SPS 3081. Mia Delano - Bračna Avantura

Mia Delano - Bračna avantura
Naslov originala
Mia Delano
SOMETHING BORROWED
Mia Delano
BRAČNA AVANTURA
Scan: Mia
Obrada: Bela Dona
Štampa: 10. XII.2014
2
Knjige.club
1.
- Helena, ja nisam dete i nemoj više tako da se ophodiš prema meni - napući Mari
usne u znak protesta.
Helena Lorens se borila da sačuva hladnokrvnost. Da je znala da će se razgovor sa
njenom sestrom ovako odvijati, sigurno bi za sastanak izabrala neko mirnije mesto, a ne
jedan od najotmenijih restorana u Las Vegasu.
- Uopšte se ne ophodim prema tebi kao prema detetu, Mari. Nadam se da si
dovoljno zrela da shvatiš da ti veza sa čovekom kakav je Henri Valdon moţe doneti
samo patnju.
- Diţeš veliku buku bez razloga. Rekla sam ti da je on ovde zbog otvaranja novog
kluba. Za mene je bila velika čast što sa mnom razgovara baš vlasnik koji je bio toliko
ljubazan i posle toga me izveo na ručak.
Helena je duboko uzdahnula, pokušavši da govori što mirnije i razloţnije.
- Valdon je skoro dva puta stariji od tebe i poznat je kao veliki osvajač ţenskih srca.
Zar ne shvataš u čemu je problem, draga?
- Ne razumem zašto misliš da mu ja predstavljam zabavu?
Helena odgumu od sebe netaknutu voćnu salatu.
- Mari, nemoj biti toliko nerazumna. Znaš dobro da nije izveo na ručak nijednu
drugu kandidatkinju. Kaţem ti da taj čovek nije prilika za tebe. U poređenju sa njim i
ljudima sa kojima se kreće, ti si pravo dete.
Marije bila dvadesetogodišnjakinja, sedam godina mlađa od Helene. Niko nije
mogao ni da pretpostavi da su u pitanju sestre, pošto je Mari bila visoka i plava, svetlog
tena i plavih očiju, dok je njena starija sestra bila prava suprotnost. Helena je imala
dugu, smeđu kosu, zelene oči i bila izrazito sportski tip. Bila je nešto niţa od Mari, ali
izuzetno graciozna i krhka i imala neku smirenu, neobičnu lepotu.
- Mari - nastavila je Helena - iskreno mislim da bi trebalo da zaboraviš na taj posao,
jer, ako se Henri Valdon zainteresuje za tebe, to se neće dobro završiti.
- Helena, kada ga budeš bolje upoznala, videćeš da je veoma prijatan.
- Prijatan! - ponovi njena sestra ljutito. - Ako je samo polovina onoga što se o njemu
priča istina, onda svakako ne moţe biti prijatan.
- Oh, boţe, kada ćeš shvatiti da nemam nameru da postanem njegova ljubavnica?
Uostalom, ako budem radila kao „devojka za pratnju”, sigurno je da ga neću ni viđati.
- Ne shvatam zašto ti je toliko stalo do tog posla? - smrknuto je odvratila Helena. -
Ĉini mi se da ćeš biti isto što i „zečice” iz „Plejboj” klubova...
- Nije tačno! Taj posao ne rade samo devojke, već i muškarci. Naš zadatak je da
dočekujemo klijente na aerodromu, pratimo ih za vreme boravka u nekom mestu i na
određen način ih zabavljamo. U ugovoru je izričito napisano da nam je zabranjeno da
pruţamo „lične usluge”.
Helena se namršti.
- Ĉitava ta Valdonova ideja mi se nimalo ne dopada. Zamisli da kupiš kartu za
putovanje i ne znaš gde ćeš provesti odmor, sve dok ne stigneš tamo?
- Ali, Helena, sve je u najboljem redu. Ti aranţmani se pod nazivom „Avanture”
reklamiraju u najboljim časopisima i na televiziji.
- Znam, videla sam prospekte. Peščane plaţe sa palmama, draţesne devojke i
3
Knjige.club
mladići na mesečini... Mari, kako moţeš biti tako nerazumna? Moraš znati šta će klijenti
očekivati od tebe, pogotovo što plaćaju tako visoku cenu za aranţman.
Mari drhtavom rukom prinese čašu usnama. Kada se kroz nekoliko trenutaka
pribrala, tiho je nastavila:
- Uveravam te da grešiš, Helena. Iako nisam toliko pametna kao ti, sigurno nisam
neozbiljna da se upuštam u nešto sumnjivo.
Helena je poručila kafu, a zatim duboko uzdahnula. Stalno je podsećala sebe da ne
sme da izgubi strpljenje. Mari još uvek nije prebolela gubitak majke koja je umrla pre
šest meseci. Od tada je postala veoma osetljiva.
- Ţao mi je ako sam te rastuţila, draga - neţno je rekla mlađoj sestri. - Sve ovo ti
govorim samo zato, jer ne ţelim da te neko povredi.
- Znam, ali više ne mogu da budem na teretu tebi i dedi. Moram pronaći neki posao.
I sama znaš da sam svuda pokušavala, ali nije bilo uspeha.
- Moţda bi mogla da završiš kurs za sekretarice?
Mari samo odmahnu glavom.
- To nije posao za mene. Jedino što ţelim je da postanem manekenka, a ovo je
odlična prilika da se probijem dalje - pogled njenih plavih očiju postao je mekši i za čas
odlutao u daljinu.
- Ti i ne znaš kakav je stvarno Henri Valdon. Sva ta ogovaranja su zlonamerna,
veruj mi. Bio je toliko srdačan i učtiv dok smo razgovarali. Ispričala sam mu kako sam
izgubila posao manekenke kada nam je majka umrla... Drţao me je za ruku, a iz očiju
mu je zračila toplina. Rekao je da ne moram da brinem i da zna pravo mesto za mene.
Posle toga me je izveo na taj čuveni ručak. Zar to nije bilo ljubazno s njegove strane?
- Veoma ljubazno - suvo odvrati Helena.
Opet je počelo, pomislila je. Pre godinu dana, jedan prijatan stariji sused postao je
predmet mladalačkih sanjarenja njene sestre. Zatim je došao profesor matematike, pa
sada Henri Valdon... Bila je sigurna da Mari podsvesno pronalazi starije muškarce, jer u
njima traţi zamenu za oca.
Uzdahnula je i nevoljno se setila njihovog oca koji je ostavio majku i otišao sa
drugom ţenom. Mari je tada imala četiri godine i nije bila sposobna da shvati šta se
dogodilo. Otac joj je strašno nedostajao u odrastanju, a to se pokazivalo i sada...
Kada su im se roditelji razveli, sva odgovornost pala je na Helenu. Trudila se da
pomogne majci da se izvuče iz očajanja koje ju je obuzelo i briţno se starala o Mari.
Morala je da rešava sve probleme sa kojima su se suočavale, tako da je prerano odrasla i
sazrela. Na kraju se majka teško razbolela, pa su morale da se presele kod dede u
Nevadu. Helena je neko vreme ţivela sa njima, a onda se vratila u Arizonu, pošto je
uspela da dobije stipendiju za studije. Odmah pošto je diplomirala, dobila je ponudu da
predaje glumu u jednoj privatnoj školi u blizini Feniksa. Tako je ostala da ţivi i radi u
Arizoni, ali je svaki slobodan trenutak koji je mogla da odvoji provodila u Las Vegasu,
sa Mari i dedom koji su joj bili jedina porodica.
Sada je neţno pruţila ruku i poloţila je preko sestrine.
- Ţao mi je ako sam bila nepravedna - rekla je tiho. - Hajde da sve zaboravimo i
krenemo u kupovinu.
Mari se nasmeši.
- Vrlo rado, ali stvarno nemam vremena, draga. Henri posle podne odrţava
konferenciju za štampu, pa me je pozvao da budem tamo. Znaš, na svakoj takvoj
konferenciji je uz njega nekoliko devojaka, jer je to veoma dobro za reklamu.
4
Knjige.club
- Naravno... razumem - odvratila je Helena razočarano.

Mari iz tašne izvadi komad papira i pruţi ga sestri.
- Ako ideš u kupovinu, molim te da svratiš u apoteku i uzmeš mi ovaj lek.
Mislila sam da ja to učinim, ali sada nemam vremena. Konferencija počinje za pola
sata.
- Još uvek uzimaš lekove?
- Ne brini, to je samo blago sredstvo za umirenje. Više ga ne uzimam često, ali sam
mnogo sigurnija kada znam da ga imam. Doktor Dţeremi je rekao da mogu slobodno da
ga koristim.
- U redu - odvrati Helena i stavi recept u tašnu.
- Hvala ti - odvrati Mari, spremajući se da pođe. - Večeras me nemoj čekati, draga.
Doći ću kasno, jer izlazim na večeru.
- Stvarno? S kim?
Ona preču pitanje i pogleda na sat.
- Izvini, jako ţurim. Vidimo se!
Helena je gledala kako se njena sestra udaljava ţurnim korakom, dok joj je bela
haljina lepršala oko vitkog teča. S tugom je pomislila na to koliko će Mari biti povređena
kada dosadi tom plejboju i on se okrene nekog drugoj, novoj lepotici.
Osetila je kako u njoj raste bes. Niko neće povrediti Mari i ona će se svim sredstvima
boriti da je zaštiti!
Platila je račun i prošla kroz hotelski hol. Sa naporom se probijala kroz gomilu ljudi
koji su se uţurbano kretali. Svuda je bila guţva, jer su automati za igru i kockarski
stolovi radili dvadeset četiri sata dnevno. Svako ko bi došao u Las Vegas ţeleo je da
okuša sreću i brzo se obogati. Pomislila je kako je ovo sigurno najuţurbaniji grad na
svetu.
Taman kada je stigla blizu izlaza, paţnju joj je privukao jedan plakat koji je
najavljivao otvaranje Valdonovog kluba.
Iako ga je za trenutak pročitala, još uvek je stajala ispred njega, ne obazirući se na to
što su je prolaznici gurali. Zašto i ona ne bi otišla na tu konferenciju, upitala se. Tako bi
mogla da vidi tog čoveka i otkrije šta joj se zapravo ne sviđa kod njega. Moţda je
stvarala paniku i optuţivala sestru bez potrebe.
Naglo se okrenula i pošla uz stepenice.
Deset minuta kasnije, shvatila je da je bilo mnogo lakše da donese odluku, nego da
uđe u salu u kojoj će se konferencija odrţati. Dve Valdonove devojke na ulazu
proveravale su novinarske propusnice i pozivnice. Helena je razočarano posmatrala
ljude koji su ulazili. Iznenada je primetila jednog fotografa koji je bio „okićen” gomilom
foto-aparata. U rukama je nosio nekoliko torbi i bezuspešno se borio sa dva svitka
platna koji su mu neprestano ispadali iz ruku.
Brzo mu je pritrčala.
- Ja ću vam pomoći - rekla je i prihvatila obe torbe, uputivši zbunjenom mladiću
jedan od svojih najlepših osmeha.
Mladi fotograf se nasmeši.
- Hvala vam - rekao je ljubazno.
- Ovde je prilična guţva, zar ne? Jeste li vi sa televizije ili iz novina?
- Nijedno ni drugo - odgovorila je smešeći se. - Ja sam samostalna - dodala je i
stavila naočare za čitanje koje je za tren izvukla iz tašne. Nadala se da tako više liči na
5
Knjige.club
novinara.
Plan je uspeo i kada su ušli u dvoranu, zadovoljno se osvrnula oko sebe. Devojke na
ulazu su pogledom ispratile opremu koju je nosila i ljubazno se nasmešile.
- Bolje se potrudite da sednete, dok još ima mesta - rekao joj je mladić. - Ja moram
bliţe zbog fotografisanja. Nadam se da ćemo se videti posle konferencije.
Helena je mahnula rukom i potraţila mesto sa koga će imati dobar pregled. Ljudi
oko nje su se uţurbano kretali, a između svih su se probijali upadljivo obučeni
Valdonovi mladići i devojke. Oni su obilazili celu dvoranu i nudili goste čašama u
kojima se penušao šampanjac.
Spremno je prihvatila posluţenje i povukla se u jedan ugao, odakle je mogla da
posmatra ljude oko sebe. Bilo je očigledno da to nije samo konferencija za novinare, jer je
skupu prisustvovalo mnoštvo poslovnih ljudi, ali i predstavnika iz visokog društva.
Shvatila je da Henri Valdon ima prijatelje u najuticajnijim krugovima.
Onda je primetila neko komešanje ispred ulaznih vrata i prišla malo bliţe da vidi šta
se događa. Zatim se napravio mali šou, pa je Henri Valdon ušao u dvoranu kao kralj. Sa
njegove desne strane išla je Mari i drţala ga ispod ruke. U prozračnoj i lepršavoj beloj
haljini izgledala je kao anđeo. Sa njegove druge strane išla je još jedna lepotica, ali su sve
oči bile uprte u njega.
Helena je u trenutku gotovo zaboravila zbog čega je došla. Glasno je uzdahnula, ne
skidajući pogled sa tog čoveka. Sada je shvatila da fotografije koje su se mogle videti u
časopisima nisu ni blizu mogle dočarati njegovu stvarnu privlačnost. Dok je pogledom
prelazio po dvorani, delovao je potpuno opušteno.
Njegovi smireni pokreti i leţeran korak izazivali su strahopoštovanje među
prisutnima.
Helena je odmah pomislila kako je Valdon najprivlačniji muškarac koga je ona
ikada videla. Bio je veoma visok, atletski građen i nosio elegantno sivo odelo savršenog
kroja. Na preplanulom licu pravilnih crta ţivahno su igrale tamne, duboke oči. Kosa mu
je bila crna i kovrdţava, a dva-tri uvojka su mu nestašno padala na čelo. Jednom rečju -
izgledao je savršeno.
Mari i druga devojka su zauzele svoja mesta pored podijuma, dok se on još uvek
ljubazno osmehivao prisutnima. Bio je to osvajački osmeh, pun šarma i neke čudne
privlačnosti.
- Dobili ste reklamni materijal iz koga ste mogli saznati sve o meni i mojoj
organizaciji - rekao je dubokim, pomalo baršunastim glasom. - Zato mislim da bismo
odmah mogli da pređemo na pitanja. Recimo, šta vas interesuje o mom novom klubu u
Las Vegasu?
Istog trenutka, novinari su ga zasuli pitanjima. Helena nije obraćala paţnju na njih,
jer je još uvek bila zaokupljena njegovim glasom. U tom glasu je bilo takvog magnetizma
da je i nehotice uzdrhtala.
Ipak, prisilila je sebe da se usredsredi na pitanja.
- Da li je istina da su prvi klijenti vaših „Avantura” jedan saudijski princ i jedna rok
zvezda? - pitao je neko.
- Naša obaveza je da budemo diskretni i ne otkrivamo ko su nam klijenti - odvratio
je Henri Valdon sa osmehom.
- Zato, na ţalost, ne mogu da odgovorim na ovo pitanje.
Helena ponovo zadrhta. Sada je prestala da sluša razgovor i zamislila se. Ako je
Valdon ovako uticao na nju kada ga je prvi put ugledala, šta će se tek dogoditi sa
6
Knjige.club
naivnom Mari, pitala se.

Na to je imala samo jedan jedini odgovor: morala je da odvoji sestru od njega i to što
pre.
***
Helena je zatekla dedu kako radi u bašti. Pogled na veliku kuću jednim delom
zaklonjenu brezama i njenu divnu okolinu malo ju je smirio.
Nakon što je dedi objasnila najvaţnije od onoga što se dešava sa njenom sestrom,
uzdahnula je i odmahnula glavom.
- Moramo stvarno učiniti nešto! Ne smemo dopustiti Mari da se bavi tim poslom.
Visoki, sedokosi starac neţno joj stisnu ruku.
- Ne znam kako bismo mogli da je sprečimo. Draga moja, ona jeste mlađa, ali je ne
moţeš štititi čitavog ţivota. Ima dvadeset godina i vreme je da počne da ţivi
samostalno. Osim toga, svaki čovek mora da uči na sopstvenim greškama.
- Ali, deda, Mari bi mogla da upadne u velike nevolje zbog njega. Da si imao prilike
da ga vidiš, shvatio bi šta pokušavam da ti kaţem.
Deda joj pruţi korpu sa povrćem i ispitivački je pogleda.
- Da nisi malo preterala, Helena? Ne znaš čak ni da li je zaljubljena u njega.
- Ako nije, ubrzo će biti. Stalno ponavlja kako je ljubazan i prijatan, a mislim da će
večeras izaći sa njim. Danas je za ručkom izbegla da mi kaţe ko je izvodi na večeru.
Samo je rekla da je večeras ne čekamo, jer će se kasno vratiti.
Starac je zaštitnički obgrli oko ramena, mada mu se na licu ogledala zabrinutost.
- Helena, pa ona ga jedva poznaje. Zar misliš da bi...
- Ne mislim da će učiniti neku glupost baš večeras - prekinula ga je blago.
- No, ako on i dalje bude tako „ljubazan” prema njoj, ko zna kako će se završiti.
Znaš i sam da je preosetljiva i da se još nije oporavila od majčine smrti.
- Da... u pravu si. Njih dve su bile tako slične i zato izuzetno bliske. Ti si uvek bila
snaţna ličnost, Helena, kao da si im majka, a ne...
- Ranije sam mogla da utičem na nju, ali sada to nije slučaj. Jedino što sam uspela je
da sam obema pokvarila apetit. - Nekoliko trenutaka je zamišljeno gledala ispred sebe, a
zatim je nastavila:
- Mislim da znam koje rešenje je najbolje. Otići ću kod njega i upozoriti ga da se
kloni Mari.
- Ne bi trebalo da radiš tako nešto, draga! On će najverovatnije ostati ovde još
nekoliko dana i to neće imati nikakvog smisla.
- Ali, devojke rade za njega gotovo u svakom gradu. Šta ako odluči da povede Mari
sa sobom? Znaš, kada sam se vraćala kući, zaustavila sam se u biblioteci. Ţelela sam da
vidim da li mogu da pronađem nešto o njegovoj prošlosti. Da li si znao da je pre
nekoliko godina bio optuţen za posedovanje droge? Optuţnica je povučena, ali je ostalo
nejasno da li je bio upleten u krijumčarenje.
Deda je delovao uznemireno i znala je da je sada pravi trenutak da ga ubedi da joj
pomogne.
- Henri Valdon je tamna senka koja se nadnela nad njenu mladost - rekla je
samouvereno. - Moramo učiniti nešto da joj pomognemo.
- Ali, šta da uradimo, draga moja? Njoj je očigledno veoma stalo do tog posla, čim te
danas nije poslušala.
7
Knjige.club
- Moţda bi trebalo da zajedno razgovaramo sa njim. Moţemo mu nešto slagati i

uticati na njega da je ne primi. Ionako je za taj posao zainteresovano previše devojaka.
Deda slegnu ramenima.
- Ne znam, zaista... Ako Mari otkrije šta smo joj uradili iza leđa, učiniće još nešto
mnogo gore. Osim toga, zauvek ćemo izgubiti njeno poverenje.
- Moţemo pokušati - nije odustajala Helena. - Ona to nikada ne mora saznati.
Potrudiću se da joj pronađem posao manekenke i zaboraviće da je ikada upoznala
Henrija Valdona.
Stari Majkl provuče prste kroz kosu.
- Ne znam, mila. Pomoći ću ti, mada imam osećaj da činimo veliku grešku.
Helena ga potapša po ramenu i neţno se osmehnu.
- Sigurna sam da je to najbolje što moţemo učiniti. Odmah ću ga pozvati i proveriti
da li moţemo da se sastanemo još ovog dana.
Ali, kada je Helena pozvala broj Valdonove kancelarije, ljubazna, ali uporna
sekretarica joj je odgovorila da se on nikako ne moţe sastati sa njom, ni tog popodneva,
a ni bilo kog drugog dana u narednih šest meseci.
- Ţao mi je, gospođice Lorens, ali gospodin Valdon više ne prima „devojke za
pratnju”.
- Ja ne ţelim taj posao koji ste pomenuli. Samo hoću nekoliko minuta za razgovor.
- Ţao mi je, ali gospodin Valdon je veoma zauzet oko otvaranja novog kluba i ne
zakazuje nikakve sastanke.
Moţda ću imati više uspeha, ako lično odem do njega, pomislila je dok je spuštala
slušalicu. Ĉekaće ga ispred njegove kancelarije, tako da će morati da joj posveti nekoliko
minuta. Biće strašno uporna i neće moći da joj umakne.
Ali, narednog dana je doţivela veliko razočarenje. Nikakva ubeđivanja joj nisu
pomogla, jer je Valdonova sekretarica bila nepopustljiva. Shvatila je da nema nikakve
šanse da se susretne sa njim.
- Stvarno nema nikakve svrhe da čekate, gospođice Lorens - konačno joj je rekla
kada je videla da Helena nema nameru da ode. - Gospodin Valdon je suviše zaposlen da
bi se sastajao sa vama, ako prethodno niste zakazali razgovor.
- Onda mi samo zakaţite sastanak i neću vam više dosađivati.
- Ne mogu, ako ne znam zbog čega ţelite da ga vidite.
- Recimo da očekujem dete čiji je otac vaš šef.
Sekretarica je nepoverljivo odmeri.
- U poslednjih šest meseci bilo je već dva takva pokušaja. Na ţalost, moraćete da
smislite nešto bolje.
Helena umorno sleţe ramenima. Ako bi joj objasnila šta stvarno ţeli, ova ţena je
nikada ne bi pustila u kancelariju.
Baš tada je zazvonio telefon i ona podiţe slušalicu.
- Da, gospodine Karlose. Ne, nije trenutno ovde... Na sastanku je sa ljudima koji će
organizovati pustinjsku trku i... Ne, ne mogu ga pronaći. Nije rekao gde će otići posle
sastanka... Da, reći ću mu.
Kada se prekinula veza, Helena je sa nevericom pogleda.
- Hoćete da kaţete da on stvarno nije u kancelariji?
- Već sam vam rekla - smireno odvrati mlada ţena.
- Mislila sam da traţite način da me se otresete - Helena se osmehnula i pošla prema
8
Knjige.club
vratima.
- U redu, za danas odustajem, ali ću sutra ponovo pokušati.
- Sutra će biti vrlo zauzet. Znate, sutra je otvaranje - dodala je sekretarica.
Dok je čekala lift, Helena je grčevito razmišljala. Dragoceno vreme je odmicalo, a
ona nije učinila ništa. Vrata su se bešumno otvorila i brzo je ušla, ne gledajući nikoga
oko sebe. Bila je zaokupljena svojim mislima, tako da nije obratila paţnju na trojicu
muškaraca koji su bili unutra. Ţivo su raspravljali, tako da je uopšte nisu primetili.
Kada su se bučno nasmejali, ona podiţe pogled. Sva trojica su bili mladi i veoma
naočiti: jedan je nosio elegantno sivo odelo, dok su druga dvojica bili u sportskoj
opremi. Kada ih je Helena bolje pogledala, ukočila se od iznenađenja. Onaj sa
zajapurenim licem i boţanstvenim osmehom bio je Henri Valdon!
- Sve će biti u redu, Henri, obećao sam ti - rekao je čovek u odelu. - Još treba da se
dogovorimo oko sutrašnje zabave.
- Iskreno rečeno Dejvide, ne marim mnogo za zabave, a pogotovo ne za one koje se
priređuju u moju čast. Sa njih mi je teţe da pobegnem, a za sutra imam veoma
primamljive planove.
Drugi čovek se nasmejao i od tog osmeha Helenu podiđe neka jeza. Nije bilo teško
pretpostaviti da su Valdonovi planovi bili vezani za neku ţenu. Moţda baš za Mari?
- Moraš se bar pojaviti, druţe - protestovao je Dejvid. - Budi na zabavi sat vremena,
porazgovaraj sa prisutnima, zahvali upravi hotela, a onda... onda moţeš gde ti je volja.
Do tada će zabava uveliko biti u toku i niko neće primetiti da te nema.
- Dobro, dobro, verujem da ću... - Henri se iznenada okrenuo i ugledao Helenu koja
ga je netremice posmatrala. U tom trenutku, lift se zaustavio i oni izađoše bez reći.
Helena oseti kako joj obrazi gore od stida. Prekorela je sebe zbog nesmotrenog
ponašanja... Zašto je sebi dopustila da tako otvoreno gleda u njega? Bila je zbunjena i
zbog toga što je videla da je on običan čovek kao i svi drugi, a ne samo privlačno lice sa
naslovnih strana časopisa.
Razmišljala je kako da ga iznenadi u situaciji u kojoj neće moći da odbije razgovor.
Problem je bio u tome, što je bilo gotovo nemoguće sresti ga negde samog. Sutra će,
zbog otvaranja kluba, biti okruţen mnoštvom ljudi, a onda će otići na zabavu...
Sela je u automobil i stavila naočare za sunce. Jedna ideja polako se probijala kroz
njene zbrkane misli. Zašto ga ne bi odmamila sa zabave i odvela u dedinu kuću? Tamo
bi mogli nesmetano da razgovaraju. Mari subotom uveče izlazi sa drugaricama, tako da
će ona i deda biti sami. Još je trebalo da smisli kako da ga privoli na to.
Onda se tajanstveno nasmejala. Pa, lepa ţena uvek ima oruţje, pomisli. Odlučila je,
zato, da stavi sve svoje čari ,,u pogon”, jer je bila sigurna da Valdon tome neće odoleti.
To joj neće biti teško, pošto je bila profesorka glume. Sve što je bilo potrebno, to je da
svoje glumačke sposobnosti iskoristi u pravom trenutku.
Naravno, bila joj je potrebna prikladna haljina. Zato se uputila prema jednoj od
najskupljih prodavnica u gradu i posle dvadesetak minuta izašla zadovoljno se smešeći.
Elegantna crna haljina bila je stvarno preskupa, ali nije ţalila, pošto joj je bilo najvaţnije
da pomogne sestri. U isto vreme, osećala je i uzbuđenje zbog izazova koji je za nju
predstavljao Valdon. Unapred se radovala sutrašnjoj večeri, sluteći da će biti veoma
uzbudljiva.
9
Knjige.club
2.
- Henri, zabava je odlična. Ĉestitam na otvaranju!

- Hvala, Harolde! Drago mi je da se dobro zabavljaš.
Dvorana je bila prepuna elegantnih ţena i muškaraca koji su glasno razgovarali i
smejali se. Henri Valdon se umorno naslonio na šank u uglu dvorane i poručio piće. Još
nekoliko trenutaka i otići će iz ove nesnosne guţve, pomislio je.
- Izvinite... - prijatan ţenski glas primorao ga je da se okrene. Na visokoj stolici
pored njega, sedela je vitka, tamnokosa ţena zelenih očiju. Iako su joj pokreti bili
smireni, delovala je veoma izazovno. Posmatrao ju je kao opčinjen, dok je stavljala
torbicu na šank i okretala se prema njemu...
Nosila je dugu, crnu haljinu pripijenu uz savršeno izvajano telo, dok joj je jedno
rame bilo potpuno otkriveno. Odmerio je od glave do pete, a zatim ponovo podigao
pogled. Smeđu kosu je zakačila na potiljku, a na glavi je nosila mali šeširić sa koga se
spuštao prozračni, crni veo i pokrivao joj gotovo polovinu lica. Njene predivne oči boje
ţada izazovno su ga po smatrale.
- Šta ćete popiti, gospođice? - upitao je barmen.
- Nešto hladno i osveţavajuće - odvratila je i nasmešila se. Usne su joj bile namazane
jarkocrvenim ruţem koji je isticao njihovu savršenu liniju.
Henri u trenutku oseti kako ga te usne neodoljivo privlače. Oči su mu zaiskrile od
uzbuđenja, a dlanovi počeli da se znoje. Smestio se malo udobnije i čekao da vidi šta će
se dogoditi.
Ona pogleda prema čaši u njegovoj ruci.
- Ono što gospodin pije izgleda mi dobro. I ja ću uzeti isto.
- Tonik?
Iznenađeno je pogledala Henrija i odmahnula glavom.
- Ne, ne... mislim da će više prijati votka.
- Odmah - odvratio je barmen.
Ţena je polako izvadila iz tašne dugačku crnu muštiklu i u nju stavila cigaretu.
Odmerenim pokretima prinela ju je usnama i izazovno prekrstila noge.
- Vi ste Henri Valdon? - upitala je prigušenim glasom. - Ĉovek zbog koga je
priređena ova zabava?
- Da, ja sam Valdon - odgovorio je.
- Dopustite da vam zapalim cigaretu! - bilo mu je teško da sakrije uzbuđenje, dok je
traţio upaljač. Navikao je na ţene koje su se trudile da privuku njegovu paţnju, ali ova
je bila drugačija. Iz nje je zračilo nešto što ga je zbunjivalo i činilo nespretnim. Upitao se
da lije moţda već ranije video njeno lice. Sada nije mogao da se seti...
- Ne, hvala - odvratila je. - Ne pušim.
Začuđeno je podigao obrve.
- Ne? - ponovio je i još jednom pogledao u muštiklu i cigaretu.
- Pušenje je loša navika, ali je muštikla odlično sredstvo da se ostavi utisak. Zar ne
mislite tako?
- Utisak?
Dok se igrala muštiklom, jedva primetno se osmehivala. Kao opčinjen je pratio sve
njene pokrete.
10
Knjige.club
Primetila je njegovu zbunjenost.

- Shvatate li šta hoću da kaţem?
- Da, vrlo je delotvomo, gospođice...
- Moţete me zvati Helena...
- Gde ste se do sada skrivali? Nije mi jasno kako vas nisam primetio...
- Verovatno zato što sam tek sada ušla - odvratila je nonšalantno. - Inače, morala
sam da sačekam da se vratar udalji. Nije mi poverovao da sam pozvana.
- To je vrlo nepristojno od njega.
- Zašto, kada je bio u pravu? Hoćete li me izbaciti?
Henri joj uzvrati osmeh.
- Neću, naravno. Ali, recite mi zašto ste tako upali na moju zabavu?
- Recimo da hoću da postanem jedan od putnika vaših avantura, a ne ţelim da
rezervišem apartman redovnim putem.
- Biću počastvovan - odvratio je i otpio gutljaj tonika. - Koja vrsta „Avanture” bi vas
zanimala?
Njene oči, pomalo sakrivene velom, izazivački zaiskriše.
- Zar vaša specijalnost nije sposobnost da klijente iznenadite ispunjenjem njihovih
skrivenih ţelja?
- Jeste, ali neke stvari ipak moram saznati.
- Ĉini mi se da bi to istraţivanje moglo biti veoma uzbudljivo. Kada ćemo početi? -
dodala je uz osmeh, dok se u njenom glasu osetio nedvosmislen poziv. Kroz duboki
razrez na haljini na trenutak se ukazala njena savršeno izvajana noga. Nosila je crne
čarape i visoke potpetice i to je bio prizor kome ni jedan muškarac nije mogao da odoli.
Henri je paţljivo posmatrao. U toj ţeni je bilo nešto što se nije slagalo sa njenim
izazovnim ponašanjem. Nije znao ko je ona, ali je bio siguran da ju je već negde sreo.
Video je da na ruci nosi mali dijamantski prsten, ali to nije moralo da znači da je udata.
- Da li ćete prihvatiti svaku avanturu u koju vas večeras povedem? - upitao je
provokativno.
- Zašto da ne? Uostalom, zar moje skrivene ţelje ne mogu biti vezane za vas?
- To je vrlo privlačna ponuda. Koliko će me koštati ti skriveni snovi?
Zatreptala je i u tom trenutku video je da je zbunjena. Ali, to je trajalo samo jedan
trenutak i ona nastavi istim, bezbriţnim tonom.
- Mnogo manje nego što vi naplaćujete za svoje avanture, gospodine Valdon. Ja vam
neću naplatiti ništa. Mislim da se isplati, jer ću od čoveka vašeg iskustva naučiti neke
stvari koje mogu iskoristiti u svom pozivu.
On se glasno nasmeja.
- Šta je to tako smešno?
- Ništa. Gotovo da sam vam poverovao. Recite, da li ste udati, Helena?
Odmahnula je glavom.
- Nisam i ne verujem da ću to ikada biti.
- Zašto tako govorite? Zar imate nešto protiv braka?
- Smešno je da vi postavljate takvo pitanje - odvratila je. - Pa, bili ste mnogo puta
pred venčanjem, ali se nikada niste oţenili.
- Pretpostavljam da nisam imao sreće u ljubavi.
- Ili su ţene koje su prolazile kroz vaš ţivot bile dovoljno pametne – promrmljala je.
11
Knjige.club
- Šta ste rekli?

- Nije vaţno. Nego, vratimo se mojoj „Avanturi”. Volela bih da razgovaram sa
vama negde gde nema toliko ljudi. Zašto ne bismo otišli sa zabave?
Odmahnuo je glavom.
- Privlačna mogućnost, ali...
- Hej, Henri, svuda smo te traţili!
Helena je prepoznala jednog od muškaraca koji su im se pribliţavali. Mlađi je bio
Nejtan, gitarista poznate rok grupe „Sjaj”, dok je drugi bio čovek maslinaste puti i
tamnih očiju koji ju je odmah ispitivački odmerio.
- Zdravo, Nejtane, zdravo, Oskare - pozdravio ih je Henri pruţajući im ruku.
- Jeste li se oporavili od probne voţnje?
- Dragi prijatelju, odrţao si reč - odvrati Oskar brzo. - Uzbuđenja je zaista bilo! Ja
jesam navikao na iznenađenja, ali kada je vozač sa sto osamdeset kilometara na čas
jurnuo blatnjavim putem, onda to više nije bilo iznenađenje, već...
- To nije ništa - prekinuo ga je Nejtan. - Rendi i ja smo se vozili isušenim rečnim
koritom u zapadnom delu grada. Imao sam utisak da su nam dva točka stalno u
vazduhu! Sada sam sav u modricama...
Muškarci su se odmakli nekoliko koraka i potpuno zaboravili na Helenino
prisustvo. Zaneo ih je razgovor o predstojećoj pustinjskoj trci koja je trebala da se vozi
od Las Vegasa do Sparksa, a vrhunac Nejtan ove i Oskarove avanture biće to što će oni
sami voziti trku u najmodernijim automobilima Henrijeve agencije.
Helena stisnu usne. Bar da nisu došli u ovom trenutku, pomislila je. S druge strane,
to je bilo samo odlaganje neizbeţnog. Zamišljeno je okretala čašu u ruci, kada joj je
sinula nova ideja.
Toga dana bila je toliko zaokupljena pripremama za prijem da je zaboravila da da
Mari njen lek za smirenje. Pogledala je u torbicu u kojoj se još uvek nalazila bočica sa
tabletama. Upitala se šta bi se dogodilo kada bi jednu ili dve stavila u Valdonovo piće.
Znala je da je to količina koja mu neće naškoditi, ali će mu omogućiti da se opusti i
umiri, što će joj pomoći da lakše ostvari svoj plan.
Ispruţila je ruku prema torbici, a zatim je naglo povukla kao da se opekla. Ne, tako
nešto nije mogla da učini, jer bi bilo suviše podlo. S duge strane... ubeđivala je sebe da je
to za Marino dobro. Jer, ne bi sebi nikada oprostila da njena mlađa sestra sada ode, a
ona ništa ne učini.
Ponovo je pogledala prema trojici muškaraca. Bili su u potpunosti zaokupljeni
svojim razgovorom i nisu obratili paţnju na nju. U blizini nije bilo nikog, te ona brzo
otvori torbicu, dok joj je srce uzbuđeno tuklo.
Bilo je lakše nego što je očekivala. Tablete su se brzo rastvorile i izgledalo je kao da
se ništa nije desilo. Pravila se da nezainteresovano posmatra ljude oko sebe, kada se i
razgovor iza njenih leđa iznenada prekinuo.
Henri ju je pogledao i slegnuo ramenima.
- Ţao mi je, ali večeras nećemo moći da završimo naš zanimljivi razgovor. Zurim na
jedan sastanak.
Dok joj je to govorio, u očima mu je videla iskreno ţaljenje. Shvatila je da joj neće
biti potrebno mnogo truda da svoj plan sprovede do kraja. Poloţila mu je ruku na rame i
čeţnjivo ga pogledala.
- Molim vas, nemojte još ići - rekla je prigušenim glasom. - Osim toga, nisam bila
potpuno iskrena prema vama. Naime, postoji nešto što vam moram priznati i... volela
12
Knjige.club
bih da me saslušate.
Na licu mu se pojavio izraz čuđenja i Helena se u trenutku uplaši da je izgubila
igru. Ali, on se osmehnuo i seo na stolicu tik pored nje.
- U redu, mogu ostati još pet minuta, ali onda moram da pođem.
- Uzmite vaše piće, niste ga popili do kraja - dodala je sa nevinim izrazom.
- Vaš pogled me uznemirava. Nije mi lako da vam kaţem zbog čega sam ţelela da
razgovaram sa vama.
Zadrţala je dah, dok je on prinosio čašu usnama.
- Stvar je u tome... - polako je nastavila, gledajući kako je otpio veliki gutljaj - da
sam... znate, ja sam glumica i potrebna mi je vaša pomoć.
- Na ţalost, ne verujem da tu mogu išta učiniti - odvratio je i spustio polupraznu
čašu na šank.
- Molim vas, nemojte ništa govoriti dok vam ne objasnim...
Upotrebila je svu svoju maštu da bi smislila priču o ţivotu mlade, talentovane i lepe
glumice koja je glumila u trećerazrednom pozorištu, o preprekama na koje je nailazila i
koje su je sprečavale da pokaţe svoje mogućnosti. Jedna tragična smrt učinila je stvari
tajanstvenijim. Još je pričala o tome kako je dostojanstveno podnosila siromaštvo i glad,
kako je ostala bez novca i kako je bilo teško probiti zid hladnoće i nezainteresovanosti
filmske industrije koja pruţa šansu samo poznatim imenima.
Priča je bila toliko dirljiva i potresna da bi i iz kamena izmamila suze. Upotrebila je
sve svoje znanje i iskustvo koje je stekla kao profesor glume, a koristila je čak i neke
delove iz predstava koje je igrala kao student. Promene u njenom načinu govora odavale
su duboko nesrećnu devojku koja se sukobila sa mnogim ţivotnim nedaćama. Bila je
to... uloga njenog ţivota. Kada je završila, zadovoljno je primetila da je uspela da zadrţi
njegovu paţnju.
Pored toga, osetila je promene koje su se dešavale u Henriju Valdonu. Nije je
prekidao dok je govorila, pogled mu je postao mekši, a na licu se videlo saosećanje. Isto
tako, primetila je da je mnogo opušteniji. Znači, tablete su delovale, zaključila je.
- Ovo sam vam ispričala, jer sam mislila da će, ako me budu viđali uz vas neko
vreme, primetiti oni koji su mi potrebni. Tada bih pronašla agenta koji bi vodio brigu o
mojoj karijeri i...
- Zanimljiva priča, ali vam ne verujem ni reč - rekao je naglo. - Ipak mislim da biste
mogli uspeti, jer ste veoma draţesni.
- Šta ste rekli? - upitala je iznenađeno.
- Da ste vrlo draţesni. Ne lepi, jer lepota moţe postati dosadna. Zar to niste znali?
Pitala se da li on stvarno govori sporije nego ranije, ili joj se to samo čini. Paţljivo ga
je posmatrala, a onda nastavila:
- Hoćete li da objasnite šta ste time ţeleli da kaţete? - upitala je.
- Svakako - odvratio je, dok mu je glas zvučao pospano. - Ali, pre toga... Fredi! -
pozvao je barmena. - Daj votku i tonik za damu i mene!
Ponovo se okrenuo prema njoj i dobacio: - Gde smo ono stali?
Helena se nervozno promeškolji, jer se događalo nešto što nije planirala. Naime, nije
ţelela da ga uspava, već samo da ga navede da ostane sa njom.
- Govorili ste nešto o lepoti? – rekla je.
- Da, sada se sedam - odgovorio je uz osmeh i lagano je uhvatio za ruku. Zadrhtala
je od prijatne topline njegovog tela, ali nije smela da dopusti da je osećanja odvedu na
13
Knjige.club
drugu stranu. Uzvratila mu je osmehom i pogledala sa iščekivanjem.

- Gledao sam vas vrlo paţljivo - nastavio je. - Muškarac bi morao biti od drveta, pa
da mu se u prisustvu takve ţene ne pokrenu sva čula. Odmah hoću da kaţem da nisam
od drveta...
- To i sama mogu da vidim.
Za trenutak je zaţmurio, a zatim otvorio oči i nekoliko puta odmahnuo glavom.
- Vi ste zgodna devojka - rekao je, uhvativši je za ruku, a onda je neţno pomilovao
po vratu.
- Imate tako glatku, meku koţu...
Pa on je potpuno izgubio kontrolu nad sobom, uplašeno je pomislila. Počela je da
priča o nečemu drugom, kako bi mu paţnju usmerila na određene, manje vaţne stvari.
- Ja mnogo veţbam, a pored glume, najviše se bavim plesom i...
- Imate i veoma izazovne usne - dodao je. - U meni bude ţelju da...
- Ovde je veoma bučno - kazala je i odmakla se kada je pokušao da je poljubi.
Međutim, da se nije oslonio na njeno rame, Henri Valdon bi pao sa stolice.
- Kako bi bilo da pođemo i završimo razgovor na nekom mirnijem mestu?
- Moj apartman je na spratu - rekao je, ne skidajući pogled sa njenih usana.
- Radije bih da pođemo kod mene.
- Gde stanujete?
- Nedaleko odavde. Stići ćemo za pet minuta.
- Hajdemo!
Helena je bila iznenađena što je Valdon bez razmišljanja prihvatio njen predlog.
Kada su pošli, obgrlio je oko ramena i, teturajući se, poveo je prema izlazu. Videla je
radoznale poglede gostiju u dvorani i osetila da joj lice gori.
Zaustavila je taksi ispred hotela i ugurala Henrija na sedište. Smestila se pored
njega, a zatim rekla vozaču kuda da ih vozi.
- Imaš očaravajući parfem - promrmljao je Valdon i neţno je zagrlio i poljubio u
vrat. Helena oseti kako joj pod njegovim dodirima koţa gori...
- Prekini, Henri! - povikala je ljutito i pokušala da ga odgurne.
- Zar ne mogu dobiti mali poljubac? - očajno je upitao. - Rekla si...
- Ne ovde - prekinula ga je. - Sačekaj bar dok ne stignemo kući.
Na njeno veliko iznenađenje, stisak Valdonovih ruku je iznenada popustio i on se
zavalio na svoje sedište.
- Oprosti mi - promrmljao je nerazgovetno i odmahnuo rukom. - Stvarno ne znam
šta se to sa mnom događa... Osećam se nekako pospano...
Tek što je završio rečenicu, spustio se u njeno krilo i obgrlio joj noge.
Helena oseti kako je obuzima nelagodnost. Sada se zapitala koliko su zapravo jake
one tablete koje mu je dala... Moţda nije trebalo da mu stavi dve u piće? Spustila mu je
ruku preko ramena i bezuspešno pokušavala da sazna šta Henri Valdon gunđa.
- Šta to radiš? - ustuknula je iznenađeno, osetivši kako je rastvorio razrez na haljini i
počeo da joj ljubi obnaţenu nogu. Trudila se da sačuva prisebnost, mada je znala da
neće još dugo izdrţati.
- Moram samo malo da se odmorim, lepotice i biće sve u redu... Prošle noći uopšte
nisam spavao.
- Sada moţeš poći na spavanje - brzo je odvratila, videvši da se taksi zaustavio
14
Knjige.club
ispred dedine kuće. - Hajde sa mnom unutra. Ovde se moţeš odmoriti.

Vozač joj je pomogao da ga dovede do kuće, dok ih je deda sačekao na ulazu. Videla
je njegov zapanjen pogled, dok je s mukom pokušavala da odrţi Henrija na nogama.
- Helena, šta se...
- Ne brini, deda, sve je u redu - prekinula ga je. - Pomozi mi da ga negde smestimo.
Uspeli su da ga dovedu do sobe i lagano spuste u fotelju. Helena je kleknula na pod
i počela blago da ga udara po obrazima. Kada je videla da ne reaguje, udarci su postali
malo jači.
- Dođavola, Henri, probudi se! - rekla je. - Hoćemo da razgovaramo sa tobom!
- Neću više da razgovaram i tačka! Hoću u krevet! - dodao je prkosno, ne odvajajući
pogled od Heleninog lica.
- Deda, molim te, skuvaj nam kafu - rekla je zabrinuto. - Moramo nekako da ga
povratimo.
- Povratimo od čega, Helena? Zašto je uopšte ovakav?
- Nemoj da me gledaš tako zabrinuto. Samo sam mu dala nekoliko Marinih tableta -
rekla je tiho, plašeći se da je Henri ne čuje.
- Helena, kako si samo mogla tako nešto da učiniš?
- Molim te, deda, samo nam skuvaj kafu. I ne brini se, sa njim je sve u redu. Mari mi
je rekla da je u pitanju veoma blago sredstvo.
- Ne bih baš bio siguran. Pogledaj ga samo.
- Ja sam već uzeo svoj lek.
Na zvuk Henrijevog glasa, oboje poskočiše i okrenuše se prema njemu.
- Cveće... alergičan sam na cveće i od njega kijam - pričao je on lagano. - Da li ovde
ima cveća?
- Ne, nema - odgovorila je Helena, shvativši da sa njim mora razgovarati polako i
paţljivo, kao sa detetom. - O kakvom leku govoriš, Henri? – upitala je.
- U dţepu mi je - odvratio je pospano.
- Već sam uzeo dva ili tri, ne sećam se tačno.
Helena je bila u potpunoj nedoumici. Sredstva za umirenje bila su blaga i uopšte joj
nije bilo jasno kako je Valdon dospeo u takvo stanje. Onda se setila: Votka! Tablete koje
mu je ubacila u čašu i votka koju je posle toga popio, izazvali su burnu reakciju i on više
nije znao za sebe. Šta ako mu se nešto dogodi, uplašeno se upitala...
Nije obraćala paţnju na njegov začuđeni pogled, niti na to što ju je obgrlio oko
struka, dok mu je preturala po dţepovima. Najzad je pronašla bočicu sa lekom u
unutrašnjem dţepu sakoa. Tek tada je postala svesna da je drţi oko struka i lagano mu
sklonila ruku. Povukla ga je naviše da mu bude udobnije i već posle nekoliko trenutaka
je zaspao. Helena se odmače od njega i dalje drţeći bočicu sa lekom u ruci.
Deda je pokušao nešto da kaţe, ali ona ga je preduhitrila.
- Deda, nemoj se plašiti, sve će biti u redu. On je samo malo drogiran i ništa više.
Sada moramo da otkrijemo kakvo zajedničko dejstvo imaju Marin lek za smirenje i
njegove tablete protiv alergije. Pozvaću njenog doktora i pitaću ga.
Kada je konačno završila razgovor, umorno se spustila u fotelju i odahnula sa
olakšanjem. Videla je dedin pogled pun iščekivanja i odmah mu ispričala šta je doktor
rekao.
- Njegovo stanje je isto kao da je popio blizu pet flaša vina - rekla je na kraju. -
Trebalo bi da pustimo da se ispava i ujutru mu skuvamo jaku kafu.
15
Knjige.club
- Ostavićemo ga da spava u fotelji, pa ćemo ga sutra vratiti u hotel - zaključio je

deda. - Ili misliš da bi trebali da ga probudimo i odmah vratimo?
- Ne znam ni sama. U svakom slučaju, pustićemo ga da malo odspava. Ne brini,
paziću na njega.
Deda se okrenuo i pošao u kuhinju, kritikujući Helenu zbog njenih luckastih ideja.
Za to vreme ona se izula, sela u fotelju naspram Henrija i sa olakšanjem ispruţila
umorne noge. Stvari su se sada još više iskomplikovale, zaključila je. Njen „mudri” plan
učinio je celu situaciju još gorom. Jer, znala je da Henri Valdon neće biti nimalo srećan
kada se probudi.
Sada ga je posmatrala kako spava. Crte lica bile su mu opuštene, a jedan nestašni
uvojak leţao mu je na čelu. Na uglovima usana lebdeo mu je zadovoljan osmeh, pa je
delovao gotovo dečački naivno. Helena nije mogla da shvati da je to onaj isti privlačan,
šarmantan i uzbudljiv muškarac koji je osvojio Mari i koji je, morala je da prizna, opčinio
i nju. Setila se uzbuđenja koje su u njoj izazivali njegovi poljupci i zadrhtala...
Dosta s tim, opomenula je sebe. Ona se upustila u sve ovo da bi pomogla Mari, a ne
da bi traţila avanturu. Uostalom, on uopšte nije bio bespomoćan, kako je sada delovao.
Naprotiv, bio je vrlo opasan, svestan svoje privlačnosti i lukav kao lisica. Ipak i nehotice
se upitala koliko su tačne sve te priče koje su kruţile o njemu. Sve te veze sa poznatim
glumicama i bogatim naslednicama sigurno su mu bile dobra reklama, ali moţda je u
njima bilo i nečeg drugog. Iz štampe je znala da je više puta bio veren, ali se ni sa
jednom nije oţenio.
Pomislila je kako bi bilo zabavno kada bi se ovaj plejboj jednom uhvatio u
sopstvenu zamku.
Velika je šteta što se bilo koja od njegovih „prijateljica” nije setila da ga dovede u
stanje slično ovom i onda - pred matičara. Ne bi ni znao šta mu se dogodilo, sve dok se
sledećeg jutra ne bi probudio srećno oţenjen.
Helena se iznenada uspravi, a u očima joj zaiskri čudan sjaj. Pa, ta ideja uopšte nije
bila loša! Ustala je i brzo pošla u kuhinju.
Deda je sedeo za stolom i pakovao svoju ribolovačku opremu. Oklevala je nekoliko
trenutaka, a zatim se spustila i sela naspram njega.
- Da li je Henri dobro? - upitao je, ne podiţući pogled.
- Jeste, mirno spava. Deda, imam plan koji će rešiti sve naše probleme! Ali, potrebna
mi je tvoja pomoć - dodala je i licem joj je preleteo vragolast izraz. - Moţeš mi čestitati!
Udaću se za Henrija Valdona i to još noćas!
16
Knjige.club
3.
Mogla je reći da će obojiti kosu u zeleno, da će joj izrasti krila... na njenog dedu bi te
reči imale potpuno isti uticaj kao ove koje je sada izgovorila.
- Udaćeš se za Henrija? - ponovio je bezizraţajno.
- To je odlično rešenje, da znaš. Ako samo privremeno uspemo da ga ubedimo da se
oţenio sa mnom dok je bio pijan, biće toliko zbunjen, da će zaboraviti na Mari. Ne bi me
začudilo da posle toga otputuje prvim avionom, tako da mu neće pasti na pamet da je
vodi sa sobom.
Deda je odmahivao glavom u neverici.
- Znam da bi sve učinila za svoju sestru, isto kao i ja, ali... mislim da je ovo
preterano, Helena. Da sa udaš za potpunog stranca samo da bije zaštitila...
- Pa, nećemo se stvarno venčati, nisam toliko luda - prekide ga Helena nestrpljivo. -
Ali, ceremonija venčanja mora izgledati što uverljivije da bi on u to poverovao. Misli će
mu sutra biti zbrkane, mada ne znamo koliko. Zbog toga sve mora ličiti na pravo
venčanje.
- On spava dubokim snom, draga moja. Ne znam kako bi u takvom stanju...
- Doktor je rekao da bi mu kada pomogla. Daćemo mu malo da se razbudi, ali ne
toliko da bi bio potpuno svestan onoga što se događa.
- Ali, kako misliš da to izvedemo?
- Sve sam smislila, ne brini. Sećaš li se kada se udavala Boni, komšijina ćerka?
Ispričala mi je kako je jednostavno venčati se ovde... Nisu potrebna nikakva dokumenta,
niti se mora čekati, već se sve kratko i jednostavno završi kod matičara u kancelariji.
- Sećam se, ali...
- Sve što je potrebno je da se dokopamo zvaničnog primerka venčanog lista, pre
nego što bude poslat u sud. Ako se ne registruje i ne uvede u knjige, brak uopšte ni ne
postoji.
Stari Majkl Gejts umorno pređe rukom preko čela. Helena je shvatila da njegovo
nezadovoljstvo raste, ali sada nije mogla da odustane.
- Kod nas će ostati primerak venčanog lista koji se da je mladencima. To će biti
dovoljno da ubedimo Henrija koji bar neko vreme neće ništa proveravati...
- To je samo pretpostavka. A ako on odmah proveri celu stvar? Bićemo u velikoj
nevolji, a moţe nas čak i tuţiti.
- Oh, dedice, kako ništa ne razumeš? To što je neţenja, vaţan je deo njegovog
ţivotnog stila. Jer, uvek je on bio taj koji je raskidao veridbe, što mu je dalo oreol
„neosvojivog”. Misliš da bi pod tim okolnostima priznao da je prevarom doveden pred
matičara, pa makar taj brak bio i nepostojeći. Ne brini, sigurno će sve proći u tišini, samo
da bi on sačuvao sliku o sebi. Reci mi, zar nisam smislila odličan plan?
Deda nije odgovarao, ali mu se po izrazu videlo da je zabrinut. Helena je sela pored
njega i neţno ga zagrlila.
- Znaš, moţemo mnogo više izgubiti, ako ne pokušamo - rekla je tiho. - Pored toga,
ne moţemo sedeti skrštenih ruku i dozvoliti da Mari upadne u nevolju. Ako ova mala
predstava to moţe da spreči, onda je moramo izvesti.
- U redu, Helena - rekao je pomirljivo i jedva primetno slegnuo ramenima. - Jasno
mi je da ćeš to uraditi, bez obzira da li se slaţem ili ne. Pomoći ću ti samo zato da ne bi
uletela u još veće nevolje.
17
Knjige.club
Helena ga poljubi u obraz.

- Hvala ti, deda. Neće biti nikakvih problema, obećavam ti. To će biti isto kao kada
svojim studentima objašnjavam na koji način da odglume neku ulogu.
Stari Majkl je pogleda pravo u oči.
- Drago dete, postoji velika razlika između glume i pravog, realnog ţivota.
- Ali postoje i mnoge sličnosti - dopunila ga j e unuka. - A sada da skuvamo kafu!
Ako ne uspemo da osposobimo Henrija da stane na noge, čitav plan će propasti.
Kao što je i očekivala, Henri Valdon se razbudio posle dve velike šolje jake crne
kafe. Po njegovom pogledu, videlo se da je oduševljen Helenom i da je spreman da
prihvati svaki njen predlog. Još uvek je bio pod dejstvom sedativa, ali priseban taman
toliko, koliko je Heleni bilo potrebno. Bila je zadovoljna zbog toga i ubeđena da će sve
proći bez ikakvih problema.
- Henri, hoćeš li da sa dedom idemo u voţnju po gradu? - upitala ga je neţno.
- Hoću - odvratio je kratko i nasmešio se.
Kada su se zaustavili ispred opštine, bila je skoro ponoć. No, u Las Vegasu nije bilo
neobično da se venčanja obavljaju i tokom noći.
Što se Henrija tiče, on je bio ubeđen da su svi prisutni putnici jedne od njegovih
„Avantura”, pa je bez razmišljanja dao svoje podatke koji su bili potrebni za prijavu.
Ipak, matičar ga je osmotrio sa nevericom. Onda se okrenuo prema starom Majklu koji
mu se tu činio najrazloţniji.
- Da li ste sigurni - obratio mu se tiho - da je verenik vaše unuke svestan onoga što
čini? Mislim... deluje mi nekako ošamućeno.
- Henri zna šta radi, gospodine Frost - odmah je uskočila Helena. Zatim je obgrlila
„verenika” kako bi prestao da se klati na nogama i neţno mu se obratila:
- Dragi, da li ti ovo stvarno ţeliš?
- Da - odvratio je jasno i glasno. Još uvek se zadovoljno smeškao i neprestano gledao
u matičara.
Gospodin Frost se zakašljao i rekao:
- Onda moţemo da počnemo.
Pročitao im je kratak tekst i Henri je rekao „da” dva puta tamo gde je trebalo i još
dva puta tamo gde nije bilo potrebno. Ĉak je uspeo da potpiše i venčani list, a zatim je
obgrlio Helenu oko ramena i naslonio se na nju svom teţinom. Osetila je koliko je
nesiguran na nogama i zaključila da dejstvo kafe polako prestaje.
- Izvolite, Helena - rekao je gospodin Frost, pruţajući joj primerak venčanog lista. -
Zvanični dokument biće poslat u sud za nekoliko dana. Ĉestitam vam oboma!
- Ĉestitam! - povikao je Henri iznenada.
- Hvala, gospodine Frost - odvratila je Helena ţurno, krajičkom oka posmatrajući
Henrija koji je već počeo da tone u san. - Deda, hoćeš li, molim te, ti da platiš? Henri je
umoran i mi odmah idemo do kola.
Značajno je pogledala dedu, a zatim se ljubazno obratila matičaru:
- Gospodine Frost, da li biste bili ljubazni da nam otvorite vrata? - osmehnula se. -
Izgleda da muţ neće da se odvoji od mene.
Ĉovek im je otvorio vrata, ali ipak dodao:
- Helena, da li ste sigurni...
- Sve je u redu, gospodine - odvratila mu je osmehom. - Hajde, dragi - dodala je
zatim - sačekaćemo dedu napolju.
18
Knjige.club
Kada su se konačno smestili u automobil, uzdahnula je sa olakšanjem. Imali su

neverovatnu sreću i sve je išlo mnogo lakše nego što je pretpostavljala. Prvi deo
komedije bio je gotov i sada je sledio drugi, koji je trebao da bude mnogo jednostavniji.
Deda je otvorio vrata i seo za volan.
- Jesi li ga uzeo? - upitala je brzo.
- Jesam, u dţepu mi je - odgovorio je, a zatim izvadio maramicu i obrisao čelo.
- Nadam se da se ovo neće otkriti... Nego, da li je Henri dobro?
- Odlično. Hajde da poţurimo i odvezemo ga u hotel. Sada će biti problem da ga
odvedemo do njegovog apartmana.
- Ne znamo ni da li ima ključ kod sebe.
Ne verujem da će nam ga dati na recepciji.
- Sada ćemo to da otkrijemo - dodala je Helena brzo i okrenula se prema svom
„muţu”. - Henri, da li su ključevi od apartmana kod tebe? - upitala je, dok je pokušavala
da ga uspravi na sedištu.
- Da... ključevi - pospano je odvratio i počeo da pretura po dţepovima nespretnim
pokretima.
Kada su stigli do hotela, Helena se za trenutak zamisli.
- Deda, odvezi nas do sporednog ulaza - rekla je. - Moţda ćemo uspeti da
pronađemo način da uđemo, a da nas portir ne primeti.
- Lift... - jedva čujno je prošaputao Henri.
- Da, dragi - ići ćemo liftom - umirivala ga je. - Deda, tamo iza ugla je parking.
- Moj lift... - nastavio je Henri. - Imam privatni lift - dodao je ponosno i iz dţepa
izvadio privezak sa dva ključa.
Helena ga zagrli.
- To je divno, Henri - rekla je. - Hajde, pokaţi nam gde je taj lift, voleli bismo da te
posetimo.
Kroz pet-šest minuta, stajali su u prostranoj dnevnoj sobi raskošnog apartmana.
Elegantni nameštaj je bio boje peska, a mnoštvo indijanskih motiva i ukrasa činilo je
prostoriju veoma ţivopisnom.
Gledajući kako se Henri ljulja na nogama, stari Majkl reče:
- Hajde da ga smestimo negde, dete. Moţda ovde, na kauč.
- Mislim da je bolje da ga odmah odvedemo do kreveta - odvrati Helena. - Jer, ako
ga sada ostavimo na kauču, nećemo uspeti da ga pomerimo.
Spavača soba je bila prostrana i uređena u istom stilu kao i dnevna. Helena i Majkl
su sa naporom doveli Henrija do velikog kreveta koji se nalazio u sredini.
- Polako ga spusti, deda. Odlično!
I zaista, istog trenutka kada su ga spustili na krevet, Henri je sklopio oči i zaspao.
- Ne moţemo ga ostaviti ovako obučenog, Helena. Idi na čas u drugu sobu, a ja ću
ga raskomotiti.
- Sada nije vreme za pristojnost - odvratila je, pokušavajući da mu skine cipele. -
Hajde samo, pomoći ću ti!
Uz mnogo napora, uspeli su da mu skinu odeću i da ga pokriju.
- Ĉvrsto je zaspao - rekao je Majkl Gejts tiho. - Do sutra će mu biti dobro.
- Deda, bio si divan! Ne znam šta bih uradila bez tvoje pomoći.
- Ne znam ni sam da li je sve ovo bilo potrebno. Samo, nije mi baš svejedno, draga
19
Knjige.club
moja. Mislim da u mojim godinama ovakva uzbuđenja nisu preporučljiva.

- Ţao mi je što te je ovo tako uzbudilo, ali veruj mi da je vredelo. Sada je sve gotovo.
Ti idi kući i odmori se, a ja ću ostati da pazim na Henrija.
- Pa... ne znam... je li zgodno da te ostavim samu sa njim?
- Nemaš razloga za brigu, deda. Kada se probudi, ostaću samo koliko bude trebalo
da mu pokaţem venčani list, a onda dolazim kući.
- Ali, ako nešto krene naopako...
- Ništa neće poći naopako - rekla je mirno. Zatim ga je neţno zagrlila i povela prema
vratima.
- Od sada je sve moja briga - dodala je umirujućim glasom. - Ti si ionako planirao da
ovog vikenda ideš na pecanje, a ja ću ubediti Mari da pođe sa mnom u Arizonu. Ionako
tu nema šta da radi dok čeka odgovor vezan za posao. Nastava mi počinje tek za dve
nedelje, a za to vreme ću pokušati da je zainteresujem za nešto drugo i nekako navedem
da zaboravi na ovaj posao kod Henrija.
- Ako ti misliš da je tako najbolje...
- Naravno da jeste. A sada idi, deda. Ništa ne brini, čućemo se ovih dana.
Kada je zatvorila vrata, na Heleninom licu je zaigrao pobedonosni osmeh. Sve se
odvijalo onako kako je zamislila i sada je samo trebalo da čeka. Pošla je da potraţi ćebe,
kako bi se malo ispruţila i odmorila, kada je trţe zvonjava telefona. U prvi mah nije
ţelela da odgovori, ali kada je videla da se Henri prevrće po krevetu, brzo je pritrčala i
podigla slušalicu.
- Izvolite?
Na drugoj strani je nekoliko trenutaka vladala tišina, a zatim je začula ţenski glas.
- Da li je to apartman Henrija Valdona?
- Jeste, ali on spava - odvrati Helena. - Hoćete li da ostavite poruku?
Ponovo je nastala pauza, a zatim je ţena polako progovorila:
- Da, moţete mu reći da ga je traţila Doris - Helena je u njenom glasu osetila bes. -
Samo sam htela da čujem šta se večeras dogodilo sa njim, ali sada mi je potpuno jasno.
- Ja... ţao mi je - promucala je Helena u kojoj se probudio osećaj krivice.
- I meni je ţao - suvo je odvratio glas sa druge strane.
Veza se prekinula i Helena je spustila slušalicu. Umorno je uzdahnula i pošla prema
kauču, ali neki neobičan zvuk naterao je da se okrene.
- Henri! - uzviknula je iznenađeno.
On je sedeo na ivici kreveta i posmatrao je. Polako mu je prišla, opčinjena prizorom
njegovog nagog tela obasjanog mesečinom koja se probijala kroz dopola navučene
zavese. Kada je uzeo za ruke i privukao k sebi, nije imala snage da mu se odupre. Već u
sledećem trenutku je leţala pored njega. Osećala je toplinu njegovog tela, a kada je
počeo da je miluje, talas blaţenstva zapljusnuo je kao plima.
- Henri... - prošaputala je pokušavajući da se otrgne, ali je on nije čuo. Osetila je
njegove usne na svojima i sav njen otpor počeo je da iščezava.
Sada ju je čvrsto drţao u zagrljaju, a teţina njegovog tela nije joj dozvoljavala da se
pomeri. Poljupci su mu postali sve strasniji, a pokreti ţešći.
Uzdah zadovoljstva oteo joj se iz grudi, dok je ţelja nezadrţivo rasla...
Veštim pokretima raskopčao joj je haljinu i već sledećeg trenutka, njena odeća se
našla na podu. Zajedno su uplovili u svet strasti u kome su vreme i prostor prestali da
postoje. Sklopila je oči, potpuno obuzeta ţeljom koja je u njoj snaţno plamtela.
20
Knjige.club
Uzvraćala mu je na poljupce istom strašću, zanesena i zatečena osećanjima koja je u njoj

izazvao.
Ali, u jednom trenutku, mesečina mu je obasjala lice, tako da je mogla dobro da ga
pogleda. Videla je zamućen pogled i čudan izraz zadovoljstva i sigurnosti. Shvatila je da
je Henri Valdon još pod dejstvom lekova i da je samo delimično svestan onoga što čini.
- Ne, Henri! - uzviknula je i pokušala da ga odgurne od sebe. On nije obraćao
paţnju na to, već ju je snaţno pritisnuo pokušavajući da je poljubi.
- Prekini, Henri! - povikala je mnogo odlučnije.
Bila je uplašena, ne znajući kako da dopre do njegove svesti i izvuče se iz poloţaja u
koji su je dovele sopstvena strast i zanesenost. Znala je da ta suluda igra mora odmah
prestati, pa je upotrebila svu snagu kako bi se izvukla iz njegovog zagrljaja. I taman
kada je pomislila da neće uspeti, osetila je Henrijevo oklevanje, a onda se potpuno
opustio. Spustio joj je glavu na rame, dok su mu ruke mirno počivale oko njenog struka.
Neţno je poljubio u vrat kao da ţeli da kaţe da će poštovati sve ono što kaţe, a zatim se
potpuno umirio.
Helena je uloţila poslednji napor i nekako uspela da se izvuče. Ĉula je njegovo
ujednačeno disanje i shvatila da je već zaspao. Nekoliko časaka je sedela na ivici kreveta
pokušavajući da povrati dah, a zatim je podigla haljinu sa poda i obukla se. Drhtavim
rukama se zakopčala, a zatim pošla u dnevnu sobu. Sa olakšanjem se smestila u fotelju
iz koje je mogla da vidi vrata na spavaćoj sobi i odahnula. Bila je ljuta na sebe što mu se
nije oduprla, jer joj se tako nešto nikada ranije nije desilo. Henri je uspeo da uguši sav
njen otpor, a da nije bio ni svestan onoga što je učinio. Osetila je drhtavicu i umotala se u
ćebe. Pitala se da li je sada ona uhvaćena u klopku iz koje je htela da izbavi Mari.
Ipak, kada se setila njegovih dodira i poljubaca, srce joj je ponovo brţe zakucalo.
Odmahnula je glavom kako bi rasterala te misli i podsetila se zbog čega je tu. Sto pre
obavi svoj zadatak, to bolje, pomislila je. Sutra će odigrati veliku predstavu, a zatim će se
potruditi da nestane iz Valdonovog ţivota.
Henrija su probudili prvi sunčevi zraci koji su stidljivo zaigrali na prozoru.
Zatreptao je, a zatim ponovo sklopio oči, jer je osećao strahovit bol u glavi. Odmah je
pretpostavio da je imao vrlo burno veče, ali mu je bilo čudno što se ničega nije sećao.
Polako se uspravio i seo na ivicu kreveta. Zaokupljen mislima, nije ni primetio ţenu
koja je stajala pored njega. Mirno mu je pruţila čašu vode i dve tablete.
Iznenađeno je pogledao.
- Šta je ovo? Ko ste vi? - upitao je, s mukom se trudeći da zadrţi oči otvorene. Sada
ju je nešto paţljivije osmotrio i počeo da se priseća prošle večeri. Setio se tih zelenih očiju
koje su ga zavodljivo posmatrale ispod crnog vela.
- O, to ste vi! - rekao je bezvoljno i umorno prešao rukom preko čela. Lice mu je bilo
bledo, a usta suva.
- Zašto tim tonom, Henri? - upitala je glasom koji ga je naterao da je ponovo
pogleda. - Ne deluješ srećno što me vidiš ovde.
- Zar bi trebalo da budem? Ne sećam se baš najbolje...
Za trenutak mu se učinilo da joj je u očima video olakšanje, a onda je progovorila sa
puno saţaljenja:
- Jadnice moj, sigurno si noćas popio malo više šampanjca, pa se sada ne osećaš
dobro.
- Ja nikada ne pijem šampanjac - mrzovoljno je odvratio.
- Stvarno? Onda je sigurno bila votka - rekla je pomirljivo. - Svejedno, vidim da se
21
Knjige.club
uţasno osećaš. Uzmi ovaj aspirin, biće ti bolje.

Kada je uzela praznu čašu iz njegovih ruku, pogledala ga je u oči i značajno se
nasmešila.
- Moţda sad nisi u formi, ali sinoć si bio tako divan, dragi.
Njen pogled je izazivao u njemu neku čudnu nelagodnost, pa je ustao i hitro
navukao zavese. Bilo je očigledno da mu smeta sunčeva svetlost i da je glavobolja koja
ga muči veoma jaka.
- Dušo, ubeđen sam da je ova noć bila buma, ali ja se gotovo ničega ne sećam.
Iskreno rečeno, sada sam u takvom raspoloţenju da o tome ne bih razgovarao.
Pogledala ga je s nevericom.
- Henri! Sigurno nisi zaboravio da smo se... Zar se ne sećaš ničega?
U njegovim mislima se pojavila maglovita slika njenog vitkog tela koje je drhtalo
pored njega, a onda je i ta slika iščezla. I nehotice je odmahnuo glavom, iznenađen
osećanjem neprijatnosti koje ga je obuzelo. Nervozno se okrenuo traţeći novčanik.
- Slušaj, lepotice, zaista mi je ţao. Moţda moţemo porazgovarati kasnije. Ako ti je
potreban novac za taksi, ja ću...
- Henri, kako moţeš? - povikala je očajnički. - Oh, trebalo je da shvatim da si se
samo poigravao sa mnom! Zar je sve što si mi govorio bila laţ?
On je navukao košulju, ljutito se pitajući zašto ne moţe da se seti bar nečega. Mogao
je da se zakune da je trebao da provede veče sa Doris... Naprezao je svoje pamćenje, ali u
njemu je bila ogromna praznina.
- Slušajte, gospođice...
- I ime si mi zaboravio?
- Stvarno mi je ţao, ali ne mogu da se setim.
- Helena - promucala je, a zatim mu prišla i čvrsto ga zagrlila. Zagnjurila je lice u
njegovo rame i gorko zajecala.
Henri oseti kako ga napušta strpljenje.
- Ovim razgovorom nećemo postići ništa, Helena. Zar to ne moţe da sačeka dok
popijem kafu?
- Ne mogu da shvatim kako si zaboravio da si se oţenio sa mnom... - govorila je
kroz jecaje.
Henri je naglo odvojio od sebe i zapanjeno pogledao.
- Šta si rekla?! - uzviknuo je.
Ona je još uvek „jecala”.
- Venčali smo se sinoć, dragi. Prihvatila sam da to učinim odmah, jer si ti insistirao
da ne čekamo. Bilo je to divno, romantično venčanje - dodala je i ponovo zajecala.
- Ĉekaj malo - rekao je, dok su mu se mišići na licu čudno zgrčili. - Ja uopšte ne
znam o čemu govoriš.
Helena se malo smirila, a zatim počela brzo da govori:
- Insistirao si da se venčamo, jer si rekao da ne ţeliš da vodiš ljubav sa mladom
devojkom, ako je pre toga ne učiniš svojom suprugom.
- Šta? - netremice je posmatrao, sve dok nije okrenula glavu.
- U početku sam mislila da se poigravaš sa mnom, ali na kraju si me ubedio da su ti
namere ozbiljne - rekla je i njemu se učinilo da joj je glas zadrhtao. Ili je moţda
pokušavala da priguši smeh, pomislio je.
22
Knjige.club
- Šta sam ti rekao?

- Bio si tako uporan. Htela sam da sačekam i vidim da li ćeš promeniti mišljenje do
jutra. Ali... desilo se drugačije. Sada mi je ţao što sam popustila tvom navaljivanju -
rekla je i ponovo mu zagnjurila glavu u rame.
Podigao joj je glavu, ali u njenim očima nije bilo suza.
- Ne verujem ti ni reč - hladno je odvratio.
Lice joj je pocrvenelo od besa.
- To sam mogla i očekivati! Dobio si što si hteo, a sada se ponašaš kao da se ništa
nije dogodilo. Ali, ipak jeste i ja ću ti to dokazati!
Henri je osećao kako mu glava puca od bolova. Umorno se spustio na krevet i tiho
progovorio:
- Ovo je ludost... Ne mogu da poverujem da mi se ovo stvarno dešava.
- Kako moţeš biti toliko okrutan? Ovo je bila naša prva bračna noć i najlepša u mom
ţivotu.
- Na ţalost, ja ne delim to tvoje zadovoljstvo.
Prišla mu je i mazno ga upitala:
- Zar se ne sećaš predivnih trenutaka koje smo proveli zajedno? - raskopčala mu je
košulju i počela neţno da mu miluje grudi. Njen dodir je delovao na njega kao strujni
udar, tako da je počeo nervozno da se pomera.
- Vidim da nema nikakve svrhe da se i dalje trudim - prošaputala je. - Kada si
mogao da zaboraviš... - u glasu joj se osećao umor, a onda je ponovo zajecala. - Ja te
nikada neću zaboraviti, Henri! Nikada, da znaš!
Za trenutak mu se ponovo javila njena slika u elegantnoj crnoj haljini, ali je odmah
nestala i sećanja su mu utonula u maglu.
- Helena, ne znam šta hoćeš od mene, ali...
- Bila sam dovoljno glupa da poverujem da si se zaljubio u mene za tako kratko
vreme, ali i ja imam svoj ponos - prekinula ga je hladno. - Ne brini, neću ti praviti
nikakve probleme. Otići ću i nikada me više nećeš videti...
Zatim je iz torbice izvadila komad papira.
- Evo ti, ovo moţeš zadrţati kao uspomenu na jedno burno veće u Las Vegasu!
Zbogom, Henri!
Bacila mu je papir pred noge i istrčala iz sobe. Za to vreme, on je nekoliko trenutaka
nepomično sedeo i gledao u vrata, a zatim uzeo papir i rastvorio ga. Na svoje ogromno
iznenađenje, video je rođeni potpis na venčanom listu. On, Henri Valdon, svojevoljno je
uzeo za ţenu Helenu Lorens i prema zakonima drţave Nevade postao njen suprug!
***
Helena je ţurno izašla iz hotela i zaustavila taksi. Kada se smestila na sedište,
nekoliko puta je duboko uzdahnula. Zabrinuto se pitala da li joj je Henri poverovao...
Dok je izlazila, delovao je prilično zbunjeno, tako da je zaključila da je bila veoma
ubedljiva. Nasmešila se. Muškarac kao on zasluţuje da mu se dogodi tako nešto.
Ipak, znala je da nije kaznila samo njega, već i sebe. Bilo joj je jasno da će trebati
dosta vremena da zaboravi njegove zagrljaje i poljupce. Osećala je da, nakon ove noći
provedene sa Henrijem Valdonom, ona više nikada neće biti ista. Iako je sve bila varka,
u nekim trenucima je čak i poverovala da je stvarno udata za njega.
Kada je stigla kući, osećala se umorno i iscrpljeno. Jedino što je ţelela bila je topla
kupka i dug, okrepljujući san.
23
Knjige.club
- Helena, da li si to ti? - začula je sestrin glas, čim je ušla u njihovu zajedničku sobu
koju su delile dok su boravile kod dede.
Iznenađeno se okrenula oko sebe. Na Marinom krevetu leţala su dva otvorena
kofera, a njena odeća je bila razbacana svuda unaokolo.
- Šta se ovde događa? - upitala je.
Mari preču pitanje i prekorno je odmeri.
- Gde si ti celu noć, Helena? I odakle ti ta divna haljina?
Ona se osmehnu i otvori orman.
- To je dugačka priča, sestrice. Ispričaću ti je jednog dana, ali ne sada. Suviše sam
umorna za tako nešto.
Mari se podboči, posmatrajući sestru kako oblači spavaćicu.
- Ponekada si stvarno nemoguća, Helena. Kada se samo setim tvojih predavanja o
pristojnom ponašanju! Ja barem nikada nisam čitavu noć boravila van kuće...
Helena se baci na krevet i okrete prema sestri.
- Nemoj me gledati tako prekorno, draga. Uveravam te da je moje noćašnje
ponašanje bilo u redu, mada malo neobično. Ali... šta je ovo? - upitala je i pokazala na
kofere. - Putuješ li negde?
Marine oči zaiskriše od uzbuđenja.
- Zamisli, Helena, dobila sam posao! Već se spremam za prvo putovanje.
Helena se uspravi u krevetu.
- Gde se spremaš?
- Oh, zar to nije uzbudljivo? Henri mi je to rekao juče na otvaranju. Htela sam
odmah da vam javim, ali nije bilo nikog kod kuće. Onda sam otišla kod li ona se
oduševila kada je čula. Pozvala je još neke zajedničke prijateljice, tako da smo slavile do
kasno u noć.
Helena je bila toliko šokirana, da nije uspela da progovori ni reč. Mari je to
protumačila kao iznenađenje zbog njenog uspeha. Zato je nastavila uzbuđeno da priča:
- Znaš, deda je otišao rano jutros i ostavio poruku. Rekao je da ide na pecanje i
zamolio te da mu pišeš. Ţao mi je što je otišao pre nego što sam se vratila kući, pa nismo
stigli da se pozdravimo. Kada se bude vratio, neću biti ovde.
- Gde putuješ? - upitala je Helena kada se povratila od iznenađenja.
- U Diznilend! Pratiću uglavnom bračne parove i roditelje sa decom! Zar to nije
divno?
- Diznilend? - ponovi Helena zbunjeno. - Zar Valdon ljude iz „Avanture” šalje u
Diznilend?
- Naravno. Objasnio mi je da većina ljudi putuje na odmor sa decom. Rekao je da
sam idealna, odnosno, prava osoba kojoj će roditelji sa poverenjem ostaviti decu, dok se
oni provode u svojim „Avanturama”.
- Nikada ne bih pomislila tako nešto - iskreno priznade Helena. - Bila sam ubeđena
da su njegove „devojke za pratnju” u stvari zabavljačice za bogate goste.
Osetila je mučninu u stomaku i iznenada počela da shvata da je negde pogrešila.
- Da li ćeš na tom putovanju videti Henrija? - obazrivo je upitala.
Mari odmahnu glavom.
- Ne, zato što ću biti raspoređena u agenciju u Orlandu. Henri Valdon sa nama
nema nikakav kontakt, jer on samo organizuje putovanja.
24
Knjige.club
- Da... shvatam. Mislila sam... - počela je neodlučno, a onda se predomislila.

- To će biti velika promena za tebe - dodala je, tek da nešto kaţe.
Mari se vedro nasmeja.
- Moţeš li da me zamisliš kao dadilju? Kada sam čula šta ću raditi, u prvom
trenutku sam bila malo razočarana. No, Henri je rekao da kasnije mogu izabrati nešto
drugo. Sada sam potrebna baš ovde.
Za trenutak je ućutala i nastavila da bira odeću.
- Znaš, Helena - nastavila je - osećam se kao preporođena. Henri je učinio da osetim
da ja, pored lepog izgleda, mogu da pruţim i mnogo više. Pa, zar ti nisam rekla da je on
veoma prijatan i ljubazan?
- Jesi, rekla si mi - odvratila je Helena odsutno. Pokušavala je da se pribere, ali nije
bilo lako, jer... jer je posle Marine priče shvatila da je sav njen trud bio nepotreban.
Kritikovala je svoju brzopletost i pitala se kako je uopšte mogla toliko da pogreši... Henri
Valdon nikada nije predstavljao opasnost za njenu sestru i ona je napravila veliku
glupost. Htela je da joj pomogne, mada joj nikakva pomoć nije bila potrebna. Pred očima
su joj iskrsli prizori iz prethodne noći...
Marije videla da se s njom nešto dešava, pa joj je prišla i zagrlila je.
- Helena, draga, izgledaš kao da su ti sve lađe potonule. Hajde, zar ti nije drago što
je tvoja mala sestra konačno odrasla i moţe da vodi brigu o sebi?
Helena se nasmeši.
- Naravno da mi je drago, mila moja. Volim što si srećna i zadovoljna, da znaš. Kada
odlaziš?
- Avion mi poleće za nekoliko sati, a već sutra počinjem sa radom. Helena, tako sam
uzbuđena!
Posle pola sata, Mari je bila spremna, pa ju je sestra odvezla na aerodrom. Kada ju je
ispratila, Helena se vratila u dedinu kuću u kojoj se osetila strašno usamljeno. Uvek je
volela mir i tišinu, ali ovoga puta ništa od toga joj nije odgovaralo. Počela je da pakuje
stvari za povratak, jer nije mogla da ostane u kući gde je sve podsećalo na glupost koju
je napravila.
Kada je sve spakovala, stavila je kofer u prtljaţnik automobila i nervoznom rukom
upalila motor. Onda je zastala i pomislila da bi bio red da se bar izvini Henriju Valdonu
za ono što mu je priredila. Zato se vratila u kuću i pozvala hotel.
- Ţao mi je, ali gospodin Valdon je izašao - rekao joj je muški glas sa druge strane. -
Nije rekao kada će se vratiti. Hoćete li da razgovarate sa njegovom sekretaricom?
- Ne, hvala - odvratila je i spustila slušalicu. Bila je zbunjena kada je shvatila koliko
joj je ţao što ne moţe da razgovara sa njim.
Neko vreme je nepomično stajala pored telefona i razmišljala. Znala je da nema
nikakve svrhe da ponovo pokušava da ga traţi. Pretpostavljala je da će ionako ubrzo sve
doznati, tako da mu njeno objašnjenje i izvinjenje neće ni biti potrebni.
Najbolje što je mogla da učini bilo je da se vrati kući i vremenom zaboravi na sve što
se dogodilo.
***
Kada se vratila u Arizonu, Helena je brzo utonula u svakodnevicu. Uključila se u
intenzivne pripreme za novu školsku godinu i uskoro su joj se doţivljaji u Las Vegasu
činili kao daleki san. Deda joj se nije javljao, ali se zbog toga nije ni brinula, pošto je
brvnaru starog Majkla od najbliţeg telefona delilo nekoliko kilometara. Ipak, poslala mu
25
Knjige.club
je pismo u kome mu je objasnila situaciju i znala da on sada likuje, jer je bio u pravu.
Jednog toplog popodneva, nedelju dana pre početka školske godine, sa još nekoliko
koleginica i kolega otišla je na manji izlet i ručak. Svi su pričali o provedenom letnjem
raspustu, ćaskali i šalili se.
- Kako si ti provela leto, Helena? - upitao je Danijel Flor, profesor matematike,
mladić sa kojim je često išla u bioskop.
- Da li si uspela da osvojiš nekog mladog i zgodnog bogataša koji ti je obećao sva
blaga ovog sveta, samo ako se udaš za njega?
- Svakako - odvratila je kroz smeli.
- Ludo sam se zabavljala sa jednim čitavo leto!
Svi su se nasmejali, jedino je Dona Ričardson ostala ozbiljna i širom otvorenih očiju
gledala prema ulazu. I ostali su se okrenuli i odjednom je zavladala tišina.
Helena je taman htela da se okrene i vidi o čemu se radi, kada je začula poznati glas.
- Drago mi je što si tu, Helena. Direktor mi j e rekao da ću te verovatno ovde
pronaći.
Dubok i baršunast, taj glas je mogao da pripada samo jednom čoveku. Helena se
polako okrenula i susrela pogled tamnih očiju Henrija Valdona.
- Henri... šta ti... Kakvo iznenađenje što te vidim ovde - promucala je.
Na njegovom licu lebdeo je ironičan osmeh.
- Ne verujem da je iznenađenje baš toliko veliko. Ipak, bilo mi je potrebno nešto
vremena da bih te pronašao, draga. Iako si jako ţurila da odeš, opet sam uspeo da te
nađem.
- Nisam očekivala... Ovo je... Mislila sam... - mucala je.
- Mislila si da moţeš pobeći, znam. Samo, morala si znati da ću se pojaviti, pre ili
kasnije.
- Ja...
Henri je uhvatio za ruku i čvrsto je stegao. Uljudno se nasmešio ostalima koji su ga
gledali i slušali bez reči.
- Oprostite mi što ću odvesti Helenu, ali imamo da razmotrimo mnoga pitanja kao
što je, na primer, gde ćemo provesti medeni mesec. Zar nije tako, draga?
Dok su išli prema vratima, Helena je bila svesna Doninog glasnog uzdaha, ali i
poluglasnih i iznenađenih komentara svojih kolega.
- Henri, šta ovo znači? - mrmljala je. - Šta si hteo da kaţeš time „gde ćemo provesti
medeni mesec”?
Njegov ledeni pogled prisilio je da začuti. U jednom trenutku joj se učinio opasnim,
ali se već u sledećem nasmešio.
- Mislio sam da bi bilo dobro da potraţim svoju suprugu. Zar ne misliš tako,
gospođo Valdon?
- Slušaj, Henri, sve ti mogu objasniti.
- Ne moraš se truditi, ionako sve znam.
- Stvarno?
- Onoga jutra kada si otišla, pamćenje mi se razbistrilo...
Za trenutak je zastao da vidi kako će ove reči delovati na nju. Kada je spazio da je
oborila pogled, a obrazi joj se oblih rumenilom, zadovoljno je klimnuo glavom i
nastavio:
26
Knjige.club
- Naročito se sedam tebe u mom naručju, one noći u apartmanu.

- Zaista? - toboţe se začudila, pokušavajući da izbegne pogled njegovih tamnih
očiju.
Prišao joj je bliţe i dodao tihim, gotovo neţnim glasom:
- Kako bih mogao da zaboravim naše čarobne zajedničke trenutke? Ljutila si se na
mene s punim pravom. Kada sam se setio te noći pune strasti, nisam se smirio dok te
ponovo nisam pronašao.
Helena ga ljutito pogleda. Sada se on koristio njenim oruţjem i priređivao joj
predstavu kao i ona njemu. No, nije ţelela da se raspravlja, osećajući da je tako nešto i
zasluţila. Ali, htela je da razjasni neke stvari.
- Nije mi jasno kakva je to priča o medenom mesecu? Odakle ti samo takva ideja?
I dalje se smešio.
- Zar te ta pomisao ne privlači? Ako smo već venčani, onda bi trebalo da pođemo i
na bračno putovanje - dodao je uhvativši je za ruku i skoro je vukući kroz hodnik.
Ona oseti kako joj se dlanovi znoje.
- Ali... mi nismo stvarno venčani - rekla je, trudeći se da ne obraća paţnju na
osećanja koja su je obuzela čim ju je dodirnuo.
- Varaš se, draga moja. Jedna od stvari kojih se dobro sećam je da sam pred
matičarom rekao „da”. I ti se toga sećaš, zar ne? Zar ti nisi izgovorila tu sudbonosnu
reč?
- I esam, ali...
- Takođe se sećam da je počelo da mi se muti u glavi od trenutka kada si mi rekla da
popijem svoje piće do kraja. Vrlo zanimljivo, slaţeš se? Pogotovo kada se uzme u obzir
da sam pio tonik, a ne alkohol.
Na ove reči, Helena se ukočila. Zar je moguće da je sve već otkrio, pitala se.
- U početku sam mislio da je to zbog mog leka protiv alergije. No, lekar mi je rekao
da sam bio drogiram - nastavio je.
- Posle toga sam sproveo malu istragu. Raspitao sam se kod matičara koji mi je
rekao ko si i tako... Šta je, Helena?
- upitao je. - Nemoj biti tako tuţna. Uveravam te da neću tuţiti ni tebe, ni tvoga
dedu.
- To nije bila dedina ideja, već moja!
- uzviknula je i istog trenutka se pokajala, jer je videla izraz likovanja u njegovim
očima. Sada mu je samo potvrdila ono što je verovatno i pretpostavljao... Kajala se što je
uopšte pokušala nešto da objasni i zaključila da bi bilo najbolje da ćuti.
- Sigurno znaš da mogu da vas pošaljem u zatvor - rekao je.
Helena pretmu.
- Nismo hteli da ti naškodimo - brzo je počela da objašnjava. - To je bilo samo blago
sredstvo za smirenje koje je trebalo da ti pomogne da se opustiš i razgovaraš sa nama.
Nismo hteli ni da te ucenjujemo, niti učinimo bilo šta slično.
- Stvarno? Pa, dobro i bez toga postoji toliko stvari protiv vas, da bi vas osudio svaki
sud.
- Malopre si kazao da nas nećeš tuţiti.
Zagledao joj se pravo u oči.
- Pošto sam sada oţenjen čovek, zaključio sam da ne bi bilo dobro da svoju suprugu
i njenog dedu pošaljem u zatvor. To ne bi valjalo za početak braka, zar ne? Pored toga,
27
Knjige.club
počelo je da mi se dopada to što sam oţenjen.

Nije mogla da veruje u ono što je čula.
- Sviđa ti se što si oţenjen? Ali... to nema nikakvog smisla. Imao si tolike verenice i
sve ove godine izbegavao... Ne, hoću da se ovo prekine!
Henri se glasno nasmeja.
- Samo da znaš, nikada nisam ni bio stvarno veren. Prvu objavu venčanja dala je
jedna dama koja je mislila da će me na taj način zateći nespremnog i primorati me da se
oţenim sa njom. Sve ostale „veridbe” su rezultat preuveličavanja štampe. Posle drugog,
trećeg puta na sve sam oguglao i nisam nikoga hteo da razuveravam. Uostalom, tako
nešto i ne bi imalo smisla. Tebi to ne moram ni da objašnjavam, jer si otišla dalje od svih
ostalih.
Helena je samo pognula glavu i zaćutala, jer su u tom trenutku pored njih prošle tri
učenice. Kada su se devojke udaljile, Henri nastavi:
- Direktor mi je veoma lepo govorio o tebi. Koliko dugo radiš ovde?
- Tri godine - odgovorila je, gledajući ga zabrinuto. I pored toga što je izgledao
smireno, znala je da je ljut i uvređen. Uspeo je da otkrije kako ga je prevarila, ali ne i
zašto. Još ni jednom jedinom rečju nije spomenuo Mari. Zaključila je da je najbolje da
ništa ne pokušava da mu objasni, jer ionako neće poverovati.
- Još uvek ne shvatam šta hoćeš od mene - konačno je rekla. - Ako ţeliš izvinjenje, u
redu. Zaista mi je ţao što sam ti stavila tablete u piće. Ipak, nisi bio drogiran, već samo
opijen, pošto si posle toga popio votku. To već nije bila moja greška i zbog toga nije
potrebno da se izvinjavam...
Mirno ju je posmatrao nekoliko trenutaka, a zatim odmahnuo glavom.
- U početku sam bio strašno ljut - rekao je - ali slika naše prve bračne noći nikako mi
nije davala mira. Počeo sam da se pitam šta mi je nedostajalo svih ovih godina dok sam
bio neţenja. Brak je jedna od avantura koju još nikada nisam probao. Kada si već uspela
da me prevariš, zapitao sam se zašto ne bih pokušao da ţivim kao oţenjen čovek.
- Ti mora da se šališ!
- Ne, mislim to najozbiljnije.
Pokušavala je da nešto kaţe, ali joj sa usana nije dopirao nikakav zvuk. Ponestalo joj
je daha, dok joj je srce uzbuđeno tuklo. Prekorevala je sebe što je tako burno reagovala
na njegovu blizinu, ali to je bilo jače od nje.
Nasmešio se, pošto je njeno ćutanje shvatio kao prihvatanje.
- Mislim da bi trebalo da nastavimo tamo gde smo stali. Pokušajmo da igramo ovu
igru koliko moţemo, a kada sve bude gotovo, upoznaću te sa nekim ljudima koji će ti
pomoći da izgradiš karijeru.
- Henri, sve ovo je jedna velika greška i strašno mi je ţao zbog toga. Tvoja pomoć mi
zaista nije potrebna. Ako ne mogu sama da napravim karijeru, onda neću ni biti
glumica.
- Moja pomoć ti je bila toliko potrebna, da si se upustila u veoma opasnu igru -
podsetio je.
- Ĉak i ako ti ja pregledam kroz prste, ubeđen sam da sud neće. Drogiranje ţrtve,
navođenje prevarom na sklapanje braka... Moraš priznati da ne zvuči baš najbolje.
Zagledao joj se u oči, a zatim nastavio jedva čujno:
- Ĉak i ako stvar ne stigne do suda, to bi moglo dosta uticati na ugled tvoga dede,
zar ne? Šteta, jer koliko sam se raspitao, u gradu je veoma cenjen.
28
Knjige.club
Bila je pobeđena. Dođavola, pomislila je, tačno zna koje su mi slabe tačke.
- Moraću sa dedom da porazgovaram o svemu - odvratila je prvo što joj je palo na
pamet, jer je htela da dobije u vremenu.
- Svakako. Moţemo se vratiti u Las Vegas već danas.
- Danas? Ali ja ne mogu tek tako da otputujem!
- Zašto da ne? Direktor je rekao da do početka školske godine ima još nedelju dana.
To je dovoljno vremena da se pripremiš za nastavu.
Helena se osećala bespomoćno. Nije znala da li Henri govori ozbiljno ili joj se samo
sveti za prevaru. U svakom slučaju, nije joj ostavio mnogo mogućnosti za izbor. Zato je
bilo bolje da prihvati njegovu igru, makar dok ne stignu u Las Vegas. Tada će se
posavetovati sa dedom, pa će moţda uspeti da smisle neki izlaz iz ove besmislene
situacije.
- U redu - odvratila je pomirljivo. - Za danas sam završila sve poslove. Sutra je
subota, tako da sebi mogu dozvoliti da otputujem na dan-dva. Ali, moram se vratiti
najkasnije u utorak.
- Vikend će nam za početak biti dovoljan - rekao je i poveo je prema automobilu.
- Ţelela bih da se vratim kući po neke stvari - rekla je kada je uključio motor. -
Naravno, ako ti se mnogo ne ţuri.
- Dobro - odgovorio je, ne obraćajući paţnju na njen podrugljivi ton. - Moj avion će
ionako moći da poleti tek za nekoliko sati.
- Imaš svoj avion?
- Da. Mali model za šest osoba. Dovoljno je mali da mogu njime sam da upravljam,
ali i dovoljno veliki da mogu udobno da putujem na veće razdaljine. Inače, zar te ne
brine to što ću ja biti pilot?
Helena podiţe obrve.
- Ne, ako si dobar pilot. Jedino se nadam da nećeš sleteti negde u pustinju i prirediti
mi „avanturu preţivljavanja” ili nešto slično.
Henri se nasmeja, a ona oseti kako joj se vraća dobro raspoloţenje.
- Ne moraš da brineš zbog toga - rekao je. - Obećavam da ću te potpuno bezbedno
vratiti u Las Vegas.
Dva sata kasnije, Henrijev mali avion je na aerodromskoj pisti čekao dozvolu za
poletanje.
Iznad njihovih glava proletali su avioni, pa je Helena bila prilično uznemirena. Bila
je nervoznija nego što je htela da prizna, jer do sada nikada nije letela malim avionom.
Krajičkom oka je odmerila Henrija koji je bio usredsređen na tablu sa instrumentima i
razgovor sa kontrolnim tornjem. U tom trenutku, iznad njih je preleteo veliki putnički
avion i ona se uplašeno trţe.
- Zar ne bi bilo bolje da koristiš neki od manjih aerodroma? - upitala je tiho.
- Ne, pošto su mnogo udaljeniji od grada, a ovako je mnogo zabavnije.
Nije uspela ništa da mu odgovori, jer su baš tada dobili dozvolu za sletanje i lagano
se vinuli ka nebu. Gledala je kako zgrade i automobili postaju sve manji, dok na kraju
nisu ostali iza njih.
- Ne shvatam tvoj smisao za zabavu - usudila se da kaţe.
- Zašto ţiveti dosadan ţivot, kada on moţe biti veoma uzbudljiv? - pitao je.
- Izgleda da si ti rođen za posao sa „Avanturama”.
Nekoliko trenutaka je bio zaokupljen komandama, a zatim je nastavio:
29
Knjige.club
- Zapravo, ja sam u taj posao ušao sasvim slučajno. Planirao sam putovanje za mene
i školske drugove za vreme raspusta. Išli smo na planinarenje, plovili jahtom po okeanu,
istraţivali neispitane pećine... Kada smo se vratili, ubrzo se raščulo da smo se dobro
proveli. Uskoro sam počeo da provodim više vremena planirajući putovanja za druge,
nego što sam učio. Tada mi je ujak predloţio da mi to postane ţivotni poziv.
Helena se prisećala svega što je čula o njegovoj prošlosti. Henri Valdon je odrastao
kod ujaka koji ga je prihvatio kada su mu roditelji poginuli u saobraćajnoj nesreći. Kada
je imao osamnaest godina, u javnosti je izbio veliki skandal, jer se špekulisalo da su on i
ujak umešani u krijumčarenje droge.
- Ĉula sam za tvog ujaka - rekla je ljubazno. - On je slikar, zar ne?
- Jeste, mada se neki kritičari ne bi sloţili sa tim. Njegovi radovi izazvali su mnoge
rasprave.
Helena se udobnije namesti na sedištu.
- Ĉula sam da je uzimao drogu da bi došao do ideja za svoje slike. Zar on stvarno
veruje da mu droga moţe pomoći u tome?
- Bojim se da je tako - odvratio je Henri. - Pre mnogo godina, umalo nas nisu
uhapsili kada je pokušao da preko granice prenese drogu u svom slikarskom priboru.
Imao sam velikih problema da ubedim carinike da nas puste, s obzirom da je ujak
upravo išao na lečenje.
Helena samo klimnu glavom. Tema je bila prilično neprijatna, tako da nije ţelela da
ga ispituje.
- Na ţalost, on je još uvek tamo. Kaţe da se izlečio i da mu planine pruţaju idealne
uslove za slikanje.
Zatim su utonuli u tišinu koju je remetilo samo jednolično brujanje motora. Helena
se pitala kako je uopšte toliko mogla da pogreši u svojoj proceni. Henri Valdon se
potpuno razlikovao od slike koja je o njemu formirana u javnosti. Ĉudila se što nije ništa
uradio da tu sliku promeni. Paţljivo ga je posmatrala kako sigurno upravlja avionom.
Lice mu je bilo mirno i opušteno, a na usnama lebdeo zadovoljan smešak. Delovao
je kao čovek koji sve drţi pod svojom kontrolom i očigledno uţiva u tome.
Zamislila se i upitala da li je to moţda ključ zagonetke... Da li je odrţavanjem tog
besmislenog braka hteo ponovo da uspostavi kontrolu koju mu je ona preotela? Da,
pomislila je, to je razlog.
Sada, kada je shvatila zašto on to čini, mogla je da se opusti. Zadovoljno se
nasmešila i jedva čujno odahnula. Nije bio svestan da pravi veliku grešku baš zato što je
vodi u Las Vegas. Ako se zajedno pojave u javnosti, onda bi svaka optuţba koju bi
eventualno izneo protiv nje bila zaista smešna. Zašto se ranije nije setila da mu je ugled
toliko vaţan? Bilo joj je jasno da je to sada njen jedini adut.
Pogledala je kroz prozor, a onda iznenađeno zaključila da se spuštaju, iako dole nije
videla nikakvo svetlo. Leteli su jedan sat i sada bi trebalo da su iznad pustinje. Kada je
dole ugledala vodu koja se svetlucala pod reflektorima, shvatila je da nešto nije u redu.
- Šta se događa, Henri? - oštro je upitala. - Mislila sam da idemo u Las Vegas.
- Tačno - rekao je. - Ali, prvo ćemo se zaustaviti u mojoj kući pored jezera Taho.
- Taho? Tvoja kuća? - zapanjeno je ponovila. - Zašto se uopšte zaustavljamo na tom
mestu?
- Trebalo bi da pregledam neke stvari u kući, pa sam mislio da ne bi bilo loše da
jedan deo našeg medenog meseca provedemo ovde. Imamo dovoljno vremena, pa sam
promenio plan još pre nego što smo krenuli iz Feniksa.
30
Knjige.club
Zapanjeno ga je posmatrala, nesposobna da progovori.

- Znao sam da će ti se dopasti ta ideja - nastavio je, a onda se okrenuo i potpuno
posvetio komandama. Pozvao je kontrolu leta na aerodromu i traţio dozvolu za sletanje.
31
Knjige.club
4.
- Medeni mesec! - ljutito je uzviknula. - Nisam pristala da sa tobom provedem bilo
kakav medeni mesec!
Okrznuo je pogledom, a zatim se usredsredio na sletanje.
- Kada budemo stigli u Las Vegas, nećemo imati vremena da budemo sami, a ja
ţelim da ovaj brak počne lepo.
- Ali, mi nismo stvarno...
- Priznajem da način na koji si me uvukla u brak nije baš uobičajen, ali ja ţelim da se
naša veza nastavi.
- Da to nije preveliki zalogaj za tebe? - ironično je upitala. - Zašto se jednostavno ne
okrenemo i ne vratimo u Feniks?
- Kada bi u pitanju bila neka druga ţena - odgovorio je mirno - verovatno bih to
učinio.
- Pa zašto onda ne učiniš i sa mnom?
- Nikada ne odbijam izazove, samo da znaš. Osim toga, veoma si me zainteresovala.
Lepa si, zgodna i dovoljno pametna da me prevariš. No, čini mi se da nisi spremna da
platiš za ono što si učinila.
- Ne mogu reći da se ponosim onim što sam uradila. Ali, ipak nisam verovala da ćeš
to iskoristiti protiv mene.
- I neću, dokle god budemo zajedno. Radoznao sam da vidim kuda će nas to
odvesti.
- Po mom mišljenju, već smo otišli predaleko.
Spustio joj je ruku na koleno, tako da se uplašeno trgla. Lice joj se zarumenelo, pa se
okrenula na drugu stranu.
- I ja tebe privlačim, zar ne? - otvoreno je upitao. - Kada sam dolazio po tebe, pred
oči mi je stalno izlazio onaj prizor sa zabave. Znaš, veoma me privlačiš i ne ţelim da te
ispustim iz ruku.
Helena se okrenula prema njemu ubrzano dišući. Pogled joj je bio zamagljen, a
dlanovi vreli.
- To je moţda tačno, ali ni u kom slučaju ne znači da moramo da ostanemo zajedno -
šapnula je jedva čujno.
- Verovatno, ali ne zaboravi da mi duguješ nešto zbog svega što si mi učinila. Jedino
što ţelim je da naredna dva dana provedemo u mojoj kući na jezeru i vidimo šta će se
dogoditi.
- Malopre si rekao da će to biti medeni mesec. Znaš, nimalo me ne privlači ideja da
naredna dva dana provedem braneći se od tvojih nasrtaja.
Henri se samouvereno nasmeja.
- Ne brini, nikada ne činim ono što ţene ne ţele. Mislim da se ti bojiš toga da ćeš
pristati da vodimo ljubav.
- Nije tačno! - uzviknula je.
- U čemu je onda problem? Kada budemo sleteli, obaviću svoje poslove, a onda
ćemo provesti dva prijatna dana. Zar nisi u stanju da mi to pruţiš?
Helena se zamisli, upitavši se da li je bilo istine u njegovim rečima. Hoće li biti u
stanju da mu se odupre? Znala je da će, ako prihvati predlog, biti u veoma nezahvalnoj
32
Knjige.club
situaciji.
- Hajde da se dogovorimo, Henri - rekla je. - Provešću sa tobom ova dva dana, ali
kada dođemo u Las Vegas, hoću da odustaneš od ovog besmislenog braka.
On je nekoliko trenutaka netremice posmatrao, a zatim se značajno nasmešio.
- Ti si pametna devojka, Helena. Dogovorili smo se.
Pola sata kasnije, bili su na aerodromu i spremali se da nastave svoje neobično
putovanje.
- Šta je ovo? - začuđeno je upitala kada su izašli iz aerodromske zgrade. Pred njima
je stajao neobičan automobil koji, osim točkova, volana i sedišta, nije imao još mnogo
delova. - Da li je ovo neki tvoj izum?
- Blizu si istine. Ovo je jedan stari „folksvagen” koji je jedan moj prijatelj prepravio
za voţnju po planinama.
Zatim se nasmešio i pruţio joj naočare.
- Uzmi, trebaće ti.
Uskoro su krenuli, ostavljajući za sobom oblak prašine. Neko vreme su se vozili
drumom, a zatim su skrenuli na dţombast put koji je kroz šumu vodio prema jezeru.
Helena je uţivala u hladovini i ogromnim stablima, a kada su ponovo izašli na čistinu,
ispred sebe je ugledala ogromno jezero.
- Stigli smo - rekao je Henri zaustavljajući automobil ispred velike bele kuće. -
Dobro došla u „Oazu mira”, jedino mesto na koje mogu da pobegnem i uţivam u tišini.
Ona je sa divljenjem posmatrala predivan pejzaţ oko sebe. Ovom mestu savršeno
odgovara njegov naziv, pomislila je.
- Hodi! - dobacio je Henri i poveo je uz stepenice. - Odavde se pruţa stvarno divan
pogled.
Popeli su se na veliku terasu koja je okruţivala kuću sa dve strane. Helena je
zadivljeno uzdahnula. Pred njima su se, kao na dlanu, videle šumovite planine sneţnih
vrhova, dok je bistra voda jezera Taho bleštala na suncu. Bio je to najlepši prizor koji je
ikada videla.
- Nikada mi ne moţe dosaditi da gledam ovu lepotu - rekao je Henri. - Kada dođem
ovamo, imam utisak da sam stigao na neku drugu planetu.
- Sada mi je jasno zašto ti je potreban onakav automobil da bi stigao ovamo -
odvratila je, još uvek ne skidajući pogled sa predivnog pejzaţa.
- Znaš, Helena, moram ti odati jedno priznanje - smešio se. - Ti si jedina koja je
hrabro i bez ijedne reći podnela voţnju dovde. To ne bih mogao reći za prijatelje koji su
se vozili sa mnom.
- A prijateljice?
- Nikada nisam ovamo doveo neku ţenu.
Helena pretmu. No, brzo se povratila, praveći se da nije čula ono što je rekao.
- Osećam se kao da sam pokupila svu prašinu sa puta - vedro je nastavila. - Prvo ću
se istuširati, a nadam se da ću dobiti nešto da jedem, pre nego što počneš da me vodiš
po okolini. Umirem od gladi.
Uhvatio ju je za ruku i poveo prema staklenim vratima koja su vodila u dnevnu
sobu.
- I meni će prijati topla kupka - rekao je. - Ne brini se, nećemo odmah krenuti u
obilazak. Prvo ćemo malo da se odmorimo.
Ušli su u prostranu, moderno nameštenu dnevnu sobu. Nameštaj je bio svetao i
33
Knjige.club
udoban, a mnoštvo detalja prikupljenih iz svih krajeva sveta činili su da prostorija odiše
posebnom toplinom. U uglu je bio kamin ispred koga su se nalazile dve fotelje.
- Veoma je lepo - rekla je iskreno.
- Pretpostavljam da je teško naći nekoga ko bi odrţavao kuću na ovakvom mestu.
- Dva puta mesečno, helikopter dovozi ovamo jedan stariji bračni par i oni se brinu
o svemu. Uostalom i nemaju mnogo posla oko kuće, jer sam napravio takav sistem
ventilacije da prostorije ostaju potpuno čiste.
- To zvuči kao ostvarenje sna svake domaćice - rekla je uz osmeh.
- Drago mi je što tako misliš, jer od svoje ţene očekujem da vodi računa o svemu, pa
i o kući.
- Veoma ljubazno sa tvoje strane - odvratila je ironično.
- Kuhinja i trpezarija su u prizemlju - nastavio je mirno - dok su spavaće sobe na
spratu. Hajde, popečemo se na sprat, pa ćeš videti gde ti je soba.
Otvorio je lagano jedna vrata i propustio je. Polako je ušla i osvrnula se oko sebe. Na
sredini sobe nalazio se veliki bračni krevet, a cela prostorija bila je u toplim smeđim i
zlatnim tonovima.
Nameštaj je bio starinski i kitnjast, što joj se posebno dopalo. Ceo jedan zid bio je u
prozorima, te je soba bila veoma svetla. Prišla je prozoru i ugledala isti prizor koji je
videla sa terase. Okrenula se prema krevetu i nesvesno pomislila kako bi to izgledalo
kada bi ga delila sa Henrijem. Ali, odmah zatim je odmahnula glavom kao da ţeli da
rastera uznemirujuće misli i pogledala ga sa osećajem krivice. Po njegovom pogledu
videlo se da se odlično zabavlja i da je pogodio njene skrivene ţelje.
- Kada budeš spremna, siđi dole, a ja ču za to vreme pripremiti nešto za jelo - rekao
je uz smešak i brzo izašao.
Helena je sela na ivicu kreveta i osmehnula se. Henri zna kako treba postupati sa
ţenama, pomisli. Bilo mu je jasno da ništa neće postići navaljivanjem, pa joj je prepustio
da odluku donese sama. Upitala se da nije prenaglila kada je pristala da dođe ovamo...
No, sada je bilo kasno za kajanje.
Osetila je neku neobičnu silu i upitala se ko će iz ove igre izaći kao pobednik.
Nikada još nije srela čoveka koji je imao toliku moć da upravlja njenim postupcima.
Znala je da će morati da se odupre toj privlačnosti kojom je zračio, kako bude znala i
umela. Ako joj to ne uspe, biće u mnogo većoj nevolji od one u kojoj se sada nalazila.
***
- Henri, ovo je zaista divno! - rekla je kada su završili večeru. - Pravi specijalitet!
- Drago mi je što ti se dopada, ali ne zasluţujem tvoje pohvale. Naime, gospođa Lin,
moja domaćica, priprema sva jela i ostavlja ih u zamrzivač. Ja ih samo stavljam u rernu -
dodao je i nasuo im još vina.
Helena je zamišljeno okretala kristalnu čašu u ruci.
- Jelo je odlično, ali ti moram priznati da više volim špagete.
- Onda ću morati da ih dodam na spisak - odvratio je uz smešak.
- Lepo od tebe, ali mislim da neće biti potrebno. Ionako je ovo moj jedini dolazak
ovamo.
- To ćemo još videti - rekao je mirno.
- Nego, hajdemo u dnevnu sobu.
U kaminu je već pucketala vatra i svojom prigušenom svetlošću obasjavala
prostoriju.
34
Knjige.club
- Uţivam kada sedim uz vatru - rekao je Henri. - A ti?

- I ja - uzdrţano je odgovorila. Rešila je da se ponaša što je moguće hladnije i pusti
ga da odigra svoju igru do kraja. Ionako će shvatiti da je sav njegov trud uzaludan,
zadovoljno je pomislila.
Smestili su se u fotelje ispred kamina i ona je napeto iščekivala dalji razvoj situacije.
Vreme je prolazilo, pomalo su ćaskali, a Henri se nije pomerio iz svoje stolice. To je
uticalo na Helenu, tako da se gotovo neosetno opustila. U jednom trenutku je poţelela
da su njih dvoje stvarno venčani i da im je ovo pravi medeni mesec. Naravno, tada ne bi
sedeli ovde, već...
- Pričaj mi, kako je to učiti druge da glume - trgao ju je iz sanjarenja njegov glas.
Nekoliko trenutaka je oklevala, a kada je shvatila da je on savršeno ozbiljan, polako je
počela.
Pričala je o svom poslu i svakodnevnom ţivotu i posle nekog vremena sa čuđenjem
zaključila da zaista uţiva u razgovoru sa Henrijem Valdonom. Pitala ga je nešto o
detinjstvu, pa joj je pričao o ţivotu sa ujakom, stalnom tugom za roditeljima i o „Oazi
mira”, mestu koje je najviše voleo.
- Postoji mnogo mesta na svetu u kojima mogu da ţivim, ali jedino ovo mogu da
nazovem svojim domom - rekao je. - Za to najviše mogu da zahvalim ujka Bredu.
- Shvatam šta ţeliš da kaţeš - odvratila je.
Još neko vreme su sedeli bez reči i posmatrali vatru koja je počela da dogoreva.
Helena je bila smirena i zadovoljna. Morala je da prizna sebi da je Henri Valdon
izuzetan čovek... Okrenula se i pogledala ga. Ovako u košulji i farmerkama uopšte nije
ličio na ozbiljnog poslovnog čoveka koga je nedavno upoznala. Ipak, znala je da oni
pripadaju različitim svetovima i da nisu jedno za drugo.
Uskoro se vatra ugasila, tako da su sedeli u potpunom mraku.
- Hoćeš li da upalim svetlo? – pitala je.
- Ne još - odvratio je. - Uskoro će se pojaviti zvezde i hoću da vidiš kako to izgleda
ovde, daleko od svetlosti velegrada.
- Ne izgledaš mi kao čovek koji svoje vreme provodi gledajući u zvezde.
- I nisam takav, ali ponekad je to veoma prijatno.
Nešto u njegovom glasu nateralo je da se zabrine. Više nije bila smirena, jer ju je
neki unutrašnji glas upozoravao na opasnost. Da li dolazi taj neizbeţni trenutak, pitala
se.
Henri je ustao i uhvatio je za ruku.
- Dođi, idemo na terasu - rekao je tiho. Ugledavši njen nepoverljiv pogled, kratko je
dodao:
- Samo dođi, uveravam te da nemaš razloga za strah.
- Ne bojim se, samo ne znam koliko u ovoj situaciji mogu da verujem čoveku koji je
sebe ubedio da je na medenom mesecu.
Slatko se nasmejao i pomogao joj da ustane. Lagano je privukao sebi i ona oseti kako
joj telo drhti. Prošao je trenutak dug kao večnost, a onda je uspela da promuca:
- Mislila sam da ţeliš da gledamo zvezde...
- Više mi se sviđa njihov odsjaj u tvojim očima - odvratio je prigušenim glasom.
Zatim je poveo prema kauču i seo odmah pored nje.
- Henri, neću...
- Smiri se - tiho je prekinuo. - Obećao sam ti da neću učiniti ništa što ne ţeliš.
35
Knjige.club
Toga se i bojala, jer ga je ţelela više nego išta na svetu. Ĉim su im se usne neţno
dodimule, osetilaje kako ju je zapljusnuo talas strasti. Učinilo joj se da je to što je u
njegovom zagrljaju najprirodnija stvar na svetu.
- Ţelim da osetim tvoj dodir, Helena - prošaputao je glasom punim čeţnje.
- Zagrli me.
Bez oklevanja je učinila ono što je od nje traţio. Bila je opijena čarolijom trenutka i
sav njen otpor se raspršio kao mehur od sapunice.
Toplina njegovih poljubaca razlivala joj se celim telom...
- Draga, budi noćas samo moja - šapnuo joj je.
Te reči su je probudile iz slatkih snova i učinilo joj se kao da se prenula iz nekog sna.
Shvatila je da je to samo deo njegove igre. Sve što se dešavalo večeras, od divne večere,
sedenja uz kamin, gledanja u zvezde... sve je trebalo da je navede da uradi upravo ono
što je on ţeleo.
- Prestani, Henri - rekla je odlučnim glasom i pokušala da ga odgurne.
- Ne, draga - odvratio je prkosno. - Ţelim da budeš samo moja, a ni ti ne moţeš
poreći da ţeliš mene.
- Ne, ne ţelim te! Pusti me! - borila se protiv njegovog čeličnog stiska, ali bez većeg
uspeha. Shvatila je da je napravila neoprostivu grešku.
- Helena, budi iskrena, molim te - rekao je, privlačeći je sve jače.
- Ti ţeliš ovo isto kao i ja. Zašto onda odustajemo? Uostalom, moram te podsetiti da
smo venčani.
- Nismo! - odvratila je ljutito i dalje pokušavajući da se izvuče iz njegovog zagrljaja.
- Pusti me, Henri! Rekao si da nikada nećeš učiniti ništa što ţena ne ţeli. Zar se ne sećaš?
Henri ljutito ustade i provuče prste kroz kosu.
- Do pre nekoliko trenutaka si uţivala i to ne moţeš da porekneš!
- Nisam! - povikala je. - Samo sam ţelela da vidim koliko daleko ćeš ići. Uostalom,
malo zabave nije na odmet, ali ne ţelim da se upuštam u nešto ozbiljnije.
- Zašto?
- Zato što neću da dozvolim da neki muškarac ima vlast nada mnom - oštro je
odgovorila.
- Ti misliš da je seks odmeravanje snaga?
- Zar nije?
- Slaţem se da moţe biti.
- I onda? To je posebno vaţno tamo gde je ţena osećajno vezana i nije u stanju sve
da napusti i ode. Viđala sam mnogo takvih slučajeva, pa ne ţelim da se nešto slično i
meni dogodi - ljutito je odvratila i sa gorčinom se setila majke koja je noćima plakala i
patila zbog očevih neverstava.
- To znači da je sve u redu - rekao je Henri.
- Kako to misliš? - upitala je zbunjeno.
- Među nama nema nikakvih osećanja, samo fizička privlačnost. Zato, uţivajmo dok
traje.
- Oh, to je uţasno!
- Ne toliko, koliko mogu da budu uţasne druge stvari koje su ljudi u stanju da
prirede jedni drugima. Hajde, to što ćeš voditi ljubav sa mnom nije najgora stvar koju
moraš učiniti - dodao je i značajno je pogledao. - Zar se ne sećaš naše prve bračne noći?
36
Knjige.club
- Ja... idem da spavam. I to sama! Hoću da odmah sutra krenemo u Las Vegas!
Mislim da je naš „medeni mesec” trajao dovoljno dugo!
Potrčala je uz stepenice, a zatim sa treskom zalupila vrata i odmah zatim ih
zaključala. Na drugoj strani, Henri Valdon je uzdahnuo i seo u fotelju. Pokušavao je da
smanji napetost koju je ta ţena izazivala u njemu.
Helena Lorens je za njega bila krajnje neobična i zagonetna osoba. S njom mu ništa
nije išlo onako kako je očekivao. Prevarila ga je kao pravog glupaka i naterala ga na
venčanje, a onda pobegla i otvoreno ga odbijala. Bilo je očigledno da je ne interesuje ni
njegovo ime ni bogatstvo, niti bilo kakav publicitet. Zaista mu nije bilo jasno šta ona
ţeli...
Sve je to za njega bio veliki izazov kome nikako nije mogao da odoli, pogotovo što
je Helena bila lepa i privlačna. Slutio je da će mu za naredne dane biti potrebno mnogo
snage, ali i strpljenja. Ipak se sa smeškom na usnama popeo u svoju spavaću sobu.
Nadao se da njegov samački ţivot neće morati dugo da traje.
***
- Zašto sada ne moţemo da pođemo? - protestovala je Helena koja je tog jutra ustala
veoma rano i odmah se pripremila za polazak. Kada joj je Henri doneo šolju kafe i rekao
da nikuda ne idu, bila je veoma ljuta.
- Ne vredi ti da se duriš - rekao je mirno. - Zvao sam aerodrom i mehaničari su mi
rekli da na avionu moraju da se urade neke sitnije popravke. Pretpostavljaju da će sve
završiti do posle podne, tako da nema svrhe da idemo sada i tamo čekamo ceo dan.
- Zar ne moţemo ići nekom redovnom linijom?
- Ne, jer će mi avion biti potreban kada stignem u Las Vegas.
- Ne vidim nikakvu razliku između čekanja na aerodromu i ovde - promrmljala je
ljutito.
Pravio se da je nije čuo i ljubazno upitao:
- Hoćeš li u šetnju?
- U šetnju? To i nije tako loša ideja.
- Onda, hajdemo. Moţda će pešačenje po planini malo popraviti tvoje loše
raspoloţenje koje ne priliči medenom mesecu.
- U redu, Henri Valdone - rekla je i spustila šolju na sto. - Upozoravam te da sam
jako izdrţljiva i da će ti trebati dosta snage da me pratiš. Kada se vratimo, ne verujem da
ćeš biti u stanju da uopšte razmišljaš o nekom medenom mesecu.
- Prihvatam izazov, gospođo Valdon. Krećemo!
Nešto kasnije, Helena ga je posmatrala kako se lakim koracima penje uz padinu. Bio
je sveţ i odmoran, što je značilo da je te noći sigurno dobro spavao. S druge strane, ona
se više od pola noći prevrtala pokušavajući da se smiri i prekorevajući sebe zbog
situacije u kojoj se našla.
Posle dva sata neprekidnog pešačenja, Henri se okrenuo i pogledao je uz smešak.
- Moţeš li? - upitao je zabrinuto. - Hoćeš li da se malo odmorimo?
- Naravno da mogu. Ako ne budeš poţurio, moraću da te ponesem.
Za trenutak je zastao i glasno se nasmejao.
- Puna si iznenađenja, Helena. Mislio sam da ćeš me moliti da se vratimo, a ti hoćeš
da nastaviš.
- I ti si mene iznenadio. Bila sam ubeđena da ćeš odustati nakon pola sata.
37
Knjige.club
Nekoliko časaka ga je ispitivački posmatrala, a onda upitala:

- Zar nije vreme da se vratimo u „Oazu”?
- Zašto toliko ţuriš da odeš? - upitao je. - Nemam nameru da te pustim da pobegneš
posle onoga što se dogodilo među nama...
Polako je krenuo prema njoj, pa je instinktivno ustuknula. Koraknula je unazad,
stala na nestabilan kamen i izgubila ravnoteţu. Već sledećeg trenutka, nestala je u
dubokom jarku pored staze.
- Helena! - povikao je i odmah skočio za njom. Uhvatio je za ramena i okrenuo
prema sebi.
- Da li je sve u redu, draga? - uplašeno je upitao.
- Mislim... dobro sam - odvratila je, zbunjeno ga posmatrajući. Lice mu je bilo bledo,
a u očima se ogledao strah. Bila je iznenađena takvim reagovanjem, ali nije uspela ništa
da kaţe, pošto joj je oštar bol u levoj nozi gotovo presekao dah.
Henri je podigao u naručje i izneo na stazu. Neţno ju je poloţio na travu i
progovorio drhtavim glasom:
- Sve je u redu, Helena. Bilo je potrebno samo malo...
Nije završio rečenicu, već je okrenuo glavu na drugu stranu. Pogledala je preko
njegovog ramena i zadrhtala. Na samo nekoliko metara od mesta na koje je pala, iza
gustog ţbunja, spuštao se ambis dubok nekoliko stotina metara.
- Mislim da mi je za danas dovoljno avantura - promucala je. - Hajdemo nazad!
Pokušala je da ustane, ali čim je stala na levu nogu, bolno je zaječala.
Henri joj je pomogao da se spusti na zemlju, a zatim paţljivo opipao nogu.
- Nije slomljena, ali si uganula članak - rekao je. - Slobodno zaboravi na današnji
povratak u Las Vegas.
- O čemu govoriš? Naravno da moţemo putovati.
- Zar hoćeš da narednih nekoliko nedelja provedeš sa nogom u gipsu i zbog
istegnutih mišića? To će ti se i dogoditi, samo ako ne budeš paţljiva pri povratku. Prešli
smo veliki put i biće nam potrebni sati da se vratimo u „Oazu mira”. Stvarno mi je ţao
što se ovo dogodilo, ali danas ne moţemo putovati.
Razočarano ga je posmatrala, jer je to značilo da će morati provesti još jednu noć sa
njim u kući. Ćutke je gledala kako skida košulju i vezuje joj nogu da bi je učvrstio. Zatim
je obgrlio oko ramena i polako poveo preko neravnog terena.
- Zagrli me oko struka i osloni se na mene - rekao je. - Ne brini, ići ćemo polako i sve
će biti u redu.
Helena je učinila ono što joj je rekao, ali čim je pod rukom osetila njegove pokrete,
zadrhtala je celim telom. Moţda će zaista ići polako, mislila je, ali sigurno neće biti tako
jednostavno kao što se nadala. Duboko je uzdahnula i pošla nesigurnim korakom,
prepustivši mu da je vodi.
38
Knjige.club
5.
Prešli su svega pola puta do „Oaze”, a njoj se činilo da su pešačili danima.
Henri pokaza na malu čistinu u šumi i reče:
- Ovo je zgodno mesto za predah.
Samo je klimnula glavom i pokušala da se nasmeši. Pomogao joj je da sedne, a zatim
se spustio pored nje.
- Kako članak?
- Boli me, ali ne tako jako. Mislim da ću uspeti da stignem do kuće.
- Dopusti da pogledam - rekao je i neţnim pokretima počeo da joj masira članak.
Ĉim je dodirnuo, mišići su se instinktivno zgrčili, pa je pomislio da je u pitanju bol.
- Ne smeš više da hodaš, jer stvari mogu postati još gore - rekao je zabrinuto. -
Ostatak puta ću te nositi.
- Ne, hvala ti. Ne bih volela da i ti negde klizneš, pa oboje padnemo i sve
iskomplikujemo. Neka, mogu da nastavim i sama.
Henri odmahnu glavom.
- Potrebno nam je još najmanje dva sata da stignemo do kuće. Pred nama je najveći
uspon i moraćemo da idemo zaobilaznim putem.
- Ipak, nema razloga da se ţalim - odvratila je uz smešak. - Besplatno se provodim u
jednoj od Valdonovih „Avantura”.
Prekomo je pogledao, a zatim neţno zagrlio.
- Helena, zar ne shvataš da si mogla poginuti?
Duboka osećajnost u njegovom glasu naterala je da zadrhti. Nije mogla da shvati
kakav je Henri čovek i to ju je zbunjivalo.
- To se ipak nije dogodilo - odvratila je tiho. - Zato nema potrebe da se brinemo.
- Ne znam, Helena... - rekao je, zastao u pola rečenice i zagledao se u zelenilo njenih
očiju. Drţao ju je tako neţno u zagrljaju, kao da se radi o kristalnoj figuri neprocenjive
vrednosti.
- Henri? - uspela je da kaţe podigavši glavu, a onda su im se usne neţno spojile.
Polako se odvojila od njega i pomilovala ga po obrazu. Osetila je da se u tom trenutku
nešto u njihovom odnosu promenilo... Ţelela je da mu postavi toliko pitanja, ali se nije
usuđivala. Umesto toga, uputila mu je srdačan osmeh.
- Zar ne misliš da treba da krenemo? Imamo da pređemo zaista dug put.
On se nije obazirao na njene reći, već je ponovo poljubio. Ovoga puta je to bio
poljubac pun čeţnje i strasti i Helena oseti kako joj se plamen ţelje širi celim telom.
Uzvratila mu je istim ţarom i kada su se konačno odvojili, njeno lice je blistalo. Ni on
nije rekao ništa, već joj je ćutke pomogao da ustane.
Neko vreme su išli ćuteći, a onda je Henri iznenada rekao:
- Nisam mislio da će naš odnos otići toliko daleko.
Uplašena načinom na koji je gledao, Helena oseti neodoljivu ţelju da pobegne.
- Henri - najzad je skupila snagu da mu se obrati. - Nemoj pogrešno da shvatiš to što
sam ti uzvratila poljubac. Znaš, to je bilo samo iz zahvalnosti.
- Stvarno? - uzvratio je, dok mu se u očima pojavio čudan sjaj. - O tome ćemo
razgovarati kada stignemo kući. Sada bolje pripazi kuda ideš.
39
Knjige.club
***
Kada su stigli u „Oazu mira” bilo je već veče. Prvo što su učinili, bilo je da pripreme
nešto za večeru, jer nisu jeli otkako su pošli u šetnju.
Nešto kasnije, Helena odgumu tanjir i reče:
- Ovo je bilo odlično. Moram priznati da mi se povratila snaga.
- Osećaćeš se još bolje kada budeš sprala tu prašinu sa sebe - odvratio je.
- Hodi, pokazaću ti nešto.
Poveo je prema vratima u dnu hodnika, pazeći da se ne oslanja na povređenu nogu.
- Ovo će ti sigurno pomoći da se opustiš - rekao je i uveo je u kupatilo iz koga se
ulazilo u malu saunu. Na sredini prostorije nalazilo se nešto što je više ličilo na mali
bazen, nego na kadu.
Ugledavši njen začuđen pogled, on tiho reče:
- Ovo je kada sa ugrađenim uređajem za vodenu masaţu - objasnio je.
Helena je zadivljeno gledala sve oko sebe. Jednostavno, nije mogla da zamisli da
ljudi mogu sebi da priušte tako nešto. Verovala je da slične stvari postoje samo u
filmovima.
- Da ti pomognem da se skineš? - čula je njegov glas iza leđa.
- Ne, hvala, mogu i sama.
- U redu - odgovorio je i počeo da raskopčava košulju.
- Upozoravam te da ovde neću sedeti neodevena i u društvu nekog muškarca!
- Ĉak i ako je taj muškarac tvoj suprug?
Opet počinje njegova igra sa medenim mesecom, pomislila je.
- Pa... - razmišljala je kako da se izvuče - recimo da sam ja stidljiva nevesta.
- Pretpostavljam da bi trebalo da budem kavaljer i ostavim ti vremena, zar ne? Ipak
mislim da bi taj postupak trebalo ubrzati - dodao je i krenuo prema njoj.
- Henri, da se nisi usudio! Smesta izađi! - povikala je, prišla mu i izgurala ga kroz
vrata. Dok je zatvarala, čula ga je kako se glasno smeje.
Sledećih nekoliko trenutaka je nepomično stajala, a onda odahnula sa olakšanjem.
Skinula je prašnjavu odeću i napunila kadu toplom vodom. Sela je unutra i potpuno se
opustila osećajući kako voda struji oko nje i masira joj umorno telo. Henri je bio u pravu,
jer je ovo zaista divno, pomislila je. U jednom trenutku je čak zaţalila što mu nije
dopustila da ostane, ali se odmah postidela svojih misli. Sklopila je oči pokušavajući da
zaboravi na sve i prepusti se uţivanju. Iz slatkog dremeţa trgao ju je poznati glas.
- Gospođo, da li ste raspoloţeni zajedno osveţenje?
- Henri! - povikala je uplašeno i uronila u vodu do brade.
On spusti posluţavnik sa dve čaše na keramički stočić pored kade.
- Mislio sam da bi ti malo konjaka pomoglo da se smiriš.
- Sasvim sam mirna - odvratila je, ne skidajući pogled sa njega. Naime, Henri
Valdon je na sebi imao samo kućni ogrtač koji je isticao njegovo atletski građeno telo.
Nasmejao se i pruţio joj čašu.
- Drago mi je što to čujem. Nadam se da onda nećeš imati ništa protiv da ti se
pridruţim - rekao je mirno, skinuo ogrtač i ušao u kadu.
- Henri!
- Molim, draga? - upitao je i seo naspram nje.
Helena je ukočeno sedela i kao opčinjena posmatrala obrise njegovog tela koji su se
40
Knjige.club
nazirali kroz penušavu vodu.

- Zar nećeš da popiješ svoje piće? - upitao je kao da se ništa nije dogodilo.
Ona uze svoju čašu i otpi jedan veliki gutljaj. Osećala je kako joj brendi pali grlo, ali
u ovom trenutku, to joj je bilo potrebno. Nije htela da dozvoli da Henri primeti koliko je
šokirana njegovim postupkom. Trudila se da se ponaša opušteno i da mu pokaţe da je
za nju zajedničko kupanje prirodna stvar, baš kao i za njega. To je bio jedini način da
izađe kao pobednik iz ove neobične igre.
- Evo rukavice za masaţu. Hoćeš li? - upitao je.
Klimnula je glavom i Henri se malo pomerio prema njoj. Kada joj je ispod vode
dodirnuo nogu, trgla se kao daju je neko opekao koprivom. Uzela je rukavicu i počela
da se trlja što je jače mogla.
- Ja ću ti izmasirati delove koje ne moţeš da dohvatiš - iznenada je dobacio i hitro joj
skinuo rukavicu sa ruke. Seo je još bliţe i sporim pokretom počeo da joj masira ramena.
Helena oseti kako joj svaki mišić treperi od tog dodira. Stisnula je usne i pokušala
da ostane mirna, iako je to bilo vrlo teško. Šta se to događa sa njom, pitala se. Zašto nije
u stanju da mu se odupre?
- Zar se sada ne osećaš bolje? - upitao je i počeo da joj masira ruke.
- Henri... ako pokušavaš da me zavedeš... - progovorila je promuklim glasom.
- Odakle ti ideja da ja pokušavam da te zavedem, Helena? - odvratio joj je pitanjem.
Još nekoliko trenutaka joj je masirao ramena, a zatim pomerio ruke prema grudima. S
njenih usana ote se tih uzdah zadovoljstva.
- Ti... vrlo dobro znaš šta radiš, Henri - lagano je promucala. - Bolje prekini na
vreme, pre nego što...
Zaćutala je kada je osetila da mu se ruka spušta sve niţe.
- Helena, draga, opusti se. Neću ti ništa, veruj mi. Hoću samo da se osećaš prijatno.
- Samo to? Ja... - zaboravila je šta je htela da kaţe, jer je osetila njegov neţ- ni dodir
na svojim kolenima. Nije imala snage da se pomeri, dok joj je pogled bio zamagljen od
strasti koja je nadirala u talasima.
- Imaš divno telo - prošaputao je, a u očima mu je videla neizgovoreno pitanje koje
je čekalo na njen odgovor.
A onda se upitala protiv čega se zapravo bori. Kao u snu ispruţila je ruke i
dodirnula njegove snaţne grudi.
- Helena... - prošaputao je, privukao k sebi i neţno poljubio. Blagim pokretima
milovao joj je leđa i ramena, a ona je sve više uţivala u svakom novom dodiru koji joj je
palio koţu.
Henri je podigao glavu i zagledao se u njene oči u kojima je goreo plamen ţudnje.
- Draga, da li me ţeliš? - prigušeno je upitao.
- Da - šapnula je jedva čujno i ponovo mu pruţila usne za poljubac.
- Ne ovde - tiho je rekao, uzeo veliki peškir i pomogao joj da izađe iz kade. Zatim je
podigao u naručje i spustio na veliki i udoban krevet u svojoj sobi. Brzo se spustio
odmah pored nje i skinuo peškir sa njenog ustreptalog tela.
Ljubio je prvo neţno i jedva primetno, a onda su poljupci postajali ţešći i strasniji.
Ispitivački je dodirivao najosetljivije delove njenog tela i u oboma izazivao pravu oluju
strasti. Prepustila se njegovom milovanju i uzvraćala mu istim ţarom.
- Helena, reci da si samo moja - neţno je šaputao.
- Da, da... jesam... reći ću sve što ţeliš.
41
Knjige.club
Osećala je kako je ritmički pokreti njegovog tela vode ka vrhuncu strasti. Zaboravila
je na sve oko sebe i uz uzvik zadovoljstva zaplovila u svet u kome stvarnost prestaje da
postoji.
***
Sunčevi zraci koji su se sledećeg dana „prokrijumčarili” kroz zavesu na prozoru
probudili su Helenu iz sna. Otvorila je oči i zadovoljno se nasmešila. Odlično je spavala i
osećala se mnogo bolje nego prethodnog dana.
Osvrnula se oko sebe i iznenađeno shvatila da se ne nalazi u svojoj sobi. Za trenutak
je ponovo sklopila oči, pošto je morala da sredi misli i shvati šta se događa. U momentu
se setila noći provedene sa Henrijem i upitala se da to nije bio samo lep san...
Kao odgovor na njene sumnje, iz razmišljanja ju je prenulo neko kretanje na drugoj
strani kreveta. Okrenula se i zapanjeno zaključila da deli postelju sa Henrijem.
Naglo se uspravila i sela na ivicu kreveta. Pokušala je da ustane i iskrade se iz sobe
dok se on ne probudi, ali njegov sneni glas je zaustavi.
- Ne idi nigde, draga, imamo još mnogo toga da uradimo.
Okrenula se i ugledala njegovo nasmešeno lice, dok mu se u očima čitalo obećanje.
- Ja... moram da se istuširam - zbunjeno je odvratila. Onda je ustala i poţurila prema
kupatilu što je brţe mogla. Dok je zatvarala vrata, mogla je da čuje njegov glasni smeh.
Za časak je stala kao ukopana i pogledala svoj odraz u ogledalu. Kosa joj je bila u
neredu, a pogled zamagljen od skrivene čeţnje. Usne su joj se crvenele kao trešnje i još
uvek je bolele od ţestine njegovih poljubaca. Počela je da se priseća događaja od prošle
noći i preneraţeno pogledala svoje nago telo...
Sada je shvatila da ono što se dogodilo nije bio samo san.
- Helena! - začula je Henrijev glas i odmah zatim kucanje na vratima.
- Molim - odazvala se, brzo se umotavajući u peškir i naslanjajući se na vrata.
- Moraćemo da poţurimo! Telefonirao sam kontroli leta i rekli su mi da moţemo da
poletimo danas pre podne. Ti se spremi, a ja ću da skuvam kafu.
Uzdahnula je sa olakšanjem, osetivši u tom trenutku neodoljivu ţelju da zaplače.
- Draga, da li je sve u redu?
- Ja... Jeste, ja ću popiti duplu kafu.
Još nekoliko časaka je stajao pred vratima, a zatim je čula kako se udaljava. Učinilo
joj se da se na trenutak nasmejao, a onda sišao u kuhinju.
Helena je polako otvorila vrata i izašla. Soba je bila prazna, ali joj je pogled odmah
pao na veliki bračni krevet koji je bio u neopisivom neredu. Zadrhtala je od besa i stegla
šake u pesnice.
Henri je ţeleo medeni mesec i ţelja mu se ispunila, pomislila je sa ogorčenjem i
nevoljno počela da se oblači.
***
Dok je pripremao kafu, Henri je veselo zviţdukao. Morao je da prizna sam sebi da
se oseča zaista izvanredno. Izašao je u hodnik na trenutak i čuo zvuk tuša koji j e
dopirao sa sprata.
Sa osmehom se vratio u kuhinju, zaključujući da nije tako loše biti oţenjen. „Oaza
mira” bila je nekako drugačija otkako je Helena došla ovamo. U stvari, kuća je konačno
oţivela i postala pravi dom.
Ĉim je pomislio na Helenu, neţno se nasmešio. Bila je nepredvidiva i to ga je
42
Knjige.club
privlačilo. Pored toga, u isto vreme je bila i izazovna i stidljiva, što ga je potpuno
zbunjivalo. Takvu ţenu nije sreo nikada ranije i ţeleo je da je zadrţi po svaku cenu. Ali,
osećao je da mu predstoji velika borba, pa je zato morao da bude obazriv, jer se moglo
dogoditi da je izgubi zauvek.
- Da li je kafa gotova?
Okrenuo se i ugledao je kako stoji pored vrata. Nosila je tanku belu bluzu i široku
suknju sa indijanskim motivom. Kosa joj je slobodno padala na ramena, a lepo lice bilo
je sveţe kao jutarnja rosa. U istom trenu ga je preplavio talas neţ- nosti, pa joj je brzo
prišao i poljubio je.
- Dobro jutro, draga.
Helena se samo nasmešila i sela za sto.
- Kada polazimo za Las Vegas? - upitala je i otpila gutljaj kafe.
- Ĉim budeš spremna - odgovorio je.
- Ţao mi je što je naš medeni mesec trajao ovako kratko, ali sledeći put ćemo sigurno
ostati duţe.
Dok je to govorio, uhvatio je za ruku i neţno se osmehivao.
Helena je bila toliko iznenađena da umalo nije ispustila šolju sa kafom.
- Ovo mi je bilo sasvim dovoljno - oštro je rekla. - I tebi bi trebalo da bude. Dobio si
ono što si ţeleo i sada je predstava završena!
Henri ju je posmatrao sa nevericom, a onda neţno zagrlio.
- Draga, ovo što se noćas dogodilo među nama nije bila nikakva predstava. Za mene
je to bio jedinstven doţivljaj, a verujem i za tebe.
Nije mogla da ga slaţe i kaţe da nije uţivala u njegovim neţnostima, ali tako nešto
nije mogla ni da mu prizna.
- Moţda si u pravu - neodređeno je odvratila. - Ali, oboje znamo...
- Jedino što znam je to da je trebalo da se oţenim pre mnogo godina - prekinuo je
odlučno.
- Nikako nećeš da mi oprostiš i da tu priču završimo. Rekla sam ti da je poništenje
moguće i da...
- Ne bih se sloţio s tobom - prekinuo je ponovo. - Jednom mi je bilo dovoljno i
nemam nameru da se ţenim još koji put.
Helena ga je zapanjeno posmatrala. Zar je stvarno moguće da on ţeli da nastave
brak koji, u stvari, nije ni postojao? Zbunjeno je odmahnula glavom i brţe-bolje ustala.
- Idem da se spakujem da bismo krenuli što pre - dobacila je i ţurno napustila
kuhinju.
Kada se našla u tišini svoje sobe, energično je otvorila kofer i počela da ubacuje
stvari. Prekorevala je samu sebe zbog gluposti i naivnosti. Kako je mogla da dozvoli da
je uvuče u svoju zamku? Da li je moguće da se smirena i odmerena Helena Lorens
zaljubila u čoveka kakav je Henri Valdon, poznatog po avanturama i bezbrojnim
vezama? Očajnički je odmahnula glavom, ţeleći da sve bude samo san.
S druge strane, bilo je jasno da ga voli i da nema snage da tako nešto porekne. Sada
se pitala šta dalje da radi? Znala je da će je, ako se bude odbojno ponašala, Henri pustiti
da ode... Samo, pitanje je bilo da li je ona ţelela da ode, bez obzira da li se radilo o igri ih
ne.
Umorno se spustila na krevet i duboko uzdahnula. Bila je istina da više nije mogla
da ţivi bez njega. Nalazila se na putu sa koga nije bilo povratka.
43
Knjige.club
6.
Dok su leteli prema Las Vegasu, Henri je nekoliko puta bezuspešno pokušavao da
započne razgovor, ali Helena ga nije prihvatala. Na kraju je i on odustao, tako da su
gotovo ceo put proveli ćuteći.
Tek kada su se spustili na aerodrom, Helena je konačno progovorila.
- Stvarno si dobar pilot. Volela bih da i ja mogu da upravljam avionom.
- Ako hoćeš, naučiću te - odvratio je, dok su izlazili iz aviona.
Oči joj zaiskriše od radosti.
- Stvarno hoćeš? Oh, Henri... pa to je divno! Stvarno bih volela, alli... - iznenada je
prekinula, pošto je znala da nema nikakve svrhe da sa njim planira budućnost. Ipak,
osetila je kako joj se pri toj pomisli steţe srce. - Henri - dodala je ozbiljno - reci koliko još
misliš da se igramo ove „bračne avanture”?
- Onoliko koliko mi to budemo ţeleli - odvratio je mirno, a onda je pogledao pravo
u oči. - Zašto pitaš?
- Zato što se moţeš suočiti sa raznim problemima.
- Kakvim problemima? Zar ih nije bilo dovoljno?
- Mislim na tvoj posao i ugled. Ti si bio večiti neţenja, tako da su ljudi „Avanture”
poistovećivali sa takvim tvojim likom. Moţeš izgubiti mnoge klijente i...
- Divna si, Helena. Samo, uveravam te da nije potrebno da svoju lepu glavu
zamaraš mojim poslovnim problemima.
- Ali, naš brak nije pravi! - gotovo je povikala. - Šta će biti ako štampa dozna za to?
Ako stvar ne budeš drţao u tajnosti, ja ću se prvim avionom vratiti u Arizonu.
- Slaţem se sa tobom, draga. Moţda i nije tako loša ideja da malo budemo
tajanstveni. Za početak ćemo za javnost samo ţiveti zajedno i nećemo ni spominjati naše
neobično venčanje.
- Naravno da nećemo - brzo je odvratila, upitavši se u sebi koja je mogućnost gora:
da li javnosti treba da bude predstavljena kao Henrijeva ljubavnica ili supruga?
- Henri, mislim da bi bilo najbolje da ovu noć provedem u dedinoj kući.
- Ĉekaj malo! - okrenuo je prema sebi i neţno je uhvatio za bradu. - Rekao sam ti da
ću tu priču sakriti od javnosti, ah ništa više. Zar ti je toliko mrsko da budeš sa mnom? -
upitao je uvređeno i čvrsto je zagrlio.
- Nije stvar u tome - odvratila je, pokušavajući da se oslobodi njegovih snaţnih
ruku. - Samo... više nisam sigurna da li je pametno da nastavljamo ovu igru. Plašim se
da ne odemo predaleko.
Neţno joj se nasmešio i poljubio je u obraz.
- Pođi sa mnom u hotel, Helena. Najiskrenije ţelim da budeš sa mnom.
Toplina i osećajnost u njegovom glasu slomili su sav njen otpor.
- U redu - odgovorila je kratko. - Sada neka bude tako.
Nagradio je jednim divnim osmehom i ţurno zaustavio taksi. Petnaestak minuta
kasnije, već su bili u hotelu.
Ĉim ih je ugledao, šef recepcije im je pošao u susret.
- Dobro došli, gospodine Valdon! - ljubazno ga je pozdravio.
- Hvala - odvratio je Henri učtivo.
44
Knjige.club
- Roberte - dodao je - molim vas još jedan komplet ključeva za gospođicu Lorens.
Ona će neko vreme boraviti kod mene.
- Svakako, gospodine - odvratio je čovek i pritom diskretno odmerio Helenu. -
Ţelite li da javim gospođici Vil da ste stigli? Rekla je da ima neke hitne poruke za vas.
- U redu. Kaţite joj da dođe kod mene u apartman - odvratio je Henri i uzeo drugi
komplet ključeva. - Izvoli, draga.
Helena je osećala da su svi pogledi uprti u nju i bilo joj je veoma neprijatno. Zato je
samo klimnula glavom, uhvatila Henrija pod ruku i pošla sa njim prema liftu. Kada su
konačno ostali sami, ljutito mu se obratila:
- Zar si morao pred svima da mi daš ključeve? Tako si obnarodovao da sam tvoja
ljubavnica!
- Da li bi se bolje osećala da sam te predstavio kao suprugu?
- Ne, ali si ovo mogao izvesti manje upadljivo.
Henri se nasmejao.
- Ionako će uskoro čitav hotel znati da ţivimo zajedno.
Besno mu je okrenula leđa. Bilo je očigledno da je on navikao na takve situacije, tako
da nije mogao da je razume.
Izašli su iz lifta i Henri je otključao vrata apartmana. Kada je ušla u prostranu
dnevnu sobu, začudila se osećaju koji ju je iznenada obuzeo. Imala je utisak da se vratila
kući...
Samo što se okrenula, njegove ruke su je privukle sebi i snaţno zagrlile.
- Poljubi me, Helena - prošaputao je i već u sledećem trenutku, njegove usne su
potraţile njene. Strasno mu je uzvratila, ali... onda se začulo kucanje na vratima.
- Oh, potpuno sam zaboravio na moju sekretaricu, gospođicu Vil, promrmljao je
između dva poljupca. - Reći ću joj da dođe kasnije.
- Nemoj - dodala je Helena brzo. - I sam si čuo da imaš neke vaţne poruke.
- Za mene si jedino vaţna ti - šapnuo joj je na uho. - Ali, dobro, ako tako ţeliš...
Kucanje se u međuvremenu ponovilo i Henri se nevoljno odvoji od nje.
- Dobar dan, gospodine Valdon - začu se učtiv i ljubazan glas. - Drago mi je što ste
se vratili. Nakupila se hrpa zaista neodloţnih poslova.
Mlada ţena je ušla u sobu i Helena je u njoj prepoznala sekretaricu koju je pre dve
nedelje bezuspešno molila da joj zakaţe sastanak sa Henrijem. Po uzvratnom pogledu
shvatila je da je i ona prepoznala nju.
- Helena, ovo je moja sekretarica Toni Vil - predstavio je Henri. - Toni, upoznajte
Helenu Lorens. Ona je moja... veoma dobra prijateljica - dodao je i uputio Heleni
značajan osmeh.
Helena priđe mladoj ţeni i reče:
- Drago mi je što smo se ponovo srele.
- Zar se vas dve poznajete? - začudi se Henri.
- Gospođica Lorens je dolazila u kancelariju prošle nedelje - objasnila je Toni.
- Stvarno? - upita Henri uzimajući spise koje mu je sekretarica pruţila. - Oh, koliko
ima ovoga! Oprosti, draga, izgleda da će potrajati dok ne obavimo sve što se nagomilalo!
Helena klimnu glavom. Osetila je strahovitu potrebu da vidi neko poznato lice i da
se, bar za trenutak, odvoji od Henrija Valdona. Poţelela je da ode kod dede i sve mu
ispriča.
- U redu je. Ja ću za to vreme da posetim dedu - rekla je i gotovo istrčala iz
45
Knjige.club
apartmana.
- Helena, sačekaj! - čula je kako njegove reči odzvanjaju hodnikom. No, nije imala
hrabrosti da se okrene, već je potrčala napred.
***
U dedinoj kući dočekalo ju je veliko razočarenje. U vrtu je zatekla gospodina Greja,
njegovog starog prijatelja koji je pazio na kuću kada Majkl Gejts nije bio tu. Od njega je
saznala da je deda javio da će, posle pecanja, otići sa prijateljima u planine.
Ušla je u dnevnu sobu i počela nervozno da šeta. Nije znala šta da radi, niti kuda da
krene. U jednom trenutku je pomislila da iznajmi auto i krene da ga traţi, ali onda se
setila da bi to bilo uzaludno. U planinama je bilo nekoliko staza za pešačenje i nije mogla
znati na koju stranu je deda krenuo. Zatim joj je pogled pao na hrpu neotvorenih pisama
koja su leţala na stolu. Počela je da prebira po njima i, između ostalog, u toj gomili
pronašla i svoje pismo. Znači, deda nije saznao šta se dogodilo, zaključila je i umorno
sklopila oči. Nastavila je da pregleda poštu i iznenađeno se trgla ugledavši pismo
adresirano na gospodina i gospođu Valdon.
Drhtavom rukom je otvorila koverat i kada je pročitala sadrţinu, sručila se u fotelju
kao da ju je udario grom. Zapanjeno je gledala u zvaničnu potvrdu koju je drţala u
rukama. Deda je one večeri negde pogrešio i njihov venčani list je ipak poslat u sud. Po
ovome, ona je stvarno bila udata za Henrija Valdona!
Počela je da se smeje i plače u isto vreme. Jedina stvar na koju je pomislila bila je da
nije nikakvo čudo što se deda krije negde u planinama.
***
Henri je nervozno šetao po sobi i svakog trenutka bacao pogled na sat. Već se
spuštalo veče, a Helena se još nije vratila. Pitao se kuda je otišla, ali nije mogao da
pronađe odgovor. Raskopčao je okovratnik na košulji, osećajući da mu ponestaje
vazduha.
Morao sam da znam da će se tako nešto dogoditi, pomislio je. Helena je celog dana
bila tiha i šutljiva i bilo je očigledno da samo čeka povoljnu priliku. Shvatio je da je
pritisak koji je vršio na nju bio prevelik i to mu se sada osvetilo.
Zvuk otključavanja vrata prenuo ga je iz razmišljanja, pa je skočio kao oparen.
Napeto je posmatrao Helenu kako ulazi i nosi sa sobom veliki kofer. Nekoliko trenutaka
je ćutao, a onda je ipak planuo.
- Helena, gde si do sada? - povikao je.
- Rekla sam ti da idem kod dede - odvratila je mirno. - Evo, donela sam svoju odeću
- dodala je, očigledno iznenađena njegovom reakcijom.
Henri je pokušao da govori mirnije, mada se videlo da mu to pričinjava napor.
- Zvao sam dedinu kuću nekoliko puta i niko mi se nije javio. Posle sam otišao i
sam, ali nisam našao nikoga.
- Izašla sam. Morala sam da obavim neke poslove.
- Zašto me nisi sačekala? Ţeleo sam da zajedno odemo i posetimo ga. Šta si mu
rekla?
- Nisam ga videla. Još se nije vratio iz planina i ne znam kada će doći.
Henri se namrštio i zavukao ruke duboko u dţepove.
- Zašto mi se nisi javila? - upitao je, ali ovoga puta sasvim mirno. - Bio sam strašno
zabrinut, da znaš. Mislio sam da si me napustila.
46
Knjige.club
- Morala sam da razmislim o nekim stvarima na koje smo zaboravili.

- O kojim stvarima?
Helena se pitala zašto je tako uznemiren. Ĉak joj je delovao pomalo uplašeno.
- Recimo, o mom poslu. Jednostavno si me odveo iz grada, a školska godina počinje
za manje od nedelju dana.
Henri zbunjeno provuče prste kroz kosu.
- Znam, nisam mislio na to, ali... - dečački se osmehnuo kao da traţi oproštaj. -
Bojim se da je naš brak uticao da zaboravim na sve drugo.
- Isti slučaj je i sa mnom - nevoljno je priznala.
- Ţeleo bih da budem uz tebe, ali... Znaš, ja sam glavni organizator pustinjske trke
koja će se odrţati ove nedelje. Imaću mnogo posla i teško da ću moći sve to da napustim.
Da li moţeš da sačekaš još nekoliko dana, pa ćemo onda otići zajedno?
Helena je sklopila oči i osetila kako joj se usne suše. Henri nije mogao da zna koliko
je ona razmišljala o tome šta dalje da radi i koliko snage joj je bilo potrebno da učini ono
što je uradila.
- Razgovarala sam sa direktorom škole i zamolila ga da mi dozvoli dve nedelje
odsustva - tiho je rekla. - Bio je veoma predusretljiv kada sam mu kazala da su u pitanju
neodloţni porodični poslovi.
Henri se zadovoljno osmehnu.
- Helena, pa to je sjajno! Porodični poslovi! Da li to znači da konačno prihvataš naš
brak?
- To je bio jedini izgovor koji sam mogla da smislim - rekla je i začuđeno ga
pogledala. Upitala se da lije on stvarno srećan što je ostala sa njim, ili je bio zadovoljan
što nije prekinula ovu avanturu?
- Posle svega što se dogodilo - rekla je jedva čujno - ipak sam odlučila da...
- Šta si odlučila? - nestrpljivo ju je prekinuo.
- Odlučila sam da ostanem - brzo je odgovorila. Bilo joj je potrebno mnogo napora
da to kaţe, pa je sa olakšanjem odahnula.
- Ţeliš li da ostanemo zajedno? - upita on brzo.
- Da, osim ako nisi promenio mišljenje.
- Nisam - odvratio je oštrije nego što je ţeleo.
- Ne deluješ mi srećno zbog toga.
Prišao joj je i neţno je zagrlio.
- Naravno da sam srećan - rekao je neţno i pogledao je u oči. - I spreman sam da
nastavim tamo gde smo stali.
Sledio je neţan poljubac koji je prihvatila i čvrsto se pripila uz njega. Vulkan strasti
kao da je eksplodirao i već sledećeg trenutka bili su u spavaćoj sobi posvećeni jedno
drugom, daleko od ostalog sveta koji je jednostavno prestao da postoji.
Kasnije su mirno leţali jedno pored drugog, zagrljeni i srećni.
- Helena... - prošaputao je Henri, lagano je milujući po obrazu.
- Molim?
- Zar ne misliš da bi... - iznenada je zaćutao, a kada je nastavio, shvatila je da neće
završiti započetu misao.
- Znaš - dodao je - drago mi je što si rešila da ostaneš.
- I meni je drago - odvratila je.
47
Knjige.club
- Draga - nastavio je neţno - hajde da pokušamo da se bolje upoznamo. Znaš, ovaj

naš brak i ne mora biti tako loš, zar ne?
Helena nasloni glavu na ruku i zagleda mu se u oči, traţeći u njima odgovor na
pitanja koja su je mučila. Htela je da odgonetne njegove skrivene misli i ţelje, ali, na
ţalost, nije mogla da zaključi ništa.
- I ja bih volela da te bolje upoznam, Henri - obazrivo je odvratila.
- Drago mi je zbog toga - rekao je i njoj se učini da mu je u očima zasjala iskra
radosti. - Da li si raspoloţena za večeru?
- Umirem od gladi.
- Onda ćemo poručiti da nam donesu jelo u apartman. Moramo poţuriti, ako
hoćemo da stignemo na zabavu.
- Kakvu zabavu?
- Onu, na koju smo večeras pozvani - odvratio je i pošao prema kupatilu. - Vozači
pustinjske trke priređuju mali banket za srećan put. Tamo će biti i neki moji prijatelji
koje bih voleo da upoznaš. Siguran sam da ćemo se lepo zabavljati.
On ţeli da me upozna sa svojim prijateljima, radosno je pomislila. Osetila je kako je
ispunjava neopisivo zadovoljstvo. Obgrlila je kolena i naslonila glavu na njih, dok joj se
u očima pojavio sanjalački pogled. Posle ovoga, bila je sigurna da mu je stalo do nje,
samo nije mogla da zna da li je voli. Ali i to je rešila da sazna što je moguće pre.
Ustala je, duboko udahnula i počela da bira haljinu za zabavu.
48
Knjige.club
7.
Jedan od Henrijevih luksuznih automobila vozio ih je prema hotelu „Kvin” u kome
se odrţavala zabava. Kada su se zaustavili na parkingu, Helena je sa divljenjem
odmerila otmenu i raskošnu fasadu starog zdanja.
Kada su ušli u dvoranu, prosto nije mogla da poveruje da je prizor pred njom
stvaran. Stotinak veoma elegantnih ţena i muškaraca kretalo se između stolova na
kojima je stajalo posluţenje. Konobari su neprestano šetali između gostiju i nudili ih
svim vrstama pića koga je bilo u neograničenim količinama.
Videla je da su dame veoma elegantne, tako da je u trenu pomislila da njena svilena
haljina boje šampanjca deluje previše jednostavno. No, sada nije imala kud. Hrabro se
nasmešila muškarcu koji im je prišao čim su ušli.
- Zdravo, Henri - rekao je. - Već smo se uplašili da nećeš doći. Hajde, pridruţi nam
se.
Henri nije stigao bilo šta da odgovori, jer im je u susret već dolazio postariji
gospodin u pratnji dve mlade devojke.
- Henri, već sam pomislio da ćeš propustiti zabavu - rekao je pruţajući mu ruku.
- Znaš da to ne bih propustio ni za šta na svetu, Alberto - odvrati on uz osmeh. -
Zdravo, Dajana, zdravo, Stefani - obratio se devojkama. - Ţeleo bih da upoznate Helenu
- nastavio je i okrenuo se prema njoj. - Ova mlada dama je razlog što me niste viđali
poslednjih nekoliko dana.
Svi su je radoznalo posmatrali, tako da se Helena osetila nelagodno. Zatim su
krenuli prema stolu za kojim je sedelo veliko i bučno društvo. Prvih nekoliko trenutaka
atmosfera je bila napeta, ali se ubrzo sve sredilo. Nakon pola sata, Helena se osećala kao
među starim prijateljima. Sa osmehom je posmatrala Henrija koji je sa ostalim
muškarcima ţivo diskutovao o eventualnom pobedniku trke. Znala je da će to postati
sastavni deo njenog ţivota, jer će se sa sličnim situacijama susretati u svakom gradu. Ali,
šta će biti sa mojim poslom, upitala se.
- Da li ste se vi nekada vozili na trkama, Helena? - upitao je Alberto, trudeći se da
nadjača glasnu muziku.
Ona shvati da su svi pogledi uprti u nju.
- Nisam - odvratila je mirno - ali mogu reći da sam se sa Henrijem vozila do „Oaze
mira” u onom čudnom automobilu. To je verovatno gore od bilo kakve automobilske
trke.
- Helena i ja smo proveli ovaj vikend u „Oazi mira” - objasnio je Henri i obgrlio je
oko ramena.
- Vozili ste se onim uţasnim putem? - nastavio je Alberto radoznalo. - Kako vam se
svidelo?
- Da li mislite na voţnju ili na kuću? - upita Helena sa osmehom.
U međuvremenu, Stefani i Dajana izmenjaše značajne poglede.
- Kako ste se vas dvoje upoznali? - dobaci Dajana radoznalo.
Helena se zbuni.
- Ja... upoznali smo se na zabavi ovde, u Las Vegasu.
- Da, bio je to nezaboravan susret - dodade Henri i Helena po izrazu njegovog lica
vide da se odlično zabavlja. - Stvarno sjajan susret, zar ne, draga?
49
Knjige.club
- Da - rekla je. - Sedam se da u početku nisi mogao da mi zapamtiš ime.

- Tačno, ali sada je za mene to ime najlepše na svetu - kazao je i neţno joj poljubio
ruku.
Stefani se nakašljala i pogledala prema Henriju.
- Zašto vi muškarci ne biste otišli da se pozdravite sa gostima? - upitala je.
- Dajana i ja ćemo malo da proćaskamo sa Helenom.
Ĉim su se muški udaljili od stola, dve devojke joj se primakoše još bliţe.
- Obratio vam se sa „draga” - rekla je Stefani odmah. - To je tako neverovatno za
njega. Hm, Henri Valdon još nikada tako nije nazvao neku ţenu!
- Stvarno vas je vodio u „Oazu mira”? - umešala se i Dajana.
- Da - kratko je odvratila Helena, iznenađena i zbunjena ovako otvorenim pitanjima.
Shvatila je da su devojke strašno radoznale i zaključila da joj neće biti lako da se izvuče
iz cele situacije.
Stefani je razumela kako se oseća i prijateljski joj je poloţila ruku na rame.
- Nemojte nam zameriti, Helena. Kada smo čule da Henri večeras neće doći sam, svi
smo pomislili da sa sobom dovodi neku od njegovih prijateljica za zabavu.
- Molim?
- Znate, to su one devojke koje umiru od ţelje da se bar jedno veče pojave sa
čovekom kakav je Henri Valdon. A i sami znate šta uz to ide - dodala je Stefani.
- Pretpostavljam da ste upoznali mnogo Henrijevih... prijateljica? - obazrivo upita
Helena.
- Pa, ne moţete od čoveka kao što je on očekivati da ţivi kao svetac - odgovorila joj
je Dajana. - On je privlačan muškarac, a uz to još slavan i bogat. Eno, pogledajte tamo! -
pokazala je prema grupi devojaka koja je stajala pored Henrija. Iako je on pokušavao da
se okrene i vrati svojim prijateljima, videlo sa da ga nešto zapitkuju samo da bi duţe
ostao pored njih.
- Naravno, ne treba biti zabrinut zbog ovakvih - dodala je Stefani mirno. - Svi mi
smo se nadali da će Henri jednoga dana upoznati posebnu devojku. On je dobar čovek i
to zaista zasluţuje.
Helena još jednom pogleda u pravcu Henrija, pitajući se koliko lica ima taj čovek i
da li će ikada uspeti da ih otkrije...
Nešto kasnije, prišao joj je s leđa i neţno je uhvatio za ruku.
- Mila, hoćeš li da igramo?
Ustala je i uz smešak dopustila da je odvede do podij uma za ples. Sa uţivanjem se
prepustila neţnoj muzici i njegovim sigurnim rukama i zaključila da je Henri najbolji
igrač koga je ikada srela.
Znala je da nema razloga za ljubomoru, jer joj je način na koji ju je drţao u naručju
govorio da za njega postoji samo ona. Jedino se pitala koliko će to trajati...
- Da li si umorna? - upitao je posle nekoliko igara. - Ako hoćeš, moţemo se vratiti u
hotel. Ţeleo bih da te privijeni čvršće uz sebe, a to baš nije dozvoljeno među ovolikim
ljudima... - šapnuo joj je.
- Volela bih da se vratimo u hotel. Stvarno mi je potreban odmor.
- Hajdemo!
Ubrzo su se našli u prijatnoj tišini apartmana. Znala je i slutila da će se zauvek sećati
te noći. Henri je bio divan i u njoj probudio osećanja za koja nije ni znala da postoje.
Zaspala je u njegovom naručju, a na licu joj je lebdeo smešak sreće.
50
Knjige.club
Henri se probudio rano ujutru, ali nije ustajao iz kreveta, jer nije hteo da probudi
Helenu. Posmatrao ju je dok spava sa smirenim izrazom na licu, dok joj je kosa bila
rasuta po jastuku. Nije znao koliko je vremena prošlo, kada je najzad zatreptala i lagano
otvorila oči.
- Dobro jutro, draga - rekao je i neţno je poljubio. - Poručiću da nam donesu
doručak, a onda ćemo raditi šta god ti ţeliš.
- Mogao bi me danas povesti sa sobom. Volela bih da vidim čuvenog poslovnog
čoveka na delu.
- Stvarno te to interesuje?
- Da - veselo je odvratila i počela da se oblači.
Doručkovali su u krevetu, a zatim prešli u dnevnu sobu da popiju kafu.
- Da li su svi tvoji klijenti ovako bogati, Henri? - iznenada je upitala. - Ovaj
apartman košta čitavo malo bogatstvo. Sigurna sam da mi za desetak dana ne bi bila
dovoljna ni cela godišnja zarada - dodala je i zamišljeno se osvrnula po elegantno
uređenoj prostoriji. - U stvari, čini mi se da uopšte ne pripadam ovde.
- Nisi u pravu - odvratio je Henri uz smešak. - Ti ne samo da se prilagođavaš svakoj
situaciji, već uspevaš da situacije prilagodiš sebi. I još da ti kaţem: moja agencija
organizuje različite aranţmane po različitim cenama, tako da svako moţe pronaći ono
što mu odgovara.
Helena pomisli na Mari koja je bila u Diznilendu i vodila brigu o deci.
- Gotovo da ću zaţaliti što i ja ne radim za tebe, ali kakve bi koristi imao od jednog
profesora glume?
Henri se glasno nasmeja.
- Naravno da bih imao koristi i to velike. Kako se toga ranije nisam setio?
Helena ga zainteresovano pogleda.
- Šta hoćeš time da kaţeš? Objasni mi, postajem radoznala.
- Sa tvojim glumačkim talentom mogli bismo „Avanture” učiniti mnogo
uzbudljivijim. Znaš, nisu svi ljudi raspoloţeni za penjanje po planinama i voţnju
automobilima po pustinji. Ako ţele uzbuđenja, to ne znači da moraju da rizikuju svoj
ţivot. Većina mojih klijenata ţeli samo promenu, nešto što će uneti ţivost u njihov
svakodnevni ţivot.
Zamišljeno se zagledala u daljinu.
- Ovo postaje pravi izazov za mene - rekla je uz osmeh. Videla je sjaj zadovoljstva u
njegovim očima. - Potpuno mi je jasno šta si ţeleo da kaţeš - nastavila je. - Zašto, recimo,
ne bi organizovao putovanje u Grad duhova? Tako bi tvoji klijenti doţiveli nezaboravne
dane, a ne bi bilo nikakve opasnosti.
On priđe i poljubi je.
- Helena, to je fantastična ideja! Ostaviću poruku gospođici Vil da se raspita za tu
mogućnost. Moţemo je nazvati „Avantura u sablasnom gradu”! Šta kaţeš?
Helena otpi gutljaj kafe osećajući kako je preplavljuje osećanje sreće. Bilo joj je
izuzetno drago što se Henriju svidela njena ideja. To je značilo da njih dvoje mogu
dobro da sarađuju.
- Ako si spremna, idemo! - dobacio je veselo.
Narednih nekoliko sati, Henri Valdon je zadovoljno posmatrao Helenu koja je
ispitivala svaki kutak njegovog kluba u Las Vegasu. Na dva sprata nalazilo se mnoštvo
prostorija u kojima su članovi mogli da igraju bilijar, šah ili karte. Tu se još nalazilo i
51
Knjige.club
malo pozorište, biblioteka i kompletno opremljene saune i gimnastičke dvorane. Ipak,

najviše joj se dopala mala sala sa starinskim nameštajem u kojoj su se članovi skupljali
da bi popričali uz neko osveţavajuće piće.
Henri se trudio da iscrpno odgovori na sva pitanja kojima ga je Helena obasipala.
Nije mogao da poveruje da je ona toliko zainteresovana za njegov rad i trudio se da
sakrije svoju radost zbog toga.
- Jedina stvar koju naši klijenti treba da urade je da najave svoj dolazak. Osim
ovoga, pruţamo im još niz prvorazrednih usluga: jahanje, golf, izleti, jedrenje... Zaista ih
je teško sve nabrojati.
- Ovo mi zvuči kao predivan san, Henri. Zar je moguće da ljudi rade sve te stvari
dok su na odmoru?
- Ne bi verovala koliko im je do toga stalo. Neki ţele da odrţe kondiciju i za vreme
odmora, dok drugi hoće da posete sva ona mesta na koja inače ne mogu da stignu zbog
svakodnevnih obaveza.
Zatim ju je poveo kroz dugačak hodnik i uveo u prostoriju koja se nalazila na
drugom kraju zgrade. Unutra je, pred mnoštvom ekrana, sedeo jedan mladić, dok je
gospođica Vil čitala izveštaj koji je upravo izvukla iz kompjutera.
- Ovo je kontrolni centar - objasnio je Henri. - Preko ovih kompjutera odrţavam
elektronsku vezu sa svim svojim agencijama. Umesto da imam sedište u jednom gradu,
mogu da vodim poslove sa bilo kog mesta.
Pošto su se ljubazno pozdravili, Henri upita sekretaricu da li ima nekih problema.
- Nema - odgovori spremno mlada ţena. - Nego, imate posetu, gospodine Valdon.
Doris Verner vas čeka u vašoj kancelariji.
- Odlično, biće mi drago da je vidim - odvratio je i okrenuo se prema Heleni. -
Siguran sam da će ti se Doris svideti. Ona je ćerka jednog starog prijatelja i znam je još
kada je bila devojčica.
- Svakako bih volela da je upoznam - odvratila je Helena ljubazno. To je bila istina,
jer je, upoznajući njegove prijatelje i ljude kojima je bio okruţen, pokušavala da sazna
što više o njemu.
Ušli su u kancelariju i Helena podiţe pogled. Mlada, crvenokosa ţena koja je stajala
kraj prozora, odjednom se okrenula i na licu joj je zablistao osmeh.
- Henri! - uzviknula je i potrčala mu u susret. Ne obraćajući paţnju na Helenu,
bacila mu se u zagrljaj, stavljajući mu ruke oko vrata. - Gde si bio do sada, dragi? -
mazno je upitala. - Nisi mi se javljao danima.
52
Knjige.club
8.
Kada se povratila od prvog iznenađenja, Helena pomisli da je dan suviše lepo
počeo da bi takav mogao i ostati. Jer, Doris nije bila devojčica kao što je očekivala, već
privlačna i izvanredno lepa mlada ţena. Iz njenog pogleda svako je mogao pročitati da
joj je Henri nešto najvaţnije u ţivotu.
Za ručkom im se pridruţio i njen otac, sedokosi gospodin Dţimi Vemer. On je bio
veoma bogat, jer je u svom posedu imao naftnu kompaniju i jednu fabriku automobila.
Osim što je bio Henrijev prijatelj, Dţimi Vemer je bio jedan od njegovih najvaţnijih
poslovnih partnera. Bio je veoma prijatan i srdačan čovek, što se, po Heleninom
mišljenju, ne bi moglo kazati za njegovu ćerku.
- Znala sam da ćemo uspeti da te iznenadimo - obratila se Doris Henriju.
- Nismo stigli na otvaranje kluba, ali sam rekla tati da se obavezno moramo vratiti
za trku. Uostalom, to sam ti i obećala kada smo prošlog meseca bili u Parizu.
Henri pogleda Helenu i ona u njegovim očima pročita izvinjenje zbog devojčinog
ponašanja. Bilo je jasno da Doris namerno priča o stvarima koje su isključivale Helenu iz
svakog razgovora.
- Nadam se da ćeš sutra svakako doći na zabavu koju tata priređuje u čast trke -
nastavila je Doris.
- Nisam siguran - odgovorio je Henri.
- Helena i ja smo plani...
- Zaboravila sam da ti kaţem da je i Helena pozvana - prekinula ga je. Pokušala je
da se nasmeši Heleni, ali joj to baš i nije pošlo za rukom. Odmerila je njenu jednostavnu
haljinu i namrštila se. - Naravno, svečana garderoba je obavezna - dodala je.
- Drago mi je što ste me upozorili na to - mrzovoljno je promrmljala Helena. Srela je
Henrijev molećiv pogled koji kao da je ţeleo da kaţe da ne treba suviše ozbiljno da
shvata devojčine reči.
- Svakako ćemo doći, Doris - dobacio je Henri, ţeleći da spreči svaku dalju raspravu.
- Odlično! - uzviknula je devojka i pljesnula rukama. - Onda je sve dogovoreno.
Kada su izlazili iz restorana, Doris je uhvatila Henrija pod ruku i povela ga napred,
dok je Helena išla za njima drţeći ruke u dţepovima. Dan joj je bio potpuno upropašćen
i osećalaje kako je izdaje strpljenje.
Onda su svi ušli u automobile i odvezli se u pustinju, na mesto sa koga je sutradan
trebala da krene trka. Tamo je već bilo mnoštvo ljudi, okupljenih oko šarenih štandova
na kojima su se reklamirale pojedine kompanije i prodavali hrana i piće. Većina se ipak
radoznalo tiskala oko automobila koji su već bili tu, spremni za sutrašnji start. Bilo ih je
zaista različitih: od pravih trkačkih, prepravljenih starih modela, pa sve do neobičnih
četvorotočkaša koji su Helenu podsetili na Henrijev automobil kojim su se vozili do
„Oaze mira”. Vozači su bili u svojim boksovima i sa pomoćnicima i mehaničarima
obavljali poslednje pripreme pred trku.
Jedva su uspeli da se probiju kroz guţvu oko kladionice koja je imala pune ruke
posla. Svuda su se čuli komentari o tome ko ima najviše šansi za pobedu, a bilo je dosta
novinara i reportera koji su beleţili sve što se dešavalo.
Za trenutak su se zaustavili da bi čuli deo intervjua za televiziju sa jednim od
vozača.
- Moţete li nam za trenutak objasniti po čemu se ova trka razlikuje od ostalih? -
53
Knjige.club
upitao je novinar.
- Trka će se voziti pet stotina kilometara po prašnjavim putevima i isušenim rečnim
koritima - odgovorio je ovaj. - Neki od vozača su profesionalci, ali većinu čine ljudi koji
nikada nisu vozili ni na kakvom takmičenju. Tu ima i poslovnih ljudi, lekara, muzičara...
Uglavnom nam je svima zajednička ţelja da oprobamo svoju sposobnost i izdrţljivost.
- Nagrade su veoma visoke, zar ne?
- Svakako. Ima dosta vrednih nagrada, ali svi vozači se takmiče prvenstveno zbog
ljubavi prema sportu, a ne zbog novca.
Novinar je postavio još jedno pitanje, ali oni nisu uspeli da čuju odgovor, jer ih je
masa ljudi ponela na drugu stranu. Helena je bila strahovito umorna od te vreve i
nemogućeg ponašanja Doris Verner, pa je poţelela da se sve što pre završi.
- Henri, hajde da se zaustavimo negde i popijemo piće - čula je kako Doris govori. -
Noge me strašno bole, dragi - dodala je, obesivši mu se o rame.
Ali, Henri se lagano oslobodio njenog zagrljaja i Heleni se učinilo da mu je u očima
videla tračak nervoze.
- Ţao mi je, Doris - rekao je uljudno, ali odlučno - sada ćemo da vas napustimo.
Moram da obavim neke neodloţne poslove. Videćemo se večeras.
Iako je Doris počela da protestuje, Henri i Helena su se pozdravili sa njom i njenim
ocem i pošli prema automobilu.
Neko vreme su se vozili ćuteći, a onda je on pogleda ispod oka i reče:
- Ţao mi je zbog svega ovoga, draga. Doris je dobra devojka, ali ponekad stvarno
ume da pretera.
- Ĉini mi se da je navikla da uvek dobije ono što ţeli - odvratila je Helena. - A isto
tako mi se čini da ţeli da dobije tebe.
Samo je odmahnuo rukom i dodao:
- Znaš, moţda bi trebalo da objavimo da smo se venčali - iznenada je predloţio.
Osetila je kako je srce počelo uzbuđeno da joj lupa.
- Stvarno? A zašto?
- Tako ćemo uspeti da spustimo Doris na zemlju, pa će konačno prestati da me
proganja.
Helena ga je ćutke posmatrala. Sjedne strane, volela bi da Henri objavi tu vest više
od bilo čega na svetu, ali se, nasuprot tome, bojala da to ne uništi osećanja koja su počela
da se rađaju među njima.
Sve što su do sada izgradili moglo se jednim potezom nepovratno srušiti...
Sa naporom je uspela da se osmehne.
- Mislim da i bez toga moţeš drţati Doris podalje od sebe.
Stigli su u hotel i više nije bilo vremena da nastave razgovor. Gospođica Vil čekala
ih je sa neprijatnim vestima. Jedan od klijenata bio je uhapšen u Francuskoj i ambasador
je zamolio Henrija da mu se javi.
- Zar se i takve stvari događaju? - upitala je Helena zabrinuto.
- Samo kada se klijent uţivi u „Avanturu” više nego što bi trebalo. Oprosti, draga,
ali moraću na kratko da te napustim.
- Samo ti obavi ono što moraš. Malo ću se odmoriti, a onda pripremiti za zabavu.
Pretpostavljam da Doris očekuje da ću se pojaviti u farmerkama - dodala je kroz smeh.
Mahnuli su jedno drugom: Henri je otišao u kancelariju, a ona u apartman. Bila je
razočarana što neće imati bar malo vremena za razgovor, pre nego što se opet nađu
54
Knjige.club
među mnoštvom ljudi. No, tu se ništa nije moglo. Samo je uzdahnula i ušla u kupatilo.
Kada se istuširala, on je već bio tu. Prišla je ormanu i iz njega izvadila crnu večernju
haljinu koju je nosila kada su se upoznali.
- Ovo je jedina svečana haljina koju imam. Šta misliš, da lije prikladna?
- Izvanredna je - odvratio je Henri i neţno je poljubio u vrat. - Kako bi bilo da
zaboravimo na zabavu i večeras ostanemo ovde?
Nasmešila se.
- Ideja je veoma privlačna, ali sumnjam da bi tako nešto bilo izvodljivo. Ako budeš
kasnio samo pet minuta, pretpostavljam da će se Doris stvoriti ovde.
- Bojim se da si u pravu, draga - odvratio je i obukao sako. - Ali, nećemo ostati dugo.
Brzo su se spremili i ruku pod ruku, pošli prema apartmanu Vernerovih koji se
nalazio samo sprat niţe. Na vratima ih je dočekala Doris. Nosila je marinsko-plavu
haljinu koja je izvanredno isticala neobičnu boju njene kose. Ljubazno se osmehnula
Heleni, a zatim uhvatila Henrija ispod ruke.
- Pođi sa mnom, dragi, neki ljudi ţele da te upoznaju.
- Ĉekaj malo, Doris - ljutito je odvratio Henri. - I Helena ide sa nama.
Ona mu se zahvalno nasmešila, ali uskoro je shvatila da je sav njegov trud
uzaludan. Za vreme večere, Henri je dobio počasno mesto u pročelju, odmah pored
Doris, dok je ona sedela četiri-pet stolica dalje, između dva potpuno nepoznata čoveka.
S tugom je posmatrala kako je Doris uspela da zaokupi svu Henrijevu paţnju...
Kako je večera odmicala, sve više ju je mučila glavobolja. Uzela je aspirin iz torbice i
otišla u kupatilo po čašu vode. Dok je stajala pred ogledalom i posmatrala svoje umorno
lice, čula je da su se otvorila vrata, a odmah zatim mogla je da prati razgovor dveju
ţena. Nije imala nameru da prisluškuje, ali se jednostavno tako desilo. S druge strane,
misleći da su same, ţene su pričale glasno i slobodno.
- Zar Henri i Doris nisu divan par? - rekla je jedna. - Mislim da će uskoro objaviti
veridbu.
- Ne znam - odvratila je druga. - Znaš i sama kako Henri deluje na ţene, ali... ipak
verujem da će mala Doris uspeti da ga uvede u bračnu luku. Nego, jesi li videla
Henrijevu „prijateljicu” koja je večeras došla sa njim? To je ona tamnokosa sa zelenim
očima. Izgleda da njoj baš nije stalo do braka i...
Helena sklopi oči kako bi sprečila suze što su joj navirale na obraze. Niko joj nije bio
kriv za to što se dešava, jer se svesno upustila u rizičnu igru sa nepredvidivim
posledicama. Sada je trebalo da izađe i suoči se sa ţenama koje nije poznavala, a koje
uopšte nisu imale lepo mišljenje o njoj.
Hrabro je iskoračila u zajedničku prostoriju, prezrivo odmerila ţene koje su se
šminkale i dobacila:
- Dobro veče. Lepa zabava, zar ne?
One su se trgle i zapanjeno je pogledale, nesposobne da izuste i reč. Helena im
mahnu i zatvori vrata za sobom. Kada je stigla do ulaza u dnevnu sobu, za trenutak je
zastala. Videla je kako Henri razgovara sa dvojicom kolega i pretpostavila da pričaju o
trkama. Bila je umorna od tih razgovora, pa je zato odlučila da im ne prilazi. Uostalom,
po njegovom ponašanju je zaključila da mu nimalo ne nedostaje.
Pa, dobro, pomislila je, ako hoće da bude sa njom, morače da je potraţi. Okrenula se
i izašla na terasu, gde je nekoliko parova plesalo uz zvuke tihe muzike. Prijatan, sveţ
vazduh pomogao joj je da sredi svoje zbrkane misli. Naslonila se na ogradu i zagledala u
svetlosti velegrada.
55
Knjige.club
- Hoćeš li da igramo? - čula je glas iza sebe. Okrenula se i ugledala Terensa Gila,
jednog od Henrijevih prijatelja koji se smešio i pruţao joj ruku.
Zašto ne, pomislila je. Moţda će joj to pomoći da se malo opusti.
- Da - odvratila je kratko.
- Onda bi bilo bolje da se oslobodiš visokih potpetica - dobacio je sa osmehom.
- Ništa ne brini. U njima sasvim dobro odrţavam ravnoteţu.
Začudila se kada je shvatila koliko je Terens dobar igrač. Vodio ju je znalački i
odmereno, bez ijednog suvišnog pokreta. Primetila je kako se ostali parovi povlače i
uskoro su jedino oni igrali, dok su ih drugi posmatrali sa uvaţavanjem.
Kada je muzika prestala, svi su im zapljeskali i Helena je odjednom postala svesna
mesta na kome se nalazi. Muzika i sanjarenje su prošli i trebalo se suočiti sa realnošću.
Podigla je pogled prema Terensu i u očima mu videla čudan sjaj. Pokušala je da se
odmakne, ali joj njegov čelični stisak to nije dopuštao.
- Lutko, kako bi bilo da ti i ja...
- Odlična predstava, Terense - čula je iza sebe ledeni Henrijev glas. - Nadam se da
nemaš ništa protiv da ti preotmem Helenu - dodao je, dok su mu oči sevale od srdţbe.
Terens je zaustio nešto da kaţe, ali se u trenutku predomislio. Samo je slegnuo
ramenima i pustio Helenu.
- Izvini, Henri - rekao je - nisam znao da si zainteresovan za nju.
- Jesam - odvratio je ovaj odsečno i uhvatio Helenu za ruku.
- Henri, ja... - pokušala je nešto da kaţe.
- Ostavi objašnjenja za kasnije - ljutito je prekinuo i poveo prema izlazu.
Ipak, morali su da se zaustave na trenutak i pozdrave sa domaćinom i njegovom
ćerkom. Dok je izgovarala ljubaznu frazu, Helena zapazi kako je Doris odmerava od
glave do pete i podrugljivo se smeši. U očima je imala pobednički izraz...
Kada su ušli u dnevnu sobu, Henri je nasuo piće u veliku čašu. Seo je u fotelju i
turobno gledao pred sebe.
Pošto je videla da nema nameru da progovori, Helena ga upita:
- U čemu je problem?
- Ni u čemu - smrknuto je odvratio. Shvativši o čemu se radi, osetila je kako u njoj
raste bes. Pa, ona je bila ta koja je trebala da se ljuti!
- Da ne znam da je to nemoguće, pomislila bih da si ljubomoran - rekla je ljutito.
- Stvarno? Naravno, u pravu si, jer to je nemoguće - ironično je odvratio. Nasuo je
još jednu čašu pića i popio je naiskap.
Bila je zapanjena takvim ponašanjem. Htela je sve lepo da mu objasni, ali je videla
da ne bi imalo nikakve svrhe.
- Ja idem na spavanje - rekla je mirno. - Hoćeš li i ti?
- Ne - odsečno je odvratio, a zatim nastavio mnogo blaţe: - Nas dvoje ćemo morati
ozbiljno da razgovaramo, ali ne sada. Sutra ću rano otići da ispratim početak trke, jer mi
je to obaveza. Ako hoćeš, kasnije ću poslati auto po tebe. Nema svrhe da ustaješ tako
rano.
On ne ţeli da me povede sa sobom, pomislila je, ali ništa nije rekla. Umesto toga,
poţelela mu je laku noć i otišla u krevet. Ĉim je legla, po glavi je počelo da joj se vrzma
stotinu najrazličitijih pitanja. Da li se on i dalje poigravao, ili mu je stvarno stalo do nje?
Bilo je očigledno da je večeras uspela da izazove njegovu ljubomoru. Samo, da lije to bilo
zato što je voli, ili zato što neko pokušava da mu oduzme najdraţu igračku? Dugo je
56
Knjige.club
leţala budna i razmišljala o tome, ali je znala da će prave odgovore dobiti tek u
otvorenom i iskrenom razgovoru. Konačno je utonula u dubok i miran san.
***
Prvo što je videla kada se probudila, bila je Henrijeva nedirnuta postelja. Tišina koja
je vladala u apartmanu govorila joj je da je on već otišao. Brzo je ustala iz kreveta i
počela da se oblači. Dođavola, pomislila je ljutito, ako hoće da razgovara sa njom, mora
to učiniti odmah. Nije imala nameru da čeka do večeri.
Bilo je osam sati kada je stigla u Din, mestašce udaljeno dvadesetak kilometara od
Las Vegasa. Tu je bio start, ali i cilj pustinjske trke. S mukom se probila kroz guţvu i
pogledom potraţila Henrija. Tek što ga je ugledala kako razgovara sa nekim vozačima,
osetila je nečiju ruku na svom ramenu.
- Helena - pozvao je dragi, poznati glas.
- Deda! - iznenađeno je povikala. - Otkud ti ovde?
Stari Majkl Gejts je neţno zagrlio i poljubio.
- Vratio sam se sinoć, draga. Mislio sam da si otišla za Arizonu. Da li je sve u redu?
Ona nije znala da li da se smeje ili da plače.
- Deda, tako mi je drago što si ovde! Nadam se da ti nisam pokvarila odmor svojom
ludom idejom?
On zbunjeno zatrepta i skinu naočare.
- Znaš, u početku mi je bilo jako teško. Osećao sam se krivim što sam te tek tako
ostavio. Ali, Henri je bio toliko ljubazan i uspeo je da mi povrati raspoloţenje. Nadam se
da ste vas dvoje sve razjasnili.
Ona ga zbunjeno odmeri.
- O čemu govoriš, deda?
- Kaţem da je bio vrlo ljubazan onog dana kada me je pronašao u planinama. U
stvari, u početku je bio veoma ljut, ali kada je čuo za grešku sa venčanim listovima, malo
se smirio. Zaista mi je ţao što sam uzeo pogrešan venčani list, draga. One noći sam ga
samo stavio u novčanik, a nisam ga pogledao. Kada sam hteo da ga pokaţem Henriju,
otkrio sam da su tamo potpisi nekih nepoznatih ljudi.
Ona ga je zapanjeno slušala, nesposobna da kaţe bilo šta.
- Jedva sam uspeo da ga ubedim da je u pitanju greška - nastavio je deda. - Kada
sam mu ispričao zbog čega smo to uradili, delovao je veoma zbunjeno. Mislim da smo
ga pogrešno procenili. Znaš, on je veoma prijatan čovek.
- To sam i sama ustanovila - promrmljala je. - Molim te, nastavi!
- Kada sam mu sve objasnio, rekao mi je da nemam razloga za brigu i da če on
učiniti sve da se taj brak poništi. Uzeo je venčani list i rekao da će ga poslati u sud, da ti
ljudi ne bi imali problema. Hteo sam da se vratim u Las Vegas i javim ti šta se dogodilo,
ali je Henri rekao da će on to uraditi. Kazao je da su za poništenje braka potrebne samo
neke formalnosti i da će njegov advokat sve to srediti. Dao sam mu i tvoju adresu, kako
bi mogao da ti pošalje papire koje treba da potpišeš.
Helena oseti kako je obuzima bes. Baš kao što je i mislila, Henri nije ţeleo brak, nego
osvetu! Bio je dovoljno mudar i uspeo da je uhvati u njenu sopstvenu klopku. Sve vreme
je znao da ona misli da je njihov brak nepostojeći i to joj uopšte nije spomenuo. Bila je
sigurna da je postupak poništenja braka već u toku i da su njegova hladnoća i bes od
prethodne večeri bili samo priprema za trenutak kada će joj reći istinu.
57
Knjige.club
***
Henri je video Helenu kako mu se pribliţava kroz masu ljudi. U širokoj haljini boje
peska i sa spuštenom kosom izgledala je veoma privlačno. No, sjaj u njenim očima i
rumenilo na obrazima govorili su mu da je veoma ljuta. Uzdahnuo je i pripremio se za
okršaj. Morao je priznati da je više voleo da je ljuta, nego da uopšte nije uz njega. Znao je
da je prethodne večeri napravio veliku grešku i da je trebalo još jutros da porazgovara sa
njom. Umesto toga, dojurio je na trku i sada nije znao šta ga je čekalo.
Hteo je da krene za njom, ali je video da se iznenada zaustavila. Kada se guţva malo
razišla, uspeo je da vidi s kim razgovara.
Bio je to njen deda! Sada mu je bilo jasno da se nalazi u pravoj nevolji...
Helena je išla prema njemu, drţeći dedu ispod ruke. Trudila se da na licu zadrţi
osmeh, ali su joj oči sevale od besa.
- Henri, vidi ko je ovde - glasno je rekla, tako da se nekolicina ljudi okrenula prema
njima.
- Deda se vratio i pogodi šta mi je rekao? Ispričao mi je da ste se vas dvojica već
sreli. Moţeš li zamisliti koliko me je to iznenadilo?
Henri pruţi ruku Majklu Gejtsu i potvrdno klimnu glavom.
- Jesmo, sreli smo se - potvrdio je kratko. - Kako je bilo na pecanju, gospodine?
- Hvala na pitanju, dobro - odvratio je starac i sa čuđenjem pogledao Helenu. - Zar
nešto nije u redu? - upitao je. - Mislio sam da ste vas dvoje već sve raspravili.
- Nismo sve, zar ne, dragi? - hladno se osmehnula Helena. - Ali, raspravićemo i to
sada!
- Hoćemo - sloţi se Henri. - Mislim da je krajnje vreme za to. Hajdemo...
- Gospodine Valdon!
Svi se okrenuše i ugledaše kako im prilazi jedan mladić sa foto-aparatom. Helena je
u njemu prepoznala reportera koji je prethodnog dana fotografisao probnu trku. Mladić
je radoznalo osmotrio prvo nju, pa zatim Majkla Gejtsa.
- Da li bih mogao da napravim još nekoliko vaših snimaka pored startne linije,
gospodine Valdon? Trka će uskoro početi.
- Upravo sam se spremao da pođem, Dţone. Moţemo li to ostaviti za kasnije?
Fotograf je ponovo pogledao Helenu, ali ovoga puta sa mnogo većim
interesovanjem.
- Da li je ova gospođica i juče bila sa vama? - upitao je Henrija.
Helena sada shvati da je pogrešila. Nije smela da razgovara sa Henrijem pred
tolikim ljudima, pogotovo što je okolo vrvelo od novinara koji su očekivali neku
senzaciju.
- Videćemo se kasnije, Henri - rekla je. - Mislim da ovo nije ni vreme, a ni mesto za
naš razgovor.
Taman kada se okrenula da pođe, Henri ju je zaustavio.
- Nemoj ţuriti, Helena - rekao je tiho, a zatim se nasmešio i privukao je u zagrljaj. -
Dţone - obratio se reporteru - voleo bih da te upoznam sa svojom suprugom Helenom.
Mladić raširi oči od iznenađenja.
- Nije moguće! - gotovo je viknuo i brzo pripremio aparat za fotografisanje. - Kada
ste se venčali? Kako da za to niko nije znao?
Ne obazirući se na njene pokušaje da mu se izmigolji iz zagrljaja, Henri Valdon je
nastavio:
58
Knjige.club
- Helena i ja smo se venčali pre dve nedelje ovde, u Las Vegasu, bez prisustva
javnosti. I uveravam vas da sam ovog puta stvarno oţenjen. Zar ne, draga?
Ona je bila kao paralisana. Nije znala šta bi mogla da kaţe ili uradi, tako da se samo
nasmešila. Ovako nešto nije očekivala ni u snu...
Ubrzo se oko njih stvorila velika guţva. Novinari su ih zasuli pitanjima, a Henri je
svima odgovarao kratko i veoma ljubazno. Helena se u jednom trenutku uplašeno
okrenula prema dedi i videla da je on zbunjen više od nje.
Posle izvesnog vremena, Henri se izvinio hitnim poslovima, mahnuo Majklu Gejtsu
u znak pozdrava i počeo da se probija sa njom kroz guţvu. Kada su već stigli blizu
parkinga, Helena je uspela da mu se otrgne. Potrčala je napred i zaustavila taksi koji je
upravo prolazio. Zamolila je taksistu da poţuri i što je brţe moguće, odveze do hotela.
No, bekstvo je bilo neuspešno. Baš kada se popela na sprat i počela da otključava
apartman, sa druge strane hodnika se pojavio Henri.
- Helena, pobogu! Dobro je što si tu! - povikao je, otključao vrata i gotovo je ugurao
unutra. - A sada mi reci zašto si pobegla?
Njene oči su bile pune suza.
- Zato što više nisam mogla da slušam šta si govorio onim novinarima...
- Helena, hajde da završimo sa ovom igrom. Pristao sam da jedno vreme drţimo
brak u tajnosti, ali sada...
- Ti govoriš o igri! - ljutito je uzviknula. - A poigravao si se sa mnom od samog
početka! Znao si da sam mislila da nismo venčani... Kada ti je deda sve ispričao, zašto
mi nisi rekao da znaš? Tako bi nas poštedeo mnogih neprilika i ne bi sebe doveo u
situaciju da objavljuješ da si oţenjen.
- Mislio sam da si do sada shvatila - neţno je rekao. - U početku sam stvarno ţeleo
da ti se osvetim, ali...
- Dobio si ono što si ţeleo. Zašto me sada ne ostaviš na miru?
- Draga, nemoj tako da govoriš. Moţda je trebalo ranije da ti kaţem za susret sa
dedom, ali sam hteo da shvatiš šta si mi uradila.
- Ja sam štitila svoju sestru i nisam htela da ti učinim ništa naţao. A ti? Ti si mi
uništio ţivot!
- Helena, budi razumna.
- Da budem razumna? U celoj ovoj situaciji nema ničeg razumnog.
- Helena, prekini! Hoću da razjasnimo sve jednom zauvek - dodao je, podigao joj
glavu i naterao je da ga pogleda u oči. - Znaš, sve ovo sam uradio samo zato što te
volim. U stvari, zavoleo sam te još od prvog trenutka kada sam te ugledao i nisam
mogao da podnesem pomisao da bih mogao da te izgubim. Ti si postala smisao mog
ţivota i ţelim da zauvek ostaneš uz mene.
- Henri, ja... - promucala je, a suze joj potekoše niz bledo lice. - Zašto mi to ranije nisi
rekao? Tada bi sve bilo mnogo jednostavnije.
Obrisala je suze i sklopila mu ruke oko vrata.
- I ja tebe volim - kazala je. - Ne postoje reči kojima bih mogla opisati šta mi značiš.
Ĉvrsto je zagrlio, a zatim neţno poljubio.
- Da li to znači da mi opraštaš što sam ti stavila one tablete u piće? - upitala je,
smešeći se vragolasto.
- Naravno, draga. I zapamti, neće ti nikada više biti potrebno bilo šta slično da bi me
zadrţala pored sebe.
59
Knjige.club
Pogledala ga je sa ljubavlju. Bila je beskrajno srećna, jer je znala da počinje najlepša

avantura koja će trajati čitavog ţivota.
KRAJ
60
Knjige.club

SPS 3081. Mia Delano - Bračna Avantura

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

SPS 3081. Mia Delano - Bračna Avantura

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Mia Delano - Bračna avantura

Štampa: 10. XII.2014

- Naravno... razumem - odvratila je Helena razočarano.

naivnom Mari, pitala se.

- Moţda bi trebalo da zajedno razgovaramo sa njim. Moţemo mu nešto slagati i

- Henri, zabava je odlična. Ĉestitam na otvaranju!

Primetila je njegovu zbunjenost.

- Šta ste rekli?

drugu stranu. Uzvratila mu je osmehom i pogledala sa iščekivanjem.

ispred dedine kuće. - Hajde sa mnom unutra. Ovde se moţeš odmoriti.

- Ostavićemo ga da spava u fotelji, pa ćemo ga sutra vratiti u hotel - zaključio je

Helena ga poljubi u obraz.

Kada su se konačno smestili u automobil, uzdahnula je sa olakšanjem. Imali su

moja. Mislim da u mojim godinama ovakva uzbuđenja nisu preporučljiva.

Uzvraćala mu je na poljupce istom strašću, zanesena i zatečena osećanjima koja je u njoj

uţasno osećaš. Uzmi ovaj aspirin, biće ti bolje.

- Šta sam ti rekao?

- Da... shvatam. Mislila sam... - počela je neodlučno, a onda se predomislila.

- Naročito se sedam tebe u mom naručju, one noći u apartmanu.

počelo je da mi se dopada to što sam oţenjen.

Zapanjeno ga je posmatrala, nesposobna da progovori.

- Uţivam kada sedim uz vatru - rekao je Henri. - A ti?

Nekoliko časaka ga je ispitivački posmatrala, a onda upitala:

nazirali kroz penušavu vodu.

- Morala sam da razmislim o nekim stvarima na koje smo zaboravili.

- Draga - nastavio je neţno - hajde da pokušamo da se bolje upoznamo. Znaš, ovaj

- Da - rekla je. - Sedam se da u početku nisi mogao da mi zapamtiš ime.

malo pozorište, biblioteka i kompletno opremljene saune i gimnastičke dvorane. Ipak,

Pogledala ga je sa ljubavlju. Bila je beskrajno srećna, jer je znala da počinje najlepša

You might also like