 7, примљен 8. новембра 1912. године
(АС, Мид, по – 1912, фасц. X, пов. бр. 2484).
2. Др В. Борђевић, К. си се у": Аустријо”, ;: 5. Од њемачких ли
стова обратио се Борђевић „Berliner Tagitatt"-у и „Frankfurter Zeitung“-у.
- 4190. Влада: Борђевић је послао влади у Београд један примје
Пов. бр.
рак чланка „Сад или никад“ („Jetzt oder Nie“) откуцан на машини, који је слу
жбено заведен као повеља бр. 4468 (АС, МИд, ПО – 1912, фасц. VIII).

451
НЕНАД урић

тикујемо и њену спољну политику, али специјално у овом питању о

изласку Србије на море и о Албанији везане су нам руке”. Вођи ове
странке, објашњавао је Грубе, били су „принуђени обећати престоло
наследнику да ће у спору са Србијом стајати на становишту вла
дином”“.
У исто вријеме из Њемачке је од Владана Ђорђевића тражен
чланак у коме би се разматрала питања у вези с областима освојеним
од Турске, с посебним плановима о његовом уређењу. Рихард Флај
шер, издавач и уредник „Deutschen Revue” из Висбадепа, питао је,
наиме, да ли је могуће створити „неутралну међународну зону за сло
бодну трговину од Јадранског до Црног мора”, сличну оној која је
створена у Савоји мировним уговором из 1859. године. Од слободне
трговачке зоне, износио је Р. Флајшер у писму Владану Ђорђевићу,
имале би користи не taj till: силе већ и балканске државе. Ср
бија, као и Аустро-Угарск ешила би једним слободним трговач
ким путем кроз ову е привредне тешкоће. Аутономија Ал
баније би се морала у rи у интересу европског мира“.
Борђевић је тр Јовановића упутства како да одговори
на постављена питања“, пошто није добио одговор, а ускоро је био
позван да се врати у Београд, чланак у коме би се разматрала питања
уређења дијела балканског простора на горњим основама, није ни
НаПИСaО.
Још једна прилика за јавно дјеловање у Бечу пружила се Влада
ну Ђорђевићу средином новембра, када му је дирекција „Ураније".
института за народно образовање, понудила да одржи предавање у
њиховој установи. Између двију понуђених тема управа „Ураније”
је одабрала тему о биткама на Косову и Куманову. Овим предавањем
хтјело се, писао је Ђорђевић, „показати Бечлијама колико напрезања
и борбе српскога народа за слободу заслужује њихове симпатије“.
Преко Посланства у Бечу, и у писмима упућеним Јовановићу, тражио
је Владан Ђорђевић од Министарства иностраних дела да му пошаље
расправу генерала Мишковића о косовској битки као и податке о
битки код Куманова“.
Предавање, које је било заказано за 5. децембар, није, међутим,
одржано, због отказивања од стране управе „Ураније”. Др Франц
зо пов. бр. 4490.
* Препис телеграма В. Борђевића упућеног Јовану М. Јовановићу 18. но
вембра 1912. године (АС, МИД, ПО – 1912, фасц. 11, ненумерисан документ, архив
ска ознака 381/1912).
* Препис писма К. Fleischer-а од 12. новембра 1912. године упућеног Влада
ну Борђевићу (АС, МИД, ПО – 1912, фасц. II, ненумерисан документ, архивска
ознака 380/1912).
* Пов. бр. 4199. Друга понуђена тема тицала се аустро-српских односа у
посљедњих двјеста година.
* Расправа Јована Мишковића: Косовска битка 15. јуна 1389. године, „Orag
бина”, 1891—1892 (прештампана као посебно издање). Министарство иностраних
дела тражило је преко Министарства војног податке од Врховне команде о
кумановској битки. Подаци су потребни, навођено је у ноти, за „јавно предава
ње које ће се ових дана одржати на немачком језику у Бечу". Врховна команда
је :,g: да било какве податке о тој битки (АС, МИД, ТО – 1912, фасц. V,
пов. бр. ).

452
 PAд влАдАНА БОРБЕвиВА У БЕчу новEмвРА 1912. годинE

IПтруни, професор универзитета и стручни директор „Ураније”, обја

шњавао је у писму. Владану Ђорђевићу „да у овим недељама политич
ке раздражености” не би било добро да говори у њиховој установи.
„Овде је раздражење духова против Србије”, писао је Борђевић тим
поводом у Београд, „тако велико,да се Управа „Ураније” уплашила да
t,„“: предавању не дође до демонстрација против говорника и
роије“.
Спријечен да објављује у аустријској и њемачкој штампи, оне
могућен у исто вријеме да држи јавна предавања, Владан Ђорђевић
је налазио да му је остало да брани „српски излазак на море у спору
с Аустријом још једино путем засебне књиге”. Пошто је већ био при
купио довољно грађе, рачунао је да ће му за тај посао бити потребне
двије до три недјеље. Питао је Министарство иностраних дела како
да поступи: да започне писање књиге или да се врати у Београд. На
маргинама његовог писма Јован М. Јовановић написао је: „Да се
врати”- __
Изгледа да Јовановићева порука није била упућена Владану Ђор
Бевићу, јер почетком децембра стиже телеграм из Беча у коме секре
тар Посланства обавјештава српску владу о поновним приједлозима
барона Швегела за аустроугарско-српске преговоре. Барон Швегел ре
као је Ђорђевићу да би гроф Берхтолд „радо с њим преговарао ако
би он, тј. В. Ђорђевић, добио преко овдашњег Српског посланства бар
само полузванично овлашћење за то”. Димитријевић је додао да се
| из саме Швегелове поруке види да приједлог не потиче од грофа Берх
bina oдмах потом услиједио је енергичан захтјев Николе Па
E владан Борђевић врати у Београд, што је овај 6. децембра и
ио.

Владан Борђевић је повучен из Беча у тренутку кадаgi већ била

донијета одлука да се сва спорна питања у вези с првим балканским
ратом ријене на конференцији амбасадора великих сила и представ
ника заинтересованих држава у Лондону. У Лондону су се имала ри
јенити, дакле, и питања око којих су се спориле Аустро-Угарска и
Србија. Но, то није био једини ни најважнији разлог његовог повла
чења. Поготово нито одлуком о сазивању конференције није нестала
и потреба да се преко штампе њемачког говорног подручја утиче на

35. Писмо В. Ђорђевића од 27. новембра 1912. године (АС, МИД, ПО – 1912,
красц. II, пов. бр. 4354). Извештаји српског посланика и службеника. Посланства
у Бечу, димитријевића и Јосимовића, из тог периода говоре такође о узнемире
ности аустријске јавности. У једном од тих извјештаја као главни разлози те
узнемирености наводе се „провокације од стране Србије”, конзулска афера и
нзазовно писање српске штампе (АС, Мид, по — 1912, фасц. II, поп. бр. 4399).
38 пошто је био позван натраг, Ђорђевић је написао ту књигу у Београду,
јануара 1913. године (Арнаути и велике снале, н. д.). Пошто је у њој негирана на
ционална посебност Албанаца, устао је против ње. Д. Туцовић у свом познатом
Бад: Србија и Албанија. Један прилог крirruia 3авојевачке политике српске
Буржоазије, Београд, 1914. Вид. и пов. бр. 4354.
5: АС, МИД, ПО — 1912, фасц. II, пов. бр. 4540.
38 Teterpaх из Беча од 6. децембра 1912 (АС, МИД, ПО — 1912, фасц., II,
пов. бр. 4602).
453
нЕнAA урин

аустријско јавно мишљење“. Ђорђевић је повучен, прије свега, због

непридржавања упутстава добијених од владе. Поред јавног рада, због
кога је био упућен у Беч, он је упорно покушавао да постане посред
ник у преговорима које је српској влади нудио барон Јозеф Швегел.
Притом се и сувише ослањао на Швегелова тврђења да иза њега стоји
аустроугарско Министарство спољних послова. Борђевић, исто тако,
није разумијевао да се становиште барона Швегела увелико разлико
вало од ставова и хтијења српске владе, што му ова, вјероватно и због
недовољног повјерења, није отворено саопштила. У исто вријеме, срп
ска влада је била опрезна према свим понудама за споразумијевање
које су долазиле из Беча па, иако их није прихватала, није се журила
ни да их одбије. Када су Ђорђевићеви извјештаји о понудама барона
Швегела учестали и постали, чак, наметљиви, влада га је једноставно
повукла из Беча.

Из цјелокупног рада Владана Борђевића у новембру 1912. године

може се закључити да је он био упућен у Беч првенствено из потneće
да у штампи њемачког говорног подручја брани српске територијал
не захтјеве. Захваљујући својој умјешности и многобројним везама,
које је од раније имао, дошао је у додир са политичким крутовима
блиским аустроугарском Министарству спољних послова, али не и
много утицајним. Покушаји Владана Ђорђевића да постане посредник
у приближавању и споразумијевању Аустро-Угарске и Србије нису
|
уродили плодом. Разговори са бароном швегелом који је, као пред
ставник аустријских либерала, заступао интересе крупног капитала.
значајни су због идеја које је овај износио о разним питањима која су
се тицала Балкана: територијална разграничења, албанско питање,
српско-аустроугарски односи, и др. Кроз публицистичку дјелатност
Владана Ђорђевића, на другој страни, може се пратити расположење
аустроугарског јавног мишљења према Србији. Извјесно раскрaвљи
вање према Србији, које се осјетило крајем октобра и почетком новем
бра, замијенио је ускоро нови талас антисрпских расположења. С њим
је завршена и мисија Владана Ђорђевића.
Ненад УРИЋ

* Већ крајем децембра 1912. и у јануару 1913. године боравио је у Бечу

др Нико Жупанић, у то вријеме кустос Народног музеја, са сличним задуже
њима као Владан Ђорђевић. Посланство у Бечу тражило је 5. јануара 1913. го
дине да се Н. Жупанићу продужи одсуство до даљњега „пошто је овде потребан
због његових веза у публицитсичким круговима и његовога рада међу њима".
Министарство просвете и црквених дела одобрило је Жупанићу одсуство „до
g:ete
ip. --
(АС, МИД, ПО — 1912. фасц. IX, пов. бр. 4971 и фасц. 1х, пов.

454
 FMX, ВЛАДАНА БОРБЕВИБА Y БЕЧУ НОВЕМБРА 1912. ГОДИЕПЗ.

Résumé

MISSION DE VLADAN DORDEVIC À VIENNE EN NOVEMBRE 1912.

Еп Novembre 1912, 1е gouvernement serbe délégua à Vienne, le dr.

Wadan Вегасу–16, afin d'obtenir en se servant de la presse des pays de
langue allemande, la faveur de l'o in_ion publique austro-hongroise et
allemande ainsi que des cercles po “tiques officiels pour les revendica
tion territoriales serbes. Toutefois, en plus de cette activité publicitaire,
Dorđević entre en relations avec les cercles politiques proches de Bal
platz, qui essayent d'établir un contact avec le gouvernement serbe en
offrant leur rôle d’intermédiaires pour l'établissement d'un accord entre
l'Autriche –- Hongrie et la Serbie. Lorsque à la fin de Novembre il est
empêché de développer son activité officielement, soit par la vode de la
ärûesseàm par des cours publics, Vladan Dorđević ful appelé à rentrer à
gmiCee.travail est écrit sur base du matériel d’archives qui se trouvaient
au Ministère des Affaires étrangères du royaume de Serbie (MID), qui
se trouvent aux Archives de Serbie et celles de Yougoslavie, comme aussi
sur base de la littérature du pays et étrangère.

455
 ЈОВАН СКЕРЛИЋ У НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ 1912.

Да би се говорило о политичкој делатности Јована Скерлића ка

ко он заслужује, била би потребна једна обимна монографија, ако не
и више од тога. Овај прилог је, међутим, само покушај да се укаже
на неке елементе Скерлићеве политичке идеологије, у првом реду на
основу његових иступања током ванредног скупштинског заседања
1912. године. Криза српског радикализма — то је била основна Скер
лићева мисао коју је излагао критикујући политички програм Ради
калне странке и политику радикалне владе. Али његови скупштински
говори имају и шире значење; они представљају отворена критичка
размишљања о духовним и моралним приликама свога времена. За
нимљиво је видети како се један велики интелектуалац, познати књи
Жевни историчар и критичар, сналазио у улози народног посланика и
страначког идеолога, и колико се његова снажна индивидуалност
уклапала у оквире партијске политике. Први скупштински говори
откривају Скерлићево право место у Самосталној радикалној странци
и пружају доста података интересантних за разумевање његовог по
питичког лика.“

1. О политичком лику Јована Скерлића писано је у нашој историографији

плавном фрагментарно, претежно у радовима из историје радничког и соци
заистичког покрета, и то у вези са његовим односом према српској социјал-де
мократији, о Скерлићу као народном посланику и његовом раду у скупштини
највише су писали његови савременици, партијски другови или пријатељи, пу
блицисти, понекад и књижевни историчари, више узгред, у оквиру општих био
графских података. Претежно су то мањи радови писани у пригодним прили
кама, поводом годишњица Скерлићеве смрти, више као присећања и без дубљег
улажења у анализу његове политичке идеологије: Јован Скерлић као политичар,
Iluiewонт, 2/1912, бр. 128 (без потписа): Јован Скерлић као молитичар, пијемонт,
4/1914, бр. 127 (потпис: демократа): драгољуб Јоксимовић, Јован Скерлић као
народни посланик, Одјек, 13/1914, бр. 104; Српски књижевни гласник, 1914, 32/10.
т81–793 trosори пр Драгољуба Павловића, Боривоја поповића и љубе давидо
вића о Скерлићу као народном посланикv): Српски књижевни гласник. Спомени
ца Јована Скерлића, Нова серија, 1924, 12/2 (Јован I(ниiић, о Скерлићу: милан
Б. Милојевић, Јован Скерлић као политичар; др Коста Кумануди, Јован Скерлић
као говорник, Паша Продановић, Јован Скерлић као политичар; Никола Стана.
ревић, Скерлић и „банкократија“): Милорад Миливојевић, Прак утисак пародне
ксутиштине др Јована Скерлића, Демократија, 6/1924, бр. 1206, 3; Милан Грол,
Кроз књиге и догађаје (Поводом смрти љvбе Стојановића), скт, но, 1930, 30/6.
469-474 (потпис: Повремени); Слободан Јовановић, о Скерлићевој политичкој
457
слимввнко тврЗИН.

Јован Скерлић је ушао у Скупштину у тридесетпетој години жи

вота, са великим научним ауторитетом и са изграђеним политичким
и идеолошким схватањима. Да би се лакше разумела његова поли
тичка делатност у Скупштини потребно је скренути пажњу само на
неколико кључних момената у процесу Скерлићевог идејног развија
ња и сазревања.
Познато је да се Скерлићева друштвена мисао развијала под
снажним утицајем српске социјалистичке мисли, на првом месту Све
тозара Марковића. Као врло млад човек сарађивао је у социјалистич
ким листовима „Социјал-демократу” и „Радничким новинама”, а по
том је постао члан Српске социјал-демократске странке. Током сту
дија у западној Европи, у Лозани и Паризу 1901/1902. и у Минхену и
Паризу 1903. године, Скерлић је пажљиво пратио струјања у европ
ској политичкој мисли, посебно социјалистичкој. Најјачи утицај у
његовом укупном па и политичком формирању имала је француска
мисао – књижевник и социолог Жан-Мари Гијо, историчар књижев
ности и његов професор у Лозани Жорж Ренар, социјалиста Жан Жо
рес, лидер француског социјалистичког покрета и славни говорник у
француском парламенту“ Милан Грол, који је био у Паризу заједно са
Скерлићем, пише о великом Скерлићевом одушевљењу Жоресом (чи
ia иступања стално прати), а Владимир Ћоровић наводи његова пис
ма из Париза у којима „врло често помиње Жореса” називајући га
„дивним”.“
По повратку из западне Европе Скерлић се почео идеолошки при
ближавати грађанској левици, посебно групи млађих радикалних ин
телектуалаца окупљених око „Дневног листа". Очигледно, под утица
јем француског социјал-радикализма и осталих сазнања до којих је
дошао пратећи европску друштвену мисао, Скерлић је усвојио схва
тање да се социјализам може остварити путем постепених реформи,
на темељима демократских установа парламентарног система. То је
водило његовом разилажењу са дотадашњим партијским друговима и

идеологији, скr, нc., 1934, 42/2, 138—140; Јаша продановић, Скерлићеви сун
итински говори, СКГ, НС, 1934, 42/2, 140—142; Живорад Јовановић, Политичка
делатност др Јована Скерлића, Правда, 36/1940, бр. 12782; Мидхат Бегић, Јован
Скерлић и његово доба (Јован Скерлић, одабрани списи, књ. I, Бeoгрaд 1950,5–70).
2 милан Грол, Јован Скерлић, Из предратне Србије, Београд 1939, 123—154.
По повратку са двогодишњих студија у Лозани и Паризу Скерлић преводи
радове Жан-Мари Гијоа и пише чланак о њему. „То почињање с Гијоом —
пише Грол – карактеристично је, скоро програмско“, с. 134. У чланку о Гијоу
Скерлић истиче његов огроман утицај на млађе генерације у Француској и до
даје да је он један од оних писаца „код којих млади људи сређују свој уну
трашњи живот“ и који „подиже дух и срце у библијском смислу речи” (Јован
Скерлић, Гијо, СКГ, 1901/3, 220). Богдан поновић је такође запазио утицај који
су на Скерлића оставиле студије у западној Европи и стога пише да је по по
вратку са стране већ био „печен радикалан“ (Богдан Поповић, Јован Скерлић.
је ji na критичар, Српска књижевност у књижевној критици, Београд
г, 188).
* Владимир Боровић, Јован Скерлић, Реч, бр. 35, од 16. маја 1924. године.
458
 ЈовАн сквpлив у нAРодној СкупШТИНИ 1912.

коначном искључењу из Социјал-демократске странке (1904). Пришао

је групи борбених грађанских интелектуалаца који су били духовни
вође самосталних радикала да би неколико година касније и сам по
стао члан Самосталне радикалне странке (1908), у којој је остао до
краја живота.
Скерлићева политичка делатност у Самосталној радикалној
странци сводила се, у ствари, на стално настојање да страначку ак
тивност упути у социјал-реформистичком правцу; веома упорно је
заговарао нужност опште економске, социјалне, привредне и просвет
но-културне реформе у Србији. Оваква Скерлићева схватања била су
већ добро позната у српској јавности и пре него што је постао на
родни посланик. Износио их је на својим многобројним јавним исту
пањима, посебно у исто тако бројним критичким чланцима и осврти
ма у „Дневном листу”, „Одјеку” и „Српском књижевном гласнику",
што му је све заједно прибавило глас оштрог и озбиљног критичара
прилика у политичком животу земље, посеоно на идејном и морал
ном плану.
Скерлићево схватање политике није било уско, прагматично, као
„вештина владања људима”, већ много шире и темељније; политика
је за њега „више идејни живот,брига о јавном добру”, делатност која
се мора заснивати на знању и која мора поштовати одређена морална
начела. Све његове идеје у политици своде се у суштини на питање
модернизације (европеизације) политичког живота у Србији; изгледа
ло му је да радикализам слаби у Србији и стога је тражио обнову
радикалске идеологије и захтевао повратак принципима раног срп
ског радикализма из времена његових блиских веза са социјалистич
ким програмом. Тежио је, такође, оздрављењу политичког живота у
целини и начелној политичкој борби, до чега се не може доћи, према
Скерлићу, без осавремењивања политичке идеологије и духовне обно
ве „истрошених” страначких програма, без политичког васпитања
страначких присталица. Био је убеђен да напредак Србије и њено ме
сто у европској култури зависи од општег културног подизања народа,
од бржег ослобађања конзервативизма и примитивности, од решења
дитања о духовном и моралном препорођају ове заостале земље”.“
У чланку „Политичка књижевност” (1906) Скерлић критички пише о
пометњи у идејама и потпуној безначелности у политичком животу,
о зачмалости и равнодушности „према делу политичког васпитања”.
о политичкој борби у којој нема других побуда „до ината и апетита”.“
Скерлићево схватање друштва и државе је једна посебна и зна
чајна тема, али ово није прилика да о томе детаљније излажемо. Као
и Жорес, и Скерлић је веровао у моралну аутономију појединца, сма
трајући да је стварање „убеђених људи и свесних грађана” неопходан
услов постојања стварне политичке демократије. Што се тиче држа
ве, Скерлић се залаже за јаку и организовану правну државу – др
жаву која ће гарантовати грађанске слободе и обезбедити потпуно
__

* Јован Скерлић, Политичка књижевност, Сабрана дела, књ. VII. (Фељтони,

екипе. говори), Београд 1964, 198—200.
Нcпо.

459
 СЛАВЕНКО ТЕРЗИЋ

поштовање законитости. Потребу јаке државе образложио је чиње

ницом да у народу још има остатака хајдучког и номадског ментали
тета (без осећања целине и социјалне дисциплине) који се буни про
тив сваке организације“
Скерлићеве анализе народног карактера и менталитета открива
ју веома пажљивог проматрача савременог стања друштва, али и над
моћног зналца укупног духовног и политичког развоја српског наро
да, истраживача дубљих корена савремених културнонсторијских по
јава. Народни менталитет, међутим, Скерлић није тумачио на роман
тичарски начин, само као урођене душевне црте, већ као последицу
политичког и социјалног стања у коме се српски народ вековима на
лазио. „Код нас Срба — пише Скерлић — та словенска сличност и
пасивност још је појачана утицајем оријенталскога фатализма... И
турски јавашлук и мухамедански комет оставили су јака трага на на
шем народном карактеру”.“
Време у коме је живео и стварао Скерлић било је готово изу
зетно по својим унутрашњим и спољним околностима које су пратиле
развитак Србије; стога је и он непрекидно обузет идејом о историјској
одговорности своје генерације у једном од преломних тренутака исто
рије српског народа. Скерлић је веровао да „народи и појединци вре
де и значе онолико колико показују воље и способности за живот”.
Стога се залагао за пуно активирање свих потенцијала друштва, за
развијање „личне и народне иницијативе, буђење заспалих снага у
народу и сваком појединцу"; тражио је бригу о јавном добру и
учешће у јавним пословима свихчланова друштва“
Код Скерлићаје веома наглашен друштвени активизам, то свесно
ангажовање ради интереса друштва као целине, он верује у велике
стваралачке снаге народа и појединих истакнутих људи које у повољ
ним друштвеним околностима могу доћи до пуног изражаја. Но
истовремено, он је био далеко од сваке идеализације свога времена и
његових људи, увиђао је крупне препреке које су стајале на путу брже
друштвене и културне еманципације. Критиковао је „негативни" и
„деструктивни" индивидуализам, затим исказивање народне енерги
је „на махове", без истрајности у раду, помањкање осећања друштве
не солидарности (лична питања су „једино у стању да нас раздрмају
и загрију”). „Завист, злоба, суревњивост, инат, разметљивост, охолост
— то су очевидне особине нашега националног карактера. Код нас је
пуно људи који мисле да свет почиње од њих и да ради њих постоји,
који искрено држе да су средиште васељене и да без њих не би сунце
грејало".“ Српски народ је, према Скерлићу, „увек имао великих ис
--
торијских идеала”, било је „толико лепих и звучних програма”, али

* Јован Скерлић, Светозар Марковић, његов живот, рад и идеје. Београд

1922, 238-239.
* Јован Скерлић, Лична и народна иницијатива, Сабрана дела, књ. VII
(Фељтони, скице, говори), Бeoгрaд 1964, 273.
8. Исто.
* Јован Скерлић, два индивидуализма, сабрана дела, књ. vш срељтони,
скице, говори), Бeoгрaд 1964, 270–272.
460
 ЈовАН СКЕРЛИЋ у нAРодној Скупштини 1912.

је често недостајала „способност да се са царства фразе сиђе на поље

реалног рада“. Излаз из таквог стања Скерлић је налазио у раду и
стварању, у подизању општег културног нивоа друштва и ширењу
његових духовних видика, у мењању схватања националног и поли
rичког рада, у афирмацији личности, и најзад, у афирмацији слобод
не и критичке људске мисли.

II

Од самог уласка у Самосталну радикалну странку Јован Скерлић

се истицао као један од њених интелектуалних вођа. Желео је, сједне
стране, да буде духовни обновитељ старих радикалских традиција из
времена блиског односа радикалске и социјалистичке мисли, али, с
друге стране, и да самосталним радикалима пружи карактер модерне
странке, по узорима европског политичког живота. О кандидовању за
народног посланика размишљао је приликом парламентарних избора
1908. године, али се није одлучио за кандидовање. На основу писма
упућеног сестри, маја 1908, могуће је докучити његово осећање поло
жаја у странци које је, чини се, карактеристично за његову целокупну
политичку делатност као самосталног радикала. „Пре свега, бојим се
— нише Скерлић — да нећу сносити партијску дисциплину . .. Tra
gicum neiога мога политичког живота јесте што сам у Социјалистич
кој странци био сувише удесно, а овде сувише улево”."
Већ на следећим изборима за Народну скупштину, 1. априла 1912.
године, Скерлић се кандидовао на челу самосталне радикалске листе
у крагујевачком округу, одакле је иначе водила порекло породица
Скерлића – из села Липовца између Тополе и Аранђеловца. У време
предизборне агитације током марта месеца Скерлић одушевљава би
раче својим говорништвом, обилази свој округ и држи предавања и
говоре не само у Крагујевцу и Тополи већ и по најзабаченијим сели
ма. „Са збора на збор носили су га на рукама”— бележи један његов
савременик, а он сам се из Тополе јавља пријатељима у Београду
поручујући: „Моја одисеја изборна примиче се крају. Све иде добро”“
Уочи избора лист „Стража" позива своје читаоце да не гласају, ни за
радикале ни за самосталце већ за „поштене и исправне људе”, наво
дећи између осталих листу Јована Скерлића. Од девет изабраних по
сланика у крагујевачком округу, i којима се налазио и Стојан
Новаковић, Скерлић је био једини изабрани посланик Самосталне ра
ДИКалске странке.
Резултати парламентарних избора од 1. априла 1912. године до
нели су већину посланичких места Радикалној странци, укупно 92
(рачунајући и 8 радикалских дисидената), чиме су радикали обезбе
дили јачу парламентарну већину него у прошлом скупштинском сази
и Миодраг Ибровац, Личност Јована Скерлића, Јовану Скерлићу у спомен
1914–1964, Београд, 1964, 24–25.
н Александар Арнаутовић, Скерлићева „изборна одисеја” и „Српски књи
зćевни zласник“. Јовану Скерлићу у спомен 1914—1964, Београд 1964, 93.
461
 СЛАВЕНКО ТЕР3иЕ.

ву када су имали укупно 80 посланичких места. Самостални радикали

су добили 39 посланика, а све опозиционе странке укупно 75 послани
ка (четири посланика мање него на изборима 1908). Посматрано у це
лини парламентарни избори 1912. показали су моћ Радикалне странке
и слабљење Самосталне радикалне странке, мада се радикалска влада
надала, обзиром да је проводила изборе, да ће добити још јачу
парламентарну већину. Радикали су почетком године у време расписи
вања избора одбили захтев самосталних радикала да изборе спроведе
коалициона радикалско-самостална влада, као и захтев народњака (ли
берала) и напредњака да изборе врши четворна коалиција. Управо на
питању коалиције с радикалима дошло је до сукоба у руководству
самосталних радикала, јер је, за разлику од већине чланова Главног
одбора, шеф странке Љуба Стојановић одбијао сваку коалицију с
радикалима. Стојановић није био спреман на било какве компромисе
и сукоб је окончан његовим напуштањем положаја вође странке и
члана Главног одбора. Међутим, слаб изборни резултат је искључивао
могућност коалиције што је, поред осталог, утицало на борбеност са
мосталске опозиције у критици политике владајуће Радикалне странке.
Рад Народне скупштине у ванредном сазиву, за период 1912—
—1915. године, трајао је од 19. априла до 30. јуна 1912. године. У
Скупштини су, између осталих, седела позната имена научног и кул
турног живота земље што је, без сумње, доприносило угледу и зна
чају ове политичке установе. Почетак заседања наговестио је жесток
обрачун скупштинске већине и опозиције о чему убедљиво говоре
дуге, узбудљиве, али и заморне дебате поводом извештаја Одбора
за преглед посланичких пуномоћстава (Верификациони одбор). Бучна
и на изглед јединствена опозиција оптуживала је радикалску владу
и странку за многа незаконита средства у току избора, што су ради
кали, разуме се, одбијали или приписивали другим странкама. Гово
рило се о злоупотребама власти, државних органа и чиновника (поли
ција, шумари, порезници, кметови и други), о делењу државних шума
и утрина, политичким убиствима и терору, затим о корумпираности
бирача пићем, новцем и на друге начине. Више него приликом рани
јих избора у први план се наметнуло питање улоге капитала у пред
изборној кампањи. Атмосфера stiti: оптуживања, партијских
прегањања, па чак и вређања, за Скерлића је била „експлозија наше
српске политике“ како је то рекао баш за скупштинском говорни
цом, мислећи пре свега на жучне и често неодмерене изливе партиј
ских страсти.
Скерлићеви иступи у овоме заседању Народне скупштине по
дигли су ниво скупштинских расправа, које су често представљале
лична разрачунавања, јер је на дневни ред ставио суштинске поли
тичке и моралне проблеме друштва. И баш зато што је у скупштинску
атмосферу унео једно начелно и критичко проматрање друштвеног
тренутка, узнемирио је духове, посебно оне којима се целокупно по

12 Стенографске белешке Народне скуnиштине Србије, Ванредни сазив за

1912. годину, IV претходни састанак, Београд 1912, 68.
462
 ЈОВАН СКЕРЛић у нAРодној скупштини 1912.

литичко размишљање сводило на јефтину партијску пропаганду и

ситне калкулације, али није оставио мирним ни водеће радикалне
идеологе. Три су основна проблема којима је Скерлић посветио паж
њу у Народној скупштини. Као први и најзначајнији било је његово
излагање о проблему слабљења радикализма у Србији, односно о по
литичкој и моралној кризи друштва, затим о социјалној политици ра
дикалске владе и, на крају, о просветној политици.

ITI

У своме првом наступу у Скупштини, 5. маја 1912, поводом већ

поменутог извештаја Верификационог одбора, Скерлић се није задр
жао на стварима ситне дневне и локалне политике, већ је парламен
тарне изборе узео као повод заједан општи поглед на савремени поли
тички тренутак Србије. Тврдио је да ниједна политичка странка нема
разлога да буде задовољна резултатима последњих избора, јер је очи
гледно да постоји криза политичког живота у Србији, криза свих по
литичких странака без изузетака.“ Међутим, узроке ове кризе тра
жио је пре свега у политици Радикалне странке, у програму и односи
ма унутар владајуће странке. У први план је поставио проблем општег
слабљења радикализма и друштвене последице тога процеса.
Србија је почетком овога века доживела крупне политичке и
друштвене промене, али су такав развитак пратиле друштвене против
речности и све бржа класна раслојавања која су постепено добијала
вид оштрих социјалних сукоба, што је представљало нове изазове за
све политичке странке. У рукама релативно малог броја људи, првен
ствено из редова водећих људи појединих странака, концентрисала се
велика политичка и економска моћ; временом се све више појачавао
несклад између начелних политичких програма и реалног друштвеног
живота. Јован Скерлић је одлично уочавао основне тенденције у раз
воју српског друштва, али је свакако и претеривао када је у анализи
узрока друштвене кризе у први план стављао слабљење радикализма
и напуштање старих радикалских традиција.
у првом делу свога првог и најзначајнијег иступања Скерлић се
mредставио као партијски човек, покушавајући да нађе неке објектив
не друштвене узроке за очигледан пораз своје странке на изборима.
он је само узгред дотакао унутрашњу кризу своје странке, говорећи
скоро искључиво о борби других странака против самосталаца и то
најжешће против оних са којима је његова странка имала најближих
идејних веза. Иако је нагласио да жели да буде објективан („у колико
је то могуће једном политичком човеку”), његова оштра критика ра
дикала и социјал-демократа највише открива ограниченост ускопар
тијског гледања на изборне резултате.
Радикална странка је ипак била главни предмет критике овог
дела Скерлићевог говора. Од самог почетка повлачи се једна основна
i3. Исто.

463
слАВЕНКО ТЕРЗИН.

мисаона нит – да у Србији „треба одлучну и пресудну реч да воде

радикални елементи", али да „го опште слабљење радикализма није
добро за нашу земљу".“ Самостални радикали, па и сам Скерлић, при
знавали су радикалску прошлост до 1901. године, што је Скерлићу по
служило као основа за разликовање две политичке струје у Радикал
ној странци: старије радикале, који су основали странку и код којих
је „остала јака радикалска традиција", и млађе „енергичне“ елементе,
радикале „од јуче”, нестрпљиве у својим амбицијама и жељи за вла
нићу. Према Скерлићу, млађи радикали немају политичког радика
дизма, они желе да униште Самосталну радикалну странку и као так
ви су њени највећи непријатељи. Пребацивао им је да немају правих
политичких убеђења, ширину идеја, да им је страно модерно, европ
ско схватање политике и да су због свега тога само радикали „од ка
ријере" који су ускочили у Радикалну странку онда када се радика
лизам почео рентирати, и кад се од њега почело лепо живети”.“
Политичко „рентијерство" је сигурно било најуочљивије код ра
дикала јер су били на власти скоро стално после 1903. године (с малим
прекидима), а појаве ове врсте су, иначе, изражене код свих политич
ких странака које имају монопол у политичком животу и остају дуже
на власти. Појава дисидентске групе на челу са Брачинцем, бесумње,
говори да су и радикали, и поред убедљивог изборног успеха, прежив
љавали извесну унутрашњу кризу. У сваком случају, Скерлић је био
потпуно у праву када је замерио радикалима да нису извршили основ
ну тачку свога програма — опште право гласа– јер је још увек пра
во гласа имао само онај ко је плаћао најмање 15 динара пореза го
дишње.
Самостална радикална странка је желела да се представи као до
следан настављач старог радикалског програма, из доба када је тај
програм покренуо сељачке масе, и стога је очекивала јачу подршку
бирача на селу. Десило се, међутим, да су социјал-демократи својим
програмом социјалних и економских реформи успели да добију изве
стан број гласова управо на селу. Скерлић им то очигледно није мо
гао опростити. Сматрао је да су социјалисти учинили „једну велику
грешку” што су уместо само у варошима, где имају „услова и раз
лога за рад”, проширили поље свога деловања и на селу „долазећи у
додир са ћудљивим елементом изборног тела на селу, са оним неод
ређеним и несигурним бирачима који осећају економску кризу и
који имају тамне жеље нечега новога, извесне промене . ..”.“
Пратећи Скерлићево иступање у Скупштини, није тешко уочити
да је његова мисао много продорнија и његови закључци много сту
диознији онога тренутка кад говори као интелектуалац који критички
посматра своје време, а не као заступник интереса једне партије. Иза
његових почетних речи у име самосталаца све више је доминирало
једно независно мишљење — човек снажног духа који није могао да
подноси терет партијске дисциплине. Тек тада је до пуног изражаја

14. Исто, 69.

 ЈОВАН СКЕРлић у НАРОдној скупштини 1912.

дошла његова изванредна способност уочавања и дефинисања про

блема друштва, одлично познавање политичких и духовних прилика
свога времена, ширина идеја и културе — посебно способност „широ
ког обухватања идеја у развоју”, достојанствена смелост и критичност
у суочавању
СуштинусаСкерлићевог
истином. говора представља анализа узрока поли
тичке и моралне кризе друштва. Као што је и раније у једном чланку
пврдио да у Србији само по имену постоје исте партије као и у Евро
пи, али без духовне сродности и идејних веза са њима, Скерлић је
указао на проблем „политичке безначелности” у Србији, у којој пар
гије не излазе на изборе са јасним и разрађеним програмом. Поли
тичка борба се, према Скерлићу, води у општим фразама, а у поли
тичким програмима стоје ствари које се саме по себи подразумевају
као услов функционисања сваке државе (добра администрација, по
ниција, војска, финансије). У питању је не само криза политичког мо
рала, већ и криза система вредности уопште. Ситуација је таква, сма
трао је Скерлић, да када се неком благајнику рачуни нађу у исправ
ном стању политички листови су препуни честитања. „Код нас су
појмови тако уврнути да се једна основна ствар - чиновник који не
краде — сматра као нека нарочита врлина, коју треба нагласити.”
Политичке странке нису изашле пред бираче са јасно обележеним
програмом реформи и, пошто тога нема, бирачи се придобијају непо
дитичким средствима, чиме политичка криза оставља неминовно дуб
ле моралне последице у народу. Скерлић је тражио „оздрављење" по
питичког живота — обнављање и развијање политичке идеологије,
развитак политичке свести и културе, политичко васпитање маса.
У своме говору Скерлић је издвојио неколико основних узрока
политичке кризе, и ми ћемо их саопштити оним редом како их је он
излагао у Скупштини.

IV
Један од узрока кризе био је, по њему, окружни сепаратизам
(односно „окружна тиранија") који је довео до пуне „суперпозиције
власти у окрузима". Власт је концентрисана у рукама једног човека
— крајње централистички њему је потчињен партијски, политички и
чиновнички апарат. Партијски одбори воде споредну реч, док сву
власт над људима имају ти свемоћни, „апсолутни господари” поједи
них округа. То води, сматрао је Скерлић, „не само пропасти поједи
них странака, већ доводи у питање саму државу. Ништа опасније ни
је се могло измислити за разарање политичког живота и за умртвљи
вање животне снаге наше земље”.“

5.is Исто,
Исто. 71.
Занимљива је Скерлићева историјска паралела о „окружним ти
ранима" и нахијским кнежевима: „Пре извесног времена пала је у нашем поли
iичком животу реч: да је у Србији настало време нахијских кнезова. Ја мислим
па се тим констатовањем учинила неправда нашим нахијским кнезовима. Наши
465
 СЛАВЕнко ТЕРзин

Други узрок политичке кризе билаје изборна корупција. То се ви

ди из оног дела Скерлићевог говора по коме је цео говор остао позна
као говор о банкократији, вероватно због тога што је тај део излагања
изазвао највише узбуђења међу политичким светом у Скупштини и
око ње. Данас би тај проблем пре био дефинисан као проблем односа
политике и новца, односно утицај капитала на политичке одлуке и
политички Живот земље.
Скерлић је увидео да су многи водећи људи политичког живота
истовремено и главни носиоци и представници капитала у привред
ном животу земље. Политички живот се, према њему, не креће око
главних одбора појединих странака, већ су покретачки мотиви матери
јални интереси појединаца и зато „нема више ни оних идејних покре
та, ни оних идејних часописа”. Политички живот се све више своди
на интересе појединих новчаних завода, „сувише се окреће око њи
хових трезора”, и није далеко време кадаће за народне посланике мо
ћи да се кандидују само они који имају много новаца јер ће новчани
заводи куповати гласаче меницама. То не значи, говорио је Скерлић,
да у Скупштини нема посланика, у свим странкама, који искрено раде
на општем добру. „Али сви ви, — настављао је Скерлић — који праз
них џепова и чистих намера долазите у политику знајте да су одзво
нили последњи часови онима који незаинтересовани улазе у полити
ку”.“ Посебно га је узнемиравала појава да се народ приликом избо
ра све више опредељује према непосредној материјалној користи а
не према идејама и политичким програмима. Дубљи узроци ове поја
ве јесу, с једне стране, скептицизам који је овладао сељачким маса
ма, и с друге стране, економска криза, посебно оскудица земљорад
ничког кредита“
Посебно су вредна, чини се, Скерлићева размишљања о пробле
му односа политике и економије, заправо односа политичких идеја и
програма, политичке надградње, и економске структуре друштва. Про
блем је, нема сумње, веома занимљив и значајан за објашњење и
разумевање наше прошлости, па му стога у историјским студијама
стари нахијски кнезови, какви су били самовољни, још у традицијама турских
ara и паша, ипак су били један користан, један конструктиван елеменат у нашој
земљи. Они су своје место стекли на бојном пољу, они су прибрали око себе
своју нахију и повели и извршили борбу за народно ослобођење. Они што се
данас могу назвати окружним тиранима, то су људи који су акапарисали цео
партијски, политички и чиновнички живот у своме округу”.
* исто. Скерлић је врло јасно у кратким цртама назначио шта подра
зумева под појмом „банкократије” и како види њену улогу у политичком жи
воту земље: „Пала је у нашој јавности реч и о банкократији. Ја мислим да је
ствар нешто мало уопштена, да се због политичких злоупотреба појединих поли
тичких новчаних завода ударило на установу банака уопште, без којих се не
може замислити модерни привредни живот. Али тој повици на банкократију
има и разлога. Господо, политички живот не креће се више око главних одбора
појединих странака. Нема више ни оних идејних покрета ни оних идејних ча
сописа. Код нас се политички живот све више своди на интересе појединих
новчаних завода, и ја мислим, да тајну многим кризама и тајну распада многих
коалиција треба тражити у тим замршеним интересима појединих политичких
новчаних завода".
2. Исто.

466
 ЈовАн скRPлић у нAРодној скупштини 1912.

сигурно треба дати више места. Изучавање ове теме помогло би сва
како да се боље разуме друштвени и привредни развитак Србије друге
половине XIX и почетком ХХ века.
Скерлић је уочио известан раскорак између политичке мисли,
политичких идеја и програма, и степена привредне развијености. Сма
трао је да се цео српски радикализам и српски демократски покрет
у последњих четрдесет година свео готово искључиво на политичко
поље, чак уже од тога, на питање избора, „на борбу око мандата и
кметовских места”. Мењали су се изборни закони и прогласи а зане
марен је економски програм, оно што је било главно у почетку срп
ксог демократског покрета — материјално подизање широких слојева
народа. Отуда и Скерлићево упорно залагање за програм дубоких со
пијалних и економских реформи српског друштва као услова даљег
| напретка. Политика се данас у целом свету води на економској осно
ви, наводио је Скерлић, политичке партије у Европи делују са ши
роким социјалним и економским програмима, чак се и националне
и религиозне партије организују на томе терену.“ Посебно је упозора
вао на економску кризу села, на „латентно осећање једног аграрног
покрета” који ће довести до формирања нове партије на тој основи
| | уколико се социјалним и привредним реформама не побољшају при
лике на селу.“
Разрађујући, даље, своју тезу о политичкој и моралној кризи,
Скерлић истиче скептицизам у народу као општу карактеристику свих
режима у кризи, па, према томе, и режима у Србији. Народ је постао
скептичан према странкама и политици уопште, „све мање верује по
нитичким програмима, све мање верује политичким људима”. Стога
није чудо што се опредељује према личним и материјалним интере
сима јер је видео да се „од голога политизирања, од празних зборских
фраза више не даје живети”, а „прост човек када изгуби своју веру у
куде и у идеје готов је све да учини”.“
Политичка и морална криза довела је до тога, каже Скерлић,
да многи способни људи дижу руке од политике и јавних послова,
и зато у највећем представничком телу земље има мало стручних,
спремних и искусних људи, праве интелигенције. „Ја не подразуме
вам под интелигенцијом само школоване људе; интелитентан човек
може бити и онај човек који није кроз школу ни прошао, као што их
има опет и таквих који имају дипломе да су свршили школе и поло
жили докторат па су опет остали глупаци и неспособни”.“ Као што је

11. Исто.
2. Исто, 73.
- исто. 72. „Скептицизам је једна виша духовна особина. Само врло ин
ге игентни људи могу бити скептици, и скептицизам код интелигентног човека
доноси извесну духовну благост, широку толеранцију, али код необразованог
новека доноси најстрашније моралне резултате.“
| 2 исто, 73, „док народна скупштина почиње да се колонизује пумским
чуварима, тако да почиње све више личити на неки шумарски курс, дотле пуно
одличних и способних људи, потребних Народној скупштини, нема овде. Једна
од најглавнијих замерки које се чине демократском режиму та је, да му оску
дева компетенција, да у Скупштину улазе људи без довољно знања и спреме, или

467
СЛАВЕнко ТЕРЗИН.

и раније писао да су политички свесни грађани један од услова дру

штвеног напретка и демократије, Скерлић је сада у Скупштини поново
нагласио да нема демократског преображаја без духовног подизања
и просвећивања народа, без „јаке и радне просвете“, јер ће без ових
темељних претпоставки народна права остати „једна лепа реч и горка
иронија”. Свестан историјског значаја просвете и знања уопште за
судбину једног народа и земље, он једном драстичном паралелом илу
струје друштвено вредновање ових послова: „Ми имамо у Србији 1500
школа и 25000 механа. Ми нашим учитељима дајемо онолику плату
колико дајемо једном служитељу у Београду”.“
Ово су само неке основне мисли из једног заиста необично сме
лог и садржајног Скерлићевог иступања. Наравно, Скерлић се није
задржао само на анализи и критици постојећег стања ствари већ је
на крају предочио неколико неопходних мера и праваца рада без
којих није био могућ излазак из кризе: допуне Закона о изборима на
родних посланика којима ће се одредити колико новца кандидат сме
потрошити на кандидатуру (као у Енглеској); доношење закона о ин
компатибилитету, којим ће се спречити улазак у Народну скупштину
државних лифераната, концесионара и других људи који раде са др
жавом; подизање материјалне и духовне културе народа; и решавање
економске кризе, посебно питања земљорадничких кредита.“
Након последње Скерлићеве реченице за говорницом, стенограф
Народне скупштине је забележио: „Живо одобравање аплаузом са
свих страна”. И заиста, говор Јована Скерлића имао је снажан одјек
не само у Скупштини и у Београду, посебно међу омладином на Уни
верзитету, него и у целој Србији, а и шире у југословенским земљама.
У Скупштини су га први оштро дочекали радикали, мада је и међу
њима било оних који су његов говор примили са одобравањем, пого
тово међу старијим радикалима. Известилац Верификационог одбо
ра, Милош Трифуновић, ценио је Скерлићеву генералну дебату, како
је рекао, пре свега речи о банкократији, мада „чим је обукао партиј
ску одећу одмах је испао из колосека и пао у погрешку“. Пребацио
му је да је видео само тамне ствари политичког живота, али је у да
љем говору више критиковао самосталце него Скерлића лично. Стари
радикал прота Милан Ђурић није крио своје симпатије: назвао је
Скерлића новом звездом у Народној скупштини, додајући да је „дои
ста лепо говорио”, истичући посебно његово мишљење о потреби
стварних политичких убеђења (политичко васпитање маса) и научно
сти подизања образовног и културног нивоа друштва, као и цркве.“
Један од водећих интелектуалаца Радикалне странке Милован
Миловановић, председник владе и министар иностраних послова, био
је веома жустар и енергичан у критици Скерлићевог говора. Био је
помоћу власти, или што иза њих стоје новчани заводи, или што су у стању да
ставе под секиру читаву једну шуму. Стручна спрема, професионална знања.
искуство у пословима, права интелигенција, оскудева у Народној скупштини."
5. Исто.
2. Исто, 73–74.
а Исто, 80.
з Исто, 95.
 ЈовАн сквpлиЕ у нAРодног скупштини 1912.

То судар два велика политичка и научна ауторитета, две личности

које су веома много значиле у јавном и интелектуалном животу Ср
бије, но бесумње два различита политичка темперамента и карактера.
Миловановић је самоуверено одбацио Скерлићево мишљење о бан
кократији као потпуно неосновано: не само да је „заљубљен у неке
своје крилате речи”, говорио је Миловановић, него је и „потпуно не
логичан кад хоће да призна приватну својину а да јој одузме сваки
утицај на друштвени живот”. Скерлић је на ово, одмах реаговао
(„Боже сачувај"), а на сличан начин, нешто касније, и кад је Мило
вановић бранио младе радикале: „Ви сте врло вешт говорник, али до
пустите ја то нисам казао!” Сасвим супротно од Скерлића, Милова
новић је говорио о пуном размаху економског и политичког живота,
о снажном друштвеном просперитету, иронично додајући да Скерлић
дили је преспавао ове последње године" или га је „литература толико
била занела" те није успео све то да види.“ Необично живог темпера
мента, Скерлић се тешко уздржавао да не реагује из клупе на оно са
чиме се није слагао, а најмање се уздржавао за време Милова
новићевог говора, једног од последњих говора које је овај истакнути
политичар и дипломата одржао пре смрти 18. јуна 1912. године.
Скерлићев отворени и критички говор о кризи друштва и њеним
последицама повећао је број његових противника, којих је имао доста
већ од раније због својих оштрих сукоба у књижевним и другим ра
справама, првенствено из редова Радикалне странке, али и међу оста
мим политичким странкама, па чак и у сопственој Самосталној ради
калној странци. И поред тога, у јавном мнењу земље Скерлићев говор
је дубоко одјекнуо: највећи део штампе поздравио је његов говор,
између осталих, лист „Стража", затим „Штампа”, док „Пијемот” пише
о најбољем говору који се икада чуо у српском парламенту.“ Чак и
радикалски орган „Самоуправа” пише да је „нови корифеј самостал
ски" био донекле у праву кад је говорио о банкократији, али додаје
да је „за ио да каже" да самосталци имају највише новчаних за
вода v Београду.“
скерлићев положај у страници после овог говора био је прилич
но незавидан, поготову после свега онога што је рекао о банкократији.
Председник клуба самосталних радикала, Коста Тимотијевић, први је

- исто, 122.
- Исто.
и коментаришући Скерлићев говор пијемонт, бр. 126 од 7. маја 1912. из
међу осталог пише: „У опште г. Скерлић је говорио тако да смо ми с правом
очекивали његову изјаву: да презире све остале странке, да није боља ни његова
странка и да он због тога иступа из самосталне странке" два дана касније, у
броју 128. Пиjeмонт објављwје један критички текст о Скерлићу као политичару:
аутор истиче па је Скерлићева политичка идеологија „просто копирање идеоло
rиiе француских радикала", да је он . . изврстан ђак импресионистичке школе у
политици", и па је у политици „врло сличан г. Пwчићу у поезији".
Пист IIIтална објавила је v наставитима Скерлићев говор у Скупштини.
за самоуправа, бр. 103 од 7. маја 1912. године. исти лист неколико дана
касније, 10. маја, жестоко напада самосталне радикале, а Скерлићев говор сма
тра за „један сулуд, један ординирани напад на радикалну странку". У нетом
пуху пише и о Закону о радњама називајући га „недоношчетом".
469
 СЛАВЕнко тврзиЕ.

одмах у Скупштини замерио Скерлићу што се „уплашио од онога што

не постоји — од банкократије”.“ Осетио се погођеним и други Скер
лићев партијски друг, Милорад Драшковић, такође један од утицај
них људи у вођству самосталних радикала. Главни одбор самосталних
E“: и посланички клуб категорички су се оградили од Скерли
евог говора у Скупштини, изјавом у партијском органу „Одјек".“
након чега је сам Скерлић изјавио да је говорио у своје име. Међу
самосталцима се озбиљно разговарало о његовом искључењу из странке
за шта се, између осталих, залагао и Љуба Стојановић, док је Скер
лић размишљао о оснивању нове партије – Социјалне демократске
странке. На све ово „Радничке новине” су помало злурадо реаговале
чланком „Па чији је Скерлић?“ али се цела ствар ипак окончала
Скерлићевим компромисним прихватањем оквира партијске политике
и њених интереса.
Скерлић је, наравно, схватао улогу капитала у модерном развит
ку Србије и у оквиру тога значајно место банака у привредном живо
ту земље, па су стога приговори о његовом наводном негирању улоге
банака били без стварног основа. Управо је он највише говорио о
бржој модернизацији земље, о њеном снажењу и бржем и дубљем
повезивању са главним токовима европске цивилизације. Но он је,
истовремено, заиста осетио проблеме и дилеме свога времена; јасно
је предочио основне узроке и последице појава које су оптерећивале
српско друштво (чак и онда кад су оне биле још у повоју). Имао је
посебно слуха не само за идеолошка и морална питања већ за соци
јалне и економске проблеме, који су се наметали као последица убр
заног буржоаског развитка земље и све израженијег класног раслоја
вања. Разуме се, Скерлић није ни имао намеру да пружи потпуну сли
ку српског друштва, нити је то могуће у једном скупштинском гово

за Стенографске белешке Народне скупштине Србије, Ванредни сазив за

1912. годину, IV претходни састанак, 109.
* Одјек од 18. маја 1912. године. Самосталски посланички клуб је саоп
штио да је скерлићев говор био „предмет озбиљне измене мисли” у Клубу и
главном одбору, и да клуб осећа „потребу категоричке ограде", нарочито пре
ма Скерлићевим ставовима о „политичкој безначелности” и „банкократији”. Са
општено је, такође, да Скерлић „није говорио у име странке" и да су поменута
тврђења пто се тиче самосталаца „апсолутно нетачна и неправедна”.
Лист Стража од 17. маја 1912., пише о Скерлићевом положају у странци
после скупштинског говора; износи мишљење једног члана Главног одбора са
мосталаца – да је Скерлић „рекао више него што је требало да каже”, да је
дебатовао врло „плахо“ мада је „одличан говорник“, и да има сјајну фразу која
га је „одвела и сувише далеко".
Било је самосталних радикала који нису делили мишљење посланичког
клуба и Главног одбора странке, на првом месту крагујевачки самосталци. Њи
хов лист Полет је писао да изјава посланичког клуба одаје кризу у врху стран
ке. У Крагујевцу је као посебно издање, са сликом аутора, објављен Скерлићев
говор од 5. маја (Говор народног посланика округа крагујевачког др Јована
Скерлића држан 5. маја о. г. на седници Народне скупштине о извештају Ве
рификационог одбора, Уредништво „Полета”, крагујеваш 1912, 31).
* Радничке новине, 12/1912, бр. 108. Чланак је написан поводом изјаве по
сланичког клуба и Главног omčoрa самосталаца објављене у „Одјеку“. Критички
осврти на Скерлићев говор у Скупштини објављени су у бројевима 124, 125 и 126.

470
 ЈовАн сквPлиН У НАРодној скупштини 1912.

ру, али ово не умањује објективност његових критичких судова, из

међу осталих, на пример о банкрократији или о економској кризи
села.
Србија је 1909. године имала 165 новчаних завода. Многи поли
тички људи, министри и народни посланици, предузимају крупне при
вредне послове, седе у одборима домаћих а истакнутији и страних
банака, и имају замашне капитале. Све је био изразитији процес
централизације и концентрације капитала у рукама малог броја људи
а новчани капитал остварен трговином прелазио је у индустрију. „Ско
ро је редовна појава у Србији,— пише Димитрије Ђорђевић, —да се
оба капитала налазе истовремено у истим рукама".“ На другој страни
овог истог друштва село преживљава озбиљну економску кризу; усит
њава се сеоски посед, јавља се вишак сеоске радне снаге, село и даље
сиромаши и заостаје у сваком погледу. Резултати анкете о приходи
ма и расходима сеоских домаћинстава, извршене у периоду 1910—1912.
године, убедљива су илустрација стања на селу: преко половине анке
тираних газдинстава није имло два вола и коња, а једна трећина није
ималагвоздени плуг.“

0 социјалној политици радикалске владе Скерлић је говорио

у своме другом јављању у Скупштини, 1. јуна 1912. године, поводом
frr:: социјалистичких посланика Драгише Лапчевића и Три
пше Кацлеровића о спровођењу Закона о радњама. Ова нова Скерлиће
ва критика политике Радикалне странке најбоље открива суштину
његове социјал-реформистичке политичке идеологије.
Скерлић је сматрао да су у Србији после 1903. године решена
крупна политичка питања — питање парламентаризма, уставности,
грађанских права и слобода, па стога као главни предмет унутрашње
политике остају привредна и социјална питања која се морају реша
вати коренитим реформама. Неспровођење ових реформи било је за
њега једна од основних слабости радикалске политике у Србији. Доно
шење Закона о радњама, јуна 1910, самостални радикали су сматрали
својом заслугом и у њему су видели велики демократски и социјални
значај: лоше спровођење овога закона од стране радикалске владе
Скерлић је тумачио као напуштање суштине некадашњег радикалског
програма – његове економске и социјалне стране. Чудио се и жалио
над судбином радикалског покрета у Србији, са чиме је почео а са
чиме је завршио овај велики покрет. „Ја вас не подсећам на даљу
прошлост – говорио је Скерлић – на доба када су ваше вође чланови
Марксове интернационале и ађутанти Бакуњинови у Цириху, на
доба када сте ви грмели и противу капитала и противу власти, дока
-

к димитрије Борђевић, Парински рат Аустро-угарске и Србије roos-fou,

Београд 1962, 650-651.
у Исто, 656.

471
 СЛАВЕнко ТЕРзин.

завши доцније ону стару и познату реч: да је најбољи начин доћи до

власти викати на власт, и најбољи начин доћи до капитала викати на
капитал"º
Верујући у снагу и ефикасност друштвеног реформизма, Скер
лић је оптужио радикале да неспровођењем Закона о радњама желе
ца покажу немогућност социјалних реформи у земљи, и да тиме отва
рају путеве онима који траже енергична средства у социјалној борби,
истовремено дајући за право „крајњим елементима који мисле да
парламентаризам и миран пут воде ничему". Очигледно, Скерлић је
одбацивао револуционарне методе у политичкој и класној борби опре
дељујући се за једну средњу линију — линију компромиса између
интереса радника и послодаваца. Уместо социјалне револуције, коју
је сматрао за крајност, залагао се за „разуман и поуздан социјални
напредак", што је било сасвим у духу његовех реформистичких идео
лошких схватања.“

v1
Трећи говор у Скупштини, 16. јуна 1912, Скерлић је посветио
питањима просвете, теми која му је иначе била веома блиска и чији
је значај често истицао. Овога пута је повод за иступање био предлог
измена у Закону о средњим школама, Скерлић је критиковао конзер
ватизам просветне политике и тражио неопходне просветне реформе.
Предложио је заједничко школовање мушке и женске деце кроз целу
гимназију, а уколико то није могуће, онда макар до шестог разреда.
Посебно је говорио о важности школовања женске деце и отварања
већег броја женских школа, подржавши предлог Стојана Новаковића
да се, поред Београда и Ниша, отвори женска гимназија и у Крагу
јевцу. Занимљиво је Скерлићево мишљење о стању просвете у поје
диним крајевима Србије, иако је у вези са овим нагласио да не жели
да води локалну политику. На плану просвете, сматрао је он, више
је учињено у источној него у западној Србији. Тамо је мањи број сред
њих школа, мада је западна Србија „играла пресудну историјску улогу.
у стварању обновљене Србије и стално водила прву реч у нашем поли
тичком животу кроз цео XIX век”.“
у критици просветне политике радикалске владе Скерлић је
издвојио питање школарине као недемократске, реакционарне и соци
јално штетне просветне мере. Размишљања о дубљим друштвеним
последицама школарине још једном откривају духовну ширину, демо
кратичност и прогресивност Скерлићевих гледања, његову чврсту
веру у снагу, виталност и способност свога народа да следи тековине
модерне цивилизације.

* Стенографске белешке народне скупштине Србије, Ванредни сазив за

1912. годину, ХV редовни састанак, 7
39. Исто, 8.
* Стенографске белешке Народне скупштине Србије, Ванредни сазив за
1912. годину. ХХVI редовни састанак, 5.
472
 ЈовАН СКЕРЛИЋ У НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ 1912

„Ви данас имате школовање као привилегију имућних стале

жа" – каже Скерлић. Пружање могућности свима да се школују
није само задовољавање основног демократског принципа — права на
iобразовање, него и вршење социјалне нужности. Ако жели да има
способну интелигенцију и грађанство, друштво мора омогућити да се
најбоља деца из народа школују и оспособе, јер земљи су потребни
јаки, здрави и способни људи. Са изузетним жаром и борбеношћу
гражио је укидање школарине. „Овом школарином ми просто онемо
гућавамо обнављање наше интелигенције” — говорио је Скерлић.
Наша интелигенција се брзо изнури и пада. Ми имамо примере и у
нашкој интелигенцији као и у имућном сталежу, да већ друга генера
пија слаби и губи се, да деца одличних родитеља постају нерадна,
духовно ослабљена, неспособна за виши духовни живот и производњу.
То је једна жалосна чињеница. Због тога ми морамо да омогућавамо
притицање свеже крви из самог народа, да изнурене и онеспособљене
замењујемо одморним и за рад орним снагама.“ Заједно са групом
пародних посланика Скерлић је поднео и формални предлог о укида
њу школарине. Међутим, у поднетом владином предлогу о изменама
Закона о средњим школама није било речи о питању школарине, па
је тако један одличан предлог остао без расправе у овом скупштин
ском заседању,
| VII
Скерлићева посланичка активност у само једном скупштин
ском заседању већ довољно говори о томе колико је овај човек
гајио високо развијено осећање дужности народног представника.
Ретко је који народни посланик тако често обилазио своје бираче и
политичке пријатеље, и поред своје огромне заузетости на Универзи
тету, у Академији наука, „Српском књижевном гласнику" и на другим
странама. Његови савременици су забележили да су сељаци из ње
говог округа, кад је изабран за народног посланика, постали стални
посетиоци просторија „Српског књижевног гласника“, чекајући „свога
Јову“ од раног јутра са питањима и проблемима.
Не треба изгубити из вида да Скерлићева највећа политичка де
натност долази у време значајног демократског преображаја Србије.
да је то и поред свих слабости време развијеног парламентарног жи
вота, и што је посебно важно – време у коме су највећи српски инте
лектуалци активно учествовали у јавном животу земље а њихова реч
се паЖЉИВО слушала и уважавала.
Сви Скерлићеви скупштински говори своде се у суштини на до
казивање тезе о кризи српског радикализма која се показала влада
вином Радикалне странке: радикали нису у стању да понуде решења
за крупне социјалне и економске проблеме друштва, њихова власт је
извор политичке и моралне кризе земље и као таква не обећава изла
зак на пут стабилног и пуног демократског развитка.
- Исто, 13.

-_ " _ _ 473
 слAвEшко твFзип.

Човек огромне енергије и изузетне културе и учености, Јован

Скерлић је својим говорима у Народној скупштини, критикујући ра
дикалску политику, духовно обновио и афирмисао политички програм
самостаних радикала. Нико од грађанских политичара, пре њега, није
са толико знања и одлучности указао на нужност коренитих друштве
них реформи као услова сигурнијег и бржег напретка земље. Као по
литичара многи су га сматрали политичким моралистом пре свега,
јер је наглашавао значај моралних промена у друштву. У политич
ком животу придавао је велики значај начелним питањима друштва
што се понекад, можда, могло тумачити као извесна интелектуална
доктринарност, као захтев за идеалном чистотом, али је све то скупа,
бесумње, доприносило ширењу видика и могућности времена. Он је
иначе нагињао социјалном алтруизму, верујући да се путем политичког
васпитања може доћи до општег алтруизма. Према Скерлићу, само
политички свесни грађани могу бити носиоци развијеног политичког
живота, они су стубови стварног демократског одлучивања и препре
ка демагошким и другим манипулацијама.
Скерлић је припадао левом крилу Самосталне радикалне стран
ке, мада је, као што смо видели, његов веома изражени индивидуали
зам тешко подносио партијску дисциплину. Био је у вођству странке,
у Главном одбору, али се издвајао не само својим јасним идеолошким
схватањима него још више политичким моралом. У сваком случају био
је много радикалнији од већине у вођству самосталних радикала и
очигледно незадовољан стањем и у својој партији. И поред свих иску
шења која му је доносила политичка и јавна делатност, Јован Скер
лић је деловао снажно и неуморно, готово без предаха, следећи један
од својих основних животних принципа — да је човеково „да врши
своју дужност без обзира хоће ли својим очима видети плод својих
напора и жртава”. Он није био нити је желео да буде политичар „од
заната", што уосталом показују и његови скупштински говори. По
своме знању и култури, по своме познавању идеја и друштвених тео
рија, по својој способности да брзо уочи карактеристике једне појаве
и предвиди њене последице, по своме темпераменту и снази своје лич
ности, Скерлић је као политички ангажован интелектуалац имао свој
ства модерног партијског идеолога.
Сланенко ТЕРЗИЋ

R e s um č

JOVAN SKERLIC A LA CHAMBRE DES DEPUTES

(PARLAMENT) EN 1912

L'essence de cet article sont les exposés de Skerlić a la Chambre

des députés en 1912, sur base desquels une courte analyse de la com
prehension politique de Jovan Skerlić, et de ses points de vue sur les
474
 JOBAH СКЕРЛИБ V НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ |9|2.

circonstances politiques et sociales de l'époque à laquelle il appartenait

nous est donnée. Pour mieux _cornprendre les points de vue de Skerlić
exposés au parlement. dans la partie de l'introduction du texte, il y a
vw
__|—
quelques traits saillants dans le processus de la formation idéologique
et politique de ce dernier. A cette occasion, l'influence de la pensée fran
çaise dans la formation de la personnalité politique et spirituelle de
Skerlić, est accentuée, ainsi quc l‘influence de celle-ci sur son évolution
politque.
De l'exposé de Skerlić à la Chambre des députés. trois problèmes se
distinguent: sur la cris politique et morale de la société; sur la politique
sociale du gouvernement radical; et enfin, de la politique culturelle du
gouvernement radical. Par une analyse comparative des points de vue de
Skerlić, et la pratique sociale de son époque, on arriva à la conclusion
que Skerlić & ćtć courageux. franc et un critique objectif des circonstan
ces dans la societé serbe. Bien qu'il se trouvât parmi les dirigeants mômes
du parti radical indépendant, ce parti n'eût aucune compréhension pour
sa pensée critique libre. Се malentendu n'était pas dû au hasard, mais
il provenait des différences substantielles dans l'amendement des activi
tiés politiques et publiques.

475
 СУКОБ ВОЈНИХ И ЦИВИЛНИХ ВЛАСТИ У СРБИЈИ
У ПРОЛЕЋЕ 1914.,“

Унутрашња превирања у Србији 1903—1914, праћена честим пар

ламентарним кризама, била су израз интензивног престројавања дру
штвених снага у борби коју су оне водиле за осамостаљење привреде
и спољне политике Србије од утицаја Аустро-Угарске. Унутрашње од
носе посебно је компликовала тенденција милитаризма који је насто
јао да искористи страначку расцепканост и постане одлучујући фак
гор у политичким збивањима.
У Србији, као држави револуционарног порекла, војска још није
била прерасла у окошталу кастинеку структуру, њена социјална база
знатно се проширује уласком питомаца из сиромашнијих слојева, те
је стога била отворенија према демократским струјањима. Успостав
најући парламентарни систем, после извршеног династичког преврата
почетком јуна 1903. године, она је показала приврженост демократ
ском облику владавине у Србији. Нову спољнополитичку оријентаци
ју, као и вођење националне политике са ослонцем на Русију, војска
је заједно са народом и водећим политичким странкама прихватила
као израз општенародних интереса, али, уживајући морални капитал
* Досадашња истраживања о овој теми вршена су у нас углавном у скло
пу пирих разматрања политичких догађаја у Србији; В. Ј. Вучковић, Унутраши
ње кризе Србије и Први светски рат, ИЧ. ХIV–XV, Београд, 1965, 173—229; Д.
Јанковић, Србија и југословенско питање 1914—1915, Београд 1973; V. Dedijer,
Sarajevo 1914, 1–11, Beograd 1978, М. Ж. Живановић, Пуковник Апис, Београд
1955. У овом раду коришћена је домаћа и страна дипломатска архивска грађа,
у оригиналу, микрофилмована, или објављена у дипломатским збиркама, затим
Стенографске белешке Народне скупштине Србије, главни српски листови оног
доба и литература. Домаћа грађа је из Архиве Министарства иностраних дена
Краљевине Србије до 1914, Политичког одељења (у даљем тексту: АС, МИД).
Војно-историјског института (даље: А. ВИЈИ), сви у Београду. Извештаји францус
ког посланства у Београду су из Archives diplomatiques du Ministere des Affaires
etarangères у Паризу, Riotivelle serie, Serbie Nº 5, Politique étrangère et questions
dinastiques (даље: АМАE); извештаји британског посланика у Београду су ми
кpoфилмована грађа Рublic Record office-а, серија General Correspodence-politi
cal, Foreign Office 371, vol. 2098. и 2099. (даље: P.R.O), у Архиву Србије у Београду.
Објављене дипломатске збирке: čisterreich-Ungarns Ausseinpolitik voi der Bosni
schen Krise 1908. bis zurn ausbruch 1914, Wien 1530. (даље: бUА) и Меджународнњte
отношенta s 3поху империализма, Москва 1931, (даље: МО); British doctinents
of the origine of the War, London 1933 (даље: В. D.).
477
 ДУШАН БАТАКОВИЋ

одлучујућег чиниоца у промени династије и увођењу уставног поретка.

војска се, после 1903. нагло политизује. С једне стране тежак спољно
политички положај и неминовност скорог оружаног сукоба на самом
Балкану, и шире у Европи, објективно су увећали њену важност. С
друге стране, низак ниво политичке културе и заоштреност странач
ких борби, праћени честим опструкцијама у скупштини које су дово
диле у питање и само функционисање система парламентарнe демо
кратије, пружали су повод политичким групацијама да у борби за
власт траже подршку војске, омогућујући јој мешање у политику.“
У таквим условима војска је, од оруђа и ослонца владара у лич
ним режимима под Обреновићима, постала нови фактор моћи у пре
груписавању политичких снага у Србији, па ће један део командног
кадра тежити да искористи ту околност за стварање војне сфере, не
зависне од контроле цивилних власти.
Најутицајнији завереници у тзв. мајском преврату (генерал Ата
нацковић, пуковници Дамјан Поповић, Петар Мишић, Александар Ма
шин и др.), везавши за себе владара тиме што су га довели на престо,
задржаће у својим рукама, непосредно или преко својих присталица,
командне положаје у војсци и активно учествовати у обарању и по
стављању влада првих година после 1903. Незадовољство једног дела
официра повлашћеним положајем завереника олакшало је окупља
ње и других незадовољника новим режимом и избијање контраза
вере, што је имало за последицу подвојеност у војсци на присталице
завереника и њихове противнике тзв. „контраће”. Тек ће пензиониса
ње петорице по чину најстаријих учесника мајског преврата, спрове
дено тек маја 1906. као уступак енглеској влади која је, због убиства
Александра Обреновића прекинула дипломатске односе са Србијом,
умањити за извесно време могућност отвореног мешања завереника
и њихових присталица у политички живот земље.
Сам краљ Петар, недовољно учвршћен на престолу, лично обаве
зан завереницима, суочен са могућношћу да и њега уклоне, није им
се одлучно супротстављао, али, иако је, све до рата 1914, остао у су
штини везан за њих, ипак је његова решеност да не прекорачује устав
на овлашћења, утицала на њих да се постепено одвоје од двора.
+

Анексија Босне и Херцеговине срушила је наде у припајање ових

области Србији. Приморана да се,после признавања анексије,званично
одрекне политичких аспирација, српска влада је, преко новообразова
ног патриотског друштва „Народна одбрана”, организовала загранич
ни просветни и пропагандни рад. Међутим, бивши завереници, неза
1. д. Васић, деветстотрећа, Мајски преврат, Београд 1928, 183-193; Р. Гу
зина, Класни односи у Србији 1903—1914, Анали Правног факултета у Београду.
1–2, 1960. ЈЕ,. Алек ejКовић, односи Србије са Француском и Енглеском
1903-1914, Београд 1965, гл. I–IV; V. Dedijer, Sarajevo 1914, Beograd 1978, II, гл.
XVII-XVIII; D. Borđević, The role of the Military in the Balkans in the Nineteenth
Century, y: Der Berliner Kongress von 1878, Wiesbaden 1982, 317–347. Сви датуми
су по новом календару.

478
 сукоњ вољних и цивилних влАсти у сгвиши у пролвmЕ 1914.

|- довољни начином и темпом владиних напора за ослобођење и уједи

њење и уопште њеном, по њиховом мишљењу, недовољно активном
спољном политиком, основали су маја 1911, тајно удружење „Уједи
њење или смрт“, касније названо „Црна Рука“. Упркос њиховим же
њама и напорима да се у удружење широко укључе омладинци, инте
лектуалци и народни посланици, оно је остало војна организација,
чији су највећи део чланства чинили официри. Међу њима је најиста
кнутији био потпуковник Драгутин Димитријевић-Апис. Чланови
удружења претпостављали су револуционарну акцију културном раду,
oез обзира на жртве; као основну претпоставку успешне националне
политике захтевали су унутрашњу централизацију и стварање снажне
армије, а прокламовани циљ им је био да „ратом са Аустро-Угарском
створе уједињено југословенско краљевство ..“
Уласком мајора Васића у руководство „Народне одбране" 1912.
г. удружење „Уједињење или смрт” покушало је да постане незванич
ни револуционарни одсек ове организације“. Преко Љубе Јовановића
-чупе контролисана је југословенска омладина, а преко Воје Танко
сића комите. Лист „Пијемонт", покренут 1911. уз благонаклоност нај
виших војних кругова и самог престолонаследника Александра, који
је дао и велики новчани прилог, имао је да пропагира идеје тајног
удружења.“ Тако је „Црна Рука” брзо задобила контролу над разним
секторима националног рада.
Иако је удружење било тајно, ипак је понешто пробијало у јав
ност о његовом раду, нарочито када су поједини његови чланови сво
јим самовољним понашањем долазили у отворен сукоб са цивилним
Властима. Председник владе и министар иностраних послова Милован

- Ч. А. Поповић, Организација „Уједињење или смрт", Нова Европа ХV1/12,

11. VI 1927; ВD, Nr. 326, Кракенторп-Греју 17. I 1914. О Оријентацији удружења
_Уједињење или смрт", његовој уставом удружења прокламованој југосл. ори
јентацији, везама чланова (љ. јовановић-чуне, М. Васића, В. Гаћиновића и др.)
са југословенском омладином из двојне монархије, са удружењем и листом
-Словенски Југ", као и о каснијем преовлађивању, после смрти Љ. Јовановића
Енупе и м. Васића, утицаја оних официра који су били више склони идеји о
Великој Србији него Југославији в. б. Ljubibratić, Mlada Bosna i Sarajevski aten
шан, Sarajevo 1964,34–38.
- Ч. А. Поповић, Рад организације „Уједињење или смрт”: припремање за
балкански рат, нова Европа ХVI/10, 26. XI 1927, 314; Социјална структура члан
ства обе ове организације била је врло слична; основа су били средњестојећи
прговци и занатлије, који су као и официри, потицали из средњих градских и сео
ских слојева, што делимично објашњава сличност у погледима обе групе на
заштиту националних интереса.
- D. Ljubibratić, n. d. 40; В. Ј. Вучковић, н. д. 179.
5. Тако нпр. начелник врањског округа жалио се на самовољу четничког
Канетана Војина Поповића који је самовласно хапсио, испитивао и кажњавао
њему сумњиве грађане. На упозорење власти да престане са таквом праксом,
узвратио је да ће се бранити оружјем, што је по мишљењу начелника могло да
створи „оружани сукоб који би имао нежељене последице по углед земље.” АС,
Niti м. с. Јовану Јовановићу, Бeoгрaд 23. VIII 1912. стр. пов. бр. 498. „Са
да сам сазнао”, писао је начелник у том извештају, „да г. Војина подржава у Ми
ц војном, преко својих пријатеља, читава једна организација која
и у Београду, и има за задатак поред осталога, да убија све оне, за које
да их, у интересу национализма, треба уклонити". То „друштво успе
479
 ДушАН БАТАКОВИЋ

Миловановић, успешно се одупирао притиску који су чланови удру

жења вршили на њега да спољну политику „активира” према њиховим
жељама. Својом флексибилношћу успевао је да их истовремено веже
за себе и да их усмери само на национални рад, четовање у Македони
ји и коначни обрачун са Турском који се приближавао.“ Но уопште
узев, све до краја балканских ратова, влада и тајно удружење су се,
због заједничког рада на ослобођењу међусобно толерисали.
Јача поларизација у редовима официра настала је јануара 1912.,
када су указом војног министра генерала Степе Степановића, на пред
лог команданта Београда генерала Милоша Божановића,блиског „Цр
ној Руци”, премештени у унутрашњост, упркос престолонаследнико
вом противљењу, неки њему блиски официри, са мотивацијом да су,
ширењем вести о постојању „Црне Руке” изазивали затегнутост у од
носима у београдском гарнизону. Њихов свечани испраћај из гарни
зона, показао је да међу официрима постоји струја непријатељски
расположена према „Црној Руци”. Ова група међу којима је било и
бивших завереника, уживала је подршку владе и чинила језгро фрак
ције која ће касније бити позната као „Бела Рука".“ Тако се око пре
столонаследника окупљала посебна снага која ће у политичким од
носима с пролећа 1914. одиграти важну улогу.
Током балканских ратова самосвест војних кругова вео
ма је ојачала, па су и притајене несугласице са владом постале отво
реније. Најмилитантнији део војних кругова, организован у „Црној
Руци” и окупљен око ње, осокољен великим војним победама, добио
је нов подстицај за мешање у политичка збивања. Чланови завере
ничке организације су иначе испољили велику храброст у рату не
штедећи себе, о чему сведоче и велики губици које су претрпели, и
стекли значајан морални престиж у војсци. Сматрајући се најбољим
делом народа, уверени у своју националну мисију, хтели су да даље
решавање српксог националног питања узму у своје руке. Њихове ак
ције биће знатно олакшане после наименовања Аписа 1913. за шефа
Обавештајног одељења Генералштаба, јер ће им то омогућити да кон
тролишу ситуацију у војсци и неометано раде у заграничним области
ма. Али, осећање веће друштвене важности захватило је и војне ко
манданте који нису припадали тајном удружењу. У војсци је расло
незадовољство против владе што није била у стању да ратне тековине
и дипломатски обезбеди, већ је, под притиском великих сила, приста
јала на повлачење трупа из области које су уз велике жртве заузете
(албанско приморје, скадарска утврђења). Могућност да се и Македо
нија, упркос сјајних победа над надмоћнијом турском војском и вој
ној помоћи Бугарској, изгуби, изазвала је огорчење и у војсци и у

вало је до сада, да и мимо свих оптужаба против кап. Војина, одржи га не

само на овом месту, да га ободрава, да и даље овако ради, већ да и сваког
органа држ. власти, који смета њиховим циљевима, разним неистинитим оптуж
бама уклони (. . . )" (исто).
* В. Ј. Вучковић, н. д. 179–182.
7. Исто, 180.
480
 СУКОБ ВОЈНИХ И цивилних влАсти у СРБИЛИ у пролвRE 1914,

bфицирском кору, нарочито међу присталицама завереника“ такође,

расла је и жеља за обрачуном са Двојном Монархијом, што се покла
пало са ставовима и тајног удружења.”
Међутим, радикалска влада је, са своје стране, такође повећала
свој престиж у балканским ратовима, делећи са војском славу побед
ника и намеравала је да плодове победа искористи првентсвено њена
странка.

sk

У новој, увећаној Србији, кључно политичко питање, начин упра

ве и организације у ослобођеним областима, постало је семе раздора
у односима владе и војске. Влада је у погледу управе над Старом Ср
бијом и Македонијом, поступила слично као што је учињено и код
припајања шест нахија 1833. и четири округа 1878: намеравала је да
постепено проширује уставне одредбе и на ове области.“ Војни круго
ви међутим, позивајући се на разлоге безбедности, били су једнодуш
ни у ставу да у тим областима треба завести посебан војни режим,
као прелазну етапу за њихово коначно уклапање у државни органи
зам. Војвода Радомир Путник и генерал Живојин Мишић предложили
су петогодишњу војну управу.“ Од опозиционих странака, једино је
Национална странка (либерали) тражила строжи војни режим за но
ве крајеве.
Владајућа Радикална странка сматрала је нове области на југу
сфером свог утицаја и новим извором политичке и привредне моћи
странке. Вођство радикала, осећајући се донекле угроженим од са
мосталаца у подручју предратне Србије, видело је у новоослобођеним
периторијама „ново агитационо тесто за велику радикалску погачу”.“
Тако је у новим областима заведена посебна цивилна управа. Али,
честе војне интервенције, посебно стални упади из Албаније, доводили
су до преплитања компетенција, извесног двојства власти. Притом су
поткупљивост и низак морал чиновништва и локалних функционера
које је постављала радикалска влада, поспешени разликама између
ниских плата и великог скока цена, имали за последицу бројне злоу
потребе власти и корупцију.“
Нову узрујаност у официрском кору изазвао је сукоб министра
војске генерала Божановића са владом и његово повлачење са поло

* Председнику владе Пашићу, црнорукци су претили смрћу пред његов по

пазак на руску арбитражу... I. Meštrović, Uspomene na političke ljude i događaje,
Zagreb 1969, 27.
* Аустроугарски војни изасланик указивао је на то да дубока мржња срп
ског официрског кадра према Аустро-Угарској представља велику опасност по
њу. А, Мitrović, Prodor na Balkan, Srbija u planovinia Austro-Ugarske i Nemačke
1908–1918. Beograd 1981, 97.
958 jº. Чубриловић, Историја политичке мисли у Србији у XIX веку, Београд
1958, 413.
и В. Ј. Вучковић, н. д. 182–183.
* АВИИ, ХVI-46–1, Српски официри, њихова улога и значај у политич
ком животу Србије до уједињења,Загреб 1939 (рукопис).
13. V. Đeđijer, n. d. II, 101.

481
душАН БАТАковић

жаја. Влада није прихватила његов предлог буџета војске, као ни поми
ловање познатог црнорукца, мајора Велимира Вемића, оптуженог
за убиство непослушног војника у ратним операцијама 1912., чије је
име на иницијативу „Црне Руке” Божановић убацио на листу за по
миловање. Пошто је Вемићево амнестирање било пропраћено одобра
вањем у официрском кору, цео случај добио је огроман публицитет у
радикалској штампи која је овим поводом најавила оштрији курс
владе према војсци.“ Према оцени енглеског посланика у Београду,
то је био први отворени покушај владе да се супротстави утицају
„Црне Руке”.
Затегнуту ситуацију у односима владе и војске, после смењивања
генерала Божановића, још је више заоштрило тим поводом посебно
организовано саветовање официра „црнорукаца” у штабу Дунавске
дивизије, у ноћи између 15. и 16. јануара 1914. Уследило је стање висо
ке приправности полиције и жандармерије у Београду и појачаног
обезбеђења краљевског двора.“
Влада је после оставке генерала Божановића намеравала да за
министра војног постави цивилно лице. Према једном сведочењу, био
је предвиђен Стојан Протић, непомирљиви противник завереника, али
се после недвосмислених претњи црнорукаца Војина Поповића-Вука
и Воје Танкосића одустало од те намере. Влада је потом консултовала
преко 30 виших официра, али су они сви условљавали свој притисак
задовољењем одређених услова. На то је најзад пристао, војни аташе
у Румунији, пуковник Душан Стефановић, који ће извршити владине
намере не обазирући се на неслагање војних кругова са њима.“
У оваквој атмосфери, у скупштини је, поводом интерпелације
у вези са пензионисањем генерала Мишића, одговорношћу за упаде
Албанаца и помиловањем мајора Вемића, дошлодо оштре дебате. Изја
ва министра унутрашњих дела Стојана Протића „Самоуправи" да „у
нашој војсци постоје недозвољене тежње за преторијанством”, иза
звала је жестоку реакцију опозиције. Самосталски првак, Милорад
Драшковић, оптужио је владу да шири разједињеност у војсци и за
мерио јој што је само Вемићевом случају дат велики публицитет,
иако је у војсци, по њему, било још 50–60 сличних случајева. На то је
Протић пребацио опозицији да су неки њеничланови преко „Пијемон
та” нападали владу идући на руку незадовољним официрима у њихо
вој непослушности према влади.“ Низ сукцесивних акција владе,
предузетих у намери да разоткривањем незаконитости у раду тајног
удружења одстрани његов утицај на политичка збивања и предупреди
даље деловање против себе, имао је истовремено за циљ и да компро
митује оне војне крутове који се нису мирили са начином управе у

и вD x/1, Ne 326. Кракенторп Греју 17. I 1914; čUA. VII, Nе 9260, Хофле
нер-Гизлу, Ниш 28. I 1914.
15 BID Х/1. исто.
не оu A VII, Nе 9260. Хофленер-Гизлу, Ниш 28. I 1914.
17. BD. Х/1, исто; Д. Мићић, н. д.
18. Стенографске белешке народне скуnиштине краљевине Србије, ХХХVIII
ред. састанак, 14. II 1914; Београд 1915; В. Ј. Вучковић н. д. 184—185.
482
 суков волних и цивилних влАсти у сFБИЈИ у пPoЛЕЋЕ 1914.

новим областима.“ Оштрини сукоба је, начином полемисања и преду

зетим мерама, давао тон Стојан Протић, позивајући јавност на одбра
ну уставног поретка од „неодговорних војних чинилаца”.
+

Однос законодавне, извршне и војне власти у новоприпојеним

областима није био сасвим одређен и устаљен, због сталне напетости
ИЗаЗВане делом местимичним незадовољством становништва као и по
граничним сукобима према Албанији и Бугарској. Уз то је систем
управе, стално надопуњаван новим прописима и законима, давао вла
ди одрешене руке да управу у овим областима прилагоди својим стра
начким интересима, а да опозицији и војсци онемогући да се мешају
у одлучивање.
Из страних дипломатских извештаја види се како су све чешћа
варничења у односима војних и цивилних власти у новим областима
претила да пређу у отворено сучељавање. Сукоб је постао озбиљан
после инцидента на једној свечаности у Скопљу, између генерала Дам
јана Поповића, команданта трупа у новим областима и окружног на
нелника Новаковића, око протоколарног првенства у цркви.“ Наиме,
енергичном одлуком Стојана Протића прописана је 21. марта 1914.
ЈУредба о прослављању државних празника и народних светковина”
(тзв. „Уредба о приоритету”). Њоме је предност у рангу дата представ
ницима цивилне администрације за разлику од ранијих прописа по
којима су због ратног и ванредног стања предност имала војна лица.
Влада је овом мером намеравала да покаже чврсту решеност да пресе
че покушаје „Црне Руке” и официрског кора да се поставе изнад ау
торитета цивилне власти. Доношење „Уредбе”, као што је познато, и
као што се види из страних извештаја, дало је супротан ефекат. Офи
цирски кор незадовољан радикалском управом у ослобођеним обла
стима и положајем војске у њима, нашао се на истој линији са црно
рукцима који су иначе предњачили у демонстративним отказивањима

- Афера око откривања мањка у Официрској задрузи, маја 1914, покло

пивши се са разбуктавањем сукоба војних и грађанских власти око примене тзв.
„Уредбе о приоритету“ у ослобођеним крајевима била је добродошла да преко
радикалске штампе целој ствари да предимензионисани публицитет. В. Ј. Вуч
ковић, н. д. 185.
ки исто.
2. Генерал Дамјан Поповић, један од најутицајнијих чланова завереничке
струје, искористио је ру прилику да прекрши прописану „Уредбу",због чега је
био одмах пензионисан. Међутим, наглашено свечани испраћај који су официри
у Скопљу припремили свом, дотада неомиљеном старешини, речито је говорио
о појачаном незадовољству у њиховим редовима, насталом још поводом пен
зионисања генерала Живојина Мишића. Под утицајем „Црне руке”. Поповић је,
одмах по пензионисању, демонстративно изабран за председника управног од
бора. Официрске задруге. Његов долазак у Београд, дао је нови подстицај раду
завереничке организације, поготову када он буде дошао на чело Официрске за
друге, и када место председника надзорног одбора буде поверено војводи Пут
нику, најугледнијој војној личности земље (Д. Мићић, н. д., AE, N 139 и 147,
Pr:, 7. V и 14. V 1914; P. R. O. 371/2099, Пекхем – Кракенторпу, Скоп
не 5. V 1914; бUA, VIII, Nº. 9649, Тизл — Берхтoлду, Београд 8. V. 1914) До откази

483
душАн БАтAковив

послушности влади.” Снажно манифестовано јединство официрског

кора у вези са „Уредбом о приоритету”, ослабило је у редовима офи
цира подозривост према „Црној Руци” и неслагање са њеним меша
њем у политику. Од заоштравања кризе доношењем „Уредбе“, њихове
акције су, по питању „одбранедостојанства армије”, заједничке и син
хронизоване.
У сукоб владе са црнорукцима и војском умешала се и грађанска
политичка опозиција, уједињена у жељи да сруши Пашићеву владу.
Повезавши се са „црном Руком“, блок опозиције, у коме су домини
рали самосталци још је више заоштрио постојећу кризу, и дао јој
нове импулсе, отворено стајући на страну војске, покрећући дебату и
вршећи опструкцију у Скупштини.“
Иакоје радикалска већина у скупштини била тесна, подржана са
два социјалдемократска гласа, омогућила је Пашићу да маневрише
скупштином, њеним распуштањем, и у тренутку погодном за владу
покушао је да поцепа опозициони блок.“ Ипак је опозиција опструк
цијом спречила изгласавање већ спремљених законских пројеката.
Разбуктавање ове кризе је, по мишљењу француског посланика, до
те мере узнемирило духове у земљи, да су чак и спољнополитички
догађаји, као на пример проблем Драча, били удругом плану.“
Све политичке групације очекивале су од краља Петра да реши
постојећу кризу, али, како је уочио аустроугарски посланик, „краље
ве познате симпатије за заверенике као и симпатије престолонаслед
ника, нису у овом тренутку превагнуле, јер ои пад Пашићеве владе
значио озоиљну унутрашњу кризу“- Краљ је покушао да консулта
цијама са радикалима и војним старешинама нађе прихватљиво реше
ње. Од Пашића је затражио да повуче спорну „Уредбу“. Према твр
ђењу руског посланика, од војводе Путника и министра војске Сте
фановића захтевао је да поведу енергичну акцију у војсци против де
латности „Црне Руке". Према неким наводима, чак је војводи Путнику
обећао да ће сменити Пашића.“ Влада пак, са своје стране, настојала

вања послушности, дошло је у Ваљеву, где је командант Дринске дивизије одбио

да изађе и поздрави министра привреде Велизара Јанковића. Вишне водећих
војних старешина, озлојеђених доношењем „Уредбе" спремало се да поднесе
оставку. Најгласније незадовољнике међу официрима, влада је преместила из
Геограда, али указ о пензионисању Аписа, Танкосића и још неких црнорукаца,
: fiprire краљу 9. маја, он је одбио да потпише (АМАE, Nе 139; V. ipedijer,
n. d. 11, 101.).
i бUA. VIII, Nº. 9702, Гизл-Берхтoлду, Београд 21. V. 1914; В. Ј. Вучковић,
н. д. 181.
* P. R. O. 371/2098, N- 106, Кракенторп Греју, Београд, 26. V 1914. Због су
коба насталих доношењем „Уредбе", влада је тражила од посланика у Берлину
ti... процедури у Немачкој у односима цивилних и војних власти. По
сланик Богићевић јавио је о тенденцији да у већем броју случајева предност
имају војне власти (генерал, командант корпуса старији је од окружног начел
ника), мада је, начелно питање предности, када су оба представника истог ранга,
решавано у корист раније постављеног. (Документи о спољној политици Краље
Вине Србије VII/1, ур. В. Дедијер и Ж. Анић, у“. 1980, док. бр. 646, 802–803.).
25 AMAE N 180, деско-думергу, Београд 26. V. 1914.
* člЛА VIII, Nº. 9702 Гизл-Бернтолду, Бео 8. V 1914,
28. В. Ј. Вучковић, н. д. 188; V. Dedijer, n. d. II, 101,
484
 СУКОБ ВОЈНИХ И ЦИВИЛНИХ ВЛАСТИ У СРБИЈИ У ПРОЛЕБЕ 1914.

је да уз подршку војног министра поцепа своје противнике у војсци.“

Међутим, ни вођи црнорукаца нису седели скрштених руку. Могућ
ност војног пуча, као крајњег решења кризе, није била искључивана
у току опсежних саветовања маја 1914. која је Апис држао са представ
ницима. bпозиције“ Неке самосталске вође, међу њима и Милорад Дра
шковић, дале су, изгледа, сагласност за војни преврат.“ Директном по
следицом тих разговора може се сматрати Аписово упутство његовим
повереницима-официрима у Македонији, „да најуре кога од среских и
окружних начелника у новим крајевима и да их пошаљу у Београд са
њиховим куферима, а овде ће у Београду бити наша (тј. црнорукаца и
самосталаца – прим. Д. Б.) брига да се ствар заглади.“ Сл. Јовановић
иначе Аписов пријатељ, сматрао је да је за овај намеравани преврат
Апис рачунао на подршку тамошњег становништва.“ Међутим, офи
цири којима је маја 1914., ова порука послана (начелник штаба М. Ла
заревић и Д. Плазина, командант скопске подофицирске школе, изме
ћу осталих) после ширих саветовања са командантима трупа и међу
собних консултација одустали су од оваквог драстичног решења, јер
су проценили да му већина официра и војника није била склона.“ Иако
се на томе све завршило, вероватно је да је издвајање новоприпојених
области из јурисдикције владе тр о да буде пробни балон за ко
начно обарање Пашића, јер се не би могло сматрати за случајно то
што је у „Пијемонту” изашла вест да је краљ обавештен како се „Сва
ког часа могу
|- 9и 33
очекивати крвави сукоби војске и полиције у новим
крајевима :
Нестрпљење војних кругова што се не предузимају кораци за
превазилажење кризе, али истовремено и нерасположеност војске да
низврши државни удар, дошли су до изражаја у вези са драматичним
апелом новог заповедника трупа у новим областима, генерала Петра
Бојовића, упућеног министру војске 3. јуна 1914., непосредно после
оставке Пашићевог кабинета. У њему је изражена забринутост због
појаве покрета међу официрима неких гарнизона „с тежњом да даду
нзраза свом незадовољтсву у погледу некоректног држања полициј
21 на њену иницијативу, део официра београдског гарнизона, који је иначе
вистематски био попуњаван официрима наклоњеним радикалима изјавио је
министру војске, да осуђује понашање својих другова (шрнорукаца). Од офици
ра ван Београда њихов став подржала су само пва официра из Охридског гар
низона. Затим су неколико виших официра у министарству рата и војним шко
нама пензионисани, међу њима и зет војводе Путника, командант подофицирске
поле сам војвода послан је службено ван Београда, а растурање „Пијемонта”
и „звона“ у ослобођеним областима било је забрањено: „Пијемонт“ је тада у
вним крајевима имао око 14000 претплатника (AMAP. Ne 203. Деско-Думергу,
26. у 1914, Марко (Божин Симић), Државна криза јуна 1914. и јуна 1928, Нова Ев
ропа ХVIII 9, 11. XI 1928, 266).
28 Б. Heinkoвић, Истина о Солунском процесу, Београд 1953, 158—160.
39 В. Ј. Вучковић, н. д. 181. дранковићева изјава на Солунском процесу
којом пориче да је дао сагласност за пуч разумљива је, али он није порекао
да се консултовао са Аписом о рушењу Пашићеве владе.
3. Исто, в. и М. Живановић, Пуковник: Anис, Београд 1955. 219.
ј Bili Јовановић, Моји савременitati, Bиндзор Канада 1962, 406, 433.
СТО.
зу Пијемонт бр. 129, 10. V 1914.
485
душан БАТАКОВИЋ

скихчиновника у додиру са њима у служби и ван ове, као и у погледу

писања извесних новина противу официра у циљу стварања подвоје
ности међу њима”.“ Бојовић је, у име косовске дивизије тражио уки
дање или измењу „Уредбе о приоритету”, али је истовремено нагласно
и то да ће војска „и даље служити само Краљу и Отачеству, а никако
појединим политичким странкама”. Командатима дивизија наредио
је да строго воде рачуна на понашање официра буде у духу постоје
ћих прописа и затражио од њих извештај о расположењу трупа.“
Војвода Путник и генерал Д. Поповић, извршили су притисак на кра
ља, позивајући се на узнемиреност духова у редовима официрског
кора и на Бојовићев апел. Према речима аустроугарског посланика
Гизла они су, подржани од престолонаследника, уверавали краља да
нема сумње да ће војска „уколико јој се не признају права на која
претендује, демонстрирати".“
Неколико недеља раније, неки официри, у области Битоља, неза
довољни политиком владе и предузетим мерама да се сузбију упади
комита из Бугарске и Албаније, враћају се четничком начину рато
вања.“
Пашић је, међутим остао непопустљив у погледу „Уредбе" и вла
да је 2. јуна поднела оставку. Пошто самосталци нису успели да офор
ме владу коалиције, понудили су краљу хомогени кабинет. За мини
стра спољних послова, био је предвиђен краљев лични пријатељ Жи
војин Балугџић, посланик у Атини, или се тада умешала „Црна Рука",
истакавши као кандидата свог човека од поверења, Јована М. Јова
новића-Пижона, српског посланика у Бечу.“ Овај потез, јасно је пока
зао намеру црнорукаца да и ову област ставе под свој утицај. Јер,
њихово савезништво са самосталпима заснивало се на обостраном не
задовољству како радикалском управом у земљи, тако и, по њима, су
више мирољубивом Пашићевом спољном политиком. „Самоуправа” je
вршила притисак на круну упозоравајући са једва скривеном прет
њом, да би давање мандата опозиционој мањини значило кршење
Устава и да би у том случају радикална странка, иза које стоји на
род, знала да нађе кривце, ма где се они налазили.“ Када је у једном
тренутку изгледало, као да се краљ преломио да повери мандат само
сталцима, у решавање кризе умешао се, посредством Пашића, руски
посланик у Београду Николај Хартвиг.“
3. АВИИ, V—483–1–1, п. Бојовић — Л. Стефановићу. Скопље 3. vт. 1914.
Уп. Б. Нешковић, н. д. 25-26; Д. Јанковић, Србија и југословенско питање 1914
–“, i: сто 1973, 88–89.
36 buРА. VIII. Ne 9819, Гизл - Берхтoлду, Београд 6. VI 1914.
за Р. К.О. 371/2099 греir – кракен-торту. Битољ, 24. Iv 1914
sт АМАE, Nе 203; V. I. Вучковић, н. д. 188.
за самоуправа, 12. VI 1914.
3. Сл. Јовановић, Моји савременици. 200. Хартвигов утицај у свим битнике
питањима националне политике Србије био је велики: страни посланици, посеб
нo Аустро-Угарске и Француске, сматрали сw ra za rлавног креатора српске спољ
не политике, често важнијег и од краља и од Папића. Одлучан и непомирљив
аустрофоб са јаким залеђем у конзервативним и православним круговима Пе
трограда, прилично самосталан у одлучивању, спреман да се супротставн и
486
 суков ВОЈНИХ и цивилних ВЛАСТИ у срњили у ПРОЛЕЋЕ 1914.

Према француским извештајима, Пашићев положај код руске

владе био је учвршћен посетом Петрограду почетком 1914. Русија је
рачнала с њим као са верним савезником, оданим словенским инте
ресима и протагонистом умерене политике. Пошто би свака промена
курса српске спољне политике могла озбиљно угрозити њене позици
је на Балкану, то је посланик Хартвиг и развио живу преговарачку
активност у корист радикала.“ Настојећи да смањи захтеве опозиције
и критикујући самосталце због повезивања са „Црном Руком", Харт
вит је, на крају, користећи се ауторитетом Русије, практично принудио
краља да мандат за састав владе поново повери Пашићу.“ Надмоћ
Пашића, подржаног од Хартвига, над краљем, најбоље се огледала у
задржавању старог кабинета. Уз то је нови Пашићев мандат, од 11.
јуна, давао велике шансе радикалима да, спроводећи заказане изборе,
остану и даље на власти. Једини уступак владару, била је промена чл.
5. „Уредбе о приоритету”, којим је војним властима дата предност,
осим у случајевима када би цивилни чиновници представљали владу.“
Краљ Петар је, продуживши мандат Пашићу, претрпео тежак
политички пораз, јер је довео себе у ситуацију да и убудуће одобра
ва владине мере против „Црне Руке”. Болестан и стар, без довољно
снаге и ауторитета да енергичном акцијом реши кризу, спутан старим
обавезама према завереницима, краљ је постао сметња и Пашићу и
Хартвигу.“ Стога је његова одлука о повлачењу с престола и преноше
њу регентства на принца Александра била, по оцени француског по.
сланика, „донесена у последњем тренутку, под руским притиском.“
Краљево повлачење, у ствари тиха абдикација, како је схваћена
у делу руске штампе, много је јаснија када се ближе размотри улога
престолонаследника Александра у овој кризи.
Његова неопредељеност на почетку кризе, била је тактичке при
роде, условљена његовим односима са Пашићем и црнорукцима. Са
овима је био у сукобу од премештања у унутрашњост њему блиских
официра почетком 1912. године. Упркос томе, он није прекидао фор
мално добре везе са најутицајнијим завереницима, Новчани прилог

свом ресорном министру Сазонову, чију политику није увек одобравао. Харт
вни је стављајући се у свакој ситуацији на страну Србије у дипломатским кру
говима добио надимак „вицекраља Србије". У унутрашњој кризи у пролеће
1914, одиграће улогу „ eна у сенци". AMAE, Nе 203; Марко (Божин Симић),
Никола Хартвил, Нова Европа Ai 26. IV 1928), 256-278.
- AMAЕ, исто.
“ ouРА, VIII Nº. 9734, Гизл-Берхтoлду, Београд 24. V 1914; Mo III, т. III., Nº. 283,
Хартвиг - Сазонову, Бeoгрaд 16. VI. 1914.
* В. Ј. Вучковић, н. д. 189. Међутим, срески начелници су и после убла
кавања одредбе из „Уредбе о приоритету” јављали да војне власти у Македо
нији и даље користе сваку јавну прославу да се поставе испред ауторитета ци
вилних власти. Срески начелници су прелазили преко таквих иступа избегавају
ћи јавне инциденте. (документи о спољној политици Краљевине Србије VII/2
ур. В. Дедијер и Ж. Анић, Бeoгрaд 1980, док. бр. 437, 438).
не бUA, VIII, No. 9922, шторк-генералштабу, Бeoгрaд 26. vт. 1914.
* AMAЕ, Nº. 228. деско-Вивијанију, Београд 28. VI 1914. Радикалска штампа
је тврдила да се краљ између осталог повукао, да не би морао да потпише указе
о пензионисању неколико генерала, између осталих Божановића и Степановића
IČамоуправа 14. vш 1914).
487
 дVIIIАН БАТАКовиЕ

за покретање „Пијемонта", лично ангажовање око Аписовог лечења

напочетку балканског рата, одобравање неких исплата Официрске за
друге за потребе црнорукаца, створили су међу завереницима повољ
ну слику о престолонаследнику. Она се још више побољшала због
подршке коју је пружио притисцима вршеним од стране војних кру
гова и завереничке струје на Пашића, да се Бугарима не чине никакви
уступци територија ослобођених у Првом балканском рату.“ У сукобу
поводом „Уредбе” у пролеће 1914. и поред извесне резервисаности пре
ма завереницима његове симпатије су, по општој процени страних иза
сланика, биле на страни војске, а против Пашићеве владе; пут у Вр
њачку бању на лечење био је протумачен као покушај да се избегне
јавно опредељивање.“
Престолонаследников однос према Пашићу, у овом тренутку,
није довољно јасан, мада је вероватно да је незадовољство Пашиће
вом компромисном политиком у време балканских ратова било још
свеже. Између Пашића с једне, и „Црне Руке” с друге стране, престо
лонаследник је, по свему судећи,тражио своје место у врховима поли
тичке моћи Србије. Повезивање са мањом фракцијом официра (буду
ћа „Бела Рука”), требало је да буде почетни ослонац у стицању личног
политичког угледа. Судећи према извештајима страних посланика у
Београду, који његову наклоност везују не само за војску него и за
завереничку струју, он је, у првој фази кризе, све док се Хартвиг није
умешао, подржавао напоре да се заштите права војске наспрам ци
вилних власти.“ Разговори са Хартвитом, који му је поред регенства
стављао у изглед и могућност женидбе са руском принцезом, прело
мили су престолонаследника, жељног власти, да подржи Пашића“
Вештим маневром Пашића и руског посланика, Александрово регент
ство добило је вид компензације војсци, па и завереницима,за остаја
ње Пашићевог кабинета на власти. Јер, „Црна Рука” је, по аустроугар
ској процени, представљала тада такву снагу да је непомирљив наступ
Пашића и престолонаследника према њој био искључен, „све дотле
док се све може мирно решити”.“ У предизборној агитацији су први
пут све странке опозиције изашле са заједничком листом, која је су
дећи по писању „Пијемонта" имала и подршку завереника. Међутим,

* Сл. Јовановић, н. д., 404; В. Ј. Вучковић, н. д. 182.

* Ошл, VIII, Nе 9819, Гизл-Берхтoлду, Београд, 6. VI 1914; AMAЕ, Nº. 228.
47. Исто.
48 AMAE Ne 219, Деско – Вивијанију, Бeoгрaд 24. VI 1914. Нешто слично
наговештавано је и у извештају Хартвига по коме је Александар, до тада склон
да осуђује Пашићеву неодлучност, увидео своју грешку и почео да у потпуности
подржава његову, Хартвигову политику (ču A. VIII. Ne 9922). Према забелешци
Јована М. Јовановића-Пижона, Александар је наиме, решио да се окрене против
„Црне руке", после увреда нанесених Живојинv Балугџићу, краљевом поверљи
вом човеку, када је по жељи краља, посредовао у кризи (В. Ј. Вучковић, н. л. 189.
према процени аустроугарксог изасланика у Београду, престолонаследникv cv
сопствени интересн налагали да у односу на заверенике осигура себи већу сло
боду него што је то било могуће његовом оцу „кога је за заверенике везивао
пакт крви." (SUIA, VIII, Nº. 9922).
49 Исто,

488
 суков војних и цивилних влАсти у СРБИЈИ у пPoЛЕЋЕ 1914.

до избора није дошло, јер је избио светски рат, а расплет сукоба изме
bу владе и тајног удружења био је за извесно време одложен.
Иначе, утицај завереничке организације, у војним и политичким
крутовима опао је пошто се показало да у војсци нема расположења
да се превратом сруши Пашићева влада. Сузбијена у акцији на дома
ћем терену, где је била под појачаним владиним надзором „Црна Ру
ка" је покушала да спектакуларном заграничном акцијом, без правог
политичког слуха, преокрене ситуацију у своју корист. У томе као да
се руководила једним од „Пијемонтових” начела: „Нашем веку припа
да дело остварења народних слобода. Покољења за нама нека раде за
цивилизацију и политичке тековине. Данашња Србија је земља нацио
налних револуционара.“
+ -- --

Напоредо са развијањем сукоба са владом у пролеће 1914., тајно

удружење је, под окриљем обавештајне службе Генералштаба, неза
висно од делатности „Народне Одбране", али користећи неке њене
канале, појачало рад на организовању мреже повереника у Аустро
-Угарској и стварању услова за револуционарну акцију у њој. Не че
кајући резултате избора у Србији, завереничка струја покушала је
ца и на овај начин прошири фронт супротстављања радикалској вла
ци. Влада је ове тајне акције пограничних официра према Босни с по
четка 1914. открила и виновнике преместила у унутрашњост. Ипак,
прелазак наоружаних младобосанаца преко Дрине, у ноћи између 1.
и 2. јуна, под заштитом пограничних официра из завереничке органи
зације, полицијске власти на граници нису успеле да спрече.“
Према тврђењу црнорукца.Ч. Поповића, одлазак будућих атента
тора у Сарајево одобрили су Апис и Танкосић. Касније, изгледа због
противљења већине у Врховној централној управи организације, на
састанку одржаном средином јуна, безуспешно су покушали да спре
че њихову намеру да убију надвојводу Франца Фердинанда.“ Апис и
Танкосић су, изгледа, сматрали да би нестанком Франца Фердинанда
који је, по њима, био главни заговорник обрачуна са Србијом, била
истовремено отклоњена и главна сметња остварењу идеје српског ује
дињења. Али, да је њихов потез истовремено требало да створи нове
тешкоће Пашићевој влади, и изазове њен пад, говори и изјава Воје
Танкосића приликом хапшења, да је атентат извршен „за инат Паши
ћу“.“ Тако се латентни сукоб између војних и цивилних власти у Ср
бији материјализовао сарајевским атентатом.

sо Пијемонт, бр. 152, 4. VI 1914.

5. Ч. А. Поповић, Рад организације „Уједињење или Смрт", Нова Европа
}El”. D. Ljubibratić, n. d., 42; в. опширније о томе и v. Dedijer, n. d., II,
* Ч. А. Поповић, Сарајевски атентат и огрг. „Уједињење или смрт", Нова
Европа 26. VI 1932, 407-408; V. Dedijer, n. d., II, 121-122.
3. V. Dedijer, n. d., II, 124. F. Wirthle, Die Spur firht mach Belgrad, Wien
-Miinchen 1978, 281. Аписово мишљење да је Франц Фердинанд главни заговор
ник обрачуна са Србијом, сигурно је потврдило обавештење које је добио од
489

|
дуШАН БАТАКОВИЋ
»k.

Победе у балканским ратовима створиле су психозу нестрпљења

и очекивања да се што пре приступи довршењу националног уједиње
ња. Велика напрезања Србије у ратовима, губица у људству
и материјалу, поремећаји у државним финансијама, напори око орга
низације готово удвостручене државне територије, праћени уз то ве
ликим заоштравањем односа између странака, налагали су предах у
спољној активности и унутрашњу консолидацију. Ојачана самосвест
војске и осећање наглашене друштвене важности код официрског ко
ра, ојачани ратним успесима, погодовали су амбицијама војних кру
гова да се наметну друштву као усмеравајућа санга у стварању нацио
налне политике. Све то је убрзало латентан процес афирмације војске
као политичке снаге и њено делимично осамостаљивање и измицање
контроли цивилне власти. Незадовољство у војсци и народу због пре
тезања страначких интереса над државним у њиховој управи земљом
и преношење њихове уско страначке политике и на ослобођење обла
сти, створило је погодно тле за савезништво између најагресивније
струје међу официрима, предвођене учесницима мајског преврата из
1903., и осталих странака. Организовани у тајном удружењу „Уједи
њење или смрт”, или окупљени око њега, ови кругови су развили де
латност која се само једним делом поклапала са циљевима целе вој
ске. Прећутна подршка краља Петра и чињеница да су им, осим Д.
Стефановића, сви војни министри били наклоњени, давала је посебну
снагу њиховим, још раније испољеним, политичким амбицијама, тако
да они нису зазирали ни од таквих авантура као што су припремање
државног удара и атентат на члана стране владарске куће. У упорним
настојањима радикалске владе да сузбије претензије завереничке ор
ганизације, „Уредба о приоритету” била је начин да се они заједно са
војском, која се, делом из сталешких разлога, а делом због психозе
опште националне еуфорије, нашла на истој страни са њима, изолују
и врате у уставом одређене оквире. Стога су се радикали, без обзира
на оправданост приговора њиховој политици у управљању и старим
и новим областима земље, залагали за одбрану парламентарног систе
ма. Грађански опозициони блок, на челу са самосталцима, био је ради
обарања радикала спреман да удружен са црнорукцима ради на ру
шењу уставног поретка.
Што се тиче става две силе, највише заинтересоване за догађаје
у Србији, Русије и Аустро-Угарске, из изнетог се види да је утицај
ipусије на унутрашње прилике у Србији, у корист радикала, био јачи
од спрете удруженог блока опозиције и војске, који су уживали по
дршку владара. Русија је, следећи своје интересе, подржала Пашића
и тиме успела да се у Србији привремено превлада постојећи сукоб
војних и цивилних власти, у корист ових потоњих, не презајући при
том ни од тако крупних потеза каква је била тиха смена на српском

руског генералштаба о састанку у Конопишту (Вилхелма II и Франца Ферди

нанда). Тајна порука је гласила да је Франц Фердинанд добио очекивану подр
шку Немачке за план о војном обрачуну са Србијом.
490
 суКОБ војних и цивилних ВЛАСТИ У СРБИЈИ у ПРОЛЕЋЕ 1914,

престолу. Остајање Пашићевог кабинета на кормилу земље, одговара

ло је и Аустро-Угарској, делом због познатог помирљивог Пашићевог
расположења према њој, делом због започетих преговора око источ
них железница, а нарочито због уверења да ће радикали, макар и
привремено, „потиснути утицај војске у политичком вођству државе”.
Јер, војска би, сматрао је аустроугарски посланик, „испуњена шови
низмом и мржњом против Аустро-Угарске, покушала да сваку српску
владу присили на национално шовинистички и аустрофобски правац”.“
Остали страни посланици посматрали су сукоб у контексту спољно
политичке оријентације Србије, стављајући нагласак на континуитет
њене спољне политике. Они су, супротно Хартвиту који је у својим
извештајима, вероватно из тактичких разлога, умањивао утицај вој
ске, тачно уочавали све већи утицај војних фактора у Србији. У рус
кој интервенцији око решења кризе првенствено су гледали нови до
каз везаности Србије за ову силу.
Душан БАТАКОВИЋ

S u m m а гу
CONFLICT BETWEEN THE MILITARY AND CIVILIAN POWERS
IN SERBIA IN THE SPRING OF 1914.

The Balkans wars have reinforced the self-consious and feelings of

the stressed social importance in the army, creating a psychosis ofim
patience to access as soon as possible to the completion of the serbian
пational unification, that means, the settlement of accounts with Austria
-Hungary. The discontentment in the army, because of the moderate ex
ternal politic of the gouvernment, was reinforced on acount of the preva
lence of the foreign interests over the States ones and the bureaucratiza
tion of the radical administration of the country and the new liberated
territories. The military circles proposed a five year military administra
tion in them because of the everlasting riots, but the radical party wan
ted to monopolize the power and wealthin this new regions. The conflict
began rashly to intensify after the carrying out of the ,,Decree about
priority", through which the prevalence of the civilian over the military
power was given also in the occassions of public ceremonies. The army
demonstrated many a time against the ,,Decree”, but not in an organized
manner. In such a situation, the most militant parts of the officers corps
tried to take a profit out of it and they organized a secret organisation:
JUnification or death", called „Crna Ruka” (Black hand). They tried to
carry out a sort of putsch in Macedonia, which was not supported by
the part of the army loyal to the democratic principles of the established

34. бUA, VIII, N 9819.

491
 душАН БАтAковић

order. The highest military circles made a pressure on the old king Pe
tar I, asking him to dismiss the radical government and to entrust the
power to the opposition which enjoyed the support of the army. The
president of the government, Nikola Pašić, took an advantage of the
russian mediation in this crisis in favour of the radicals whose moderate
exterior politics was suitable as well to the powers of the Entente as to
theTripartite Alliance.
The king who was bound to the „Black hand", to which he had to
thank his throne, wasforced, because of the russian presure, to keep the
radicals on power and he abdicated quietly. He gave over the regency
to his son Alexander, who through the russian mediation stood on the
side of Pašić.
Isolated and put out of action in the country, the „Black Hand",
has tried through a spectacular confined action to provocate foreign po
litical complications which would lead to the fall from power of Pašić's
cabinet. Conflict between the military and civilian powers in Serbia has
been materialized by assassination of archduke Franz Ferdinand in Sa
rajevo.

492
РОБЕРТ ВИЛИЈАМ СИТОН-ВОТСОН И ЏОРЏ МАКОЛИ ТРЕВЕЛЈАН
у СРБИЈИ 1914–1915.

Крајем 1914. године ситуација на Балканском полуострву је била

неизвесна и тешка за савезнике. После неуспеха у остварењу идеје о
балканском савезу, британска влада није одустала од својих настоја
ња да привуче неутралне балканске државе у блок Антанте или оap
да осигура њихову неутралност. Форин офис (Foreign office), желећи
да испита политичку ситуацију у неутралним балканским државама,
а уједно настојећи да укаже Србији на потребу давања концесија Бу
парској, покренуо је иницијативу за путовање познатих стручњака за
југоисточну Европу, Р. В. Ситон-Вотсона (Robert William Seton-Wat
son) и Џ. М. Тревелјана (George Macaulay Trevelyan) на Балканско
полуострво, са циљем да посебну пажњу посвете испитивању ситуаци
је у Србији и Румунији. Званичну иницијативу за њихово путовање
покренуо је Џ. Р. Кларк (George Russell Clerk), начелник ратног оде
пења Форин офиса, након разговора вођеног 5. децембра 1914. године
са Ситон-Вотсоном и Тревелјаном о приликама у Србији.
На почетку рата, у Форин офису је одбијена Ситон-Вотсонова по
нуда за бесплатне услуге, но он је био спреман да иступи пре или ка
сније, сматрајући да би сада могао користити савезничкој ствари у
убеђивању српске владе да учини уступке у Македонији." Као цену
за улазак у рат на страни Антанте, бугарска влада постављала је вели
ке територијалне захтеве. Савезници Антанте су до последњег тренут
ка настојали да Бугарску увуку у свој блок, излазећи у сусрет њеним
захтевима за делом српске државне територије и јужнословенских зе
маља које су биле укључене у српски ратни програм. У званичним
крутовима Велике Британије једно утицајно крило испољавало је ве
лику попустљивост према Бугарској која је била најпопуларнија од
свих балканских држава, још од Гледстоновог доба.
Ситон-Вотсон био је потпуно спреманза путовање у Србију и из
ричито је желео да га на путовању прати његов пријатељ, историчар
Тревелјан, који је већ извесно време планирао да пропутује Балкан
ским полустрвом“, иако ситон-вотсон није имао неки већи утицај међу
fiji, Recorde office (PRO), FO 371, 1906/09036, Кларкова белешка од 10.
--

--E; };j4.Николсонов коментар на наведеној Кларковој белешци.

493
 УБАнкм. Остојић-ФЕЈиН.

Србима, наглашавао је „Сматрам да би погледи које бих изнео као

незванични посматрач и добро познати српско-хрватски симпатизер,
могли имати одређене последице".“ А. Николсон (Arthur Nicolson), ге
нерални секретар Форин офиса, и други службеници министарства за
дужени за југоисточну Европу, сматрали су да би било корисно да
Ситон-Вотсон и Тревелјан пођу на пут, а могли би кренути када год
то зажеле. Ф. Акланд (Francis Acland), подсекретар у Форин офису,
био је мишљења да, уколико Ситон-Вотсон и Тревелјан уопште путу
ју, треба да крену без одлагања, а са тим мишљењем сложио се Е. Греј
(Edward Grey), министар спољних послова.“
Када је одлучила да пошаље Ситон-Вотсона и Травелјана у ми
сију на Балканско полуострво, пред британску дипломатију се поста
вило питање реаговања остале две савезнице – Русије и Француске.
Николсон је сматрао да би било добро прво објаснити ствари Руси
ји и Француској, иако није видео разлога зашто би ове имале неку
примедбу на путовање, уколико би им се поручило да је то приватна
и незванична посета која има мање изгледе да узнемири Русе него
посета браће Бакстон (Вuхton) Софији, у јесен 1914. године.“ Како би
се то путовање на Балканско полуострво Русији и Француској учи
нило што прихватљивијим, усвојено је мишљење Греја и Кларка, да
Ситон-Вотсон и Тревелјан путују на своју сопствену иницијативу у
вези са радом Српског потпорног фонда.“ Пошто је дошло до прекида
између Лондона и Ниша,због неспоразума између Српског потпорног
фонда и српског посланства у Лондону, Ситон-Вотсон и Тревелјан
желели су да виде какво је стање рањених и болесних у Србији и да
организују добротворне акције за рањенике и цивилне избеглице“
„Чувши о њиховој посети, искористили смо прилику да их упозоримо
да укажу Србији на потребу вршења разумних уступака Бугарској”“
Било је то изведено као неслужбено путовање, али уз знање и одобре
ње Греја, с којим су Ситон-Вотсон и Тревелјан, пре одласка, прили
ком заједничког ручка 11. децембра, разматрали своје планове. Обзи
ром да Греј није могао да им повери никакву нарочиту мисију код
српске владе, дао им је писмо којим их је препоручио у Србији, а
уједно је истакао да ће им дипломатски и конзуларни представници
Велике Британије указати све могуће олакшице и помоћ.“ На пут су
кренули сутрадан, 12. децембра 1914. године. После краћег задржа
вања у Паризу, Риму и Атини, у Ниш су стигли30.децембра.

3. Исто, белешка Франциса Акланда.

4. Исто.
* Исто, Николсонова белешка.
* Ситон-Вотсон и Травелјан упућени су на Балканско полуострво као
представници Српског потпорног фонда који је уживао благонаклоност Форин
офиса. Први, у својству главног секретара, а други као члан Фонда. Политика,
11. јануара 1915.
* Ситон-Вотсон, Како је постала Југославија, Нова Европа, 1926, XIII, 3, 82.
* FO, 371, 1906/09036, Грејева забелешка од 11. децембра 1914.
* Hugh Seton-Watson, Robert William Seton-Watson i jugoslavensko pitanje,
Časopis za savremenu povijest, 1970, II, 87.
494
 ситон-Вотсон и Џ. ТРАВЕЛЈАН у СРБИЈИ 1911. 1915.

У Србији, Ситон-Вотсоново и Тревелјаново ангажовање било

је вишеструко. Уз рад за Српски потпорни фонд, водили су разговоре,
размењивали мишљења и планове са политичарима и јавним радни
цима Србије. Ситон-Вотсон је, 1. јануара 1915, водио дуги разговор
са Николом Пашићем, из кога је закључио да је Пашић за уједињење
свих Југословена у једну либералну монархију са истим политичким
и верским правима за Србе, Хрвате и Словенце, па је у име тога желео
послати у Лондон једну истакнуту српску личност која би била у ста
њу сарађивати и са југословенском политичком емиграцијом из Ау
строугарске и са Британцима. Ситон-Вотсон му је препоручио профе
сора Јована Цвијића.“
Како, нажалост, није сачувана садржина њихових разговора, не
знамо шта је притом Пашић рекао о уређењу будуће државе Ситон
Вотсону, одлучном присталици федеративног уређења." Посредно и
делимично, о том разговору можемо донети закључак преко сачуваних
препорука које је Пашић, 1. јануара 1915, дао регенту Александру,
шта и како да разговара са Ситон-Вотсоном и Тревелјаном када му
дођу у посету, Саветовао је регенту да највише говори о питању ује
дињења и о потреби и користи које би Европа, а посебно Велика Бри
танија, могле имати од стварања једне јаке и уједињене Србије, за
тим о границама будуће државе, као и о односима Србије и Бугарске.“
Пашић је са негодовањем говорио о Бугарској, али није веровао да ће
она ступити у рат против Антанте. Што се тиче Румуније, веровао је
да ће она ускоро ући у рат.“
Престолонаследник је, 4. јануара 1915, у Крагујевцу примио Си
тон-Вотсона и Тревелјана, те су се задржали у дужем, готово у цели
ни политичком разговору. Након виђења са Регентом, уверили су се
да он познаје прилике и има одличан увид у ствари. Показао је дубоко
разумевање према Ситон-Вотсоновом излагању о промађарској леген
ди у Британији и водио је са њим дуги разговор о приликама у Србији
и британском ставу, о Хрватској и Далмацији, држању Словенаца,
градовима у Банату, о мађарској управи, као и о границама будуће
државе. Ситон-Вотсон је са задовољством констатовао, пошто му је
престолонаследник показао три алтернативе карте нове „Југославије”,
да је Регентова идеја о будућој држави заснована на средњој а пе на
крајњој, идеалној варијанти. Неколико дана раније, Тревелјан и
Ситон-Вотсон о томе су разговарали са професором Јованом Цвијићем,
стручњаком за географију, чије је мишљење по том питању било
ауторитативно у Србији.“
k R. W. Seton-Watson i Jugosloveni, Korespondencija 1906—1941, Zagreb
-London 1976/1, Писмо Ситон-Ватсона Мабел Грујић од 15. марта 1915.
11. Ситон-Вотсон, Југословенско питање, Политика 17. јануар 1915.
I377 gрагеen- Јанковић, Србија и југословенско питање 1914—1915, Београд,

d
lon
|ji: and Christopher Seton-Watson, The Making of a New Europe, Lon
, 112.
* FО 800 вол. 112/19011, Писмо Тревелјана од 6. јануара 1915. из Крагу
јевца Ф. Акланду; R. W. Seton-Watson i firgosloveni, korespondencija, I, 192, писмо
Ситон-Вотсон Форин офису из Ниша, од 12. јануара 1915.
495
 VњАВКА ОСТОЈип-I-EJALE.

На изричито тражење регента Александра, Ситон-Вотсон је изнео

своје мишљење о сваком од ових питања. Он је своје ставове заснивао
на војним информацијама, те је изнео следеће примедбе: 1. будућност
италијанско-словенске границе; 2. српско-мађарске границе; 3. питање
Македоније. У односу на став Италије, Ситон-Вотсон је изразио наду
да ће она бити умерена у својим захтевима. Своје надеје заснивао на
ономе што се могло чути у Риму о ставу италијанске владе и њених
пријатеља. Престолонаследник је, на то, показао добру вољу према
Италији и спремно је признао да италијански утицај на источној оба
ли Јадрана може бити појачан пријатељством са Србијом и да итали
јански језик, у том случају, не само што неће бити потиснут из Далма
ције, већ ће штавише постати и трговачки језик дубље у залеђу.“
Када се дискутовало о српско-мађарској граници и о могућем
проширењу територије, регент је подвукао да постоје тешкоће у изна
лажењу сигурне стратегијске границе северно од Драве и Дунава,
рекао је да екстремисти желе да повуку границу од Радгоне на Мури
до Дунава, тако да би укључили Кањижу и Печуј, затим право на
исток, преко Бачке и Тисе, испод Сегедина. Како би се успоставили
толерантни односи између нове државе и нове Мађарске, по мишљењу
Ситон-Вотсона, српски захтеви у Бачкој и Барањи морају бити знатно
смањени, ако не и потпуно напуштени.“ Ситон-Вотсон је стекао утисак,
у разговору са Регентом и са другима, да претензије на Печуј нису
сасвим озбиљне. Он је сматрао да су Печуј и читава његова област
претежно мађарски и немачки и да морају бити остављени Мађар
ској по сваку цену. Но, Срби ће настојати да задрже највише што
буду могли од Бачке, када успех савезника буде осигуран. Истовре
мено је сматрао да споразумевање између Срба, Мађара и Румуна у
Банату не би требалода буде превише тешко приликом коначног до
говора. У Банату се, по његовом мишљењу мора ризиковати и вештач
ка граница, да би се стратегијски осигурао Београд.
Што се тиче територијалних уступака Бугарској, Регент је изја
вио: „Што се мене тиче, отворено вам важем да бих радије изгубио
Босну него препустио Македонију”.“
Ситон-Вотсон је сматрао да је то гледиште исправно ако се са
гледава после два балканска рата, али се ипак надао да ће, се Србија
својим територијалним плановима све више окретати према западу,
а мање према истоку. Концесије у Македонији су, у овом моменту,
политички и војно неопходне, како би Бугарска остала мирна и како
би се Румунија привела у блок Антанте. Ако се то не учини, Србија
можда неће бити у стању да оствари своју ослободилачку мисију.“
Шаљући извештај Форин офиса, о разговору са регентом од 12.јануа
ра 1915, Ситон-Вотсон је писао: „Стекао сам утисак, иако не бих могао
иза њега чврсто да стојим, да, иако крајње нерасположен да препусти
Македонију, и гневан на Бугаре, он сам је довољно опчињен сном о
15. Исто, 193.
16. Исто.
rт. Исто.
18. Исто.

496
 СИТОН В0тсОн и Џ. ТРАВЕЛЈАН у срвиши 1914-1915.

Југославији, да би пристао на извесна уступања, када би био сигуран

да ће му се сан остварити. Уверавања од стране Савезника у том сми
слу, учинила би и његов став и став армије много предусретљиви
јим.“ То исто запажање изнео је и Тревелјан у писму Ф. Акланду,
од 15. јануара 1915: „Можемо закључити из бројних разговора са Ср
бима, од Престолонаследника надоле, да уколико се више говори о
Југославији и ширењу на Јадран, више ће Срби бити спремни да усту
пе Македонију. И да ће је Србија уступитиједино по диктату великих
сила, њених савезника“.” У Србији, као и у Британији, сви се слажу
да ће ступање или неступање Румуније у рат бити, вероватно, онај
чинилац од којег ће можда зависити судбина Аустроугарске и Југо
источне Европе. Регент се сложно са Ситон-Вотсоновим мишљењем
да центар гравитације треба тамо пренети и залагао се за то да се
што хитније испита ситуација у Румунији“. Тревелјан се, у том сми
слу, залагао да се Румунија укључи у рат. Сматрао је да је сваки на
пор вредан труда, па и велика јадранска демонстрација и поморска
акција која би укључила Италију у рат и тако покренула Румунију.“
Најинтересантнији део разговора био је онај који се односио на
Британију. Престолонаследник је отворено изразио бојазан да би про
тивљење стварању велике југословенске државе, на основу национал
ног јединства, могло доћи из Велике Британије. Он је сматрао да би
Британци, из подозрења према Русији, били у стању да спрече српску
експанзију, из страха да Србија не постане обична провинција Руси
је“ Мишљење регента делили су и Пашић и други угледни Срби који
су га изнели у разговору са Ситон-Вотсоном и Тревелјаном. Регент
је поновио Пашићеве речи „да је Србија дубоко захвална Русима за
све што су они учинили, и да никада неће бити незахвални, али да
она нема ни најмању намеру да постане обична руска провинција“.
Ситон-Вотсон је био задовољан што је такве речи чуо и од будућег
српског краља.
Тревелјан и Ситон-Вотсон настојали су да савладају неповере
ње и уздржаност Срба према политици Велике Британије, истичући
да су односи британске владе са Русијом идеални, и да ће се они тако
и даље традити. што се тиче југословенског питања, Ситон-Вотсон је
изнео своје мишљење, да принцип националности који су британски
политичари отворено усвојили, претпоставља и стварање Југославије,
иако је наравно превише рано за детаљно разматрање. Тревелјан је
подвукао да то није само Ситон-Вотсоново лично мишљење, истакав
ши снажна пријатељска осећања британске владе према Србији, и
њену жељу да се ствар уреди колико годје то могућно у складу с прин

в исто, 195; Po 800, вол. 112/09010, писмо Тревелјана од 16. јануара 1915.
изсофи: Ф. Акланду.
Po 800, вол. 112/09010, писмо Тревелјана од 4. јануара 1915. из Крагу
јевца Ф. Акланду.
21. Види напомену 12.
2. FО 800, вол. 112/09010, Писмо Тревелјана од 6. јануара 1915. из Крагу
јевца Ф. Акланду.
2. Види напомену 12.
и Исто.
497
 уЕАВКА Остојин.-pЕЈИE

ципом националности. Нагласио је колико се високо у Британији цени

храброст и издржљивост коју је показала српска војска, као и сјајан
начин на који се она борила против надмоћнијег непријатеља и изван
редних тешкоћа, а такође и начин на који је војска била помогнута
од целог српског народа.“ Тревелјан је настојао да у разговору истак
не преокрет до којег је дошло у Великој Британији у односу према
Србији. Уједно је дубоко уважио интерес који је у том моменту по
стојао у Србији за Велику Британију. По његовом суду, ако Србија
изађе на Јадран, Британија би могла и трговачки и интелектуално
ући у врло блиске везе са овим изузетним народом и земљом потен
цијално веома богатом, не само у пољопривредном, већ и у рудном
благу.
Након завршеног разговора, Ситон-Вотсон је био мишљења да
је успео разуверити Регента о британском ставу, делимично му одвра
тити поглед од Македоније према Далмацији и Босни и јаче побудити
његове апетите према уједињењу с Југословенима из Монархије. Ана
лизирајући цео разговор, добијамо утисак да је он највећим делом
вођен на основу ставова Ситон-Вотсона, које је он већ изнео у књизи
„Југословенско питање" (The Southern Slav Question), а са којом је
био упознат и престолонаследник. Током разговора, Ситон-Вотсон и
Травелијан нису спомињали Грејово писмо, настојећи да се стекне
утисак како иступају у своје лично име.
H поред доброг српског држања у борби на фронту и одлучног
става током новембра и децембра 1914, Тревелијан и Ситон-Вотсон,
као и званични британски представници у Нишу и Софији, били су
узбуђени због опасности којој ће Србија бити изложена, ако аустриј
ска армија уз немачку „“. крене у нови напад. Њих двојица су
претпостављали, на основу свега што су видели и чули у Србији, да
се она неће моћи одбранити од таквог напада, ако јој се не притекне
у помоћ. Због тога су, 15. јануара 1915. године, из Софије телеграфи
сали Греју, инсистирајући да се предузму све дипломатске и војне ме
ре, да се спаси Србија и спречи уништење британског утицаја у југо
источној Европи и на Блиском истоку, што би неоспорно уследило
након слома Србије. Чврсто су били убеђени да би Британија требало
да се изложи приличном ризику, како би спасила Србију и општу
ситуацију. Тревелјан, свестан опасности кроз коју Србија пролази, и
потребе да се војнички помогне ако буде изложена нападу, пише о
томе Акланду“. Предлагао је да Британија ступи у акцију на тај начин
што би Британци своје трупе из Египта, или било од куда, послали у
Србију, ако је Немци и Аустријанци нападну. Морални учинак на
превртљиви народ какав су Срби био би велики, као што је био вели
ки морални ефекат од доласка муниције у децембру.Чак и релативно
мали број „плавих јакни” у Београду имао би велики учинак и на

* DA SIP PO ХV/I, бр. 10461. писмо Е. Greya – G. M. Trevelyanu.

2. FО 800, вол. 112/09010. Писмо Тревелјана од 16. јануара 1915. из Софије
Ф. Акланду.
498
 ситон-вотсон и II, ТРАВЕЛ ГАН У стEи пи 19 i 4-191s.

Србију и на Аустрију.“ Аустријанци су били веома узнемирени због

лажних вести да су се Србима придружили Руси, у децембру 1914. го
дине, у време повратне српске офанзиве.“ Тревелјан стално подвлачи
да треба имати у виду да су Срби превртљив и несталан народ, те их
назива „Французима Балкана”, иако додаје да су они саздани од чвр
стог материјала, што се показало током новембра и децембра 1914.
године.
„Дуготрајно бомбардовање аустријске артиљерије, на које срп
ски топови нису могли да одговоре, сломило је морал српске војске,
па се она повлачила у нереду,чак у безнађу, а затим, када би се нешто
предузело, или када би јој нешто улило нове снаге, она је била у
стању да чини чуда. Она мора бити прожета осећањем победе, или
неким другим снажним осећањем, да би се показала у најбољем свет
пу, а у стању је да се веома лоше покаже”.“ То је дошло до изражаја
нарочито у Војном штабу, који је био деморалисан због помањкања
муниције. Пошто је муниција почела да стиже у мањим количинама,
и српски морални термометар свакодневно се пењао и спуштао, али
се повлачење српске војске и даље настављало до Ваљева. Коначно,
на упорне и поновљене савете војног аташеа Велике Британије Ф. Ха
рисона (Francis Harrison) и других, одлучено је било повлачење из
Београда, које је ишло на штету аустријске централне линије, знатно
ослабљене, да би се омогућило опкољавање непријатеља, за којег се
веровало да је већ сломљен.“
Тревелјан је наглашавао да се, на основу извештаја, види како
Срби нису намеравали да се зауставе тамо где су застали, пошто су
већ почели да повлаче државни арсенал из Крагујевца у Ниш. „Оно
што је поткрепило Харисонове наде, и навело њега и друге да саве
тују Србима офанзиву, била је чињеница да је морал аустријске вој
ске био веома слаб. Чак и када су напредовали, непрестано су се пре
давали, као што су то Срби чинили у повлачењу. Ко би постигао над
моћ над аустријском артиљеријом могао се лако обрачунати са њи
ковом пешадијом. потучени, Аустријанци су постајали гомила”.“
Такво стање у аустријској војсци било је везано за нерешене нацио
налне прилике у Монархији, које су јој онемогућавале да има поуз
дану армију. Свака јединица састојала се од више националности.
Када би савезници, политички и војно, притиснули Аустроугарску,
она би, наглашава Тревелјан, на пролеће могла да доживи слом.
Ако до тога не дође, „нема говора да ће она (sс. Србија) закључити
мир или њему тежити, пошто још није постигла Југославију“. Срби
страхују од исцрпљивања извора за даље вођење рата, било да буду

2. F0 371, 2241/1551, Писмо Ситон-Вотсона и Тревелјана од 16. јануара

1915. греју из Софије; R. W. Seton-Watsoa i Jugosloveni, korespondencija, I, 161,
} } 800, вол. 112/09010,:::
Писмо Ситон-Вотсона и Т од 15. јануара 1915. из Ниша Фо офису.
Писмо Тревелјана од 16. јануара 1915. Ф. Акланду.
ст0,
3. Po 800, вол. 112/09010, писмо Тревелјана
80). ti. 376/08997, де Грасова информација одод27.4.новембра
јануара 1915. Ф. Акланду;
PO 1914. Николсону.
сто.

499
 УБАВКА ОстојиЕ ФЕЈИЋ

изложени новом аустријском нападу, било, уколико се рат повољно

развије за њих, да озоиљно напредује у Босни и Далмацији. Харисон,
који је имао највише могућности да процени ситуацију од стране
bританаца, сматрао је да Срoији треоа помоћи новим зајмом. У томе
су га подржали и представници Балканског комитета у Великој Бри
танији, нарочито Ноил Бакстон.“
Мада су слали извештаје о тешком стању у Србији, Тревелјан
и Ситон-Вотсон нису желели да се стекне утисак да је Србија на из
маку снага. „Њен дух је изврстан, а њена армија иако преполовљена
гуоицима и оолешћу, у доором је стању“.“ Али, ако Аустрија и Не
мачка против ње мобилизују снаге које превазилазе одорамоену моћ
Србије, исход целокупног рата може бити опредељен једним изван
редним напором да јој се укаже помоћ. Дипломатски је све изгледало
неизвесно, променљиво из часа у час, што се тиче ступања или несту
пања Румуније, Бугарске, можда и Грчке у рат. Тревелјан је делио
мишљење Ситон-Вотсона и Бакс-Ајронсајда (Нenry Bax-Ironside), бри
танског посланика у Софији, да ће коначни суд Румуније и Бугарске,
посебан или заједнички, у крајњој линији зависити од резултата пред
стојећег покушаја да се освоји Србија, ако до таквог покушаја дође.
„Зато треба подвући неутралним државама британску солидарност са
Срoијом као савезницом. Заузети пријатељски али чврсти став у Бу
курешту, повлачећи везу трансилванског и југословенског питања“
Наравно, Румунија би требало да помогне да се Срoија спаси од инва
зије. У телеграму који су упутили Греју из Софије, 16. јануара 1915,
Тревелјан и Ситон-Вотсон истичу да треба снажно подстаћи моби
лизацију Грчке у циљу помоћи Србији. Сложили су се са Бакс-Ајрон
сајдом да не постоји опасност да Бугарска крене против Грчке, ако
би ова, долином Вардара, кренула да помогне Србији. Бугарска се
тада била определила за неутралност, барем док Србија не буде пора
жена и целокупна ствар Антанте у овом делу света изгубљена.
Имајући то у виду, Тревелјан предлаже да се британске трупе
шаљу долином Вардара у помоћ Србији, а и сама Грчка би такође
требало да ступи у акцију. Ситон-Вотсон је предложио алтернативу
да се британске трупе шаљу преко Барија или Далмације.“ Нsихове
сугестије су користиле британској дипломатији у доношењу одређе
них закључака, Начело на коме су они инсистирали било је да се
Србија мора спасити од евентуалне инвазије. Ако би Србија овила пре
гажена, све британске наде у помоћ из суседних балканских држава
коначно би ишчезле и стање у југоисточној Европи и на Блиском ис
току било би дефинитивно нарушено.“
Ситон-Вотсон и Тревелјан, вративши се пуни дивљења према хе
ројском отпору српске армије и народа, после двомесечног боравка
33. Исто,
34. Исто.
5. FO 371, 2241/1551; R. W. Seton-Watson i Jugosloveni, Korespondencija, I,
195. Писмо Ситон-Вотсона и Тревелијана од 15. јануара из Ниша, Форин офису.
* Eo 800, вол. 112/09010. Писмо Тревелјана од 16. јануара 1915. Акланду.
3. R. W. Seton-Watson i Jugosloveni, Korespondencija, I, 195. Писмо Ситон
-Вотсона и Тревелјана од 15. јануара Форин офису.
500
 CИТОН-ВОТСОН II II. ТРАВЕЛJAII. У СРБИЈИ 1914–1915.

на Балканском полуострву, обавестили су британску јавност преко

штампе о приликама у којима се налазила Србија“. Истицали су да је
ситуација у земљи тешка јер су у војсци и међу цивилним становниш
твом харале болести, док је, сваког тренутка, обновљена аустријска
офанзива могла испунити болнице новим рањеницима. Недостатак
медицинског особља је очигледан. Управа Српског потпорног фонда
усвојила је предлог Ситон-Вотсона да би слање британског медицин
ског особља у болнице у Нишу, Крагујевцу, Битољу и Скопљу знатно
олакшало ситуацију. Те су потребе за медицинским особљем још више
наглашене присуством великог броја избеглица из северозападних
крајева Србије који су били опустошени од освајача прошле јесени.
Величина егзодуса из тих крајева углавном је била проузрокована па
ником коју су створили злочини аустроугарских трупа које су, у авгус
гу 1914, масакрирале најмање 2000 цивила, мушкараца, жена и деце,
у области Шапца и Лознице, у условима револтирајућег дивљаштва.
За време новембарске инвазије, ова дивљаштва се, срећом, нису по
новила, али је дошло до потпуног разарања залиха хране, млинова,
пољопривредних машина, паљења и пљачкања кућа. Становништво
најбогатијег дела Србије остало је тада без средстава за живот. И по
Ipeд изванредног напора Српског црвеног крста, и извесног броја до
бровољних друштава (Коло српских сестара) и напора српског ле
карског особља, још увек се осећао недостатак лекова, хируршких
инструмената, гипса, завоја, ћебади, чаршава и дезинфективних сред
става. За Србију је представљало проблем и присуство око 60000 ау
строугарских заробљеника, за које се тешко налазио смештај, иако
нм је био омогућен изванредан степен слободе. Ситон-Вотсон и Треве
лјан су, обавестивши британску јавност о ситуацији у Србији, апело
вали да је дужност Британије да помогне српском народу.“
Двомесечни неслужбени боравак Ситон-Вотсона и Тревелјана у
Србији и суседним балканским државама, крајем 1914. и почетком
1915. године, имао је политички карактер. У то време британска ди
пломатија настојала је придобити или задржати неутралну Бугарску,
а Румунију је желела да наговори да нападне Аустроугарску. Све то
није било могуће постићи, уколико Србија не би била вољна да пре
пусти Бугарској део Македоније, и да пристане да Румунија добије
неке територије у Банату, настањене српским живљем. О свему томе
Форин офис је желео да добије подробније информације, а уједно пре
ко Ситон-Вотсона и Тревелјана да покуша утицати на меродавне
представнике балканских држава. Ситон-Вотсон и Тревелјан, пред
ставници и заговорници идеје о стварању југословенске државе, ве
ровали су да би територијални губици у Македонији и Банату били
корисни за Србију, уколико би јој се то надокнадило уједињењем са
свим југословенима из Хабсбуршке монархије. Осим што је пружила
нодробне информације о стању у југоисточној Европи, које су омогу
38. R. W. Seton-Watson, The needs of Serbia, The Times, 26. фебруар 1915.
39 г. W. Seton-Watson, Conditions in Serbia. The Times 1. april 1915; R. W.
Seton-Watson i Jugosloveni, Korespondencija, I, 197. Ситон-Вотсон и Тревелјан
британској штампи, фебруара 1915.
501
уБАВКА ОСТолин ФЕЈИЋ

ћиле јасније сагледавање политичке и војне ситуације од стране Фо

рин офиса, мисија Ситон-Вотсона и Тревелјана са политичког ста
новишта није имала успеха јер, није довела до коначног резултата.
Преурањене су биле оцене Ситон-Вотсона о сарадњи међу бал
канским државама, које је изнео у „Упоредном демаршу” (Simulta
neous demarche). Каснији догађаји нису оправдали његов оптимизам
у погледу сарадње балканских држава. Главне сметње представљали
су бугарски и талијански иредентизам, те империјалистички циљеви
Русије и Велике Британије. Савезничким владама није одговарала по
литика заснована на начелу народности јер се она, директно, супрот
стављала њиховим империјалистичким циљевима на Балканском по
луострву. Примена начела народности искључивала је политику ком
пензација у југоисточној Европи, која је, по британском схватању,
била неопходна.
Убавка ОСТОЈИЋ ФЕЈИЋ

Su m па а r y
R. W. SETON-WATSON AND G. M., TREVELYAN. IN SERBIA
At the end of 1914, the British government, after the failure of
its attempt to create a Balkan alliance, did not give up the idea of
attracting the neutral Balkan states to the Entente. In order to obtain mo
reinformations about the political situation in the neutral Balkan states,
the Foreign Office sent Robert William Seton-Watson and George Macau
1ay Trevelyan to a semi-official visit to Serbia and Roumania, at the
end of 1914.
As unofficial observers, and well-known supporters of the Serbian
war aims, and of the national aspirations of the opressed peoples of
Austria-Нungary, Seton-Watson and Trevelyan were supposed to influen
ce the authoritative representitives of the Balkan states and to exhort
them to mutual cooperation. Seton-Watson and Trevelyan were instruc
ted by the British government to emphasize to the Serbian govern
ment the need to make concessions of some regions of Macedonia, to
Bulgaria, and of some territories inhabited by Serbian population to
Roumania. As supporters of the creation of a Yugoslav state, Seton-Wat
son and Trevelyan believed that the territorial losses in Macedonia and
in Banat would be profitable to Serbia, if they were compensated by the
unification of all the Yugoslavs from the Habsburg Monarchy.

502
ВЛАДА СЈЕДИЊЕНИХ АМЕРИЧКИХ ДРЖАВА И ЈУГОСЛОВЕНСКИ
СКУП У ЧИКАГУ 1915. ГОДИНЕ

Југословенски скуп у Чикагу, одржан 10. и 11. марта 1915. годи

не, привукао је велику пажњу југословенских и иностраних истра
живача. О његовом раду писали су савременици и учесници тих зби
вања, наглашавајући његов позитиван допринос обједињавању напо
ра Хрвата, Словенаца и Срба у Сједињеним Америчким Државама у
заједничкој борби против Аустроугарске и у стварању југословенске
државе. Резолуција донета на скупу упућена је влади САД, заједно
са поздравима председнику Вудро Вилсону, и савезничким амбасадо
рима у Вашингтону." Већина аутора описује у својим радовима стање
у редовима југословенског исељеништва, политику Југословенског од
бора и српске владе, и указује на разлоге који су довели до упућива
ња др Франка Поточњака, члана Југословенског одбора, и Луке Смо
длаке у САД. Овим питањима најподробније се позабавио Иван Чиз
мић. Он указује да је Југословенски одбор схватио важност зајед
ничког рада у САД и ширења уверења да су Срби, Хрвати и Словенци
један народ који жели да се уједини у заједничку државу. Међу исе
деницима требало је развијати идеје и обезбедити сагласност за рас
кид свих веза са Аустроугарском и уједињење са Србијом и Црном
Гором. и у в Поточњаковом одласку у САД подржала је и српска
влада“ дајући мисији потпуни легитимитет. Др Поточњак и Смодлака,
студент Оксфордског универзитета, иначе родом из Сарајева, стигли
су у Њујорк крајем јануара 1915. године и одмах отпочели са радом.

1. Види, F. Potočnjak, Iz emigracije, III (Zagreb 1927); M. Paulova, Jugosloven

ski Odbor (Povijest jugoslovenske emigracije za svjetskog rata od 1914-1918). (Za
„Ereb 1925); N. Stojanović, Jugoslovenski Odbor. Govori i članci (Zagreb 1927); I.
f: Jugoslovenski iseljenički pokret u SAD i stvaranje jugoslovenske države
1918 Твеогrad 1974); записник са скупа у Чикагу објавио је др Ф. Поточњак у
књижици под насловом Југословени у борби за своју слободу (New York 1915); F.
Sišić, Dokumenti o postanku Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1914—1919 (Za
1920); од иностраних писаца, V. Mamatcy, The United States and East Central
ре 1914-1918, A Study in Wilsonian Diplomacy and Propaganda (Princeton 1957),
117; L. Valiani, La dissoluzione dell'Austria Ungheria (Milano 1966), 199—200; G.
Prpić, The South Slavs, y The Immigrants' influence on Wilson's peace policies, ed.
by J. P. O'Grady (Lexington, Ky., 1967), 176—177.
* Čizmić, n. d. 48-49.
503
 дрAГОЉУБ ЖИВОЈИНОВИЋ

Док је ова страна питања потпуно истражена и разјашњена,

остало је неразјашњено држање владе САД и њених различитих
служби. Влада САД суочавала се тих година са деловањем многих
организација и појединаца, савезничких, неутралних или централних
сила. Сви су они настојали да привуку америчку владу и јавно мњење
на своју страну, успоставе везе са пословним и финансијским круго
вима и тако остваре одређене циљеве. При томе, најчешће су се осла
њали на исељенике, њихове организације и штампу. Обзиром да су
САД прогласиле, почетком августа 1914. године, своју неутралност
„мишљу и делом”, увид у деловање исељеничких организација или ми
сија представљао је нужност, уколико се она желела очувати.“ Мини
старство правде (Justice Department), задужено за спровођење Зако
на о неутралности, показало је посебну пажњу према напорима поје
диних влада и држава да у САД прикупљају добровољце за службу
у оружаним снагама тих држава. Таква делатност била је забрањена
чланом X Казненог закона САД.“
Вест о доласку др Поточњака и Смодлаке у Њујорк привукла је
одмах пажњу Истражног бироа (Bureau of Investigation), претече да
нашњег Федералног истражног бироа (FBI). Задатак да прати пред
ставнике Југословенског одбора и извештава о њиховом раду добио
је Џон Гргуревић, специјални агент Истражног бироа у Балтимору“
Гргуревићу је наложено да прикупља обавештења о циљевима и са
држају Поточњакове мисије, посебно о свему што би могло да пред
ставља повреду Закона о неутралности. Први Гргуревићев извештај
пружа пуно података о приликама међу југословенским исељеници
з р. Smith, Robert I ansing and American Neutrality 1914—1917 (Berkley and
Los Angeles 1958), 17—41: R. Challener. William Jennings Bryan (1913—1915) у Аn
Uncertain Tradition: American Secretaries of State in the Twentieth Century, ed.
by N. Graebner (New York Toronto London 1961) 79-100; P. Devlin, Too Proud to
Pight. Woodrow witson's Neutrality (New York and I ondon 1975), 135-282; A. Link.
Woodrow Wilson and the Progressive Era 1910—1917 (New York 1963), 145-173.
* То се сматрало припремањем оружане експедиције са пиљем интервен
ције против других држава. Појединци су могли слободно да служе у армијама
других држава, али њих нису могли да прикупљају службени делегати неке
државе. Чињеница да неко лице врбује друге да изађу из САД са циљем да
служе у армији друге државе представљала је криминални престvп. п. Живоiи
новић. Прногорска мисија у САД 1915. године. Гласник Цетињских Музеја XII
(1979. IIIетиње), 7–13.
5. Гргуревић је био родом из дубровачке Ријеке. Са др Поточњаком се
познавао још од 1890. године, кад је стvпирао право у Бечv. Са њим се последњи
пут срео 1896. године. У време америчко-панског рата 1898—1899. године нала
зио се међу трупама из Канзаса, пол командом генерала Фvстена. У сукобима
са индијанским племенима у Канзасу и Аризони био је рањен. Напустио је ноi
ску 1900. године, после чега је стvпно у америчкv политијv; v њој је брзо на
предовао, па је у време светског рата обављао дужности шефа полипије за
државw Мериленд и листрикт Колумбија. Касније је постао секретар Ivгосло
венске канпеларије vr IRamanнгтонw и тако имано потпvна увид у пелатност Југо
словенског Народног већа у САп. У време мнровне конференције ступио је и
додир са пелерапијом СХС v Паризу. Хmaaru v американској војсци. Хрватсva
домовина, Загреб, 3. VIII 1899, бр. 176. трroевић тркамбаћw. Bammann-ra 21. п.
1970. Anxwn fАзv. Anxпа тwror-toneuritar nationa doаспикта 17 32греб. Оне понатке
лsубазно ми је уступио др иван Чизмић, на чему му најсрдачније захваљујем.
Види такође, Чизмић, н. д., 67, 223.
504
 влАдА сАди ЈугословЕнски скуп у чикАгу 1915. годинн

ма у САД, а делом и у Канади. Он је од раније одржавао везе са ис

такнутим досељеницима (Јосип Марохнић, дум Нико Гршковић), па
му није било тешко да прикупља тражена обавештења.
На почетку извештаја од 1. марта 1915. године, Гргуревић опису
је др Поточњака и Смодлаку као „специјалне изасланике главног ре
волуционарног комитета у Лондону (Југословенски одбор)". Одбор је
руководио агитацијом међу Хрватима, Србима и другим Југословени
диа против Аустроугарске. У томе се није ограничио само на Србе из
Србије и Хрвате, већ је укључио и житеље Славоније, Далмације,
Босне и Херцеговине, Истре, Крањске и Војводине (јужна Угарска).
Ови крајеви налазили су се у оквирима Аустроугарске. Око 600.000
—700.000 досељеника из тих крајева живело је у САД. Потом се Гргу
ревић осврнуо на њихов живот и рад у САД. Главна средишта Хрва
та, Словенаца и Срба били су Питсбург, Чикаго, Кливленд, Сент Луис,
Канзас Сити, Сан Франциско, Њујорк и други градови. У овим и дру
гим местима деловале су бројне и моћне добротворне организације и
друштва. На њиховом челу биле су утицајне личности, не
помирљиви непријатељи Аустроугарске. Већина вођа југословенских
исељеника у САД били су амерички грађани, веома уважени и по
жељни у сваком погледу. „Они нису показивали никакве анархистич
ке склоности”, упозоравао је Гргуревић. Уверени да њихова отаџбина
заслужује слободу, залагали су се за то, очекујући да ће се европски
ратзавршити распадом Аустроугарске, тврдио је Гргуревић.
Потом је Гргуревић указао на програм Југословенског одбора.
Тврдио је да Хрвати, Словенци и Срби из Аустроугарске желе да
створе државу уједињењем са краљевинама Србијом и Црном Гором.
Нова држава треба да се зове Југославија. Додао је да је идеја о ује
дињењу дуго присутна међу Југословенима у Аустроугарксој и да
представља основни елемент њихове политичке агитације. Аустроу
гарске власти нападале су идеју и покрет у женги да их онемогуће и
зауставе. Кад је избио светски рат, велики број политичара и вођа
овог покрета био је ухапшен и интерниран у разне делове Царства.
Мањи број вођа јутословенског покрета успео је да избегне из Аустро
утарске. Сакупивши се у Италији, они су створили Југословенски од
бор чије су средиште касније преселили у Лондон. Одатле Југословен
ски одбор делује у свим савезничким земљама.
Затим је описао личности Поточњака и Смолпаке. Првог је при
казао као угледног загребачког адвоката, члана Хрватског сабора и
вођу опозиције против Царства. Смодлаку је описао као младог Ср
бина из Босне, чија је породица била позната као огорчене неприја
тељ Аустроугарске. Тврдио је да је Смодлака био пријатељ Гаврила
Принципа, а да су обојица били образовани људи и као такви одређе
ни од стране Југословенског одбора да пvтvју у САД и тамо органи
зују пропаганду међу Хрватима, Словенцима и Србима, у циљу при
нобијања за програм уједињења. Њихова делатност у САД имала је
за пиљ да придобије владу и јавно мњење те земље да подрже тај
програм.
Гргуревићеве уводне напомене представљају објективно прика
зивање циљева Југословенског одбора, као и неких чињеница о југо
505
ДРАГОЉУБ ЖИВОЈИНОВИН

словенском исељеништву у САД. Таква обавештења била су неопход

на руководиоцима Истражног бироа, чија су знања о овим питањима
била слаба или никаква. У том погледу, карактеристично је Гргуре
вићево упозорење да су вође југословенског исељеништва у САД били
уважени и цењени људи, да немају анархистичких и других радикал
них склоности. То је отклањало сумње у њихова политичка уверења
и опасност од евентуалне забране рада.
Гргуревић се потом осврнуо и на делатност др Поточњака и Смо
длаке од тренутка њиховог искрцавања у Њујорку, крајем јануара,
до свог првог сусрета са њима, средином фебруара, у Балтимору. Де
легати Југословенског одбора су,у току свог боравка у Њујорку, одр
жали више састанака са Михаилом Пупином, професором Колумбиј
ског универзитета и генералним конзулом Србије у том граду, проф.
Пајом Радосављевићем, са Њујоршког универзитета (City University
of New York), велечасним Ником Гршковићем, издавачем „хрватског
света" и другим угледним хрватским и српским исељеницима. После
тога, обишли су више градова широм САД (Питсбург, Кливленд, Чи
каго, Сент Луис, Канзас Сити), у којима су наставили разговоре са
представницима хрватских и српских друштава и организација. Као
резултат ових разговора, донета је одлука да се 10. марта 1915. године
сазове у Чикагу скуп представника свих југословенских насеобина.
Створен је посебан одбор који ће се побринути да састанку прису
ствују сви они југословенски исељенички вођи за које се знало да су
наклоњени отцепљењу југословенских крајева од Аустроугарске. Скуп
у Чикагу требало је да донесе одлуку о томе шта ваља предузета у
САД у вези остварења тога циља. У томе тренутку Гргуревић није био
у стању да каже да ли ће неке од одлука донетих у Чикагу представ
љати повреду Закона о неутралности. Упозорио је да ће се расправ
љати о неким питањима и можда донети одлуке које ће представљати
повреду тог закона. То је било прилично неодређено упозорење, које
показује да Гргуревић није био сасвим сигуран у природу одлука које
скуп треба да донесе.
Друга одлука коју су донели делегати после разговора по југо
словенским колонијама била је да се уложе напори да се из логора у
Канади ослободе интернирани Хрвати и Срби, поданици Аустроугар
ске. Они су након почетка рата између Велике Британије и Аустро
угарске били интернирани од стране канадских власти; било их је
између 6000 и 7.000 људи, махом рудара, шумских и фабричких рад
ника. Пошто је већина њих подржавала идеју о југословенској држа
ви, рачунало се да би они, после ослобођења из канадских логора,
могли да се прикључе као добровољци српској војсци. У циљу њиховог
ослобођења, створен је посебан одбор који је требало да припреми ме
морандум за британског амбасадора у Вашингтону. Штавише, 18. феб
руара 1915. године, чланови Одбора на чијем челу су се налазили Пу
пин и Марохнић, посетили су британског амбасадора (Сесил Спринг
-Рајс) у Вашингтону и разговарали са њим о том питању. Примио их је
и руски амбасадор (Григорије Бакметов). Гргуревић је о тој посети саз
нао од Марохнића. Он га није упознао са исходом разговора у Вашинг
тону, али је саопштио да је амбасадор Спринг-Рајс обећао да ће учини
506
 влАдА сАд и ЈугословЕнски скуп у чикАГу 1915. годинE

пи све да се интернирани Срби и Хрвати ослободе из канадских логора.

Скуп у Чикагу ће донети одлуку о томе шта треба даље радити и на
који начин ће ови људи, кад буду ослобођени, бити послати на бал
канско ратиште.
Коначно, 19. фебруара 1915. године, др Поточњак и др Смодлака
су се састали са Гргуревићем у Балтимору. Наредног дана су сви за
једно допутовали у Вашингтон. Током пута и боравка у Вашингтону,
делегати Југословенског одбора, по Гргуревићевим речима, највише су
се задржали на проблему остварења циљева своје мисије, откривају
fiи при томе своје намере и циљеве. Знали су за Гргуревићеву функ
цију шефа полиције, али су му као „Хрвату из Далмације" поверили
много тога, иако је он сматрао да то није било све. Гргуревић се по
себно распитивао за предлоге и акције које би могле да представљају
повреду америчких закона. Закључио је да делегати Југословенског
одбора нису имали коначне предлоге, па да ће се одлука о свему до
нети на скупу у Чикагу. Др Поточњак и Смодлака показали су при
мерну опрезност, тражећи од Гргуревића да их саветује докле могу
да иду у свом политичком раду, а да при томе не повреде законе САД.
Управо та чињеница навела је др Поточњака да предложи Гргуревићу
учешће у раду конференције у Чикагу. Гргуревић је то прихватио и
затражио од Бироа да му дозволи да учествује у раду конференције
у Чикагу, како би могао пратити њен ток и обавештавати о свему што
се тамо збива. Упозорио је да ће конференција радити у тајности и да
ће приступ седницама бити дозвољен само онима са посебним про
пусницама." Два дана касније, 21. фебруара, Гргуревић је боравио са др
Поточњаком и др Смодлаком у Балтимору, а истог дана су отишли у
филаделфију, где су намеравали да се састану са неким Стеваном Ша
рићем и Марком Шајном. Пошто их нису нашли, делегати су одлу
чили да се врате у Њујорк. Гргуревић је приметио да су делегати
желели избећи да буду виђени са шњим у друштву. Пред растанак,
договорили су се да одржавају писмену везу, а да ће Гргуревића оба
вестити о исходу разговора са британским амбасадором и свим дого
ворима у вези са скупом у Чикагу. Међутим, све до 1. марта, Гргу
ревић није имао никакве вести од њих. На крају, осврћући се на оп
гужбе аустроугарске амбасаде против Пупина и његовог рада на при
купљању и слању Црногораца у Европу.” Гргуревић је упозорио своје
претпостављене да су Црногорци били Срби, иако имају своју неза
висну државу, да су њихови вођи у САД подржавали стварање југо
словенске државе и да ће као такви и они узети учешће на скупу у
Чикагу. Гргуревић је тражио да му дају одрешене руке у одржавању
веза са вођама југословенских колонија у земљи. На тај начин биће
9. До краја фебруара све колоније и организације биле су дужне да изаберу
своје делегате за учешће на скупу у Чикагу. Састанку, одржаном 28. фебруара
у Балтимору, присуствовао је и Гргуревић, Прихваћена је резолуција да Хрва
rи и Срби из Балтимора подрже предлог о стварању југословенске државе.
Борђе Радовић је изабран да представља Балтимор.
* Bиди, Д. Живојиновић, Национално-политички рад Михаила Пупина у
САД 1915. године. Зборник радова поводом 125-годишњице рођења михаила пу
нина. Симпозијум одржан у Новом Саду 1979. године. У штампи.

507
двАroЉуЕ живолиновић

у стању да утврди да ли и на који начин ће њихова делатност пред

стављати повреду Закона о неутралности.“
Дуго после овог извештаја, није било никаквих вести о Гргуре
евим везама и запажањима о делатности Југословена, припремама
за скуп у Чикагу или могућим повредама Закона о неутралности. У
међувремену, Гргуревић је наставио да пажљиво прати све што је би
ло у вези са деловањем мисије, припремањем скупа и осталим нirra
њима. Занимљиво је приметити да су његови додири са др Поточњаком
и др Смодлаком уступили место контактима са појединим вођама хр
ватских исељеничких организација. Гргуревић је 2. марта примио оба
вештење од „једног Србина из Балтимора" да ће се неколико хрват
ских и српских вођа састати у Вашингтону са циљем да се наставе
разговори са британским и руским амбасадорима у погледу ослобо
ђења Хрвата и Срба интернираних у канадским логорима. Поред Пу
пина, Радосављевића, Марохнића и других, састанку је требало да при
суствују др Поточњак и др Смодлака. Да би ову двојицу држао под
надзором, Тргуревић је тражио од Истражног бироа да одреди једног
агента да их пронађе и прати за време њиховог боравка у Вашингтону.
Од почетка марта Гргуревић је одржавао сталне додире са чла
новима Организационог одбора скупа у Чикагу, међу којима су Ма
poхнић и Гршковић били најугледнији. Захваљујући њима, сазнао је
да ће се скуп одржати, како је раније договорено, 10. марта, а да ће
се дан пре тога одржати састанак у Питсбургу, на коме ће се разјас
нити неки ставови и питања. Гргуревић је одлучио да присуствује
прелиминарном скупу, како би се потпуније упознао са плановима и
намерама организатора. Стигао је у Питсбург 9. марта ујутро и одмах
посетио одељење Истражног бироа. После тога је посетио Косту Ун
ковића, јавног бележника и преводиоца, где се упознао са Иваном
Кресићем, издавачем часописа „Нови Хрват", и другим личностима из
хрватских кругова. Одатле су сви заједно отишли у приватни стан на
Охајо авенији, где су затекли већи број Хрвата и Срба окупљених по
водом расправе о резолуцијама које ће бити поднете на скупу у Чи
кагу. У њима се истицало јединство свих трупа и појединаца међу Хр
ватима и Србима у погледу будуће државе. „Нисам могао да запазим
било шта у њима што би се могло схватити као повреда Закона о
неутралности”, писао је Гргуревић. Исто вече састао се на железнич
кој станиши са дрvтим хрватским и српским личностима које су пу
товале за Чикаго. Приметио је да су неки од присутних показивали
према њему сумњичавост и уздржаност кад су сазнали за његову
функцијv neфа полиције. Међутим, пошто се налазио у друштву са
Марохнићем, председником Хрватског националног савеза, сумњича
вост је постепено нестала. Читав пут до Чикага провео је са њима.
учествvјући у свим разговорима.
* Шон Гргуревић Рајмондw Хonну помоћнику шефа Истражног Бироа у
Министарству правде, Балтимор. 1 III 1915, поверљиво. Хартије Роберта лан
синта, Vol. 8. 1915, стр. 1317—1329. Pvsописно одељење Конгресне библиотеке, Ва
нингтон, D. C. У даљем тексту као Лансингове хартије.

508
 ВЛАдА САд и ЈугословЕнски скуп у чикАry 1915. годинE

По доласку у Чикаго, 10. марта ујутро, Гргуревић је одсео у хо

гелу Цa Salle, rде су се сместили најистакнутији учесници скупа (који
се ту и одржао).Ту су се окупили сви истакнути вођи југословенских
исељеника, осим Пупина. У вези броја учесника, Гргуревић истиче да
је дошло до неспоразума, јер је у Чикаго стигло око пет стотина де
дегата из свих држава САД, иако је првобитна намера била да на
скупу учествује свега 30—40 представника хрватских и српских дру
штава и организација. Оволики број учесника изазвао је пометњу код
Организационог одбора. Да би се решило питање да ли пред толиким
бројем учесника треба изнети главне циљеве скупа, Организациони
одбор је одржао хитан састанак у Поточњаковој соби. Постојао је
оправдани страх да се међу делегатима налазе и аустријски агенти и
провокатори. Гргуревић није присуствовао састанку одбора, желећи
да отклони са себе сваку сумњу, али је после сазнао да је одлучено
да се пред скуп изнесе само оно што је најважније, а што неће иза
звати сумње америчких власти.“
Због тогаје скуп почео са закашњењем,у 11.30, и трајао до 1500,
кад је био прекинут. Наредног дана скуп је почео са радом у 1000,
говором Марохнића, после чега је Гршковић једногласно изабран за
председника. Након тога др Поточњак је одржао двочасовни говор у
коме се најдуже задржао на анализи стања и положаја југословен
ских народа у Монархији. По Гргуревићевим речима, Поточњаков го
вор је био „пун оштрих напада на Монархију и њену владу, али није
било никаквих изјава које би могле да се тумаче као повреда закона
ове земље (САД)”. Тада је била прихваћена прва резолуција у којој
се истицало да су Хрвати, Словенци и Срби у Монархији одлучили да
прекину све везе са њом и да се уједине у једну државу са краљеви
нама Србијом и Црном Гором. Другом резолуцијом предлагало се да
се упуте ноздрави председнику Вилсону, гувернеру државе Илиноис
и градоначелнику Чикага. У телеграму председнику Вилсону истица
ло се да су Хрвати, Словенци и Срби, учесници скупа, били „лојални
грађани САД“. Тада је једна група делегата поднела резолуцију којом
се тражило да се упути материјална (новчана) помоћ земљама које
су се бориле против Аустроугрске (Србија, Црна Гора) или, ако то
није било могуће, да се пошаље Србима и Хрватима у канадским ло
горима. Председник је одбацио предлог, сматрајући га опасним. По
стојала је могућност да аустријски агенти желе да на тај начин ком
промитују скуп у очима америчких власти. Пошто је то питање било
скинуто са дневног реда, прихваћен је предлог да се изабере Изврш
ни одбор од 33 члана, који ће одлучити како ће се даље поступати
са поднетим и прихваћеним резолуцијама.
истог дана Гргуревић је присуствовао вечери коју је у својој ку
ћи приредио Тома Лацковић, благајник Хрватског националног удру
жења. Том приликом расправљало се о пословима које је требало да
9 Да је међу делегатима било аустроугарских агената, сведочи чињеница
што је одмах после скупа аустроугарска амбасада у Вашингтону тражила од
владе САд да испита све што је било у вези са скупом у Чикагу, и делатност
др Поточњака на њему. Гргуревићев извештај спречио је истрагу, čizmić, n. d., 67.
509
 ДРАГОЉуЕ ЖИВОЈИНОВИН.

обавља Извршни одбор. „Учинило ми се да су појединци били запла

шени од предузимања неких радикалнијих корака у овој земљи, како
не би дошли у сукоб са федералним законима", писао је Гргуревић.
Штавише, свесни његовог положаја, иако можда не и чињенице да је
био специјални агент Истражног бироа, присутни су га позвали да са
њима расправља о одредбама федералних закона у вези неутралности.
Гргуревић је предлог прихватио, позивајући се на упутства која је
примио 4. марта од директора Истражног бироа, Брјуса Бјеласког.
Гргуревић у извештају не наводи какве је савете давао организатори
ма скупа.
Наредног јутра, 11. марта, скуп је продужио са радом. Већина
говорника је нападала Аустроугарску и залагала се за стварање југо
словенске државе. Било је нових покушаја да се прихвате неке резо
луције чији је садржај могао да буде неподобан, али је председавају
ћи таква настојања онемогућио. Предложене резолуције су упућене
Извршном одбору на даљи поступак. Једина резолуција о којој се
расправљало и која је била прихваћена односила се на интерниране
вође Срба и Хрвата у Аустроугарској. За њих су неки чак тврдили да
су стрељани. Прихваћена је и резолуција у којој се указивало да ће
аустроугарска влада и њени водећи људи одговарати својим животи
ма за смрт југословенских политичара у Монархији. Због таквог њеног
карактера, о резолуцији се није расправљало на скупу, већ је она
предата. Извршном одбору на даљи поступак.
На крају, сакупљени су прилози за Извршни одбор. Том прили
ком сакупљено је око 5000 долара, иако није било одлучено шта ће
се учинити са тим новцем. Гргуревић је веровао да ће он бити послат
Југословенском одбору у Лондону. Истом приликом сазнао је да је
Трипо Крстовић, пословни човек из Симентона (Cementown, N. Y.),
благајник Хрватског савеза, организације која је имала своје огранке
широм САД, прикупио око 8000 долара. Тај новац ће такође бити
упућен Југословенском одбору у Лондону.
Након завршетка скупа, Извршни одбор је одржао конститутив
ни састанак. Он је за свог председника изабрао др Анта Бјанкинија,
угледног лекара и јавног радника из Чикага. Том приликом није доне
та одлука о томе где ће Извршни одбор имати своје седиште. Гргуре
вић је сазнао да ће се Одбор убрзо састати, али да се место и време
састанка држе у строгој тајности. Изразио је уверење да ће бити у
стању да сазна све што Одбор буде одлучио, захваљујући томе што
међу његовим члановима има „добре пријатеље". Увече је одржан ве
лики банкет у хотелу Цa Salle, коме су присуствовали угледни исе
љеници и учесници скупа. Одржано је више говора, оштрих по карак
теру, „али ниједан од њих није представљао повреду закона ове др
жаве", писао је Гргуревић.
Коначно, 12. марта ујутро, Извршни одбор је одржао још један
састанак. На њему се расправљало, по Гргуревићевим речима, „о Ср
бима и Хрватима интернираним у Канади”. Никаква одлука није до
нета, зато што није стигло никакво обавештење из Вашингтона од
британског амбасадора о томе да ли ће интернирани бити ускоро осло
бођени. Гргуревић је такође сазнао да ће чланови Извршног одбора
510
 влАдА сАд и ЈугословЕнски скуп у чиклгу 1915. годинE

из Пенсилваније и других држава на источној обали одржати 14. мар

та састанак у Питсбургу и да ће том приликом изабрати Одбор који
ће радити у Вашингтону у име интернираца у Канади.
Обзиром да је ово питање задирало у компетенције Истражног
бироа, Гргуревић је, настојао да сазна шта је одлучено на састанку
у Питсбургу, мада је, у жељи да не изазове подозрење међу окупље
ним хрватским и српским исељеницима, био одлучио да не присуству
је том скупу. Исте вечери сазнао је из разговора са једним чланом
Извршног одбора, „пријатељем" како га је назвао, да се на састанку
расправљало и о другим питањима (место одржавања наредних са
станака, прикупљање прилога), а да питање интернираних није било
разматрано."
Других доступних извештаја из архиве Истражног бироа, из ко
јих би се могла пратити Гргуревићева делатност у погледу др Поточ
њака и Смодлаке, нема. Може се наслутити да је његов рад у вези са
деловањем Извршног одбора постајао сваким даном све шири, управо
онако како се делатност Одбора ширила у току наредних година.

Као што се из изнетог види, боравак мисије Југословенског од

бора у САД навео је Истражни биро да пажљиво прати њен рад. Из
вештај о скупу у Чикагу Џона Гргуревића, специјалног агента Бироа,
човека који је познавао др Поточњака и имао многе познанике у ју
гословенским исељеничким круговима, уверио је Истражни биро у
неоправданост аустроугарских захтева да се покрене судски процес
против његових организатора, укључујући др Поточњака и Смодлаку.
Ваља напоменути да је мисија Југословенског одбора имала пот
пуно друкчији циљ, а тим и исход, од оног који је имала црногорска
мисија, која је дошла у САД неколико месеци касније. Црногорска
мисија је приспела у САД са намером да прикупља Црногорце и друге
Југословене у САД за војну службу, што је било забрањено по Закону
о неутралности. Због тога су чланови мисије били ухапшени и против
њих подигнута оптужница. Захваљујући својој опрезности, друкчијим
циљевима и саветима Гргуревића, мисија Југословенског одбора није
упала у такве тешкоће, па је успешно обавила све оно што јој је било
стављено у задатак.

драгољуб живојиновић

на Гргуревић Брјусу Бјеласком, директору истражног Бироа, Балтимор, 31.

III 1915, поведљиво. }: хартије, vol. 8, 1915, стр. 1421—1431. Дан касније
Бјеласки је извештај доставио лансингу, саветнику Стејт департмента, за
Ааљу kr: Бјеласки Лансингу, Вашингтон, 29. III 1915, лично, поверљиво,
Исто, wol. 8, 1915.
511
 дрАгољуЕ ЖивOJиновиFi

Summary
THE UNITED STATES GOVERNMENT AND THE YUGOSLAV
CONVENTION IN CHICAGO 1915

In this article the author explores the attitude of the US Govern

ment and the Bureau of Investigation towards the Yugoslav convention
in Chicago and its participants.The author was allowed to use the secret
reports prepared by John Grgurević, a special agent of the Bureau of Inve
stigation. Grgurević, a native of Dubrovnik, was a police chief in Baltimo
re. He kept close relations with the leaders of the Yugoslav communities
in the USA, spoke language and assuch was ordered to follow the mem
bers of the Yugoslav Čommittee mission from London, who came to the
United States for purpose of securing the support of the Yugoslav com
munity for the policies of the Committee. He traveled with them and
tried to get acquainted with their aims. At the same time, Grgurević
advised them how to avoid the eventual infringements of the Federal
laws, especially those relative to neutrality. Grgurević's advises saved the
Mission and the Yugoslav leaders in the ts:“, possible prosecution.
The mission wisely avoided to deal with the touchy problem of the
Croats and Serbs interned in the detention camps in Čanada. This could
have been, if pursued, a valid cause for prosecution. Grgurević's report
to the Bureau of Investigation about the convention in Chicago persua
ded the US Department of Justice to refuse the demand of the Austro
-Hungarian Embassy to open a judicial process against its organizers.
Grgurević's cooperation with the Yugoslavs in the USA helps explain why
the Yugoslav mission was successful in carrying out its aims.

512
 покушАЈ писАЊА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ЕНЦИКЛОПЕДИЈЕ
током ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА

Југословенска енциклопедистика нема дуту традицију. И пре

стварања заједничке државе било је неких покушаја да се енцикло
педијски обједине знања о југословенским народима, али без правих
резултата. Неки од првих планова за писање енциклопедије јавили
су се у време првог светског рата, када је, први пут у историји, била
створена реална могућност уједињења свих југословенских народа,
ниме је настала и потреба и жеља за окупљањем свих чињеница о
њиховој прошлости и садашњости. Идеја енциклопедије била је, исто
времено, једна у низу пропагандних акција које су представници Ср
бије и других југословенских народа водили у иностранству, у наме
ри да јавност западних земаља, у којима су знања била површна и
недовољна, упознају са становницима југословенског простора. Све
ове акције током рата – књиге, брошуре, предавања, изложбе —
имале су за циљ да искажу тежњу Југословена за заједничком држа
вом, и посебно – да тачна сазнања о њима буду присутна приликом
одлучивања о њиховој будућности.
Стварање идеја. Прва идеја јавила се на самом почетку 1917. го
дине, у кругу око српског посланства у Лондону. Тадашњи посланик
Јован М. Јовановић изнео је предлог о писању југословенске енцикло
педије српским научницима павлу Поповићу, Богдану Поповићу и
Тихомиру Р. Ђорђевићу и, пошто је предлог био прихваћен, ова група
је одмах преузела израду пројекта.“ Истовремено, лондонски посла
ник је и српској влади саопштио идеју о енциклопедији која би гово
рила „о прошлости, садашњости, моралној и материјалној снази Ср
ба, Хрвата и Словенаца” и која би била завршена до тренутка када
се буде решавала судбина нашега народног уједињења".“ Српска влада

1. Вид. Енциклопедија Југославије, III, Загреб 1958, стр. 238-240.

* Архив Југославије, фонд Јована Јовановића-Пижона (даље: АЈ, ЈJП), к.
17. извештај Т. Р. Борђевића о раду на енциклопедији, без датума; Одбор за
а издања српских писаца САНУ, дневник Павла Поповића из 1917. 19.
1/1. 2. 1917. „Сви нашли да је идеја врло добра. Пижон ће израдити детаљни
E AI. ЈЈП, к, 9: концепт телеграма Ј. Јовановића влади од 19, 1./1. 2. 1917.

513
 Л,ЧЕИнкл трговчввиН.

основала је одбор за разматрање овог предлога“ који свој одговор

није доставио све до краја исте године, када га је, по мишљењу Ј. Јо
вановића, доставио посредно — одобравањем израде једне друге ен
циклопедије, спремане у Паризу...“ У међувремену, финансирање овог
пројекта прихватили су краљ Петар I и регент Александар.“ У проле
ће исте године био је урађен пројект, а током маја и јуна предвиђени
аутори позвани на сарадњу”. За редактора био је одређен Б. Поповић,
а секретарске послове преузео је на себе Т. Р. Ђорђевић. Било је пред
виђено да се енциклопедија штампа на енглеском, француском и рус
ком језику.
У децембру исте године и професори београдског универзитета
који су тада боравили у Паризу – Александар Белић, Коста Куману
ди, Јован Радонић и Станоје Станојевић“– дошли су на сличну идеју.
И они су увидели „велику потребу да се странцима дâ књига која ће
у потпуности садржавати цео материјал о нашим земљама и нашем
народу”, те је Александар Белић у том смислу упутио предлог пред
седнику српске владе.“ Никола Пашић је овајпредлог одобрио са роком
израде од шест месеци и отвореним кредитом од 25.000 fr. f.“ Редак
цију ове „Кратке Југословенске енциклопедије” преузели су њени
иницијатори, а постављањем А. Белића за председника Одбора за кул
турну пропаганду, који је почетком 1918. био основан у Паризу, и
брига око овог издања прешла је у надлежност овог тела." Тиме је,
за разлику од лондонског одбора, ова редакција имала унеколико
званичнији карактер, обезбеђене просторије за рад, а и сарадници на
пројекту именовањем за чланове Одбора били су у доброј мери осло
бођени других дужности и тиме у могућности да се посвете изради
овог дела.“

97 4 ja: ни-
1976, 379—380.
седница Министарског савета Србије 1915—1918, Београд
* дипломатски архив Савезног секретаријата за иностране послове, Поли
тичко оделење (даље: ДАСИП, ПО) 1918, к. 5: телеграм Ј. Јовановића упућен
Министарству иностраних дела 7/20. 3. 1918.
* Исто. Поред овог пројекта они су у исто време финансирали израду дела
„Балканско полуострво“ Јована Цвијића.
7. Aj, J.JII, к. 17: извештај Т. Р. Борђевића упућен сарадницима о раду на
њену * С.14/27. 3. 1918.је по повратку из Русије кратко боравио у Паризу а од
Станојевић
краја 1917. налазио се у Лондону.
12 „дасип, По 1917., к. 8: предлог А. Белића упућен Н. Пашићу 23:11,6.

1. ДАСип, посланство Париз, к. 2: копија телеграма упућеног влади на

Крф. 3/17. 3. 1918. Телеграм смо датирали према копији } eвој оставштини
у Архиву Српске академије наука и уметности (даље: АСАНУ, Белић), 26. Грађа
у овој оставштини још није коначно сређена, те наводимо привремене сигнатуре.
* Архив Србије, Министарство просвете Краљевине Србије, крф 1918, к.
15 (даље: АС, МПc). Одбор је основан 7/20. 2. 1918. За председника је био иза
бран Ј. Цвијић, који није могао да обавља ову дужност, те је на његово место
постављен А. Белић, Белић наводи да је енциклопедија стављена „под централ
ну морају управу Културног Одбора”.
Нето. Одбор је тражио 4/17. 6, 1918. да се п. вујевић и м. влајинац
ослободе од редовних дужности и да се поставе за чланове одбора јер су неоп
ходни за израду енциклопедије.
514
__ покушАЈ писАЊА ЈугословЕНСКЕ Енциклопндин ТОКОМ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА

Међутим, како се у Лондону већ увелико радило на сличној

књизи, указала се потреба да се ускладе планови и обе редакције
договоре око започетог посла. Због тога је, крајем децембра 1917, у
Лондон отпутовао један од редактора париског одбора, Коста Кума
нуди. Према неким изворима, он је усвојио план тзв. лондонске енци
клопедије и био минљења да сличан посао не би требало да се ради и
у Паризу, већ да би тамошња редакција могла да преузме послове
iz око француског издања.“ И први покретач енциклопедије, Ј. М. Јо
вановић, није био сагласан са дуплирањем послова; са једне стране,
јер су редактори париског пројекта А. Белић и Ј. Радонић већ имали
обавезе према „лондонској” енциклопедији, а са друге, што му је
све личило на „конкуренцију”, на „књижарско предузеће”, те је сма
трао да је најбоље да се оба посла обједине.“ Али, до сарадње није
дошло, пошто је париска редакција остала при ставу да је реч о ра
зличитим делима и једина сагласност била је постигнута да се руко
писи, ради усаглашавања, размене.“ У оваквој ситуацији, посланику
Јовановићу једино је преостало да ову сугестију прихвати и замоли
париску групу да свом издању дају други назив, с обзиром да је идеја
„Југословенске енциклопедије” створена у Лондону годину дана ра
није.“ Ни председник српске владе није био задовољан дуплирањем
посла, те је, средином марта 1918, тражио, очевидно од обе групе,
податке о пројектима, уз предлог да се испита могућност да се они
споје." И овом приликом, обе редакције остале су при ранијим ставо
вима: лондонска је сматрала да је то „један народни посао а два
трошка“, док је париска и даље остала при ставу да се ради о разли
читим енциклопедијама.“ Ово последње образложење влада је при
хватила, са напоменом да се пре објављивања подаци из обе књиге
упореде“
Југословенски одбор, који је од почетка сарађивао на изради
„лондонске“ енциклопедије, такође није био сагласан са покретањем
нове.“ Због тога су председника Одбора, Анту Трумбића, редактори па
pиског пројекта уверавали да ће стајати на основама Крфске декла
рације, да ће „материјал бити онако обухваћен, како српско-хрват
ско-словеначки елеменат обухватају националне границе, које се пред

В. Вид. нап.7.
н Ај, јJII, к. 54: дневник Ј. Јовановића III, 14/27. 12. 1917.
127 |- }};", к. 17: писмо редактора нариског пројекта Ј. Јовановићу од 25.
| 8 ACAHN, Белић, 26. писмо Ј. Јовановића од 19. 1/1, 2. 1918.
* Исто: копија телеграма Н. Пашића са Крфа од 2/15. 3. 1918. пошто је
српска влада одобрила и финансирала париски агројект, вероватно је пашић
BRелео да сазна у којој мери планиране књиге следе тадашњу званичну полити
ку српске владе која је, у то време, имала јаку онозицију, посебно међу инте
пигенцијом.
i Вид. нап. 5.
is Вид. нап. 10.
3. АСАНУ, Белић 26: копија телеграма Н. Пашића са Крфа од 16/29. 3. 1918.
- АСАНУ, Белић, 26: белешка непознатог аутора о разговорима вођеним
за време боравка К. Куманудија у Лондону, без датума.
515
ЈБуЕИНКА трговци, виЕ.

виђају поменутом деклерацијом“ и тврдили су да покретањем

овог посла нису имали „ишта друго на уму до корист коју можемо
допринет обавештавању стране публике о нашем националном пи
тању”.“
Тако је током зиме и пролећа 1918. паралелно рађено на два
пројекта југословенске енциклопедије. Међутим, рад није ишао оним
темпом како је било предвиђено. Лондонска редакција, која је плани
рала да рукописе прикупи до 15. августа 1917, имала је до почетка
1918. само неколико радова. По мишљењу Т. Р. Ђорђевића, осим зау
зетости сарадника, оскудице литературе и пометње настале појавом
сличног пројекта, разлог се налазио и у заједничкој етничкој особини
свих Југословена – „немару”.“ И париска редакција није успела да у
предвиђеном шестомесечном року оконча посао и, већ средином 1918,
било јој је обустављено издавање новца из одобреног кредита.“ У из
вештају о раду они су продужење рока објашњавали одсуством по
јединих сарадника који су са службом били у другим европским гра
довима, али су и наглашавали да је већина одељака приведена крају.“
У исто време, ова редакција покушала је да и из других извора обез
беди средства за окончање започетог посла. Посредством Симе Лоза
нића, они су настојали да за пројекат заинтересују југословенске исе
љенике у Америци и Лозанић их је, већ средином јула 1918, обавестио
да ће преко Михаила Пупина редакцији бити достављено 25.000 fr. f.“
Ипак, ова сума је, судећи према расположивим изворима, тек треба
ло да се прикупи јер је Кумануди јавио Белићу: „Новац је још у
ваздуху. Бојим се да то неће брзо бити, а питање је да ли се у опште
та сумаможе и скупити”.“
Концепције енциклопедија. И једна и друга енциклопедија биле
су замишљене да послуже конкретном задатку у датом тренутку —
да пре доношења одлуке о судбини југословенских народа на кон
ренцији мира, јавности западних земаља предоче потпуне податке о
жељеној држави. Обе редакције полазиле су од преке потребе да се
сва знања о Јужним Словенима обједине, односно, како је сматрао
Александар Белић, да „та књига буде написана од наших људи и нај
бољих познавалаца наших прилика, а не од странаца са нарочитим
тенденцијама.“ Такође, били су скоро идентични у мишљењу да о ју
гословенским народима „нема много тачних и исцрпних ствари”, нити
доброг информативног дела, и да је неопходно да се сакупи „све што

* Архив Југославенске академије знаности и умјетности, фонд Југословен

ског одбора (даље: АЈАзу, Јо), 23/33: писмо је истог садржаја као у нап. 15.
* Исто,23/32. пропратно писмо А. Белића.
з- Вид. нап. 7.
= АСАНУ, Белић, 26: писмо к. Куманудија упућено А. Белићу из Париза
28. 7/10. 8. 1918.
* исто: извештај А. Белића о раду на енциклопедији од 25. 7/7. 8. 1918.
* исто: дописница Ј. Радонића упућена А. Белићу из Болијеa 6/19. 7. 1918.
* Вид. нап. 25.
28. Вид. наиш. 9.
516
__БИнкл ТРГовчвВиЕ.

је потребно да се зна о земљи на којој живе Срби, Хрвати и Сло

венци"i
обзиром да су оба пројекта требали да буду енциклопедије једне
државе која још није постојала, нити се у том тренутку с потпуном
извесношћу могло знати да ли ће она и настати, основни циљ обе ре
дакције биоје да се покаже и докаже јединство свих Југословена.Због
тога су обе групе ближе одредиле овај захтев. Лондонска редакција
је налашавала да је циљенциклопедије „да представи Ј. Гужне) Слове
не као целину, као један народ у сваком погледу”“ док је одбор у
Паризу истицао да треба да буду истакнути они „предмети који се
тичу нашег националног питања”“. Група из Лондона је писање енци
клопедије сматрала и патриотском обавезом: „Оставити у незнању
цео свет у овако судбоносним тренуцима значило би оглушити се о
једну националну дужност, и ићи на руку неправилном схватању
нашег положаја, и оставити судбину целога племена случају и канце
паријама.“ И аутори појединих прилога полазили су од јединства
југословенских народа. Тако је Јефто Дедијер предлагао да се изради
карта којом би се показало „географско јединство југословенских зе
мања".“ док је Милоје Васић и сам био изненађен својим налазима о
јединству у југословенској уметности. Почетком октобра 1917. он је
писао Ј. Јовановићу: „... кад сам ја лично, преко илустрација, познао
те споменике (у Далмацији) и када сам ушао у литературу, па се по
извесним индикацијама упустио у стилску анализу — опла сам видео
да Талијани имају права на ту уметност, као на своју, таман толико
исто као, рецимо, и на француску и енглеску. Преко два пута већи
је број словенских уметника који су радили у Италији него ита
пијанских, који су – и то ситне и споредне послове — радили у
Далмацији“ и у расправама о економском делу, које је редактор
овога поглавља за лондонски пројект, Борђе Ђурић, водио сачланови
ма Југословенског одбора, такође је истицано да је неопходно показати
да су „свенаше земље једна економска цјелина” и да „могу да економ
ски сачињавајуједну државу”.“
- АсАну, Белић, 26: позив сарадницима „Југословенске енциклопедије” из
Лондона, датума.
безJЈП,
3. Ali, к, 17: копија позива за сарадњу упућена Владимиру Р. Петкови
Ну из -Лондона
АСАНУ,15/28. 3, 1918.
Белић, 26: копија позива на сарадњу упућена Ј. Жујовићу, без
датума.
3.- Вид. нап. 30.је предложио да направи једну, потпуну и модерну карту
Ј. Дедијер
iовенских земаља у писму Ј. Јовановићу из париза 3/16. 11. 1917. (АЈ, ЈJII,
lосланик је одобрио израду карте тек 24. 3/6. 4. 1918. јер се писмо „за
и (исто). Међутим, током јануара Ј. Дедијер је јављао да је по наређењу
нћа радио на карти југословенских земаља (ДАСип, посланство Париз, к.
нисмо од 31. 12/13. i. 1918.). Све до јесени 1918. дедијер је у Швајцарској радио
_ ди ове карте. Не знамо да ли се ради о две карте, али претпостављамо да
је реч о једној, и да је дедијер, чекајући одговор Ј. Јовановића, примио ову другу
а даЈJП.,
|АЈ, су касније оба посла
к. 40: писмо спојена.
Милоја Васића упућено Ј. Јовановићу из Париза
20. 92,з 10, 1918. по, к. 17/1: записници разговора од 3. н. 13. 12. 1917.
АЈАзу,
517
 покушАЈ писАЊА ЈугословЕнскЕ ЕнциклопВДИЈЕ током пPвог свEтског РАТА

Ипак, обе редакције нису југословенско питање на исти начин

разумевале. Док су уредници из Лондона у сваком тренутку писали о
југословенском народу или југословенском племену, са образложе
њем да су то Срби, Хрвати и Словенци, њихове колеге из Париза су,
чини се, првенствено у виду имали српски народ и још у предлогу
влади, крајем 1917, они су наглашавали корисност енциклопедије „за
познавање свих југословенских земаља, а српског народа и српске
земље нарочито”.“ Могуће је да је и то утицало те је лондонска редак
ција у изради енциклопедије имала подршку Југословенског одбора,
а париска српске владе – два политичка тела која су, у то време,
запала у значајна политичка размимоилажења.
Обе енциклопедије биле су замишљене у виду лексикона. Тако
ђе, обе су налазиле узоре у сличним издањима других народа: лондон
ска редакција се угледала на „Petit Encyclopédie Polonaise" M. E. Пил
ца (Рiltz), издате 1916. у Паризу и Лозани и Мајерову „Das deutsche
Volkstum”, а париска је желела да се француској јавности представи
на начин на који је она навикла, те се определила за Ларусов (Larou
sse) принцип лексикона. У оба случаја, био је прихваћен облик метод
ске енциклопедије, односно класификаторско-систематски начин из
лагања материјала. Примена овог принципа наметала се, првенствено,
због потребе брзог завршења посла, уз ангажовање малог броја са
радника, из чега је произашло да азбучни систем великих енциклопе
дија буде одбачен. Такође, обе енциклопедије требало је да буду ве
личине једног тома; она у Лондону, по првој верзији од 650–800, у
каснијој од 1000 страница, а њена имењакиња у Паризу између 800
и 1000 страница осмине. Александар Белић је овакву концепцију обра
злагао жељом да имају књигу „која се може читати”, наводећи да у
енциклопедијама тог обима намењених пропаганди материјала треба
„што је могуће мање поцепа”, а да ће преко индекса читалац бити
упућен на поједина питања.“ Осим у индексу Белић је био противан
азбучном реду излагања материјала, који се примењује код речника.”
па ипак, он је наводио да је њихов пројекат у „облику речника” који
даје „врло збијену, сажету слику о јутословенским народима и зем
љама,лексиконски прегледано".“ Термин „речник" користили суи дру
ги редактори париског издања и био је често у употреби, иако су
и даље у званичним актима своје дело називали „Кратка југословен
ска енциклопедија”.
Како по концепцији, тако су и по предмету енциклопедије биле
сличне, с обзиром да су обе желеле да прикажу Југословене у прошло
сти и садашњости у свим видовима деловања. У унутрашњој струк
тури постојале су мале разлике. Лондонска редакција је цео садржај

* Вид. нап. 9.
* АСАНУ, Белић, 26: Белићев текст о избору овог вида енциклопедије, без
датума.
* Исто. Белић је сматрао да се у азбучном систему предмети не могу
„прегледно и логично класификовати“, и да је Ларусов систем енциклопедија
бољи јер „су у исто време и прави речници".
30 Bид. нап. 10.
518
_БуЕИНКА трговчВЕИН.

поделила на 10 основних тематских области, у оквиру којих је био

извршен низ мањих подела.“ Уз то, била је предвиђена библиографи
ја, регистар и поједине карте и скице. Немамо потпуни план париског
пројекта. Према неким документима, у њој су биле следеће области:
политичка историја, географија, етнографско-национална и политичка
питања, рударство, трговина, пољопривреда, флора, фауна, класичне
студије и просвета. Такође, за свако поглавље био је предвиђен кра
так историјат одређене области, као и биографије истакнутих лично
сти. Према заступаној концепцији, свака област била је подељена на
велики број посебних одредница.“ Због доиста опсежног класифико
вања материјала, у првој фази рада требало је да буду израђени ал
фабетари (до 15. јануара 1918) за сваку енциклопедијску област. Уз
карте и скице, као и у лондонском издању,био је предвиђен и индекс,
којим би, по замисли аутора, читалац једноставно био упућен на
одредницу која га занима.
Иако су тематски енциклопедије биле врло сличне, лондонски
редактори су свом пројекту дали актуелнији карактер, обзиром да су
желели посебно да нагласе она питања која показују заједништво Ју
гословена. Судећи према неким изворима, оне нису биле намењене
ни истом кругу читалаца. Наиме, париска редакција је, као један од
разлога посебног рада на овим књигама, наводила да би лондонско
издање било намењено ужем кругу стручњака, заинтересованих за ју
гословенско питање, док би њихов пројекат могла да користи и шира
читалачка публика. Примедба се, вероватно, односила на нешто веће
целине лондонског издања које би само уско заинтересовани имали
времена да простудирају, док би због кратких одредница париску
књигу могло да користи више људи „који желе Г...1 врло
кратко и сажето обавенштење о нашем питању, са минималним утрош
ком времена".“
Окупљање сарадника и рад на пројектима. Када је, током про
пећа 1917, лондонски одбор направио нацрт своје енциклопедије, он
је истовремено и предвидео сараднике на појединим поглављима. Та
ко, географски део о југословенским земљама требало је да пише
јефта Дедијер, антрополошки Нико Жупанић, а историјски Јован
Радонић, којем је био поверен и део о религијама, уз сарадњу Никола
- Ради недостатка простора не можемо дати потпун садржај енциклопе
пије, већ само наслове појединих поглавља: I. Југословенске земље, II. Антро
полошко јединство, III. Историја Јужних Словена, IV. Jугословенски језик, V.
Религија јужних Словена, vt. JIатература, vir. Политички и административни
режим, VIII. Економски и социјални живот, IX. Интелектуални живот, и х, да
нашње идеје и тежње Јужних Словена: а) у опште, b) српско-бугарско питање,
E “E“ питање, d) југословенско-талијанско питање. (АЈ,
к 17).
- Вид. нап. 32. у Белићевој оставштини има више докумената који се
односе на структуру енциклопедије. Према једном, енциклопедија би обухватила
укупно 44 струке. Међутим, пошто су сви документи без датума, нисмо успели
на помоћу других извора утврдимо да ли је ова класификација прихваћена. Пре
ма списковима одредница за Србију и Словенију који су сачувани, види се да
је планирано дело требало да садржи велики број одредница.
- Вид. нап. 15.
519
 покушАЈ писАЊА ЈугословЕНСКЕ Енциклопндив током првог свEтског РАТА

ја Велимировића. Поглавље о језику припало је Милошу. Ивковићу,

а део о југословенској литератури Павлу Поповићу, који је већ из те
области имао издату књигу“ Део о политичко-административном уре
ћењу био је подељен између Милана Гавриловића, Јована Бањанина,
Миће Мичића, Густава Грегорина, Богумила Вошњака, Душана Васи
љевића, Андрије Радовића, Јована Радонића и Динка Тринајстића,
од којих су неки имали обавезе и према делу о економији, уз сарад
њу Марка Тодоровића и Милана Стојадиновића. У оквиру поглавља
о интелектуалном животу, део о настави требало је да ради Мирко
Поповић, део о науци и филозофији поверен је Браниславу Петрони
јевићу, а део о туризму и бањама Славку Грујићу. Последњи, поли
тички део енциклопедије, у коме је требало да буду изнете тежње
Југословена за уједињењем, са приказом актуелних „спорова” у вези
са Македонијом, Аустро-Угарском и Италијом, преузео је на себе сâм
иницијатор пројекта, Јован М. Јовановић“ Позиви за сарадњу ауто
рима ван Лондона послати су током јуна исте године.
С обзиром да је рок за завршење појединих делова био 15. август
1917, по његовом истеку редакција није успела да добије ниједан
рукопис. Штавише, редакција је, због негативних одговора појединих
сарадника, била принуђена да се обрати и другим личностима,“ а у
другим случајевима, поред постојећих сарадника, потражи и неке
нове. Тако је Милоје Васић преузео да обради неке делове из историје
уметности, а касније за исту област међу сарадницима сусрећемо Ко
сту Јовановића, Луја Војновића и Владимира Р. Петковића.“ Такође,
и за део о науци морао је да се потражи још један сарадник. Наиме,
ту област је прихватио да обради Б. Петронијевић и, током јесени
1917, он је приступио послу.“ По предаји рукописа, редакција није
била задовољна обрадом природних наука, те се посланик Јовановић
* The Literature of the Southern Slavs, London, Strangeways Printers 1917.
иста књига је 1918. издата на српском језику.
* Вид. нап. 2.
* Исто; одбио С. Грујић; исто: позив Т. Шорлију од 28, 3/10. 4. 1918. да
напише део о административном и политичком режиму Словеније уместо Г.
Грегорина, што је Т. Порли десетак дана касније прихватио. Такође, замољен
је и А. Мандић да исти део за истру уради уместо Д. Тринајстића, што је овај
прихватио (исто: 5/18, 4. 1918).
“ Милоје Васић је радио уметност у Далмацији, политичке, уметничке и
културне везе између Далмације и Србије у средњем веку, југословенске умет
ничке изложбе и део о И. Мештровићу. Део о старој српској уметности радио је
Коста Јовановић (Вид. нап. 35). Међутим, или предвиђени аутори нису испунили
обавезе, или редакција није била задовољна добијеним текстовима, тек, 28, 3./10.
4. 1918. био је позван Лујо Војновић да напише комплетан део о уметности код
в. петко
Јужних Словена (исто). Нешто раније била је иста молба упућена иослободили
вићу који је прихватио да обради неке нове делове, уколико га буду
ја, 1gre послова у Просветном одељењу у Паризу (Исто: писмо од 22. 32.
* AJ, JITI, к. 17: белешка Ј. Јовановића да је 2/15. 3. 1917. Б. петронијевић
прихватио да уради овај део до 2. маја 1917. Г. Јакшић је 1/14. 9. исте године
писао Јовановићу да је погрешио што је петронијевићу да уради овај текст
ji ;* ствари, нпр. историју не зна, те мора друге дао
olt људе да консултује (АЈ.
, к, 36).

520
 покушАЈ писмњл ЈугословЕнскв Енциклопвдишв током пPвог свEтског РАтл

обратио Јовану Жујовићу за помоћ.“ Пошто је овај одбио, посланик

је поновио молбу, верујући да ће председник Српске Краљевске Ака
демије бар дати примедбе на постојећи рукопис,“ али је и та молба
била одбијена.
Суочена са тешкоћама око проналажења сарадника и добијања
рукописа, редакција је током зиме и пролећа 1918. поново започела
обимну преписку са појединим ауторима, којом је пожуривала завр
шавање текстова, или молила нове сараднике да напишу делове који
су још недостајали.“ И чланови Југословенског одбора су, са своје
стране, покушали да организују успешнији рад на енциклопедији, по
себно на деловима о економији појединих југословенских покра
јина, те су на својим састанцима, осим питања о концепцији, покуша
вали да у свом кругу пронађу ауторе појединих прилога.“ И поред
свих напора, до краја 1917. редакција је имала готове само рукописе
М. Гавриловића и Б. Петронијевића, и део рукописа Ј. Дедијера“ а
током прве половине 1918. били су завршени текстови А. Радовића,
Ј. Радонића и М. Мичића, док су остали сарадници уверавали редак
шију да су са израдом поверених прилога при крају.“ И карта југо
словенских земаља, коју је у Швајцарској радио Ј. Дедијер, била је
завршена тек октобра 1918.“
Париска редакција имала је сличне тешкоће са сарадницима,
као и колеге из Лондона. С обзиром на већи број одредница и зато
што је један број личности већ био ангажован од стране лондонског
одбора или на другим пословима, њихови проблеми са ауторима по
јединих прилога били су још и тежи. У појединим тренуцима, ова ре
дакција за неке области није могла да пронађе ниједног аутора који
би могао да у предвиђеном року изради поверени део. То је био слу
чај са сарадницима за географију јер, предвиђени аутор, Павле Ву
јевић, због обавеза у Лондону, није могао да преузме ново залужење“
Део његовог посла прихватио је Ј. Дедијер, са обавезом да га заврши
- Исто: копија писма упућеног Ј. Жујовићу од 24. 3/6. 4. 1918.
su Ј. Жујовић је ову молбу одбио са образложењем „да ће скоро бити
годину дана, од како је 1. др Б. Петронијевић мени рекао да он пише ту ра
| (исто: писмо од 3/16, 4. 1918). Товановић је поновно молбу, образлажући
да је петронијевић овај део радио „брзо и да треба помоћ", те је молио да се
бар рукопис прегледа (АЈ, I-III, к. 40: копија писма Ј. Жујовића од 10/23. 4. 1918).
жујовић је остао при ранијем ставу, сматрајући да поред „живота аутора" не
ги требало допуњавати његово дело (исто: писмо од 10/23. 5. 1918).
su AI JЈП., к. 17: писма Х. Ребшу, В. Суботићу, М. Поповићу и др. писана
коком марта наприла. У истој кутији су и опомене Ј. Радонићу.
за током децембра 1917. члановн одбора су са Б. Бурићем и Ј. Јованови
Нем разматрали коме треба поверити поједине делове, била је направљена ди
намика рада, и чак се предлагало стварање економског опељења Одбора, које
би имало задатак да прикупи материјал за енциклопедију (вид. нап. 36).
ну Вид. нап. 2.
84 АЈ, ЈJП., к. 17. писмо М. Мичића од 11/24, 4. 1918. о предаји рукописа;
исто, 13/26. 1. 1918. рукопис је предао и А. Радовић, а 24. 4/7. 5. 1918 и Г. Радонић
је послао „прву половину V одсека Религија Јужних Словена” (исто).
s AI, IIIп, к. 11: телеграм из Берна од 3/16. 10. 1918. упућен Пашићу у
Пондон, у коме се наводи да ће карта бити готова за две недеље, али већ 8/21.
им новим телеграмом се јавља да је дедијер карту однео са собом. (исто, к. 10).
- АСАНУ, Белић 26: педуља п. Вујевића К. Куманудију, без датума.
521
 љwвинRA I Pron-IEBER.

пошто буде готово лондонско издање.“ У таквој ситуацији, редакција

је била приморана да се у више наврата обраћа влади на Крфу или
iосланику у Лондону, да омогући Вујевићу да дође у Париз”, што
му је било одобрено тек 21. септембра 1918“ и за део о привреди по
новиле су се сличне тешкоће. Поред Ернеста Крулеја, који је радио
привреду у Словенији, Хрватској и Славонији, највећи део посла био
је намењен М. Влајинцу, који је требало да се са привредном делега
цијом Краљевине Србије из Париза премести у Марсељ. Поновило се
дуго дописивање са владом на Крфу и личностима од утицаја, са мол
бом да се М. Влајинац ослободи од редовних послова.“ Ове тешкоће
које су пратиле рад на пројекту биле су наведене и као разлог пре
корачења предвиђеног шестомесечног рока за израду овог дела.“ И
са другим сарадницима појављивали су се слични проблеми јер је ве
ћина била заузета редовним обавезама. Такође, велике муке сарадни
цима је задавала оскудица литературе, коју је, у тим ратним година
ма, и преко Швајцарске, било тешко набавити. И нерешена егзистен
цијална питања, бриге о породици и болести самих аутора, утицали
су да, ионако потенцијално мали, број аутора постане још мањи.
Према првобитним плановима редактора париског пројекта, рачунало
се на педесет сарадника при изради овог дела. На основу података
којима располажемо, позната нам је само половина од тог броја.
Према нашим истраживањима, пројекат за писање „Југословен
ске енциклопедије" у Лондону окупио је укупно 39 сарадника“ док
је на пројекту у Паризу сарађивало њих 25“ У обе редакције део
за исто, тš,3: писмо Ј. дедијера упућено А. Белићу из Берна 26. 2 #11. 3. 1918.
* АЈ, ЈЈП., к. 10: телеграм Н. Пашићу упућен посланству у Лондону 22.
2./7. 3. 1918, где препоручује да Вујевић оде у Париз. У одговору Јовановић истиче
да је Вујевић неопходан и да у Паризу има пругих географа; АС, МПС, Крф
министру
од 4./17. 6. 1918. упућен
1918., к. 15: акт одбора за културну пропагандуименован
п којим се тражи да Вујевић буде за члана одбора; исто,
1518-1924; телеграм министарства просвете упућен посланству у Паризу 11/24.
7. 1918. којим се не одобрава упућивање Вујевића у Париз,
* АСАНУ, Белић 78/4: акт министра просвете из Лондона 8/21. 9. 1918. упу
ћен А. Белићу.
* исто, 78/3: писмо Ј. Радонића А. Белићу из Париза 9/22. 5, 1918; Исто, 84:
препис писма к. Куманудија и Ј. Радонића министру привреде од 10/23. 5. 1918.
АС, МПc, Крф. 1918. к. 15. пнсмо Одбора за културну пропаганду министру про
свете од 4/19. 6, 1918. и др.
3 ticro, 26: извештај о раду на Југословенској енциклопедији од 25. 77.
8. 1918.
* То су: Ј. Јовановић, Ј. делијер. П. Поповић, Б. Поповић, н. Жупанић,
Ј. Радонић, А. Белић, М. инковић, Н. Велимировић, М. Гавриловић, Ј. Бањанин,
М. Мичић, г. грегорин, Б. вошњак, д. Васиљевић, А. Радовић, Д. Тринајстић,
Б. Бурић, М. Стојадиновић, М. Тодоровић, М. Поповић, Л. Војновић, М. Васић,
к. Јовановић, Т. Ђорђевић, п. Вујевић, В. Петковић, В. Суботић, Е.. Крулеј. А.
трумбић, х. Ребац, т. шорли, А. мандић, Ј. томић, в. Бајкић, Р. В. Ситон-Вот
сон, В. Стид и два имена нечитка.
* А. Белић, Ј. Радонић, К. Кумануди, С. Станојевић, п. Вујевић, Ј. дедијер,
Ј. Томић, У. IIонић, Е. Кутј. Т. Борђевић, М. Вукићевић, Л. Војновић, В. Фаб
јанчић, ј. Михаиловић, М. Влајинац, В. Петковић, Ј. Жујовић, В. Бајкић, М.
Обрадовић, И. Гмајнер, Т. Шорли, Ф. Цветиша, Бошковић (?), Ранојевић (?) и
Савић (2). За последњу тројицу нисмо могли утврдити ко су, а вероватно се ради
o Матеји Бошковићу ни падимиру Савићу. --

522
 покушАЈ писАњА југословЕнскв Енциклопнвдишв током првог свEтског РАТА

аутора нађен је међу професорима Београдског универзитета, али с

обзиром да су већином били у емиграцији, њихов број није адеква
ган стварној могућности њиховог учешћа. Знатан број сарадника
биле су и личности које нису биле поданици Србије: лондонска редак
ција окупила је 18 припадника других југословенских народа“ укљу
ћи и два странца — Р. В. Ситон-Вотсона и В. Стида, док је у па
њих било шест. У лондонском пројекту њима су били наме
првенствено делови о политичким приликама, административ
| уређењу и привреди у аустроугарским деловима југословенске
врије и у Црној Гори, док им је париска редакција поверила и
делове о језику, књижевности и историји појединих југословенских
народа.“ И једна и друга редакција рачунале су углавном на оне
писце из других југословенских области који су били чланови или
сарадници Југословенског одбора, или, као у случају париске групе,
| сарадници њихових канцеларија у Паризу и Женеви. То је, ипак, био
ограничен круг људи, с обзиром на укупан број оних који су пребегли,
iбили суочени са малим могућностима избора. Обе редакције су,
iностима истраживања, пре свега на основу својих стечених зна
да обраде поверене јединице. У таквој ситуацији известан број
iдника, и поред најбољих жеља, није био у могућности да енци
нопедијски поуздано изради преузете делове. Такође, карактеристич
но једа је,због малог броја стручних људи, њих 11 истовремено сарађи
вало на оба пројекта.“
Ипак, и поред напора обе редакције, намера да се енциклопедије
заврше пре почетка конференције мира, није уродила плодом. Узроци
су многобројни и већину њих смо већ поменули. Нама се чини да су обе
редакције такође биле нереалне при одређивању рока за израду овако
замашног дела. Због жене да се посао што пре заврши, обе групе су
н приступиле изради методских енциклопедија, које,с обзиром на веће
тематске целине, захтевајући мање времена, али ипак, водећи рачуна
о сложености посла и захтевима иницијатора за тачним и потпуним
поданима, овај је рок био сувише кратак. Такође, за израду оваквог
дела аутори нису имали ранијих сличних узора, нити искустава у
својим срединама. Не мањи проблем био је и недостатак било каквих
студија које би биле основа синтетизовања знања о народима са ју
гословенског тла. Извесног утицаја на одужење рада на енциклопеди
јама имала је и политичка ситуација. Осим опште неизвесности да
ни ће и у којим границама бити створена заједничка држава, у про
пеће 1918. проширило се —како су каснија истраживања показала -
неосновано уверење да је српска влада одустала од идеје уједињења
н укључили смо и Н. Жупанића који је од 1907. живео у Србији али је
поданик Србије постао тек у новембру 1918.
5. Познато нам је да је В. Фабјанчић радио словеначку књижевност. школ
ство, црквено питање и политички живот (АСАНУ, Белић 78/4: писмо В. Фаб
јанчића Белићу, оп. 11/24. 4. 1918).
4. То су: А. Белић, Ј. Радонић, П. Вујевић, Ј. Дедијер, Ј. Томић, Е.. Крулеј,
П. Војновић, В. Петковић, В. Бајкић, Т. Шорли и Т. Борђевић који је касније
одустао од рада на париском пројекту.
__ 523
 л,уБинкА. ТРговчввИЋ

Југословена, те је било и сарадника који су сматрали да није опорту

но писати енциклопедију која ће то јединство наглашавати.“ Узроке
треба тражити и у истовременом раду на два слична пројекта, што
је Ј. Јовановић доста рано опазио, закључујући да ће „једна I. . . . 1 дру
ној шкодити и можда због тога неће ниједна изаћи”.“ Могуће је да
би се спајањем ових послова и заједничким радом ионако малог бро
ја и просторно удаљених сарадника, могао очекивати повољнији ре
зултат; наиме, на основу читања познатих извора, нама се чини да у
односима између појединих позваних стручњака није било довољно
добре воље да се ова лепа замисао приведе крају. Иако је знатан део
рукописа био написан, а један део се чува и данас“ до краја рата ни
једна књига пије изишла из штампе и убрзо је ова корисна иниција
тива била потпуно заборављена.
љубинка ТРГОВЧЕВИЋ.

R esum e
рLANS POUR LA CREATION D'UNE ENCYCLOPEDIE YOUGOSLAVE
AU COURS DE LA PREMIERE GUERRE MONDIALE
Parallelement aux aspirations des peuples yougoslaves de sunir en
un état commun, apparát le besoin de réunir, dans un ensemble, tous les
faits concernant ces peuples. C'est ainsi qu'au cours de l'annče 1917.
apparurent deux projcts pour l'écriture d'une »Courte Encyclopédie You
goslave«. Le premier projet fut élaboré à Londres, en janvier 1917, par
led ěputé serbe qui en ce moment séjournait dans cette ville, Jovan M.
Jovanović, et les professeurs de l'Université da Belgrade, Bogdan Po
pović, Pavle Popović et Tihomir Đorđević, Au mois de décembre de la
même année, c'est a Paris, qu'un groupe de professeurs de la meme
Université de Belgrade, Alexandre Belić, Jovan Radonić, Stanoje Stano
jević et Kosta Kumanudi, avaient redigé un projet semblable, immediate
ment soutenu par le gouvernement serbe. Vu gu"il ćtait question de deux
projets fort tititi on essaya de les réunir, mais leurs initiateurs
rejeterent cette idée.
* Б. Ђурић је Ј. Јовановићу изнео ову недоумицу, наводећи да су тога ми
илења и чланови Југословенског otóора и неки остали (АЈ, IIП., к. 54: дневник
Ј. Јовановића, књига III).
* Вид. нап. 21.
фонду Ј. М. Јовановић
* У Архиву Југославије, урукопис а к. 17 чувају се следећи
рукописи: „Спљет или Сплит” Ј. Дедијера, „Подунавске земље” истог
аутора, „Хрватска и Словенија" истог аутора, „Кратак преглед српске цркве у
гарској“ и „Кратка историја југословенских цркава" Ј. Радонића. У Архиву.
САНУ, у Белићевој оставитини сачувани су следећи рукописи: В. Бајкића о
банкама, А. Белића „Le Alphabet serbocroate moderne", и рукописи непознатих
аутора „Мопténégro", „La Littoral Croato-Slovene”, „La Dalmatie”, „La Croatie",
„La Serbie", „La Fiore“ и „Le Passe des slaves du Sud".
524
 EOKYIEDU ПИСМБА ПТОСЛОВЏХСКЕ ЕНЦИКЛОПЕДНЈЕ TOKOM ПРВОГ СВБТСКОГ РАТА

Les deux encyclopédies avaient pour but de prouver par des faits
à l'opinion publique européenne l'union des peuples Yougoslaves. Les
auteurs du premier projet s’inspirèrent de l'oeuvre де Маусг »1)а5 deuts
che Volksturm, tandis que le groupe parisien, s'inspira de l'encyelopć
die Larousse, де sorte qu’ils acceptèrent la méthode de classification sy
stématique pour la présentation du matériel, à la différence des encyclo
pédies classiques liées à l'ordre alphabétique. Le projet de la rédaction
де Londres, comprenait dix branches thématiques avec des divisions in
térieures minimes, alors que le groupe parisien avait, dans le cadre des
professions, un grand nombre de dispositions avec des données histori
ques indispensables et des biogra hies d'auteurs éminents. Suivant les
conceptions de ces auteurs, l'encyc opédie parisienne devait être destinée
à un plus large cercle de lecteurs, et celle де Londres à un cercle étroit
de spécialistes.
Trente-neuf auteurs ont collaboré à la préparation de l'édition lon
donienne, dont la majorité étaient des Serbes. 16 auteurs représentaient
les autres peuples yougoslaves, et deux d'entre eux étaient anglais, R. W.
Seton-Watson et W. Stcecl. Quant au projet parisien, 25 collaborateurs
y prirent part et seulement six d'entre eux n'étaient pas serbes. La ma
jorité des collaborateurs де Serbie, travaillant sur les deux projets, étai
ent des professeurs de l'Université de Belgrade. Le groupe Iondoien,
était soutenu par le Comité yougoslave, et le groupe parisien, par le
gouvernement serbe qui finançojt ce travail, ce qui en partie influença
le choix des collaborateurs, de même que les conceptions politiques de
l‘oeuvre.
Au cours de l’hiver et du printemps de l'année 1918, on travailla
parallèlement sur les deux projets. Bien que le groupe anglais devait
terminer son travail jusqu’au 15. 8. 1917, seulement quelques parties de
l'ouvrage furent terminées jusqu'en 1918, et au printemps de la même
année, le groupe fut obligé d'engager de nouveaux collabomtems. A Ра
ris, ils avaient également des difficultés pour trouver des auteurs qui
apporteraient leur contribution, vu que la grande majorité de ceux qui
étaient prêts à collaborer étaient déjà engagés dans d'autres travaux et
c'est pourquoi се projet ne fut pas terminé jusqu'en été 1918, comme il
l'avait été prévu. C'est ainsi que les deux projets пе furent pas terminés
jusqu'à la fin de la guerre, avant tout, en raison du temps limité dont
disposait leurs auteurs pour écrire des oeuvres si vastes, mais aussi en
raison du manque де collaborateurs et dc la littérature indispensable.
Par la création de l'état yougoslave, la nécessité actuelle et politique
d'écrire de telles oeuvres, qui étaient à la base de l'apparition de tels
projets, disparût, de sorte que ces idées furent oubliées, bien que l'on
conserve toujours les parties de ces manuscrits.

525
 СРПСКО ИТАЛИЈАНСКИ ВОЈНИ ОДНОСИ у ПРВОМ СВЕТСКОМ
РАТУ И СТВАРАЊЕ ЈуТОСЛАВИЈЕ

О првом светском рату до сада су у свету објављене бројне збир

ке докумената и обимна литература са широким образложењима уз
рока, тока, карактера и резултата рата. У оквиру тих публикација,
као и у низу посебних радова, обрађивани су и српско-италијански
односи. Историчари су у својим радовима дали првенство односима
политичке природе, док су питања односа између српске и италијан
ске војске готово занемарили, што је, разуме се, оставило осетну праз
нишу у историографији о том рату. Пошто објављени радови пружа
ју задовољавајући оквир за посебну расправу о српско-италијанским
војним односима 1915–1918. године, то ће се у овом саопштењу поли
тичка питања додиривати само у оном обиму који је неопходан да
би се лакше разумело како су се и колико политичко-дипломатски
ставови српске и италијанске владе одражавали на односе пихових
армија у рату против заједничког непријатеља, а колико су остварени
резултати на бојном пољу утицали на реализацију ратних циљева
Србије и Италије.“
Када је Аустроугарска, на подстицај Немачке, 28. јула 1914. обја
вила рат Србији, с циљем да сламањем Србије угуши југословенски
националноослободилачки покрет и трајно успостави своју домина
цију на Балканском полуострву, италијанска влада се, објавом неу
тралности 3. августа, десолидарисала са својим дотадашњим савез
ницима, ена да би потпуна победа Немачке и Аустроугарске у
предстојећем рату, који је био на помолу, онемогућила реализацију
њених планова територијалне експанзије на Балкану и успостављања
економске и стратегијске превласти на Јадрану. Пошто је, дакле, свој
примарни програм експанзије, који је био окренут према Балкану и
доминацији на Јадранском мору, могла остварити не у савезу, већ у
сукобу са Аустроугарском, италијанска влада је, после дугих прего
вора са оба зараћена табора, Антантом и Централним силама, уверена
1 извори за ову тему наведени су у мојим књигама: Le Front de
Salonique zeitintik, „Југословенска ревија“, Београд 1979, и Солунска офанзива
1918— Српска војска у завршном периоду првог светског рата, војноисторијски
институт, ј: 1980. (Offensiva di Solonicco nel 1918 - L'Esercito serbo nel
periodo finale dela prima gierra mondiate, L'Istituto storico Militare, веоgrаd 1980).
527
 пLTAP оплчиЕ

да би њен допринос имао одлучујући значај на коначан исход рата,

одлучила у пролеће 1915. да приђе Антанти.- Као што је познато, Лон
донским уговором њој су обећана, сем Трентина и неких територија
у Африци, велика проширења на источној обали Јадрана (Истра, Дал
мација, делови Албаније), са доминантним положајем на Јадрану.
Преотимањем тих територија од Аустроугарске, италијански владају
ћи крутови нису предвиђали нити желели, њено рушење, јер су, као
и остале силе Антанте, гледали у двојној монархији елемент европске
равнотеже и, посебно, сметњу уједињењу југословенских народа и
стварању снажне југословенске државе која би, самим својим посто
јањем, онемогућила учвршћење Италије на Балкану и доминацију у
јадранском басену.“
Чим је запазила дипломатску активност сила Антанте у почетку
рата на придобијању нових савезника (Италије и неутралних балкан
ских држава) путем територијалних компензација, пре свега на рачун
Србије и југословенских народа, српска влада је изразила своју забри
нутост и противљење. Подстакнута тим вестима, она је још 4. септем
бра 1914. у циркуларној ноти преко својих посланика упознала савез
ничке владе о својим ратним циљевима. У четири тачке концизно је
указано на потребу и значај, за будући европски мир, стварања снаж
не југословенске државе, путем уједињења свих југословенских зема
ља са Србијом, која би представљала бедем мира на Балкану и поуз
даног чувара равнотежеу Јадранском и у Средоземном мору. Тај про
грам српска влада је јавно саопштила у познатој Нишкој деклараци
ји, 7. новембра 1914, у којој је речено да је велико војевање Србије
против Аустроугарске, „у тренутку кад је започето, постало уједно
борбом за ослобођње и уједињење све наше неслободне браће Срба,
Хрвата и Словенаца”. Као предуслов за стварање заједничке југосло
венске државе, при чему је српска влада рачунала на снажан југо
словенски националноослободилачки покрет под Аустроугарском и
подршку југословенске политичке емиграције, у ратним циљевима
Србије инсистирало се на потпуном рушењу анахроне Аустроугарске
и супротстављању да било која страна сила загосподари деловима ју
гословенских земаља.“

2. I Documenti Diplomatici Italiani, Quinta serie, vol. 1, Roma 1945, Nº. 65, 71,
151, 581, 703, 803; D. Šepić, 1talija, saveznici i jugoslovensko pitanje 1914—1918,
Загреб 1970, стр. 1-8, 15–18, 33–38, 50-52; Д. нвојиновић, Сан Булијано и
stratnajavcice nретензије на Јадрану на почетку светског рата 1914—1918. године,
„историјски часопис“. Бeoгрaд 1973, књ. ХХ, стр. 307-317; В. В. Готлиб, Таниаз
дипломатин во врема первои мировог војни, Москва 1960, стр. 216-228.
3. Историја дипломатиј свеска 11, дипломатија новог доба (1872-1919), у
редакцији в. п. потемкина,е,Београд 1949, стр. 237, 242-243; A. Поповић, односи
Србије и Русије E првом светском рату 1914–1918, Београд 1977, стр. 185—208.
A. Dž. P. Tejlor, Borba za prevlast u Evropi, Sarajevo 1968, : 48 S8, 490; M.
диагjаnоvić, Londonski ugovor iz 1915, Zagreb 1960, стр. 48-50; D. Šepić, n. d., стр.
70-73; Международнње осноиeниз в злоху имnepitaљизма, документн из архи
воа царскоzо и временного правителњства 1878—1917. ве, сериа III, 1914—1917 г.,
том 5–10, москва-Лењинград 1931–1938, (даље: Моу, том VI, Nº. 24, 54, 390.
4 мо, том vп, бр. 325; 351; том VII, бр. 23; м. Екмечић, Ратни циљеви Срби
је 1914, Београд 1973, стр. 80-96; Д. Јанковић, Србија и југословенско питање
1914—1915, Београд 1974, стр. 95-220.
528
српско-итAЛИЈАНСКИ војни односи у пPвом сввТСКОМ РАТу И СТВАРАЊЕ ЈугослАВИЈЕ

Толике фундаменталне супротности у ратним циљевима србије

и Италије, што, иначе, није нова појава у коалиционим ратовима, не
гативно су се одразиле на облик и карактер српско-италијанске војне
сарадње у првом светском рату. Али, борећи се против заједничког
непријатеља, оне су — идући свака за својим циљевима — утирале
пут општој победи.
У почетку рата, 1914. године, велики порази аустроугарске војске
на српском и руском фронту убрзали су италијанску одлуку да ступи
у рат на страни Антанте.“ Немачко-аустроугарска офанзива у Карпа
пима против Русије и отварање италијанског фронта у пролеће 1915.
присилили су Аустроугарску да пребаци део снага са српског фронта
у Галицију и на Сочу, што је омогућило српској војсци неопходан
предах и опоравак после претрпљених огромних губитака у борбама
током 1914. и услед епидемије тифуса првих месеци 1915. Међутим,
због неуспеха италијанске офанзиве на Сочи, од које се много очеки
вало, у пролеће 1915. савезници су вршили снажан притисак на Срби
ју да, ради кооперације са италијанском војском, предузме офанзиву
у правцу Љубљане. (То садејство било је предвиђено и војном конвен
цијом коју су представници савезничких земаља и Италије потписали
у Петрограду 30. IV 1915). С гледишта ратних циљева Србије, таква
операција била је пожељна. Међутим, српска Врховна команда није
се одазвала због тешког стања војске (јако проређене јединице услед
претрпљених губитака у претходним борбама и епидемије пегавог
тифуса, као и због недовршеног комплетирања опреме, наоружања и
муниције), непогодних временских прилика и велике удаљености са
везничких фронтова. Српско командовање је с разлогом ценило да би
операција предузета према тако удаљеном циљу и са непријатељски
расположеном Бугарском у свајој позадини представљала опасну аван
туру јер би аустроугарске снаге, користећи се широким маневарским
погодностима, могле да одсеку српску војску од њене операцијске
основице и униште је далеко од њене територије.“
Међутим, сламање италијанске офанзиве на Сочи и пробој рус
ког фронта код Горлица повољно су се одразили на морални опоравак
Аустроугарске после њених неуспеха на руском и српском фронту
1914. године и омогућили предузимање комбиноване немачке, аустроу
гарске и бугарске офанзиве против Србије у јесен 1915. Тада је итали
јанска влада одбила да се придружи Француској и Великој Брита

* Аустроугарски губици у операцијама на српско-црногорском фронту 1914.

године били су велики: Од ангажованих 12.000 официра и 450.000 војника изба
чено је из строја 7.592 официра и 266.212 подофицира и војника („бsterreich-Un
Barns letzter Krieg 1914—1918, Wien 1930, Band. I, стр. 759-760; даље: Tietzer. Krieg).
а војска такође је претрпела велике губитке: укупно је избачено из строја
97159 старешина и војника (Дипломатски архив Савезног секретаријата за ино
стране послове, архива Министарства иностраних дела Србије, Политичко оде
iење 1918, фас. VIII, извештај Врховне команде о губи има у људству од 25.
VII 1914. до 14. vш 1916; даље: Архив доип. Пој.
- Архив ССип, по 1914, фас. VIII, пов. бр. 503, телеграм владиног делегата
код Врховне команде Т. Поповића н. Пашићу од 5. VII 1915; Велики рат Србије
за ослобођење и уједињење Срба, Хрвата и Словенаца 1914-1918, Београд 1926—
=1932, I-XXXII, књ. VIII, стр. 119, 133 (даље: ВРС).

529
 ILETAP оплчиЕ.

нији у комплетирању експедиционог корпуса који је преко Солуна

упућен у помоћ јако угроженом савезнику под изговором да не може
одвојити крупније снаге за ту операцију, а упућивање малих снага у
Србију не би представљало никакву помоћ. Истина је, међутим, да је
генерал Кадoрна 7. новембра изразио спремност да у Солун пошаље
три дивизије. Министар војске је одлучно био против слања трупа у
Солун, тврдећи да је то неизводљиво. Барон Сонино такође није при
хватио идеју шефа Генералштаба, већ је у разговору са француским
премијером Аристидом Бријаном изнео идеју да би Италија најлакше
могла помоћи Србији упућивањем једног свог одреда у Албанију.
Тиме би остварила и свој непосредан интерес јер би, држањем пози
ција на источној обали Јадрана, како је истакао Сонино, „где смо већ
ставили руку на Валону, која је одлична лука за искрцавање”, обез
бедили „доминирајући положајна Јадрану што би Италији омогућило
да не престане да постоји као велика сила”. Заклањајући се иза про
тивречних ставова шефа Министарства иностраних послова, Мини
старства војске и Генералштаба, италијанска влада је избегла да упу
ти своје снаге у састав експедиционог корпуса у Солуну. Крајем но
вембра, када је српској војсци била пресечена одступница према Со
луну због неефикасне савезничке помоћи са југа, а у Албанији нису
извршене никакве припреме за пружање помоћи Србима јадранским
правцем, савезничке владе су с разлогом пребацивале италијанској
влади за савезничку несолидарност, јер је избегла да пошаље у Солун
обећаних 75.000 војника, а у Албанију није послала наговештени одред
за прихват и помоћ српској војсци. Барон Сонино је, бранећи своју
владу од тих оптужби, у поверљивом разговору са руским амбасадо
ром Гирсом, 24. новембра 1915, изјавио да главна одговорност за
тешку ситуацију српске војске пада на Француску и Велику Брита
нију, које су обећале Србима „да ће у року од три недеље искрцати у
Солуну 150.000 људи, а у ствари нису успеле да у току два месеца
искрцају ни пуних 100.000. Сада оне настоје да део терета, који су
лакомислено преузеле на себе, пребаце на Италију, која нема ника
квих могућности да га поднесе”. Гирс гаје упозорио да су сами Итали
јани криви за ту подозривост јер су се захтеви савезника заснивали на
изјави Кадoрне, као и на изјави самог Сонина, који је обећао искрца
вање јаког одреда у Албанију у веома кратком року, а та акција није
изведена, упркос критичном положају Срба. У ствари, тада је било
свакоме јасно да код италијанских владајућих кругова није постојала
жеља, из ривалских разлога, да се српској војсци пружи ефикасна
помоћдаби избегласлом.“ Акоје за неучествовање у савезничкој солун

7 Мо, том IX, бр. 188 — нап. 2, 189, 335, 343, 346. За такво држање итали
јанске владе, по питању пружања помоћи српској војсци за време тројне инва
зије, индикативно је понашање италијанске дипломатије уочи тројног напада,
када је давала знаке у Софији о својим жељама да Бугарска и Италија постану
суседи, а за објаву рата Турској постављала услов да Čрбија претходно преда
Вардарску Македонију Бугарској. Такав курс италијанска дипломатија је про
дужила и у време најдубље кризе у којој се нашла српска војска по избијању
на албанско приморје. Тако је италијански посланик код српске владе, Алисти,
у разговору са британским аташеом у Италији за време његовог боравка у Дра
530
сниско-итAлијАнски војни односи у пPвом свEтском РАту и ствАРАњЕ ЈугослAвише

ској експедицији Италија могла да рачуна на неко разумевање, обзи

ром на своје релативно ограничене војне ресурсе и однос поморских
снага на Јадрану, поступци италијанских цивилних и војних власти
према српској војсци, после повлачења из земље и боравка у албан
ском приморју крајем 1915. и почетком 1916. године, наишли су на
општу осуду. Из дипломатске преписке између српске и савезничких
влада види се да су, после бугарског упада у Македонију и прекида
номуникација српске војске са базом у Салуну, предузете мере да се
преко албанских лука обезбеди нова линија снабдевања српске вој
ске. Штавише, француска влада је још 23. септембра, дакле сутрадан
после објаве бугарске мобилизације, изнела прве предлоге у том сми
слу. Доцније се и британска влада придружила француској иниција
диви, па је у том циљу још у октобру образована одговарајућа међу
савезничка комисија за снабдевање српске војске јадранским правцем
са седиштем у Риму. Међутим, италијанска дипломатија и војне вла
сти су, под разним изговорима, кочиле ту акцију. Љубоморно чувају
приоритет командовања на Јадрану, који им је признат поморском
конвенцијом од 10. маја 1915, они нису допуштали иницијативу дру
гих савезничких морнарица“.Тек кад се појавила могућност самостал
не француске акције у Албанији ради организовања помоћи Србима,
што је схваћено као озбиљна опасност по италијанске интересе у јуж
ном Јадрану, италијанска влада је, 10. новембра, одлучила да у Алба
нију упути експедициони корпус од 25.000 људи, коме је стављено у
задатак да „успостави и одржава линије снабдевања са Србијом, да
се повеже са савезницима (Англо-Французимадеташованим у Албани
ји за сарадњу са Србима), заустави грчко напредовање (у јужној Ал
банији за сарадњу са Србима), заустави грчко напредовање (у јужној
Албнији) и оспори стални карактер српске окупације” у средњој Ал
банији” (курзив и објашњења — П. О.). Догађаји су показали да је
овај последњи задатак постао главни циљ италијанског корпуса у Ал
банији. Али, како је и после те одлуке италијанска влада отезала да
отпочне са превожењем трупа, британски министар иностраних по
слова Едвард Греј је, 21. новембра, предложио француском и руском
колеги Делкасеу и Сазонову да се колективном нотом трију влада
обећа проширење италијанског утицаја и на северну Албанију, која
је била обећана Србији, да би тако подстакли Италијане да се јаче
ангажују у Албанији у пружању помоћи Србима. Међутим, тај пред
чу, пред крај децембра 1918, „признао да је он остао у вези са Бугарима, који,
Наводно, желе да што пре закључе мир”, разуме се, на бази прихватања бугар
скихзавојевања, која су ишла за тим да се територијално ослаби Србија и тако
омете стварање заједничке југословенске државе (Ј. М. Јовановић, Борба за на
родно у њење 1914—1918, Београд, са..., стр. 62, 67; А. Џ. П. Тејлор, н. д., стр.
485-487; MO, moy Jх, бр. 635).
* Les Arriées françaises dans la Grande guerre, tom VIII, vol. I, Paris 1923,
стр. 119, 268-275; Исто, Arinexes, vol. II, бр. 37, 232; S. Sonnino, Diario 1914—1916.
a cura i Pietro Pastorelli, Bari 1972, II, стр. 9-12; B. B. Gotlib, n. d., стр.240-244;
Архив Војноисторијског института
BeНТај КЗПЕТана
у Београду,t поп.
Врховној ком
3, кут. 67, eфасц.5,
о раду р:
бр. 6/31, из
комисије за снаб
девање српске војске, Рим 1. i2. 1915. (даље: Архив ).
* S. Sonnino, Diario, II, стр. 267-268.
531
 ПЕТАР ОПАЧИН.

лог је енергично одбијен као необуздана амбиција италијанске владе

на рачун Србије која наставља да се бори. Најзад, корпус је превезен
у Албанију између 1. и 12. децембра 1915“
Одазивајући се молби српске владе да се у Драчу обезбеди 500
вагона брашна, француска влада је, почев од 16. новембра, слала сва
ког дана по 300 тона брашна у Бриндизи. Но, 20. новембра превоз је
прекинут, после изјаве италијанских власти, због наводног закрчења
тамошњих складишта. Од 1200 тона брашна приспелог у Бриндизи,
превезено је у Драч и Медову у две туре (23. новембра и 1. децембра)
свега око 240 тона, што је било довољно само за два и по дневна обро
ка хлеба за 150.000 људи.“
Пошто је прекид превожења хране у Медову и Драч трајао пре
ко три недеље и обновљен је тек крајем децембра, српска војска је,
након веома мучног повлачења преко снегом завејаних црногорских и
албанских планина, у приморју била изложена дуготрајном гладова
њу. Налазећи се под отвореним небом по веома ружном времену, без
одеће, хране, лекова, чак и без дрва за огрев, људи су масовно побо
левали и умирали, а стока липсавала. Када се показало да нису обез
беђени најнужнији услови да се изведе реорганизација српске војске
у Албанији, како је раније било предвиђено, а пошто северноалбанске
луке нису биле погодне за укрцавање војске у велике бродове, то је,
на предлог италијанског Адмиралитета, цела српска војска упућена
пешке према Валони. Тај нови напор изазвао је даље масовно страда
ње српске војске. Савезнички дипломатски представници и други оче
вици писали су да су путеви којима су Срби пролазили били прекри
вени лешевима српских војника и коња.“ Па ипак, италијанске трупе
у Албанији, по налогу своје владе, под претњом оружја захтевале су
да се изнемогле колоне војника зауставе на Шкумби, где је почиња
ла „италијанска” зона у Албанији, не допуштајући им да се прибли
же Валони. Преписка између италијанских и српских штабова из тог
трагичног времена, а посебно у вези са страдањем 11.000 српских ре
грута на мочварној обали Војуше, представља сведочанство о најжа
лоснијој страници у односима италијанске војске према савезничкој
српској војсци у првом светском рату.“ То је драстичан пример како

и мо, том 1х, бр. 299, 301, 326; La marina italiana nella grande guerra, вол.
II, Firenze 1936, стр. 373–394.
н Les Armées francaises, tom VLII, vol. I, стр. 246–248, 439–441; П. Опачић,
Повлачење српске војске на Крф и дипломатска борба за опстанак Солунског
фронта крајем 1915. и почетком 1916. године, „војноисторијски гласник“ (виг),
Београд, бр. 2/1974, стр. 89–90.
и мо, том 1х, бр. 524, 534, 549, 551, 562, 569, 597, 609, 621, 632; п. Опачић,
н. чл., виг ар. 2/1974, стр. 96–94; о. Боп, за српском војском од Ниша до Крфа,
Женева 1918, стр. 17–69.
13. Архив ССип, по 1916, фас. П, доc. 5, Елаборат: преписка између итали
јанских и српских штабова и команданата о италијанском противљењу повла
чењу српске војске јужно од Шкумбе, децембар 1915 — јануар 1916; В. Радоје
вић и Д. миленковић, пропаст српских регрута 1915, Београд 1967, стр. 97—117.
У својим успоменама шеф француске мисије код српске војске Пиарон де
Мондезир наводи увредљиво понашање италијанских војних власти чак и према
532
српско-итAли мнеки војни односи у пPвом свEтском РАту и ствАРАњЕ ЈугослАВИЈЕ

једна политика, заслепљена „светим егоизмом" (речи премијера Са

ландре, у Парламенту 19. октобра 1914), може да изазове неразумно
непријатељство према другом народу који је у новијој историји имао
сличну судбину и, чак, заједничке непријатеље. Међутим, како је вео
ма тачно запазио Херман Вендел, „Лондонски уговор је довео Итали
ју у смртно непријатељство према Југословенима. Србија, која је ва
жила као њихов вођа, ускоро је дошла у прилику да то осети”. Ита
лијански владајући крутови надали су се да ће, са пропадањем срп
ске војске, пропасти и идеја о стварању велике југословенске државе,
и у томе видели своју шансу да се домогну југословенске јадранске
обале и
Још на конференцији у Шантијиу, од 5. до 7. децембра 1915, ге
нерал Жофр је изјавио да су сви савезници одговорни за слом Срби
je 1915. године јер јој нису пружили довољну и благовремену помоћ.
cђутим, за даље страдање српске војске па јадранској обали, од
свих савезника највећа морална одговорност пада на италијанске вла
сти. Од повлачења из земље крајем новембра 1915. српска војска и
избеглице трпеле су највеће патње готово три месеца, пре него
што је главнина војске превезена из Албаније на Крф, у Бизерту и у
француску. Потпуна евакуација завршена је тек 5. априла 1916. пре
вожењем последњих делова Коњичке дивизије. У превожењу српске
војске и избеглица (око 160.000 људи и 10.000 грла стоке) и обезбеђи
вању транспортних конвоја од албанских лука до Крфа, према итали
јанским подацима, највећи посао обавила је италијанска флота: од
укупно 81 ангажоване пловне јединице, под италијанском заставом
пловило је 45 бродова. За велике услуге које је учинила у превожењу
српске војске и избеглица из Албаније на Крф и у Бизерту, као и срп
ске војске са Крфа у Солун, италијанска флота заслужује највеће при
знање, али то није могло да скине сенку из времена албанске голготе.
утолико пре, што је свестрано учешће италијанске морнарице у спа
савању српске војске отпочело тек после снажног притиска осталих
савезника.“
Питање попуне српске војске после њеног повлачења из земље
представљало је један од највећих проблема с којима се носила срп
ска влада, у споразуму са Југословенским одбором и савезничким
владама, већ је 1916. године покренута широка акција за прикупљање
југословенских добровољаца међу југословенским заробљеницима из
аустроугарске војске и исељеницима које је рат затекао у Америци и
у савезничким земљама. У италијанском заробљеништву налазило се
током рата око 25.000 Југословена. Многи од њих поднели су писмене

оболелом српском краљу петру за време његовог боравка у Валони (П, де Мон
g:: Албанска голгота. Успомене и ратне слике, Београд 1936, стр. 13—17,
b2-63).
14 х вендел, Борба 1угословена за слободу и уједињење, Београд 1926, стр.
(634-635.
13. Видети: La marina italiana. Dati sintetici e statistici, 1926; H. H. Sokol,
The Evacuation of the Serbian Army from Albania (1915-1916), „Revue militare
erale“, N. 4/1968, P., Giordani, pa Marine italienne dans la Guerre europeerine. —
our l'Armée serbe, Milan 1917.

533
 пвтAР ОплЧИE

захтеве за одлазак у српску војску. Међутим, италијанске власти нису

им допуштале да оду. Штавише, покушавало се са образовањем посеб
не југословенске легије за учешће на италијанском фронту, рачуна
јући да би се тиме обезбедио известан политички ефекат у складу са
италијанским територијалним претензијама. Али, ти покушаји завр
шили су се без успеха. Како је питање попуне српске војске бринуло
све остале савезнике, нарочито после нових великих губитака које је
претрпела за време операција на солунском фронту 1916. године, про
блем је неколико пута третиран и на међусавезничким конференција
ма. Но, италијанска влада је тек у октобру 1918. одобрила одлазак
на солунски фронт, у две партије, свега 410 добровољаца, који су
стигли у Солун у октобру 1918, када су одлучујуће битне на Балкану
већ биле завршене. Занимљиво је, међутим, нагласити да је италијан
ска влада, упркос изјави од 8. септембра 1918. да се неће противити
тежњама Југословена да створе независну државу, пустила из свог за
робљеништва само добровољце српске народности.“
Познато је да италијанска влада није била заинтересована за
одржавање солунског фронта. Међутим, солидаришући се са осталим
савезницима, она је у лето 1916. упутила у Солун своју 35. дивизију
која је дејствовала на битољском делу фронта све до завршетка рата.
После доласка 3. бригаде у њен састав, почетком 1917. године,дивизи
ја је са око 45.000 бораца представљала значајну снагу на балкан
ском ратишту. Боравећи стално на фронту, својим храбрим држањем
и великим жртвама она је дала диван пример ратног другарства и
самопрегора у испуњавању тешких задатака које је пред њу постав
љало савезничко командовање. Савезничка главна команда у Солуну
и српски високи штабови више пута су изражавали своје симпатије
и захвалност за борбено садејство команди и бораца 35. дивизије,
истичући велике користи које она чини савезничкој ствари." Међу
тим, италијанска влада и Врховна команда су, више пута, постављали
захтев да се ова дивизија пребаци на лево крило солунског фронта и
смени француске снаге у Албанији, с образложењем да би се тиме
олакшало њено снабдевање. У ствари, њихова је тежња била да соп
ственим трупама држе цео фронт у Албанији и тако обезбеде што по
вољније решење албанског питања у своју корист, на будућој конфе
ренцији мира. Тај проблем нарочито је постао актуелан после пораза
италијанске војске код Кобарида. У писму Карла Сфорце барону Со
нину, од 24. јуна 1918, каже се да је тај пораз умањио изгледе за реа
лизовање територијалних претензија према Аустрији. Сфорца је стога

16 Les Armees françaises, Tom VIII, vol. III, стр. 82-85; Исто, Анпехе:s, vol.
I, бр. 213, 214, 250, 330, 331, 354, 356, 365; vol. II, бр. 879, 913; vol. III, бр. 1346, 1382;
П. Опачић, Солунска офанзива, стр. 26, нап. 2; Д. Јанковић - Б. Кризман, Грађа
о стварању југословенске државе 1. 1 – 20. XII 1918, Београд 1964, књ. I, стр. 286.
(даље: Грађа).
n inhape: к. Мацолини, Италијанска војска на источним фронтовима 1914—
—1918, Битољ 1928,
534
српско-итAлијАнски војни односи у пPвоМ СВЕТСКОМ РАТу јИ СТВАРАЊЕ ЈуТОСЛАВИЈЕ

сматрао да се једино у области Отрантских врата може осигурати

стратегијска превласт Италије на Јадрану.“
У слабљењу италијанских позиција после војног пораза код
Кобарида српска влада је видела да расту шансе за реализацију рат
них циљева Србије, ако се рат повољно заврши. С тим осећањем, она
је покренула своју војску у велику солунску офанзиву, средином сеп
гембра 1918. Италијанска влада је последња дала сагласност за поче
так офанзиве јер је, с разлогом, страховала да би успеси српске вој
ске, уз све њене раније заслуге за ствар савезника, а у вези са стално
израженим тежњама Југословена да образују заједничку државу, мо
гли да доведу у питање интересе Италије на Балкану.“
Успешан пробој солунског фронта и избацивање Бугарске из ра
та, од 15. до 30. септембра 1918, у чему је српска војска одиграла глав
ну улогу, створили су потпуно нову стратегијску ситуацију на Балка
ну, Пентралне силе нису имале ни слободних снага ни довољно вре
мена на располагању да затворе огромну брешу која је настала испа
дањем Бугарске из рата.“ У току офанзиве, италијанска 35. дивизија
је у тешким борбама у луку Црне реке, а затим на правцу Крушево –
— Сап — Кичево, од 21. до 28. септембра, постигла крупне успехе и
поднела велике жртве (италијанске трупе су у току две године борби
на фронту у Македонији имале око 4000 мртвих и 6.000 рањених).“
Експлоатишући победу над бугарско-немачким трупама у Македони
ји, српске армије су наставиле надирање на север. Потпомогнуте
снажним француским одредима, оне су 12. октобра ослободиле Ниш
и загосподариле Моравском долином и тиме одсекле Турску од њених
савезника. Неочекивани порази на балканском ратишту присилили су
Централне силе да понуде Антанти преговоре о миру пре него што је
пало решење рата на главним фронтовима. Штавише, Немачка и
Аустроугарска су пребацивале крупне снаге са западног и италијанског
фронта на Балкан, да би заједно са трупама са источног фронта, који
су потпуно напустиле препуштајући све руске земље бољшевицима,
образовале нов одбрамбени фронт на Дунаву и заштитиле изворе на
фте у Румунији. Међутим, како су све те мере предузимане са закаш
њењем, а српске армије незадрживо надирале према аустроугарским
границама, у Мађарској је преовладала политичка струја која је за
хтевала одвајање од Аустрије. У нади да ће заштитити јужне границе
Краљевине од захукталих српских трупа, нова мађарска влада затра
жила је да се сви мађарски пукови пребаце са других фронтова у
is Les Armées francaises, Tom VIII, vol. II, стр. 536—537, 566—569, 580; П.
Опачић, Борбени ефективи и њихов утицај на планирање борбених дејстава на
Солунском фронту 1918. zодине, Виг, бр. 3/1980, стр. 187—188, 193—194, 196, 201;
giji,
- јуна
intine.
__
Montespertoli, poлна, писмо К. Сфорце барону Сонину, Крф
- Архив ССИП, ПО 1918, фас. TV, пов. бр. 382, Н. Пашић посланику у Ита
нији Антонијевићу, Крф 2. II 1918, о смањеним изгледима да се Италијани кори
сте обећањима из Лондовског уговора јер, не само да нису пружили савезни
нима очекивани допринос у борби против непријатеља, већ су, чак, савезници
морали на их спашавају од потпуног слома.
3. П. Опачић, Солунска офанзива, стр. 299—306.
2. Исто, стр. 241—252,266—269; к. Мацолини, н. д., стр. 15–17, 24—27.
535
 IIIEтAР ОпучиЕ.

домовину да бране јужне границе Краљевине. Извлачење мађарских

трупа са италијанског фронта изазвало је велике поремећаје у диспо
зицијама аустроугарских трупа, а политички распад Аустроугарске —
велике метеже у позадини. Како је извлачење мађарских пукова по
чело два дана после почетка италијанске офанзиве, то је олакшало
напредовање италијанских трупа потпомогнутих француским и бри
танским дивизијама. Међутим, дуго колебање генерала Диаза око по
четка офанзиве и почетни неуспеси на Грапи умањили су ефекат по
беде на Пјави.“ Но, Аустроугарска — ратом потпуно исцрпљена, не
посредно угрожена на за њу најосетљивијем балканском ратишту,
разорена изнутра — упутила је парламентаре у Вила Ђусту, где су
с делегацијом Италије, која је представљала савезнике, потписали
уговор о примирју 3. новембра 1918. Усамљена Немачка капитулирала
је 11. новембра. Са новом мађарском владом потписано је засебно
примирје у Београду, 13. новембра, у тренутку када су српске трупе
избиле на линију Темишвар — Арад—Суботица—Баја.“
У међувремену, на засебном приморском правцу одигравала се
драматична утакмица између српских и италијанских трупа за осваја
ње стратегијских позиција у јадранском приморју. Развој солунске
офанзиве убрзао је расплет у Албанији и Црној Гори. После неочеки
вано брзог пробоја солунског фронта, Италијани су искрцали трећу
дивизију у Валони, да би експлоатисали тај успех. Иако надмоћнији
од Аустријанаца, Италијани нису енергично наступали, али нису по
звољавали ни французима и српским одредима напредовање преко
Албаније, желећи да је поседну сопственим трупама и да, уз помоћ
присталица краља Николе, пре српских трупа упадну у Црну Гору и
омету њено уједињење са Србијом“ Прозревши њихове намере,
српско командовање је, имајући снажну подршку француске владе и
генерала д'Епереа, образовало Јадранске трупе и упутило их преко
Метохије у Црну Гору. Преваливши огроман пут, те су трупе, потпо
могнуте од црногорских устаника и народа, 30. октобра, пре Италија
на стигле под Скадар, разбиле аустроугарску 47. дивизију, заузеле
Скадар, и главнином поселе положаје према Бојани. Захтеви италијан
ског командовања за улазак италијанских трупа у Црну Гору ради то
божњег надгледања примирја нису одобрени. За случај парирања на
силним покушајима италијанских трvпа у Прној Гори, српска Врхов
на команда је, у сагласности са штабом генерала д'Епереа, задржала
целу Југословенску дивизију на Косову. У исто време, француска вла

z: R. Ludendorff, Meine Kriegserijamerungen 1914-1918. Berlin 1928, стр. 547 -

–589: Б. Кризман, Завршине операције српске војске 1918. Виг. бр. 2/1969. сто
33–37. п. Опачић, Солунска офанзива, стр. 299-306. 381–388: Теizter Kries, Band
XII. j. 582-584. 608-634; M. Karolyi, Gegen gine Welt, München 1924, стр.
23. п. Опачић, Солунска офанзива, стn. 388-400: Letzter Krieg: Band VII, стр.
т81, 787, 794: II. Живојиновић н. п. стр. 154-175: Les Arvinčes francaises, Tom VTTT.
vol. 3. стр. 464-465. 489–501: п. томац, први светски рат 1914-1918, Београд 1973.
стр. 657-658.
* П. Опачић Солунска офанзива, стр. 356-360; Les Arntees francaises, Tom
VIII, vol. 3, стр. 372—374, 413—423; Letzter Krieg, Band VII, стр. 766—769.
536
 српСКОЈИТАЛимнски војни односи у пPвом свВТСКОМ РАту и ствАРАњЕ ЈугослAвиљЕ

да је изјавила да ће бранити интересе Срба и Црногораца у Албанији

у духу споразума из 1913. и 1915. године. У таквој ситуацији, Итали
јани су 4. новембра прихватили предлог генерала д'Епереа да итали
јанске трупе које пређу реку Мати потпадну под команду главног
савезничког команданта, па су делови италијанских јединица ушли у
мешовите одреде који су посели Скадар, Улцињ и Бар, признајући
право српским трупама да надгледају примирје у Црној Гори. У ме
ћувремену, посебни српски и француски одреди упућени су у Котор,
Дубровник и Ријеку да предухитре упад Италијана у те градове. Ме
ђутим, користећи се близином југословенских земаља које је требало
посести после слома Аустроугарске, италијанске снаге су запоселе
| знатне делове југословенског подручја.“ То је створило конфликтну
цију између Краљевине Италије и новообразоване Краљевине
„ Хрвата и Словенаца, праћену честим оружаним сукобима и
| нџидентима после завршетка ратних операција против Аустро
__ 28
_ у 18 pu. Nºs.

| | | Повећана агресивност италијанских војних и политичких факто

Енакон завршетка ратних операција имала је своју унутрашњу и
међународну узрочно-последичну компоненту. Дотадашња француска
снажна подршка Србији, која је дошла до изражаја после повлачења
српске владе и војске из земље, њеног боравка на солунском фронту
и за време солунске офанзиве, знатно је ослабила по завршетку рата.
Осцилирање у политици француске владе према Србији било је услов
њено њеним ширим интересима. У почетку рата она је била одлучно
против ратних пиљева Србије којима се предвиђало рушење Аустроу
гарске и стварање заједничке југословенске државе. Она се тада, за
једно са осталим својим савезницима, залагала за стварање велике
Србије, али и за очување Аустроугарске. Доцније, када је у францус
ким водећим политичким круговима преовладало уверење да у бу
дућности Француска не може рачунати на Аустроугарску, која је непо
вратно везала своју судбину за Немачки Рајх, као партнера за одр
жавање равнотеже у југоисточној Европи, постепено је прихватана
ндеја да уместо ње треба припремати ослонат за своју балканску по
нитику у једној јакој југословенској држави. У складу са таквом по
нитичком оријентацијом, француска влада је, у мери коју су јој до
звољавале опште савезничке обавезе и интереси, појачавала своју по
дршку тежњама Србије за стварањем заједничке југословенске др

| 25 BРС, књ. XXIX, стр. 332-333; књ. ХХХ, стр. 1–2, 63, 97, 127, 284, 286,
290-291, 380—383, 634—636, 468 504; П. Опачић, Солунска офанзива, стр. 371—378;
Letzter. Krieg, Band VII, стр. 533—534. 792—793; Les Arničes francaises. Tom VIII,
svoj. 3, стр. 485—491; Д. Јанковић — Б. Кризман, Грађа, 11. стр. 399; Д. Вујовић,
Уједињење Црне Горе и Србије, Титоград 1962, стр. 304—308; Н. Ракочевић, П(рна
Гора у крвом свјетском рату 1914—1918. Титоград 1964, стр. 432—440, 446-449; Д.
2Кивојиновић, улога адмирала Паола ди Ревела у формирању италијанске по
Attrike На Јадранском двору 1914-1918, Вит, бр. 3/1971, стр. 81—83.
25 шире о томе: В. Винавер, Италијанска акција против Југославије на ал
банско-југословенској граници 1918—1920. године, „Историјски записи", Цетиње,
ј: & бр. 3/1966; Д. Шепић, н. д., стр. 379—415; Д. Живојиновић, н. д., стр.

537
ПЕТАР ОПАЧИЋ

жаве и, допуштајући и могућност рушења Аустроугарске, у исто

време, управо због тога, тежила да ограничи италијанске претензије
на источној обали Јадрана.”
На завршетку рата појавили су се знаци да се француска влада
одлучила за корекцију дотадашње политике. После губитка Русије
као најпоузданијег савезника за обуздавање немачких освајачких
претензија, француска влада је, обузета страхом од нове немачке
опасности, покренула акцију да, сем повратка Алзаса и Лотарингије,
добије стратегијске границе источно од Рајне. То ју је присилило да
тражи подршку Италије за своје захтеве на мировној конференцији.
Та околност добро је дошла италијанским владајућим крутовима да
обезбеде већу наклоност Француске за своје претензије према источ
ној обали Јадрана на рачун југословенксих интереса.
Последице те спреге брзо су се осетиле. Француска влада убрзо
је расформирила трупе Есад-паше, који је имао пријатељске односе са
Србијом и радио на обнови албанске независности са ослонцем на
југословенску државу, и омогућила Италијанима да поседну целу Ал
банију.Затим је уследило француско попуштање у питању темишвар
ског Баната у корист Румуније и широка толеранција талијанском
продирању у Далмацију, чак и преко линије предвиђене Лондонским
уговором из 1915. године. Штавише, то је повећало италијанско не
пријатељство према Југославији, тако да се италијанска влада брзо
удаљавала од своје изјаве од 8. септембра 1918, када је обавестила са
везничке владе да се неће супротстављати тежњама Југословена да се
ослободе испод Аустроугарске и образују независну државу. Наиме,
после прокламовања уједињења Југословена у Краљевину Срба, Хрва
та и Словенаца, 1. децембра 1918, која је представљала главну препре
ку за реализацијv планова о страној доминацији на Балкану и Јадра
ну, италијански владајући кругови тежили су не само да загосподаре
целом Албанијом и пространим југословенским областима у јадран
ском залеђу, већ и да потпуно разбију југословенску државу, у том
шиљv, италијански Генералштаб направио је посебан ратни план кра
јем децембра 1918, а дипломатија тражила савез и ослонац у Аустри
ји; Мађарској, Румунији, Бугарској, међу присталицама краља Ни
коле и сепаратистичким струјама у Краљевини СХС. У таквим окол
ностима дошло је до низа оружаних инцидената и сукоба између ита
лијанске и југословенске војске на јутословенско-албанској граници,
у Далмацији, око Ријеке и у Словенији, крајем 1918. и v току 1919.
године, са сталном претњом да ти сукоби прерасту у општи рат из
међу Италије и Краљевине СХС.
Тамна сенка тога сукоба снажно се одражавала на ток прегово
ра на мировној конференцији у Паризу, на којој се југословенска де
легација осећала усамљеном и разочараном у односу на своје моћне
савезнике који су бринули само своју бригу. Главна невоља с којом се
суочила југословенска делегација произилазила је из француског зао
крета при расправљању југословенско-италијанског питања у корист
* ДА ССИП, по 1918, фас. VII, пов. бр. 7115, рукопис Н. Пашића о међу
народном положају Србије у јесен 1917; М. Екмечић, н. д., стр. 59-61.
538 |
сFICKo-итAлијАнски војни односи у првом свEтскоМ РАТу и ствАРАЊЕ ЈугослAвиљ.

Италије, чије је територијалне аспирације, иначе, за све време рата

снажно подржавала Велика Британија, тако да је шеф југословенске
делегације Никола Пашић, огорчен француским држањем, наговешта
вао могућност да почетком марта 1919. напусти конференцију. Ту ат
мосферу, у којој се расправљало југословенско питање на конферен
цији у Паризу, веома је сажето изложио први министар иностраних
послова Краљевине СХС Анте Трумбић, рекавши: „Наша држава није
имала на Конференцији мира ниједног правог пријатеља, нигде пра
ву потпору. Ми смо, ипак, успели, али то је био у првом реду резул
тат рада Србије и њене војске.”
Међутим, закључењем мира нису престала италијанско-југосло
венска трвења јер, тим миром није била задовољна ни Италија, која
се морала одрећи мегаломанских претензија према источној обали Ја
драна, ни Југославија, јер су под италијанском окупацијом остали
Словеначко приморје, Истра, Задар и већи број југословенских ја
дранских острва. То је објективно представљало латентну опасност
директне војне конфронтације између две земље, за коју се италијан
ска влада помно припремала све до извршења априлске агресије 1941.
године.

Да закључимо, Србија и Италија припадале су истом ратном са

везу. Међутим, њихови опречни ратни циљеви, који су се практично
уеђусобно искључивали, негативно су утицали на односе између срп
ске и италијанске војске, које је више карактерисало међусобно су
протстављање него садејство. Али, борећи се против заједничког не
пријатеља, српска и италијанска војска су, свака на свом фронту,
трошиле снагу непријатеља и припремале његов потпуни слом. Победе
српске војске, у чијим се редовима борио велики број југословен
ских добровољаца, послужиле су као снажан ослонац тежњама југо
словенских народа да се ослободе туђинске власти и створе заједнич
ку државу. У тој борби Србија није имала континуирану подршку
савезничких земаља које су увек стављале своје посебне интересе из
над жеља Југословена. У том погледу, карактеристично је држање
Француске која је, од повлачења српске војске из земље, испољила
чврсто пријатељство према Србији, с тежњом да ограничи италијан
ске претензије према југословенским земљама. На крају рата, међу
тим, да би обезбедила подршку Италије за њене претензије према Не
мачкој, она је учинила озбиљан заокрет у корист Италије, што је
допринело повећању италијанске агресивнотси према Југославији и
довело до опасног заоштравања југословенско-италијанских односа.
IMеђутим, допринос Србије и њене војске општој победи над зајед
28 B. Винавер, н. чл., „Историјски записи” бр. 3/1966, стр. 489—491; Исти
писац, угрожавање Југославије 1513—1919. ВИГ, бр. 1/1968, стр. 127–150; видети
: Б. Кризман — Б. Храбак, Записници са седнице Делегације Краљевине
СХč на мировној конференцији у Паризу 1919—1920, Београд, 1960; А. Митровић,
Југославија на конференцији мира 1919–1920, Београд 1969.
539
ПЕТАР orwmn

нич ким непријатељем и одлучност свих југословенских народа да жи

ве у заједничкој држави, представљали cv одлучујући тег при свеће
њу коначних резултата рата и сузбијању завојсватпшх тежњи бур
жоазије суссшшх земаља према југословенсшш националним терито
ријама, a посебно Италијанских владајућих кругова према југословен
ској јадранској обали и домшхацији на Балкану. што је омогућило
конституисање независне југословенства државе 1918. године.
Петар ODM-[PIB

Résumé
RELATIONS MILITAIRE SERBO-ITALIENNE AU PREMIERE
GUERRE MONDIALE ET LA CREATION DE LA YOUGOSLAVIE

Ce rapport traite des relations militaires entre la Serbie et l’Italie

au cours de la Premère Guerre mondiale, et cela en tant que forme spé
cifiique des relations entre les deux états à la lumière de leurs buts ро
litiqucs.
Au début de ce texte, nous sont présentés les but de guerre des
deux pays, buts qui étaient entièrement opposés. La Serbie а, suivant
son principe de nationalité et s‘appuyant sur le mouvement yougoslave
de libération nationale, aspiré à la ruine de l'Autriche-Hongrie et à la
création d'un état commun des peuples yougoslaves. Suivant leur pro
gramme impérialiste, les cercles italiens au pouvoir, désiraient
en plus de la libération de Trentino, et de la conquête d'autres territoires,
acquérir également une grande partie du littora'i adniatique et conserver
l'Autriche-Hongrie, comme obstacle à la création d’un état yougoslave.
Ceci а beaucoup influencé les relations entre les armées serbes et italien
nes, relations qui ressemblaient beacoup plus à une opposition récipro
que qu’à une coopération.
C'est dans ce contexte qu'on explique le point de vue du Comman
dcment suprômc serbe аи sujet de sa demande d’entreprendre une offen
sive vers Ljubljana, au moment de l'entrée de l'Italie en guerre: l'ouver
ture du Front italien facilita la position de l'armée serbe; la demande
mentionnée répondait aux buts de guerre serbes, mais elle ne fut pas
acceptée vu qu'elle cntminaît un grand risque opérant-stratégique auqu
el l'armćc serbe s'exposerait en s'éloignant trop de son territoire.
Dans le texte, il est question également de la prise de position du
gouvernement italien envers l'armée serbe au moment де sa retraite et
son arrivée sur le littoral albanais. Le général Joffre a dit avec raison,
que ce sont toutes les forces alliées qui sont fautives pour cette retraite
du pays en 1915. Toutefois, cette abstention et hésitation des pouvons
civils et militaires italiens dans [c transport де vivres de Brindisi vers
lc port albanais, а eu comme conséquence que l’armée serbe а été expo

540 “"?”
 CPHCKOJITAHHJAHCKH BOJHK односи V "FROM СВБТСКОМ PATY H СТНАРАЊЕ JYÎOC‘JIABHJF.

sée plus que trois mois à une terrible famine, Le gouvemement italien
a même ordonné aux commandants d'employer les armes contre les
Serbes impuissants s’ils cssayaient de passer Vojušu, où commençait
leur zone d'occupation en Albanie. Ceci entraîna la mort et les maladies
graves d'une grande masse de soldats serbes. De tels procédés confir
ment que le gouvernement italien aveuglé par les promesses contenues
dans le traité de Londres, n'a pas regretté de mettre dans une situation
leur antagoniste imaginaire qui en réalité n'existait que dans leur fan
taisie.
La flotte italienne a rendu de grands services en transportant
l'année serbe d'Athènes à Krf et de Krf à Thessalonique. Bien que son
intervention ne soit survenue que seulement lorsque les autrœ alliés
firent pression sur elle, celle—ci mérite une pleine reconnaissance.
Le gouvernement italien fit d'énormes difficultés autour de la collec
tivisation de volontaires yougoslaves qui étaient en somme la suele sour
ce pour compléter l'armée serbe. Il пе désirait pas voir le renforcement
de cette derniere. car elle pouvait faire échouer ses plans de conquête
vers les Balkans. Il faudrait toutefois accentuer les merveilleuses quali
tés des officiers et soldats italiens appartenant à la 35 division italienne
pendant les batailles sur le front de Thessalonique où ils ont porté de
grands sacrifices dans la lutte contre l'ennemi commun et cela sans
· ' pensée égoïste, де la même façon comme se sont battus les parti
де Garibaldi, dans les rangs des insurgés bosnsiaque-heizégoviens
1315—1878.
L'affensive de Thessalonique en 1918, lors de laquelle l'armée serbe
' le rôle principal a influencé les Puissances Centrales, à dégager des
fronts pour empêcher une débâcle dans les Balkans. Ceci facilita
que l'armée italienne passe à l'offensive à Pieve, et que son 16° corps
« née commence son avance en Albanie contre les Autrichiens qui
quittèrent pratiquement ce pays sans livrer bataille.
Dans le texte qui suit sont mentionnés les efforts entrepris par les
deux parties pour entrer le premier au Monténégro, car de cela dépen
dait la question de sa réunion à la Serbie. A la fin, on souligne l’effort
de l'armée italienne pour occuper des parties du littoral adriatique you
goslave et cela même davantage de ce qui lui avait été promis par le
traité de Londres. Ceci créa une situation de conflit qui a pendant long
mns pesé sur les relations entre la Yougoslavie et l'Italie, et immédia
' t après la fin de la guerre, conduisit à des incidents armés à la
'т yougoslavo—albanaiise, cn Dalmatie, a Rijeka et en Slovénie. La
_ , ' n était à un tel point tendue qu'il y eut la menace де l'éclatement
i-‘conflit armé etre l'Italie et la Yougoslavie en 1918—1919. Une telle
”te des facteurs militaires et politiques italiens s’ensuivit en partie
… conséquence du changement d'attitude de la France. envers la
"on де la question Гrontalièrc yougoslavoitalienne, en faveur de
_ Mie, ш elle désirait lors de la Conférence de la Paix, pouvoir compter
sur l'Italie dans l'obtention de frontières stratégiques vers l'Allemagne.
_ Néanmoins, bien que les armées serbes et italiennes n'aient pas
'„ ”tement collaboré au cours de la guerre, alles ont, en se battant

541
l'EIZTAP ОПАЧИБ

contre l'ennemi commun, chacune sur son front, contribué à sa débâcle

et la victoire commune des Alliés. La chance de guerre et les buts équ
itables de lutte étaient bien plus du côté des Serbes et c’est avec un plus
grand capital guerrier qu'ils se sont présenta; à la Conférence de la Paix
qui a dû respecter les sacrifices де la Serbtie et la résolution des Yougo
slaves де fonncr leur état commun et indépendant.
 НЕКИ ОБЛИЦИ УТИЦАЈА ЧЕХОСЛОВАЧКЕ НА РАЗВОЈ
ИНДУСТРИЈЕ У ЈУГОСЛАВИЈИ ПОСЛЕ 1918. ГОДИНЕ,
С ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА СРБИЈУ

Приликом изучавања развоја индустрије у југословенским зем

љама између два светска рата, уочили смо запажен утицај чехосло
вачких привредних крутова, посебно капитала, на економски и дру
штвени живот Краљевине СХС. Корени овога утицаја двојаки су. Пр
венствено су мотивисани потребама индустријски развијене капитали
стичке државе, каква је била Чехословачка у то време, за тржиштем
индустријских производа и сировина за индустрију, а тек другостепе
но интересом капиталистички неразвијене претежно аграрне Југосла
вије за чехословачком техничком помоћи у развоју индустрије. У ван
економској, тј. политичкој сфери, ове појаве имају облик манифеста
ције израженог заједничког интереса земаља Мале Антанте и „сло
венске” одбране од немачког продора на Исток.
Још у време мировних преговора у Паризу, са југословенске
стране је истицано да потребе размене привредних производа захте
вају од политичара и државника да се постарају о сигурној вези из
међу Југославије и Чехословачке, било помоћу једне међународне
железнице, било, што је још боље, помоћу народног државног кори
дора међу овим државама, који би ишао од Пожуна преко Целовца,
где је живело много Југословена, нарочито Хрвата и Словенаца“. Го
дине 1922. било је основано Чехословачко-југословенско народно еко
номско удружење.“ Четири године касније, 1926, у Београду је одр
жана конференција о међународној сарадњи, која је обухватила про
блеме политичке, економске и културне сарадње. Исте године, као
последица ове конференције, објављена је Београдска резолуција о са
1. Овај проблем поставља по својој озбиљности пред југолсовенску исто
риографију питање посебних монографских истраживања само о овој теми,
а отвара и шире просторе до сада занемарених истраживања која би дала једну
реалнију слику економског живота и друштвене структуре Краљевине СХС
(односно Краљевине Југославије), него што постоји данас, и влада суверено у
историографији, још увек фанатично окренутој политичкој проблематици.
* Дипломатски архив Секретаријата за иностране послове СФРЈ, Фонд
Делегација Краљевине СХС на мировној конференцији у Паризу, 64, б.б.
3 Arhiv Ministarstva zahraničnih veci Praha, Poslanstvo Bčlehrad, кутија 705,
чсл. 200441, секција IV, 1923. год.
543
 смиљАНА БУРОВИЋ

радњи са Чехословачком, а 1927. Прашка резолуција о сарадњи.“ Тр

говински односи регулисани су посебним трговачким уговорима. Го
дине 1927. почео је рад на привредном уједињењу Мале Антанте, али
је тек 1933. године то и реализовано. Фебруара 1933. године у текст
новог утовора о организацији Мале Антанте ушао је члан 7, по коме
се оснива Економски савет држава Мале Антанте „ради поступне ко
ординације економских интереса трију држава, било између њих са
мих, било у погледу на њихове односе са трећим државама“. За раз
лику од периода приватне иницијативе чешког капитала и индустри
је, тридесетих година се у облику Привредне Мале Антанте настојала
остварити сарадња Југославије и Чехословачке на државном нивоу.“
До овога је дошло, између осталога, и због јачања државне интервен
ције у привреди у Европи и свету као последице велике економске
кризе.
Чехословачка је преузела, после распада Аустроугарске, око две
трећине њене целокупне индустрије, а у неким гранама и више.” Ако
се овоме дода чињеница да је 33,4% становника било запослено у ин
дустрији и занатима (према пропису из 1921. године), онда излази да
је Република Чехословачка била једна од најиндустријализованијих
држава ондашње Европе. Грађена и усмеравана у време свога настанка
на 45-милионско тржиште целе Хабзбуршке монархије, чехословачка
индустрија после 1918. године нашла се скучена на само 14,7 милиона
становника нове националне државе. Услед овога је преко 50%, а у
неким индустријским гранама и 80% чехословачке производње, мо
рало да буде усмерено на извоз“. У оваквој ситуацији, најприродније
је било да Република Чехословачка настави, тј. наследи пространо
тржиште бивше Аустроугарске на истоку, тј. на Балкану. Као земља
увозница у Југославију, Република Чехословачка се тако налазила
на првом месту, док је у погледу извоза у њу Југославија била на че
твртом месту.“ Краљевина СХС била је заинтересована да у Чехосло
вачку пласира сировине аграрног и рудног порекла, које је за чехо
словачку индустрију могло да дâ југословенско привредно подручје.

* Исто, Извештај из 1928. год.

* Др М. Стојадиновић, Економија и дипломација, Политика, Београд, април
ускрс 1933, 2; — 11ривредна организација Мале Антанте, Народне новине, За
греб, 10. јануар 1934, бр. 7,2; — завршена привредна конференција Мале Антанте,
Народне новине,Загреб, 18. јануар 1934, бр. 14, 1; — чехословачки привредни план
f: gija Иале Антанте, tiratiš новине, Загреб, бр. 17, 22. јануар
1934, 2 и др.
„ “ Dr Pavel Wellner, čehoslovački poslanik u Beogradu, Čehoslovačko učešće
t,garitiski delatnosti jagoslavije, industrijski pregled, god. 111, juli-avgust
, 5.
* др д. круис, начелник одељења за инострану трговину при Централном
Инду
савезу чехословачких индустријалаца у Прагу, Чехословачка индустрија,
ji: одбрана, год. VI, Београд-Загреб, 22. јан. 1938, бр. 3-4, и од 29. јан,
* ; исто.
* др М. Стојадиновић, од европске царинске уније до немачко-аустријског
иолферајна, политика, Београд, април, ускрс 1933, 3.
544
 нвки овлици утицАЈАчвхословАчкЕ нА РАзвој индустришв у ЈугослAвили

Између Југославије и Чехословачке био је уведен клиринг, који је

утицао на смањење југословенског пасивног салда.“
Чехословачка индустрија и банкарство првенствено су покази
вали велики интерес за југословенско подручје које је пре рата било
у саставу Аустроугарске монархије. Што се тиче Србије, на њеном
подручју је,још пре 1918. године, била стекла знатан утицај филијала
Прашке кредитне банке, на чију иницијативу је дошло 1908. године
до оснивања фабрике шећера у Ћуприји, која је била прва модерна
јабрика те врсте у Србији под зантитом ове фабрике основана је
igli. rouине „моравија”, фабрика плетене робе у Београду. Ова фа
брика била је прва већа текстилна фабрика у Србији, основана чеш
ким капиталом“ после 1918. године чешки капитал показује посебни
интерес за текстилну индустрију у Југославији, чему је допринела и
југословенска царинска тарифа из 1925. године.
На територији Краљевине СХС Република Чехословачка имала
је неколико веома запажених и активних конзулата, и то у Загребу,
Љубљани, Сплиту, Скопљу. У Београду се налазио Генерални конзулат
Чехословачке Републике. Преко ових конзулата одржаване су интен
зивне економске везе између чехословачког и југословенског економ
ског подручја. Преко њих су чехословачки привредни кругови и њи
хов капитал. вршили постојано испитивање могућности привредне пе
нетрације на подручје југословенских земаља.“
Пропаганду своје индустрије у Југославији Чехословачка је вр
шила и преко најсавременије технике — филма. Тако је 1924. године
Генерални конзулат у Београду понудио Министарству трговине и
индустрије Краљевине СХС на позајмицу и бесплатно приказивање
филмова о чехословачкој индустрији. Ова иницијатива потекла је од
чехословачких трговачких комора и индустријских савеза. За узврат,
Чехословаци су били спремни да преузму експлоатацију у Чехосло
вачкој, југословенских филмова из индустрије и пољопривредног жи
вота, а све то у циљу да се оба „словенска народа узајамно боље
упознају".“
Чехословачки капитал учествује у прехрамбеној индустрији (ше
ћеране, пиваре), затим керамичкој, стакларској, обућарској (гради
велику фабрику обуће у Борову) и знатно у металуршкој индустрији
Краљевине схČ. изузимајући кредите које су оснивачка предузећа
или новчани заводи прелазно пружали предузећима у Краљевини
СХС, финансијско учешће чешког капитала у југословенској инду
стрији ценило се на неколико стотина милиона динара.“

и М. Стојадиновић, Економија и дипломација, 2.

ц Dr P. Wellner, н. д., 5.
iz Arhiv Ministarstva zahraničnih veci Praha, Poslanstvo Bělehrad, Извешта
ји 1919-1929. год.
18 Архив Југославије, Фонд Министарства трговине и индустрије Краље
вине схC, 65-1002, 1874, Genearini konsulat irregg Československé Bčlehrade
}};":y трговине и индустрије Краљевине СХС Београд, од 27. октобра
I Године
и рт Р. wellner... н. д., 5.
545
 СмиљАНА Еуровин

Неколико највећих чехословачких индустрија светског гласа

основало је своје филијале у Југославији, као што су биле Ческомо
равска -Колбен-Данек, А. Д., Шкодини заводи и Виртковичко рудар
ско и топионичарско удружење у Моравској Острови.“ Поред стова
ришта снабдевених артиклима чехословачке индустрије, и то оних
којих није било у Југославији, чехословачке филијале имале су и
стручно особље, чиме су успеле да потисну у знатној мери производе
сличних индустрија Западне Европе. У привредним и политичким кру
говима Југославије ова тенденција је подржавана у име словенофил
ства, и поздрављена је са „словенског становишта”.“ Међутим, и поред
свих узајамних симпатија, уговора о савезу, економски односи између
Југославије и Чехословачке наилазили су и на доста велике тешкоће:
са југословенске стране било је тешкоћа због царинске тарифе за
индустријске артикле, а са чехословачке у њеној заштитној царини
за аграрне производе. Због чехословачког протекционизма на аграрне
производе, пошто је она била не само индустријска, него и аграрна
земља, постојале су знатне тешкоће за већи извоз аграрних виш
кова Краљевине СХС у ову земљу.То се тридесетих година погоршало
због доминације аграраца у парламенту у Прагу, чији је утицај ве
ЛИКи.
Из југословенских земаља у Чехословачку су увожени првенстве
но ови пољопривредни производи и индустријске сировине: шећер
на репа, дрво, дуван, хмељ, конопља, пшеница, месо, брашно, суве
шљиве, цинк, манганова руда, вино, стока и др. Из Чехословачке је,
пак, у Краљевину СХС увожено: стакло, пиво, текстилна роба, ауто
мобили, минерална вода, кромпир, машине и др. Краљевина СХС би
ла је велико тржиште за производе познате чехословачке индустрије
обуће „Бата".“ Чешко плзенско пиво и обућа „Бата" били су присут
ни у свакодневном животу становника Краљевине СХС. За потребе
пиварске индустрије у југословенским земљама, из Чехословачке су
увожене и пивске ili:
у великим количинама. Због развоја стаклар
ске индустрије у Краљевини СХС (посебно флашаре у Параћину, ста
кларе у Храстнику и Рогатици), крајем двадесетих година долази до
бојкота увоза чешких пивских флаша. Године 1929. југословенске пи
варе, такође, бојкотују чехословачке стакларе због смањења царине
на чешко пиво.“ Производи „Бате” су, такође, наилазили на доста
широк бојкот и протесте.
За потребе Краљевине СХС у Чехословачкој је набављано и
оружје. Двадесетих година биле су нарочито велике набавке пуша
ка. Чехословачке државне фабрике у Брну и Плзену израђивале су
артиљеријску муницију, топове, пушке и блиндиране аутомобиле за
* Југословенске филијале великих чехословачких индустрија, Индустриј
ски преглед, год. III, јул-август 1835, 53.
16. Исто,
г. др М. Стојадиновић, Економија и дипломација, 2. -

18 Архив Југославије, Београд, Фонд Министарства трговине и индустрије

Краљевине СХС, II, фасц. 7, Ј–18.
* Ministarstvo zahraničnih veci Praha, Poslanstvo Bělehrad, kut. 537, секција
IV, čisl. 8799 (1928. год.), čisl. 4048 (1927 год.) и &isl. 173564 (1929. год.) и &isl. 151045.
546
 нвки овлици утицАЈА ЧЕХОСЛОВАЧКЕ ПА РА380л индуствилв. у ЈугослAвили

југословенске војске“. Док су у западним крајевима Кра

њевине СХС биле јаче индустријске везе, из источних и јужних об
дасти Србије и Македоније,Чехословачка увози највише аграрне про
изводе, посебно пшеницу и суве шљиве. Преко конзулата у Загребу
и Љубљани, Хрватска и Словенија су од свих југословенских земаља
имале најинтензивније економске односе са Чехословачком. После њих
је долазила Босна, а тек затим Србија.
Чешки капитал је, у Србији, пласиран углавном у две гране ин
дустрије: пиварску и индустрију шећера. Типичан пример за то су
биле јагодинска парна пивара и фабрика слада Мих. Ј. Косовљанина
и српско-чешка фабрика шећера и рафинерија а.д. у Ћуприји.
Jaroдинска парна пивара и фабрика слада Мих. Ј. Косовљанина
основана је пре првог светског рата. Као акционари овог дионичног
друштва јављају се углавном Чеси, затим власник саме фабрике, ја
годински индустријалац Михаило Ј. Косовљанин, београдски инду
стријалац Адолф Минх, такође Чех, министар на расположењу Коста
Стојановић, директор фабрике шећера у Ћуприји Чех Фрањо Зајц и
још неколико лица са подручја Србије“. За ванредни збор акционара,
који је одржан у априлу 1920. године, на пример, акције је депонова
по 15 акционара и то укупно 2.000 акција. Депоновање акција је из
вршено код филијале Прашке кредитне банке у Београду.“ Сама Пра
шка кредитна банка за овај збор депоновала је 3989 акција.“
Српско-чешка фабрика tigia у Ћуприји основана је пре бал
канских ратова као највећа и најмодернија у Краљевини Србији са
каниталом од 5.250.000 динара. Према оцени привредних крутова
око „Трговинског гласника”, ова фабрика основана је у циљу при
вредног снажења словенства против немачког продирања на Исток и
Балкан, односно основана је на иницијативу индустријалца Фрање
Зајца као противтежа фабрици на Чукарици, коју је држало немач
ко индустријско удружење из Резенбурга“ Фабрику су подигли зајед
но српски и чешки капитал.“ И после 1918. године акције ове фабрике
држали су у својим рукама готово потпуно Чеси. Чешки карактер
брике испољавао се и у запослености чешког особља у фабрици.
Фабрика је, поред чешке администрације, кувара шећера, манипу
даната, шофера и др., имала и чешког учитеља. Чеси су дали свој печат
и животу самог града Ћуприје, па су на тај начин имали утицаја и
- Исто, čisl. 318/1920. год.
а Архив Југославије, Министарство трговине и индустрије Краљевине СХС,
I . Акт друштва,
I,рска Парна
Министарства трговине фабрика слада
пивара иииндустрије, а. NA
бр. VI Мих.15.Косовљанина,
д. 828, мај 1920.; –
i, Crnacaк акционара.
|- Исто, Сисак акционара присутних или за них на II редовном збо
ру акционара парне frr:, и фабрике слада, Мих. Ј. Косовљанин а. д. у Јагоди
ни, PE: 24. априла . год.

и Трговински гласник, Београд, бр. 80, 10. априла 1927. Прилог.

23. }: Југославије, Београд, Министарство трговине и индустрије Кра
невине СХС, индустријско-занатско оделење. Акционарска друштва. Буприја,
Српско-чешка фабрика шећера и рафинерија а. д., фасц. 836, Правила „српско
-чешке фабрике пшећера и рафинерије а. д. у Ђуприји, члан 1, 8 и 50.

547
 смиљдНА БуFовић

на структуру становништва, његов социјални став и културни ниво.

Они су тако непосредно утицали и на структуру и карактер прерађи
вачке индустрије у Србији у периоду после првог светског рата, као
и на њен целокупни привредни живот.
Привредни кругови Краљевине СХС, као и држава, у Чехосло
вачкој су гледали индустријализовану земљу која може да укаже
и техничку помоћ у подизању југословенске индустрије. Краљевина
СХС је много пута показивала спремност за активну сарадњу са Че
хословачком у оним гранама прерађивачке индустрије где су јој били
потребни стручњаци. Међутим, наилазила је на отпор тенденција пре
лажења у потпуно, чешко, власништво индустријских предузећа, од
носно куповина фабрика од стране чешких индустријалаца.“ Чешки
капитал је, тако, покушао да купи фабрику папира Милана Вапе у
Београду. У овом случају, морала је да интервенише држава, која је
уложила своје акције да не би страном капиталу,у овом случају чеш
ком, препустила фабрику, која је тада била једна од највећих те врсте у
Европи.“
После првог светског рата, у целокупној прерађивачкој индус
трији Краљевине СХС затекло се доста квалификованих радника и
стручњака— странаца. Међу њима, било је доста Чеха. Интересантно
је, да је непосредно после завршетка рата 1919—1920. године дошло до
знатног прилива стране радне снаге на целу територију Краљевине
СХС. Странци су готово преплавили индустријска предузећа у краје
вима преко Саве и Дунава.“ Када је, 1923. гдине, Министарство трго
вине и индустрије Краљевине СХС извршило преглед радне снаге у
индустријским предузећима на територији целе државе, нађено је
много странаца широм земље, било намештеника, квалификованих
радника или неквалификоване радне снаге. Због интереса државне
безбедности, проблем стране радне снаге постаје двадесетих година
веома актуелан, па су донесене а неке конкретне мере о отпуштању
страних радника.“ Због проблема око решавања дозвола за рад стра
ним радницима и стручњацима, 1924. године, многа индустријска пре
дузећа дошла су у кризу јер им је претилаобустава рада и отпуштање
шелокупног радништва. Једна предузећа су била присиљена да због
опуштања квалификоване стране радне снаге обуставе рад у целости,
а друга делимично. Како у Југославији тада није било довољно ква
лификоване домаће радне снаге у многим врстама прерађивачке инду
стрије, која би преузела производњу после одласка страних радника и
стручњака, оваквом политиком је угрожена производња многих фа
брика и, поред тога, створен – због угрожености производње — и
проблем незапослености домаћерадне снаге.“ Посебно је у привредним
за дипломатски архив Министарства иностраних послова СФРЈ, Трговач
ко-конзуларно оделење, 1920. год., фасц. VII, бр. 706, МИД, КТ Nе 1929 (29. V 1920),
27 Arhiv Ministarstva zahraničnih veći Praha, Poslanstvo Bělehrad,
секција IV, 737, čisl. 069575, Milan Wappa papir.
28 Архив Југославије, Београд, фонд истарства трговине и индустрије
Краљевине СХС, индустријско-занатско оделење, Ри, фасц. 2, Ј–6, 16. IX 1925. год.
з исто, Nº. 612, 11. I. 1924. год. и фасц. 13, J-8.
за исто, J-6, цик, прилог 1,2/y, бр. 3213, 20. VII 1925. год.
548
 нЕки овлици утицАЈАчЕхословАЧКЕ НА РАЗВол индустришв у ЈугослAвији

круговима наишло на отпор отпуштање стручњака Чехословака“ Ад

министративним мерама држава је, међутим, покушала да направи
велике захвате у правцу национализације индустријске производње,
мерама које су у неким случајевима биле драстичне и по саму про
изводњу.
у Србији је, такође, постојао велики број странаца у предузећи
ма прерађивачке индустрије и то: инжењера, механичара, машиниста,
ткача, млинара, кувара шећера и др.“ Они су углавном затечени у
фабрикама по завршетку рата. Али, помањкање домаћег капитала за
развој многих индустрија, које се у јавности дефинисало веома јако
као „рак рана", на другој страни отварало је могућности инвестира
ња страног капитала у послератној Србији, а тиме отварало и нову
могућност запошљавања страних радника. Нарочито је то био случај
са оним гранама индустрије које до тада нису постојале у Србији, а
то је био случај на пр. са индустријом конфекције.Запошљавање стра
них радника и стручњака са искуством, и у које се има поверења,
била је протууслуга коју је тражио страни капитал. У запошљавању
ових радника индустријска предузећа наилазила су, међутим, на от
пор и од стране Радничке коморе у Београду. Она је тако 1923. годи
не уложила протест против довођења девет специјалних радника у
Фабрику рубља и одеће ад. у Београду, што је био услов који је по
ставио страни капитал.
Нека од занимања, као што је било кување шећера и пива у ин
дустријским предузећима Србије, била су у годинама после првог
светског рата искључиво у рукама странаца. Како је пиво било не
МачкоageШки изум, то су ове две земље имале много више искуства, а
биле су и технички бо премљене од осталих земаља које су се ба
виле производњом пив
Године 1922. у Ср и пут полаган испит за кувара шеће
ра. Полагала су га двој гадника из Краљевске српске повлаш
Ђене фабрике шећера на Чукарици у Београду.“ Према тврђењу упра
ве ове фабрике, то је био и први случај у целој Југославији.“ Кувари
шећера су сматрани, иначе, за најважнији квалификовани кадар у
фабрикама пећера. У српској индустрији шећера у то време то су би
ли искључиво Чеси и Немци. Они су у овој индустрији имали моно
пол у целој Европи, а могли су се наћи, и у целом свету. Исти случај
је био и са куварима пива. Кување пива Чеси и Немци су сматрали
„својом тајном”. Квалификовање двојице српских кувара шећера
1922. године био је први корак у национализацији ове струке у Југо
славији“. Међутим, кување шећера и пива се још и 1924. године сма
трало за професионалну тајну, до које домаћи радници апсолутно не
3. Исто, фасц.36, J-96, V. Ne 213, 28. III 1924. год.
за Трговинкси zласник, 9. VIII 1923, бр. 177.
* Архив Југославије, фонд Министарства трговине и индустрије Краљеви
не СХС, Индустријско-занатско оделење. Индустријске гране, фасц. 3, I-7, V
Ne 77,2. јануар 1923, Реферат кемичара Св. Стојшића Министарству индустрије
и трговине Краљевине СХС.
34. Исто,
35. Исто,

549
 смиљАНА ЕуровиF.

могу да дођу, јер за изучавање ових вештина у домаћим фабрикама

није било могућности и услова“. За Србију је, међутим, од велике
важности било стварање домаћег стручног кадра и из осталих грана
индустрије, посебно школовање људи за машинисте,браваре, млинаре
и сл.“ Због тогаје привредна политика у Србији после рата била усме
рена на стварање домаћег стручног кадра,за што су коришћене разне
стипендије, па су радници слати на школовање и специјализацију у
иностранство.“
Структура радне снаге по националном пореклу у прерађивачкој
индустрији Србије после рата у неколико типичних индустријских
предузећа, која су у то време уз то заузимала важно место у привреди
Србије,била је следећа: -

У Првој српској парној пивари Ђорђа Вајферта у Београду на

списку чиновника, деловођа и мајстора било је 1923. године 21 лице,
од тога 2 Немца, 1 Рус, 2 Аустријанца, 2 Чехословака, остало су били
„поданици" Краљевине СХС. Сви странци били су квалификовани рад
ници и завршили су немачке и чешке пиварске школе, и ниједан од
њих није знао српски језик“
Одмах после рата, Краљевска српска повлашћена фабрика шеће
ра на Чукарици у Београду имала је на списку са сталном месечном
платом 90 лица, од тога „поданика" Краљевине СХС 67, Чехословака
16, Пољака3, Немца2, Аустријанца 1 и 1 Руса (избеглица). Чеси, Нем
ни и Пољаци били су кувари шећера. Хемичар у фабрици је, такође,
чио Чех, као и технички директор и технички контролор.“ Сезонски
радници у овој фабрици били су, међутим, искључиво домаћи радни
пи, и то Крушевљани, Топличани, Ужичани и др.“ Ова фабрика на
правила је напор да замени страну радну снагу домаћом, као и чинов
ништво. У периоду од 1923. године она је успела да оспособи за ква
лификоване послове 7 домаћих радника, и то: 2 кувара шећера, 1
интенданта, 1 мајстора на кречани, 2 мајстора за пресовање ситног
шећера и 1 надзорника за израду коцки. Замењена су и 2 страна чи
новника домаћим. Године 1924, међутим, фабрика је имала од страних
радника још 4 кувара шећера и 2 манипуланта“
Случај Србије није био изузетан, него типичан за структуру ве
ћег дела радничке класе у југословенским земљама. Готово сви виши
и нижи чиновници и професионални радници у фабрикама шећера у
за исто, шећеране. v Ne 8091, 23. мај 1924. год.
37. Трговински гласник. бр. 105, 10. маја 1921. год.
38 Архив Југославије, Министарство трговине и инлустрије Краљевине СХС.
интvстријско-занатско оделење, индустријске гране, пећеране, фасц. 3, J-7. V.
Ne 8091, 23. мај 1924. год.
39. Исто, фасц. 5, I-11. Одговор на Савићеву анкету Српске краљевске пи
варе Борђе Вајферт 1923. год. и Списак чиновника и мајстора Прве српске пи
варе. Rombe Batiber a. m.
о исто, фасц. 3, 1–6 v Ne 9825. списак особља београдске фабрике пећера
ca cranitni miocesariом
платом.
4. Исто, J-7, v op. 3306, 11. мај 1920, Фабрика плећера на Чукарици у
Београду.
42 миливоје Савић, Нана индустрија, занати, трговина и пољопривреда,
Сaрajeвo, rv. neo, 202.
550
 HEKH ОБЛИЦИ УТИЦАЈА ЧЕХОСЛОВАЧКЕ HA РАЗВОЈ ИНДУСТРИЈВ Y ЈУГОСЛАВИЈИ

Крашнни СХС, а било их је тада 8, били су странци, највше Че

хословаци. Y фабрици шећера у Великом Бечкереку, na пример, од
109 радника 41 је био странац, од којих су 32 бици Чехословаци. Од
укупно 6 кувара шећера, колико их је било у тој фабрици, 4 су била
Чеха. И у oem-um фабрикама шећера руководећи места су имали Че
си. То је био случај и са фабриком шећера у Усори. Готово у свим
овим фабрикама говорило ce на чехословачком језику, а у неким у
њих то je био и једини jenim на коме се говорило, као што je на при
мер била фабрика шећера у ћуприја.43
Сштљана БУРОВИН

Resume

CERTAINES FORMES DE L'INFLUENCE TCHECOSLOVAQUE

SUR LE DEVELOPPEMENT DE L'INDUSTRIE EN YOUGOSLAVIE,
APRES 1918, AVEC UNE VUE PARTICULIERE SUR LA SERBIE

Les cercles économiques tchèques avaient entre les deux guerres,

une influence remarquable sur le capital et la vie économique et sociale
en Yougoslavie. Comme l'un des pays les plus industrialisés de l'Europe,
la République de Tchécoslovaquie, était intéressée pour le marché you
goslave, c’est à dire, pour la vente de ses produits industriels. Après la de
sagrégation de la Monarchie austro-hongroise, la République de Tchéco
slovaquie, prit possession d'à peu près les deux tiers de son industrie,
pour laquelle elle tâchait de s'assurer des marchés. En ce sens, elle était
avant tout intéressée et dirigée vers le vaste marché tenu par l'ex Austro
·i·longric à l'est, c'est à dire, vers les marchés des Balkans. En tant que
pays exportateur, la Tchécoslovaquie occupait la première place dans
l'importation de la Yougoslavie, alors que du point de vue de l'importa
tion dc cette dernière, elle n'occupait que le quatrième rang.
La réciprocité d'intérêts entre les deux pays s’exprimait dans les
besoins que la Yougoslavie avait dans le domaine de la technologie, pour
une aide de spécialistes technologues tchécoslovaquœ, de même que dans
l'intérêt qu'avait la Yougoslavie d'exporter ses matières premières indu
strielles et ses surplus agraires. Tous ces phénomènes ont une forme po
litique manifeste, exteriosée par l'intérêt commun à travers la Petite
Entente, pour la défense »slaveu, contre la percée allemande à l'Est. En
1927, on commença à travailler pour une uniñcation économique de la
Petite Entente, mais ce n'est qu'en 1933, que cela se réalisa par la forma
tion du Comité économique des états de la Peuite Entente.
Dans cet article sont analysés aussi. en plus des problèmes déjà ex
posés, les phénomènes aui se manifestèrent dans la structure même de

“ Исто, 206.

551
СМИЊАНА БУРОВИБ

la classe ouvrière yougoslave entre les deux guerres. Ce qui est particu
lièrement intéressant, c'wt la présence en Yougoslavie, après la Première
Guerre mondiale, d'un nombre important d'ouvriers qualifiés et de spé
cialistes étrangers, particulièrement tchèques. Certaines professions, com
me l'était le cas de la cuisson du sucre et de la bière, dans l’industrie de
la Serbie, étaient à cette époque, exclusivement entre les mains des
Tchèques et des Allemands. Vers le milieu des années 20, on commença
à créer graduellement dans les industries mentionnées une formation
particulière et nationale d'une main d'oeuvre qualifiée.

_, Jr.—ultra) url… lat:—m'; U?) zfvin nal“

-
'..- w': *..„цм' ;… ·:th vratar]:
' Vu calqufie “:= "! ::..- ‘ '
""?u ouah—A."...f‘)
· ':n—ËQÉL'! '.." 1139
.., _· ., :l_ течни-„73,1;– . _
. ои грли ,: nznm њгшд
1 „„из–3 '; тишини–:=. fier-“v
:} Jr.—; "mnt” rmi-_ fil:—”TH: 'п'ч' “(.it
ne 5:13: ...? „ц {;}; (upit:-m! {.:-„g. Т

552
СТАВ КПЈ ПРЕМА БАЛКАНСКОМ СПОРАЗУМУ (ИЗ 1934. ГОДИНЕ)

У нашој историографији постоји веома мало студија које се ба

ве испитивањем спољнополитичких идеја у КПЈ у међуратном перио
ду; обично се сматра да партијски материјали нису дубље улазили у
ове „буржоаске” проблеме, а ако су и улазили, било је сувише шема
тичности и зависности од Коминтерне. Међутим, иако партијски ма
теријали увек настоје да „разоткрију” право лице „буржоаских ре
жима који воде ненародну и домаћу и спољну политику”, ипак је ве
ћи део материјала необично важан за опште оцењивање линије КПЈ
— отворено револуционарне 1928–34, народнофронтовске 1935–1939,
линије „против рата”, 1939–1941. Спољнополитичке тенденције ме
њају се мењањем политике партије, у оквиру југословенских и европ
ских промена, па испитивање овога проблема може дати важан при
лог за сагледавање опште линије партије." Пошто је Балкански спора
зум настао на крају „левичарске епохе” у развоју КПЈ, то треба пока
зати и опште правце схватања европске ситуације и спољне политике
тога доба.
1. Левичарско доба у историји европских партија 1928—1934.
Политика сваке европске комунистичке партије у битној мери
зависила је од развоја политике СССР-а и Коминтерне. „Генерална
пинија за све комунистичке партије зависила је од међународно-поли
тичког и унутрашњег развоја СССР-а”.“ Политика Коминтерне, нарав
но, зависила је од контроле совјетске владе, али није увек у пуној
мери зависила од совјетских спољнополитичких потреба. Разлика је
1920-их година била веома јасна, особито када је СССР стварао при
1. Упореди В. Винавер, КПЈ и питање ратне опасности 1919–35, Истор. глас
ник 1-2/1570, 61-112, Винавер, Комунистичка парсија Југославије и Мала Ан
танта (1920–38), Историјски часопис 18, 1971, 521–551; Винавер, Албанско пита
не у штампи КПЈ 1919–39, Gjurmime albanologjike, 1/1972, 65—100; Винавер,
КПЈ и балканска политика Југославије (1929—1534), Ваlсаnicа 3/1972, 437–454;
винавер, КПЈ и југословенско-бугарски односи између два рата, Ваlсаnicа 4/1973,
347–385. Винавер, Балканска сарадња у идеологије југословенских комуниста
између два светска рата, токови револуције 9/1973, 67—132. Винавер, КПЈ и
спољна политика Краљевине Југославије 1939–41, Прилози за историју соција
дизма 9, 1974, 45-145. Винавер, КПЈ и нароблем одбране Југославије и Балкана од
фашистичке експанзије и агресије, Историјски часопис 23, 1976, 181–242.
2. Е.. Кардељу: „Четрдесет година“, II, Бeoгрaд 1960, 9, 14.
553
 Вук ВИНАВЕР

јатељске везе са Вајмарском немачком републиком, а Коминтерна

стављала немачкој КП у задатак да сруши немачки режим. Совјетски
министар спољних послова Чичерин увек је истицао да је совјетска
политика — мир, сарадња, коегзистенција, а Коминтерна има своју
политику, тојест раволуцију“. На нашем Сплитксом пленуму, јуна
1935, Благоје Паровић је ускликнуо: „Данас су политика совјетска
и Коминтерновска исто!“ То је била политика совјетско-француско
-чехословачког савеза споља, а левичарско-демократског савеза у сва
кој земљи. Али је Коминтерна увек имала своју револуционарну поли
тику, па је Стаљин крајем 1936. саопштио француском амбасадору:
„Не гледајте борбене декларације Коминтерне него посматрајте моју
конструктивну политику!“. Спољна политика СССРа и линија Комин
терне поклапале су се, тојест Коминтерна је зависила од совјетске
владе, али никада до краја; свет је говорио о два колосека совјетске
политике, а то се посебно видело при склапању Балканског пакта.
Совјетска влада је поздравила Пакт као корак за стабилизацију Евро
пе према Хитлеру, а Коминтерна и балканске партије су напале Пакт
као сметњу за револуцију. Пакт је дошао удоба „левичарске полити
ке Коминтерне, када је она веровала у скору европску револуцију.
Већ крајем 1927. совјетска унутрашња политика кренула је сна
жно у лево, у колективизацију, брзу индустријализацију. КП Францу
ске кренула је у лево, напустила политику „јединственог фронта са
социјалистима", a фебруара 1928. Коминтерна је саопштила нову ли
нију: „Класа против класе, напред у револуцију”!“ Са Пестог конгреса
Коминтерне, у лето 1928. године, саопштено је да је настало ново доба
револуције. Све социјалистичке партије су у ствари фашистичке орга
низације (то је Стаљин саопштио раније и на Конгресw v пето 1924.
године). Све капиталистичке земље спремају напад на СССР.” Одмах
затим, октобра 1928, одржан је Четврти конгрес КПЈ, на коме је
саопштено: „целокупна спољна и унутрашња геолитичка ситуација Ју
гославије развија се узнаку припрема за рат”. Донета је одлука,v скла
ду са конгресом Коминтерне, да будући рат треба искористити и пре
творити у револуцију. Када је, почетком 1929. шестојануарска дикта
тура до краја заоштрила стање у земљи, КПЈ је логично избацила
паролу о оружаном устанкv и разбијању југословенске државе, као
свој прилог за одбрану СССР-а и за wспешну револуцију. Све публи
кације КПЈ писале су већ од јесени 1928. да Југославија припрема ору
* политички архив немачког Министарства спољних послова. Bon Biro
Reichsminister, Russland. Band 6. извештај из Москве од 4. XII 1923. Исто, Band
Р, iI ja на Берлина од 30. IX 1923. Исто, Band 9. Извештај из Москве од
__ --

* Архив пК СКЈ, Београд (скраћено АСК), Фонд Коминтерне (КИ),

1935/3/6–1.
s Document diplomatigues francais 1932–1939, (DDF). 2 serie, tome V. Paris
1062, 249. 251.
* С. н. Гурвич. Комvнисти и социљансти во Франuини а 1928–29. г., v: Espo
па в новоe. новеiшее врема, Сборник статеi, памати акдемика Н. Н. Лукина,
Москва 1960. 644, 646, 652.
1. Коммунистическнi antrepнационал, краткuti ucropически очерк, Москва
1969, 288, 295, 302.
554
 стAв кпш пPEмA БАлклноком сповлзуму 1934. годинE

жани напад на СССР, а онда — да је диктатура сигнал за почетак

напада.“
Свака балканска конференција сматрана је за договор ради при
преме напада на СССР. Југословенско-бугарско смиривање 1929. оце
њивано је као примирје ради заједничког јуриша на СССР. ЦК КПЈ
је 1929. наступио са лозинком оружаног устанка, рушења државне
целине, формирања радничко-сељачких совјетских националних ре
публика, против балканских сукоба, против великосрпског терора у
Македонији, као и против бугарског реваншизма и организације ВМРО.
У интересу разбијања балканског статуса, спречавања међудржавних
сукоба и убрзавања револуције, настале су пароле о уједињеној и не
зависној совјетској републици Словенији, Македонији, Албанији, што
би разбило не само југословенску државну целину, него и целине Ау
стрије, Италије, Албаније, Грчке, Бугарске, Румуније. Рушење југосло
венске државе било је само део рушења капиталистичког система од
Корушке до Солуна— у интересу убрзања револуције и у циљу лакше
одбране СССР-а. У таквој ситуацији, сваки додир балканских влада
сматран је припремом напада на СССР и договором против балканске
F-у: На Једанаестом пленуму Извршног комитета Коминтерне, 1931.
године, саопштено је да су буржоаска демократија и фашизам једно те
исто. Свеједно је ако Хитлер сруши Брининга, немачког канцелара.”
Када је Хитлер дошао већ близу власти, захваљујући, између осталог,
и жестокој борби КПД против немачких социјалиста, што је разбило
ji: радничку класу, Коминтерна је, ипак, наДванаестом пленуму,
септембра 1932, саопштила да је у свету главно то што Француска и
Чехословачка спремају напад на СССР.
Коминтерна је веровала у скору европску револуцију, пре свега,
због велике европске економске кризе, за коју се рачунало да мора
поларизовати капиталистичко друштво и довести до револуције. Кри
за је заиста била страховита. У Југославији је цена пшенице 1928—
—1932, пала од296 на 140 динара по центи. Индекс курсева једанаест
индустријских предузећа, уз индекс 1926=100, пао је 1932. на 619 а
1933. на само 55,1% старе вредности. Индекс цена Народне банке (уз
индекс 1926 = 100) пао је у првом кварталу 1933. за сточне производе
на 54,7 а за биљне производе на 42,7% старих цена. Југословенски
извоз је 1929–32. пао од 53 милиона тона у вредности од 79 милијар
ди динара, на 23 милиона тона у вредности од 33 милијарде динара.
Национални доходак је 1929. износио око 70, а 30 милијарди у 1933.
години. Цене су падале, а динар је 1932. девалвиран за 30%, али су
нене наставиле да падају. Потрошња пива смањила се 1929–34, од
680000 на 210000 хектолитара. Потрошња шећера по глави пала је
1929—1934, од 81 на 44 килограма, потрошња меса је 1929-34. пала

- пролетер, орган Централног комитета КПЈ 1929-1942, Београд 1968. 5, 6,

Iа, 32 38 45, ili šo, 55, 57, 146, 62, 148, 74, 77,
66, 150, 79, 80, 81, 88, 93, 96, 106 107, 108, 109.
156, 161.
111, 116, 123, 130, 133, 137, 142,интернационал, московски часопис (скраћено Ки)
_ 9. истически:
I3-14/1981, 62, 63, 35-36/1932, 81.
555
вук винлвEP

од 166 на 13,3 килограма по глави. Сељак је, у доба највеће кризе за

своју аграрну робу могао купити за трећину индустријксе робе мање
него пре тога. Кретање неких индустријских акција показаће величину
кризе:
VIII 1929 I 1930 ХII 1930 V. 1931 Х 1931

Трбовље 462 460 371 241 190

Нашице 1650 1525 990 750 750
Брод Вагон 137 135 90 65 55
Осијек
Шећерана 430 410 300 290 170
Драва 426 260 250 230 190
Сарајево
Пивара 210 160 205 200 170
Гутман 195 188 134 132 105

Укупна сума надница била је 1930.— 5,1 милијарду а 1935, само

32 милијарде исплаћеног новца! По једном прегледу запослености у
репрезентативним индустријским предузећима, од децембра 1930. до
марта 1933, број радника је у тим предузећима смањен за пуних 47
процената. Године 1933. било је триста хиљада незапослених.
Коминтера је писала о беди југословенских маса и сматрала је
да свуда у свету мора доћи до револуције. Из тога је извлачен закљу
чак да ће светска буржоазија излаз из кризе потражити у нападу на
СССР, који служи као узор обесправљеним масама у свету. Истовре
мено је парола о угрожености СССР-а служила као агитпроп-парола,
која је имала совјетским масама дати подстрек за јачи рад и одрица
ња у доба изградње. --

Коминтерна и њене секције у појединим државама устале„“,“

убрзано рушење капитализма, против европске политике сук и
против неправедних граница. Велика конференција партија у Есену,
јануара 1933, устала је против европског система. Партије су се сагла
силе да Немачкој треба дати, припојити, Горњу Шлеску, пољски „Ко
ридор”, Данциг, Аустрију, Алзас, Лорену, Јужни Тирол, Судетску
област.“ Када је Хитлер дошао на власт, Коминтерна му се супротста
вила паролом „За совјетску Немачку”, а партије Немачке, Аустрије,
Италије и Чехословачке одлучиле су да што пре сруше версајски си
стем.“ За Коминтерну је Хитлер био само један од многобројних фа
шистичких лидера, какви су наводно држали власт у скоро свим
европским државама; ти многобројни фашистички режими спремају
рат, реванш, империјалистичке сукобе, па је једини излаз – револу
ција и рушење система. Коминтpна је била уверена да Хитлер припре
ма напад на СССР, али да исто чине све европске земље, поготову Ма
1". Пролетер, 198. КИ 3/1933, 54, 56. International Press Correspondence, (ен
глеско издање, скраћено Inprecor) 12 I 1933,36, 37.
11. Р. Чолаковић, Казивање о једном покољењу, II, срjeno 1968, 27, 28.
46 ки 4-5/1933,3,4,7, ки 7–8/1933, 13. Inprecor 31. III 1933, 348.
556
 СТАВ КПЈ ПРЕМА БАЛКАНСКОМ СПОРАЗУМУ 1934. ГОДИНЕ

ла Антанта.” Коминтерна је оштро критиковала француску и чехо

словачку Партију, које су хтеле да пактирају са социјалистима у од
брани против фашизма. Ударено је по чешком министру спољних по
слова, Бенешу, који „припрема напад на Немачку”.“
КПЈ је исто тако оштро устала против свих режима који припре
мају међусобне империјалистичке ратове и напад на СССР. Нарочито
је КПЈ жигосала „припреме за напад на Италију и Бугарску”.“ Године
1933. вођена је кампања против рата са Италијом, паједошло до резо
луције југословенске и италијанске партије против рата: треба осло
бодити угњетене земље Истру, Албанију, Хрватску, Косово. То је
било разбијање југословенске, али исто тако и италијанске фашистич
ке државе, што историчари, обично, не бележе“. Коминтера је, ипак,
1933. увидела да су могућности општег напада на СССР мале, а да се
спрема сукоб два блока — Француска, Југославија, Мала Антанта, а
насупрот њима Немачка, Италија и њихови сателити.“ То је била реал
на, али само једна констатација међу другим, а које су говориле о
препремама за напад на СССР и о леку против тога, — убрзаној европ
ској револуцији, за коју економска криза даје довољне могућности.
КПЈ је имала пуно право да почетком 1933. устаје против прете
ћег југословенско-италијанског рата, јер је тада Мусолини, италијан
ски премијер,заиста радио на томе да „разбије Југославију”. Конгре
су ВМРО у Бугарској присуствовао је и секретар италијанског
посланства! Међутим, од пролећа 1933, тече процес југословенско-бу
гарског зближења. Зближавање је изгледало веома срдачно, иако
је краљ Борис јасно тражио „права за бугарску Македонију”. КПЈ је
јасно устала против балканских сукоба 1933. године, против ратова,
борби за територије, и то —паролом припреме за револуцију и фор
мирање балканских социјалистичких република (међу њима и цело
купна, независна Македонија). Оштро је осуђена италијанска подрш
ка ВМРО-у и лаж о бугарском „ослобађању” Македоније.“ У директи
ви за Македонију, октобра 1933, ЦК КПЈ је напао великосрпску лини
ју, исто као и „националфашистичку” линију ВМРО, Ванче Михаилова.
Састанци Александра и Бориса оцењивани су као доказ краљевског
страха од револуције. Комунисти су устајали 1) против југословенско
-бугарског сукоба, 2) за независну Македонију.“
Током целе 1933. године Коминтерни се чинило да нараста европ
ска револуционарна криза. Тринаести пленум, децембра 1933, сма и

B. E., Campus, Intelegereа Ваlсаnica, Bucuresti 1972, 94, recor 14. VII 1933,
880 КИ:24/1933, 39. -T
нз 1mpirecor 8 13 1933, 845; Исто 24. XI 1933, KИ 1—2/1932, 8.
14. Пролетер, 21,43, 61, 83, 96, 112, 141, 148.
55 Пролетер, 186, 199, 219, 223, 224, 236, 249. АIlK, КИ. 1933, 1, 6, 42. Хрватски
пут, год. I, бр. 2-3, јануар–фебруар 1933. Ударник бр. 3, j р „а“, 1933. Rdeči
signati бр. 4-5, фебруар-март 1933. Борбени студент год. If, бр. 1, јуни 1933,
Дело, март 1933.
VI L.: i. 12/1933, 3, 4. KИ 13—14/1933, 33, 35, 40. КИ.19–20/1933, 3, 4. Inprecor:30.

п ударник, фебруар 1933, бр. 6, пролетер, 250. ALIK, КОЈИ 6/1933. Дело, март
1933. Исто, мај–јули 1533.
48 Искра бр. 2, децембар 1933.
557
 Вук ВинавВР

трао је да најзад настаје нова епоха револуције и рата, борбе против

социјалдемократије која наводно фашизира свет. Главна парола била
je : „За совјетску власт”.“ Проглас КП Чехословачке, од јануара 1934,
позивао је масе у борбу за совјетску власт и напао чехословачку бур
жоазију да је насилно окупирала и анектирала Словачку и немачку
„Судетску област".“ Тада је и КПЈ за 1934. годину поставила основне
пароле— борба против империјалистичког рата који београдски „фа
шистички” режим навелико припрема. Паролама се тражило да се
осујети антисовјетски рат великосрпског режима.“
На тој линији налазио се и споразум југословенских, аустриј
ских и италијанских Партија, априла 1934. године: против рата, форми
рање независне уједињене Словеније, исто као што се увек захтевала
независна уједињена Македонија, као социјалистичка република. Ру
шила се целина југословенске државе, али, очигледно је борба била
усмерена не толико против југословенске државе, колико против свих
реакционарних држава, против фашистичке Италије, против десни
чарске Аустрије, против великосрпске Југославије!
Мисао о скором рату, која је настала после преокрета у Немач
кој, 1933. године,захватила је и Балкан. У фебруару 1934. је, од стране
влада Југославије, Румуније, Турске и Грчке, потписан Балкански
споразум, пакт за узајамно обезбеђивање граница. Балкански пакт је
настао у отпору буржоаских влада против могућности реваншизма,
надирања Мусолинија и Хитлера, као и страха од бугарске подршке
нападу који би извела нека велика сила. Није чудо да је Мусолини
овај пакт примио са највећом зловољом.“ Пакт је нерадо дочекан и у
Берлину.
Али, совјетска влада, која се већ увелико зближавала са Францу
ском насупрот Немачкој, поздравила је Балкански пакт као део одбра
не Европе од нацистичке опасности. Совјетски амбасадор у Анкари
саопштио је југословенском посланику да је овај пакт – велики
инструмент мира“. Часопис Коминтерне саопштио је да је Балкански
пакт – ствар француска, оруђе за одбрану од Немачке.“

19 КИ. 9/1934, 3. Исто 1–2/1934, 24, 36, 37, 41, 93. Исто 36/1933, 42, 47. Млади
лењинист, април-мај 1934. Шта и како да се ради, бр. 3/1933.
20 ки. 18/1934, 32, 33, 36, 37. ки 6/1934, 4.
* М. Васић, Прилог проучавању развитка СКОЈ-а и напредног омладинског
покрета у Југославији 1933–1934. године, Историја радничког покрета, Зборник
ова 2, 1954, 263, 274,282. Комунист год. I, бр. 6–8, јуни-август 1934. Пролетер,
92, 297, 314, 317, 319, 320, 323, 324. АЦК КПи 1934/35, 46а. Млади ударник, мај 1934.
2. Државни архив у Будимпешти, Министарство спољних послова (Ол,
Кüm) пол. 23, 705. Извештај мађарског посланика из Рима од 7. II 1937, Архив
чехословачког министарства спољних послова, Политички извештајн, (AMЗВ),
Италија, бр. 258/1934. Извештај чехословачког посланика из Рима од 25. маја 1934.
* Campus, Intelegereа Ваlсаnica, 130, 158. Историза јужних и западних Сла
ван, Москва 1964, 424. Архив дипломатске грађе Савезног секретаријата за спољ
не послове, Београд, Посланство у Турској, ф. 30, 520. Извештај из Анкаре од 12.
k ig, gorena и Документи внеинеši noаитика СССР, том 14, Москва 1971, 44.
* КИ 11–12/1934, 34.
558
 стAв кпJ. пРЕмA БАлкAнском сповАзуму 1934. годинE

Совјетска влада је мађарском посланику саопштила да СССР

желимир на Балкану. Коминтернаје, међутим, сматралада овај Пакт,
нао оруђе Француске у отпору против Хитлера, само увеличава ратну
затегнутост и опасност. Зато су партије Румуније, Југославије, Грчке,
Бугарске и Турске свечано саопштиле да осуђују Балкански пакт као
реакционарну махинацију. Пактје оруђе сукоба и рата, он чува непра
ведне границе, учвршћује буржоазију, представља изазивање свих
оних народа који се боре за своје ослобођење. Пошто је сада настало
доба рата и револуције, овај Пакт је буржоаски савез против скоре
револуције. Пет балканских партија је осудило Пакт и позвало масе
у револуцију против свих режима који су га потписали.“
У прогласу за Први мај 1934. ЦК КПЈ напао је Немачку као
потпаљивача рата, али и осудио два ратна блока: француски Балкан
ски пакт и италијански троугао Рим. — Беч — Будимпешта. ЦК КПЈ
је, у јуну 1934, позвао масе да протестују против Балканског пакта,
да рат између Балканског пакта и Мусолинијевог блока претворе у
револуцију. „Раскринкати и разјашњавати масама да путовања Јевти
ћа, Бартуа и других дипломата, разне конференције Мале Антанте,
склапање Балканског пакта, значе дипломатску, идеолошку припрему
рата, који је пред вратима”.“ Балкански пакт је оцењиван као један
од многобројних ратних блокова, који у доба епохе револуције и рата
само хрле у империјалистички сукоб. То се стално понавља током
1934. године. Четврти пленум ЦК КПЈ, децембра 1934, оцењује да је
Балкански пакт потребан београдском режиму како би лакше напао
Италију. Пленум је као излаз из ратне опасности затражио борбу за
независне републике Словенију, Хрватску, Македонију.
Међутим, ЦК КПЈ је, истовремено, сагледао да се 1934. године
београдски режим боји Мусолинијеве власти у Аустрији, да се око
судбине Аустрије разилазе Београд и Париз и да београдска влада убр
зано води политику приближавања Хитлеру. Наравно, везивање за
Хитлеров Берлин или за Паризу доба предсказиване европске револу
ције није било много различито: ЦК КПЈ је осуђивао везивање за
ратни блок, како француски, тако и немачки.
ЦК КПЈ је, током 1934, повео нову политику „у масе”, јасно са
гледао нову пронемачку оријентацију београдског режима, али је у
доба „левичарске” епохе, под утицајем Коминтерне, оштро осудио
Балкански пакт као сметњу револуцији, као оруђе скорог империја
нистичког сукоба.

2. Доба Народног фронта

| Четврта земаљска конференција тражила је разбијање југосло
венске државе, осудила режим који гази у рат, тражила пораз војске
у рату против суседа, позвала масе у борбу за совјетску власт, али је
__

25. Пролетер, 299.

__ 3. Млади бољшевик, бр. 1. јануар 1934. Млади комунист, год. I, бр. 1, мај
| 1934. АЦК, КОИ 1934/9. б. АЦК, КПЈ, 1934/2, 135.
559
Вук Виндвер

истовремено имала један сасвим нови тон: освојити масе, ударити

по режиму који се очигледно колеба између Париза и Берлина.“ Све
балканске партије још су водиле „леву линију": КП Румуније напа
дала је војни буџет и осуђивала министра спољних послова Титулеска
као „антисовјетског авантуристу”. КП Бугарске је секташила и до
1935. одбијала сваку везу са земљеделском опозицијом (баш као и
деветог јуна 1923). Она је, чак, веровала да Француска 1934. године уз
помоћ Бугарске спрема поход на СССР. КП Грчке је нападала „војно
фашистичку диктатуру”.“ Али, Коминтерна се није сувише бавила
Балканом:у једној њеној објављенојхронологији донела је само чети
ри догађаја из историје КПЈ, искључиво о националном питању, а
великим делом погрешно.” Коминтерна је 1934. веровала у скору сов
јетску власт, проповедала рат против социјалдемократије. Како тући
Хитлера, нацизам - одговор је био: „тиме што ћемо уништити соци
јалисте”. Од јуна 1934. ницала је нова идеја да, ако се СССР споља
зближава са Француском, Чехословачком, онда у свакој земљи мора
да се начини сличан демократски, антифашистички блок. ЦК КПЈ
је видео пионирску улогу КП Француске и у октобру 1934, саопштио
да треба напустити стари израз „социјалфашисти” за социјалисте.“
Осми конгрес КП УСА, истина, напао је „фашистички режим Рузвел
та” и позвао масе у револуцију,“а југословенски комунисти су, све до
пролећа 1935, позивали на рушење режима, за стварање совјетске
власти. Србијански „Комунист”, јануара 1935, тражи револуцију и
борбу за совјетску власт. ЦК КПЈ јануара 1935. пише за Црну Гору:за
самосталну црногорску радничко-сељачку републику, а „Хрватски
пут“ у априлу-мају 1935. тражи независну хрватску републику. У
априлу 1935. пароле гласе „Живела совјетска Хрватска република“
Па ипак, и поред ове левичарске фразеологије, у ЦК КПЈ су
сагледали претећу про-немачку оријентацију режима, и то као опасну.
У мају 1935. позване су масе да демонстрирају против немачког ми
нистра Геринга, који је „проводио медени месец” у Југославији. Када
је избила једна побуна у Грчкој, марта 1935, ЦК КПЈ је саопштио да
је то,у ствари, немачка акција разбијања Балканског пакта.Такоје, по
први пут, дата позитивна оцена Балканског пакта, који донекле штити
Балкан од немачке експанзије. У великој резолуцији ЦК КПЈ, од мар
та 1935, затражен је народни фронт и ударено је по режиму који
нагиње ка Немачкој.“

27. Историјски архив КПЈ, II, Бeoгрaд 1949, 224, 228, 243,244, 246,252, 262.
* Gh. Zaharie - D. Tutu, Aspecte ale politicii externe a Romaniei in anii
1933—36, Anale (Bucuresti) 5/1966, 118, 119. д. Типев, Б3нс и воржената борба
на блгарски народ против монархофашистката дикататура (1941—44), Ист. преглед
3,ji.ј С. Радулов, За идеологиата на блгарскиа фашизм, Ист. преглед
5, - - --

29 КИ 7-8/1934, 144, 147, 153.

за Ацк, Ки 1934/228.
3. Ки 1/1935,50, 54.
* АцK, KOи 1935/3. Ацк, Хрватска 1/122.
* Пролетер, 381. историјски архив, II, 346, 348. Ацк, ки 1935/205.
560
 стAв КПЈ првМА БАЛКАнском спордЗУМУ 1934. годинE

Велики преокрет у историји КПЈ изведен је у Сплиту, на плену

му јуна 1935: главни потпаљивач рата је Хитлер, а југословенски
режим се баш за њега везује. Почела је линија народног фронта, про
и тив режима и против спољне политике режима, а за отпор „против
немачке политике режима”. На Седмом конгресу Коминтерне овај је
став постао обавезан за све партије: народни фронт против фашизма
у свакој земљи, савез антифашистичких држава у Европи. У истом
часу пао је Јевтићев режим који је увек оцењиван као „фашистички”.
Европска дипломатија одмах је запазила парадокс југословенске по
литике: делимично враћање на вишепартијски и парламентарни ре
жим истовремено означава у спољној политици јасан прелаз на неу
трализам и зближавање са фашистичким државама, пре свега са
Немачком 34
ЦК КПЈ је, од лета 1935, иступао са захтевима опште грађанске
демократије: против шуровања са Немачком, за колективну безбед
ност. Борба „против рата” добила је нови смисао и садржину, то више
није био нанад на Балкански пакт, него — напад на режим који се
везује за ратоборни Трећи Рајх. Коминтерна је запажала растући не
мачки утицај у Бугарској и општи немачки продор на Балкан“
КПЈ је сада поздрављала савез и сарадњу Француске, Енглеске,
СССР-а, Мале Антанте и Балканског пакта. Борба за одбрану земље од
Хитлера, претварала се у веома повољну оцену Балканског пакта. Ако
априлски пленум ЦК КПЈ, 1936. године, још није схватао силину не
мачког утицаја у Југославији, ипак је Ком, партија Југославије
гражила јачање Балканског пакта.“ Није, наравно, било сувишних
илузија о вредности овога Пакта јер су га сачињавале Румунија, која
| је клизила од СССР-а ка Немачкој, Југославија са реакцијом и про
осовинском политиком, Турска која се одвајала од СССР-а, баш као
што се Југославија одвајала од Француске, Грчка са диктатуром која
се кретала између Енглеске и Немачке. Али, велики Јануарски проглас
ЦК КПЈ 1937. године истиче да реакционарни режим напушта Малу
Антанту и угрожену Чехословачку, Хитлер руши Балкански пакт,
продире на Балкан, привлачи балканске државе.“
У доба епохе народног фронта, то јест — савеза КПЈ са демократ
ским снагама унутра и савеза СССР са демократским државама споља,
ILIK КПЈ је Балкански пакт оценио као користан инструмент за одби
| јање спољне агресије. ЦК КПЈ тражио је јачање Балканског пакта.

34 AMЗВ. Ит. 313. Из
1935/342. Извештај из Бу
Београда од 21. октобра
9. септембра 1935.
35 КИ 4/1935, 55. Ис
Б. Бошковић (псеудоним
риализи, Москва 1936, 3, 9
36. Пролегер, 416, 426
ковић, Казивања, ПI, 694. A
3. Пролетер, 491, 500,
нтај из Рима од 29. јуна 1935. АМЗВ, Тел. дошле,
та од 9. јула 1935. АМЗВ, Југ. 1316. Извештај из
, Küm, non. 16/7, 2929. Извештај из Женеве од
, 16/1936, 60-69. Исто 18/1936, 98.
, Балкан и между народи импе
ријски архив, II, 381, 390, 398, 399. Чола
168, 389.
К КПЈ 1937/1.
561
ву.К. ВИНАВЕР

3. Борба против немачког продора на Балкан

Током 1935—36. убрзано је текло југословенско-бугарско збли
жавање, фаворизовано од Рима и Берлина, насупрот Балканском
пакту. Француски агенти сада су интригирали против југословенско
-бугарског пакта и Софији нудили помоћ око „задобијања Македони
је”, а тешка срца су Стојадиновићу одобрили да склопи пакт. Пакт је
потписан 25. јануара 1937. године и одмах је у демократском свету
оцењен као акција која поткопава колективну безбедност и њен део,
Балкански пакт. У Риму је министар спољних послова, гроф Ћано,
сматрао да се две про-осовинске земље удружују „против бољшевиз
ма”. Румунија је сматрала да овај пакт руши балканску безбедност
и помаже Хитлеру и његовим сателитима“
Против југословенско-бугарског пакта устале су партије Југосла
вије и Бугарске: то је пакт рата, оруђе Хитлера, руши Балкански спо
разум“. ЦК КПЈ је, током 1937, необично снажно наступио на спољно
политичком плану (после дугог неразумевања ситуације 1936. и после
жестоких критика Коминтерне упућених секретару Горкићу, који не
види да се Југославија уводи у Хитлеров блок). Оснивачки конгрес
КП Словеније, априла 1937, затражио је нову линију — да се масе
мобилишу борбом за одбрану земље, па је затражено јачање Балкан
ског пакта.“
Југословенски режим је 1937. године ишао путем напуштања
старих обавеза и савеза, прокламовао неутрализам, то јест непротив
љење агресорима и све јачи прилаз немачко-италијанском блоку. Кнез
Павле је био обузет „хистеричним страхом” од комунизма и у јесен
1936. је тајно посетио Хитлера“ TIК је под новим руководством могла
да све јаче захтева одбрану од Хитлера, што се необично јасно пока
зало године 1938. Али, Немачка је успела да сузбије отпор западних
сила и, септембра 1938, да успостави фактичку хегемонију у средњој
Европи. Сада је Бугарска отворено поставила своје захтеве: западна
Тракија (Грчка), Добруша, па Македонија.“
ЦК КПЈ је, крајем 1938, саопштио да је Балкан у опасности,
режим се повезао са Хитлером, иако Осовина пактира са бугарским
и албанским агентима“. После марта 1939, када су немачке трупе ушле
у праг, КПI је тражила општи балкански савез против агресије. То
је постала последња парола свих балканских партија: искористити
Балкански пакт и претворити га у савез балканских грађанских држа
38 дипломатски архив италијанског Министарства спољних послова у Риму,
Југ. Ф. 84, 1937, тугљwл. Извештај итал. посланика из Софије од 22. I 1937. OE.
kim, пол. 16/7, 962. Извештај из Москве од 6. III 1937. OD, Kim, пол. 23/7, 52.
извештај из Рима од 4. I. 1937. AMЗВ, Тен. допрie, 1937, 9, 52. Извештаји из Бу
курешта од 13. I, 3. II 1937. ppЕ, 2 Serie, tome V, 71, 523.
39. Пролетер, 499, 511. AIK, КИ 1937./125.
40 исторнјски архив КПЈ, II, 404, 406, 408.
4. от., Kiin non. 15/7, 1456. извештај из Прага од 22. IV 1937. AMЗВ, Југ.
1043. Извештај из Београда од 11. VIII 1937.
42 MAE, Archivio, jivr. 94/1938. Југ-Бул. Извештај из Софије од 16. XI 1938.
43 alik, lik kпј 1938/2, 4. alik, ки 1938/36.
562
 стAв кпш пPEMA БАЛКАнском сповлзуму 1934. годинE

ва, за одбрану Балкана.“ У пролеће 1939, на својој балканској турнеји

је и заменик совјетског министра спољних послова настојао да доведе
до таквог пакта, да зближи Балкански пакт и Бугарску, а у оквиру
совјетско-западних преговора. КПЈ је захтевала балканску сарадњу и
нападала београдски режим што је „разлабавио” Балкански пакт.
Сваки проглас, сваки летак тражио је „балкански споразум" као део
великог фронта за одбрану Југославије.
Када је почео други светски рат, све су партије устале против
рата и за револуцију. Сви су тражили да се на Балкану не формира
bронт против Немачке. Пошто је Турска јасно ступила у западни
блок, поведена је кампања против евентуалног везивања целог Бал
канског пакта за западни блок. Балканске партије веровале су да
занадне силе на Балкану отварају фронт против Немачке и против
совјетског утицаја, па је кампања против Балканског пакта имала за
пиљ да смањи опасност од рата на Балкану.
Није успео покушај западних сила да мобилишу Балкански пакт
против претеће немачке агресије; после немачке победе на западу и
исређивања" односа између Мађарске, Румуније и Бугарске, Балкан
ски пакт постао је беспредметан. Румунија га је напустила и везала
се за Хитлера.

ik. sl.

Балкански пакт је, очигледно, био део одбране такозваног вер

сајског система против немачко-италијанског рушења европског по
ретка, то је био конзервативно-дефанзивни пакт. Пошто је настао у
доба кампање Коминтерне за револуцију и рушење буржоаског порет
ка, овај пакт је оцењен као стабилизација и зато као негативан. Али,
кадаје у први план избила политика народног фронта и војних савеза,
Балкански пакт могао је у политици КПЈ да буде прихваћен кao ин
струмент против немачког пробоја на Балкан. КПЈ је од 1937. повела
необично снажну „спољнополитичку акцију” и истакла се као борац
за одбрану државе, у доба када је буржоазија ту борбу напуштала.
Комунисти су на спољном и унутрашњем плану узимали судбину
земље у своје руке и један од њихових захтева био је —јачање Бал
канског пакта, пребацивање режиму што је занемарио овај Пакт.
Политика КПЈ се, наравно, мењала, али у складу са европским проме
нама. КПЈ никад није сматрала Балкански пакт неким идеалним ре
шењем, али га је поздрављала док је он био део неког општег блока
против агресије. Када је режим јасно стао уз Хитлера, Балкански пакт
је ослабио и ЦК је захтевао стварање новог балканског савеза проши
рењем старога пакта. Напоредо са демократизацијом, отпором против
Осовине, ступао је нови балкански савез, као и захтев за стварањем
н. А., Niri, Istoricut unut trata inrobitor, Bucuresti 1965, 245, 246, 251, 261, 264.
273. alik, цк кпј 1939/1.

563
ВЧК BHHABBP

македонске федералне једнншхе (чиме би се ослободиле упњетене на

ције, уздрмали реакционаран режими, уклонили балкански сукоби,
омогућило формирање балканске одбране).
Вук ВИНАВЕР

Résumé
ATTITUDE DU KP] (PARTI COMMUNISTE YOUGOSLAVE) ENVERS
LE PACTE BALKANIQUE DE 1934.

Les idées sur la politique étrangère du KP], ont toujours été en

accord avec la politique générale du Komintern, ainsi qu'avec la politique
révolutionnaire du pays. Le KPJ 'a toujours combattu le régime, non
seulement comme bourgeois, réactionnaire, mais aussi sur le plan exte
rieur, — comme impérialiste, membre des blocs, aggrcssif. A l'époque
„dela. gauche", lorsqu'on 1928—34, on s'attendait à une révolution euro
péenne, le KPJ, attaqua le pacte balkaniique comme arme dc stabilisation
des régimes balkaniques, comme une partie du bloc français contre le
bloc italien, comme garant de frontières injustes. Le KPJ, exigeait une
révolution, la destruction du gouvernement yougoslave et la formation
d'une union (confédération) де républiques balkaniques socialistes. A
l'époque du Front Populaire (1935—39), le KPJ, est le leader politique de
l'union des forces démocratiques dans chaque gouvernement et toute
union des gouvernements démocratiques-socialistes en Europe, et ainsi
la pacte balkaniques est estimé comme une partie utile du système de
sécurité collective.
Depuis 1935—37 le CK КРЈ, а де plus en plus souligné le besoin de
la défense des Balkans contre une aggression axiale, et il attaque le régi
me de Belgrade, parce-que celui-ci abandonna le vieux système et passe
du côté de Hitler et parce—qu'il abandonne le pacte balkàniquc. Au mo
ment de la crise européenne aiguë en 1939, le KPJ, demande à ce que
le pacte balkaniquc s'ćtende à tous les états balkaniques pour une défen
se plus efficace, et cela entièrement dans le cadre d’un traité éventuel
d’un pacte soviétooccidental. A la fin, lorsque la Seconde Guerre mondi
ale éclata, le КРЈ, entreprit une lutte contre socn entrée en guerre et contre
une ouverture éventuelle du front balkanique de la part des puissances
de l'ouest et il condamne. une fois de plus le pacte balkaniquc (dont un
membre. la Turquie, devint membre des alliés occidentaux).
L'appréciation sur le Pacte balkanique se changea, car la situation
en Europe et dans les Balkans éprouva de grands changements. Le KP]
se battit toujours pour la paix dans les Balkans, contre l’influence des
grandes puissances, et cela parallèlement à la politique générale révolu
tionnaire du Front populaire et depuis 1939, par ,,sa non entrée en '
guerre".

564
 САД, Р.ЖАЈ
РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

Јованка Калић,
_Миодраг Деспот
Петровић, Стефан Лазаревић
„М"стници” у Крмчији иСв.
Турци
Саве (1421—1427)—
— — —— — ч

ГМарија Јанковић, Липљанска епископија и Грачаничка митро

нiолија — — — — — — — — — — – – – – – – – 37
Ружа Бук, Два стара трга у Полимљу ——— ————— — 39
Гордана Томовић, Надгробни натписи из Подриња – – – – – 47
Милица Николић, Карта Балканског полуострва из прве половине
28.V века – – – – – – – – – – – – – – – – = 63
Ненад Фејић, Дубровчанин Бенко Котруљевић пред судом Марије
Арагонске у Барцелони — — —— ——— — — — — — 77
Сергије Димитријевић, Најстарије врсте ситног новца фолара које
су биле у промету у Дубровнику — — — — — — — — — 85
Игнациј Воје, Фрагменти о Брскову— — ——— —— — — — 93
Бранислав Недељковић, Неколико података о нашем језику из
архива Дубровачке републике —————— — —— — 10
Душанка Бојанић, О Новобрдској госпоитини –– – –– –
Радмила Тричковић, Галипољски Срби и Јагодина – –– ––
ф
Момчило Стојаковић, О naoy IIоречја под турску власт ——— 143
Олга Зиројевић, Око имена Хамза – – –––– – –– – 153
Иван Ернет, Купопродаја соли у Хрватском приморју
ХVII—XVIII ст. – – – – – – – – – – – – – – 159
Тома Поповић, Француски повереник у Београду 1593—1606. г. — 171
Ванчо Бошков, Један ферман Мехмеда III у Хиландару — — — 181
Глигор Станојевић, Статистика извоза из Сплита у Венецију у
nepиоду 1699–1705. године — —— — — — — — — — — 187
Богумил Храбак, Лихварство у западној Македонији у ХVII в.— 193
Душан Синдик, Завештање духовника Никанора из 1685. године.— 207
Марко Јачов, Ускочки сердар Јанко Митровић и његови синови
у кандијском и морејском рату — —— — ———— — 223
Славко Гавриловић, Друштвено економски развитак Јужне Угар
ске од краја XVII до средине XIX века — —— — —— — 241
Радован Самарџић, Истраживачки метод ЈорјаТадића– – – – 257
Драгослав Јанковић, Први српски устанак у европској и балкан
ској историји — — — — — — — — — — — — — — — 263
Владимир Стојанчевић, О одговорности Милоја Петровића за
пораз на Каменици 1809. године —— — —— ——— — 275
Никола Вучо, Првобитна акумулација капитала у Србији – – – 287
Љиљана Алексић-Пејковић, Србија и Црна Гора као центри наци
онално-ослободилачке борбе јужнословенских народа до
1878. године – – – – – – – – – – – – – – – 299
Климент Џамбазовски, Снабдевање цариградске пијаце средином
XIX века ситном стоком из Кнежевине Србије – – – – – 315
Радош Љушић, Руски конзул Вашћенко о приликама у Босни и
Херцеговини крајем тридесетих и почетком четрдесетих годи
на XIX века — — — — — – – – – – – – – – – – 327
Видосава Стојанчевић, Етничке лимитрофне зоне Србије прве
половине XIX века – – – – – – – – – – – – – 339
Даница Милић, Економска политика либерала – – – – – – 359
Душан Берић, Проблеми опадања економског система Османског
царства у tije: 1848–1878. године — — — — — — — —
Борђе Игњатовић, „Баук комунизма” у Србији (1848—1865)–– 377
369

Живота Ђорђевић, Енглескиње А. П. Ирби и Г. М. Мекензи у Срби

ји 1862, 1863. и 1864. године — — — — — — — — — — — 391
Даница Милојевић, О боравку Ђорђа Стратимировића у Италији
1864—1865. године – – – – – – – – – –– – – – 401
Димитрије Ђорђевић, Србија и српско друштво 1880-тих година – 413
Михаило Војводић, Финансије Србије и наоружање војске – два
значајна питања из програма владе Стојана Новаковића
(1895–1896) – – – –– – – – – – – – – – – 427
Новица Ракочевић, Први црногорски устав ——— — — — — 437
Ненад Урић, Рад Владана Ђорђевић у Бечу новембра 1912. – — 445
Славенко Терзић, Јован Скерлић у Народној скупштини 1912.
године – – – – – – – – – – – – – – – – – 457
Душан Батаковић, Сукоб војних и цивилних власти у Србији у
пролеће 1914. године – – – – – — — — — — — — — 477
Убавка Остојић-Фејић, Роберт Вилијам Ситон-Вотсон и Џорџ Ма
кели Тревелјан у Србији 1914—1915. године — — —— — — 493
Драгољуб Живојиновић, Влада САД и југословенски скуп у Чи
кагу 1915. године — — — —— — — — — — ———— 503
Љубинка Трговчевић, Покушај писања југословенске енциклопе
уоugoslave au cours de la Premiere guerre mondiale –– – 513
Петар Опачић, Српско италијански војни односи у Првом свет
ском рату и стварање Југославије — — — — — —— — — 527
Смиљана Ђуровић, Неки облици утицаја Чехословачке на развој
индустрије у Југославији после 1918. године, с посебним
освртом на Србију– – – ———— — — — —— — — 543
Вук Винавер, став КПЈ према Балканском споразуму 1934. године 553
 SO MMAIR E
ETUDES ET ARTICLES

__ Kalić, Despote Stefan Lazarević et les Turcs (1421—1427)– 7

Miodrag Petrović, Micrsњици dans le Nomokanon (Krmčija) de
| St. Sava — — — — — — — — — — — — — — — — — 21
мarija Janković, The Lipljan bishopric and the metropolitanate
laj Gračanica —— — — — —— — —— —— —— — 27
Ruža Čuk, Deux anciens marchés dans la région de Polimlje – – 39
Gordana Tomović, Inscriptiones funéraires de Podrinje —— — — 47
Milica Nikolić, Carte de la peninsule balkanique de la première
noitić du XVº siècle = === === — — — — — — 63
Nenad Fejić, Le ragusian Benko Kotruljević devant le tribunal de
Ila reine Marie d'Aragon a Barcelone — — —— — ——— 77
Sergije Dimitrijević, La plus ancienne petite monnaie en cuivre
appelés nonnaie »folar« gui ćitait en circulation a Dubrovnik – 85
Ignaciji Voje, Fragments de Brskovo ——— — — — — — — — 93
Branislav Nedeljković, Ouelques données sur notre langue dans les
archives de la Republique de Dubrovnik – – – – – – – 101
Dušanka Bojanić, Ala sujet de l'impôt seigneurial sur le vin
»Gospodština« — — — — — — — —— — — — — — 117
Radmila Tričković, Les Serbes de Gallipoli et la Jagodina — —— 129
Momčilo Stojaković, Sur la chute de Porečje sous la domination
HidrфиЕ
— — — — — — — — — — — — — — — — — 143
olga Zirojević, Autour du mom Hamza — ——— ———— — 153
Ivan Erceg, Kauf und Verkauf des Salzes an dem kroatischen
Kistenland (ХVII иnd ХVIII jhd.) — — — — —— —— 159
Топа Рорović, Commissaire français a Belgrade 1593—1606. — — 171
Vančo Boškov, Ein Befehl Mehmeds III in Athoskloster Hilandar
aus den Jahre 1601-Ein Beitrag zur Frage der Steuer. Tekalif-I
нind der innerklosterlichen Verhältnisse auf den Athos — — 181
Gligor Stanojević, La statistique d'export de Split a Venise a
l'époque de 1699—1705. — — — — — ——— — — — — 187
Bogumil Hrabak, L'usure en Macedoine occidentale au XVII* siècle 193
Dušan Sindik, Leg du përe spirituel Nikanor de 1685. ——— — 207
Marko Jačov, Le »Serdar« des uskoks, Janko Mitrović et ses, fils
dans les guerres de Candi et de More — ——— — —— — 223
Slavko Gavrilović, Le dévelopment socio-economique d'Hongrie du
Sud (XVII—XVIII. siècle) — — — —— —— —— —— 241
Radovan Samardžić, Methode de recherche de Jorjo Tadić —— — 257
Dragoslav Janković, Première insurrection serbe dans l'histoire
européenne et balkanique — — ———— — —— —— 263
Vladimir Stojančević, Au sujet de la responsabilité de Miloje Petro
pić pour la défalite de Kamenica en l'an 1809. — — —— — 275
Nikola Vučo, L'accumulation primitive du capital en Serbie — — 287
ILjiljana Aleksić-Pejković, Le Montenegro et la Serbie comme cen
tres de la latite pour la libération nationale des peuples slave
du sud jusgu'en 1878. — — — — — — —— — —— —— 299
Kliment Džambazovski, Approvisionnement du marché de Constan
tinople (Istanbul) au milieu du XIX“ siècle avec le petit betail
de la Principauté de Serbie — — — — — —— — — —— Ј, 15
 Radoš Ljušić, Point de vue du consul russe Vaščenko au sujet des
circonstances en Bosnia-Hercegovine à Ia fin des années trente
au debut des années quarante? du XIX siècle ————— 327
Vidosava Slojaučević, Formation des zones ethniques limitrophes
en Serbie au cours de la première moitié du XIX° siècle — — 339
Danica Milić, Politique économique des liberaux ————— 359
Dušan Berić, Problèmes de désorganisation du systeme économique
de l'empire ()tomane (1848—1878) ————————— 369
Борће Игњатовић, „Баук комунизма" y Србији (1848–1875) — — 377
Života Dorđević, Les Anglaises A. P. Irby et G. M. McKenzie en
Serbie 1862, 1863, 1864. ———————————— 391
Danica Milojević, Ал sujet de séjour de Borde Slratimirović en Ita
lie en 1864—1865. —————————————— 40l
Dimitrije Dorđević, Serbia and the serbian society in the years 1880 413
„ Mihailo Vojvodić, Finances de la Serbie et armémenl de l'armée —
V} ' “?“ ·ви uestiones importantes du programme du gouvernement
n Nm'akow'é (1895—1896) ————————— 427
očević, Première Constitution du Monténégro — — — 437
6, Mission de Vladan Bordevié à Vienne en Novembre 1912 445
Terzić, Jovan Skerlić à la Chambre des Depute's {Parle
.,) en 1912 ——————————————— 457
î—‘ï-lankovié, Conflict between the military and civilian powers
n erbia in the spring of 1914. ————————— 477
·avka Ostojić-Pejić, R. W. Seton-Watson and G. M. Trevelyan in
Serbia 1914—1915 ————————————— 493
Dragoljub Živojinović, The United States Government and the
Yugoslav convention in Chicago 1915. ——————— 503
Ljubinka Trgovčević, Plans pour la création d'une encyclopedia
yougoslave au cours de la Première gurre mondiale — — — 513
Petar Opačić, Relations militaires saha-italiennes au Première
guerre mondiale et la création de la Yougoslavie — — — — 527
Smiljana {)urović, Certaines [armes de l'influence de la Tchecoslo
vaquie sur la development de l'industrie en Yougoslavie après
1918, avec une vue particulière sur la Serbie —————— 543
' We du KPJ (Parti communiste Yougoslave) envers
' ique de 1934. ——————————— 553
be h “>.“le
&& џћз—чпКћ ·v
V v“
V'

• ' – –—· ~дг'цп. nga-11, „!. .WZC'Jll–u.

“u .u'. ', «gum y“ “\ .uäml '!
{ti ·– ~ ← ← — " '
· „„3„„←·з „',—, •. mmfifiwln.
"if; .. gul'mš w '… ‘
мини-'.! „..u? :::/u
из}; &?!“an ti“??? miša-1297}. navali.?"
540,33.“ • :‘qwu‘ m'a ←,
q' mfm
. s =)} un
· ←. .".. · . ‘

‘ «mum’s Jb sm…
:\ m нит! Bu? uh -
“·! „. „__. A»;
Мамеа =! “"'-*
си...?–...и _ ..
_cl» "" ·”. ‘ “.

·. . када. ' .:
{$”-«69; _ g . ‘ · =