Eva. 10. Evelin Hartvud - Nebeska Dolina

MAS ljubavni romani
Eva 10.
Kolekcija MAS 11/23
Evelin Hartvud
Balkansko poluostrvo, 2023.
MAS 2
LJUBAVNI ROMANI SAČUVANI OD ZABORAVA
- Početnik, prosečan ili vešt?

- Molim?
Mladić se osmehnuo minijaturnoj plavuši sa druge strane tezge u agen-
ciji za iznajmljivanje skijaške opreme, a zatim je ozbiljno ponovio:
- Početnik, prosečan ili vešt skijaš?
- Kakve to veze može da ima sa vrstom skija koje želim da iznajmim kod
vas? - obratila mu se plavuša sa očiglednim čuđenjem u glasu.
- Samo pokušavam da procenim koja vrsta opreme bi bila najprikladnija
za vas - odvratio je Džerom sa strpljenjem karakterističnim samo za o-
sobu koja je upravo počinjala svoju smenu.
- Ja već znam šta mi je potrebno - osmeh na ženinom licu je zablistao
kada je uputila prema paru sasvim novih skija koje su bile prislonjene na
zid, nedaleko od gomile ostalih.
Džerom ju je pratio pogledom. Sada je njegovo lice odražavalo čuđenje.
- Ove tirkizne sa ružičastim pticama sasvim bi mi odgovarale - rekla je.
Harold Robinson se pojavio oko polovine njihovog razgovora. Nehajno
se primakao, tako da je bio svega par koraka daleko od žene. Pretvarajući
se da proučava vezove poređane na polici, pomno je posmatrao njeno
lice u velikom ogledalu na suprotnom zidu prostorije.
Bila je veoma lepa, pomislio je. Njena plava lepršava kosa davala joj je
mladolik izgled, tako da se on odjednom osetio strahovito starim. Nije
bila našminkana, tako da je došla do izražaja njena mlečnobela put, svoj-
stvena klasičnim engleskim lepoticama. Oči su joj bile tamnozelene, a
trepavice dugačke. Njene usne boje pustinjske ruže, bile su lagano ras-
tvorene dok se osmehivala prema Džeromu.
MAS 3
MAS ljubavni romani
Nije to bila lepota koja bi zavrtela nečiju pamet ali je bilo prijatno
posmatrati je. Ipak, Haroldovu pažnju nije privukao na prvom mestu
njen celokupni izgled. U tom trenutku najvažnije mu je bilo da čuje od
Džeroma detalje o takmičenju u slalomu koji treba da se vozi narednog
vikenda, zbog čega je i došao u agenciju za iznajmljivanje opreme.
Sada se ipak primakao bliže, jer nije želeo da mu promakne ni reč od
razgovora. Njen meki, nežni glas delovao je uzbuđujuće, a njihov dijalog
bio je nešto najzabavnije što je čuo u posledenje vreme.
Harold je znao da su skije koje je plavuša izabrala pripadale Džeromu
lično. Dobio ih je prethodnog dana i bile su rađene specijalno za njega.
Da bi se neko skijao na njima, morao je biti izuzetno dobar skijaš. U
svakom slučaju, te skije nisu bile za iznajmljivanje.
- Te skije nisu za iznajmljivanje - kao odjek svojih misli, čuo je Harold
Džeromove reči.
- Ali one se savršeno slažu uz moj skijaški kombinezon - plavuša je bila
neumoljiva.
- To su moje skije - Harold je primetio nervozu u Džeromovom glasu.
- Koješta! Stoje upravo iznad table koja oglašava iznajmljivanje opreme!
Džerom je pogledao u tablu a onda ponovo u ženu, koja uopšte nije pri-
davala značaj njegovim rečima. Hitro je prišla skijama i uzela ih u ruke.
- Važno je da oprema odgovara veštini svakog skijaša posebno. Tako će
biti manje nevolja na terenima. O tome se ovde vodi računa - pokušao je
Džerom da joj objasni.
Plavuša se nasmejala kao da su je Džeromove reči bezgranično zabav-
ljale. Pošto na njegovom licu nije bilo ni traga osmehu, kao da je odjed-
nom odlučila da popravi i njegovo raspoloženje.
- Kakvim skijašima su ove skije namenjene? - upitala ga je značajno.
- To su veoma brze skije. Ne bih smeo da ih preporučim čak ni proseč-
nom skijašu.
- Ja sam bolja od prosečnih skijaša. Zar nisam? - odvratila je plavuša
istog časa prilično neuverljivo ali zato izuzetno samouvereno.
MAS 4
Harold je primetio da se Džerom jedva uzdržavao da je ne nazove lažlji-

vicom. Ipak nije verovao da će mladić pristati da iznajmi skije toj ženi,
koja očigledno uopšte nije imala pojma o skijanju.
Ponovo je njegov pogled skrenuo na njeno lice. Pažljivo je proučavao
njene prefinjene crte i mlečnobelu put, koja je blistala poput slonovače.
Nije mu delovala glupo ali se ipak iz nekog njemu nedokučivog razloga
svim silama trudila da deluje kao obična glupača.
Da li je ta žena zaista bila toliko glupa, koliko je bila privlačna?
Zar je zaista bila spremna da rizikuje život, spuštajući se niz padinu na
tim skijama?
Čekao je da ponovo čuje njen glas. Bilo je nečeg posebnog u tim mekim
vibracijama, u toplim, nežnim tonovima njenog smeha. Obučena u ruži-
časti skijaški kombinezon, ličila je na minijaturnog flaminga, dok su joj
zelene oči izazovno svetlucale.
- Zašto ne biste uzeli ove druge skije? I one su takođe tirkizne i slažu
Vam se uz ostalu opremu - strpljivo joj je predložio Džerom.
Na trenutak se predomišljala, a onda je samouvereno klimnula glavom:
- Ružičasta i tirkizna se slažu - rekla je zamišljeno klimajući glavom, kao
da je naglas razmišljala.
- Naravno da se slažu.
- U redu, neka vam bude! Treba još da odaberem cipele. Šta mislite, koje
bi mogle da prođu uz moju opremu?
- Mislim da je teže je uklopiti dve nijanse iste boje, od dve sasvim razli-
čite boje - hrabrio ju je mladić.
- Jeste li sigurni?
- U potpunosti.
Izgledalo je da je ozbiljno razmišljao o tome pre nego što je konačno
klimnula glavom.
Džerom joj nije dozvolio da se predomisli. Brzo je skinuo par tirkiznih
skija sa police i stavio ih na tezgu. Harold je znao da je to model koji
MAS 5
MAS ljubavni romani
odgovara potpunim početnicima i bio je zadovoljan Džeromovim izbo-

rom.
- Dobro, a sada cipele! Dopadaju mi se one bele, sa zlatnim ukrasom sa
strane.
Harold je znao da je to model cipela kakve su koristili samo najbolji ski-
jaši. Pitao se kako će Džerom uspeti da reši taj problem.
- Bilo bi dobro da mi kažete koji broj nosite - obratio joj se mladić strp-
ljivo.
- A koji broj može da stane u ove? - odvratila je plavuša pitanjem, uz
nevini izraz na licu.
Harold više nije mogao da sluša. Pretila je opasnost da počne da se smeje
i uvredi gošću. Možda je ona ipak bila glupa kao što se na prvi pogled
činilo?
Gledao je kroz prozor, pošto je žena konačno izašla, noseći bele cipele
sa zlatnim ukrasom, kao da su neki trofej. Odlučnim korakom se uputila
preko snegom pokrivenog parkirališta, prema narandžastoj folksvagen
bubi. Džerom ju je pratio u stopu, noseći skije i vezove. Pomogao joj je
da sve smesti u kola a onda se uputio natrag.
Harold je posmatrao mali narandžasti automobil dok nije nestao iza kri-
vine, dok su njegovi točkovi sa lancima bacali sneg na sve strane.
Tek tada se setio da joj čak ni ime ne zna.
II
Marija Karter se primakla ogledalu u kupatilu, da bi bolje videla šta radi.

Dok je povlačila finu četkicu preko svojih kapaka, pokušavala je da
utvrdi koja je to granica koja deli eleganciju od seksi izgleda. Već čitavih
sat i po bila je zaokupljena ovim poslom, od kako je čula prve zvuke
muzike iz hotelskog disko kluba, koji se nalazio baš ispod njene sobe.
Blago se njihala u ritmu muzike.
Želela je da izgleda zaista seksi. Te večeri nikakva elegancija nije dola-
MAS 6
zila u obzir. Bilo joj je važno da njen nastup bude u dovoljnoj meri iza-
zovan, da bi Marija postigla ono što je želela.
Ritmičko udaranje bubnjeva izazivalo je vibracije u njenom telu. Prava
je sreća što nije nameravala da spava, zaključila je. Bacila je peškir na
pod i stala na njega. Noge su joj bile hladne kao led.
Da li je to bilo od straha? Možda je trebalo da sluša signale koje je emi-
tovalo njeno sopstveno telo? Noćni život oko nje bio je u punom zamahu.
Ako ne požuri, ostaće u sobi sve do ponoći i to sama i njen plan se uopšte
neće ostvariti.
Opet se približila ogledalu, dok joj je ruka lagano zadrhtala. Već tri puta
je skidala senku sa kapaka, jer joj se činilo da izgleda kao klovn. Da je
sa sigurnošću znala u kakav tip žene treba da se pretvori te noći, možda
bi joj bilo lakše.
Takođe, smišljajući svoj plan, nije ni pomislila da će morati da promeni
toliko mnogo od svog uobičajenog izgleda. Teška šminka joj nikada nije
pristajala i nije mogla da zamisli toliko izmene u svom imidžu.
Ipak, ako uskoro ne izađe iz sobe, biće kasno i ona će te noći morati da
ostane sama. To znači da će provesti još jedan dugačak dan, razmišljajući
o svojim planovima i smišljajući taktiku. Do vraga! Ponovo je sve
pokvarila!
Propela se na prste, tako da je usnama gotovo dodirnula policu ispred
velikog ogledala. Palci na nogama boleli su je od ogromnog napora.
- Kladim se da većina ljudi i ne zna čemu služe prsti na nogama - pro-
mrmljala je nezadovoljno.
Mariji njena visina nikada nije smetala. Neki su govorili da je mala
rastom, neki su je nazivali minijaturnom. U svakom slučaju, bila je niža
od većine žena ali je uvek tvrdila da je čovek visok onoliko koliko to
oseća. Da bi naglasila da joj visina nije pričinjavala nikakve probleme,
Marija je izbegavala da nosi visoke potpetice, ostavljajući tu vrstu obuće
samo za specijalne prilike.
Propinjući se na prste, stigla je zube, još više se trudeći da postigne že-
ljeni efekat. Odlučnim pokretom ruke, nanela je još ružičastog praha na
kapke. Opet nije bila zadovoljna. Odlučila je da sve još jednom opere,
MAS 7
MAS ljubavni romani
makar ostala sama do kraja života. Na trenutak se odmakla od ogledala.

Možda, pošto joj više nije bilo važno kako izgleda, njen izgled joj se
konačno učinio zadovoljavajući.
Najzad je došla do kraja. Ostalo joj je još samo da nanese maskaru na
svoje dugačke trepavice. Tek sada je njihova dužina došla do izražaja.
Marija je obično bila lenja da se šminka u jutarnjim časovima, tako da je
njeno lice delovalo bledo, a oči nisu bile toliko. Upadljive kao sada.
Najzad je mogla biti zadovoljna izgledom svojih očiju. Ipak, nije smela
ni da pomisli šta bi ljudi iz njene okoline rekli, da mogu sad da je vide.
Klarson, gradić u Kaliforniji bio je prilično staromodno mesto u kojem
su se ljudi teško privikavali na promene.
Od kako se doselila u Klarson, nekoliko godina ranije, Marija je vodila
prilično miran, gotovo jednoličan život. Sumnjala je da bi iko prepoznao
onu staru Mariju Karter u liku večerašnje zavodnice.
Dodala je još malo rumenila na obraze, a onda je spustila četkicu na po-
licu. Iz navike je počela da pravi red. Sklonila je bočice i kutijice u orma-
rić, a onda je dunula na policu, da bi oduvala tragove srebrnastog praha
senki za kapke, koji su se rasuli na sve strane.
Najzad je posegnula za novim, jarkocrvenim ružem. Nanela ga je na
usne, ne usuđujući se da osmotri svoj konačni izgled. Pokušala je sebe
da ubedi da je to bilo njeno sopstveno lice i da uopšte nije bilo bitno što
je ona u tom trenutku izgledala kao obična uličarka!
Najzad je morala da osmotri to delo svojih ruku u ogledalu. Sa zadovolj-
stvom je zaključila da ipak nije prešla granicu pristojnosti. Na njenom
licu je bilo samo malo više šminke nego što je bila navikla, dok su joj
usne bile punije i crvenije nego obično. Ipak, nije bilo razloga za uzbu-
đenje.
Da li je delovala seksi? Nadala se da je bilo tako.
Ali, da li će moći da se ponaša seksi?
To je zaista bio pravi izazov. Napućila je usne, pitajući se da li ipak nije
zagrizla u nešto veće od onog što je mogla da proguta.
Hoće li zaista biti u stanju da odigra tu seksi ulogu koju je sebi namenila?
MAS 8
Prvi nastup lepe praznoglave plavuše bio je onaj u agenciji za iznajmlji-

vanje skijaške opreme ranije tog popodneva. Bila je zadovoljna rezulta-
tom koji je tamo postigla. Napustila je agenciju uverena da je uspela da
se predstavi prisutnima kao prava praznoglava lepotica potpuno nespo-
sobna za ma kakvo racionalno rezonovanje.
Činilo joj se da je i drugi muškarac, koji se slučajno zatekao tamo i pri-
sustvovao njenom prvom nastupu, bio podjednako impresioniran.
Marija se osmehnula.
Bilo joj je zabavno da igra ulogu praznoglave lepotice. To je bio novi
imidž koji je sebi izabrala u želji da iz osnova izmeni svoj život.
Prvi put kada joj je to palo na pamet, osećala se veoma neobično. Pitala
se da li će ona uopšte biti u stanju da se ponaša drugačije od onoga kako
je do tada navikla, da li će moći da odstupi od uobičajenog ponašanja
koje je bilo odraz njene stvarne prirode?
Bilo je već devet sati kada je zaključila da je gotova sa spremanjem. Još
je nanela malo skupog parfema na nežnu kožu iza uha i u pregibima lak-
tova i kolena. Odjednom je prasnula u smeh. Da li će ikom pasti na pamet
da pomiriše njena kolena, pomislila je gotovo histerično.
Kada se ponovo pogledala u ogledalo, zaključila je da je pocrvenela.
Njeni prsti su čvrsto stegli zlatni zapušač bočice sa parfemom.
Vratila se u spavaću sobu, dok su se krajevi njene svilene kućne haljine
ukrašene čipkom blago lelujali za njom. Bila je to haljina koja je pre
odgovarala njenom stvarnom, prefinjenom i nežnom izgledu, nego ovoj
seksi osobi koja je sada nosila ime Marije Karter.
Uzela je pantalone koje su bile prebačene preko stolice i uvukla se u njih.
Zatim je uzela odgovarajući, ledenosivi džemper od kašmira i navukla
ga preko glave, oprezno se trudeći da ne pokvari šminku. Dobro je znala
da će još jednom morati da se očešlja. Nije želela da gubi vreme, već je
hitro ušla u kupatilo i par puta prošla četkom kroz kosu.
Na trenutak se zagledala u svoje lice, pitajući se kakva je to osoba stajala
pred njom. Žena u ogledalu sasvim sigurno nije bila osoba koju je Marija
poznavala.
MAS 9
MAS ljubavni romani
Tačno, oči su bile njene, zaključila je. Samo je senka na njima bila neu-
običajena, kao i onaj istovremeno uzbuđeni i uplašeni izraz.
Hitro se vratila u spavaću sobu, pokušavajući ponovo da napravi red.
Uverila se da je konjak na poslužavniku, zajedno sa elegantnim čašama
koje je donela od kuće. Pitala se da li će on uopšte primetiti te posebne
detalje. Nije joj ni bilo važno, i tako nije nameravala da ga dovede u ovu
sobu zbog ma čega drugog, osim da bi saznala neke stvari o sebi.
Nestrpljenje u njoj sve više je raslo. Poravnala je pokrivač na krevetu, a
onda je obula cipele. Osećala se udobno u belim ravnim mokasinama,
koje su bile meke od nošenja.
Njen dnevnik je ležao na stolu. Smeđe kožne korice krile su u sebi čitav
niz godina smeha, plača, briga, strepnji i svakodnevnog života. Krenula
je prema stolu, na trenutak padajući u iskušenje da zabeleži par redaka.
Ipak je zastala, svesna koliko je lako mogla da se zaokupi pisanjem i da
zaboravi na svoje večerašnje namere. Nekoliko minuta lako je moglo da
se pretvori u čitav sat, pa i više.
Prošla je pored stola sa dnevnikom. I uputila se prema vratima. Znala je
da će sutradan imati dovoljno vremena da beleži svoja razmišljanja. Na-
ravno, i sve ono što se dogodi tokom noći... Bila je uverena da će posle
par sati sna moći bolje da sagleda stvarne okolnosti.
Bila je svesna da još uvek ima šansu da se predomisli. Mogla je da odluči
da ostane u svojoj sobi i da ne ode u bar u drugom krilu zgrade, daleko
od diskoteke koja je pulsirala. Ali, samo tamo joj se pružala šansa da
sretne osobu koju će privući njen novi izgled i koja će joj pružiti odgo-
vore do kojih joj je toliko bilo stalo.
Ako ostane u sobi, to će značiti da je Najdžel, njen bivši muž, bio u
pravu.
,,Ti si neprivlačna, hladna i neženstvena“, imao je običaj da joj preba-
cuje. Njegove reči i dalje su grubo odzvanjale u njenoj svesti, mada je
prošlo dosta godina od njihovog razvoda. Pitala se hoće li ikad uspeti da
ih izbriše.
Znala je da Najdžel nije bio u pravu.
MAS 10
Nikako nije mogao biti u pravu. Ruka joj je ipak zadrhtala dok je otvarala
vrata. Došla je u ovaj hotel u bestragiji da bi dokazala svoju ženstvenost.
Nadala se da će dole naići na zadovoljavajući broj prikladnih žrtava. I-
mala je pred sobom samo tri noći, da nađe muškarca koji bi mogao da
učini da se ona oseća kao prava žena.
Dok je žurila kroz hol zastrt debelim tepihom, razmišljala je o svojoj
novoj ulozi. Zaista joj nije bilo lako da izigrava praznoglavu lepoticu.
☺☻☺
Harold je s pola uha slušao ono što mu je Denis govorio. Nijednog tre-
nutka nije skinuo pogled sa žene koja je upravo ušla. Samo je pokretom
ruke dao znak Denisu da donese još jednu turu pića.
I dalje je bila sama. Samo na trenutak je odvojio pogled od nje, da bi se
uverio da klovn u crvenom skijaškom odelu nema te večeri nameru da
joj se približi. Još uvek nije bio odlučio da se upusti u utakmicu. Uopšte
nije bio siguran šta je zapravo želeo u tom trenutku... Možda da provede
čitavu noć slušajući onaj prijatni, seksi glas, ne upuštajući se u prave
razloge njenog dolaska ovamo.
Ipak je drugim delom svoje svesti pokušavao sebe da uveri da nije bio
zainteresovan.
Možda će mu najveću zabavu predstavljati da posmatra njih dvoje za-
jedno tu snežnu zečicu i starog ofucanog kafanskog guštera. I mada će
se zabava prekinuti onoga trenutka kada gušter bude napustio bar za-
jedno sa njom, biće zanimljivo posmatrati koliko će sve to trajati.
Mišići na njegovoj bradi su se zategli pri pomisli na gušterove ruke na
njoj. Trebalo mu je nekoliko sekundi da se pribere i da zaključi da to
uopšte nije bila njegova briga i da ga se nije ticalo hoće li je gušter za-
vesti, ili neće.
U prostoriji je bilo još usamljenih muškaraca koji su već pokušali da joj
se približe. Odlučno ih je odbila, tako da je Harold već počeo da se pita
šta je ona zapravo tražila. Znao je da je upravo zato gušter čekao,
MAS 11
MAS ljubavni romani
nadajući se da će dobiti na vremenu i da će mirno moći da nastupi kada

svi ostali dobiju korpu. Konačno, on će ostati kao jedina mogućnost.
Bio je neverovatno samouveren, zaključio je Harold, dok je posmatrao
muškarca kako zuri u svoj plen. Bio je sedokos i dopadljivih crta lica i
očigledno je znao kako treba da se približi ženi.
Istovremeno je bilo očigledno da Harolda uopšte nije smatrao za supar-
nika, možda zato što ovaj nije bio odeven poput drugih. Njegova odeća
nije odavala zaljubljenost u zimske sportove. Nosio je štofane pantalone,
tamnosmeđi somotski sako i košulju na tanke pruge, sa odgovarajućom
kravatom. Takođe, veoma prisno je razgovarao sa osobljem, što je guš-
tera uverilo u njegovu bezopasnost.
Bio je u tolikoj meri zaokupljen dramom koja se odvijala pred njegovim
očima, da nije primetio da je Denis zamenio praznu čašu punom.
- Nikad ne bih pomislio da takav tip žene može da privuče tvoju pažnju
- čuo je Denisov glas.
- Kakav tip? - dok je prinosio usnama čašu mineralne vode, Harold je na
trenutak zadržao pogled na smešnom osvajaču, pre nego što je ponovo
pogledao plavušu.
Nije ispričao svom prijatelju o popodnevnom događaju u agenciji za
iznajmljivanje opreme. Sada je bio više nego siguran da mu neće ni ispri-
čati.
- Prava glupa plavuša. Mislim da si shvatio - dalje je komentarisao De-
nis.
- Da, ima plavu kosu - gotovo pomirljivo je primetio Harold, ne pokazu-
jući da mu Denisove primedbe idu na živce.
Pre par sati i sam bi došao do istog zaključka. Ipak mu nije bilo pravo da
neko drugi priča o čudnoj, nepoznatoj plavuši na takav način.
Čak i da je to bila istina.
Zavalio se na visokoj barskoj stolici sa metalnim naslonom i nastavio da
je posmatra. Njeno lice je bilo isto kao prethodnog dana, samo je bilo
prekriveno teškim slojem šminke.
MAS 12
To joj nije pristajalo, pomislio je. Bez tih dodataka veštačke boje, ta žena
je izgledala veoma privlačno. Ni sada nije delovala loše. Ipak, njemu se
više dopadao njen pređašnji izgled. Delovala mu je daleko privlačnije.
Harold nije ni primetio da je ona sada u njegovim razmišljanjima bila i
više nego samo privlačna.
Bar je ostavila kosu da joj slobodno pada niz ramena, razmišljao je dalje.
Dopadao mu se način kako ju je začešljala sa čela, padajući poput tam-
noplavih slapova prošaranih zlatnim nitima.
Denis ga je lako gurnuo i to ga je podsetilo da je on očekivao da čuje i
ostatak njegovog mišljenja.
- Moram da priznam da je previše našminkana. Ipak mislim da ne treba
previše strogo suditi o njoj - dodao je.
- Rekla je Džeromu da je došla ovamo radi skijanja. Pitala ga je ima li
smisla da obuče somotske pantalone, pošto neće zalaziti u dubok sneg.
A onda mu je priznala da je ponela samo somotske pantalone, pošto se
one jedine slažu sa ostatkom njene garderobe. Imam utisak da nije baš
ozbiljno skijala, jer da jeste, ne bi imala snage da izađe večeras - nastavio
je Denis, pokazujući glavom prema subjektu svoje priče.
Harold je na trenutak pomislio da treba da ispriča Denisu o ružičastom
skijaškom kombinezonu sa tirkiznim šarama ali je odustao.
- I šta joj je Džerom odgovorio? - upitao je Harold umesto toga.
- Da će to ostati njihova mala tajna... I savetovao joj je da natrpa malo
snega u džepove, pa da ga istrese čim ude u hol. Tako će delovati da se
skijala tamo gde je sneg dubok...
- Svašta... - promrmljao je Harold.
Nastavio je da je posmatra. Znao je da ga je ona primetila. Okrenula je
svoju stolicu tako, da je mogla da ga vidi a da pri tom ne mora upadljivo
da okreće glavu.
Činilo mu se da ga je zapamtila.
Zabavljalo ga je da je posmatra kako flertuje. Gotovo se glasno nasmejao
gledajući kako se ona pretvara da ga ne primećuje. Želja za smehom
MAS 13
MAS ljubavni romani
pretvorila se u čuđenje kada je ona odjednom pocrvenela, kao da joj je

bilo neprijatno zbog njegovog pogleda. Njene dugačke trepavice su se
spustile, mada je Harold znao da ga je žena i dalje posmatrala. Nije skre-
nuo pogled, jer je želeo da zna koliko dugo će ona izdržati.
Taj trenutak je trajao dosta dugo a onda je podigla pogled i prešla vrhom
jezika preko usana.
Odjednom je njegovo telo obuzelo uzbuđenje. Shvatio je da je želi.
I to već noćas!
Takva reakcija ni najmanje nije ličila na njega. Oduvek je bio za dugo-
ročne veze a ne susrete za jednu noć. Želeo je odnos a ne bezlični seks.
A ova žena sigurno nije imala na umu ništa dugoročno, rekao je sebi tiho.
Čak i ako nije bila onakva kakvom je sebe želela da predstavi, bio je tu
problem razdaljine.
Tog popodneva je čuo da je Džerom pomenuo mesto koje se zove Klar-
son, jedan od gradića u blizini San Franciska. Jezero Iri je bilo hiljadama
milja daleko čak i avionom, bio je potreban čitav dan puta do tamo.
Veza na razdaljinu mogla je čoveku da donese više nevolja nego zado-
voljstva. Čestitao je samom sebi na toj neumoljivoj logici, ali je njegovo
telo i dalje pokazivalo da ne želi da se povinuje razumu.
Ipak nije imao nameru da se prepusti ovom sasvim neočekivanom po-
rivu.
Najzad je okrenula glavu i pogledala u drugom pravcu. Činilo mu se da
je rumenilo na njenom licu bilo još tamnije, možda zato što Harold nije
odgovorio na njen senzualni poziv ničim više, osim prodornim pogle-
dom.
Nije učinio ono što je ona želela. Nije ustao i prišao njenom stolu. Nije
je uhvatio za ruku i ponudio joj piće, niti ju je odveo u krevet.
- Ta dama zaista ima meru - javio se njegov prijatelj Nikolas koji je
upravo prišao šanku.
Hauard ga je začuđeno pogledao.
- Nisam znao da ti primećuješ takve stvari. Sumnjam da će se to Marijeti
MAS 14
dopasti - rekao je.

Nikolas se nasmeja.
- Moja žena dobro zna da ja nisam slep. Pored toga, samo sam pokazao
interesovanje za tvoj ljubavni život - objasnio mu je prijatelj.
- Moj ljubavni život? - Harold se namršti.
Bio je dovoljno odrastao da zna da je žena pred njim bila motivisana
telesnim a ne duhovnim zadovoljstvima. Ipak, to nije bio Nikolasov pro-
blem.
- Dobro, onda seksualnim. Moraš da priznaš da ona zna šta želi. Za pro-
teklih sat vremena, otkad je došla ovamo, odmerila je, procenila i kata-
logizirala sve muškarce u prostoriji - dodao je Nikolas.
- Zašto je onda i dalje sama?
- Muškarci koje je odbacila očigledno ne odgovaraju njenim merilima,
ma kakva da su. Pretpostavljam da sada očekuje da onaj sedokosi pređe
u napad. Mislim da nije sigurna da li si ti zainteresovan, ili ne, a ne bi
želela da pokvari stvar zbog onog drugog.
Harold se nasmeja.
- Ona dobro zna da sam ja zainteresovan. Samo što jednostavno zna da
ja ništa neću preduzeti po tom pitanju - objasnio je svom prijatelju.
- Siguran?
- Mislim da neću - sa smeškom na usnama je posmatrao kako se žena
okreće prema gušteru.
Verovatno je pokušavala da izmami njegovu reakciju istim trikovima
kojima je pokušavala da dopre i do Harolda.
- Došao sam ovamo da se dogovorimo oko nove reklamne kampanje.
Pretpostavljam da znaš da mi se dopada ono što nam je agencija predlo-
žila - Nikolas je krenuo sa svojom pričom.
- Znam da se tebi dopada, a dopalo se i meni. To je neki drugi pristup i
mislim da nam može samo koristiti.
MAS 15
MAS ljubavni romani
Nikolas je klimnuo glavom. Radio je ovde kao direktor hotela i uvek je

znao šta je najbolje za posao. Kao vlasnik hotela, Harold je bio dovoljno
promućuran da takve procene prepusti svom dobrom prijatelju, koji go-
tovo nikad nije načinio pogrešan poslovni korak.
Znao je da konačnu odluku može da prepusti Nikolasu.
Poslovni dogovor sa Nikolasom nije bio jedini razlog zbog koga je Ha-
rold te večeri sišao u bar. Osim kada bi isključio telefon i pogasio svetla,
nije želeo da uveče bude kod kuće. Razlog tome je bila žena koja ga je
već mesecima proganjala, želeći da se uda za njega.
Kada je Helena prvi put pomenula tu temu, ljubazno ali odlučno ju je
upozorio da joj je odmah na početku skrenuo pažnju na svoju odluku da
ne želi da se ženi. Nije bio zainteresovan za takvu vrstu veze. Ona se
samo nasmejala i rekla da se stvari vremenom menjaju, pa će možda i on
promeniti odluku.
Ipak je nije promenio. Helena je ipak bila uporna. Nikada se nije mirila
sa negativnim odgovorom. Očigledno, nikad niko i ništa nije mogao da
odbije toj lepoj i izazovnoj tamnokosoj ženi.
Kada mu je postalo jasno da njenoj upornosti nema kraja, Harold je odlu-
čio da prekine njihovu vezu. Uprkos svemu, ona se i dalje nije predavala.
Tiho je opsovao, ljut što je samog sebe doveo u situaciju da se brani od
njenih nasrtaja. Zaista bi mu bilo ugodnije da sedi u svojoj kući, pored
kamina, sluša tihu muziku, umesto da sedi na neudobnoj barskoj stolici
i da pokušava da proračuna koliko će vremena proći dok plavokosa le-
potica ne ostvari svoju nameru. Obuzela ga je mučnina pri pomisli na
sedokosog Romea u firmiranom skijaškom odelu, koji će je uskoro držati
u naručju ali to ipak nije bila njegova briga.
Najzad je gušter odlučio da krene u akciju. Haroldu nije promakla činje-
nica da se on veoma hitro primakao svom cilju. Znao je da će proći samo
još par trenutaka dok se osvajač ne nađe za istim stolom pored plavuše.
Harold nije želeo da čeka na taj trenutak.
Posao zbog kog je te večeri došao u bar bio je obavljen. Polako je kliznuo
sa stolice, s namerom da krene kući, kada ga je zaustavio meki ženski
glas.
MAS 16
- Harolde, dragi, nisam očekivala da ću te zateći ovde! - ona je istovre-

meno bila i iznenađena, i srećna. Mogao je da pretpostavi da će se Helena
pojaviti ovde, pošto ga ne nađe kod kuće. Nezainteresovano ju je polju-
bio, svestan da što pre treba da učini kraj svemu. Svako produžavanje
njihove veze bilo je za njega sve mučnije i mučnije. I što pre obavi taj
neugodni razgovor, Harold će pre moći da se uputi prema izlazu iz bara.
- Šta sad opet hoćeš, Helena? - upitao ju je gotovo ravnodušno.
Njegov pogled je nezainteresovano klizio preko njenog pripijenog, crnog
kožnog odela, a onda se podigao do njenih smaragdnozelenih očiju koje
su svoju boju dugovale kontaktnim sočivima.
Ni najmanje ga nije uzbudio njen pokret, kada je Helena nehajnim pokre-
tom ruke poravnala glatku crnu kožu zategnutu preko njenih bokova, a
onda je zabacila glavu, tako da se njena dugačka crna kosa izazovno za-
lelujala.
Bilo mu je jasno da se trudila da ne pokaže koliko ju je povredila njegova
reakcija. Osmehnula se prema Nikolasu a onda se spustila na stolicu,
pokazujući rukom na drugu. Pozivajući Harolda da sedne.
- Zašto nas troje ne bismo popili nešto, osim ako ti imaš nekog hitnog
posla, Nikolase? - pogledala ga je, kao da je znala da Nikolasa čeka bar
tuce neodložnih poslova.
Nikolas se nije pomerio. Harold mu je uputio zahvalan pogled, dok je
razmišljao o mogućnostima koje su bile pred njim. Mogao je da ostane
tu i da još jednom objašnjava kako mu ne pada na pamet da se vezuje
brakom. Njihova veza je bila završena i nije bilo te sile koja je ponovo
može oživeti.
Odlučio je da ostane stojeći.
- Izvini, Helena, imam druge planove za večeras - rekao je oštro.
Nije očekivala takav odgovor. Namrštila se i pokušala da mu priđe sa
druge strane:
- Ako već ideš, imaš li nešto protiv da povezeš i mene? Putevi su straho-
vito zaleđeni. Osećala bih se daleko sigurnije kada bi me ti odvezao kući.
- Nisam rekao da idem odavde. Samo sam rekao da imam druge planove
MAS 17
MAS ljubavni romani
za večeras. Uveren sam da će ti Nikolas odmah pozvati taksi, ako si ner-

vozna - njegov glas je zvučao hladno i nemilosrdno.
Pružio je ruku preko šanka i dohvatio čašu sa do pola popijenim pićem,
a onda bez reči se leđima okrenuo prema Nikolasu i Heleni.
Privukao je svoju stolicu do žene u ledenosivi džemperu upravo u tre-
nutku kada je gušter odlučio da se upusti u poslednju etapu svog napada.
III
- Da li tvoja ponuda i dalje važi?

Govorio je tiho, naginjući se prema njoj, tako da je dobro čula svaku
njegovu reč. Njegova ruka se prijateljski spustila na njeno rame.
Marija je čvrsto stegla usne. Osećala je neizmernu toplinu njegove ruke
kroz meko pletivo džempera, dok joj je čitavo telo podrhtavalo od neo-
čekivanog i ugodnog osećaja. Bila je u potpunosti iznenađena njegovim
manevrom. Ni u snu nije očekivala da će joj se on približiti na takav
način, niti da će tako samouvereno spustiti ruku na njeno rame. Gotovo
je zažalila kada se ta ugodna ruka pomerila, ostavljajući trag topline na
njenoj uzdrhtaloj koži. Njeno iznenađenje bilo je utoliko veće, što ga je
ona već bila izbrisala sa spiska njenih potencijalni žrtava. Taj čovek u-
opšte nije reagovao na njene izazove. Samo je sedeo, povremeno baca-
jući poglede prema njoj. S vremena na vreme bio joj se učinilo da je
zapazila blesak izazova u njegovim očima, ali bi istog trenutka pomislila
da je to samo ono što je sama želela da vidi u njima.
Onaj drugi muškarac, sedokosi lepotan u drečavom skijaškom odelu,
očigledno je bio mnogo vičniji u takvim igrama. Ipak, on se brzo povu-
kao kada je Marija dobila društvo. Umešao se među gomilu bučnih
gostiju, praveći se da uopšte nije imao nameru da seda za njen sto.
Marija nije imala ništa protiv takvog razvoja događaja. Tip joj se nije baš
mnogo dopadao ali je bila svesna da je ostao jedini i da je bilo neminovno
da prihvati njegovu igru.
MAS 18
Odjednom se sve promenilo.

Sada je za njenim stolom sedeo tamnokosi muškarac snažnih, širokih
ramena, koji je izgledao čak daleko bolje nego što je ona pamtila. Nje-
govo lice je sada bilo svega par santimetara udaljeno od njenog, tako da
je toplinu njegovog daha mogla da oseti na svom obrazu.
Tip je zaista bio neodoljiv.
Osetila je olakšanje. Posle njene popodnevne predstave neznanac je već
bio svestan da pred sobom ima praznoglavu lepoticu. Ipak, on je i dalje
bio zainteresovan.
Problem je bio u tome što joj se tip dopadao. Privlačio ju je neznanac
koji je smatrao da je ona obična glupača. Da li je i ona privlačila njega?
- Kakva ponuda? - upitala ga je promuklim glasom.
Oči su joj svetlucale u polutami bara.
- Kakva ponuda? - ponovila je odlučnije.
- Znaš ti dobro o čemu ja govorim. Taj mali trik koji izvodiš sa jezikom
strahovito je izazovan. Naravno, osim ako se ne zabavljaš tako što izazi-
vaš...
- Nikoga ja ne izazivam - odvratila je brzo, očekujući da će on ustati i
otići.
Odjednom ju je obuzela neizmerna panika. Sama pomisao da treba da se
približi nepoznatom muškarcu, budila je u njoj ogroman, panični strah.
- Samo sam iznenađena i ništa drugo - odgovorila je drhtavim glasom.
- Ne bi trebalo da budeš - promrmljao je, primičući se još bliže.
Hteo je da Helena vidi da on nije prišao tom stolu bez razloga. Znao je
da nije bilo lepo da koristi sasvim nepoznatu ženu za svoje ciljeve, ali
ona sama je počela. Odlučio je da provede još par minuta u njenoj blizini
i da proveri da li ga je ona zaista privlačila,
Naravno, nije nameravao da preduzme ništa. Seks je predstavljao najin-
timnije iskustvo između muškarca i žene. Nije mogao da zamisli da se
upusti u tako nešto sa osobom koju uopšte nije poznavao.
MAS 19
MAS ljubavni romani
To ga ipak nije sprečilo da se pita kako bi takav doživljaj izgledao.

- Uradi to još jednom! - rekao je, trudeći se da skrene njenu pažnju sa
Helene.
Helena mu ništa nije značila i nije želeo da žena nepotrebno brine o tome.
- Šta da učinim još jednom?
- Tu stvar s jezikom. To je strahovito uzbudljivo i voleo bih da vidim
izbliza - želeo je da je šokira, ako je to uopšte bilo moguće.
I to je bila još jedna stvar koju je želeo da sazna, a imala je veze s njom.
Marija je polako prešla vrhom jezika preko usana koje su odjednom
postale suve. Onda je shvatila da je učinila upravo ono što je on tražio.
Boja njenog lica od svetloružičaste pretvorila se u tamnocrvenu.
Imala je utisak da neće moći tu igru da istera do kraja. Pokušavala je da
izgovori neku glupost, ali joj vrelina njenog lica nije dozvoljavala da se
pribere.
- I ja bih voleo da mogu da pocrvenim. To popravlja utisak - primetio je.
- Molim?
- Žene koje se ponašaju onako kako se ti večeras ponašaš, teško mogu
da pocrvene. To je kontradikcija koja me veoma zanima - objasnio joj
je.
- I šta još?
- Još uvek nisam sasvim siguran, ali nameravam da to saznam pre nego
što noć dođe do kraja.
Bio je svestan da je to što je upravo izgovorio bilo strahovito glupo ali
sve to je predstavljalo deo igre koju je igrao. Bile su to upravo one reči
koje je žena očekivala da čuje.
Marija je ponovo pocrvenela. Na trenutak je okrenula glavu, pokušava-
jući to da sakrije. Nikada nije pomislila da će stvari krenuti takvim tokom
i da će provokativne reči koje je taj stranac izgovarao delovati na nju
poput vatrenih strelica.
Očekivala je da čuje izazovne reči, ali se ni najmanje nije nadala da će
MAS 20
reakcija njenog tela biti tako silovita. Sva uzdrhtala, posmatrala je bar-
mena Denisa koji je pričao sa dve privlačne crvenokose devojke, pitajući
se koje će biti sledeće reči koje će izgovoriti taj privlačni neznanac.
- Jesi li prvi put ovde?
To sasvim obično pitanje ostavilo ju je bez reči. Odmahnula je glavom.
- Da li često dolaziš ovamo?
- Ne - učinilo joj se da je na trenutak primetila senku razočarenja u nje-
govim očima ali je odmah pomislila da se prevarila.
Muškarci koji se upuštaju u kratke seksualne veze ne vole kada njihova
partnerka ostane da se muva u blizini, pošto se ta veza završi.
- Ja sam iz Klarsona - rekla je.
Prava je šteta što su njene reči potvrdile ono što je Harold već pretpo-
stavljao. Nikakva veza između njih dvoje nije dolazila u obzir ako ta
žena nije čest gost u hotelu na jezeru.
Ipak, njegovo interesovanje je ponovo poraslo, od trenutka kada je žena
nastavila da govori. Njen mek, nežan glas učinio je da njegovo srce
počne silovito da lupa. Žena je bila sitna, tako prefinjena... Uopšte nije
bila njegov tip. Voleo je visoke, snažne žene, koje su svojim izgledom
odgovarale njegovoj snazi, a ne žene koje su predstavljale suštu suprot-
nost.
Krajičkom oka je primetio da je Helena izašla iz prostorije. Više mu nije
bila potrebna ta igra sa drugom ženom. Zašto onda nije ustao i otišao,
zapitao se odjednom.
Nije želeo da ode. Odlučio je da još neko vreme bude tu, da shvati prave
razloge za to.
- Mogu li da ti naručim piće? - upitao ju je, odmerivši pogledom do pola
popijenu čašu vina pred njom.
Ne čekajući da čuje njenu reakciju, dao je znak konobaru. Bilo je nečeg
u toj ženi što je u njemu budilo žeđ.
- Moja majka je govorila da ne treba prihvatati piće koje ti nude stranci
- rekla je Marija.
MAS 21
MAS ljubavni romani
- Zovem se Harold Robinson - rekao je, posmatrajući je u iščekivanju.

- Htela bih nešto hladno i belo - odvratila je.
Izgovorila je te reči sasvim lagano, svesna da je on netremice posmatrao
njene usne. Činilo joj se da se njegov pogled nije odvojio od njenih u-
sana, od trenutka kada joj se taj neznanac, kome je sada znala samo ime,
pridružio.
Odjednom je shvatila da ne može više da ostane ozbiljna. Kako da sa-
čuva ozbiljnost, kada izgovara sve te gluposti?
- Ja bih hteo da znam tvoje ime! - progovorio je on najzad.
Ipak nije morala odmah da kaže kako se zove, pošto je naišao konobar i
Harold je neko vreme bio zaokupljen naručivanjem pića, vinom za nju i
sodom za sebe.
- Dakle, ime? - ponovo joj se obratio, pošto je konobar otišao.
Dok se spremala za ovaj izlazak, sve vreme je pokušavala da smisli neko
novo ime, koje bi odgovaralo njenom novom imidžu. Ipak, svako joj se
činilo suviše neuverljivo, tako da joj je ostalo samo da kaže svoje pravo
ime:
- Marija Aleksis Karter. Možeš da me zoveš Meri. Oduvek sam želela da
imam nadimak.
- Misliš da bi ti Meri bolje odgovaralo od tvog pravog imena, Marija?
- Zvuči mi više seksi - rekla je i zatreptala svojim dugim trepavicama.
Harold je samo slegnuo ramenima, kao da nije imao šta da doda, niti da
oduzme tim njenim rečima.
- Da li se skijaš u Nebeskoj dolini ili na nekoj drugoj stazi u okolini? -
pitao je on dalje.
- U Nebeskoj dolini, naravno. Zaključila sam da staza sa takvim imenom
mora biti dobra za svakog skijaša. Ako ništa drugo, zvuči kao da je sneg
tamo mekši.
- Mekši?
- Zbog padanja... Njen naziv me podseća na oblake, pa sam zaključila da
MAS 22
sneg tamo mora biti mekši. Ima li šta čudno u tome što očekujem da ću
pasti?
Bilo je mnogo toga čudnog u vezi sa njenim ponašanjem, zaključio je
Harold.
- Meri, da li ti uopšte umeš da se skijaš?- upitao je.
Počela je da se kikoće, kao da joj je Harold uputio sasvim besmisleno
pitanje. Ipak je morala da mu prizna da je tog popodneva lagala o svojoj
skijaškoj veštini. Samo jednom u životu je stala na skije. Bilo je to jedne
zime u Škotskoj, gde je njen otac radio neko vreme. Samo, ono u Škot-
skoj su bili brežuljci, a ne planine kao ovde.
- Dobro je što si odabrala one ružičaste skije, umesto prvih... - promrm-
ljao je.
Znala je manje o skijanju nego što je Harold mogao da pretpostavi i to
ga je veoma zabrinulo.
- Stvarno misliš da to ima neke veze? - upitala ga je namršteno.
Klimnuo je glavom, ali je znao da uopšte nije uspeo da je ubedi.
- Da li moram da idem na časove, da bih naučila kako da koristim ski
lift? - nastavila je, dok su joj oči bile raširene od radoznalosti.
Harold je bio zapanjen. Pre nego što je uspeo da joj odgovori, Marija je
nastavila:
- U Škotskoj nikad nisam uspevala na vreme da se zakačim. Nekoliko
puta sam pala dok nisam naučila... Povukla sam za sobom i tri sledeće
stolice.
- Uveren sam da će ti osoblje na stazama pomoći da savladaš tu veštinu
- objasnio joj je Harold, trudeći se da ne prasne u smeh.
Stiglo je njihovo piće i dok su pijuckali, Harold je razmišljao o razgovoru
koji su vodili. Većina stvari koje je ona izgovorila, nisu imale nikakav
smisao, ali to kao da je uopšte nije uznemiravalo..
Povremeno bi uhvatio njen pogled na svom licu i izgovorio bi par reči,
da bi joj dao do znanja da nije zaspao. A nikad nije bio dalje od sna, nego
u tom trenutku!
MAS 23
MAS ljubavni romani
Bio je sasvim očaran tom neobičnom ženom. Njen nastup je predstavljao

mešavinu seksualnosti i ludila. Delovala je toliko neverovatno, da se Ha-
rold već pitao da li je uopšte bila svesna sopstvenog seksi nastupa. Mora
da je znala, zaključio je najzad, hvatajući je povremeno kako ga otvoreno
promatra, ne krijući radoznalost.
I mada on nije želeo da sve to deluje na njega, sve jače ga je obuzimalo
uzbuđenje.
Marija je bila gnevna na sebe zbog svog neprekidnog brbljanja. Pošto je
jednom krenula, više nije znala kako da se zaustavi. Ipak je znala da
njega to nije gnjavilo. Pred njom nije bio tip muškarca koji bi dozvolio
da mu neko dosađuje. Možda je čak i uživao u pojedinim delovima nje-
nog monologa.
Ponovo je prešla vrhom jezika preko suvih usana i zapazila je da je on
pogledom propratio taj njen pokret. Tamnosive oči Harolda Robinsona
ništa nisu propuštale. Primetila je u njima blesak koji je odavao neskri-
veno interesovanje.
Obuzeo ju je strah.
Duboko je udahnula vazduh, dok je panika u njoj rasla neslućenom brzi-
nom.
- Dopada mi se tvoja kravata - rekla je, da bi prekinula ćutanje.
- Moja kravata? Moja kravata? - upitao je dvaput, ne verujući sopstvenim
ušima.
- Malo je muškaraca koji mogu da nose kravatu a da ne izgledaju kao da
će se svakog trenutka ugušiti - objasnila mu je, zabavljena njegovom re-
akcijom.
Kakva će mu sve iznenađenja prirediti ta žena ove večeri, pitao se on.
- Da li si je dobio na poklon, ili si je sam izabrao? Lično mislim da si je
sam izabrao, pošto deluje kao odraz tvoje ličnosti. Kao kola koja voziš,
zar ne? - nastavila je ona da brblja, ne čekajući njegov odgovor.
Harold je s nevericom odmahivao glavom. S mukom je uspevao da prati
nepredvidljiv tok njenih misli i to je na njega delovalo uznemiravajuće.
MAS 24
- Pogon na četiri točka... - rekao je zamišljeno.

- Na četiri točka? To mora da je neko veliko vozilo. Ja bih te pre zamislila
u nekom od onih džipova koje čovek može videti na televizijskim rekla-
mama, kako prelaze reke i potoke i uspinju se uz padine - Marija je
sasvim dobro znala šta je on hteo da kaže, ali se pravila da je pogrešno
razumela njegove reči
Odjednom je na njenom licu primetio razočarenje.
- Ipak je to čudno... - rekla je.
- Šta je čudno?
Sam je mogao da nađe nekoliko odgovora na to pitanje, ali je želeo da
čuje šta je za nju bilo čudno.
- Kravata, naravno. Takve kravate ne nose vozači kamiona. Kad bolje
razmislim, nikada nisam videla vozača kamiona da nosi svilenu kravatu.
Teško bih se odlučila za nju, kad bi neko tražio od mene da odaberem
poklon za vozača kamiona. Pre bih se odlučila za nešto praktičnije,
možda neku pletenu kravatu koja ide uz neku platnenu košulju...- osme-
hnula mu se nevino, tako da Harold konačno nije znao šta da misli.
Noć je bila puna iznenađenja, palo mu je odjednom na pamet i nasmejao
se sebi u bradu.
- Odmah se vidi koliko malo znam o vozačima kamiona. Mora da dobro
zarađuješ, kad možeš sebi da dozvoliš da nosiš svilenu kravatu – dodala
je.
Hteo je da je razuveri ali nije mogao da nade prave reči. Nije znao kako
da uzvrati na tu bujicu reči koja je neprekidno tekla sa njenih lepih usana.
Pošto je zaćutala, podigla je svoju čašu i nazdravila mu s osmehom.
- Kamioni nemaju pogon na četiri točka... - rekao je, ni sam ne znajući
zašto mu je bilo toliko važno da je razuveri.
- A zašto onda tvoj ima? - upitala je, ne pokazujući ni najmanji trag zbu-
njenosti.
- Nisam rekao da vozim kamion. To si ti rekla - pokušao je da je urazumi.
- Čime se onda baviš? - upitala je, zadovoljna dosadom u svom glasu.
MAS 25
MAS ljubavni romani
- Ja sam poslovan čovek.

- I vozači kamiona su poslovni ljudi.
Uzdahnuo je. Očigledno nije bilo načina da se takav razgovor prekine.
- Bavim se različitim poslovima. Veći deo je vezan za nekretnine.
- Zašto odmah nisi tako rekao, već si me pustio da verujem da voziš ka-
mion?
- Šta ima loše u tome da čovek vozi kamion? - uzvratio joj je pitanjem.
- Zaista nema ništa loše, ali nije lepo kada se čovek pretvara da je ono
što nije. Možda ja imam posebno mišljenje o vozačima kamiona. Šta
misliš, kako bih se osećala da nisam odmah saznala istinu?
- Ja ne vozim kamion - rekao je odlučnim tonom, dajući joj do znanja da
više ne želi da priča o tome.
- Lepo - široko mu se osmehnula.
Laknulo mu je kada su počeli da pričaju o tome kako izgleda život pored
jezera Iri. U međuvremenu, prvi parovi su počeli da igraju na podijumu.
Većina je i dalje sedela za stolovima, posmatrajući retke igrače.
Harold je naglo ustao i povukao Mariju. Želeo je da igra s njom, da bi
mogao da je dodiruje, a da pri tom ne mora da joj se izvinjava. Hteo je
da je oseti u svojim rukama, da drži njeno krhko telo i da prati njegov
ritam.
Polako su počeli da se kreću po taktu muzike. Harold se trudio da za-
pamti svaki delić te njihove igre, jer je bio čvrsto uveren da su to trenuci
koji se nikada više neće ponoviti. Bila je to jedina šansa koja im se pru-
žala!
☺☻☺
- Hoćeš li da uđeš unutra, ili ćeš čitavu noć provesti tamo napolju?
Ne okrećući se prema njemu, Marija je odgovorila da bi radije ostala tu
gde jeste. Klizna vrata iza njenih leđa bila su zatvorena. Napeto je
MAS 26
osluškivala. Čim bude čula da su se vrata njene sobe zalupila, ući će u

sobu, pre nego što se pretvori u kocku leda.
Već je zamišljala turiste koji su posmatrali njeno smrznuto telo, sve dok
se i oni sami nisu pretvorili u ledene skulpture. Nehotice se nasmejala.
Bio bi to zaista zabavan prizor, da ona nije bila u njemu.
Drhteći čitavim telom, obavila je ruke oko sebe, pokušavajući nekako da
se zagreje. Bile su hladne kao i ostatak njenog tela. Žalila je što nije o-
bukla kaput pre nego što je izašla na terasu, ali u tom trenutku nije znala
da će čitavu noć provesti na hladnoći.
Znala je da su njene šanse da preživi makar narednih pet minuta bile
izuzetno male.
Ipak, i smrt od hladnoće delovala joj je u tom trenutku primamljivije,
nego da se suoči sa muškarcem koji je i dalje bio u njenoj hotelskoj sobi.
Ponovo je čula klizna vrata i pitala se da li da se obema rukama uhvati
za ogradu terase, ako on bude pokušao da je uvuče unutra. Znala je da
ne bi imala velike koristi kada bi pružila otpor. Pored toga, sumnjala je
da bi njeni promrzli prsti uopšte mogli da drže ledenu metalnu ogradu.
Dakle, fizički otpor ne dolazi u obzir. Preostalo joj je da oproba svoje
verbalne sposobnosti. Odjednom je osetila kako joj se nešto meko i toplo
spustilo na ramena.
Trebalo je da prođe nekoliko trenutaka dok nije osetila kako joj krv po-
novo struji.
- Moj kaput? - upitala je, okrećući se prema njemu, dok se Harold vraćao
unutra da uzme dve čaše sa konjakom koje su ostale na stočiću.
- Tvoj kaput - odvratio je.
Čekao je da ona provuče ruke kroz rukave, a onda joj je pružio čašu sa
konjakom. Nazdravio je, pre nego što je popio svoje piće naiskap.
Ni on nije bio odeven za boravak pod vedrim nebom u ovo doba godine,
ali nije imao nameru da juri u prizemlje, da bi došao do svog kaputa.
Dobro je znao da ga Marija ne bi ponovo pustila u svoju sobu, ma koliko
brzo da se vrati.
MAS 27
MAS ljubavni romani
Ostao je s njom na terasi, jer je čvrsto rešio da sazna zašto se ta žena,

koja ga je sama pozvala u svoju sobu, odjednom bila uplašila.
Marija je pijuckala svoj konjak. Jako piće grejalo ju je iznutra, a kaput
ju je štitio od hladnoće spolja. Osvrnula se, pitajući da li je muškarac,
koji je te večeri s njom došao u sobu, bio i dalje tu.
- Smrzla si se od straha, a?
Ponovo se vratila ulozi praznoglave plavuše, s takvom lakoćom, da je to
već počelo da je brine.
- Još nisam ali mislim da će mi se to desiti uskoro - rekla je, uvijajući se
u meki kaput.
Harold se glasno nasmejao. Više nije mogao da se uzdržava pred njom.
- Nisam na to mislio, Marija. Hteo sam da te pitam zašto se kriješ tu, na
terasi.
- Onda je trebalo odmah da kažeš... - odvratila je i otpila još malo ko-
njaka, izbegavajući njegov pogled.
Sama ga je pozvala u sobu, a onda se odjednom uplašila i nije bila u
stanju da nastavi započetu igru. Kako je uopšte upala u takvu gužvu, za-
pitala se.
- Pokušaću da budem konkretniji - obećao je, promatrajući je s pažnjom.
Nije želeo da je još više uplaši. Već je bila dovoljno nervozna.
- Mislim da me zanima samo zašto si se tu sakrila... Nadam se da nemaš
ništa protiv da mi to objasniš. Pozvala si me u svoju sobu uz obećanje da
ćemo voditi ljubav i ja i dalje čekam.
- Ništa ti ja nisam obećala - odvratila je, mada je dobro znala da to nije
bilo istina.
Želela je da vodi ljubav s njim i svaki delić njenog tela je to pokazivao.
Njih dvoje su proveli gotovo sat igrajući, čvrsto grleći jedno drugo. Za
to vreme su naučili mnogo jedno o drugom i nisu krili svoja osećanja.
Jedino, što je Marija uspela da sakrije, bila je njena prava priroda, pod
maskom praznoglave plavuše.
MAS 28
Čitav sat se ona privijala uz njega, možda i više nego što je bilo pristojno.
Ipak je shvatila da je Harold bio pristojan muškarac. Neprekidno je brb-
ljala, terajući ga da se smeje njenim glupostima, zavodila ga, izazivala, i
znala je da je on prihvatio tu igru.
- Hoćemo li? - upitao ju je, nadajući se da ona neće odgovoriti potvrdno.
Bio je njenim iznenadnim oklevanjem i nije želeo da je ostavi, pre nego
što sazna zašto se ona odjednom predomislila. Razlozi zbog kojih se ta
izazovna žena odjednom promenila, za njega su predstavljali veliku
tajnu.
Nikada dotada nije sreo osobu kao što je ona. I bio je više nego siguran
da je nikada više neće ni sresti. Nije mogao da zaključi da li je to bilo
dobro. Ili loše, ali ga to ipak nije mnogo brinulo. Posle te noći, njih dvoje
se nikada više neće sresti i ma šta da se među njima dogodi, ostaće samo
u njihovim sećanjima.
Učinilo mu se da Marija nije čula njegovo pitanje, pa ga je ponovio:
- Marija, hoćeš li da odem?
Ona ga je i prvi put dobro čula i znala je da mora nešto da kaže pre nego
što on odluči da ode, da mora nekako da ga zadrži uz sebe. Bila je besna
na sebe. Nije on bio kriv za njeno neurotično ponašanje.
Na trenutak se zagledao u njene oči i ona je znala da je Harold shvatio.
- Plašim se... - rekla je tiho.
- Znam.
To ju je ohrabrilo više od svega. Možda će ona ipak biti u stanju da odi-
gra tu igru do kraja.
- Nikada nisam radila ništa slično - dodala je.
- Ni ja.
IV
- Dakle, to sve objašnjava!
MAS 29
MAS ljubavni romani
Pogledi su im se na trenutak sreli.

- Šta sad ja treba da radim? Da dajem privatne časove? - upitala ga je,
dok su joj oči bile široko otvorene.
- Molim?
Harold je osećao kako mu se u grlu steže. Teško mu je bilo da shvati o
čemu je ona govorila.
- Kada sam te pozvala gore, imala sam utisak da ti to nije prvi put.
- Ne shvatam...
Prekinula ga je namršteno.
- Pored svih onih muškaraca koji su bili dole, ja sam dovela ovamo ne-
vinog! Čovek nikad ne može da zna šta se iza brega valja, zar ne?
Harold ju je zapanjeno posmatrao, prosipajući ostatak konjaka na zale-
đen pod terase. Nije mu bilo jasno u čemu je sad bio problem.
Da ga sve to nije strahovito uznemiravalo, nasmejao bi se od sveg srca.
- Ja nisam ništa...
- Šta ja uopšte mogu da očekujem od tebe?
- Da očekuješ?
- Naravno, čemu mogu da se nadam od muškarca koji se lažno predstav-
lja kao vozač kamiona?
- Nisam rekao da vozač....
Ponovo ga je prekinula:
- Nevini vozači kamiona! Ko da poveruje u to?
- Nisam rekao da sam nevin!
- Rekao si...
Prekrio je njene usne svojom slobodnom rukom.
- Ćuti već jednom, Marija! - rekao je, čekajući da se ona sasvim umiri.
Ipak nije dozvolio da ga njena smirenost prevari. Primetio je iskre u nje-
nim očima i dobro je znao da opasnost još nije bila prošla.
MAS 30
Mada je znao da je Marija ljuta, želeo je da se naglas nasmeje.

Ipak nije izazivao sudbinu. Zaključio je da je pametnije da joj se ne smeje
u lice.
- Rekao sam, ili sam nameravao da kažem da nikada nisam spavao sa
ženom koju sam tek upoznao.
Njene oči su bile raširene od iznenađenja.
- Moje životno pravilo je da izbegavam prolazne veze. Volim pravu
vezu, u kojoj je seks samo deo celine, a ne jednostavno i početak i kraj.
Osetio je kako se njene usne pomeraju, lagano dodirujući njegov dlan.
Drhtavica je prostrujala čitavim njegovim telom. Znao je da je Marija
želela nešto da mu kaže, pa je lagano uklonio ruku sa njenog lica.
- Ne želim vezu! To sam mogla da dobijem i kod kuće, da sam želela! A
nisam! - rekla je, dok su joj se grudi uzbuđeno podizale i spuštale.
- Nisam rekao da ti je nudim - odvratio je.
Osećala se glupo zbog razočarenja koje ju je obuzelo.
- Dakle, noćas ćeš napraviti izuzetak? - upitala ga je.
- Tako sam bar mislio, ali imam utisak da je tebe prošla volja, ako nemaš
ništa protiv mog zaključka...
Naravno, bila je tu i ona priča o devičanstvu. Harold nikada nije voleo
komplikacije.
Ako je to istina, Harold ne bi želeo da ima išta s njom, zaključio je. Ipak
je morao da proveri...
- Kad je već reč o tome, hoćeš li mi objasniti šta si imala na umu kada si
rekla da tako nešto nikada ranije nisi radila? Šta to?
Marija je morala da prizna da je njegovo pitanje bilo fer. Ipak je morala
nekoliko puta duboko da udahne vazduh, pre nego što se odvažila da
odgovori.
- Nikada nisam pokupila nekog neznanca u baru.
- Mene si, dakle, pokupila - klimnuo je glavom Harold.
Slegnula je ramenima, shvatajući da je povredila njegovu sujetu.
MAS 31
MAS ljubavni romani
- Kako god hoćeš. Ako ti je važno, možeš da kažeš svojim prijateljima

dole da si ti to uradio. Ne želim da ugrozim tvoju reputaciju.
Harold je zurio u nju zapanjeno.
- Ne vidim zašto bi ikome išta morala da objašnjavaš. Sve je bilo tako
očigledno.
Uzdahnula je, zadovoljna što je u sobi vladao polumrak, pa Harold nije
mogao da primeti da je pocrvenela.
- Dakle, to smo razrešili - rekla je Marija s uzdahom olakšanja.
- Nisam baš siguran. Jesi li ti devica, Marija? Da ili ne? - upitao ju je.
Pomislila je da bi joj bilo lakše da mu odgovori, kada ne bi osećala taj
elektricitet izazvan njegovom blizinom. Zato se samo zakikotala.
- Nemoj se praviti lud! Zar si stvarno poverovao da sam dočekala trideset
prvu kao devica? Misliš li da bih u tom slučaju bila spremna da se bacim
pred noge muškarcu kog jedva da poznajem?
- Da li to znači da nisi?
Klimnula je glavom, dok joj se zlatnoplava kosa zalelujala u polutami.
Harold joj je verovao.
1 želeo ju je.
Obuzet samo sopstvenom željom, sasvim je zaboravio na pitanje koje je
nameravao da joj postavi. Umesto toga, upornim pogledom je proučavao
lice te mlade žene koja je promatrala njega. Pitao se kako ponovo da
uspostavi onu senzualnu vezu između njih dvoje, a da se Marija ne
uplaši.
Marija uzdahnu. Bila je uverena da je Harold razmišljao o tome da je
najbolje što pre otići odatle. Bio je pravi mačo tip i ovakve situacije si-
gurno ga ni najmanje nisu privlačile.
Propustila je svoju šansu, zaključila je.
Ako on sada ode, moraće sutra uveče da krene iz početka, da pokuša da
nađe nekog drugog. Potražiće muškarca koji neće moći samo pogledom
da izazove tu žudnju i drhtavicu koju je Harold mogao da probudi tek
MAS 32
pogledom.
To erotsko uzbuđenje trajalo je sve dok nisu krenuli u njenu sobu. Pustila
je njegovu ruku i uputila se napred, da Harold ne bi video koliko joj prsti
drhte dok bude otključavala sobu.
Njeni nervi počeli su da trepere u trenutku kada više nije bilo njegovog
dodira, da joj vrati sigurnost i pruži joj toplinu. Pošto su ušli u sobu,
prošla je pored kreveta i izašla pravo na terasu, a da nije ni zastala i osvr-
nula se da bi videla da li Harold ide za njom.
Iz diskoteke je do njih dopirao težak i ujednačen latinoamerički ritam,
koji kao da nije doticao par na ledom okovanoj terasi. Hladnoća terase,
kao da joj je na kraju ipak dala ideju:
- Mogli bismo da igramo - njeno telo se blago povijalo u ritmu muzike.
Nadala se da će on preuzeti inicijativu i da će je uzeti u zagrljaj.
- Da to nije malo prebrzo? - upitao ju je s lakom dozom ironije.
Ipak mu je bilo jasno da je Marija želela da on preuzme inicijativu i otvo-
reno pokaže svoje želje.
Možda ta njena Kalifornija i nije bila tako daleko, odjednom je pomislio.
- Ako nisi raspoložen da igramo, možda bismo mogli još nešto da popi-
jemo. A ako me samo dotakneš, znaću da će sve biti u redu - rekla mu je
sasvim tiho, dok joj je tamno rumenilo oblivalo obraze.
- Ovako? - ruka mu je kliznula u džep njenog kaputa i dotakla njene
užarene prste.
Taj mali dodir učinio je čudo. Marija je jedva vidljivo klimnula glavom.
Okrenula je ruku, tako da su im se dlanovi sreli. Taj dodir je bio savršen,
savršeniji od svih koje je Marija ikad osetila. U grlu joj se stezalo od
uzbuđenja. Ipak je smogla snage da ga pita da li on i dalje razmišlja o
odlasku.
- Ne - odgovorio je.
Polako je pošla unutra za njim. Bilo joj je teško da korača po ledu, sa
njegovom rukom i dalje zavučenom u džep njenog kaputa. Slobodnom
rukom Harold je zatvorio vrata. Mora da je njemu bilo hladnije, nego
MAS 33
MAS ljubavni romani
njoj, zaključila je Marija, pošto je na sebi imao samo košulju ispod so-
motskog sakoa.
Ona sama je imala utisak da gori.
Unutra se takođe čuo latinoamerički ritam, koji kao da je pratio ubrzane
otkucanje njenog srca. Harold nije puštao njenu ruku iz svoje. Dobro je
znala da je njemu taj dodir ulivao sigurnost. Oprezno ga je sledila, dok
je palio stone lampe po sobi. Odjednom je čitava prostorija bila okupana
prigušenom svetlošću. Ipak i u toj polutami, Marija je mogla da vidi
ogromnu želju u njegovim očima. U tom trenutku je znala da će učiniti
sve što Harold bude tražio od nje.
Čak i ako te noći među njima ne dođe do intimnosti, i samo sećanje na
plamen u njegovim očima, biće joj dovoljno da probudi čežnju.
- Nisam ni sanjao da ćeš mi tako dobro odgovarati - rekao je iznenada
Harold.
- Imam metar i šezdeset - odvratila je.
- Nemaš. Ipak, tvoja visina mi nije bitna. Nikada ranije nisam ni pomislio
da ću se tako dobro osećati, dok držim u zagrljaju minijaturnu ženu kao
što si ti. Pogledaj samo naše ruke! U njihovom dodiru nema ničeg neo-
bičnog.
Marija nikada o Haroldu nije razmišljala kao o krupnom muškarcu. Ve-
ćina ljudi oko nje bila je viša i krupnija od nje same. Tako nije mogla ni
u snu da pomisli da bi nešto slično moglo da ga baci u brigu. Dok je bila
zaokupljena sličnim mislima, Harold je rekao nešto što je ponovo nate-
ralo njeno srce da zakuca svom snagom:
- Sada ću ti skinuti odeću, Marija... Možeš da mi pružiš usne, ili bi možda
radije želela da posmatraš dok te skidam? - okrenuo ju je tako da je
mogla da vidi odraz njihovih tela u ogledalu, dok joj je slobodnom ru-
kom polako skidao kaput.
Mada je bila obučena i do grla zakopčana, nikada u životu se nije osećala
tako nagom. Zažmurila je, zapljusnuta osećanjima koja su je činila tako
laganom i opuštenom. Kada su njegove usne dodirnule njene, nije mogla
da spreči da se njeni prsti grčevito sviju oko njegovih.
MAS 34
Bio je to tek početak, znali su oboje.

Nijednog trenutka Harolda je nije ispuštao iz ruku. Ni tada, ni kasnije.
Njena odeća bila je razbacana po čitavoj sobi, a onda je došla na red i
njegova. Mariji se činilo kao da lebdi na ogromnom oblaku, dok joj je
koža bila vrela poput užarene vulkanske lave. Svaki mišić na telu bio joj
je zategnut pod Haroldovim dodirima koji su bili tako nežni, da ih je više
slutila nego osećala.
Milovao ju je lagano, blagim ritmičkim pokretima i Marija je osećala
kako njen strah nestaje, a uzbuđenje raste. Sam trenutak fizičkog spaja-
nja došao je kao nešto sasvim prirodno, nešto do čega je neminovno mo-
ralo doći. Nikakve barijere između njih dvoje više nisu postojale,
Kasnije, dok su ležali na leđima, jedno pored drugog i držeći se za ruke,
imala je osećaj da je poznavala Harolda čitavog života. Činilo joj se da
su njih dvoje jedno drugom otkrili sve svoje tajne i da su sklopili savez
za sva vremena.
Odjednom je čula kako joj Harold nešto tiho šapuće na uho. Najzad je
shvatila da joj je govorio sve one lepe stvari koje je želeo da joj radi, da
bi je ponovo doveo u stanje ekstaze u kojem se do pre par minuta nala-
zila.
- Stvarno? - upitala ga je skoro naivno.
Njegova topla ruka ponovo se spustila na njen stomak. Odjednom su
hladni čaršavi pod njenim leđima postali vreli. Harold je još jednom te
noći udovoljio zahtevima njenih čula. Činilo mu se da je to bilo sasvim
prirodno, nešto kao disanje, ili svakidašnja želja za hranom.
Kada se Marija ujutro probudila. Prvo su joj se u sećanje vratili događaji

od prethodne noći. Posmatrala je Harolda koji je još spavao, lagano di-
šući. Te noći njegove reakcije su bile vatrene, divlje. Marija se dobro
pazila da ih ne nazove ljubavlju, već samo seksom.
MAS 35
MAS ljubavni romani
Do te noći nije verovala da je moguće doživeti sve ono što su njih dvoje
te noći doživeli. Nije mogla da poveruje da su tako žestoka osećanja mo-
guća između dve osobe koje jedva da su se poznavale.
Kao ni Harold, ni ona nije verovala u prolazne veze, u susrete za jednu
noć, kao ni u mogućnost da takvi susreti postanu pravi ljubavni doživljaj.
Sada je prvi put pomislila da se njihov susret ipak razlikovao od ostalih
sličnih.
Dok je posmatrala Harolda kako spava, u sećanje su joj se polako vraćali
fragmenti njenog neuspelog braka. Ona i Najdžel su se venčali pre čita-
vih jedanaest godina, još u studentsko vreme. Bila je to ljubav na prvi
pogled, koja se već posle nekoliko dana završila brakom. Kao što obično
biva u sličnim situacijama, mladi par je ubrzo shvatio da oboje ne mogu
da nastave studije, tako da je Marija morala da nađe zaposlenje, dok je
Najdžel nastavio da studira.
Prolazile su godine i Najdžel je od običnog službenika vrlo brzo postao
jedan od šefova u banci gde je radio. Uporedo sa njegovim napredova-
njem u poslu, njihova veza je postajala sve hladnija. Najdžel je sve češće
prebacivao Mariji da u njoj nema ni trunke ženstvenosti i osećanja, da je
hladna i nezainteresovana, da nije u stanju da mu pruži nežnost i da je to
razlog svim nesporazumima među njima.
Ta prebacivanja vremenom su postala toliko česta, da Marija nije mogla
da ih sluša. Neprekidno je preispitivala svoje ponašanje i pokušavala da
shvati u čemu je njena greška. Osećanje krivice zapljuskivalo ju je poput
plime i Marija nije mogla da ga se oslobodi.
Onda je jednog dana shvatila da je Najdžel u stvari našao utehu u svom
nezadovoljstvu. Šest godina posle njihovog venčanja, Najdžel je izašao
iz njenog života, držeći za ruke ženu svojih snova, raskošnu plavušu,
koja je verovatno bila ženstvenija od Marije.
Marija je ostala sama i čvrsto rešena da ne ponovi grešku. Umesto da se
okrene svetu oko sebe, okrenula se svom unutrašnjem svemiru.
Počela je da piše dnevnik.
Taj dnevnik je od samog početka čuvao u sebi sve njene tajne, sve njene
skrivene snove. Tokom narednih pet godina Marija je redovno beležila
MAS 36
sva svoja razmišljanja, stvari koje su joj se dešavale i sve ono što je čez-
nula da joj se dogodi. Tokom vremena morala je da donese odluku: tre-
balo je razdvojiti svakodnevno od njene mašte.
Tako je njen dnevnik postao činjenica. Njene priče u njemu postale su
odraz Marijine mašte.
Njen san da postane pisac bio je tajna koju nikom nikada nije poverila.
Ta njena želja bilo joj je nalik na nečiju dečju želju da postane balerina,
princeza, ili rok zvezda. Od toga nije mogla da živi i to je bio samo deo
njene privatnosti.
Njene misli su se vratile na optužbe njenog bivšeg muža. Sada je znala
da su one bile samo maska za njegovu sopstvenu nesposobnost da u njoj
probudi ženu.
Naslonila je obraz na Haroldove grudi, svesna da ona i Najdžel nikada
nisu vodili ljubav onako vatreno kako je to radila Haroldom protekle
noći.
☺☻☺
Njeno zaspalo lice bilo je sasvim smireno u mutnom jutarnjem svetlu.

Harold ga je promatrao sa blagim osmehom na usnama. Neki lagani ne-
mir budio se u njemu.
Bio je to veličanstven osećaj držati njeno krhko telo u svojim rukama.
Imao je utisak da ona zaista pripada tamo. On sam se osećao tako zado-
voljno i smireno, kao nikad do tada. Ta burna noć dovela je pod sumnju
sav njegov seksualni život do tada. Pomisao na sve one pogrešne veze
budila je u njemu ogroman nemir. Ipak, više od svega, uznemiravala ga
je pomisao da mu fizički doživljaj nije bio najvažniji.
Želeo je da zauvek ureže u svoje sećanje one trenutke bezazlenog Mari-
jinog smeha između dva vođenja ljubavi, kao i ovu sliku njenog zaspalog
lica.
Želeo je da se svakog jutra budi sa njenom glavom na svom ramenu.
MAS 37
MAS ljubavni romani
Da, to ga je zaista uznemiravalo. Nije nameravao svoj život da deli ni sa

kim. To je bilo pitanje principa. Znao je da brak predstavlja prvi neiz-
bežni korak prema razvodu. Tokom vremena bio je svedok mnogim
takvim slučajevima.
Mada je pored sebe imao i sasvim uverljiv primer da bračni život može
ljude da učini srećnima, tu su bili njegovi prijatelji Nikolas i Marijeta,
ipak nije želeo da se prepusti struji. Statistike su govorile drugačije, a
Harold nije želeo da proverava njihovu verodostojnost.
Posmatrao je njene trepavice kako se lagano pomeraju. Najzad je otvo-
rila oči.
- Dobro jutro, draga - rekao je Harold i blago je poljubio u čelo.
- Dobro jutro.
- Da li se osećaš podjednako dobro, kao što izgledaš? - upitao ju je.
Marija je razmišljala o tome nekoliko trenutaka. Prva misao koja joj je
pala na pamet, nije bila ona koju bi poželela da izgovori. Želela je da mu
kaže da bi bila najsrećnija kada bi tako bilo do kraja njenog života. Ipak,
znala je da to nije bilo ono što je Harold želeo da čuje od nje. Znala je to
bolje nego išta drugo na svetu.
Te noći počeo je njen novi život. Ipak to su bile suviše teške reči za tako
rano jutro, ma koliko bile istinite. Harold joj je veoma velikodušno vratio
ono što joj je njen bivši muž ukrao. Odjednom su joj sve one grube reči
koje su pratile njihov razvod postale blede i beznačajne. Znala je da Ha-
roldu treba da zahvali za to.
Više nikada Marija neće posumnjati u svoju sposobnost da zadovolji
muškarca. Prošle noći je uspela da zadovolji Harolda. Rekao joj je to
rečima, a i njegovi dodiri su govorili da je tako. A ona mu je odgovarala
strasno, kao da je želela da ga nagradi za uživanje koja joj je pružio.
Bilo je žalosno samo što sve to nije imalo budućnost. Harold je želeo
pravu vezu, ali u isto vreme vezu koja neće dovesti do „sporazuma“ za
sva vremena.
- Osećam se veličanstveno! Dobar seks mi uvek pomaže da se osećam
kao prava žena.
MAS 38
Privila se uz njega, osećajući kako se mišići na njegovom telu zatežu.

- Mislio sam da si rekla da nemaš često običaj da provodiš noć ovako.
Njene oči su se naglo otvorile.
- Nisam rekla da s vremena na vreme ne pobegnem iz kolotečine - brzo
je okrenula glavu, da Harold ne bi vi deo da je pocrvenela kao šiparica.
Odjednom joj je bilo neprijatno što je bila naga. Pogledom je potražila
penjoar ili bar peškir i sa užasom je primetila da su njihove stvari i dalje
bile razbacane po čitavoj sobi. Nije mogla takva da ustane i otrči u ku-
patilo. Odjednom ju je bilo sramota od Haroldovog pogleda.
Harold je odmah shvatio da je Marija ponovo lagala. Ta žena sa kojom
je protekle noći vodio ljubav nije imala iskustva. Tako malo je znala o
sopstvenom telu, dok je on nije naučio. Morao je da prizna da je učila
brzo i da je njeno oduševljenje sopstvenim saznanjem povećavalo nje-
govo zadovoljstvo.
I ona sama bila je iznenađena sopstvenim strasnim odgovorima i reakci-
jama. Nije mogla da sakrije ni jedno, ni drugo - ni reakcije, ni ogromno
iznenađenje.
Reagovala je kao da je tada prvi put doživela potpuno zadovoljenje.
Takođe je lagala o tome kako povremeno daje sebi oduška. To je Ha-
roldu bilo jasno. Pitao se da li će ikad saznati razloge za to. Pokušao je
sebe da uveri da mu to nije bilo važno. Uostalom, ona će uskoro zauvek
otići iz njegovog života.
Ipak još nije bio spreman da ode.
Seo je u krevetu, posmatrajući Mariju koja se kretala po sobi. Otvorila
je ormar, a onda se okrenula od njega, kao da nije znala šta je tražila
tamo. Njeno telo je gorelo pod njegovim pogledom i Harold je osetio
kako njegovo telo reaguje na sasvim normalan način.
Ponovo ju je želeo.
- Šta tražiš? - upitao ju je blago.
Naglim pokretom ruke, Marija je skinula svileni penjoar sa vešalice.
- Našla sam - promrmljala je, užurbano gurajući ruke u rukave.
MAS 39
MAS ljubavni romani
Vezala je pojas u čvor, pre nego što se usudila da ga ponovo pogleda.

Pogled u njegovim očima bio je užaren i seksi. Njenoj pažnji nije pro-
makla ni burna reakcija njegovog tela. Osetila je kako joj je čitavo telo
zadrhtalo pod hladnim svilenim ogrtačem. Htela je to da pripiše godiš-
njem dobu, ali je znala da ono nije bilo glavni krivac.
- Nemam za tebe drugi penjoar - rekla je.
- Nije mi ni potreban. Nije ni tebi. Skini ga i vrati se u krevet.
Osetila je kako joj se u glavi vrti od uzbuđenja. Nije mogla da veruje da
je upravo ona budila toliku želju u tom neobičnom muškarcu.
Nije očekivala da će on želeti još. Isto tako nije znala da je i ona sposobna
da oseća isto. Ipak je osećala. Jedini problem je bio kako da sakrije ono
što je osećala.
- Jutro je - primetila je.
- Seks je uvek najuzbudljiviji u to doba dana. Ali, ti to već znaš, zar ne?
- čula je Haroldov promukli glas.
Ponovo je pocrvenela i Harold je znao da je nije pogrešno procenio. Ma-
rija je možda nekad volela neke druge muškarce, mada je Harold sum-
njao da ih je bilo više od jednog ili dvojice ali je prošle noći prvi put
zaista uživala.
- Vrati se u krevet, Marija ili ću...
- Šta ćeš učiniti? - upitala ga je šapatom, netremice promatrajući njegove
oči.
- Ili ću morati da dođem po tebe - video je da se njeno disanje ubrzalo i
bio je zadovoljan zbog te reakcije.
Marija je zaista bila čulna žena. Pitao se da li će on sam moći da se zasiti
za tih par sati, koliko im je preostalo. Vreme je neumitno klizilo.
Podigao se sa kreveta i lagano krenuo prema njoj.
- Mogu ja i tako, ako želiš. Doći ću po tebe. Još to nismo radili stojeći,
zar ne? Ili bi više volela u fotelji? Šta ti misliš, Marija?
Nije se iznenadio kada mu ona nije odgovorila. Osmehivao se, pružajući
MAS 40
ruke prema njoj. Usnama je dodirnuo njeno uho i nastavio da šapuće

nežne pozive na ljubav i sve ono što će se dogoditi ako joj se prva dva
predloga nisu dopala.
Dah je zastao na njenim usnama, pretvarajući se gotovo u jecaj kada joj
je Harold rekao da bi najbolje bilo da isprobaju sve mogućnosti.
Sunce je već bilo visoko odskočilo kada se Marija izvukla iz Haroldovog
zagrljaja. Hitrim pokretima se umila, a onda je na svoje duge trepevice
nanela malo maskare. Konačno je bila spremna da obuče svoje skijaško
odelo.
Izašla je iz sobe. Pazeći da ga ne probudi, dok su joj ruke bile pune de-
lova opreme.
Znala je da bi trebalo da se oprosti od čoveka koji joj je pružio toliko
zadovoljstva.
U isto vreme nije mogla da to učini. Ne bi bila u stanju da podnese nje-
govu reakciju na saznanje da je želela da pobegne od njega i da bar malo
bude sama.
Ipak, u tom trenutku joj je više od svega bilo potrebno da bude sama i da
sredi misli.
VI
Čim je počeo da se budi, Harold je posegnuo rukom prema mestu gde je

ležala Marija. Bilo je prazno. Naglo je seo u krevetu i osvrnuo se oko
sebe. Ispunilo ga je razočarenje, ali je pomislio da je otišla u kupatilo.
Ipak, neki glas iz dubine duše govorio mu je da je Marija otišla. Nije
mogao da oseti njeno prisustvo.
Seo je na krevetu i osvrnuo se po sobi, da bi se uverio.
Bio je sam.
Njena odeća je i dalje bila svud okolo, razbacana po čitavoj sobi, kao i
njegova. Marija se nije čak ni potrudila da se pozdravi sa njim.
Obukao se, izašao iz hotela na sporedan ulaz i odvezao se kući. Nije že-
leo toga dana da ide na posao, jer je znao da će njegovo rđavo raspolo -
MAS 41
MAS ljubavni romani
ženje uticati na njegovo ponašanje prema osoblju.

Nadao se da će još jednom poljubiti Mariju, pre nego što njih dvoje krenu
svaki svojim putem.
Sada je imao utisak da ga je ona izneverila, pa je odlučio da je potraži.
☺☻☺
Na skijama je polako klizio niz padinu za početnike. Odjednom je shva-

tio da on čak ni nema pojma šta će joj reći, pošto je bude sreo. To ga ipak
nije zaustavilo. Želeo je da on izgovori poslednju reč.
Tako je razmišljao, sve dok nije čuo priče o njenim ispadima. Posle toga
je želeo samo da je nađe, pre nego što bude suviše kasno.
Pokušao je da ubedi skijašku patrolu da je sklone sa staze. Oni su se samo
nasmejali i objasnili mu da su zaduženi samo za one koji smetaju dru-
gima.
Pokušao je da im objasni da bi ometanje drugih skijaša bilo veliki napre-
dak za Mariju.
Ona je bila prava napast, bio je uporan.
Ipak nisu hteli da se mešaju. Smatrali su da je sve u redu, dok se ona drži
staza za početnike. Takođe su smatrali da nema razloga da joj kvare za-
bavu.
Harold se nije složio s njima i nastavio je poteru. Popodne je već bilo
odmaklo, kada ju je ugledao. Njegove skije su bešumno klizile po povr-
šini zaleđenog snega prema gomili koja se okupila oko nekog prizora.
Kroz šarenilo parki i džempera, ugledao je prizor od kojeg je strepeo.
Marija i neznanac na kog je upravo bila naletela, sedeli su u razrovanom
snegu, dok su svuda oko njih u belini bile razbacane raznobojne skije,
vezovi, rukavice, štapovi i ostala skijaška oprema. Na sreću, oboje su bili
živi i nepovređeni.
- Nisam znala da idete u mom pravcu. Baš sam se iznenadila kada ste
odjednom iskrsnuli preda mnom - govorila je Marija neznancu, s umil-
MAS 42
nim osmehom na usnama.

- Zašto niste jednostavno skrenuli? - upitao ju je neznanac.
Slegnula je ramenima.
- Skrenula sam, ali nisam očekivala da ću ubrzo zatim napraviti još jedan
zaokret.
Govorila je kao da je drugi skijaš svojom nepažnjom naleteo na nju.
Neznanac je pocrveneo i izvinio se. Marija mu je uzvratila osmehom, uz
primedbu da ne treba da brine, jer je s njom, na sreću, sve u redu. Harold
je posmatrao prizor, ne verujući sopstvenim očima.
- Opet joj je uspelo!
Pošto su uvideli da nema polomljenih kostiju i da tu za njih nema nika-
kve atrakcije, skijaši su počeli da se razilaze. Neznanac je takođe okre-
nuo skije i pojurio niz padinu, kao da je želeo da se što brže izgubi sa tog
neprijatnog mesta. Samo se jednom okrenuo i pogledao preko ramena,
kao da je želeo da se uveri da ga niko ne prati.
Nije bilo šanse da se to dogodi. Marija je ustajala daleko sporije, nego
što je padala.
Harold ju je posmatrao kako skuplja opremu i namešta skije. Nesigurno
je stajala na jednoj nozi, nameštajući prvu skiju. Najzad se čulo škljoca-
nje i cipela se našla u vezu. Odjednom se Marija okrenula prema padini,
dok ju je Harold posmatrao s užasom na licu. Čak i najlošiji skijaš je
znao da se skije nikada ne nameštaju stojeći uzbrdo.
Marija kao da uopšte nije razmišljala o tome. S mukom je održavala rav-
notežu, trudeći se da namakne skiju, a onda se začu krik.
Harold je bio zadovoljan što Marija ipak nije uzela skije koje je prve
odabrala, već one za početnike.
Neko vreme je klizila unazad, dok su njeni krici odjekivali snegovitim
padinama, a onda je ponovo pala u sneg. Bila je to srećna okolnost, jer
da je ostala na nogama, ko zna gde bi bio kraj tom spustu.
Harold je munjevitom brzinom pojurio prema njoj.
- Marija?
MAS 43
MAS ljubavni romani
- Harolde? - polako je okrenula glavu prema njemu, kao da nije mogla

da poveruje da će je snaći i ta nevolja.
Okrenula je glavu i zagnjurila lice u sneg.
Pitao se da li je bila u stanju da diše.
- Jesi li spremna da se predaš i da poslušaš iskusnijeg skijaša? - upitao ju
je.
Nije bilo odgovora.
- Ako ne okreneš glavu, maskara će ti se razmazati - upozorio ju je Ha-
rold.
- Gubi se! - čuo je njeno mumlanje kroz sneg.
- Ne mogu. Skijaška patrola već zna da te tražim. Ako te ostavim ovde,
optužiće me za zagađivanje padina - odvratio je Harold.
- Do vraga i ta skijaška patrola! Mislili su da se šalim kada sam ih pitala
da li mogu da stopiram njihove saonice - odvratila je.
- Stvarno si ih to pitala?
Klimnula je glavom, a onda je okrenula glavu taman toliko da može da
ga vidi.
- Znaš li neki bolji način da se čovek spusti niz ovu prokletu planinu?
- Hoćeš da kažeš da si sve vreme pokušavala da stigneš do podnožja?
Ponovo je klimnula glavom.
- Jesi li umorna, ljubavi? - upitao ju je, osećajući kako ga odjednom o-
buzima nežnost.
Osmehnula mu se i promrmljala nešto što je ličilo na pozitivan odgovor.
- Mora da si takođe gladna - dodao je.
Još jednom je klimnula glavom
- Hoćeš li da ti pomognem?
- Da, molim te - konačno mu je bilo jasno da je njegov predlog obrado-
vao Mariju.
Harold nije gubio vreme. Podigao ju je i okrenuo u vazduhu, tako da je
MAS 44
Marija sada bila licem okrenuta prema podnožju, umesto prema padini.
Maskara joj je bila razmazana, kosa u neredu a ruž na usnama razmrljan.
Harold se pitao kud je nestao njegov bes. Odjednom ga je obuzelo saža-
ljenje i istovremeno želja da se nasmeje. Činilo mu se da je Marija bila
tako usamljena i izgubljena, da više nije mogao da se ljuti na nju.
Izvadio je iz džepa maramicu i nežnim pokretima obrisao tragove
maskare oko njenih očiju. Tako bez šminke, njeno lice je bilo ispunjeno
nekom neodoljivom nežnošću, kakvu nije imalo prošle noći.
- Kada si stigao ovamo? - upitala je najzad Harolda.
- Već si bila pala - odgovorio joj je Harold, posmatrajući je s oprezom.
Njoj je bilo jasno da je Harold shvatio da uopšte nije umela da se skija.
- Stigao sam upravo u trenutku kada si objašnjavala onom tipu da ti nisi
bila kriva za nezgodu - dodao je.
- Da nisam bila tako umorna, možda bih ga izbegla, mada je skrenuo
prema meni.
Harold je primetio da je Marija i dalje tvrdila da je neznanac bio kriv za
njihov sudar.
- Da li bi umela sama da se vratiš do hotela? Jesi li ponela mapu?
- Kakva korist od nje? Polovina zelenih staza je zatvorena jer na njima
nema snega, tako da mogu da koristim samo plave ili crne. To je strašno!
Zelene staze su bile namenjene početnicima, a sve ostale skijašima koji
su imali više iskustva.
- Mapa mi je ispala, dok sam se penjala uspinjačom. Na vrhu sam pitala
jednog od momaka kojim putem se najbrže stiže do podnožja i on mi je
pokazao pravac... - odgovorila mu je sasvim nedužno.
- I ti si krenula u tom pravcu?
- Naravno. Šta sam drugo mogla da učinim? - sa nevinim izrazom na licu
je slegnula ramenima.
- Dobro, sada ćemo probati da se spustimo do podnožja... - zaključio je
on.
MAS 45
MAS ljubavni romani
- Naravno. Pomoći ćeš mi da se spustim, zar ne? Pre nego što se pretvo-
rim u snežnu loptu.
☺☻☺
- Zar ti se ne čini da su mi dali dve leve skije? - čuo je njeno pitanje, dok
su se polako spuštali.
Njihovo putovanje prema podnožju trajalo je već čitav sat. U međuvre-
menu sunce se opasno približilo horizontu i pretilo je da uskoro zađe.
Noći su bile hladne na tim padinama i Harold je znao da moraju da po-
žure. Želeo je da se Marija što pre nađe na sigurnom, u toploj sobi, sa
šoljom čaja u ruci.
Zastao je na maloj zaravni i sačekao par trenutaka da mu se Marija pri-
bliži.
- Hajde, skini skije - rekao joj je najzad zapovedničkim tonom.
- Zašto? Zar ne idemo dole? - upitala ga je.
- Naravno da idemo, ali ćemo nastaviti hodajući. Ovako idemo suviše
sporo - objasnio joj je Harold.
Nije imao nameru da joj objašnjava da treba da hodaju do restorana koji
i nije bio tako daleko. Bila je to njegova mala osveta, razmišljao je, dok
je podizao skije na ramena i kretao kroz sneg.
☺☻☺
- Nije mi bilo pravo kada sam se jutros probudio i video da te nema -

rekao joj je Harold dok su sedeli u restoranu.
Marija je osetila kako joj se grlo steže. I sama je znala da nije dobro
postupila što je otišla bez pozdrava. Nije trebalo da odlazi dok se Harold
ne probudi.
Ipak, plašila se njegovog buđenja i morala je da ode. Bila je svesna o-
kolnosti koje su pratile njihov susret od prvog trenutka i nije znala šta bi
MAS 46
mu rekla, da se on kojim slučajem probudio pre njenog odlaska.

Najmanje od svega, želela je da to bude njihov rastanak. Čak uopšte nije
želela da se njih dvoje rastanu.
- Mislila sam da ti susret sa mnom posle svega neće biti prijatan - rekla
je.
Posmatrao ju je nekoliko trenutaka, pre nego što je progovorio. Oči su
mu blistale poput čelika na kasnom popodnevnom suncu.
- Pretpostavljam da si očekivala da ću pokupiti svoje stvari i zauvek
nestati iz tvog života - primetio je sa izrazom nezadovoljstva u glasu.
- Mislila sam da ti to želiš....
- Predomislio sam se.
Srce joj je zatreperilo kada je čula njegove reči. Harold nije bilo jedini
koji se predomislio, palo joj je na pamet.
- Šta ćeš uraditi ako ti kažem da još nisam spreman da te pustim da odeš?
- upitao ju je.
Nervozno se ugrizla za usnu.
- To bi me zaista iznenadilo. Nisam očekivala da ćeš želeti da me ikad
više vidiš.
- Pa, sinoć si rekla da tvoj odmor traje tri dana - primetio je Harold.
- Tako je!
Uhvatio je na trenutak njen pogled i učinilo mu se da su mu njene oči
slale nekakvu poruku.
- Onda ga provedi sa mnom - predložio joj je.
Nije mogla da sakrije da su je njegove reči iznenadile. Čuđenje na nje-
nom licu probudilo je u njemu novo uzbuđenje.
Neverovatno kako je bila zadovoljna malim! Neko bi morao da je nauči
da zahteva više, pomislio je Harold, posmatrajući sjaj u njenim očima.
- Tri dana s tobom?
Klimnuo je glavom.
MAS 47
MAS ljubavni romani
- To već miriše na vezu, Harolde - našalila se, ne usuđujući se ni da po-

misli da bi to mogla biti istina.
Tri dana su joj se učinila dugačka kao večnost.
- Na kratku vezu da - složio se s njom.
- Neki brakovi traju kraće - primetila je s ironijom.
- Nemoj ni da pomišljaš na brak! Ne verujem u te gluposti - odbrusio je
Harold.
- Mislila sam da se vozači kamiona rado žene. Drago im je da ih neko
kod kuće čeka.
- Ja nisam vozač kamiona. Mislio sam da smo to raspravili. I nikada se
neću oženiti. Nikada! - Glas mu je bio odlučan i neumoljiv.
Čovek nikada ne sme da bude siguran u svoja uverenja, pomislila je Ma-
rija.
- Ko je govorio o braku? Vraćam se na tvoj predlog da provedemo za-
jedno tri dana mog odmora. Nadam se da to još uvek važi...
- Naravno da važi. Da li je tvoj odgovor potvrdan? - njegovo srce poče
da kuca kao pomahnitalo.
Marija je sasvim lagano klimnula glavom. Taj njen gest toliko se razli-
kovao od bure koja je besnela u njenoj duši. Ipak, bila su to samo tri dana
i nije smela da dozvoli da izgubi razum zbog Haroldovog predloga, opo-
minjala je sebe. Trebalo je da njegove reči shvati samo kao laskanje.
- Mislim da jeste - rekla je tiho.
- Onda je sve dogovoreno - okrenuo je glavu, da Marija ne bi videla izraz
olakšanja na njegovom licu.
Više od svega, u tom trenutku mu je bilo važno da ona prihvati njegov
predlog.
- Šta bi bilo da sam odbila? - upitala ga je oprezno, napućivši usne.
- Ovo je velika planina, Marija. Još nismo ni blizu podnožja - odvratio
je Harold s osmehom.
- Da li je to pretnja?
MAS 48
- Moj si dužnik, Marija - rekao je Harold, umesto da joj odgovori.

Osmeh je blesnuo na njenom licu.
VII
Bilo je skoro veče kada su ušli u hotelski hol. Harold je poveo Mariju u
bar.
- Dva viskija - naručio je.
- Ja ne volim viski - pobunila se Marija, uzimajući smrznutim prstima
kikiriki iz činijice.
- Oba su za mene. Ti ćeš odmah dobiti čašu vina, čim stigne moj viski -
objasnio je Harold.
- Imam utisak da si imao buran dan, šefe - obratio mu se Denis, donoseći
viski.
Harold je samo namršteno klimnuo glavom.
- Ne pamtim kada si se poslednji put skijao radnim danom - nastavio je
Denis.
- Šefe? - zbunjeno ga je pogledala Marija.
- Kakvo vino piješ? - prekinuo ju je Harold.
- Belo - umešao se Denis.
- Denise, zašto si ga nazvao šefom? - insistirala je Marija.
- Često tako oslovljavam ljude - odvratio je Denis, svestan da se Haroldu
ne bi dopalo neko drugo objašnjenje.
- Zašto te je Denis nazvao šefom? - Marija nije bila zadovoljna Deniso-
vim hitrim objašnjenjem, pa se okrenula prema Haroldu.
- Pre par godina sam kupio ovo mesto - odvratio je Harold nevoljno.
Pogledala ga je s nevericom. Više nije znala šta da misli o njemu.
- Ti si vlasnik ovog bara? - tvrdoglavo je nastavila sa pitanjima.
MAS 49
MAS ljubavni romani
Odjednom ju je obuzela želja da po novo izigrava praznoglavu plavušu.

- Nisam znala da neko može da bude vlasnik samo jednog dela zgrade.
To je kao da imaš stan...
- Nisam to rekao, Marija...
- Da li si razmišljao da kupiš onaj disko na drugom krilu zgrade? Imam
utisak da oni mnogo bolje rade, nego ovaj bar - nije dozvolila da je Ha-
rold prekine.
Denis je s neskrivenim interesovanjem pratio tok njihovog razgovora.
- Verovatno je neko to učinio pre tebe. Kladim se da su vlasnici trpezarije
napravili najbolji potez.
Harold je zatvorio oči i uzdahnuo. Znao je da nema nikakvog smisla da
se raspravlja s njom.
- Ne mogu da zamislim da bi neko želeo da kupi samo recepciju. Šta bi
odgovorio, da ga ljudi pitaju od čega živi?
Činijica sa kikirikijem je bila prazna. Harold je gledao u stranu, dok se
Denis okrenuo da telefonira. Scena je delovala tragikomično.
☺☻☺
Harold je najzad dobio svoje jutro. Usledilo je posle njihove druge za-
jedničke noći i završilo se doručkom.
Marija je tražila za doručak jaja sa šunkom, kifle, kolač i voće.
- Imaš apetit kao vozač kamiona - primetio je s osmehom Harold.
- Otkud znaš? Da, zaboravila sam čime se ti baviš... Mislila sam da si
rekao da nisi...
- Nemoj opet da počinješ, Marija! Suviše je rano, a ja sam noćas imao
previše posla oko tebe, pa nisam baš mnogo spavao - namignuo joj je
Harold.
Nedužno mu se osmehnula.
MAS 50
- Znam da si mi rekao da se baviš nekretninama, ali sam pomislila da je

to samo lep način da mi kažeš da si u stvari vlasnik bara...
Harold je ponovo odoleo izazovu da je ispravi. Znao je da nema nika-
kvog smisla da se raspravlja s njom. Želeo je da je uzmem u zagrljaj i da
potone u njenom naručju. Želeo je nju.
Nije prošao ni sat, od kako ju je pustio iz zagrljaja. Ta žena je bila pravo
čudo, razmišljao je Harold. Činilo mu se da bi njihov zagrljaj mogao da
traje večno. I to mu se činilo malo. Bio je to osećaj koji mu do tada nije
bio poznat. Jutra su uvek donosila želju da okrene leđa i ode. Sada je
želeo da njihovo jutro traje beskonačno.
Želeo je da se budi pored Marije, da je gleda dok polako otvara oči i
smeši mu se. Možda je to bila i suviše velika želja, pomislio je. Ipak je
želeo samo da je dodiruje, da oseti njeno telo pored svog i da ga greje
njen osmeh. Želeo je zagrljaje poput onih prošle noći. Želeo je da se
sasvim zaboravi i da pusti da ga njegova čula vode.
Mariji nije promakla promena na njegovom licu. Ipak nije mogla da doz-
voli da Harold otkrije njene misli i želje. Shvatila je da je najbolje da i
dalje bude osoba za koju se od početka predstavljala. Nije smela da doz-
voli da Harold otkrije njeno pravo lice.
- Kako uopšte uspevaš da se baviš nekretninama, kada se sve vreme pre-
tvaraš da si vozač kamiona? - upitala je.
- Nisam nikada rekao da vozim kamion! Mislio sam da si shvatila da
treba da prekineš s tim! - Harold je počeo da gubi strpljenje.
- Ti si prvi počeo... - rekla je.
- Komentarisao sam tvoj apetit.
- Trebalo je da kažeš da jedem kao mećava! Svako zna šta to znači.
- Mećava je prava blagodet u poređenju s tobom.
- Ipak ne vidim zašto bih bila zadovoljna što me porediš sa vozačem
kamiona - obratila mu se Marija, upravo u trenutku kada je pomislio da
je toj priči najzad došao kraj.
MAS 51
MAS ljubavni romani
- Suviše si lepa, da bih te poredio sa vozačem kamiona - Haroldu se uči-

nilo da će to biti jedini način da promeni temu razgovora.
Osmehnula se i nagnula prema njemu, kao da nije želela da ih iko drugi
čuje.
- I ja za tebe mislim da si lep. Veoma lep, za vozača kamiona! - rekla je
šapatom.
- Niko mi nikada nije rekao nešto slično.
- Uvek postoji prvi put! Šta ti misliš?
- Ni meni niko nikada nije rekao da sam lepa - odmahnula je glavom.
Nije mogao da poveruje da je Marija govorila istinu. Ipak je bilo moguće.
Prvi put kada je ugledao Mariju, učinilo mu se da je veoma zgodna.
Njenu lepotu je počeo da primećuje tek kasnije. I sada, što ju je duže
posmatrao, Marija mu se činila sve privlačnijom.
- Naravno da si lepa! Helena ne bi bila toliko besna, da ti nisi lepa –
dodao je Harold, slegnuvši ramenima, kao da je to bilo nešto što se samo
po sebi razume.
- Helena? - začuđeno ga je pogledala.
- Žena koju sam prošle večeri pokušavao da izbegnem - dodao je Harold,
svestan da je samim pominjanjem Heleninog imena povredio Mariju.
- Da, naravno, Helena... Videla sam je - zaključila je Marija nevoljno.
Bilo je kasno da se bilo šta promeni. Marija je zaista delovala povređeno.
- Ne mogu da verujem da sam ja prvi muškarac koji ti je rekao koliko si
lepa.
- Jesi - odgovorila je šapatom, svesna da je njegovo laskanje pomoglo da
se njen bol ublaži.
Harold je bio dobar čovek, pomislila je.
- Ne gledaj me tako! - rekao joj je pola u šali, a pola ozbiljno.
- Kako?
- Kao da si se zaljubila... Ako ne budeš oprezna, tvoja osećanja lako
mogu da izmaknu kontroli. To se dešava - upozorio ju je Harold.
MAS 52
Nadao se da će Marija zapamtiti tu lekciju.

- Ne bih to dozvolila - odvratila mu je tiho.
Zavalio se u stolicu i otpio malo kafe. S uzdahom se zapitao zbog čega
nije bio zadovoljan njenim odgovorom.
Marija mu se usiljeno osmehnula.
- Uostalom, obećala sam majci da se nikada neću zaljubiti u vozača ka-
miona - dodala je.
Po izrazu u njegovim očima mogla je da zaključi da se Haroldovo raspo-
loženje promenilo.
Njeno je ostalo isto.
Saznanje da Harold nije bio zainteresovan za dugotrajniju vezu bacalo
ju je u očajanje. Bilo joj je jasno da se zaljubila u njega.
Znala je da mora što pre da ode. Ne treba da čeka sutrašnji dan. Morala
je otići pre nego što bude suviše kasno.
- Jesam li ti ikad rekla zbog čega sam došla ovamo? - upitala ga je odjed-
nom.
Osmehnuo se.
- Ne, ali sam siguran da to nije bilo zbog skijanja - odvratio je.
Odmahnula je glavom.
- Došla sam ovamo samo zbog seksa. Moj bivši muž ostavio mi je mnogo
kompleksa. Najveći od njih je vezan upravo za seks. Zato sam odlučila
da proverim da li je moguće da ih se nekako oslobodim.
- Seks? - promrmljao je Harold zamišljeno, više iznenađen njenim priz-
nanjem, nego samom činjenicom da je Marija mogla imati komplekse.
Posmatrao ju je već dve noći, držao ju je u naručju i nije zapazio nijedan
razlog da ona bude iskompleksirana.
Telom mu je prošla drhtavica izazvana njenim prigušenim glasom.
- Zato sam se zabrinula kada si mi rekao da to nikad ranije nisi radio.
Morala sam da proverim da li je on bio u pravu. Na trenutak sam se
MAS 53
MAS ljubavni romani
prepala da si ti čovek sa više problema nego ja sama! Znaš, imam svega

tri dana na raspolaganju da sve razrešim i ne trebaju mi komplikacije.
- Plašiš li se ozbiljnije veze? - upitao ju je odlučnim tonom.
- Ne plašim se. Samo je ne želim. Dopada mi se moj život onakav kakav
jeste. Volim kada sve zavisi samo od mene - objasnila mu je.
Znala je da će ga njene reči možda povrediti. Ipak nije mogla da mu kaže
istinu.
- Bilo mi je drago kada sam čula da ni ti nisi raspoložen za neku ozbiljnu
vezu. To bi bilo prava gužva, s obzirom na udaljenost mesta gde živimo
i na moje odbijanje da ne prihvatim takvu mogućnost....
Harold ju je posmatrao, obuzet željom da vrati Mariju na skijašku padinu
i drži je tamo sve dok ona zaključi da nikada više ne sme da ga slaže.
Znao je da ga je sada lagala.
- Jesam li uspeo da odagnam tvoje komplekse, Marija? - upitao ju je,
zanemarujući svoja razmišljanja
- U potpunosti. Nikada više neću imati sumnje u pogledu seksa... Nikada
više! - trudila se da obuzda svoje uzburkane emocije.
- I to je sve što nam je zajedničko, zar ne, Marija? - Harold se nije pre-
davao.
Klimnula je glavom, uverena da je on želeo da dobije potvrdan odgovor.
Nikako nije mogla da ublaži bol koji je to njegovo pitanje probudilo u
njoj. Njih dvoje su imali mnogo toga zajedničkog, a seks je bio samo
jedan delić njihovog složenog odnosa. Ipak, Marija nije želela da mu to
prizna, a Harold nije bio čovek koji bi molio za odgovor.
Nije ni pomislio da ju je on sam obeshrabrio i da se Marija plašila nje-
gove reakcije i zato nije htela da mu prizna svoja osećanja.
- U pravu si, Marija, ljubavi. Čovek bi morao da bude lud da očekuje
nešto drago.
Uprkos bolu, uspela je da se osmehne.
MAS 54
- Naravno... Lud i glup. Zaslepljen snegom. Zar se to nije dogodilo Her-

kulesu kada je prelazio Ande?
- Alpe, Marija. Hanibalu.
- Zar i njemu?
Klimnuo je glavom, ne pokušavajući da je ispravi.
Slegnula je ramenima...
- Pa, brdo je brdo, ma kako da se zove. Moja kola su mala i osećam se
nesigurnom na krivinama - rekla je, ustajući.
- Kuda ideš?
- U Klarson. Zar ti nisam rekla? - upitala ga je s nedužnim osmehom na
licu.
VIII
Nije mu se pružila čak ni prilika da kaže Mariji koliko je voli.

Zavalio se u sedište svog automobila, posmatrajući jednostavnu, jednos-
pratnu građevinu, dok je čekao da se Marija vrati kući. Našao je njenu
adresu u knjizi gostiju, ne obraćajući pažnju na primedbe recepcionera
da Marija možda ne želi da ga ponovo vidi.
On je želeo da vidi nju. Sada je bio više nego siguran u to. Mada joj je
odmah dao do znanja da želi samo prolaznu vezu, konačno je sebi morao
da prizna da se zaljubio, više nego ikad u životu. Bilo je to osećanje koje
je bilo teško priznati, ali ga je ipak ispunjavalo u celosti, tako da je odjed-
nom bio uveren da je to jedini pravi put. Zato je i došao u Vakavil i sada
je čekao pred Marijinom kućom.
Prošla je nedelja dana od kako je Marija otišla iz hotela. Ipak, neprekidno
je bila uz njega. Bila je prisutna u njegovim mislima, u njegovim sno-
vima.
I želeo je samo da je ponovo drži u naručju.
Znao je da to ne može da potraje ali mu to nije bilo važno. U ovom tre-
MAS 55
MAS ljubavni romani
nutku jedino vredno za njega bila je Marija.

Njihov odnos je bio toliko ispunjen nekom novom životnom snagom i
uzbuđenjem, da Harold još uvek nije mogao da poveruje da je sve to
stvar. No. Možda Marija nije bila obična osoba i sigurno se razlikovala
od svih drugih koje je poznavao, ali njega to nije bilo briga.
Marija mu je donela osećanja koja mu niko pre nje nije probudio i zbog
toga mu je značila više nego ijedna druga žena na svetu pre nje.
Nastavio je da gleda kroz vetrobransko staklo, na kojem su blistale kišne
kapi zaostale posle popodnevne oluje. Već je prošlo osam. Već odavno
je trebalo da se Marija vrati kući. Pitao se kakvo je bilo njeno radno
vreme.
Možda je imala sastanak s nekim, palo mu je na pamet.
Spustio je prozor i počeo da dobuje prstima po spoljašnjem limu vrata.
Nadao se da će se Marija obradovati njegovom dolasku. I dalje nije bio
siguran šta će joj reći, ali ga je to uznemiravalo najmanje od svega.
Narandžasti automobil se pojavio iza ugla. Najzad je stigla kući! Harold
je mogao da odahne. Zatvorio je prozor, za slučaj da kiša tokom noći
ponovo počne da pada.
Nije morao da se vrati kući do prekosutra u podne.
Pružio je ruku da uzme jaknu, kada je na suvozačevom sedištu narandža-
stih kola primetio nekog muškarca. Bio je odeven u zelenu vazduho-
plovnu uniformu, ali dovoljno daleko da Harold nije mogao da vidi čin.
Neznanac je izašao iz automobila i otvorio vrata prtljažnika. Odatle je
izvadio dve torbe, a onda je sačekao da Marija zaključa svoja vrata. Ha-
rold je u međuvremenu zapanjeno posmatrao te dve ogromne torbe. Či-
nilo mu se da su pred njegovim očima rasle poput planina.
Najzad je i Marija izašla iz kola i neznanac je krenuo za njom.
Harold je sačekao da uđu u kuću, a onda je upalio motor. Njegov auto-
mobil je polako krenuo ulicom.
Činilo mu se da je i bez njega Marija imala sasvim dovoljno problema.
Još jedan joj nije bio potreban.
MAS 56
☺☻☺
Već je bilo svanulo i Metju je bio sasvim obučen.

- Kola su stigla po mene, Marija. Vidimo se opet za mesec dana - rekao
je.
Marija je zevnula, ne podižući glavu sa jastuka. Nije imala snage ni da
mu mahne. Sačekala je da Metju nogom zatvori vrata za sobom, a onda
se ponovo pokrila preko glave.
Nije osećala grižu savesti što nije otpratila Metjua do vrata. Bio joj je
potreban odmor, a teško joj je bilo da se privikne na Metjuove neočeki-
vane dolaske i odlaske. Zaista joj je trebalo mnogo vremena da se na-
vikne na činjenicu da joj je brat bio pilot i da nikada nije mogla znati šta
da očekuje od njega.
Sada je bar imao sreće da je zatekne kod kuće, pomislila je Marija. Prošli
put kada je njegov avion morao prinudno da se spusti na obližnji vojni
aerodrom, ona je bila na planini, praveći budalu od sebe.
Sumnjala je da se Harold uopšte sećao njenog imena.
Uostalom, ona nije ni imala mogućnost izbora. Harold joj je odmah sta-
vio do znanja da ne veruje u brak i da veza sa njom može da traje koliko
traje. Ništa joj nije obećavao i Marija se nije nadala ničemu.
Ipak nije mogla da zanemari svoja osećanja. Ono što joj je Harold pružio,
prevazilazilo je sve što je Marija dotad doživela. Nikada ranije njena o-
sećanja prema nekom muškarcu nisu bila toliko snažna. Nije znala da li
je to ljubav, ali je predosećala da se radi o nećem veličanstvenom.
Osmehnula se. Ostale su joj bar divne uspomene, pomislila je zado-
voljno.
Harold joj je pokazao da život može da bude lep i uzbudljiv. To je bio
poklon koji će joj večno ostati.
Sada je pred njom bio njen dnevnik. Sela je u krevet i uzela kožom po-
vezanu svesku. Polako je počela da lista.
U početku beležila je samo dnevne događaje, kao neku vrstu hronike.
MAS 57
MAS ljubavni romani
Vremenom, to više nije bio običan dnevnik, već prava riznica Marijinih
razmišljanja. Događaji su bili sve manje važni, a sve je više posvećivala
pažnju načinu na koji piše. Njeno pisanje sve manje je bilo hobi, a sve
više potreba, sastavni deo njene svakodnevice. Više nije mogla a da ne
opiše sve što joj se u životu zbivalo.
Tek napisane stvari su joj delovale stvarno. Tek tada bi znala da su se
zaista odigrale.
Želela je da može s nekim da podeli to svoje zadovoljstvo. Možda bi
Harold bio prava osoba za to? Kada bi on pročitao njen dnevnik, shvatio
bi da njena želja da postane pisac nije samo prazna fantazija.
Ipak, Harold nije bio tu i ona ništa neće moći da podeli sa njim.
S uzdahom je ustala iz kreveta. Njeni snovi se nikada neće ostvariti.
Ipak, znala je da mora da ide napred. Život teče dalje i nije bilo drugog
iz bora.
☺☻☺
Osećao se kao da ga je neko sasvim neočekivano udario u stomak.

Odjednom je ostao bez daha. Pošto je spustio slušalicu, u ušima su mu
još uvek odzvanjale Marijine reči.
- Ponovi to još jednom - zahtevao je od nje.
- Mislila sam da treba da znaš da sam imala pobačaj - rekla je drhtavim
glasom.
Ruka mu je snažno stegla slušalicu, tako da su mu prsti pobeleli. Činje-
nica da se Marija na sve načine trudila da ublaži ozbiljnost svojih reči,
ni najmanje mu nije pomogla. Ništa nije moglo da ublaži njegov bol.
Bilo je tako mnogo stvari koje je hteo da je pita. Do tog trenutka nije
imao pojma da je Marija nosila njegovo dete, dete koje je začeto u tre-
nucima njihove strasti. Isto tako, dotad je mislio da nikad više neće čuti
njen glas. Delovala mu je tako srećno u društvu drugog muškarca i hteo
je u svojoj svesti da potisne svaku želju da je opet sretne.
MAS 58
Bilo je to pre četiri meseca. Uostalom, među njima se nije odigralo ništa
što Harold već nije doživeo s nekom drugom ženom. Marija je bila samo
još jedna praznoglava plavuša i ništa više. Dopala mu se samo zato...
Odmahnuo je glavom, ne želeći sebi da prizna istinu. Dopala mu se samo
zato što mu se strahovito dopala, više nego ijedna druga žena na svetu.
Dobro je znao koliko često je razmišljao o njoj u toku ta četiri meseca.
Marija je neprekidno bila u njegovim mislima. Ili je bar mislio da se
zvala Marija.
S obzirom na sve neobičnosti koje su pratile njihov susret, uopšte ga ne
bi začudilo da se zvala nekako drugačije. Ipak, činilo mu se da se to ime
savršeno slagalo sa njenom pojavom.
Isto tako nijednog trenutka nije pomislio da bi Marija mogla da ga laže
u pogledu činjenice o očinstvu tog deteta. Ona to nikada ne bi učinila,
dobro je znao. Doduše, nije mogao da objasni zašto je toliko bio siguran
u to, ali bio je siguran kao nikad do tada. Njih dvoje su proveli tako malo
vremena zajedno, ali je ipak bio uveren da ima nekoliko stvari u kojima
nikako nije mogao da se prevari.
Ipak se prevario u pogledu muškarca kog je video kako izlazi iz njenih
kola one noći u Klarsonu.
- Marija? Jesi li i dalje tu? - osluškivao je, ali se ništa nije čulo, čak ni
disanje.
- Tu sam - odgovorila je, a onda je ponovo rukom pokrila slušalicu.
Znala je da je Harold zaslužio da zna sve o onome što joj se desilo. Shva-
tila je to posle čitavih dvanaest sati dvoumljenja. Njeno nastojanje da ga
obavesti o svemu, unekoliko je ublažilo bol zbog gubitka, bar na neko-
liko kratkih trenutaka.
Uteha joj je bila potrebnija nego ikada. Nikada ranije nije se osećala tako
usamljenom. Njeno srce nije bilo tako bolno čak ni kada su joj oba rodi-
telja poginula prilikom pada helikoptera u Saudijskoj Arabiji. Tada je uz
nju bio njen brat, da podeli bol i nekako joj je bilo lakše da se pomiri sa
činjenicama, nego sada. Ovde se radilo o njenim najintimnijim oseća-
njima.
MAS 59
MAS ljubavni romani
Njena beba čak nije imala priliku ni da udahne vazduh.

- Marija? - ponovo je čula Haroldov glas.
Znao je da je čekala na njegova pitanja. Htela je da bude sigurna da je
njega zanimalo da sazna detalje.
- Kad se to dogodilo?
Uradila je pravu stvar. Odjednom ju je obuzeo osećaj olakšanja. Harold
je bio onaj isti kog je pamtila od pre četiri meseca.
- Jutros rano... Spremala sam se za posao i žurila sam, jer sam obećala
Keti da ću je usput povesti. Danas je trebalo da prisustvujem zabavi u
čast Edovog napredovanja u službi. Okliznula sam se dok sam se obla-
čila i... - reči su joj zastajale u grlu.
- Pala si?
- Da. Bilo je to u kupatilu. Odjednom sam izgubila tlo pod nogama i
našla se na podu. Čim sam pokušala da ustanem, shvatila sam da nešto
nije u redu. Jedva sam uspela da priđem telefonu i da pozovem hitnu
pomoć. Kada su stigli, bilo je suviše kasno da se nešto popravi.
Suviše kasno!
Bile su to reči koje su neprekidno odzvanjale u njegovoj svesti.
Marija je odjednom osetila kako joj suze naviru na oči. Nije imala snage
da ih zaustavi. Harold nije mogao da je vidi, ali je znala da će on shvatiti
šta se dešava.
- Šta ti je doktor rekao? - upitao ju je Harold, trudeći se da joj pokaže
koliko je pribran.
- Objasnio mi je da se ništa ne bi moglo učiniti čak ni da su stigli ranije.
Obično takav pad ne može da nanese nikakvu štetu i njemu nije jasno
zašto se to dogodilo sa mnom. Izgleda da jednostavno nisam imala sreće.
- Nisam te to pitao. Zanima me šta je doktor rekao o tebi! Jesi li sada
dobro? - Harold je odjednom shvatio da je izgubio strpljenje i da je počeo
da viče.
- Dobro sam - odgovorila mu je Marija kratko.
MAS 60
Bacila je mokru maramicu na pod i uzela drugu. Suze su joj nezadrživo

tekle niz obraze i čitava slušalica je bila vlažna i klizava.
- Rekao je da će sve biti u redu. Ništa mi ne fali i taj pad nije mi naneo
nikakve povrede - odvratila je, mada je dobro znala da će povrede koje
je taj pad naneo njenoj duši biti večne i neizbrisive.
Nije smela da dozvoli da je sve to uništi. Uostalom, to joj je i doktor
rekao.
Harold ju je upitao gde se u tom trenutku nalazila.
- U bolnici sam. Ostaću tu do jutra - odgovorila mu je kroz suze, u dubini
duše strahovito uplašena od noći koja je bila pred njom.
- Ima li tu nekog ko može da ti pomogne? - nastavio je Harold sa pita-
njima.
Sećao se da mu je Marija rekla da su joj roditelji poginuli. Još mu je
pomenula da ima brata i Harold se sećao koliko joj je zavideo, jer je o
njemu govorila sa mnogo topline. On sam nikada nije imao porodicu i
silno je želeo da to nekako promeni, ali mu je sudbina očigledno odredila
drugo.
- Ovde ima ljudi na sve strane. Svi oni su tu da mi pomognu. Moj brat je
na vežbi negde na Pacifiku.
- Da li je tvoj brat u vojsci? - Harold ni sam nije znao šta ga je nagnalo
da to upita.
- Naravno, on je u avijaciji.
Harold je sada znao da su iza njega bila četiri izgubljena meseca. Zaista
je imao razloga da se ljuti na sebe. Razmišljaće o tome kasnije. Sada je
imao preča posla.
- Stići ću za par sati - rekao je i posegnuo za telefonskim imenikom, da
bi se javio pilotu koji ga je obično vozio u hitnim slučajevima.
Marija je spustila slušalicu na grudi, čvrsto je stežući u ruci. Bilo joj je
drago što će Harold uskoro doći. Svakako će joj biti lakše da preboli sve
to što se zbilo, kada je on bude držao u naručju.
Njen rastanak od Harolda nije bio nimalo lak. Znala je da će joj drugi
MAS 61
MAS ljubavni romani
rastanak od njega još teže pasti. Ipak je bila srećna što će on uskoro
doći...
Misli su joj bile zbrkane. Odluke su se smenjivale munjevitom brzinom.
U isto vreme želela je da bude s njim. Da se nađe u njegovom zagrljaju.
Ništa manje plašila se trenutka kada će njih dvoje ponovo krenuti svaki
svojim putem. Harold joj je sasvim jasno stavio do znanja da ne želi da
se vezuje, da ne želi brak. I ona je tvrdila isto, mada je bila svesna da je
u dubini duše čeznula da čitav život provede sa njim.
- Ne, nemoj dolaziti! Za par dana nameravam da odem u kuću moje pri-
jateljice. Ta kuća je pored mora i tamo ću imati priliku da se odmorim
od svega. Moj brat je obećao da će mi se pridružiti tamo. Zaista ti hvala.
Lepo je od tebe što si se ponudio da dođeš - odjednom je uhvatila sebe
kako brblja kao bez daha.
Malo je falilo da Harold tresne slušalicu o zid. Zar je to bilo sve? Bila
mu je zahvalna što se ponudio da dođe! Zar ništa više nije imala da mu
kaže?
Ipak je znao da nema nikakvog smisla da joj se suprotstavlja. Pustiće
Mariju da poveruje da će on uraditi po njenom. Uostalom, kakva korist
od toga da ona čitavu noć strepi i misli na trenutak kada će se on pojaviti
na vratima?
- Nadam se da ćeš mi se javiti, ako ti nešto zatreba - primetio je, pitajući
se koliko će mu vremena trebati da sazna u kojoj se bolnici Marija nala-
zila.
Ostalo je još nešto, što je morao da kaže, ma koliko mu bilo teško:
- Da li bi mi rekla za bebu, da se ovo nije dogodilo?
- Ne znam. Volela bih da poverujem da bih ti rekla, ali stvarno ne znam.
- Znam da bi mi sigurno rekla. Pre ili kasnije, javila bi mi se da mi kažeš.
- Hvala ti.
- Da li si mi to sada javila samo zato što smatraš da bi trebalo da znam?
- Ne... - počela je Marija, ali joj suze nisu dozvolile da nastavi rečenicu.
U njene misli ponovo se javila ta beba, koju nije imala prilike ni da drži
MAS 62
u naručju.
- Valjda nisam želela da samo jedna osoba žali što je ona tako brzo na-
pustila ovaj svet... - dodala je.
Ona... Bila je to devojčica.
Harold je jedva uspevao da ostane miran. Polako je spustio slušalicu,
više nego ikad čvrsto rešen da što pre vidi Mariju. Činilo mu se da je
njegov bol bio još veći posle saznanja da je to bila devojčica.
IX
Marija je čula škljocanje u slušalici i znala je da je veza prekinuta. Njena

ruka se nije ni pomerila. Držala je slušalicu, kao da je to bila poslednja
slamka za koju se u tom trenutku mogla uhvatiti.
Bila je iscrpljena, i emotivno i fizički, tako da je samo zatvorila oči i
umorno spustila glavu na bolnički jastuk koji je mirisao na deterdžent.
Uostalom, nije bila sama na svetu, razmišljala je. Bolničko osoblje bilo
je više nego ljubazno prema njoj.
Nema nikakvog smisla da izdržite devet meseci, pa da onda izgubite
bebu tešila ju je jedna od bolničarki.
Njene reči bile su slaba uteha za Mariju, ali su joj dale do znanja da su
svi ti ljudi oko nje želeli da se ona što pre oporavi i vrati kući.
Najzad je spustila slušalicu na mesto. Ipak joj nije bilo jasno zašto su se
svi ti ljudi trudili oko nje? Nije bila bolesna, nije bila čak ni trudna. Bila
je sasvim zdrava i sposobna da se vrati kući.
Jedino što je osećala bila je ogromna praznina u sopstvenoj duši. Od
prvog trenutka kada je shvatila da je trudna, bila je presrećna što će po-
dariti život jednom sićušnom biću. Sva njena radost odjednom se pre-
tvorila u prah i pepeo. U njenom životu više nije bilo mesta toj sreći, koja
ju je tokom četiri duga meseca održavala u životu.
Samo jedan trenutak bio je dovoljan da sve to nestane, kao rukom od-
neto. Sada sve pripada prošlosti, a ostaje joj samo njeno slomljeno srce.
MAS 63
MAS ljubavni romani
Bar da nikada nije srela Harolda! Sve ovo se ne bi dogodilo. Da se bar

nije zaljubila u njega!
U svakom slučaju bila je sigurna da ga je volela. Tu dilemu odbacila je
još pre nekoliko meseci.
Najveći problem u tom trenutku za nju je predstavljala dilema da li je
volela muškarca koji je uspeo da uzburka njena čula kao nijedan dotad,
ili je volela oca svog deteta.
Da li je to bilo zaista važno, odjednom se zapitala. I tako nikada više
neće videti Harolda. Nikada joj se neće pružiti prilika da to sazna.
☺☻☺
Odjednom joj se učinilo da je do nje odnekud dopro miris hrane. Napolju

je bio mrak i Marija je ustala i pogledala kroz prozor. Na ulici ispred
bolnice gotovo da nije bilo saobraćaja u to doba noći.
Ponovo je prišla krevetu. Bila je sama u sobi, što ju je posebno radovalo.
Nadala se da će tako ostati sve do njenog odlaska kući.
Zadrhtala je pri pomisli na povratak kući. Tamo ju je čekala njena prazna
spavaća soba. Neće biti nikog da otključa vrata pred njom, ili da je obra-
duje buketom cveća na stolu.
Bilo joj je krivo što njen dnevnik nije bio uz nju. Tako bi bar mogla da
beleži svoje misli i ne bi bila sasvim sama. Ne bi razmišljala o stvarima
na koje ne sme da misli.
Navukla je pokrivač do vrata i zažmurila. Ponovo joj se učinilo da je
osetila miris hrane.
- Do vraga - rekla je tiho.
- Mislio sam da spavaš - začula je dobro poznat glas.
U prvom trenutku joj se učinilo da sanja. Okrenula je glavu prema senci
koja je stajala pored otvorenih vrata. Bio je naslonjen na dovratak, ruku
prekrštenih na grudima. Trebalo je da zna da se Harold neće tek tako
predati. Morala je znati da će doći što je moguće brže.
MAS 64
Ipak se nije usuđivala da pomisli na to. Nije imala smelosti da se nada.

Znala je da ne bi mogla da podnese da bude prevarena. Lažna nada bila
joj je gora od najgore kazne.
- Doneo sam ti nešto - rekao je.
U rukama je držao nešto zamotano u papir, na kom su se videle masne
mrlje.
- Dakle, ti si taj koji me je mučio... Trebalo je da znam da ne sanjam.
Mislim da sam osetila miris hrane čim si izašao iz lifta.
Odmakao se od zida i krenuo preko prostorije. Namestio je sto iznad
njenog kreveta i na njega istresao sadržinu vrećice. Po četiri porcije ham-
burgera, krompirića, pite sa jabukama.
Šta će on da jede, zapitala se.
- Upalio bih svetlo, ali ne smem. Ako me uhvate ovde, moraću da odem
- objasnio joj je.
- Zar si ušao krišom?
- Naravno.
- Šta će biti ako i oni osete miris hrane? - upitala ga je s osmehom.
- Sumnjam da će se ta hrana dugo zadržati ovde, da bi mogli da osete
miris.
Dok je jela, Harold nije skidao pogled sa njenog lica. Primetio je u Ma-
rijinim očima trag svake njene suze i to je bolno odjeknulo u njegovoj
svesti. Imao je pred sobom jasan dokaz o bolu koji je ona pretrpela. Znao
je da ne sme ništa da je pita, jer se plašio da bi ona ponovo mogla da
brizne u plač.
Bio je leđima okrenut svetlu, tako da mu je lice bilo u polutami. Pokuša-
vala je da pronikne u njegove misli. Zbog čega je došao? Da li iz saža-
ljenja? Zbog osećanja krivice? Nije mogla da sazna odgovor.
Isto tako nije želela njegovo osećanje krivice.
- Nije trebalo...
Odjednom se njegov dlan našao na njenim usnama.
MAS 65
MAS ljubavni romani
- Nemoj sada, Marija... sada mi treba malo predaha... Molim te...

- Predaha?
- Treba da dođem do daha. Prošla su svega tri sata od kako si se javila.
Otad sam prešao ogromnu razdaljinu... I premostio ogromnu provaliju.
Zaista moram da dođem do daha.
Marija je zagrizla hamburger. Imao je božanski ukus. Pitala se kada je
poslednji put jela? Činilo joj se da su prošli vekovi od njenog poslednjeg
obroka.
- Mora da umireš od gladi. Bolnička hrana sigurno nije dovoljna za ženu
koja ima takav apetit kao ti.
- Puding je bio dobar, ali mrzim punjene paprike.
Učinilo joj se da je na trenutak primetila osmeh na njegovim usnama.
- Sumnjam da ti je to smetalo da ih pojedeš - primetio je.
Uzvratila mu je osmehom, a onda je nastavila da jede. Ubrzo su na sto-
čiću ostale samo mrve. Harold ih je počistio, a onda je uklonio sve tra-
gove njenog „zločina“.
- Nisam očekivala da ćeš doći.
- Znam.
- Drago mi je da si ipak došao. Nije mi baš vredelo što sam se pravila
hrabra.
- Ni meni.
Pogledala ga je iznenađeno. Lice mu je bilo obasjano slabom svetlošću
ulične lampe i Mariji se na trenutak učinilo da je na njegovom obrazu
primetila suzu.
Pre nego što je mogla da se uveri u to, Harold ju je zagrlio i njene oči su
se ponovo napunile suzama. Do tog trenutka bila je uverena da ništa više
neće moći da je rasplače. Sada je shvatila da je baš bilo glupo što je u-
opšte poverovala da može da zadrži suze.
Harold je bez reči grlio ženu koju je toliko mnogo voleo. Čuo je njeno
tiho jecanje i u mislima je tražio reći utehe, mada je znao da u tom
MAS 66
trenutku njegov zagrljaj predstavlja najbolju utehu Bila je već davno pro-
šla ponoć kada je bolničarka ušla u Marijinu sobu. Harold je znao da će
pre ili posle njih dvoje biti otkriveni. Ipak se nije pomerao.
Ležao je u krevetu, ne puštajući Mariju iz zagrljaja.
Bolničarka je na trenutak zastala i osmotrila neobičan par u postelji, a
onda je prišla Mariji i opipala joj puls. Harold je pomislio da će nakon
toga probuditi Mariju, a njega izbaciti iz sobe.
Ipak je odlučio da čeka, da vidi šta će se dogoditi. Ničim ne odajući da
ga je primetila, bolničarka je zavrnula Marijin rukav i izmerila joj priti-
sak, trudeći se da je ne probudi.
Sledećeg trenutka bolničarka je podigla ćebe i zamolila Harolda da ga
pridrži. U narednih par trenutaka to ćebe mu je zaklonilo vidik, tako da
nije znao šta je bolničarka radila, a onda se ćebe spustilo.
- Trebalo bi da odete odavde pre pet. Doktori kreću u vizitu u petnaest
do šest - rekla je sasvim mirno, kao da je njegovo prisustvo bilo nešto
najnormalnije.
- Da?
- Probudiću Vas na vreme - dodala je bolničarka, pre nego što je napu-
stila sobu.
☺☻☺
- Hoćeš li da pođeš sa mnom? Podi sa mnom, Marija - rekao joj je, ne

odvajajući pogled od njenih očiju.
- Ne budi lud! Već sam se dogovorila da idem na more - rekla mu je,
uvlačeći ruke u džepove na farmericama.
- Nema načina da odeš sama tamo. Još uvek se nisi dovoljno oporavila
da možeš da voziš.
Osmehnula mu se.
- Brat će mi se pridružiti čim bude u mogućnosti.
MAS 67
MAS ljubavni romani
- I tebi je jasno da se ne zna kada će to biti. Šta ako ga zadrže u bazi?

- Tačno, ja nikada ne znam hoće li on doći, ili neće.
- A pored toga, rekla si njegovom komandantu da nema potrebe da žuri.
Klimnula je glavom i okrenula glavu, da bi izbegla njegov optužujući
pogled. Namerno je rekla komandantu da nema razloga za žurbu, jer je
u poslednjem trenutku shvatila da bi želela da bude sama.
- Doktor je rekao da će te pustiti kući, samo ako imaš nekog ko će brinuti
o tebi. A imaćeš nekog samo ako pođeš sa mnom! - Harold se nije pre-
davao.
- Ćuti! Umreću od gladi, ako budem morala da ostanem ovde još jedan
minut!
- Možeš uvek da pojedeš ono što ti donesu...
- Želim pravu hranu! Ono što sam dobila za doručak, delovalo mi je tako
jadno, da me je bilo žao da jedem.
- Ipak te to nije sprečilo da pojedeš doručak - primetio je Harold.
- Mogao bi bar da mi odaš priznanje što sam se predomišljala - dobacila
mu je Marija.
- Sigurno ćeš se spasti neizbežne smrti od gladi, ako dozvoliš da ja bri-
nem o tebi.
- Ne želim da neko brine o meni. Dovoljno sam odrasla da mogu to i
sama...
Odjednom je primetila tugu u njegovim očima.
- Nemoj da misliš da ne umem da cenim to što si došao ovamo prošle
noći. Ipak, ima mnogo stvari koje u ovom trenutku moram sama da raz-
rešim i nije mi potrebna dadilja - dodala je.
- Doktor ne misli tako.
- Rekao je samo da mi je potreban odmor.
- Možeš da se odmaraš i u planini.
Harold se čudio samom sebi zbog logičnih objašnjenja koje je davao
Mariji. Na kraju krajeva, u poslednje vreme su mnogi njegovi postupci
MAS 68
u njemu samom budili čuđenje, pa zašto ne bi i ovaj, zaključio je najzad.

Na kraju je Marija ipak pristala da svoj oporavak nastavi uz Harolda.
Njih dvoje su ujutro navratili do njenog stana da pokupe najnužnije
stvari. Harold je za nekoliko minuta spakovao kofer, trudeći se da ne
bude previše radoznao. Mada ga je zanimao svaki detalj iz Marijine o-
koline, ipak se trudio da nijednim gestom ne naruši njenu privatnost.
- Jesi li siguran da ću moći da podnesem dugu vožnju do tvoje kuće? -
Upitala ga je brižno Marija, kao da i dalje nije bila sasvim sigurna da želi
da pode sa njim.
- Letećemo. Avion nas već čeka. Bićemo tamo do ručka - odgovorio joj
je Harold kratko.
- Dakle, noćas si doleteo ovamo?
Klimnuo je glavom.
- Žurilo mi se da što pre stignem. Tokom leta, neprekidno sam gnjavio
pilota da sazna u kojoj se bolnici nalaziš. Brinuo sam da ne umreš od
gladi... - osmehnuo se najzad.
Marija dotle nije znala da je pilot zapravo bio Denis, kog se sećala iz
vremena svog kratkog boravka u planini. Isto tako nije znala da je tokom
leta Harold ispričao Denisu razloge svog iznenadnog putovanja.
Pri tom Harold kao da se uopšte nije iznenadio što se Denis sećao Marije.
Štaviše, primetio je da je Harold već odavno trebalo da je poseti.
To je takvo pecanje, objasnio mu je Denis. Dobar ribolovac zna koju ribu
treba da vrati u vodu. Marija definitivno nije bila od tih. Čak je i Denis
bio svestan toga, mada je razgovarao s njom jedva par puta.
Očigledno, Harold se nije razumeo u ribolov.
Ipak je morao da se složi s Denisom.
Pogledom je preleteo po sobi. Tu su bili kompjuter, gomile knjiga na sve
strane, muzički stub. Još jednom je ostao zbunjen. Nije mogao, a da se
ne zapita o pravom identitetu te neobične žene.
- Možda ti nisi primetila da sam stigao svega tri sata posle tvog poziva.
Da sam išao kolima, putovanje bi trajalo čitavu noć i dan - objasnio joj
MAS 69
MAS ljubavni romani
je Harold.
- A ja sam mislila da ti držiš do svoje reputacije - osmehnula se Marija.
- Do reputacije?
- Zar ne znaš da su vozači kamiona prave mačo muškarčine? - dodala je.
- Mačo?
- Sede u kabini kamiona, na visini i čitav svet posmatraju od gore, naro-
čito ženski deo populacije.
Bio je zbunjeniji nego ikad. Kakve su to bile glupe primedbe? Kakva je
ona zapravo bila osoba? Onaj kompjuter, knjige, pa muzički stub... Ploče
i kasete... Čovek bi pomislio da Marija ne zna čak ni da uključi kompju-
ter.
- Ja nisam vozač kamiona. Jasno? - oslonio se obema rukama o bokove.
Glasno se nasmejala.
Njen smeh mu nije doneo olakšanje.
- I šta ćemo sada, Marija? Ideš li sa mnom, ili ne? - trudio se da deluje
strogo.
Oklevala je. Njegove ruke su bile tako tople na njenim ramenima, a nje-
govu strogost je ublažavala ta ogromna nežnost koja je zračila iz svakog
Haroldovog pokreta. Marija se zapitala da li bi mogla da živi bez te než-
nosti. Prošle noći joj je i te kako bila potrebna.
Nije ni shvatila pravu težinu njegovih reči kada joj je Harold rekao da je
voli. Tek ujutru, kada se probudila sama u krevetu, u sećanje joj se vratio
njegov meki šapat.
Rekao je da je voli!
Odmah posle toga, Marija je zagnjurila nos u maramicu koju joj je Ha-
rold pružio.
Baš je to bio romantičan odgovor, pomislila je.
Ipak, taj gest je spasao njen ponos. Kako je žalila što sada ne može da
učini nešto slično!
Odlazak sa Haroldom bio je podjednako opasan kao i ostanak ovde.
MAS 70
Uprkos njenom dobrom raspoloženju toga jutra, bolnički psiholog ju je

upozorio da će se periodi mračnog raspoloženja vraćati. Uz Haroldovu
blizinu neće joj biti lako da izađe na kraj sa takvim situacijama. Previše
će se osloniti na njega i njene odbrambene moći tako će biti ugroženije
nego ikad.
Želela je svoju slobodu, bez oslanjanja na bilo koga.
Uprkos tome, Harold je već previše učinio za nju. Zahvaljujući njemu,
došla je do spoznaje o sopstvenoj čulnosti i samopouzdanju. Ali, to je
bio samo deo njenih planova o novom životu.
Dok je u bolnici čekala na poslednji pregled, čvrsto je odlučila da je kaže
Haroldu o svojim daljim planovima.
Nameravala je da radi još neko vreme, dok ne sakupi dovoljno para koje
bi joj obezbedile mogućnost da uzme duži odmor i posveti se pisanju.
Nije joj palo na pamet da neko vreme neće imati snage da radi punom
parom. Pred njom je bio dugačak period i duhovnog i telesnog oporavka.
U tom trenutku bilo joj je krivo što je uopšte pokušala da izigrava praz-
noglavu plavušu.
Osetila je kako se stisak Haroldovih ruku povećao oko njenih ramena i
znala je da će neko vreme biti zaštićenija nego ikad. Zašto joj je to toliko
smetalo?
- Ipak ne mogu da idem s tobom, Harolde. Treba mi vremena da sredim
svoj život, a povratak na poprište zločina nije najbolji način za to - rekla
je.
- Želim da se brinem o tebi - insistirao je Harold i nije ga bilo briga što
je to ponovio već nebrojeno puta.
Suze su ponovo zablistale u njenim očima i trebalo joj je nekoliko trenu-
taka da se pribere, pre nego što je ponovo progovorila.
- Ne mogu. Obećala sam bratu da ću mu objasniti kako radi novi kom-
pjuterski program koji treba da instaliraju u njegovoj bazi - objasnila je.
Kakve je veze ona imala sa kompjuterima? Haroldu tek sada ništa nije
bilo jasno.
MAS 71
MAS ljubavni romani
- Marija?
- Da?
- Šta ćeš raditi ako ti kažem da sam se zaljubio u tebe? Da li ćeš tada
pristati da pođeš sa mnom? - Harold je govorio polako, oprezno odme-
ravajući svaku reč.
Dah joj je zastao u grlu. Mislila je da joj je to rekao samo da bi je utešio.
Ipak, ono što je govorio, imalo je preveliku težinu. Očigledno, Harold je
na umu imao nešto mnogo ozbiljnije od toga.
Znala je da Harold Robinson nije bio čovek koji je govorio ono što ne
misli. Upravo su joj se dešavale stvari koje ona nikako nije mogla da
predvidi. Isto tako nije mogla da predvidi ni svoju reakciju u vezi čitave
stvari.
- Jesi li siguran? - upitala ga je.
Klimnuo je glavom.
- Zaljubio si se u tu namigušu?
- Koju namigušu? - Harold ju je pogledao, pitajući se da li je to još jedan
od njenih trikova?
- U tu praznoglavu plavušu! Ne mogu da poverujem u to! - Marija je bila
zapanjena.
- Kakvu praznoglavu plavušu?
- To je žena u koju si se zaljubio. A ja sam mislila da si ti razuman
muškarac!
- Poslednja stvar koja se o tebi može reči jeste da si praznoglava! - odgo-
vorio joj je istog trenutka Harold, pitajući se o čemu je to Marija govo-
rila.
Sve što je toga dana imao prilike da vidi, govorilo je protiv tih Marijinih
reči. Sve one knjige, kompjuter, muzički stub, sve je to odavalo sasvim
MAS 72
drugačiju ličnost od one kojom je Marija želela da se predstavi. Zanimalo

ga je šta se nalazilo iza njene poze.
- Došlo je vreme da nas dvoje raspravimo neke stvari, Marija - nastavio
je Harold oštrim tonom.
- Koje stvari? Ne vidim da smo išta zapetljali - osmehnula se nervozno.
- Dosta je bilo tih igara, Marija! - njegove oči su se preteći suzile.
- Ne vidim da sam se ja dosad igrala.
- Čemu onda sve to foliranje? Da li postoji poseban razlog zbog kojeg
želiš da svi ljudi oko tebe pomisle da si praznoglava?
- Praznoglava plavuša. Više volim taj izraz.
- U čemu je razlika?
- Ja nikada nisam bila glupa. Za mene su glupe osobe one koje nisu u
stanju da izgovore ni reč. Mislim da ja nisam takva. Samo sam plavuša...
- Marija, čemu sve te priče? Misliš li da ćeš svojom pameću uplašiti
muškarce? - Harold je bio uporan.
- Uglavnom u svakodnevnom životu uspevam da uspostavim kontakt sa
muškarcima - odgovorila mu je zadovoljno i Harold je mogao da primeti
smešak u njenim očima.
Ipak mu nešto nije bilo jasno. Marija se uporno trudila da se predstavi u
sasvim drugom svetlu. Zašto baš njemu, a ne drugim ljudima?
- Moraš mi sve reći, Marija! Čemu to izigravanje glupače? - nije mogao
da sakrije čuđenje.
- Praznoglave glupače - ponovo ga je ispravila.
- Baš me briga kakve!
- U početku je to bila neka vrsta kamuflaže. Plašila sam se da bih mogla
nešto da kažem u pogrešnom trenutku i da će to ugroziti moje samopo-
uzdanje.
- I to samo zato što ti je tvoj bivši muž ostavio neke komplekse? - začudio
se Harold.
- Najdžel mi je zaista ostavio mnoge komplekse. Rekao je da sam nepri-
MAS 73
MAS ljubavni romani
vlačna, da u meni nema trunke seksualnosti i da sam hladna kao stena....

- To ti je rekao? I baš tim redom? Kako je mogao? - Harold je gotovo
viknuo.
Odjednom je osetila kako je pocrvenela.
- Nemam nameru da ti to ponavljam. Dovoljno me je sramota što sam
morala da ti priznam da sam mu poverovala.
- Da li ti je baš tako rekao?
- To je samo deo njegovih reči. Njih sam najbolje zapamtila - dodala je.
- Baš je bio budala!
- I ja sam to shvatila posle našeg...
- Pošto smo vodili ljubav i pošto si otkrila koliko mnogo senzualnosti
ima u tebi - dovršio je Harold rečenicu umesto Marije.
- Tako nekako, Harolde - dodala je ona sa laganim uzdahom na usnama.
- Čudi me da uopšte nisam besan na tebe. Trebalo bi da budem, znaš?
- Zato što nisam praznoglava plavuša?
Polako je odmahnuo glavom, najzad puštajući da mu osmeh dotakne
usne.
- Zato što mi to ranije nisi ispričala. Mislio sam da posle naše prve noći,
posle našeg prvog vođenja ljubavi, nema potrebe da preda mnom glumiš.
- Možda nisi primetio ali ja nisam glumila sve vreme - objasnila je.
- Možda ti od uzbuđenja nisi primetila da sam ja bio suviše uzbuđen da
bih išta primetio.
- Ako me sećanje služi, oboje smo bili suviše uzbuđeni, da bismo razmiš-
ljali o takvim stvarima. Tada nam je jedino bilo važno... - Marija je po-
novo pocrvenela.
Odjednom je okrenula glavu od Harolda. Zaista nije mogla da prihvati
njegov poziv da pođe sa njim. To je bilo suviše opasno za nju.
Ali, zar joj Harold nije rekao da je voli, odjednom joj je prostrujalo kroz
glavu.
MAS 74
Ipak joj nešto nije bilo jasno. Kako je mogao da je voli, a da je uopšte
nije poznavao? Nije imao pojma kakva je bila njena prava priroda.
Njeno novostečeno samopouzdanje nije bilo dovoljno čvrsto da bi ona
mogla da ide tako daleko sa pitanjima.
Duboko je uzdahnula vazduh pre nego što mu se ponovo obratila:
- Možda treba da budem uvređena što ti sve to odmah nije bilo jasno...
- Šta to? Da si običan mali prevarant? Baš sam uživao u suprotnostima
u tvom karakteru. Uz tebe mi nikada nije bilo dosadno.
- Možda ti upravo zbog toga ništa nisam rekla. Nisam želela da se naša
veza završi... - najzad je skupila dovoljno hrabrosti da to izgovori.
- A meni se zbog toga ne dopada tvoja primedba da sam se zaljubio u
namigušu.
Klimnula je glavom.
- Ja nisam namiguša i nisam nikakva zavodnica. Ja sam samo obična
Marija Karter iz Klarsona i ne umem da se skijam - objasnila mu je.
Nije više imala smelosti da ga pogleda u oči. Sada zaista uopšte nije
znala da li je više volela Harolda, ili oca svog deteta.
- Stvarno misliš da bi obična Marija Karter mogla da pođe sa tobom? -
upitala ga je.
- Zašto sumnjaš u to?
Srce joj je snažno zakucalo.
- Šta će se desiti ako ti ja poverujem?
- Ako mi poveruješ, biće ti jasno da nema nijednog razloga zbog kojeg
nas dvoje ne bismo mogli biti zajedno. Tako treba da bude.
- Znači li to da veruješ da naša veza može da bude i više od flerta?
Klimnuo je glavom.
- Želim da budem sa tobom i da delimo i dane, i noći. Želim da naučim
sve što treba da se nauči o tebi. Želim da mi pružiš priliku da te volim.
Želim pravu vezu sa tobom, Marija. Znam da će nam biti dobro zajedno.
MAS 75
MAS ljubavni romani
Pravu vezu... Mada je to bilo mnogo više nego što je Marija očekivala,
ipak je bila razočarana. Odjednom se naljutila na samu sebe, jer je pože-
lela mnogo više nego što je Harold mogao da joj ponudi.
- Ovo je zaista značajna promena. Kada smo se sreli, nisi hteo da se ve-
zuješ...
- Nisi ni ti. Ja sam tada razmišljao na praktičan način. Kakva bi bila sud-
bina naše veze? Ti u Klarsonu a ja na planini. Koliko često bismo mogli
da se viđamo? Ako se ti preseliš kod mene, sve to će dobiti drugačiji
smisao.
Njegovi argumenti su bili sasvim logični ali nekako suviše samouvereni,
pomislila je Marija. I ona sama bi volela da bude tako samouverena.
- Kakav je tvoj razlog što nisi želela trajniju vezu? - obratio joj se Harold.
- Isti kao tvoj - odvratila je, svesna da je to ono što je Harold želeo da
čuje.
- Ja ne verujem u brak, Marija - Haroldov glas je zazvučao nekako opo-
minjuće.
Klimnula je glavom.
- Ni ja - odvratila je, ne želeći da mu objašnjava da su njene želje bile
sasvim drugačije.
- Dakle, ideš sa mnom? - Harold ju je značajno pogledao, očekujući njen
konačni odgovor.
- Šta će biti ako se ja ne zaljubim u tebe? - upitala ga je oprezno.
- Marija, ljubavi, u tvojim očima vidim da si se već zaljubila...
☺☻☺
Pripreme za Marijino putovanje na planinu ovog puta su bile daleko
komplikovanije, nego prilikom njenog prvog putovanja. Prvo, trebalo je
da zapakuje svoju odeću, jer je planirala da tamo provede mnogo više
vremena. Onda je pokupila najvažnije knjige i diskove, jer nije želela da
se liši svojih omiljenih pisac i muzičara. Zatim je uzela još nekoliko sit-
nica koje su davale identitet njenom malom stanu u Klarsonu, pa je
MAS 76
želela da ih gleda i u novoj okolini.

Polako je obavljala pripreme, trudeći se da ništa ne zaboravi. Mada to
nije želela sebi da prizna, ponašala se kao da se pri tom opraštala od svog
nekadašnjeg života.
Znala je da se Harold nikada neće oženiti njome i da njihova veza nikada
neće imati onakav kraj koji je Marija priželjkivala, ali je ipak imala uti-
sak da se pred njom nalazila sasvim nova i nekako drugačija etapa nje-
nog života.
Osim njegovog stava o braku, među njima je stajala još jedna nera-
ščišćena stvar. Bila je to Marijina želja da piše. Ona je bila sakrivena
među stranicama kožne sveske i u fajlovima kompjutera, koji će takođe
sa njom da krene na put.
Tokom vremena od njenog razvoda od Najdžela, Marija je sve više bila
sigurna u svoju želju da postane pisac. Njene dnevničke beleške već o-
davno nisu odražavale samo ono što joj se dešavalo u svakodnevnom
životu. Život je bio samo povod za daleko složenija razmišljanja koja su
se postepeno uobličavala u još složenije priče. Svaka beleška bila je za-
nimljivija od prethodne i činila je da Marijina odluka da postane pisac
bude što sigurnija.
Ta odluka pomogla joj je da istraje u pisanju. Ipak, Marija još uvek nije
imala dovoljno hrabrosti da nekome pokaže svoje beleške. Njene prija-
teljice nisu bile zainteresovane za takve stvari a izdavači su joj i dalje
bili veoma daleki. Trebalo joj je još hrabrosti da se odluči na taj korak.
U međuvremenu Marija je uredno ispunjavala stranice svog dnevnika.
Već neko vreme sve njene beleške nalazile su se u kompjuteru, ali su
ipak bile dostupne samo njenim očima. Povremeno je padala u iskušenje
da ih pokaže još nekom, ali bi to uvek ostavljala za drugu priliku.
Sada joj se činilo da je došao pravi trenutak da ispriča Haroldu o tome.
Ipak se ubrzo predomislila. Među njima je bilo previše nedorečenih
stvari, da bi Marija mogla da mu priča o tako intimnim delovima njenog
sveta.
☺☻☺
MAS 77
MAS ljubavni romani
U međuvremenu, dok pisanje ne postane njen životni poziv, Marija je

morala da se opredeli za neki posao, od kojeg bi živela. Činjenica da je
prihvatila Haroldov poziv da se preseli kod njega, nije značila da je on
bio dužan da brine i o materijalnoj strani njenog života.
Naravno, na samom početku je odbila da prihvati njegov predlog da se
preseli u njegovu kuću. Činilo joj se da bi to bio suviše krupan korak za
oboje i želela je da bude sasvim sigurna da je to pravo rešenje.
Zato je odlučila da se useli u mali apartman koji se nalazio u samom
hotelu. Naravno, Marija se odmah po brinula da taj prostor dobije njen
lični pečat, tako da se ubrzo osećala kao da je oduvek živela tu.
Ipak, to nije bilo dovoljno da ona za boravi na svoj bol. Prvih nekoliko
dana, provela je sedeći na fotelji i zureći kroz prozor, nikako ne uspeva-
jući da zadrži suze. Imala je utisak da joj je bilo mnogo lakše kada plače,
pa nije ni pokušavala da zaustavi te nalete plača koje uopšte nije mogla
da kontroliše.
Za to vreme Harold je stalno bio uz nju i pomagao joj je da što bezbolnije
prebrodi krizu. Činilo joj se da ni njemu nije bilo lako da je i on samo
mnogo žalio zbog gubitka deteta.
- Harolde? - obratila mu se ona osećajući da se njeno bolno srce poste-
peno smiruje.
- Da?
- Nikada te nisam pitala da li bi želeo da imaš decu - odvažila se Marija
da ga upita.
Nije bilo odgovora. Sačekala je neko vreme, a onda je ponovila svoje
pitanje.
- Čuo sam tvoje pitanje, samo nisam siguran da u ovom trenutku imam
pravi odgovor za tebe.
- Kako to?
- Zaista žalim što si izgubila bebu. Smatram da svako dete treba da ima
i oca i majku... Da mu roditelji budu u braku. A znaš šta ja mislim o
tome.
MAS 78
Marija je samo klimnula glavom. Odgovor joj je bio poznat. Ipak je u

njoj postojala nada. Trebalo je samo biti strpljiv i pustiti da se stvari
odvijaju svojim tokom. Vreme će pokazati ko je bio u pravu.
☺☻☺
- Zašto mi se nisi javio kada si došao u Klarson? - upitala ga je Marija,

pošto joj je Harold ispričao o svom bezuspešnom dolasku u posetu njoj,
kada ju je na ulici ugledao zajedno sa Metjuom.
- Bio sam sasvim obeshrabren. Došao sam da te posetim i da ti kažem
koliko mi je stalo do tebe a ti si bila sa drugim muškarcem. Kako sam
mogao znati da je to bio tvoj brat? Kako sam mogao znati da si i ti čez-
nula za mnom? Pošto si otišla, pomislio sam da nisi svesna koliko mo-
žemo biti srećni.
- Zašto si mislio da ja nisam bila svesna toga?- oprezno ga je upitala
Marija.
- Ne bi otišla, da si znala... - odgovorio joj je jednostavno.
- Možda... - primetila je sasvim neodređeno.
- Ne govorim ti o seksu. Jasno je da ne mogu da sakrijem činjenicu ko-
liko me uzbuđuješ. To je sasvim očigledno... Moja osećanja su nešto
sasvim drugo.
- I onda si znao? Znao si već tada da me voliš? - srce joj je snažno zaku-
calo, kada je shvatila pravi smisao tih njegovih reči.
Dakle, nije sve to bilo zbog bebe. Harold je stvarno želeo da bude s njom.
- Osećao sam ogromno zadovoljstvo uz tebe. Probudila si u meni oseća-
nja koje nisam odmah mogao da identifikujem, ali sam bio siguran da ga
nijedna druga žena do sada nije probudila u meni. Neko vreme sam hteo
da verujem da je u pitanju samo neka druga vrsta seksa, ali sam ubrzo
shvatio da sam se prevario... - objasnio joj je Harold.
Naslonila je glavu na njegovo rame.
Verovala je da ju je Harold voleo. To je osećala u svakom njegovom
MAS 79
MAS ljubavni romani
gestu. Ništa bolje joj se nije moglo dogoditi, zaključila je.

- Kako si saznao da je to ljubav?
- Nisam odmah mogao da prepoznam to osećanje. Samo sam shvatio da
osećam nešto što nisam želeo da ti pokažem. Tek nedelju dana posle tvog
odlaska skupio sam snage da sebi to priznam. Onda sam shvatio da ne
mogu bez tebe,
- Nedelju dana posle mog odlaska? Zašto mi se onda nisi javio, da mi to
kažeš? - Marija se naglo odmakla od njega i pogledala ga u lice.
Nasmejao se i njoj se učinilo da je u njegovom smehu bilo ironije.
- Istog dana kada sam to shvatio krenuo sam tvojim tragom. Video sam
te pred kućom u društvu nepoznatog muškarca. Delovala si tako srećno
i opušteno, da sam zaključio da nemam šta da tražim u tvojoj blizini.
Ubacio sam u brzinu i vratio se istim putem kući što sam mogao brže...
- Harold joj je prepričao taj mučni događaj koji se odigrao ispred njenog
stana.
Netremice ga je posmatrala, dok je u mislima pokušavala da shvati zna-
čenje njegovih reči.
- Ipak nikada nisi posumnjao da je dete tvoje. Da si stvarno poverovao
da se viđam sa drugim muškarcem....
- Nikada nisam posumnjao u to, ni na trenutak...
Zagnjurila je glavu u njegovo rame i duboko udahnula miris Haroldovog
tela.
- Volim te, Marija Karter! - čula ga je kako šapuće glasom punim uzbu-
đenja.
Njeno srce je počelo ubrzano da udara. Činilo joj se da je njen san postao
stvarnost. Podigla je glavu i osmehnula mu se, a onda je usnama dodir-
nula njegove.
Osetila je dodir njegovog dlana na svom obrazu. Harold je neko vreme
bez reči posmatrao njene oči, kao da je želeo da pronikne u smisao Ma-
rijinih misli.
Znao je da je i ona volela njega. Njihova veza bila je mnogo više od
MAS 80
obične fizičke želje za sjedinjavanjem. Njih dvoje su uspeli za tako

kratko vreme da uspostave kontakt kakav nijedna sila ne može da
raskine.
Haroldova ruka je polako kliznula prema njenom struku. Marija je ose-
tila toplinu njegovog dlana u otvoru svoje svilene košulje. Polako je po-
čela da se oslobađa odeće, uverena da je Harold upravo to želeo.
Želeo je isto što i ona, ponovo uspostavljanje onog fizičkog kontakta za
kojim su oboje toliko dugo žudeli i koji su oboje željno očekivali. Nji-
hovo telesno spajanje bilo je neminovno poput hrane, ili disanja. Ipak,
odjednom se Mariji učinilo da je Harold oklevao.
Šta je čekao, zapitala se ona.
Odjednom joj je postalo jasno.
- Volim te - rekla je sasvim tiho.
Osetila je kako je njegovo telo zadrhtalo i znala je da je izgovorila pravu
stvar.
- Nikada ranije nisi to rekla - u njegovom glasu je bilo čuđenja.
- Sam si rekao da nema potrebe da to kažem - opomenula ga je Marija.
Usnama je nežno dodirnuo njene kapke.
- Rekao si mi da je dovoljno da pogledaš u moje oči pa da ti bude jasno
šta osećam - dodala je Marija.
- Lagao sam. Čini mi se da sam oduvek čeznuo da čujem upravo te reči.
- Volim te - ponovila je.
Odjednom joj se učinilo da joj je glas bio nekako čudno prigušen i pro-
mukao.
- Volim te. Šta se to dešava sa mojim glasom? - upitala je samu sebe.
- Ništa što malo vode ne bi moglo da popravi. Podseti me da ti kasnije
donesem čašu - odvratio je Harold i podigao Mariju u naručje.
Saznanje da je ona ponovo bila u njegovom naručju, uklonila je sve
druge misli iz njegove svesti.
MAS 81
MAS ljubavni romani
☺☻☺
Zora je zatekla ljubavnike u zagrljaju. Oboje su bili budni ali i umorni.

U osam je Harold telefonirao i otkazao svoj put u Čikago. Posle toga je
telefonirao Denisu i zamolio da neko toga dana prenese Marijine stvari
u njegovu kuću. Bilo mu je jasno da je došao trenutak da se nešto u nji-
hovim odnosima promeni. Došlo je vreme da njih dvoje prestanu da žive
odvojeno.
Ipak nisu spavali. Harold je jedva imao vremena da spusti slušalicu,
pošto je Marija odmah nasrnula na njega.
Bilo je podne kada su oboje konačno utonuli u san. Kasno popodne Ha-
rold je probudio Mariju nežnim milovanjem. Nekoliko trenutaka kasnije,
pred vratima apartmana Marija je otkrila kolica sa ogromnim količinama
hrane. Tek tada je shvatila koliko je bila gladna .
Pošto su završili sa jelom, Harold ju je podsetio da toga dana treba da se
preseli u njegovu kuću. Mada je cenila svoju slobodu, kao i posao koji
je obavljala u hotelu, Marija je znala da je zajednički život sa Haroldom
bio ono za čim je tako dugo čeznula. Posle toga, znala je ona, postojala
je samo jedna stvar koja treba da se dogodi da bi se svi njeni snovi ostva-
rili.
I ne samo jedna, odjednom je shvatila. Pored njene želje da se uda za
Harolda, postojala je i njena želja da se prepusti pisanju. Harold još nije
znao ništa o tome, mada je slutio da Mariji kompjuter nije služio samo
za zabavu. Ipak, Marija nije znala kako da ga upozna sa tim svojim že-
ljama.
Možda je selidba bila prava prilika za to?
- Harolde, odlučila sam da više ne radim u hotelu - odjednom mu je priz-
nala.
Lice mu je preplavilo čuđenje.
- Mislio sam da si zadovoljna svojim poslom - odgovorio je.
- Bila sam zadovoljna. Posao koji sam radila bio mi je zanimljiv, ali sam
ubrzo shvatila da predstavlja pravu dečju igru za mene. Organizacija
MAS 82
proslava u hotelu je suviše jednostavna stvar za tako komplikovanu o-

sobu kao što sam ja. Zbog toga ću prestati da se bavim time.
- A šta nameravaš da radiš? - Haroldova radoznalost je rasla.
- Mislim da nije baš jednostavno odgovoriti na to pitanje. Lako je tebi,
Harolde, kada ti nemaš san...
- San? Ništa ne razumem, Marija...
- Sve što ti radiš predstavlja pravo oličenje razuma. Ono što ja radim,
sasvim je suprotno. Nikada nisam prestala da verujem da je moguće da
se ostvare snovi...
- Kakvi snovi, Marija?
- Oni koje čovek sanja od mladosti... Želja da se baviš određenim poslom
ili da postaneš nešto kada odrasteš. Na primer, rok zvezda, ili princeza.
- Nikada nisam želeo da postanem, princeza, Marija. A ti? Nisam znao
da si ti želela.
- Naravno da nisam. Ipak nisam bila tako praktična kao ti. Uverena sam
da si ti oduvek znao šta želiš da postaneš u životu... - objasnila mu je
Marija.
- Zašto bih onda morao da imam svoj san, ako mi u stvarnosti sve polazi
od ruke?
- Tvoj san mora da je bio da uspeš u poslu. Vođenje ovog hotela i slične
stvari predstavljaju sasvim logičan završetak tvog sna.
- Kako možeš biti tako sigurna?
- Vidim da si srećan i zadovoljan svojim životom. Nalaziš u svom poslu
uzbuđenje koje nikada ne bi našao u nekom drugom zanimanju.
- Ne sećam se da sam ikad posmatrao stvari na takav način. Jednostavno
sam uvek radio samo ono što sam želeo.
- To je zato što si tako samouveren. Nismo svi mi te sreće... - objasnila
mu je Marija.
- Kakvo je to zanimanje za kojim ti toliko čezneš? - najzad ju je upitao
Harold.
MAS 83
MAS ljubavni romani
Marija je neko vreme razmišljala, kao da je oklevala da mu oda svoju

tajnu.
- Obećavaš da mi se nećeš smejati? - obratila mu se, dok su njene oči
molile za razumevanje.
Klimnuo je glavom, mada ga je izraz na njenom licu bacao u iskušenje
da prasne u smeh. Marija je bila smrtno ozbiljna, kao nikad do tada.
Ipak nije smeo da se nasmeje. Ne bi se smejao čak i kada bi mu Marija
priznala da želi da vozi kamion.
- Želim da postanem pisac - najzad je rekla.
Posmatrao ju je, ne verujući sopstvenim ušima.
- Pisac? Zar je to toliko neostvarljivo? - morao je da je pita.
- Nisi me shvatio, Harolde. Želim da budem pisac. Želim da pišem
knjige. Kratke priče. Stvari koje će ljudi čitati zato što žele...
- Pa?
Nije mu bilo jasno šta tu ne valja. Nije mogao da vidi nikakav problem.
Marija je bila sposobna, maštovita žena. Ako je želela da piše, samo je
trebalo da sedne i da počne. Uvek je postojala opasnost da ona to ne uradi
onako uspešno kao što bi želela, ali život je nosio mnoge rizike.
Marija Karter koju je on voleo nije se plašila rizika.
Odmahnula je glavom.
- Pa ništa. Hteo si da znaš kakav je moj san. Sad znaš. Pitam se kada
ćemo večerati - dodala je, osvrćući se po sobi, kao da je želela da izbegne
Haroldov pogled.
- Ne brini za večeru. Vratimo se tvojoj želji da postaneš pisac. Zašto
misliš da je tvoj san tako neostvarljiv? Postoji li neki razlog za koji ne
znam? Možda su ti u školi rekli da nemaš talenta? Da li si išla na časove,
pa su te tamo obeshrabrili? - Haroldu ništa nije bilo jasno.
Ponovo je odmahnula glavom, a iskra osmeha je blesnula u njenim o-
čima.
MAS 84
- Zašto se onda plašiš da pokušaš? - upitao ju je Harold, sasvim zbunjen.

- Nismo svi tako samouvereni kao ti, Harolde. Već sam ti to rekla. Da li
si ikad pomislio da me je strah da se upustim u to? - upitala je.
Netremice je posmatrao ženu sa kojom je proveo više vremena nego sa
ijednom drugom osobom u životu. Mislio je da ju je već dobro upoznao.
Sada je shvatio da je njeno srce nosilo još mnoge tajne u koje će on mo-
rati da pronikne.
- Ne, Marija, to mi nikada nije palo na pamet - morao je da joj prizna.
Tog trenutka Marija Karter je shvatila da je samo ona sama sprečavala
sebe u ostvarenju sopstvenog sna. Istog časa je prestala da se plaši.
Činilo joj se da se ostvarenje njenog sna nalazilo nadohvat ruke.
☺☻☺
- Šta će biti ako ne uspem da napišem ništa što bi svet želeo da pročita?
- upitala je Harolda, preko zalogaja.
- Mislim da se ne treba tako lako predavati, ako već želiš da se tim
poslom baviš čitavog života. Da li si već nešto napisala ili se radi samo
o tvojim željama?
Marija je znala da će jednom doći i taj trenutak. Nije mogla večno da
krije svoju tajnu od Harolda.
- Većina stvari i dalje je samo u mojoj glavi. Godinama vodim dnevnik.
Pišem ga od dana kada sam bila u stanju da držim olovku. U njemu ima
i nekih pričica koje prevazilaze obične dnevničke zabeleške. Sada se sve
to nalazi u mom kompjuteru u fajlu koji se zove „Dnevnik“.
- Mislim da tamo nema više ništa. Otvarao sam tvoj kompjuter pre par
nedelje i fajl je bio prazan.
- Zar si to primetio?
- Naravno. Gde si sklonila disketu?
- Ona je u mom ormaru. Plašila sam se da bi ti mogao da otvoriš fajl i
MAS 85
MAS ljubavni romani
tako saznaš za moju najveću tajnu.

- Nadam se da ću sada moći da čitam te tvoje beleške.
- Nikada ih niko nije čitao - objasnila mu je Marija.
Harold je spustio viljušku.
- Ja nisam makar ko, već čovek koji te voli. Mislim da ću umeti da ih
pročitam na pravi način.
- Zaista to želiš? Ne mislim na moj dnevnik, već na one druge stvari?
Još uvek nije bila spremna da mu dozvoli da pročita njen dnevnik.
- Naravno, ljubavi. Želim da upoznam deo tebe koji mi je još nepoznat.
- I iskreno ćeš mi reći ako ti se nešto ne dopada?
- Neću ti ništa reći. Hoću da čitam zbog sebe a ne zbog tebe, ljubavi.
- Kako ću onda znati? - nervozno je počela da dobuje prstima po stolu.
- To je tvoj san, Marija. Ti prva moraš da poveruješ u njega, da bi mogla
da ga ostvariš. Moraš da veruješ u sebe, jer inače ništa nećeš postići u
životu.
- Ja verujem u sebe. Samo bih volela da čujem još nečije mišljenje.
- Zar imaš toliko poverenja u mene? Ja sam poslovan čovek i ne razu-
mem se mnogo u literaturu - pokušavao je da se izvuče od odgovornosti.
- Misliš li da ćeš uspeti da me ubediš tim rečima? Treba li ponovo da
počnem da se ponašam kao praznoglava plavuša, da bih dobila od tebe
ono što želim? - Marija mu se vragolasto osmehnula.
Harold je ponovo bio zadivljen njenom sposobnošću da dobije sve ono
što je želela. Shvatio je da nema te stvari koju on može da joj odbije, kao
što nema te njene želje koju joj Harold ne bi ispunio.
- Rado ću ti ustupiti moju radnu sobu. Mislim da ćeš se tamo osećati
izuzetno prijatno. Još kada bi želela da se udaš za mene... Ali ti to ne
želiš.
- Ko kaže da ja to ne želim? - istog trenutka ga je upitala Marija.
- Rekla si... - počeo je, ali je ona podigla ruku da bi ga prekinula.
MAS 86
- Ništa ja nisam rekla, Harolde. Ti si taj koji je rekao da ne želi brak -

odgovorila je Marija, posmatrajući reakciju na njegovom licu.
Sedeo je sasvim mirno, kao daje pokušavao da shvati smisao njenih reči.
- Ti si rekao da ne želiš da se ženiš. Ja uopšte ništa nisam rekla... - pono-
vila je Marija.
U sali je vladala tišina koju je prekidala samo tiha muzika iz zvučnika.
Marija je znala da će sve njene želje postati beznačajne ako Harold posle
ovih njenih reči ode od nje. Isto tako je znala da su njene ruke osetile taj
drhtaj straha koji je prostrujao njenim telom, ali nije brinula zbog toga.
Harold mora da zna šta ona oseća, pomislila je.
Harold mora da zna da je ona rizikovala njihovu ljubav zbog nečeg
mnogo važnijeg.
- Ne verujem u brak - rekao je Harold neodređeno a izraz na njegovom
licu je govorio da bi mu bilo drago kada bi ga Marija ubedila u suprotno.
Ipak, Marija nije želela čak ni da pokuša. To je bilo nešto što ona nije
mogla da učini za njega. Odluka je bila samo njegova i ničija više.
- Znam - odvratila je.
Njegove ruke su pustile njene, ali je njegov pogled ostao na njenom licu.
Marija je napeto očekivala da čuje šta Harold ima da joj kaže.
- Mislim da će ti moja radna soba sasvim odgovarati. Toliko za sada -
rekao je.
Uzdahnula je, pitajući se kakve su se misli komešale u njegovoj glavi.
Da li je uspela da napravi još jedan korak ka pobedi, ili je njen put str-
moglavo vodio u poraz? Da li je uspela da pokoleba Haroldovu odluč-
nost? U tom trenutku nije mogla da zna odgovor.
Ostalo joj je još samo da se nada da će ga uskoro saznati istinu.
XI
- Želeo sam lično od tebe da čujem kako stvari stoje. Nisam hteo da Ma-
MAS 87
MAS ljubavni romani
rija bude ta koja će prva čuti negativan odgovor - obratio se Harold svom
prijatelju izdavaču, koji je vodio čuvenu izdavačku kuću u Čikagu.
- Mislim da nema razloga za strah. Priče koje sam pročitao prevazilaze
sva moja očekivanja. One su sjajne. Odavno nisam čitao nešto tako
dobro - objasnio mu je prijatelj.
- Da li to znači... - Harold je oklevao da dovrši rečenicu, mada je dobro
znao šta je njegov prijatelj hteo da kaže.
- Shvatio si. To znači da ćemo objaviti te kratke priče. Takođe bih želeo
da pročitam njen dnevnik. Slutim da bi on mogao da postane pravi hit...
- Hvala ti, Majkl! Javiću ti se čim porazgovaram sa Marijom. Jedva če-
kam da te upoznam sa njom.
Harold je zadovoljno spustio slušalicu. Obavio je još nekoliko poslova,
a onda je izašao iz kancelarije. Odlučio je da sačeka da se nađe sa Mari-
jom i da joj licem u lice saopšti novosti. Nekako mu se činilo da to nisu
bile vesti koje je trebalo javljati telefonom.
☺☻☺
Marija je neko vreme stajala pored prozora, razmišljajući o svom životu.

Već mesec dana je živela u Haroldovoj kući i od samog početka nepre-
kidno je razmišljala o svojoj sudbini. U njihovim odnosima mnogo toga
se promenilo. Njihov razgovor o braku učinio je da se između njih dvoje
stvori neka nevidljiva barijera, koju Marija nikako nije mogla da probije.
Vidik joj je bio zamagljen snegom koji je sve jače padao. Njen naran-
džasti automobil bio je već sasvim zatrpan. Marija se pitala kakvo je sta-
nje na putu koji je vodio niz planinu. Taj put je i po suvom vremenu bio
izuzetno opasan za vožnju.
Pitala se da li je donela dobru odluku. Činilo joj se da nema drugog izlaza
iz te situacije, osim da se vrati svojoj kući i sačeka da vreme zaleči rane.
Nije više mogla da podnosi neizvesnost u životu sa Haroldom. Želela je
da se uda za njega, da imaju normalnu porodicu, da rađa decu. On je
MAS 88
odbijao svaki razgovor o tome i Mariji je bilo jasno da nikakvo insistira-

nje ne bi pomoglo da se taj problem reši.
Dakle, ostalo joj je još samo da spakuje stvari i krene na put!
Za manje od pola sata, nalazila se u svom automobilu, vozeći polako
snegom zatrpanim drumom. Na krivinama se njen mali automobil klizao
sve do samih ivica ponora ali je nekim čudom ipak uspevao da se održi
na drumu. Marija se pitala koliko će joj vreme na biti potrebno da stigne
do podnožja. Sa svakim pređenim metrom, a njeno napredovanje moglo
se meriti samo metrima, osećala je sve veći umor. Telo ju je sve više
bolelo, a skala na termometru je pokazivala da je temperatura motora
nezadrživo rasla.
Ma koliko se trudila da vozi oprezno, Marija je u jednom trenutku dodala
gas više nego što je bilo neophodno i auto je kliznuo do jarka na ivici
druma. Tu se zaustavio uz glasno urlanje nemoćnog motora, a točak koji
je ostao da visi nad jarkom, nezaustavljivo se okretao, bacajući na sve
strane utaban, zaleđeni sneg.
Nije joj trebalo mnogo da shvati da je to bio kraj njenog putovanja. Tek
tada se zapitala kako je mogla biti toliko nesmotrena, da po takvom
nevremenu krene na put. Njen automobil nije bio opremljen za putovanje
po mećavi, kakvo ne bi izdržalo ni neko mnogo jače terensko vozilo.
Jedino što je Mariju motivisalo da pođe i da ne razmišlja o posledicama,
bila je njena silovita želja da što pre napusti hotel u planini i vrati se u
Klarson.
U Klarsonu je nije čekao niko. Nije je čekao čak ni posao ali Marija u
tom trenutku nije imala vremena za takva razmišljanja. Želela je da se
vrati svojoj samostalnosti, gde je sve zavisilo samo od nje. Čeznula je da
se zatvori u svoju radnu sobu i da se posveti svom dnevniku, jedinoj
stvari u životu koja je sasvim sigurno neće izneveriti.
A sada joj se jedan običan, snegom zatrpani jarak isprečio na putu, bra-
neći joj da ostvari svoje želje. Marija je uzalud pritiskala papučicu za
gas. To je izazivalo samo strahovitu riku motora i prštanje snega na sve
strane.
MAS 89
MAS ljubavni romani
XII
- Kada je otišla? Zašto ste je pustili? - besno je vikao Harold, vukući

naizmenično čas Denisa, čas Džeroma za revere jakni.
- Otišla je oko tri sata, upravo pre nego što je sneg počeo da pada punom
snagom - objasnio mu je Denis, svestan da to objašnjenje ni najmanje
neće popraviti njegov položaj.
- Zašto me odmah niste zvali? To je bilo pre tri sata. Do vraga, do sada
je mogla da se smrzne u snegu! - urlao je dalje Harold.
- Polako, Harolde. Nismo mi krivi za to - odvratio mu je mirno Denis.
Harold ih je naglo pustio, posmatrajući ih s nevericom u očima. Znao je
da je Denis u pravu. On je bio jedini krivac za Marijin odlazak.
Trebalo je da pokvari taj njen glupi automobil, umesto što je namestio
lance na točkove. Da je tako postupio, Marija nikud ne bi mogla da ode.
Gde li je sada bila, pitao se.
- Izvinite. Nisam u stanju da trezveno razmišljam - objasnio im je.
Denis je klimnuo glavom.
- Ja sam otkrio da je otišla. Našao sam njenu poruku i shvatio u šta se
upustila. Džerom je naišao nekoliko trenutaka pre tebe - rekao je.
Harold je duboko udahnuo vazduh, trudeći se da ne paniči. Nije morao
da gleda u njenu poruku, da bi saznao šta piše u njoj. Marija je želela da
bude neko vreme sama. Želela je da razbistri misli i da se oslobodi priti-
ska koji ju je neprekidno mučio. Morala je da ostane sama sa sobom, da
bi saznala šta zapravo želi i u kom pravcu treba dalje da krene njen život.
Želela je sama da donese odluku. U tom trenutku u njenom svetu za njega
nije bilo mesta.
Harold je dobro znao da je sam bio kriv za to. Njegovo tvrdoglavo odbi-
janje da promeni svoj stav o braku dovelo je do toga da se Marija odluči
na ovakav korak. Volela ga je i čeznula je da se uda za njega, da bi na taj
način stekla pravu porodicu i toliko željenu sigurnost.
MAS 90
Harold nije morao svojim prijateljima da govori šta treba da rade. Koliko
puta su njih trojica izvlačili iz snega automobile koji bi se zaglavili u
mećavi? Koliko puta su oni zajedno spasavali ljude od sigurne smrti u
snežnim nanosima?
Svaki put kada bi kretali, mučila ih je ogromna strepnja da će možda
zakasniti i da će posledice biti tragične. Uglavnom su pomagali sasvim
nepoznatim ljudima, ali ta činjenica uopšte nije bila bitna.
Ovo je bio prvi put da je takva nevolja zadesila osobu koju su sva trojica
tako dobro poznavala. Bio je to prvi put da se u nevolji našla osoba koja
je Haroldu značila više od ma kog drugog bića na svetu.
Harold nije smeo ni da pomisli na sve nezgode koje su se mogle dogoditi
na Marijinom putu niz planinu.
Mogla je da ostane bez benzina.
Mogla je da se surva u provaliju.
Mogla je da napusti kola i pokuša da se vrati pešice. To je sigurno bila
najopasnija od svih mogućnosti. Samo jedan pogrešan korak u oluji imao
je nepopravljive posledice.
Za nekoliko minuta sva trojica su bili spremni za polazak. Harold nije
morao da im objašnjava šta treba da rade. U narednom trenutku svaki od
njih se uputio prema svom automobilu.
☺☻☺
Marija je očajnički zarila glavu u šake. To što joj se dešavalo ni najmanje

nije ličilo na vožnju kakvoj se nadala. Još manje joj je sve to delovalo
zabavno.
Znala je da će još samo kratko vreme moći da drži motor upaljen, a onda
će joj nestati benzina. Nije mogla da ostane u hladnim kolima, jer je to
značilo sigurnu smrt od smrzavanja. Pitala se da li će joj izlazak iz kola
i pokušaj da se pešice vrati do hotela pružiti bolje rešenje. Nije bila si-
gurna u to, ali je isto tako znala da je to bila jedina mogućnost. Mogli su
MAS 91
MAS ljubavni romani
proći sati dok Harold ne shvati da je ona otišla i dok ne uspe da se probije
do mesta gde je njen automobil zarobljen u snegu.
Opet, kakva korist od spasenja, ako Harold i dalje bude odbijao da se
Marija uda za njega? Njen život nije imao smisla bez Harolda. Jedno-
stavno, ona ne bi bila u stanju da živi bez njega. Sada je u to bila sigurnija
nego ikad.
Navukla je kapuljaču što je više mogla na oči, da bi se zaštitila od zale-
đenih pahuljica koje su joj se poput iglica zabijale u sleđeno lice. Vetar
je hujao kroz grane drveća, sa kojih su padale ledenice, ostavljajući na
kratko duboke tragove u snegu.
Marija je ipak morala da nastavi dalje. Najgore od svih rešenja bilo je da
ostane u planini i da tamo sačeka noć. Nadala se da će uspeti da stigne
do neke benzinske pumpe, ili kafea i da će tamo moći da nađe zaklon.
☺☻☺
Denis je našao automobil do pola zatrpan snegom. Odmah je telefonom
pozvao Harolda i pokušao da mu objasni u kom pravcu su vodili otisci
Marijinih stopala. Izgledao je da je Marija pokušavala da se probije
prema hotelu.
Denis je uključio farove i okrenuo kola. Vozio je polako, pokušavajući
da nazre u snegu Marijinu priliku. Nigde je nije bilo. Na sreću, momak
sa recepcije hotela pozvao je sve benzinske stanice i barove koji su u to
doba bili otvoreni usput. Ubrzo je saznao da se Marija nalazi živa i
zdrava u jednom od barova.
Preostalo mu je još samo da o tome obavesti Harolda.
Za to vreme Marija je sedela pored kamina i polako pijuckala vruć čaj
koji joj je konobarica donela. Nos joj je bio pokriven maramicom, a kosa
u neredu. Ipak, bilo joj je suviše hladno, da bi se osećala neprijatno zbog
svog izgleda.
Harold, Denis i Džerom su gotovo u istom trenutku zaustavili svoje dži-
pove pred barom. Izašli su iz kola i uputili se prema ulazu.
Čim su se našli u prostoriji, skinuli su kapuljače. Gotovo istovremeno su
ugledali Mariju. Nekoliko sekundi sva trojica su stajala pored vrata, kao
MAS 92
da nijedan od njih nije znao kako da reaguje.

Najzad je Harold koraknuo napred. Mada je u njemu besnela bura, trudio
se da ostane smiren i da ne pokaže Mariji koliki bes je u njemu izazvao
njen nepromišljen korak.
- Izgleda da sam odabrala nezgodno vreme za izlazak na večeru - prime-
tila je Marija, posmatrajući ga preko maramice.
Pozvala je svu trojicu da joj se pridruže. Rezervacije nisu bile nužne, jer
su njih četvoro bili jedini gosti u baru.
Nadala se samo da neće imati ništa protiv da večeraju uz svetlost sveća,
pošto u baru nije bilo struje. Uostalom, malo romantike nikad ne smeta,
zaključila je ironično Marija.
- Ako još jednom pokušaš nešto slično, pobrinuću se da više ne ugledaš
sneg - primetio je Denis pošto su završili večeru.
- Zaista mi je žao što sam vam napravila toliki posao. Jednostavno sam
morala da pođem na put - pravdala se Marija slegnuvši ramenima.
- Ipak proveri da li ćemo imati dovoljno vremena da ti se pridružimo.
Prava je sreća da večeras nemam nikakvih obaveza, pa sam mogao da
dođem da ti pravim društvo - umešao se Harold.
U narednom trenutku, Denis i Džerom su, uz izvinjenje, napustili pro-
storiju i otišli na spavanje.
- Gore ima još soba. I mi bismo mogli da ostanemo ovde. Nema smisla
da se vraćamo u hotel pre jutra. Putovanje bi moglo biti suviše naporno
za tebe. Mislim da si večeras i bez toga već prošla dosta toga - nastavio
je.
Klimnula je glavom. Znala je da je on bio u pravu. Ipak, taj zajednički
odlazak u sobu neće rešiti problem zbog koga je ona odlučila da se vrati
u Klarson.
Da li bi ga njen odlazak sam po sebi rešio? Da li bi Marija mogla da
nastavi da živi sama, bez Harolda.
Znala je da ne bi. Dok se probijala kroz sneg, priznala je to sebi nebro-
jeno puta.
MAS 93
MAS ljubavni romani
- Učiniću sve što tražiš od mene, Harolde. Živeću sa tobom i imaćemo

decu i biće sve onako kako ti budeš želeo - rekla mu je tiho.
Harold ju je začuđeno pogledao. Nije očekivao da čuje tako nešto od
Marije.
- Decu? - ponovio je njene reči. Njegove ruke spustile su se na njena
ramena i Marija je osetila ogromnu toplinu koja je izbijala iz njih. - Ti
želiš decu? - upitao je.
- Znam da ti nisi mogao biti svestan toga. Gubitak našeg deteta doveo
me je na ivicu uništenja. U jednom trenutku činilo mi se da je sve to
moguće. Da imam porodicu, decu, da se udam. A onda su se svi moji
snovi pretvorili u prah i pepeo...
- Da bi imala decu, moraš prvo da se udaš - zaključio je Harold.
Pogledi su im se sreli i Marija je odmahnula glavom.
- Samo ako i ti želiš isto - rekla mu je, dok se njeno srce cepalo od bola.
Bila je spremna da pristane na kompromis, mada je znala da to ne bi bio
proizvod njenih stvarnih želja.
- Otišla sam, jer nisam mogla da zamislim da jedno ide bez drugog...
Kada sam se našla tamo napolju, u oluji, shvatila sam koliko sam bila
sebična.
Harold je pomislio kako Marija nije bila jedina sebična osoba u čitavoj
stvari. Skoro je izgubio Mariju samo zato što je i on sam bio tako tvrdo-
glav i sebičan.
- Šta bi ti rekla, kada bi znala da ni ja ne želim decu, ako se ne venčamo?
- upitao ju je.
Brak je bio nešto što se sklapalo za čitav život, a Harold nije mogao da
zamisli da provede život bez Marije. Do tog trenutka plašio se braka i
vezivanja, a sada je shvatio da je to išlo jedno s drugim. Bez Marije nije
bilo života za njega, a život sa Marijom biće jedino moguć ako on sam
bude shvatio da njih dvoje zauvek treba da ostanu zajedno.
Zastao mu je dah pri pomisli da su njih dvoje oduvek mislili isto. Dok
ga je gledala pravo u oči, Marija se borila da spreči suze. Znala je da sada
MAS 94
nije bio trenutak za to.

- Hoćeš li se udati za mene, Marija? - čula je Haroldovo pitanje, dok su
je njegove ruke privlačile u zagrljaj.
Bile su to reči za kojima je toliko čeznula. Sada su odzvanjale u njenim
ušima, kao refren najlepše pesme.
- Da li ćeš moći da se strpiš do sutra? Meni će biti teško da se toliko
strpim... - zagnjurila je lice u njegovo rame, osećajući da više neće moći
da zadrži suze.
- I meni će biti teško, ali znam da ćeš zauvek ostati uz mene, ljubavi
moja. Znam da ćeš me večno voleti, kao što ja volim tebe...
MAS 95

Eva. 10. Evelin Hartvud - Nebeska Dolina

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Eva. 10. Evelin Hartvud - Nebeska Dolina

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

MAS ljubavni romani

Balkansko poluostrvo, 2023.

- Početnik, prosečan ili vešt?

Harold je primetio da se Džerom jedva uzdržavao da je ne nazove lažlji-

odgovara potpunim početnicima i bio je zadovoljan Džeromovim izbo-

Marija Karter se primakla ogledalu u kupatilu, da bi bolje videla šta radi.

makar ostala sama do kraja života. Na trenutak se odmakla od ogledala.

Prvi nastup lepe praznoglave plavuše bio je onaj u agenciji za iznajmlji-

nadajući se da će dobiti na vremenu i da će mirno moći da nastupi kada

pretvorila se u čuđenje kada je ona odjednom pocrvenela, kao da joj je

dopasti - rekao je.

Nikolas je klimnuo glavom. Radio je ovde kao direktor hotela i uvek je

- Harolde, dragi, nisam očekivala da ću te zateći ovde! - ona je istovre-

za večeras. Uveren sam da će ti Nikolas odmah pozvati taksi, ako si ner-

- Da li tvoja ponuda i dalje važi?

Odjednom se sve promenilo.

To ga ipak nije sprečilo da se pita kako bi takav doživljaj izgledao.

- Zovem se Harold Robinson - rekao je, posmatrajući je u iščekivanju.

Bio je sasvim očaran tom neobičnom ženom. Njen nastup je predstavljao

- Pogon na četiri točka... - rekao je zamišljeno.

- Ja sam poslovan čovek.

osluškivala. Čim bude čula da su se vrata njene sobe zalupila, ući će u

Ostao je s njom na terasi, jer je čvrsto rešio da sazna zašto se ta žena,

- Dakle, to sve objašnjava!

Pogledi su im se na trenutak sreli.

Mada je znao da je Marija ljuta, želeo je da se naglas nasmeje.

- Kako god hoćeš. Ako ti je važno, možeš da kažeš svojim prijateljima

Bio je to tek početak, znali su oboje.

Kada se Marija ujutro probudila. Prvo su joj se u sećanje vratili događaji

Njeno zaspalo lice bilo je sasvim smireno u mutnom jutarnjem svetlu.

Da, to ga je zaista uznemiravalo. Nije nameravao svoj život da deli ni sa

Privila se uz njega, osećajući kako se mišići na njegovom telu zatežu.

Vezala je pojas u čvor, pre nego što se usudila da ga ponovo pogleda.

ruke prema njoj. Usnama je dodirnuo njeno uho i nastavio da šapuće

Čim je počeo da se budi, Harold je posegnuo rukom prema mestu gde je

ženje uticati na njegovo ponašanje prema osoblju.

Na skijama je polako klizio niz padinu za početnike. Odjednom je shva-

nim osmehom na usnama.

- Harolde? - polako je okrenula glavu prema njemu, kao da nije mogla

- Nije mi bilo pravo kada sam se jutros probudio i video da te nema -

mu rekla, da se on kojim slučajem probudio pre njenog odlaska.

- To već miriše na vezu, Harolde - našalila se, ne usuđujući se ni da po-

- Moj si dužnik, Marija - rekao je Harold, umesto da joj odgovori.

Odjednom ju je obuzela želja da po novo izigrava praznoglavu plavušu.

- Znam da si mi rekao da se baviš nekretninama, ali sam pomislila da je

- Suviše si lepa, da bih te poredio sa vozačem kamiona - Haroldu se uči-

Nadao se da će Marija zapamtiti tu lekciju.

prepala da si ti čovek sa više problema nego ja sama! Znaš, imam svega

- Naravno... Lud i glup. Zaslepljen snegom. Zar se to nije dogodilo Her-

Nije mu se pružila čak ni prilika da kaže Mariji koliko je voli.

nutku jedino vredno za njega bila je Marija.

Već je bilo svanulo i Metju je bio sasvim obučen.

Osećao se kao da ga je neko sasvim neočekivano udario u stomak.

Njena beba čak nije imala priliku ni da udahne vazduh.

Bacila je mokru maramicu na pod i uzela drugu. Suze su joj nezadrživo

Marija je čula škljocanje u slušalici i znala je da je veza prekinuta. Njena

Bar da nikada nije srela Harolda! Sve ovo se ne bi dogodilo. Da se bar

Odjednom joj se učinilo da je do nje odnekud dopro miris hrane. Napolju

Ipak se nije usuđivala da pomisli na to. Nije imala smelosti da se nada.

- Nemoj sada, Marija... sada mi treba malo predaha... Molim te...

- Hoćeš li da pođeš sa mnom? Podi sa mnom, Marija - rekao joj je, ne

- I tebi je jasno da se ne zna kada će to biti. Šta ako ga zadrže u bazi?

u njemu samom budili čuđenje, pa zašto ne bi i ovaj, zaključio je najzad.