Luna 32. Jun 2017. God.

Iva Mili

Balkansko poluostrvo, 2023.

MAS 2
I

Gospođa Kasldej uđe u salon. Nije imala mira ceo dan. Doduše,
retko je ona kad imala mira. Ali sada je došla na jednu genijalnu
ideju i rešila je da je odmah sprovede u delo.
U salonu je na sofi sedeo njihov gost Džon Berlouz i čitao neku
knjigu. Ona u prolazu baci pogled na njegova ukočena leđa. Njena
kći Dajana stajala je pored prozora i gledala napolje. Stara rođaka
gospođa Bejzi dremuckala je pored kamina. Februar u Engleskoj
ume da bude hladan.
- Dajana! Dođi ovamo - pozva gospođa Kasldej svoju kći. Devojka
se okrete. Gospođa Kasldej je uživala u njenoj lepoti i nije
propuštala priliku da je istakne. Lepe plave oči, plava kosa i nežne
crte lica krasile su njenu kći.
- Molim, mama - reče ona prlazeći.
- Tako nikada nećeš osvojiti mladog gospodina - poče glasno da
šapuće njena majka, a Dajana se uplašeno okrenu. Džon Berlouz je
i dalje ukočeno sedeo, okrenut leđima i nije davao znake da čuje
njihov razgovor.
- Jesam li ti rekla da treba da razgovaraš sa njim. Mora da te bolje
upozna, da vidi kako si dobra i lepa i prijatna i… I sve ostalo što te
krasi. Kako misliš da mu privučeš pažnju ako ne razgovaraš sa
njim!
- Mama, tiše! Čuće nas!
- Pa šta! I on sedi tu kao neki ukočeni starac, ne razgovara ni sa kim
već deset dana. Otkako ga je Čarli doveo! Ranije nam je bar
dovodio neke vesele prijatelje. Ovaj samo sedi i namršteno gleda.
Možda nismo dovoljno otmeni i bogati za njega - promeni se
raspoloženje gospođe Kasldej.
Dajana prevrnu očima. Iskreno se nadala da se pomenuti gospodin
udubio u svoju knjigu i ne čuje njihovo ogovaranje. Toliko puta joj

MAS 3
je bilo neprijatno zbog majčinih suviše otvorenih izjava, ali ovog
puta posebno. Ovih deset dana kako imaju gosta, misli da će od
stida propasti u zemlju. Na sreću, on ne pokazuje suviše otvoreno
svoj prezir prema njenoj majci, a prema njoj je čak na granici
ljubaznosti, što je za njega više nego dovoljno, smatrala je. A
očigledno je i on delio njeno mišljenje, jer više od ljubaznosti nije
pokazivao.
- Draga, ovakvu priliku ne treba propustiti. Gospodin Berlouz je
najzgodniji i najbogatiji prijatelj koga nam je Čarli do sada doveo -
opet se promeni raspoloženje njene majke.
- Mama, tiše malo!
- Draga, ne trudiš se dovoljno - nije odustajala ova. Da samo znaš
kako sam se ja trudila oko tvog oca. Da nisam, nikada se ne bih
udala za njega. Kako je samo on bio ukočen i ćutljiv! Nije umeo ni
čestito da razgovara. Ali meni se mnogo dopao nisam htela da
odustanem. Nije to ništa ni teško, ni strašno. Samo, muškarcima
treba malo podsticaja. Oni su kao deca. Ponekad nisu ni svesni da
im se sviđa neka devojka. Zato je na njoj da im na to ukaže.
- Dobro, dobro - složi se brzo Dajana vraćajući se u salon, da bi
sprečila majku da daije priča. U prolazu baci bojažljiv pogled na
pomenutog gospodina, ali on je udubljen čitao svoju knjigu. Baš je
lep! Šteta što je tako nadmen i uobražen. Od majčinih ambicija čini
se da neće biti ništa.
Ona ponovo priđe prozoru i zagleda se napolje. Čarli je otišao do
sela i još ga nema. A sneg navalio da veje kako nije cele zime! Kako
li će Šarlot stići? Možda neće danas ni dolaziti, dok ne prestane ova
mećava. A tako je nestrpljiva da je ponovo vidi.
Džon Berlouz podiže pogled prema njoj. Imala je lep profil i vitku
figuru. Mogla je da prođe kao lepotica, čak i za njegov strogi ukus.
Šteta što joj je majka tako prosta žena. Nije mogao da oseti ništa
bolje od prezira prema toj preglasnoj, prostoj ženi. Kako li se samo
udala za tako finog gospodina kao što je stari Kasldej? Doduše,
videli su se na njoj još uvek tragovi nekadašnje lepote i vedrog
duha, ali to je već pomalo ličilo na parodiju. Nekadašnja koketarija
i plavi viseći uvojci više nisu odgovarali već raskrupnjaloj,
srednjovečnoj ženi kakva je gospođa Kasldej sada bila. Da, bez
obzira što je Dajana tako lepa mila, njena majka predstavlja
MAS 4
nepremostivu prepreku. Bar za njega. On ponovo spusti pogled na
knjigu. Bilo mu je jasno šta se oko njega dešava. Pokušaji gospođe
Kasldej bili bi mu smešni da je bio šaljiv tip. Pošto to nije bio, bili
su mu samo dosadni. Da je samo znala da ni mnogo lukavije i
uglednije dame nisu uspele da ga ulove, odavno bi odustala.
Kada je dolazio ovamo sa Čarlijem, nadao se da će se na njihovom
imanju na selu malo odmoriti od ljubavnih spletkarenja. Pogrešio
je. Lov na muža nije isključivo zanimacija u visokom londonskom
društvu u kome se on kretao. Možda je na usamljenim seoskim
imanjima bio još izraženiji, zbog nedostatka prilika. Nego, izdržaće
još neko vreme, samo zbog Čarlija. Bio mu je drag taj veseli,
otvoreni momak. A gospođa Kasldej ionako mu nije dorasla, bez
obzira na svoju upornost.
Aurora Kasldej nije ni sanjala kako ju je ocenio mladi, lepi gost kog
je prižeijkivala za zeta. Ona je bila prostodušna žena, nenavknuta
na zlobu, kao ni na otmenost velikog sveta iz kog je on dolazio.
Njen muž nije voleo London, i oni tamo nisu išli i ako su imali
mogućnosti, sve do pre dve godine, kada je trebalo kćerku
predstaviti u društvu. Tu balsku sezonu morali su da provedu tamo,
bar neko vreme. U tome im je od neprocenjive pomoći bila njihova
rođaka, gospođa Bejzi. Dajana tada nije našla muža, a njima je
dosadio London, pa su se vratili kući. Gospođa Bejzi je sada bila u
gostima kod njih. Kako su bili veoma gostoljubivi, često su imali
društvo u kući.
Najčešće im je u goste dolazio mladi Čarls Rid, rođak gospodina
Kasldeja. On se u njihovoj kući osećao kao u svojoj, pa je ponekad
sa sobom dovodio i po nekog prijatelja, ili više njih. Tako je Dajana
povremeno imala udvarače, mada zbog života na selu i retkih
izlazaka u društvo, nije bila navikla na provod. I pored sve lepote i
bogatstva, i dalje je bila stidljiva i skromna.
Još uvek je gledala kroz prozor očekujući da stigne Šarlot. Bila je
nestrpljiva da ponovo vidi svoju prijateljicu. Kao što su im majke
bile bliske, tako su i one imale divno prijateljstvo.
Dajana je pamtila te dane, kad su bili deca i kada im je Šarlota bila
u gostima, po izuzetno veseloj atmosferi. Prosto je cela kuća odisala
nekom živošću i dobrim raspoloženjem. Tada je čak i otac, koji nije

MAS 5
bio baš pričljiv čovek, više pričao i smejao se, a majčine upadice
bile su manje primetne i činile se manje napadne.
Jedva je čekala da Šarlot stigne. Ona uvek donese lepo
raspoloženje. To je zaista čudno. Šarlotu život nije ni najmanje
mazio. Majka joj je umrla kada je bila sasvim mala, otac joj je bio
prilično nezgodan čovek, koji se uz to pre nekoliko godina ponovo
oženio, a pričalo se i da je zadužio njen miraz. A opet, na njoj se
nije mogao videti, ni naslutiti ni najmanji trač tih tegoba. Bila je
uvek vesela i nasmejana. Ona će uspeti da povrati nekadašnju
veselost ovoj kući, onu veselost koja je vladala pre nego što je
stigao Džon Berlouz.
Stara gospođa Bejzi promeškolji se u svojoj fotelji pored kamina.
Činilo se da je Aurori potreban sagovomik, a ona je bila uvežbani
slušalac.
- Šarlot danas stiže? Drago dete, jedva čekam da je vidim - reče ona
i odmah pogodi pravu stvar
- Zaista - odgovori Aurora Kasldej prihvatajući temu koja joj je
ležala na srcu i sedajući pored nje. - I mi jedva čekamo. Sreća da ju
je otac pustio, pošto sada ima dosta posla u kući, zbog dečaka.
Znate, dobro je da dođe sada dok je Čarli tu - reče ona u poverenju.
Gospođa Bejzi saučesnički klimnu glavom, podižući obrvu. Do
skora očekivalo da će se Dajana udati za Čarlsa, ali ništa se po tom
pitanju nije dešavalo. Možda on i nema nameru da se njome oženi?
Činilo se da rado dolazi u goste, ali više od toga nije se moglo
naslutiti.
- Mislite da bi njih dvoje mogli… - upita ona značajno.
- To bi bio dobar brak za nju. Nije joj lako. Majka joj je rano umrla,
otac proćerdao njen maraz. Nisu joj baš idealne prilike za udaju.
- To bi za nju bilo dobro, ali ne znam da li bi njegovi roditelji bili
zadovoljni da on uzme siromašnu devojku, bez obzira na poreklo -
reče oprezno gospođa Bejzi. - Oni bi više voleli našu Dajanu za
snaju, isto kao i mi.
Aurora Kasldej uzdahnu. Čarli se ne izjašnjava. Sve su manji
izgledi da do tog braka dođe. Uostalom, zašto bi dovodio prijatelje
kada im dolazi u goste? Možda im tako daje na znanje da Dajana

MAS 6
treba da izabere nekog od njih i da se ne nada njegovoj prosidbi?
To je za nju već neko vreme nerazrešiva zagonetka.
- Verovatno bi, ali slabi su izgledi za to. A Šarlotina majka mi je
bila dobra prijateljica i ja ću se potruditi da do tog braka dođe - reče
gospođa Kasldej. A kad ona nešto utuvi sebi u glavu, mora tako da
bude.
Dajana, koja je sve čula, i ako je stajala kod prozora, uplašeno
primeti da je gospodin Berlouz odavno prestao da čita svoju knjigu
i da pomno sluša njihov razgovor, nimalo oduševljen njihovim
zaključcima. Oh, majka i njene glasne priče! Bila je majstor da
napravi neprijatnu situaciju koju samo ona ne primećuje!
- Draga moja! Malo je nezgodno mešati se u takve stvari - upozori
stara gospođa. - Ako njegovi budu protiv tog braka, naljutiće se na
vas zbog podsticanja.
- Nju pod hitno treba udati i spasiti iz one kuće! - nije se dala ova.
- Ali, on je mlad i još nije samostalan... - pokušala je ponovo
gospođa Bejzi.
- Šarlot je simpatična, vesele prirode. Možda čak i lepa. Neće joj
biti teško da ga navede da se zaljubi u nju, Zato sam je i pozvala
sada, kad je on tu, i ima nameru da još sedi. Naše imanje je odlično
za lov, a sada je idealna prilika. Možda se neće ponoviti -
tvrdoglavo je nastavljala gospođa Kasldej.
Dajani zastade dah. Majka je sad stvarno preterala. Ona vide kako
Džon Berlouz glasno zatvori knjigu sa otvorenim neodobravanjem
ustade sa svog mesta. Dve dame utišaše razgovor, ali glavno j e već
bilo izrečeno. Kada ih je Dajana čula iako je bila čak pored prozora,
on mora da je još bolje!
On poče da se šeta po salonu. Gospođa Kasldej podiže pogled i poče
da namiguje kćerki i šalje joj značajne poglede, klimajući glavom
prema njemu i poručujući joj da mu priđe. Dajana sva pocrvene.
Nadala se bar da on nije ovo primetio. Umreće od stida ako majka
još nešto zabrlja!
Ni sama ne zna zašto se pred njim posebno stidi majčinih
komentara. Možda zato što je on tako lep, tako autoritativan, bogat,
moćan, a prema njima može osećati samo čist prezir. Zašto ga je

MAS 7
Čarli doveo? I kako li su se samo njih dvojica sprijateljili, tako
različiti?
Nije ni sanjala da bi neko iz visokih aristokratskih krugova pristao
da dođe u goste na nečije imanje i tamo sedi punih deset dana, iako
mu to, očigledno, ne prija baš najbolje, sudeći po njegovom
mrštenju i ozbiljnosti. Šta li ga ovde zadržava? Mora da sebi nalazi
bar neku zabavu, čim još uvek ostaje u gostima. Mada mu njena
majka ne priređuje baš zabavu, nego pre ljutnju. Evo ga, sav se
narogušio, a majka to uopšte ne primećuje. I otkud li joj ta nesrećna
ideja o Šarlot i Čarliju? I još da kaže pred njim, mislila je očajno.
- Gospođo! - reče on odjednom zaustavljajući se pred gospođom
Kasldej.
Ona zapanjeno podiže pogled. Za ovih deset dana nju je gost tako
otvoreno ignorisao, da joj se ni jednom do sada nije obratio, ni
izrazio želju da razgovara sa njom. Ona se obradova. Konačno je
prestao da se duri, i hoće i sa njom da razgovara! Bila je presrećna.
- Gospođo. Da li vi to zaista imate nameru da mladog rođaka svog
muža, koji prema vama i vašoj porodici oseća čisto poštovanje i
poverenje, namamite u neki, po njega, neprikladni brak? - upita je
on strogo, naglašavajući svaku reč i jedva se suzdržavajući od besa.
Dajana požele da propadne zemlju, ali njena majka hrabro izdrža
njegov pogled.
- Ali gospodine Berlouz! To ne bi bio neprkladan brak! Ona je iz
dobre porodice. Doduše, verovatno nije mnogo ostalo od njenog
miraza, ali njoj se lično nema šta prigovoriti... - poče ona ali je on
prekinu.
- I povrh toga, on o tome nema ni najblažeg pojma, niti je o toj
devojci pomišijao kao o mogućoj supruzi. To meni liči na
najružniju bračnu zamku, nedostojnu poštenih ljudi kakvi bi vi
trebalo da budete.
- Oni se, gospodine, poznaju od detinjstva, i neće biti ni malo teško
da se zaljube jedno u drugo. Ona je izuzetno šarmantna devojka, i
mislim da mu se možda i sviđa, samo nije još uvek to shvatio. Neće
njemu ništa faliti da bude sa njom. A njoj će vrlo mnogo koristiti -
završila je gospođa Kasldej nimalo uznemireno. Šta je ona naumila,
mora se ostvariti.

MAS 8
Džon Berlouz se šetkao po salonu kao tigar u kavezu, jedva se
suzdržavajući da ne plane. Kakva glupost i podlost! Da se
njegovom prijatelju ovde namešta neki neprikladni brak! I to pred
njegovim nosem! Sva sreća da je pošao sa njim. Neće on dozvoliti
da mu neka prosta, glupa žena prevari prijatelja koga izuzetno ceni.
Berlouz je zaista voleo cenio Čarlsa Rida, iako su bili sasvim
različiti. Možda baš zbog toga. Već su mu dosadili uobraženi likovi
iz njegovog najbližeg okruženja. Pošten, veseo i dobrodušan
prijatelj bio je pravo osveženje. Takav dobar čovek, kao što je Čarli,
ne zaslužuje da na prevaru ožene! On će se postarati za to!
Više nije komentarisao, jer ubeđivanje sa gospođom Kasldej nije
imalo svrhu, a i njemu je bilo ispod časti da sa njom raspravlja
naročito o tako ružnoj temi kao što mu se činila ova.
Dajana je sa zebnjom sve ovo uočila. Onoliko koliko je imala
prilike da ga do sada upozna, činilo se da Šarlotin dolazak ovog
puta ipak neće izazvati pozitivno raspoloženje i efekat. Mada... On
iz ovog majčinog nespretnog izlaganja nije mogao da stekne o
Šarloti neko posebno laskavo mišljenje, mada je ona bila sasvim
drugačija osoba, mnogo jača i smelija. Dajana se iskreno nadala da
Berlouz neće uspeti da je zastraši. Iako je sama sa strahom pratila
njegove krupne korake po salonu. Majka je konačno uspela da ga
izbaci iz ravnoteže, iako je deset dana uspešno odolevao. Prvi put
ga je videla da reaguje na drugi način, osim hladnog odmeravanja i
ćutanja.
U salon upade Čarli. Bio je zaduvan od jahanja po snegu i veselo
pozdravi prisutne. On je bio nasmejan, prostodušan momak i nije
bio od onih koji odmah primete zategnutu situaciju.
- Hej! Berlouze, pogrešio si što nisi pošao sa mnom. Bilo je divno!
Berlouz baci pogled kroz prozor na mećavu podižući obrvu i
odmahnu glavom.
- Dragi Čarli! Nije uopšte trebalo da juriš do sela po ovakvom
vremenu. A i Šarlot treba uskoro da stigne - naglasi gđa Kasldej
značajno, pazeći na njegovu reakciju.
- Pegica? Divno! Odavno je nisam video! Mora da je porasla.
- Kako da ne! Lepa je skoro isto kao naša Dajana - dodade gđa
Kasldej, ne propuštajući da pred Berlouzom da Dajani prvenstvo.
MAS 9
- A da je isto onako šašava kao kad je bila mala? - smejao se Čarli,
ubacujući u usta kolačić sa stola.
- Ne jedi te kolače, uskoro će ručak. Samo čekamo još malo, da
vidimo da li će Šarlota danas stići, ili će zbog vremena ostaviti za
sutra.
- Poznavajući Pegicu, neće se ona uplašiti jedne obične mećave -
smejao se Čarli, gutajući kolače. Berlouz ga pogleda. Možda će ova
žena i uspeti u svojoj nameri, ako on ne bude pazio na prijatelja.
Začu se kočija na prilazu ispred kuće.
- Ah, ipak stiže - radovala se gđa Kasldej.
- Šta sam vam rekao - reče zadovoljno Čarli, ubacujući poslednji
kolačić u usta, i izlazeći za Dajanom u hol da sačeka gošću.
Šarlot Lojd već je trčala uz stepenice.
- Dajana! Jedva sam čekala da te vidim.
Drugarice se srdačno zagrliše.
- Tako mi je drago što si tu - reče Dajana. Šarlot je pogleda. Da li
je nešto muči? Ali nije imala vremena za analize, trebalo je da se
pozdravi sa svima. Kasnije će razgovarati.
- Uđi, uđi - govorila je bez prestanka gđa Kasldej. - Gospođu Bejzi
poznaješ, ovo je naš gost, gospodin Berlouz. On je došao sa
Čarlijem. Šarlot sa divljenjem odmeri njegovu visoku, vitku priliku,
ali kad joj se on hladno nakloni izdaleka, ne želeći da se pozdravi,
ona se okrenu. Ovo je neki nadmeni uobraženko, neka. Od nje neće
dobiti ni trunku pažnje. Ona je došla zbog Dajane. Tako se bojala
da joj otac neće dozvoliti da dođe! Njena mlada maćeha Elinor joj
je mnogo pomogla u tome da ga ubedi da joj to dopusti.
- Hej! Šta ja to vidim! Mala Pegica je porasla i postala lepotica! -
uzviknu Čarli brzo joj prilazeći i poljubi je u obraz. Ona se nasmeja.
- Nego šta! Da znaš, sad mogu da pojedem i dve pite odjednom,
samo da te upozorim. Da posle ne plačeš što si ostao bez omiljenog
slatkiša! - plašila ga je ona, podsećajući na njihove nestašluke iz
detinjstva.

MAS 10
- Nisam ja plakao što si mi ti pojela pitu, nego što sam pao sa moje
kućice - uvređeno odvrati on, ali usta su mu se već razvlačila u
osmeh. Znao je da će odmah uslediti novi odgovor.
- Ah, kućica! - uzviknu ona. Nikako nije mogla da mu oprosti što
joj tada nije dozvoljavao da se popne na njegovu kućicu na drvetu.
- Da znaš, nikakva ti je kućica bila.
- Da, zato nisi htela da siđeš sa nje ceo dan kad si uspela da šmugneš
gore jer sam ja otišao da ručam!
Svi se nasmejaše. To je bio jedan događaj koga su stalno
prepričavali. Kako se Šarlot popela merdevinama koju su
specijalno za njega napravili na drvetu, zabarikadirala se i nisu
mogli ceo dan da je namole da siđe. Sve dok Čarli nije svečano
obećao da može da se popne kod njega kad god poželi!
- Pa, ja nisam nikad bila fina devojčica kao Dajana.
- Da, to moram da priznam. Bila si prilično nemoguća.
Ona se nasmeja na ovaj njegov diplomatski odgovor, kad joj pogled
pade na njegovog mračnog prijatelja, koji ju je merio ni malo
prijateljskim pogledom. Šta li mu je? Ali, baš iz inata, neće ga više
ni pogledati. Svašta!
Ona nastavi da ćaska, uglavnom sa Čarlijem, mada se i Dajanina
majka često ubacivala.
Dajana po prirodi nije bila mnogo pričljiva, kao ni njen otac. Više
je uživala slušajući verbalnu paljbu koju su razmenjivali Šarlot i
Čarli. Samo je ponekad bacala kradomične poglede na natmureno
Berlouzovo lice, ali inače se činilo da niko ne primećuje njegovo
neraspoloženje. Šarlot je, na sreću, ignorisala njegove mračne
poglede i širila veselo raspoloženje.
Nije bila lepotica u klasičnom smislu, ali njeno vedro, uvek
nasmejano lice sa tragom nekadašnjih pegica privlačilo je pažnju.
Smeđa kosa, smeđe, bistre oči, vitka, gipka figura bile su njene
glavne karakteristike.
Gospođa Kasldej ubrzo izađe da vidi da li je ručak gotov. Njen muž
je bio u biblioteci gde je provodio većinu vremena, a gđa Bejzi
smesti se pored kamina da malo dremucka.

MAS 11
Devojke su sele u salon na sofu da tiho pričaju. Malo dalje seli su i
mladići.
- Zar nije slatka devojka? - upita Čarli gledajući Šarlat.
- Molim te, nemoj da me zbunjuješ. Da si to rekao za svoju rođaku,
mogao bih da razumem. Gospođica Šarlot nema ništa što bi moglo
da je preporuči - odvrati Berlouz odsečnije nego što je planirao.
Čarli ga pogleda.
- lh! Ti imaš suviše stroge kriterijume! Ona je vrlo simpatična i
vesela osoba.
- Molim te! - uzvrati Berlouz. - Za gospođicu Dajanu bi se moglo
reći da je lepa i simpatična, ali njena prijateljica to nije.
- Uh, pa šta joj fali? To što ima nekoliko pegica nije nešto strašno.
Da si je video kakva je bila kad je bila mala! Sad se stvarno
prolepšala. I sa njom nikad nije bilo dosadno.
- Devojka treba da bude lepa, obrazovana i dobro vaspitana. lz
dobre porodice i po mogućstvu da donese nešto miraza. Ne vidim
da je to ovde slučaj.
- Tvoji kriterijumi su suviše visoki. Ne postoji takva žena kakvu ti
tražiš. Osim možda tvoje rođake Foster. Ona je zaista lepa. Pitam
se zašto se već nisi oženio njome. Neće te večito čekati. Verovatno
ima dosta udvarača, možda lepših i bogatijih od tebe.
Berlouz okrenu glavu. Nije voleo tu temu. Taman na vreme da vidi
kako za njih promiče Šarlota, noseći čašu sa vodom. Pitao se koliko
je čula od njihovog razgovora. Pa i da je čula, možda je i bolje. Biće
joj odmah sve jasno, neće morati da se zanosi praznim nadama
prema Čarliju. Ili, ne daj Bože, da počne njemu lično da se
nabacuje!
Uskoro pređoše u trpezariju. Gospođa Kasldej diplomatskim
manevrisanjem namesti Dajanu do Berlouza, a Šarlot prekoputa
pored Čarlija. Šarlot je bilo drago zbog toga. Od kako je danas ono
čula, nije joj bilo stalo ni da ga gleda ni da priča sa njim. Prostak
uobraženi! Samo to što je aristokratstkog porekla, i bogatiji od svih
njih zajedno, sebi daje pravo za takve uvredljive izjave. Zna ona da
nije ni lepa ni bogata kao Dajana, ali ne mora da je na to podseća
neki namćor, koji očigledno misli da je najlepši i najpoželjniji
muškarac na svetu!
MAS 12
E, pa neče mu uspeti da joj pokvari boravak ovde! Osvetiće mu se
tako što će se za inat njemu, dobro provesti! I zato, čim su seli za
sto, ona nastavi veseli razgovor sa Čarlijem.
Džon Berlouz je sedeo preko puta i ljutito posmatrao kako se
nemogući plan gospođe Kasldej polako pretvara u sasvim mogući!
Ta Šarlot bila je dovoljno zanimljiva da privuče naivnog Čarlija,
iako za njegov lični ukus nije bila ni dovoljno lepa, ni otmena.
Smeđa kosa i oči, sasvim obične crte lica. Morao bi sebi da prizna
promašaj ako ne uspe da odbrani Čarlija od ženidbe sa njom!
Sa negodovanjem je posmatrao kako se njih dvoje sve više
zapričavaju, povremeno se smejući. On baci iskosa pogled na
Dajanu, koja je tiho sedela pored njega. Danas se potrudio da bude
pažljiv nutkajući joj hranu i dodajući u njen tanjir, što njena majka
sa odobravanjem primeti, zadovoljno se smeškajući. Dajana uhvati
njen značajni pogied. Na nesreću, izgleda da ga je opazio Berlouz,
pošto iznenada poče da se zanima samo svojim jelom i prestade da
se njoj obraća. Dajana uzdahnu. Možda majka previše navaljuje. G.
Berlouz nije ni glup ni naivan.
- Šarlot, pričaj nam, šta ima novo kod tebe? - upita je gospođa
Kasldej.
Šarlot poče da priča. Najviše je pričala o svojoj maloj polubraći,
Džonu i Henriju. Njen otac, Martin Lojd, oženio se pre četiri godine
mladom ženom i sad je imao sa njom dva sinčića. Šarlotina mlada
maćeha, Elinor nije ispala baš srećnica udajući se za njega, ali
Šarlota nije želela da priča o tome. Više je hvalila mališane, koji su
je obožavali.
- Kako! Tvoj otac je otpustio svu poslugu? - začudi se gđa Kasldej
u jednom momentu.
- Pa, ne baš svu. Ostala je kuvarica i njen muž koji radi u štalama.
- Ali dete! Pa onda ti i Elinor morate da radite sve u kući.
- Nema veze. Dobro smo se organizovale. Elinor se brine o
dečacima, a ja o kući.
- A kako sada, kad si ti kod nas?

MAS 13
- Otac u poslednje vreme često putuje, ovih dana ide u London. Zato
sam ja dobila dozvolu da dođem. A Elinor ga je ubedila da može
sve sama.
- Jadno dete. Ipak je šteta što se tako mlada devojka udala za tako
starog čoveka. Mislim... jeste da ti je otac, ali je ipak šteta za nju.
Ona je samo nekoliko godina starija od tebe. Pitam se kako je to
uspeo.
- Draga moja. Kad se devojčin otac zaduži, ne preostaje mu ništa
drugo nego da svoje dete da umesto otplate dugova. To je
najverovatnije ovde bio slučaj - reče gospodin Kasldej. Svi
pogledaše u njega, ali on je već ponovo jeo. Nije bilo uobičajeno
da on daje tako dugačke izjave.
- Draga, izvini što te pitam, ali da nije tvoj otac kojim slučajem
zapao u dugove? - zapita je Aurora Kasldej. - Ne bi bilo dobro da
se i tebi desi tako nešto.
Šarlot se kiselo osmehnu, ali ništa ne reče.
- Našu Pegicu niko neće uzeti za dugove! - odvrati Čarli.
- Misliš da sam tako loša da me niko neće hteti? - uzvrati ona sa
osmehom.
- Ej, nisam tako mislio. Samo ne mogu da zamislim tebe u nekoj
bezizlaznoj situaciji - branio se on.
- Može ona i sama da nađe muža. Nema potrebe da čeka da joj otac
nađe - naglasi gđa Kasldej. - Vidi, Šariot, kako je naš Čarii porastao
i prolepšao se od kako se niste videli.
Šarlot zastade usred zalogaja. Pogleda nju, pa onda njega.
- Jel vi to meni nudite Čarlija? - zasmeja se ona, a on pocrvene, sav
zbunjen.
- Što se smeješ? Zar sam tako ružan, da devojka treba da se iskida
od smeha kad se ja pomenem? - durio se Čarli.
- Nisi ti ružan, naprotiv. Ali ti si...Čarli. Ne bih mogla da se
zaljubim u tebe.
Ona primeti da je Berlouz pažljivo posmatra i sluša. Očigledno ga
je zanimao ovaj razgovor. Gle, zanimljivo.

MAS 14
- Zaista, naš Čarli je postao veoma privlačan mladić. Nema te
devojke koja mu može naći manu - ohrabrivala je gđa Kasldej.
Čarli je bio malo zbunjen pravcem ovog razgovora, ali reši da
nastavi.
- Ha! Jel čuješ? Lep sam i privlačan.
- Ja nisam ni rekla da nisi. Ja samo... pogled joj pade na Berlouza
koji ih je pomno posmatrao. - Imam druge planove za udaju - hrabro
završi. Naduvenko se zanima za načetu temu. To mora da se istraži
i višestruko iskoristi. Za njegovo spuštanje na zemlju!
Svi zagrajaše da im objasni.
- Pa evo. Ja planiram da se udam za neko vrlo, vrlo... bogatog -
bubnu ona.
- Ha, ha! Pa evo ti onda Berlouza, on je bogatiji od mene! - zasmeja
se Čarli.
Ovaj je bezizražajno posmatrao pokušavajuci da proceni da se Čarli
zagreva za devojku ili je ravnodušan i ništa ne reče.
- O, ne. Gospodin Berlouz je suviše dobar i ljubazan. Poštedeću ga
mojih čari - naglašavala je ona, a ovaj je ljutito odmeri. - Pošto
sam siromašna, nema svrhe da se zaljubljujem, jer se sigumo ne
mogu udati iz ljubavi. Moram da se udam zbog para, jer i onako ne
postoji čovek dostojan moje ljubavi i poštovanja - završi ona
izazivački gledajući Berlouza.
- Draga moja, ne bi trebalo da tako govoriš - upozori je gđa Bejzi.
- Gospodin Berlouz te ne poznaje dobro, mogao bi da pomisli da je
sve to istina. On ne zna kako ti voliš da se šališ.
- Eh, gđo Bejzi, zašto ste se umešali, baš je postalo zanimljivo! -
odvrati Čarli. - Nikad do sada nisam imao priliku da vidim da mu
se neka devojka ovako obraća. Obično sve padaju u nesvest od
obožavanja gde god se on pojavi. A mene jedva da primete.
- Možda je i bolje da te jedva primete... - počeše da se prepiru gđa
Bejzi i Čarli.
Do kraja ručka nisu više načinjali nezgodne teme.
Posle ručka muškarci negde izađoše. Starije dame takođe, pa u
salonu ostadoše samo devojke.

MAS 15
- Dajana, šta se ono danas dešavalo? Zašto je Berlouz onako
neprijateljski nastrojen prema meni? - sada je i Šarlot postala
ozbljna.
- Pa... Mislim da je majka kriva. Znaš ti nju. Naumila je da te pošto-
poto uda za Čarija. A Džon Berlouz je to čuo, i ta mu se ideja nije
dopala. Misli da je nisko i nedostojno da se nekome nameće žena.
A meni je namenila njega - reče joj otvoreno Dajana. lzmeđu njih
dve nikad nije bilo tajni.
- Stvamo? Je ti se on sviđa? - sumnjičavo je odmeri Šariot. Nije
mogla da zamisli da bi nežna Dajana mogla da bude srećna pored
onako hladnog i neprijatnog čoveka.
- Videla si ga. On je zaista autoritativan, otmen, lep... Samo me je
pred njim neizmemo sramota zbog majke. Ona je rekla i uradila
pred njim takve stvari, od kojih samo crvenim.
- Nemoj da crveniš! Ona je tvoja majka, misli ti najbolje i brine o
tebi. Baš te briga da li se njeno ponašanje i ispoljavanje brige i
ljubavi prema tebi nekome dopada ili ne! Šta bih ja dala da imam
majku! Bar polovina ovih briga me ne bi morila! Ne stidi se svoje
majke! A on, ako prezire nekog ovde, neka ide tamo gde mu je bolje
- naljuti se Šarlot, ali onda, bacivši pogled na neraspoloženu
Dajanu, ućuta. - lzvini. Malo sam napeta - završi.
Možda se Berlouz zaista sviđa Dajani. Onda je istinski muči taj
problem sa majkom. Mada ona ne vidi kako bi takav neprijatan
čovek mogao bilo kome da se sviđa. Žao joj je što je to tako
direktno i grubo rekla Dajani, ali ona to zaista misli. Prema nje mu
je počela da oseća zaista otvoreno neprijateljstvo. Kad on nju
prezire, neće ni ona njega poštovati.
- On me ne voli jer ne želi da se Čarls oženi sa mnom? - upita
ponovo.
- Misli da nije lepo što te majka na silu nameće Čarliju. I to što
nisi... ovaj... na finansijskom i porodičnom nivou sa njim.
- Da - reče Šarlot gorko.
- Ja sam ispod njegovog nivoa. U ovakvoj situaciji, ni jedan
normalan mladić ne bi želeo da me oženi. Ali ne brinem se. Možda
se može naći neki udovac od oko pedeset, šezdeset godina i za
mene! - obe se nasmejaše. Šarlot je uvek uspevala da sve okrene na
MAS 16
šalu. Ali dobro je što je otkrila razlog njegovog neprijateljstva.
Lakše će joj biti da ga podbada. Mada, mora da pazi da ne pretera
zbog Dajane. Uh, kako bi mu inače pokazala! Ne bi ni znao šta ga
je snašlo, a već bi bio predmet opšteg podsmeha! Neće mu škoditi
malo spuštanja, posle onih visina na koje je uzleteo.

II

Za večerom su imali novog gosta. To je bio lord Hejlis. Od kako je

pre šest meseci ostao udovac, počeo je češće da navraća kod svojih
suseda. Slutili su da je to zbog Dajane, ali ona ga je izbegavala
Koliko god je mogla.
Ni Šarlot ga nije volela. Bio je suviše prepotentan, glasan i suviše
uveren u privlačnost svog imena, ugleda i bogatstva da bi se
zamarao razvijanjem i negovanjem sopstvenih ličnih vrlina.
Ukratko, bio je, to ružan, neprijatan čovek četrdesetih godina.
Nekakvim nesrećnim spletom okolnosti Šarlot dobi čast da sedi baš
pored njega. Uh, kakav maler! Jedan nemogući čovek pored nje, a
drugi opet preko puta nje! Slaba uteha je bilo to što je sa njene druge
strane opet sedeo Čarls i obasipao je pažnjom, iako se Berlouz
mrštio na to.
Uskoro je i lord Hejlis počeo da je obasipa, doduše nepoželjnom
pažnjom, da joj se smeška, i što je još gore, da je pipka ispod stola
kad god mu se ukaže prilika. Šarlot sa još većom neprijatnošću
primeti da je Berlouz počeo da prati dešavanja među njima.
Očigledno nije bio od onih kojima nešto može da promakne. Pa
dobro, možda je inteligentan, ali humor mu ipak nije jača strana.
Kao njoj, na primer!
- Draga moja gospođice, kako to da se još niste udali, a tako ste
slatki? - poče Hejlis da joj mljacka u uvo.
Ona se odmaknu i sa osmehom odgovori:
- Ah, nisam ja baš tako slatka. Ja sam opasna, fatalna žena. Prava
zavodnica, pred kojom padaju muškarci. Evo, i gospodin Berlouz
se slaže sa mnom.

MAS 17
Berlouz iznenađeno podiže glavu uhvati njen mangupski pogled.
Šarlot počela sa svojom osvetom. Nije ona kriva što drugi kroje
planove u njeno ime, ni što je otac upropastio njene prilike za udaju.
I nije zaslužila da se prema njoj bilo ko ponaša na onako neprijatan
način kao danas on. A kobajagi važi za lepo vaspitanog i uvaženog
džentlmena. Ništa mu neće biti od malo njenog peckanja, a i malo
će spustiti svoj aristokratski nos.
Ali Hejlis proceni da je bolje da se drži Dajane. lonako je prema
njoj imao ženidbene pretenzije. Kasldejevi su imali veliko imanje.
Njihova ćerka bila je malo bledunjava za njegov ukus. Ova njena
prijateljica bila je prava varnica, ali zvanično mora da daje
prvenstvo Dajani, ako misli da dobije njen pristanak i imanje.
- Možda, ali naša gospođica Dajana je prava lepotica, zar ne? -
nastavi on, što zazvuča vrlo nekultumo, čak i za Berlouzove
odbrambene namere. Šarlot saže glavu na ovakvo direktno
poređenje. Svi nastaviše da jedu, kao da ga nisu čuli. Dajana je
mešala po tanjiru, ne podižući glavu. Hejlis je bio vrlo napadan
čovek, koji nije shvatao gde su granice dobrog ukusa i ponašanja. I
kada postaje dosadan i nepoželjan.
- Jeste, zar ne, gospodine Berlouz? - ubaci se gđa Kasldej. Ona je
koristila svaku priliku. Dajana je molećivo pogleda, ali bilo je
kasno.
- Da, zaista - neočekivano odvrati ovaj, prihvatajući njenu upadicu.
Hejlis nije bio čovek koji lako stiče prijatelje. A ovde je pogotovo
bio nepoželjan. Možda je to bio razlog Berlouzovog odgovora.
Hejlis ih osmotri i shvati situaciju. A, tako dakle! Oni su joj
namenili ovog žutokljunca Berlouza. Možda je on bogatiji i lepši
od njega, ali nije on od juče. Videće i oni i on koga su našli da
odbiju!
- Berlouz, Berlouz ... - poče on, škiljeći zlobno. - Poznavao sam
jednog Berlouza, pre petnaestak godina. Henri Berlouz, tako se
zvao. Da, da. Bio je to veseo momak. Šteta što nije malo duže
poživeo. Da niste nešto u rodu? - upita on naoko nedužno, ne
skidajući pogled sa njega.
Nastade tajac za stolom. Šarlot primeti kako se mišići na
Berlouzovim obrazima zatežu. Zglobovi kojima je držao pribor

MAS 18
pobeleše mu. Šta li je ovaj bezobraznik Hejlis smislio? Sad će to
tresnuti pred svima, uživajući u neprijatnoj situaciji koju će
izazvati.
- Taj dečko, kažem, bio je baš veseo momak. Šteta što je umro. Od
alkohola i veselog života, čini mi se. Doduše, možda je tako i bolje.
Sećam se, imao je mlađeg brata, dečka u to vreme. Da je još malo
poživeo, proćerdao bi celo imanje, pa malom batici ne bi ništa
ostalo, da se sada šepuri u društvu.
Berlouz je ćutao stegnute vilice. Šarlot je naslućivala da ga je Hejlis
pogodio u živac, iako nije znala njegovu priču. Nije joj bio
simpatičan, to je evidentno, ali Hejlis je bio neprevaziđeni gad.
Nikome ne bi poželela da mu se nađe na putu kao meta.
- Baš smo veselo živeli u to vreme. Sečam se, kakve je Henri
gluposti bio u stanju da uradi kad malo popije… - poče opet Hejlis,
ustremljujući se na odabranu žrtvu.
- Lorde Hejlis, vi ste tako zanimIjiva osoba - obrati mu se Šarlot
neočekivano. On okrenu svoje sitne oči ka njoj. Nije voleo kad ga
prekidaju. Bio je kao pauk, koji svoju žrtvu prvo dobro zaplete,
namuči je, a onda je dokrajči.
- Da, draga moja - trudio se da zvuči ljubazno.
- Vas zaista zabavlja smrt? - upita ona naoko nevino. Nije više
mogla da ga sluša ćuteći, jer ga nije podnosila.
- Pa, znate, većina ljudi se ustvari raduje što otputuje neko drugi,
ako zaista hoće da budu iskreni.
- Jeste li tako mislili i jesenas?
On je pogleda kroz stisnute oči. Aludirala je na njegovu mladu
ženu, koja je umrla na porođaju. Pričalo se da je on u to vreme bio
u Londonu i tamo se provodio sa društvom, čak ni na sahranu nije
stigao da dođe.
- Vi ste zaista opasna i drska mlada dama, lepo ste maločas rekli.
Samo što vam vaspitanje nije jača strana. Ali ako imate sreće, naći
ćete muža koji će ukrotiti te vaše nestašluke - reče joj on
podsmešijivo, odmeravajući je zlobno. - Sva je sreća što ja neću biti
taj.

MAS 19
- Ali zašto? Pa vi ste tako ljubazna, prijatna osoba. Bila bi mi čast
- odvrati ona otrovno, ukrštajući pogled sa njim. Ali on je bio
bezobziran prema bilo kome i nije trpeo da mu neko protivureči i
kvari mu planove za napad.
- Ali, zlato moje, vi ste kao crkveni miš, bez igde ičega. Treba da
budete srećni što vas gospodin Šarp želi. Njemu sa zadovoljstvom
prepuštam tu čast - reče prateći njenu reakciju. Ako hoće da bude
velikodušna i vadi Berlouza iz njegovih kandži, moraće to da plati.
Šarlot je zurila u njega. Šta to on zna? Moraće da sazna. Ali ako mu
to pokaže, za inat joj neće reći.
- A, gospodin Šarp! Sreli ste ga negde ovih dana? - upita ona
bezbrižno.
- Da, videli smo se u Londonu. Kupuje prsten. Za novu ženu - Hejlis
je škiljio u nju.
- Šarp? Da to nije onaj Šarp što se već tri puta ženio, i sve tri žene
su mu umrle vrlo mlade? - upita stara gospođa Bejzi, probudivši se
iz svoje pospanosti.
- Baš taj.
- Pa koja će se sad jadnica udati za njega? - upita prostodušno gđa
Kasldej. Ona nije baš sa pažnjom pratila razgovor, zaneta svojim
mislima.
- Zašto jadnica? Šarp je veoma bogat čovek. Bila bi čast svakoj
devojci da se uda za takvog gospodina. Šta ima veze što je udovac
- naglasi on gledajući preko stola u Dajanu, ali ona je sagla glavu i
nije mu uzvratila. On ljutito zvecnu čašom. - Zar ne, gospođice
Lojd? - pogled mu se zlobno zaustavi na Šarlot.
Svi začuđeno pogledaše u nju. Ona je sedela, zajapurena, i trudila
se da se savlada.
- Dete? Da nisi ti možda ta - upita gđa Kasldej, pa se zagrcrtu ne
dovršivši.
Šarpa je pratila loša reputacija što se tiče supruga. Sva tri puta ženio
se mladim, zdravim devojkama, čiji očevi su mu dugovali, inače,
niko pri zdravoj pameti ne bi dao dete takvom čoveku.
- Pa sami ste čuli šta kaže gospodin Hejlis. Svakoj devojci bi bila
čast da se uda za takvog čoveka - Šarlot savladavši se. Nije smela
MAS 20
da dozvoli Hejlisu da likuje. Moraće da izvuče iz njega ono što je
saznao.
- To volim da čujem - odvrati Hejlis gledajući je. Verovatno je želeo
da proceni iskrenost njenih reči.
- Ne znam samo da li ću ipak ja imati tu čast. Jeste li sigurni? Možda
je vama rekao? - upita Šarlot glumeći nadu, ali ne previše, da on ne
posumnja.
- Kako da nije. Ime i prezime mlade dame. Budite bez brige. Možete
da počnete da primate čestitke - cerio se Hejlis.
- Hvala, možda je ipak malo rano za to odvrati ona.
- Nije rano, naprotiv. Šarpu se baš žuri. Možete sebi da čestitate.
Zar se niste već pohvalili? Zar vi ostali ne znate za tu srećnu vest?
- Svi su ćutali, ne znajući kako da reaguju i šta da kažu.
- Nisam želela da žurim, dok ne bude zvanično, ali hvala vam na
obaveštenju.
- Molim, molim. Volim da prenesem lepe vesti - on joj dohvati ruku
skoro silom poljubi. Šteta, Dajana nije gledala. On opet ljutito
frknu.
Šarlot pocrvene, ali skupi snage da mu se slatko nasmeši.
- Zaista, dragi Hejlise. Velika je čast voditi sa vama ljubazne
razgovore.
- U svako doba, luče. Pošto je sada potvrđeno da ste tuđa devojka,
a ja takve volim, mogu i ja malo da vam se divim - namignu joj on.
Ona se okrenu od njega. Saznala je šta je trebalo, nije više bilo
potrebe da se pred njim pretvara i da ga trpi.
lzgledalo je kao da je ovim razgovor završen. Ona poče da jede, kad
se iznenada trže. O, bezobrazni, podmukli jarac i njegove pohotne
ruke. Ona polako uze viljušku i pažljivo nanišani ispod stola. Hejlis
prigušeno uzviknu kad oseti ubod. Berlouz, koji je s pažnjom pratio
sve što se dešavalo preko puta njega, okrenu se na drugu stranu da
sakrije osmeh. Sve je video, a ono što nije uspeo, dalo se naslutiti.
Baš mu je bilo milo zbog toga. Raspoloženje mu se zbog toga
popravilo, i Šarlot sa čuđenjem uhvati jedan njegov ljubazni
pogled. Ali, čim ju je pogledao, kao da se setio svog cilja, on se
opet uozbilji.

MAS 21
Posle večere svi pređoše u salon. Hejlis se sada držao podalje od
Šarlot, ali joj je upućivao bezobrazne poglede, na koje se ona nije
obazirala. Stala je zamišljeno pored prozora. Malo kasnije Hejlis
izađe sa gospodinom Kasldejem. Ovaj je slutio razlog njegovih
čestih poseta, pa je gledao da ga udalji od Dajane, koja je bila suviše
fina da bi uspešno izbegavala njegovo navaljivanje.
Kad se činilo da su svi zauzeti razgovorom, Berlouz joj priđe.
- Žao mi je što se Hejlis iskalio na vama - reče joj on. Ona se toliko
iznenadi što joj se obratio, da se jedva snađe sa odgovorom.
- Mislite da sam htela vas da zaštitim?
- Ne, ali...
- Ne brinite za mene. Dobila sam neke veoma korisne informacije.
Vidite da sam danas govorila istinu. Udaću sa za bogatog čoveka -
nasmeja se ona malo gorko. On ju je zamišljeno posmatrao. Kapci
su joj bili malo crveni, kao i vrh nosa. I nije baš delovala srećno
kao što se trudila.
Bila je još uvek potresena saznanjem da su njene najcrnje slutnje
istinite, što joj je Hejlis večeras potvrdio. Otac će je dati Šarpu!
- Žao mi je - reče joj Berlouz, gledajući je netremice. Videlo se da
joj nije lako, da ju je ono saznanje iznenadilo, kao i sve večeras, ali
i da ga smatra istinitim. I još uvek je stoički podnosila novosti.
Bolje podnosi loše vesti nego neki muškarci koje je poznavao,
morao je da prizna.
- Pa, to vam ne verujem - reče mu ona. - To da vam je žao. Jer vama
olakšava planove. Nemojte misliti da sam glupa. Videli ste da
umem da skupim informacije koje su mi potrebne. Znam zašto ste
protiv mene.
U tom momenta spazi Dajanu kako ih gleda preko sobe i mahnu joj
da priđe. Ona se zapričala sa njim nasamo, a on se sviđa Dajani. Sta
će Dajana misliti o njoj? Mora to brzo da ispravi.
- Dajana, evo gospodin Berlouz mi bas priča o tome kako večeras
lepo izgledaš - reče Šarlot vraćajući osmeh na lice, dok je ova malo
smeteno prilazila. Dajana na to baci jedan bojažljiv pogled na
njega. - Zar ne, g. Berlouz? - okrenu se Šarlot malo izazivački i
susrete njegov nedokučivi pogled. Opet se povukao u sebe. Ili joj

MAS 22
se ono maločas učinilo da je bio nešto Ijubazniji nego inače? To mu
neće proći kod nje.
- Gospođica Dajana je uvek lepa -- reče on mimo. Postojao je još
nekoliko trenutaka pored njih, pa se onda malo hladno nakloni i
udalji.
- Šta si mu uradila? - upita Dajana šapatom. - Kao da se nešto
naljutio?
- On uvek izgleda ljutito - odvrati Šarlot malo oštro, kradom
gledajući za njim. Htela sam da ga navedem da razgovara sa tobom,
pa ja da se udaljim, all on je bio brži. Nije mi jasan.
- Nemoj da se trudiš - pomirljivo reče Dajana.
- Zašto? Odustala si od njega?
- Pa, u stvari, to je više bila majčina ideja. Mislim da smo nas dvoje
dva sveta. On je iz visokih krugova, a ja sam navikla na jednostavan
život.
- Nemoj tako lako da se predaješ. Ulovićemo mi njega - saučesnički
se nasmeja Šarlot. - Primetila sam kako te večeras nekoliko puta
pogledao.
- Misliš? - pocrvene Dajana.
- Nisam primetila.
- Ti si suviše skromna. Kad se pretera sa skromnošću, to više nije
vrlina - držala joj je predavanje Šarlot.
- Ti bar imaš dovoljno razloga da budeš samouverena.
- Divim ti se - rače Dajana malo raspoloženije. - Tako ti je teško u
životu, a ti si i dalje nepokolebljivi optimista.
- Ah, sad mi je laknulo. Mislila sam da ćeš reći da sam neopisiva
budala - nasmeja se Šarlot. - Dobro, dobro, šalim se. Ali, čini mi se
da mi ovoga puta puki optimizam neće pomoći. Za spašavanje od
Šarpa potrebno je čudo.
- Možda i hoće. Nekako se uvek nađe rešenje kada se čovek nada i
traži izlaz.
- Šta vas dve to raspravljate? - priđe im Čarls.

MAS 23
- Dogovaramo se koja od nas da te ulovi i uda se za tebe - odmah
se snađe Šarlot.
Berlouz je stajao u blizini i rešila je da mu tera inat. Ovo je čak i za
uvek nasmejanog Čarlsa bilo naglo, pa devojke sa čuđenjem
primetiše da je malo pocrveneo. Šarlot se pitala da ipak nije malo
preterala. Današnja šala možda počinje da ide predaleko.
- lzvini, Čarls, ali malo sam nervozna ovih dana, pa ne mogu da
kontrolišem jezik - poče ona da se pravda. Čaris nije bio raspoložen
da se ljuti. U stvari, on je uvek bio dobro raspoložen.
- Pa, jeste li se dogovorile? - upita on povrativši se u svoje
uobičajeno stanje.
- Ne znam. Možda ćemo morati da se posvađamo oko tebe, jer za
onu drugu onda ostaje g. Berlouz - nastavi Šarlot sa šalom.
- A on nije tako privlačan kao ja? - prihvati Čarls veselo. - Ej,
Berlouz, dođi ovo da čuješ!
Berlouz se već približio, nadgledajući da situacija ipak ne krene
neželjenim tokom. Šarlot je već primetila kako je on uvek u blizini,
ali neće da priđe i razgovara. Kao da je nadgleda i prati.
- Ovo je dobra izjava! Vidi proglašen sam boljom partijom od tebe!
Obe me hoće, a ti si višak! Hi, hi!
Šarlot nije prijalo što je sad prišao i Berlouz, ali je rešila da se ne
obazire. Šta je tražio, to će i dobiti! Mora da bude kažnjen! I za
ponašanje prema njoj, a bogami, i prema Dajani! Nije nikakav
kavaljer.
- Znate, Berlouz je uvek bio u centru pažnje, bilo gde da smo se
pojavili! Sve bi devojke padale u nesvest od njegove privlačnosti!
Mene nisu ni primećivale zbog njega! Prosto sam bio ljubomoran!
- nastavljao je da ga pecka Čaris, dok je ovaj malo ukočeno stajao
pored njih. Šarlot pomisli kako on uopšte nije navikao na šalu . Ni
jednom ga nije videla da se nasmeje. Ili bar nasmeši. A ovo
peckanje na svoj račun zaista teško podnosi. lzgleda da su mu do
sada svi podilazili, hvalili ga i ulagivali mu se. Niko nije imao
hrabrosti da ga malo ismeje. E, to mora da se nadoknadi! I to
odmah!

MAS 24
- Gospodine Berlouz, ne Ijutite se zbog toga, ali mi stvamo više
volimo našeg Čarlija - kao pravdala se ona, a on se još više ukoči.
Uh, došlo joj je da pukne od miline!
- Pa, hoćete li sad malo da mi laskate, i ukažete u čemu sam ja to
bolji od njega - šepurio se Čarls kao dete. Šarlot kao da to jedva
dočeka. Uopšte, ona i Čarls oduvek su se dobro dopunjavali, a ona
je u međuvremenu povratila svoje dobro raspoloženje.
- Neeee, nije baš da si ti privlačniji ili lepši - kao poče ona da se
nećka.
- Možda je to zbog toga što se mi bolje poznajemo, pa si zato
prijatniji, ljubazniji. Možda je gospodin Berlouz ljubazan i fin sa
svojim društvom, kao ti sa našim - naglasi ona, da mu ukaže kako
ovde nije ni najmanje ljubazan.
- On se sa svima isto ponaša. Pomalo ukočeno - smejuljio se Čarls.
Dajana se pitala dokle će njih dvoje ići sa peckanjem, jer se činilo
da se Berlouz već dobro uvredio, pa se sad ona ubacila da ga brani,
pobeđujući svoju stidljivost.
- Nemojte da preterujete vas dvoje - reče ona pomiriljivo. Šarlot je
biio drago što se konačno javila i ona, da gospodin Uobraženko
konačno primeti kako je Dajana dobra, fina i hoće da stane u
njegovu odbranu.
- Neće mu mnogo pomoći to što si ti na njegovoj strani. On je danas
zaista bio krajnje neprijatan - nastavi Šarlot. Činilo se da se Berlouz
konačno i definitivno uvredio, mada reč nije rekao u svoju odbranu.
- Dajana, nemoj da se stavljaš na njegovu stranu. Ovo mi je
jedinstvena prilika da budem u prednosti ispred njega - smejao se
Čarls, podbadajući. - Gde god da odemo, sve devojke redom se
zaljube u njega. A mene nigde nema!
- O, Čarli, ne brini! To su samo one površne devojke koje love
bogatstvo! - tešila ga je Šarlot, trudeći se da Berlouz shvati otrovne
strelice namenjene njemu. - Svaka devojka koja ceni čistu vrlinu,
ljubaznost, dobrotu, odmah bi se zaljubila u tebe. Šta će ti
praznoglave lepotice koje više cene titulu od čoveka! Verovatno su
sve takve već zaljubljene u njega!
Čarls samo što se ne zaceni od smeha. Shvatio je i on da Šarlot ovim
komplimentima u stvari "spušta" Berlouzu. Šarlot je takođe uživala,
MAS 25
a Dajana se uzdržavala i pokušavala da izgladi stvar, mada joj je
bilo drago što su ga ovo dvoje malo prodrmali. Valjda će se sad
malo promeniti! Stvamo joj je postalo neprijatno zbog njegove
hladne distanciranosti.
- Berlouz ima visoke kriterijume što se devojaka tiče. Hi, hi! Zato
još uvek nije našao ženu po svom ukusu - reče Čarli.
- Možda ne postoji takvo savršenstvo kakvo njemu treba? - upita
slatko Šarlot.
- O, ima jedna njegova rođaka, koja će verovatno biti ta srećnica -
ubaci se Čaris.
- Zaista? Pa ko je ona? To mora da je neka natprosečno lepa,
inteligentna, obrazovana, bogata i iz dobre kuće - naglašavala je
Šarlot.
Berlouz je ipak procenio da ne može više kavaljerski da ćuti, jer je
njegovo dostojanstvo odavno narušeno i da mora da počne da
odgovara na provokacije.
- Ne mislim da je to pitanje tako izvesno kao što je predstavio Čarls.
- Pa zar nije gospođica Foster najpribližnija tvojim kriterijumima
kakva žena treba da bude? - upita Čarls, koji ga je dobro poznavao.
- Ona zaista jeste sve ono što je gospođica Šarlot nabrojala, ali...
- O, nisam znala da takva idealna žena uopšte postoji! Pa zašto već
niste oženjeni, gospodine Berlouz! Ona mora da ima mnogo
obožavalaca, ako je takva! Ugrabite je odmah! Takvih devojaka
nema mnogo. Mnogo više ima nas prosečnih i sa raznoraznim
manama!
- Čini se da Berlouz ipak nije zaljubljen u nju, i pored svih vrlina!
- nastavljao je Čarls veselo. - Možda je on ipak romantična duša,
koja traga za pravom ljubavlju!
Svi prasnuše u smeh osim dotičnog. Nisu više mogli da izdrže.
Zamisliti Berlouza kao čistog romantika bilo je previše!
Zaista mu nije bilo lako u tom momentu. Delovao je više zbunjeno
nego uobraženo i nije znao kako da reaguje. Da li da oćuti da
odgovor na provokacije? Procenio je da ga u svakom slučaju
nadgovoriti, pa odučlo za ono prvo.

MAS 26
Dajana se opet povukla i nije mu više priskakala u pomoć. Možda
bi ga to uvredilo, možda bi pomislio da ipak nije tako nisko pao da
ga brani neko tako stidlijiv kao što je ona. Zato je ćutala. A uzgred,
zaista ju je zanimalo da sazna nešto više o njemu. Za ovo veče
saznala je više nego za proteklih desetak dana koliko je bio kod
njih. Ništa bez Šarlot!
- Pa, možda ću se jednog dana i oženiti njome! -- reče on prkosno
pogledavši u Šarlot i Čarlsa.
"Oooo", mislila je Šarlot, "gospodin Dostojanstveni Ćutljivko je
progovorio"!
- Kad ne uspeš da se zaljubiš ni u jednu drugu, onda ćeš prihvatiti
ono što ti se nudi! - čikao ga je Čarls.
- Misliš da je gospodin Berlouz sposoban da se zaljubi? - ozbiljno
upita Šarlot Čarlsa, kao da ovaj nije prisutan. Nek se jede malo! -
Meni on tako ne izgleda - dodade ona.
- Pa možda si u pravu! - odgovori joj Čarls. - Do sada nikada nisam
primetio da mu se neka devojka zaista sviđa. Jedino znam da je
gospođica Foster dobila kompliment da je jedna od najlepših koje
je ikada video.
- Ali, to ne dokazuje da je zaljubljen u nju! - preuzimala je
začikavanje Šarlot. - Možda zaista čeka onu pravu.
Berlouz je već bio tamno crven, ali je stoički ćutao.
- Deco, šta ste se tako razgalamili? - upade gospođa Kasldej. Ona
je primetila ko je meta spopadanja, i ipak nije uljudno da dozvoli
da joj tako gnjave gosta. Doduše, nije htela odmah da se umeša, nek
istrpi malo!
- Otkrili smo da gospodin Berlouz nije u stanju da se zaljubi - ubaci
se Šarlot.
- Zaista? - upita gospođa Kasldej odmeravajući ga i procenjujući
Dajanine šanse.
- Da, da. On će se jednog dana oženiti lepom, bogatom ženom, iz
dobre kuće, to je rešio. Pošto ne može da se zaljubi, brak će biti iz
računa i razuma - nastavljala je ozbiljno Šarlot, trudeći se da ne
pukne od smeha.

MAS 27
- Pa, i vi ste, gospođice Šarlot, danas to izjavili za sebe - uspe
nekako Berlouz da dođe do reči. - Rekli ste da ne postoji čovek u
koga biste mogli da se zaljubite. Zašto bi onda postojala žena u koju
bih ja mogao da se zaljubim?
Šarlot nakrivi glavu.
- E, sad ste mi dobro odgovorill. Zaista ste u pravu! Ne postoji
muškarac kome bih mogla dovoljno da se divim i da ga poštujem
da bih se zaljubila u njega - odgovori mu. ona gledajući ga u lice.
Neka zna da ipak nije takvo savršenstvo o kome sanjaju devojke. -
Zaista, zašto bi onda postojala devojka koja bi se vama dopadala?
Vi i ja smo u suštini, vrlo slični - zaključi ona, na šta svi počeše
glasno da se smeju. Nije bilo većeg kontrasta nego između njih. - I
da znate, - nastavi ona tobože ozbiljno - ja sam već našla idealnu
priliku, gospodina Šarpa. Zar vam nisam rekla da sam ja
bezosećajna, materijalista, opasna žena koja če uloviti najboljeg i
najbogatijeg?
- Hej, a šta je sa mnom? - povika komično Čarls. - Pa zar ja nisam
takav idealan čovek? - Svi se nasmejaše na njegovu primedbu,
uključujući i njega.
- Draga, da li je to zaista istina? Udaćeš se za Šarpa? - upita
zabrinuto gospođa Kasldej.
- Ako se ja pitam, neću - reče Šarlot.
- Pa šta planiraš da radiš?
- Ne znam. Verovatno da pobegnem. Da li vi imate neku ideju?
- Ti znaš, ono što sam danas rekla možda bi bilo najbolje rešenje.
- A, to ne dolazi u obzir. Rekla sam već. Čarli neće biti Šarpova
žrtva. Kao ni ja. Moraćemo da smislimo nešto bolje.
- Ali zašto? Čarli, šta ti misliš o tome?
- Ne, ne. Nećemo više o tome. Mada dolazim u iskušenje da
pristanem, samo zbog gospodina Berlouza.
Ovaj je ukočeno pogleda.
- Da, da. Znam da bi to bila vaša najdublja želja, gospodine
Berlouze, da se ja udam za Čarlija, ali neće moći tako. Ako želite
da mi vama ispunjavamo želje, moraćete i vi neku nama da ispunite

MAS 28
- objašnjavala mu je ona podsmešijivo. Iznenadila se kada vide na
njegovom licu nešto kao trag osmeha.
- A koja bi bila vaša želja, gospođice?
- Ih, ima vremena, smislićemo već.
- Ne mogu da verujem da si ga nasmejala - šaputala joj je Dajana
kad su pošle preko sobe da donesu sokove.
- Ono je bio osmeh?
Dajana se nasmeja. Ipak je Šarlot uspela da donese bolje
raspoloženje u njihovu kuću.

III

Osvanuo je divan, tih dan idealan za grudvanje! Zato posle doručka

Šarlot, Dajana i Čarli istrčaše na sneg, ne gubeći vreme. Za njima
je izašao i Berlouz, ne gubeći ih iz vida. Otkako je došla Šarlot,
trudio se da ne propusti nikakvo dešavanje, ni razgovor. I nije
promenio mišljenje, uprkos njenom sinoćnjem nećkanju. To što joj
preti nepoželjna udaja, može samo da ide u prilog zamislima
gospođe Kasldej. Možda sada ne želi, ali moguće je da će se
predomisliti i nagovoriti Čarlija da je uzme za ženu. U svakom
slučaju, Čarli je bolja prilika od Šarpa. Zato mora da bude oprezan,
možda još više nego do sada.
Podbočio se i posmatrao ih kako ciče, gađaju se i jure po parku.
Naravno, prednjačili su Šarlot i Čarli. Oni, na kraju, padoše,
valjajući se i trudeći se da onog drugog napune snegom.
- Dajana, upomoć! - vrištala je Šarlot kroz smeh. Dajana dotrča
poče da joj pomaže, nabacujući sneg na Čarlija.
- Berlouz, upomoć! - viknu on imitirajući je. Svo troje se zaceniše
od smeha. Tako su se smejaii da više nisu imali snage za igru, pa
su legli na sneg da se odmore. Berlouz je dalje stajao sa strane.
- Šta mislite da i njega uvaljamo u sneg? - upita Šarlot šapatom.
- Verovatno nam sada zavidi na našoj igri.
- Ne verujem da će mu se to dopasti - odgovori Dajana zadihano i
isto tako tiho. - Mislim da je on suviše ozbiljan za ovakve šale.
MAS 29
- Ali ne bi mu škodilo malo snega za vratom - dodade Čarli i prvi
skoči na noge, zatrpavajući Šarlot i Dajanu. Sad i one skočiše i
počeše da ga jure. U jurnjavi se približiše posmatraču, uz opštu ciku
i smeh.
Iznenada jedna grudva dolete iz njihove grupe i obori mu cilindar
u sneg.
- O, gospodine Berlouz, oprostite Dajani. Dajana, kako si mogla to
da uradiš? - viknu Šarlot, ali se zasmeja ugledavši Dajanino
iznenađeno lice.
Berlouz mrdnu nosem i saže se da dohvati šešir, kad doleteše još
dve, tri grudve i pogodiše ga pravo u tur. Devojke uz smeh
pobegoše u kuću, a Čarli ostade da se smeje u snegu. Berlouz mu
priđe, otresajući kaput i pantalone da mu Čarli ne primeti osmeh.
- lzgledaš kao Sneško Belić - reče mu, pružajući mu ruku da ustane.
- Ni ti nisi bolji. Moraćeš da se očistiš pre nego što uđemo - nasmeja
se Čarli.
- Ona devojka je pravi šampion. Zar ne?
Berlouz se uozbilji gledajući prema kući gde su nestale devojke i
ne odgovori.
- Kako si mogla da ga gađaš? I da još kažeš da sam to bila ja? -
pitala je Dajana.
- Pa mora nekako da počne da obraća pažnju na tebe. Uostalom,
mislim da zna da to nisi bila ti. Ti si suviše fina za takav
bezobrazIuk, zna on to. A možda me je i video. Baš me briga. Ništa
mu neće škoditi. Neka zna da nije ništa bolji od nas. Ustvari, nekako
mi ga je bilo žao. Baš je izgledao kao neko siroče koga niko ne zove
u igru.
- Ti si šašava! On tako ne izgleda - nasmeja se Dajana. lzgledao je
kao sve drugo osim onoga što je rekla Šarlot.
- Pa, meni jeste. Htela sam da ga malo usrećim. Ko zna da li se on
nekad grudvao i uživao u igrama na snegu. Pre mi deluje da je stajao
u stavu mimo pred odraslima čitavog detinjstva.
- Misliš?

MAS 30
- Naravno. Tako je sa njim poraslo i ono drvo koje je tada progutao,
pa zbog koga sada tako uspravno i ukočeno stoji. Ali, dobro je. Ipak
može da se sagne. Malopre sam proverila kad smo ga izgrudvale.
- Joj, pući ću od smeha! Ne mogu ni ja više onako ozbiljno da ga
gledam. Sva sreća što sedi za ručkom do mene, pa neće primetiti
koliko mi je smešno. Ti nisi normalna. Pošle su mi suze od smeha.
Drvo koje je progutao... - smejala se Dajana.
- Deco, presvucite se, pa na ručak - dođe gospođa Kasldej. Ona je
uživala u njihovom veselju. Konačno opet smeh u kući.
Za ručkom je bilo živahno. Opet su sedeli po istom rasporedu, i već
kao da su se svi navikli na to. Jedino gospođa Kasldej nije imala
mira.
- Šarlot, da li je istina ono što je Hejlis sinoć rekao? Da li se udaješ
za Šarpa?
- O, gospođo Kasldej. Volela bih da nije istina.
- Znači tako. Pa kako je došlo do toga?
- Mislim da tata duguje Šarpu. I to verovatno neku veću sumu.
- Možemo li mi nekako da pomognemo?
- Bojim se da je kasno. Jedino... Možete da mi pomognete da
pobegnem!
- Drago dete, znaš da je to nemoguće.
- Znam. Neću dovoditi u pitanje vaš ugled. Šalila sam se. Ali zaista
ne vidim drugi izlaz.
- Osim onog koji sam pomenula pre neki dan: da se udaš za nekog
drugog.
- Gospođo Kasldej, zaista ste ljubazni, to je nemoguće. Nemam
vremena, a ni kandidata.
- Kako nemaš? - upita značajno ova.
- Ako mislite na Čarlija, to otpišite. Neću da ga vežem da bih sebe
spasila. A gospodin Berlouz se, koliko znam, nije ponudio da bude
takav kandidat - pecnu ga ona.
On je ukočeno sedeo i ništa ne odgovori.

MAS 31
Posle ručka Dajana ode da piše neka pisma. Šarlot je izašla da se
prošeta po vrtu. Trebalo joj je malo da na miru razmisli i pod hitno
nađe neko rešenje. Zastala je na kraju staze, posmatrajući drveće
pokriveno belim pokrivačem, kad primeti da Berlouz ide prema
njoj. Okrenula se od njega, nadajući se da joj neće prići, kad on
stade do nje.
Ništa mu nije rekla. Neka on počne prvi, kad je već išao za njom.
Nije joj stalo da mu ugađa i trudi se da vodi ljubazne razgovore sa
njim.
- Baš je lepo - poče on malo nespretno, a ona se začudi. Očekivala
je od njega malo originalniji uvod - U stvari, istina je da sam hteo
nasamo da porazgovaram sa vama - reče on odlučivši se odjednom.
Ona zadrhta. Ama šta je to sa njom? Zašto bi se uzbuđivala što on
hoće nasamo da razgovara sa njom. Baš je luda. Pa neće je prositi,
i sam joj je dao na znanje, i to vrlo bezobzimo i otvoreno. Pre će
biti da će krenuti Hejlisovim stopama možda nastaviti sa uvredama.
- Rekao bih da bi najbolje bilo da se sa vama otvoreno razgovaram
- reče opet on.
- Vi niste glupa osoba, i bez obzira na vaše šale, da ste sasvim
poštena i ozbiljna devojka.
- O, pa taj uvod me je zaista zainteresovao - nasmeja se ona malo
podrugljivo.
- Šta to značajno imate da mi kažete?
- Želeo bih da vas zamolim da se ne udajete za Čarlija, bez obzira
na situaciju u kojoj se nalazite i bez obzira što bi gospo đa Kasldej
to želela.
- I bez obzira ako bi to i Čarli želeo? - upita ona ironično.
- Znam da on o tome nije razmišljao sve dok gospođa Kasldej nije
spomenula.
- I na osnovu toga vi zaključujete da on to i dalje ne želi?
- Pa, rekao bih da od sada sve zavisi od vas.
- Ooo, to je veliki kompliment za mene. Vi smatrate da ja imam
takvu moć nad muškarcem, da mogu da ga navedem da se zaljubi i
zaprosi me za dva dana?

MAS 32
- Možda. Čarli se možda neće zaljubiti u vas, ali može mu pasti na
pamet ideja da treba da bude kavaljer, ako se od njega bude
očekivalo da se oženi vama i tako vas spašava.
- I, koji je vaš predlog?
- Rekao sam vam. Molim vas da ga ne podstičete u tom pravcu.
- Zašto ste mi to rekli? Mogli ste da ćutite i nastavite da se ćutke
borite protiv te ideje. Možda ste procenili da biste izgubili u toj
borbi? - izazivala ga je ona.
- Možda. Mislim da sam vas potcenio.
- U, to je baš kompliment dostojan vašeg ranga. Hvala vam mnogo
- reče ona i okrenu se da krene prema kući. Bila je na ivici suza, a
nije želela da on to primeti.
- Obećajte mi, molim vas - reče on polazeći za njom, ali ona požuri
prema kući, ne rekavši mu ništa. Skoro je trčala kad je stig la. Tek
onda primeti da je on ostao daleko iza nje. Nije krenuo za njom.
Ona se pope na sprat. Moraće da ode do svoje sobe, da se malo
sredi. Onda će se vratiti u salon.
Berlouz je sedeo u salonu skoro celo poslepodne. Nje nije bilo.
Neko nespokojstvo nije mu davalo mira. Ustajao je i šetkao,
čekajući. Čarli je opet otišao do sela. Gospođa Kasldej i Dajana
otišle su u posetu. Šarlotin izgovor je bio da je boli glava.
Gospodin Kasldej sedeo je, po običaju, u svojoj radnoj sobi ili u
biblioteci. On izgubi strpljenje. Da li da ode i kucne na vrata njene
sobe? To bi bilo sasvim neprikladno, ali neizvesnost ga je izjedala.
Zašto je tako nemiran? Ovako se nikad nije osećao. On je uvek bio
smiren i spokojan, uvek siguran da je sve u redu, da radi dobru stvar
i da će drugi uraditi ono što on želi. Ovo poslednje naročito. Možda
ga to brine? Ona je nepredvidljiva, a danas mu nije ništa obećala.
Samo je pobegla od njega. Nije trebalo da je pusti da ode bez
razjašnjenja Trebalo je da mu čvrsto obeća. Ovako ne može da bude
siguran. On izađe iz salona u hodnik. Bio je pust.
Baš kad je hteo da se vrati u saion, spazi Čarlsa kako malo
zajapuren brzo izlazi iz malog salona u dnu hodnika, koji su ređe
koristili. Ovaj ga video, i brzo je izašao. Berlouz se ukoči, brzo
razmišljajući. Da nije ipak... To je moglo da znači samo jedno - da
se ostvarilo ono što je on pošto-poto želeo da spreči.
MAS 33
Čarli nestade niz stepenice. On brzo uđe u salon. Da, ona je tu!
Šarlot je sedela pored prozora zamišljeno gledala napolje. Nije
mogao da se uzdrži, pa ljutito zalupi vrata za sobom, a Šarlot se
uplašeno trže.
- Znači tako! Ipak ste ga naveli da vas zaprosi! - povika on još sa
vrata. Nije bilo ni traga ni glasa od onog ćutljivog i uzdržanog
Berlouza od prvog dana. Ovaj je bio besan i oči su mu sevale.
- Šta se to vas tiče! - naljuti se ona okrećući glavu. Nije želela da
razgovara sa njim.
- Obećali ste da nećete rešavati svoje probleme preko tuđih leđa!
- Nisam ja ništa obećala, a ponajmanje ne vama! - ustade sada ona.
Ljutito su se odmeravali. Bili su besni, svako iz svog razloga.
On prvi odustade od suviše bliskog odmeravanja snaga i poče da
šeta po sobi ispred nje. A ona još nije mogla da poveruje! Tihi,
dostojanstveni gospodin Berlouz da tako plane! Ipak je to njena
zasluga, što je konačno uspela da ga izvede iz takta i vidi ovako
razgoropađenog! To joj je pričinjavalo bar malo zadovoljstva.
- Još vam je smešno! - odjednom se okrenu on i uhvati njen pogled.
Ona se brzo uozbilji. - Jesam li vam ja smešan? Ili siroti Čarls? ili
možda naši naivni, dobri domaćini? Možda vaša prijateljica
Dajana? - žestio se on sve više. E, sad je preterao. Ispada kao da im
je ona svima nešto radila iza leđa, da je najveća zlobnica na svetu!
- Ostale ne mešajte u ovu stvar - odgovori mu ona istim tonom. -
Pogotovo ne Dajanu.
- Da ih ne mešam! Pa vi ste ih umešali svojim postupkom, na
najgori mogući način!
- Mislim da ste suviše sebi dopustili. Ovo danas je zaista prevršilo
meru! - povika ona. - Bolje je i kad nadmeno ćutite u svojim
aristokratskim oblacima i ne mešate se sa nama, običnim
smrtnicima, nego sada kad se sa mnom raspravljate! To vam uopšte
ne priliči!
- Ne, nego da vas pustim da upropastite nekoliko osoba. Vi ste sebi
previše dopustili! Vi ste jedna obična sebična devojka, koja želi da
joj drugi rešavaju probleme.

MAS 34
- Kako se usuđujete! Šta vi znate o problemima? Vi ste jedan
dokoni, bezbrižni, hladni čovek, koji umišlja da čini dobru stvar. A
u stvari nemate pojma ni o čemu!
- A vi imate? Siroti Čarls treba vaše probleme da ispašta celog
života?
- Sirotom Čarlsu neće ništa faliti. Šta ste se vi tako uzbudili? Pa nije
vaša dragocena koža u pitanju - reče ona jetko.
- Ali zašto ljudi koji nisu ništa skrivili da ispaštaju zbog vas.
- A vi se sada pojavijujete kao neki spasilac čovečanstva od zle
veštice?
- Ovo je ozbiljna situacija i nije za zbijanje šala!
- Vama nikad nije vreme za šale. Tako ste bezosećajni, bez smisla
za humor, kruti i nekultumi. Da, nekultumi! Zar se tako razgovara
sa damom?
- Niste vi nikakva dama. Vi ste jedna sebična devojka.
- A vi ste pa nešto velikodušni! Šta ste to veliko učinili da sebi
pripisujete zasluge? Spasićete sirotog Čarlsa neprikladnog braka,
koji je neprikladan i nepoželjan samo po vašoj ličnoj proceni?
Uh, kako je bila Ijuta, došlo joj je da ga zadavi! Može on da bude
privlačan i zgodan, i bogat koliko hoće, nemoguć je kao čovek!
Toliko joj je bilo krivo što se danas onako zbunila kad joj je prišao.
Ne samo zbog sebe, nego i zbog Dajane. Zar da tako zaboravi na
svoju prijateljicu!
- Vi se sami ženite kako smatrate da treba, a ne mešajte se u tu đe
živote!
- Vi ste se već umešali! Došli ste pre dva dana, pali s neba i sve
preokrenuli i ispretumbali!
- Ju, zamislite, a šta sam to po vama poremetila? Možda vam se nije
dopalo novo mesto za stolom, gde ste počeli posle mog dolaska da
sedite?
- Ne menjajte temu. Umešali ste u tuđe živote. Niko vama ne želi
zlo, ali nemojte da drugima kvarite sreću.
- Da nisam to vama nešto pokvarila? Od kada sam stigla sve ste
nešto protiv mene. Ne znam šta šam vam ja to skrivila? Da ste se
MAS 35
zaljubili u mene protiv svoje volje i principa, pa da razumem vaše
neprijateljstvo! Ali ja vas uopšte ne razumem. Da li ste ijubomomi
na Čarlsa? - upita ona sarkastično.
On je pogleda. Malo se stišao.
- Zar vi zaista niste ništa shvatili ni primetili? Bili ste toliko
zaokupljeni sobom i samo sobom, da ništa oko sebe niste ni mogli
da primetite.
- A šta je to trebalo tako važno da se primeti? - još je bila ljuta,
mada je i ona pokušavala da se stiša.
- Na primer to da se Čarls, na koga ste se tako jako nameračili sviđa
vašoj prijateljici Dajani. I da ona počinje da se jako sviđa njemu. I
da se tu rađa ljubav. Vi, u vašoj zaslepljenosti niste ništa od toga
primetili!
Zurila je u njega.
- Ne verujem vam ni reč. To se vi samo izvlačite, jer vam se možda
Dajana ne sviđa.
On je gledao u nju pokušavajući da shvati o čemu priča. Ona to
primeti, i još više se zbuni.
- Ne znam šta se čudite. Pa vi se sviđate Dajani, a ne Čarls.
Ućutala je. Već je suviše rekla. Mnogo, mnogo više nego što je
smela. Možda je zaista postala slepo sebična i u želji da reši svoje
probleme, počela da gazi po željama svojih prijatelja.
On primeti promenu na njoj pa nastavi malo mekše.
- Mislim da ste pogrešno procenili. Da li vam je ona lično rekla da
joj se ja sviđam?
Ćutala je gledajući u pod. To se zaista nije desilo. Sve što joj je
Dajana rekla su bile želje njene majke. U stvari, još nije stigla da
nasamo razgovara sa Dajanom, onako kako su bile navikle.
- Sve je istina što sam vam rekao. Kad malo bolje razmislite i kad
se svega prisetite, i sami ćete priznati da je to tako. Bar priznajte da
je sasvim moguće.
- Dajana mi ništa nije rekla o tome - reče ona nekim bezbojnim
glasom. Zašto li je počela da mu veruje? - Ja sam sve vreme mislila
da joj se vi sviđate.
MAS 36
- To je možda želja njene majke ali ne i njena - reče on malo hladno,
setivši se uplitanja gospođe Kasldej. - Ali setite se da je opet njena
ideja bila i o vama i Čarlsu.
- Ali, zašto mi onda nije rekla da joj se sviđa Čarls? Oh, ne bih onda
rekla ni uradila gomilu glupih stvari.
- Verovatno u početku nije imala vremena. A kasnije se uplela njena
majka sa svojim genijalnim idejama. Dajana je tako fina osoba, i
tako vam je dobar prijatelj, da bi dozvolila da se udate za čoveka
koga ona voli, samo da vam pomogne - reče joj on blago.
Šarlot se prisećala svega. I Dajanine zbunjenosti. I njenog
prikrivenog neraspoloženja i tuge ovih dana. Pa čak i Čarlsave
zbunjenosti na sve ove komentare. Morala je sebi da prizna da
možda ima istine u svemu tome. Kad se svega priseti, ima tu neke
velike zbrke. Delovala je tako poraženo, da Belrouz nastavi sasvim
blago.
- Mislim da vam je sada sasvim jasno šta se ovde dešavalo pre nego
što ste vi došli.
- Ali ... Ja nisam htela... Uostalom, to i nije bila moja ideja! - zavapi
ona. Oh, da li je moguće da je svojoj najdražoj prijateljici ovih dana
nenamemo zadavala takav bol!
- Možda i nije bila, ali ste se taman uklopili u atmosferu.
Ona poče da šeta po sobi kao malopre on. Išla je sve brže, kako su
joj misli proletale kroz glavu. Da li je moguće da je čak bila na ivici
da unesreći dvoje svojih najboljih prijatelja? Jer i Čarls joj je bio
dobar, najbolji prijatelj posle Dajane. A ispada da im je bolji
prijatelj ispao ovaj.... ovaj naduvenko jedan! Koji sad može tako
blago da je teši i umiruje! Kad je ona ispala totalna budala, a on
heroj i spasilac!
- U redu. Mislim da ste zaista u pravu. Ne verujem da biste me
lagali o takvim stvarima.
On je klimao glavom. Sada kad je odustala i spustila koplje, i on je
mogao da se opusti. Nije više izgledao opasno kao proteklih dana.
Čak je delovao simpatično i pristupačno. Doduše, malo ga je
isprovocirala da odreaguje kako nije navikao u svojim visokim
krugovima, ali neće mu škoditi da se malo izduva i isprazni. Ko bi
rekao da on može onako da bude besan!
MAS 37
- Znači, nećete se udati za Čarlsa? - hteo je da ona zvanično to izjavi
i potvrdi. Baš je dosadan!
- Neću! Evo, jasno i gčasno piznajem da neću! - poče ona da viče
na njega, podbočivši se. Ali on je sad opet bio strpijiv nije se dao
isprovocirati. "Postigao je svoj cilj, i sad mu je lako da bude na
nivou i ne besni više", mislila je ona ljutito.
- Žao mi je što sam malopre onako vikao na vas.
- To je vaš problem. Ovih dana ste sebi previše dopustili. I da vam
kažem još nešto, sa Čarisom pre nisam razgovarala o braku. U stvari
jesam, - delimično poče ona da se zapetljava, setivši se kako je Čarli
imao nameru da je prosi, ako se ne nađe neko drugo rešenje, a ona
ga sprečila i odbila. - Nisam imala nameru da prihvatim njegovu
prosidbu, samo sam ga zamolila da mi pomogne na neki drugi
način.
Sad joj je bilo jasno zašto je Čarli prihvatio njeno zvanično
odbijanje sa onakvim skoro očevidnim olakšanjem. Ali pristao je
da joj pomogne u bekstvu, čim se ona odluči kako da to uradi.
Šetkala se po sobi, brzo razmišljajući, dok je on sada sasvim mi mo
i spokojno sedeo.
- Ali, za sve ste vi krivi! - uperi ona prst u njega. On se nađe u čudu.
- Ja? Otkud ja?
- Jeste! - još uvek je napeto šetala po sobi. Onda stade ispred njega.
- I pošto ste vi krivi za to što sad ja nemam izlaza iz moje situacije,
moraćete vi da mi pomognete!
- Molim?
- Nema vam pomoći i da molite i da preklinjete! Vi ste mi rekli za
Čarlsa i Dajanu. Ja ionako nisam htela da se udajem za njega. All
malopre sam ga molila da mi pomogne da pobegnem u London. Od
gospodina Kasldeja to ne mogu ni da tražim ni da očekujem. Jedino
je Čarls imao mogućnosti da mi pomogne.
- Bez obzira, i da niste nameravali da se udajete za njega, opet bi se
vaše ime vezalo za njega. lzgledalo bi kao da ste zajedno pobegli, i
samo bi izazvali skandal u koji biste oboje bili umešani. Možda bi
vas posle drugi primorali da se venčate, i opet biste im bili na putu.
Njemu i Dajani.

MAS 38
- Kako vi za sve imate razložno i razumno objašnjenje. Samo za
mene nemate rešenje.
- Žao mi je. Zaista ne znam kako bih mogao da vam pomognem.
- Ne znate ili ne želite da znate. Vas se ja ne tičem ni trunčicu.
- Pa...
- Samo da znate, za godinu dana, ako mi sada ne pomognete,
imaćete me na duši! Jeste, jeste. Tada ću najverovatnije biti četvrta
pokojna gospođa Šarp! Jadna, tako mlada i zdrava, a tako iznenada
preminula - nastavljala je ona, gledajući ga ispod oka.
- Ne govorite tako morbidne stvari.
- Za vas su to morbidne stvari, a za mene surova stvamost. Pošto
ste tako duševni i brižni za svoje prijatelje, vi ćete mi pomoć umesto
njih. Ne bojte se, neću vas terati da se ženite sa mnom! Vas i mene
niko ne bi mogao da poveže. Ionako su svi bili svedoci naše
netrpeljivosti, ne morate se bojati da će nas optužiti za Ijubavnu
aferu i kasnije vas primoravati da se ženite osobom koju niste trpeli!
Vi ćete mi pomoći da pobegnem. To je moj uslov.
- Mislim da to nije baš najbolje rešenje....
- Nego koje? Jedino da se udam za drugog, ili pobegnem. Birajte!
Hoćete li da me uzmete za ženu ili da mi pomognete da nestanem u
Londonu i nastavim tamo da živim kao neko drugi? Mislim da i
sami znate odgovor na to pitanje. Nije tako teško.
- Vaše ime može biti ukaljano... Može se ipak desiti da se naš
istovremeni odlazak protumači kao ljubavna afera...
- Ne bojte se vi za moje ime. Ja više neću postojati kao Šarlot Lojd.
Postaću neko drugi. Uz vašu pomoć. Jedino ako se bojite za vaše
ime. Ali u vašem svetu to nije tako opasno. Jedna zavedena devojka
više ili manje, neće škoditi privlačnom, bogatom gospodinu. Samo
ćete biti još intrigantniji i privlačniji damama!
- Sad već pričate gluposti!
- Ni najmanje! Žene obožavaju muškarce za koje se kaže da su
opasni, da su fatalni, da devojke pate zbog njih! Vi ćete postati još
omiljeniji!
- Ne 1askaj mi na taj način, ne prija mi ni najmanje.

MAS 39
- Pa, kako onda da vas ubedim. Morate da mi pomognete. Birajte:
ili mi vi pomažete da pobegnem, ili se udajem za Čarlsa!
- Nećete se udati posle svega ovoga!
- I neću. To znači da ste odabrali ono prvo rešenje.
- Vi ste nemogući! Jadan vaš budući muž - reče on, ali se odmah
ugrize za usnu. Ona sakri osmeh.
- Ništa vi ne brinite. To nećete biti vi. Vi ćete mi samo pomoći da
pobegnem. I možda mi naći neko radno mesto kao guvemanta ili
družbenica.
- Još i to!
- Pa nećete valjda doveka da vam budem obaveza! Naći ćete mi
posao i otkačiti se od mene, dosadne!
- Niste vi ni za kakav posao. Mislite da imate strpljenja da služite
dosadne, prepotentne aristokratkinje. Ili da podučavate i
vaspitavate njihovu nevaspitanu, razmaženu decu? Izbaciće vas
posle dava dana! - poče on da se smeje.
- Mislite da sam toliko nemoguća? Ali ipak ste priznali da su
bogataši dosadni i prepotentni - njegova veselost ukazivala je na to
da će ga ipak ubediti da joj pomogne, usled čega ju je obuzimala
neobuzdana radost! Ipak ima izlaza! - Divno!
- Šta je tu divno? - upita on.
- Divno je to što ćete mi pomoći. Ustvari, pomoći ćete najviše sebi
jer sam ja opasna veštica, upozorila sam vas već, i ako umrem kao
četvrta gospođa Šarp, ima da vam dolazim kao duh u mračnim,
olujnim noćima i zavijam vam pod prozorom i lupam lancima do
jutra, da ne možete oka da sklopite!
On sad poče da se smeje. Toliko se smejao, da je zarazno prešlo na
nju, pa mu se i ona pridružila. kako da se ne smeje, kad je izlaz na
vidiku! Ko bi rekao da će joj on biti izlaz! I da ima ovako lep osmeh.
Ne može oči da odvoji od njega!
- Vi ste stvamo nemogući! I da znate šta, sad ste me zaista ubedili.
Toliko sam se uplašio, da ću sve učiniti, samo da mi ne dolazite kao
duh!

MAS 40
- Znala sam da u vama leži neiskorišćena klica humora! - uzviknu
ona. On prestade da se smeje i skrenu pogled.
- Dobro, idite sad. Dogovorićemo se kasnije. Moram da razmislim
o svemu.
- Samo da znate, obećali ste mi. Ne pomišljajte da se predomislite!
Ona izađe. Zašto li joj je ovo o humoru izletelo? Ispalo je kao da
mu je dala kompliment. Pomisliće da je htela da mu se nabacuje, ili
nešto slično.

IV

Pre večere ugrabili su malo vremena da se dogovore oko detalja.

On je sve smislio. Najaviće večeras svoj sutrašnji odlazak, kao da
mu je nešto iznenada iskrsio. Otići će u London i sve pripremiti.
Onda će se odmah vratiti je. Ona će krišom otići i pridružti mu se u
subotu, u gostionici "Tri šešira", na putu za London. Odvešće je u
London i privremeno smestiti, a on će se vratiti kod Kasldejevih da
niko ne posumnja i sedeti kod njih još neko vreme, čudeći se gde li
je ona nestala. Ništa lakše!
Ali večera nije tekla baš onako kako je Šarlot zamišljala. Kasldejevi
su organizovali nešto kao svečanu večeru, sa muzikom posle toga,
i mogućnošću da se igra. Nešto kao mini-bal. Nije joj trebala gužva
i galama, sa svim njenim uzburkanim mislima. Za večerom su
sedeli opet u sličnom rasporedu, Čarli do nje, a Berlouz preko puta
do Dajane. Ono što ju je zbunjivalo bili su njegovi pogledi koje je
često zaustavljao na njoj. Bila je neuobičajeno tiha, jer se trudila da
uhvati neku iskru između Dajane i Čarlija i proveri njegovu
današnju priču. Međutim, postala je svesna sve češćih Berlouzovih
pogleda na sebi. I što je još gore, umesto da mu drsko odvrati,
osećala je kako se sve više zbunjuje pa čak crveni!
- Šarlot draga, nešto si neuobičajeno tiha - primeti gospođa Kasldej.
I pored živog razgovora veselog društva za stolom, uspela da
primeti promenu na Šarloti.
- Mora da je žaliosna što nam Berlouz odlazi. Oni su se veoma
zbližili ovih dana. Hi, hi! - poče Čarli da se ubacuje. Svi se

MAS 41
diskretno nasmejaše njegovoj šali. Posle sinoćne prepirke, bilo je
očigiedno da se njih dvoje ne trpe. A on je već saopštio rano ujutru
mora na put.
Šarlot samo baci jedan brzi poged na pomenutog. O, ne! izgleda da
će opet pocrveneti! Osećala je kako joj se obrazi žare.
Svi se radoznalo zagledaše u nju, što je činilo stvar još gorom.
Berlouz je naizgled mimo jeo.
- Vraćam se za tri dana. Tako da ćete morati da me trpite još neko
vreme posle toga - reče on mimo.
Sad svi pogledaše u njega. Nekome ispade viljuška i zvecnu u
tanjir. Ovo je bilo prvi put da ga čuju kako izjavljuje nešto što liči
na šalu. I to na svoj račun!
- Opa! Izgleda da povoljno delujemo na tebe! - oduševi se Čarli. -
Čije je to delo, priznaj! Mora da je Pegicino, ona ume čoveka da
povuče za jezik! Sva sreća što smo se svi skupili, da ispravimo
Berlouzove greške i napravimo od njega normainog čoveka.
- Ja sam tu samo do nedelje. Posle se vraćam kući - reče tiho Šarlot,
gledajući u tanjir.
Za trenutak se svi ućutaše. Domaće društvo odmah je znalo šta je
to značilo gospodin Šarp, naravno. Šarlot pomisli da će gospođa
Kasldej nešto neumesno izjaviti na tu temu, ali ova oćuta, odahnu i
opet podiže glavu, i uhvati Berlouza kako je gleda. Ovoga puta nije
skrenuo pogled. Nekoliko dugih sekundi zadrža pogled na
njegovim cmim očima, kad primeti da je Dajana gleda. Spustila je
pogled i počela da meša po tanjiru, praveći se da jede, ali odjednom
uhvati Dajanin pogled prema Čarliju. Ona opet podiže glavu i vide
kako i Berlouz prati Dajanine Čarlijeve poglede koje su naizgled
neprimetno ukrstili. Ovde zaista nešto ima. Izgleda da je ipak bio u
pravu. Kako ona to nije prva primetila! Ali, suviše je bila zauzeta
svojim problemima, a i gospođa Kasldej ju je ubacila u pogrešnu
igru, pa nije imala vremena da se snađe i sama razmisli.
Mora da ipak nije tako bezosećajan i hladan kad mu je stalo do
Čarlijeve i Dajanine sreće. A sigumo je da je izuzetno inteligentan
jer je uspeo da primeti šta se dešava. O, kako je ispala glupa pred
njim! 1 još šta mu je sve rekla! Doduše, ni on njoj nije ostao dužan,

MAS 42
pa bi moglo da se kaže da su kvit. Ne zna samo zašto je to nije
tešilo.
Nije joj se žurilo u salon posle večere. Bojala se da je očekuje još
iznenađenja, a nije više bila raspoložena za njih. Ovaj dan ih je već
do sada bio prepun. Već su svi izašli iz trpezarije kada i ona krenu
za njima.
- Ako nastavite sa takvim raspoloženjem, pomisliću stvamo da ste
tužni što idem - šapnu joj on u uvo, sustižući je.
Ona se okrenu i uhvati njegov pogled.
- Ne gledajte me tako. To sam od vas naučio. Da delujem ozbiljno,
a u stvari se šalim. Šta, nećete valjda da zaplačete? E, onda ću da
budem još srećniji, jer znam da mislite na mene da ću vam
nedostajati. Sve dok se ne vidimo ponovo. Za tri dana - dodade on
šapatom.
- Bolje je da vas ne vide sa mnom - uspe ona nekako da prozbori.
Šta mu je? Zašto joj se ovako obraća? Pogledala je okolo, all niko
ništa nije primetio.
- Zašto? Bojite se za moj dobar glas? Hvala vam veliko na tome. Ili
se bojite za svoj? Jeste li se predomislili, možda?
- Ne, ne! Ovaj, nisam se predomislila - nastavi ona mimije. - Ni
slučajno se ne vraćam kući - sada ga je ona gledala, tražeći mu u
očima trag predomišljanja. Ali on ju je čvrsto gledao svojim cmim
zenicama.
- Onda se razvedrite. Sve će biti u redu, U subotu se vidimo kod
"Tri šešira" na putu za London. Danas je sreda. Samo još nekoliko
dana, i ceo svet će možda pomisliti da smo odbegli ljubavnici. Zar
to nije zabavno?
Ona ga podozrivo pogleda. Nije primetila da je nešto pio za
večerom, inače bi pomislila svašta.
- Nisam pijan, ako vam je tako nešto prolazilo kroz glavu.
Uostalom, i sami ste primetili da večeras nisam ništa pio. Video
sam da vam ništa ne može promaći - šapnu joj on, a ona opet
pocrvene. Da nije pomislio da se zainteresovala za njega, i zato ga
posmatra celo veče?

MAS 43
- Šta se vas dvoje došaptavate? - upita Čarli u prolazu. Šarlot se
ukoči, ali odahnu kad on produži, ništa ne sumnjajući.
- Isto kao što ni meni ništa nije promaklo - nastavi njen sagovomik.
Nije smela da ga pogleda u lice. Šta se ovo dešava? Ona se sva
zbunila, a on se raspričao, kao da je samo to do sada radio. Videla
je i sama da je za večerom često gledao u nju. I to nekim drugačijim
pogledom od svih dosadašnjih. Od koga se njoj vezuje jezik u čvor,
pa ne ume ni najjednos-tavnije rečenice da sastavi. Ona, koju niko
do sada nije nadgovorio!
- Ako mi nešto ne kažete, pomisliću da vam je zaista teško što ćemo
se rastati!
- Nemojte mnogo da se uživijavate u ulogu odbeglog ljubavnika! -
odgovori mu ona upozoravajućim tonom. - Jer mi to nećemo biti.
- Ali ipak će to svi pomisliti, najverovatnije. Bez obzira na naše
varke.
- Te varke neće biti ni najmanje uverljive ako nastavite da me
pratite celo veče. Evo, neki nas već gledaju.
- Nisam stekao utisak da ste vi plašljiva devojka. Baš naprotiv. Zato
vam ni malo ne verujem kada kažete da se plašite šta će drugi da
kažu. Naročito zbog toga što planirate da nestanete u Londonu. Kad
postanete neko drugi, baš vas briga šta će se pričati za tamo neku
Šarlotu Lojd, koju ste možda poznavali, a možda ne. Po vašoj želji.
- Jeste li već smislili gde ćete me smestiti? - upita ona sa nadom,
drugačijem raspoloženju.
- Ništa ne brinite. Sve sam ispianirao.
- Pa?
- Ali vam neću još reći.
- Zašto?
Neki parovi počeše da igraju oni se malo pomeriše u stranu.
- Niste mi odgovorili na pitanje - opomenu ga ona.
- Zar vi nemate poverenja u mene? - upita je on sagnuvši se prema
njoj da je pogleda u oči.
Od njegovog pogleda nešto je steže u grlu, pa posle nekoliko dugih
trenutaka zaranjanja u njegove oči uspe da klimne glavom.
MAS 44
- Hoćete li da igramo?
Ona se sad zaista zapanji.
- Ne gledajte me tako. Ozbiljno vas pitam.
- Bolje bi vam bilo da se sad malo smirite, bez obzira šta vas je
spopalo. I da me više ne pratite. Ostanite tu, i ne prilazite mi više
večeras.
- Kako vi naredite - Reče on pomirljivo se smeškajući i gledajući je
dok je odlazila na drugi kraj sale.
Ali to se ispostavilo kao pogrešna odluka. Ostatak večeri zatekla je
sebe kako lovi njegov pogled preko sale, ili ga traži. Grdila je sebe,
ali to se ponavljalo bez prestanka, čak i kada bi mu namemo
okrenula leđa da bi pobegla od iskušenja. Dugo tako ne bi izdržala
i opet bi ga tražila pogledom.
On je bio od reči, i više joj nije prišao. Pitala se zašto joj tako teško
pada kada on poštuje svoju zadatu reč i svoje principe. Pa ona sama
mu to naredila. Ipak, kako može da bude takav!
Šta se to dešava sa njom? Ne bi trebalo da se ovako ponaša. Ovakva
nkad nije bila. Ah, šta li je sad smislio. Možda hoće da je navede
da se zaljubi u njega. A kako je počelo to mu neće biti teško, pa da
posle stvamo budu odbegli Ijubavnici?
Pitala se zašto se nije više uvredila na takvu pomisao. Umesto toga,
samo joj je srce počelo da lupa brže. I opet je sebe ulovila kako ga
traži pogledom. I on joj uzvraća sa drugog kraja sale, sa nekim
vragolastim pogledom, koji mu neodoljivo stoji. I koji do sada nije
imala prilike da vidi.
Kada nije zurila u njega posmatrala je Dajanu i Čarlija. Nije bilo
baš očigledno, ali njoj se učinilo da tu postoji simpatija. Dajana je,
kao i uvek bila mila i slatka, a Čarli veseliji nego inače. Igrali su
dva puta. Čak je i Berlouz pozvao jednu susetku, mladu devojku
koja je tek ove godine počela da izlazi u društvo. Mala Keti samo
što se nije onesvestila od treme i samo je grešila. On je izgledao
kao da mu to ni najmanje ne smeta.
- Draga moja, čini se da će nam gospodin Berlouz čak i nedostajati
ovih nekoliko dana koja neće biti tu - reče joj stara gospođa Bejzi i
stade pored nje. Sad su zajedno gledale parove koji su igrali

MAS 45
- lzgleda da on ipak nije tako neprijatan čovek, kako smo svi
pomislili - reče ponovo ona.
Šarlot promrmlja nešto. Da li to gospođa Bejzi sumnja nešto?
- Znaš, ne počinje baš svaka Ijubav na prvi pogled - produži ona.
Šarlot je pogleda, ali ova je naizgled nezainteresovano gledala
napred u igrače.
- lzgleda da on ume da bude i vrlo šarmantan kada to hoće - opet
reče stara gospođa.
- Možda je sada shvatio da kod nas može lepo da se provede, ako
samo želi - natera sebe Šarlot da se oglasi. Biće sumnjivo ako celo
veče ćuti, mada kao da ima neku knedlu u grlu koja je sprečava da
bude pričijiva i vesela kao inače.
- Možda, možda. Često mladi ne vide nešto što im je ispred samog
nosa, pa im treba malo vremena i razmišljanja da to shvate.
Naročito ako se nešto suviše brzo odvija - reče gospođa Bejzi i
odšeta dalje.
Šarlot odahnu. Nije raspoložena ni za kakve razgovore i analize.
Pogotovo ako se tiču njega.
Kad je, mnogo kasnije, otišla na spavanje nije mogla da trene.
Prevrtala se i okretala, ustajala da pije vodu. Ništa nije pomagalo.
A kada se konačno umirila, ispred nje su bile samo njegove oči. Ali
ne one od ranije, nego današnje. Večerašnje. Tamne. Tople.
Istražujuće. Budne. Ah, kad bi mogla da zaviri u tu njegovu lepu
glavu i vidi o čemu razmišlja. I da li se stvamo tamo nešto
promenilo ili ona to samo umišlja. Ah, kada bi još samo mog la da
ne misli na sve to i na njega, i da konačno zaspi.

Niko nije ništa posumnjao. Tako je bar izgledalo. Čak im je možda

i laknulo kada je on iznenada otišao. Mislila je da će joj biti drago
što ga niko ne pominje. Umesto toga, hvatao ju je nemir. Već oko
podne stigoše neka pisma. Jedno je bilo za nju. To nije bio dobar
znak.

MAS 46
- Šta je bilo, mila? Nisu valjda loše vesti? - upitaše je zabrinuto.
Ona brzo pocepa omot i pročita kratku poruku. Prebledela je.
- Šta je bilo? Šta si tako prebledela? Daj da vidim. - uze joj Dajana
pismo kad su ostale same.
- Nemoj da brineš. Elinor ti javlja da je sve u redu i šalje ti
pozdrave. Vidiš "Pozdravljaju te mnogo mali Henri i mali Džon".
Sve je u redu kod kuće.
- Oh, Dajana! Nije u redu. Dogovorile smo se da mi ne piše. I ona
i ja znamo šta se sprema. Trebalo je da mi piše samo ako bude nekih
nepovoljnih vesti o Šarpu, i ako je hitno, da pomene Henrija i
Džona. Ovo je nešto hitno i vrlo nepovoljno. Mora da su se otac i
Šarp konačno dogovorili. Možda će otac doći ovamo po mene? -
užasnu se ona. Moram nešto da uradim.
- Draga Šarlot. Stvamo je žao. Ja ne mogu da ti pomognem. A ni
moji roditelji. Tvoj otac je odbio pozajmicu koju mu je tata
ponudio. Jedino... Jedino Čarli može da pomogne - izusti tiho
Dajana.
Šarlot je pogleda i zagrli.
- Čarli mi ne može pomoći. A ja ovde ne smem više da čekam.
Dajana, koliko ušteđevine imaš?
Ova joj reče.
- U redu. To će biti dovoljno. Pozajmićeš mi dok se ne snađem.
Moram da idem, ne smem da ih ćekam ovde. Možda su već krenuli
po mene. Ne brini, biće sve u redu. Znaš ti mene.
- A da ipak Čarli pođe sa tobom?
- Neću njega da mešam. Posle on treba da ispašta. A možda preko
njega otkriju gde sam. Ne. Lakše će mi biti da idem sama. Krenuću
sutra pre zore, a ti me pokrivaj koliko god možeš.
Dajana zaplaka.
- Bojim se. Nemoj da ideš sama. Ko zna šta može da ti se desi.
- Ne plači. Biće sve u redu.
Šarlot je tešila Dajanu, ali ni sama nije bila siguma. Sutra je petak.
Ona se sa Berlouzom dogovorila tek za subotu. Nema pojma gde je
on sada. Velika je verovatnoća da će se mimoići. Ko zna gde će on
MAS 47
biti sutra, u svakom slučaju, ne sme više da čeka. Više se bojala da
otac ne dođe ovde po nju, nego da sama krene u nepoznato.
Dajana joj je dala nešto svog novca, a nešto je uzela od Čarlija. On
je dao Dajani, i nije pitao za šta joj treba. Mora da i on sumnja
nešto. Bolje je da ne zna. Za sada će biti dovoljno. Otići će u
London, pravo Berlouzovoj kući. Naći će je nekako. On će se za to
vreme valjda vratiti da je potraži, kada vidi da je otišla od
Kasldejevih. Ah, ne sme mnogo da razmišlja, uhvatiće je panika.
Uveče je spremila nešto stvari i krišom otišla do štale da obavi sve
pripreme. Neće moći peške. Uzeće konja, pa će ga pustiti kada dođe
do gostionice. Vranac je bio poznat po tome što zna da nađe put do
kuće.
Kada je uzjahala u sumomo i hladno jutro, nije više želela da
razmišlja o tome da li radi ispravnu stvar. Sada je rešeno. Nema
odstupanja, već samo napred, do gostionice. Tamo će se nekako
snaći. Bar će biti na pola puta do Londona, a onda će naći prevoz
za dalje, možda poštanskom kočijom.
Na svu sreću, prvog koga je ugledala kad je stigla pred gostionicu
bio je Berlouz. Išao je prema štalama, zamišljen. Ona zadihano
banu pred njega. Toliko je bila srećna kada ga je videla da mu je
zamalo pala u zagrljaj.
- Šta ćete vi danas ovde? - upita je, više iznenađeno nego ljuto,
ispod glasa, osvrćući se da ih neko videti povuče je u zaklon.
Bila je suviše srećna što ga vidi da bi se uvredila ili naljutila.
Stvario, nije skoro osetila takvu radost kao kad je njega ugledala.
Odmah se osetila sigumo i bezbedno.
- Nešto je iskrslo – uzvrati ona trudeći se da se smiri. Bila je umoma
i zadihana od jahanja.
- Dogovorili smo se da dođete sutra - reče on hvatajući je za mišicu
i uvodeći je dalje u štalu. Ona poslušno podne za njim.
- Ne nemog sad da vam objašnjavam, ali dobila sam obaveštenje da
su otac i Šarp pošli po mene do Kasldejevih. Možda su postali
sumnjičavi ili oprezni, ne znam ali nisam htela da ih tamo čekam i
istražujem šta je upitanju!
- Vi ste detinjasti. Ništa ne razmišijate. Ne želim da zbog vaše
nepromišljenosti natovarim sebi policiju na vrat.
MAS 48
Ona ućuta na ovo njegovo razložno objašnjenje. Nadala se da niko
neće posumnjati na koju je stranu krenula. I ko joj pomaže.
On je onda povede u gostionicu. Uđoše na sporedni ulaz. Sačekala
je dok je razgovarao sa gostioničarem. Bila je gladna, a razni
primamljivi mirisi širili su se iz kuhinje. Nadala se da će biti
dovoljno kavaljer da je ponudi da ručaju.
On joj priđe i ubrzo su sedeli u jednom separeu, debelom, zavesom
odvojeni od ostatka sale.
Čim je počela da jede, popravilo joj se raspoloženje. On je,
naprotiv, jeo vrlo malo. Kada je utolila glad, primeti da on vrlo
često baca zamišljene poglede prema njoj.
- Nisam imao dovoljno vremena da zavaram tragove. Nisam ni
otišao do Londona. Ovde sam od juče, ostao sam da vas sačekam -
reče on
- Ne bojte se. Nadam se da neće niko posumnjati. A kuda me
vodite? - bila je radoznala i vesela kao dete. Ovo bekstvo, sad kada
je takoreći bila na sigumom, počelo je da je zabavlja. Gle, otkud to
da misli da je sada, kada se našla sa njim, na sigumom? Napolju je
počeo da pada sitan sneg. Nema veze, ništa joj ne može sada
pokvariti raspoloženje.
- Baš ste veseli - reče joj on.
Ona ga pogleda. Nikada ovako blizu nisu sedeli. I u ovako
prijateljskom raspoloženju. Oči su mu bile tamne. Nešto u
njegovom pogledu natera je da se okrene na drugu stranu. Zašto je
sada ovako ozbiljno gleda? Ono veče bio je tako veseo, raspoložen.
Sad je opet ozbiljan zamišljen.
- Da vam nije hladno? - upita je on, primetivši da je zadrhtala.
Brižnost u njegovom glasu dimu. Ipak on nije loš čovek. čim sve
ovo radi zbog nje. Mogao je sad bezbrižno da sedi na imanju
Kasldejevih, umesto da se lomata po blatnjavim drumovima i
odseda u zadimljenim, hladnim krčmama, smišljajući gde da je vodi
i kako da reši njene probleme. Baš je pažijiv.
Nije ni primetila da ga gleda nežnim pogledom. Tek kada on u
blagoj nelagodi pogleda kroz prozor, ona se prenu. Bože, šta li će
pomisliti o njoj?

MAS 49
U stvari, najgore je već mogao da misli. Šta mu je sve rekla i
uradila, ne sme ni da pomisli! Ne postoji uvredljiv izraz kojim mu
se nije obratila! A on ipak sedi ovde sa njom i pomaže joj. Ipak,
bolje joj je da ne zna šta on njoj misli! To ne može da bude nešto
naročito pohvalno, pa bolje da ne razmišlja o tome i ne kvari sebi
raspoloženje.
Već su polako završavali ručak.
- Jeste li umomi? Hoćete li da odmah krenemo ili da se malo
odmorite?
Htede da mu kaže da bi još sedela ovde sa njim, ali se ugrize za
jezik. Bolje je da odmah krenu dalje. To mu i reče.
- Dobro. Reći ću da spreme kočiju, Vi me čekajte ovde.
On ustade od stola i dok se spremao da krene, zavesa se malo
pomeri. I u tom trenutku ona spazi dve osobe koje su ulazile u
krčmu na glavni ulaz.
- Gospodine Berlouz - cimnu ga ona za kaput iz sve snage, a on se
zanese prema njoj.
- Oh, izvinite - reče ona kad je on uhvatio ravnotežu.
- Ali u krčmu upravo ulaze moj otac i gospodin Šarp!
On sede na klupu pored nje, sa koje se moglo, kroz prorez na zavesi,
videti prema vratima. Oboje su gledali, a glave su im bile skoro
spojene. Zaista, dva čoveka stajala su i razgovarala sa krčmarom.
U jednom momentu im se učini da krčmar pokazuje prema
njihovom separeu, oni se trgoše kao opareni.
- Ah, izdaće nas! - poče ona da paniči.
- Ne može nas izdati, jer ne zna ko ste vi. Verovatno se nada da će
ovaj separe biti uskoro slobodan, jer nema drugog praznog mesta.
U sledećem trenutku pomoli se krčmareva glava kroz zavesu.
- Ja se duboko izvinjavam, ali imam dva ugledna gospodina, a nigde
za drugim stolom nema mesta, pa sam se pitao...
- Evo, mi smo upravo završili. Mogu li da platim? Moja rođaka se
žuri, pa bismo hteli odmah da krenemo.
- Evo, doneću vam račun...

MAS 50
- Neka. Mislim da će ovo biti dovoljno. Krčmaru se raširiše oči kad
uze novac. Mora da je Berlouz bio vrlo darežIjiv.
- Mogu li samo da vas zamolim da mi neko od vaših momaka
donese stvari iz sobe i odnese do kočije?
- Naravno, naravno. Odmah ću narediti da sve spreme.
- Mi ćemo izaći na zadnji ulaz. Tu nam je bliže do kočije da se ne
ukvasimo.
Krčmar klimnu glavom Šarlot se pitala da li je zaista progutao tu
priču o kvašenju, ili sumnja da su oni neki odbegli ljubavni par koji
ne želi da bude viđen.
Čim im on okrenu leđa i krenu kroz salu da se pobrine za nove
goste, i za njihovu kočiju, Berlouz uze svoju pelerinu i raširi je
preko Šarlotinih ramena.
- Ne bojte se. Daleko je, i neće vas videti. Dođite uz mene, kao da
smo se spremili za sneg. Ona se sasvim pribi uz njega, a on prebaci
široki ogrtač preko nje. Tako krenuše prema zadnjem izlazu. Nije
smela da se okrene i privuče pažnju. Nadala se da je pridošlice nisu
videle ni prepoznale. Samo se pribila uz njega. Da li da ga obgrli
jednom rukom? To bi možda bilo previše. Ali nije mogla da odoli,
pa se rukom uhvati za njegov kaput na leđima. Opravdanje je bilo
da bi lakše mogla da prati njegov krupan korak, a ne da mu opipava
leđa ispod kaputa.
Tako ogmuti dođoše do štale. Berlouzov momak bio je tamo, i malo
se zbunio kada ih vide kako brzo idu ka njemu.
- Džeri, moraćemo odmah da krenemo. Je li sve spremno?
- Jeste gospodine. Konji su spremni. Samo još vaše stvari.
- Sad će ih doneti. Idi vidi da li je sve u redu. Jesi li ti ručao? Uzmi
od krčmara nešto hrane za put. Evo ti novac.
Momak brzo ode prema krčmi. Berlouz joj pomože da se popne u
kočiju, pa ode nešto da petlja oko konja i ubrzo se i on izgubi prema
glavnoj zgradi. Da li je sve u redu? Od straha je zamišljala kako ih
u sledećem trenutku opkoljava policija, a otac i Šarp istrčavaju
otuda, sa uperenim pištoljima u Berlouza, likujući. Samo to ne. Pre
bi pristala i nju da uhvate i vrate, samo da njega ne umešaju. On
nije zaslužio da zbog nje ima problema.

MAS 51
U sledećem trenutku vrata se naglo otvoriše. Ona uzviknu od straha.
To je bio Berlouz.
- Žao mi je što sam vas uplašio - pokajnički reče on sedajući pored
nje.
- Išao sam da izvidim da li je sve u redu. Njih dvojica sede u našem
separeu, i reklo bi se da nisu pošli za vama. lzgleda da još ne znaju
za vaše bekstvo. Krčmar kaže da su mu rekli da se upravo vraćaju
iz Londona.
Ništa mu nije odgovorila. Pitala se samo da nije prenaglila sa
svojim begom. Možda se Elinor prevarila kada joj je ono napisala?
Ali, šta je tu je. A možda Elinor i nije pogrešila? Možda su išli da
srede papire za venčanje? Ipak je dobro što je krenula. Možda bi se
on u međuvremenu predomislio i ne bi hteo da pomogne.
- Pošto ćemo sada proći ispred njihovog prozora, navucite zavesu
da vas ne vide. Ona poslušno namaknu zavesu. Kočija je krenula.
Ćutali su. Šarlot je bila previše uzbuđena i umoma da bi započinjala
razgovor. A i malo zbunjena. Pa ona sedi u kočiji koja juri prema
Londonu sa do pre neki dan, sasvim nepoznatim čovekom! Šta to
ona radi? Da nije ovo samo neki njen san? Ona i inače ima bujnu
maštu, oduvek su je kritikovali zbog toga. Ali ovo! Ovo je stvamost,
nije san. I to je najčudnije od svega.
Ona ga pogleda ispod oka. Sedeo je zamišljen. Možda i on razmišlja
o sličnim stvarima? O, ne samo da promeni mišljenje, da pomisli
kako je sve ovo glupo, ili detinjasto, ili opasno, pa da okrene kočiju
i da je vrati.
Da li je primetio da ga gleda, tek on se okrenu i pogleda u nju
ozbiljnim, zamišljenim pogledom. Ona se slabo nasmeši. Valjda
neće da se predomisli?
- Da li vam je udobno?
- O, da. Sasvim udobno.
Sad je opet ličio na onog starog Berlouza, sa početka njihovog
poznanstva. Nije bio neprijatan, ali ni previše ljubazan niti
razgovorljiv. Ona skrenu pogled, malo razočarana.
- Zašto ste tako zamišljeni? - upita on iznenada. - Da se niste
predomislili? Hoćete li da se vratimo? Još ima vremena.

MAS 52
- O, ne! Nikako! - uzviknu ona. - Mislim, zaista ne bih želela -
produži nešto mirnije.
- U redu. Samo sam hteo da proverim da niste promenili mišljenje.
Ipak je sve ovo vaša ideja.
- Sasvim sam u redu. Samo sam malo umoma. I malo zabrinuta.
Gde ćete me smestiti?
- Vi zabrinuti? - osmehnu se on. - To mi je teško da poverujem. Vi
ste najhrabrija osoba koju poznajem.
- Oh, rugate mi se!
- Ni najmanje. Ujedno ste najtvrdoglavija i najupomija. Ako vam je
za utehu. To ćete lakše da poverujete.
- O. Pa, to je već po malo istina - reče ona oprezno, gledajući ga
ispod oka.
- Drago mi je da smo se bar u nečemu siožili. Ovo do sada nije
mnogo obećavalo.
Ona uze vazduh.
- Gospodine Berlouz, htela bih da vam se zahvalim za sve ovo što
činite za mene. Zaista, ne možete ni da zamislite šta to znači za
mene.
- Dobro, dobro. Ne brinite se. Sve će biti u redu - reče on okrećući
glavu. Očigledno nije hteo više da razgovara. Njoj dođe malo krivo.
Želela je da pričaju, da ga bolje upozna. I da on upozna nju. Nije
mu se predstavila baš u najboljem izdanju. Ali imala je utisak da će
mu to izgledati kao nametanje i prazno brbljanje, pa ostade mirna.
Dobro. Bar je u kočiji bilo udobno. Prijatno ljuljuškanje umirivalo
je.
Bili su u gostionici. Sedeli su u separeu iza zavese. Nije siguma ni
šta su pill ni šta su jeli. Znala je samo da je srećna kao nikad u
životu. On se smeškao saginjao ka njoj. Zadrhtala je. Hoće li je
poljubiti? Uto se zavesa razmače i ona vide kako u gostionicu ulaze
otac i Šarp. Ali nije se uplašila. Znala je da će sve biti u redu. On
joj je to obećao.
Ona mu kroz prorez pokaza pridošlice. Nije se uzbudio.

MAS 53
- Odlično. Idem odmah kod vašeg oca. Moram da mu kažem ono
što osećam. Ja vas volim!
Od sreće nije znala šta da kaže. Nije mogla ni da se pomeri, ni reč
da prozbori. Ali on se zato saže nad njom. Mogla je da se ogleda u
njegovim cmim zenicama. Vrtelo joj se u glavi. Njegovo lice,
njegove usne bile su sve bliže, nad njom...
Ona se prenu. Njegove oči zaista su bile iznad nje, cme i tople. Ona
mu se nasmeši, sklapajući oči. Neka je poljubi. Iznenada, opet
kočija poskoči. On je uhvati oko ramena. Oh, to je kočija naišla na
neku neravninu. A ona je sve ovo samo sanjala!
Brzo se uspravila, prenuvši se. Osvmula se. On je pogleda. Bill su
u kočiji, putovali prema Londonu. Da, da. Setila se svega. Ali zašto
joj je ona slika od malopre tako jasno pred očima? Njegovo lice,
njegove usne. Pogledala ga je ispod oka.
Zadremala je na njegovom ramenu, to je bilo sve. Ono od malo pre
bio je samo san. Predivan san, morala je da prizna, ali ništa više od
toga. Nažalost.
Pogledala ga je još jednom, kao da želi da se uveri da je ovo
stvamost, a ne san od malopre. On joj na trenutak uzvrati pogled.
Gledali su se nekoliko trenutaka. - Je li sve u redu? upita je on.
- Da, da. Svakako. Naravno da nije u redu, htela je da kaže. Bilo bi
bolje da je ono stvamost! Da je on grli, ljubi i hoće njenom ocu da
prizna ljubav prema njoj! Kakav je baksuz. Baš je njoj to moralo da
se desi. Da se zaljubi u nekoga ko najlepše o njoj može da kaže da
je tvrdoglava i upoma. Divno. I koja je njemu, neki dan pre toga,
izjavila da je poslednji čovek za koga bi se udala! Da je naduveni
uobraženko ili nešto slično! Ostala je ćutljiva u svom uglu sve dok
kočija nije stala. Upravo smo stigli.
- Možete da izađete sa mnom. - Ona bunovno namesti šeširić,
zatežući vezanu traku ispod brade. Već je pao mrak i nije se mog lo
detaljno videti, ali kuća je delovala ogromno.
Da li je moguće da u Londonu ima ovolikih kuća? Mislila je da ovo
postoji samo na seoskim imanjima. Kad stadoše ispred ulaza, iz
kuće užurbano izađoše sluge, prihvatajući prtljag. Ona nije mnogo
imala. Samo svoj zavežljaj, sa kojim je pobegla. On je prihvati za
ruku kad je izlazila i uvede u kuću. Zbunjeno se osvrtala, ali on

MAS 54
krenu stepeništem prema desnom krilu povede je na sprat. Šta će
sada biti? Gde je vodi? pitala se bunovno. Videla je samo da ju je
ispratio do poslednje sobe u jednom bočnom hodniku. Služavka je
užurbano ložila vatru.
- Ovo će biti vaša soba. Sara će se brinuti o vama. Odmorite se
dobro. Sve će biti u redu. - I izađe iz sobe. Uskoro se vatra razgorela
i soba se zagrejala. Sveće su bile upaljene i ona ostade sama. Sada
je mogla na miru da razgleda gde se nalazi. Soba je delovala
udobno. To je vrlo utešno, ako će u njoj da boravi neko vreme. Ona
sede na krevet. I krevet je udoban. Možda je bolje da se spremi i
što pre legne. Baš ju je savladao umor.

Vl

Kada se probudila, sunce je kosim zracima ulazilo u sobu. Ona se

protegnu, pa se seti gde se nalazi. Brzo se obukla. U hodniku nije
bilo nikoga. Gde je? Ona oprezno pođe prema glavnom holu, kada
iza ugla na nju nalete neka devojka.
- Gospođice, izvinite, evo me, stižem! - povika ona.
Šarlot se seti da ju je Berlouz sinoć predstavio kao Saru, koja će se
brinuti o njoj. Šta li je pod time mislio?
Ali devojka joj ne dade mnogo da razmišlja i već ju je vodila nazad
u hodnik. Prva vrata s leve strane. Dalje u hodniku bila su vrata
njene sobe. Šarlot uđe. Da li to ona ima tremu od toga što će se
sresti sa njim oči u oči u njegovoj kući? Ali soba je bila prazna.
Nije pokazala koliko je razočarana. To je bio neki salon, prijatno
udobno namešten, sa malim stolom za ručavanje u uglu i za zimske
prilike odlično zagrejan. Ona primeti vrata sa desne strane. Da nije
on iza njih? Pa čeka da ona uđe i da je iznenadi?
- Gospodar mi je rek'o da vam danas budem na usluzi, u svemu što
poželite. On, na žalost, ima posla, biće van kuće celog dana, a
možda i sutra. Ovo je salon koji on najviše koristi, odmah pored
njegove sobe. U ovom krilu su najudobnije sobe u kući. Bar on tako
kaže. Evo, ovde imate postavljeno za doručak. Vi sedite, a ja ću
narediti da donesu još drva.

MAS 55
Šarlot sede. Hrane je bilo u izobilju, mada ona nešto nije baš bila
gladna. Bila je razočarana. Šta je ovo? On neće biti tu celog dana"?
A možda i sutra? Ali zašto se čudila. On ima svoj život. To što je
ona preko reda uletela u njega, ne znači da treba sve da se poremeti.
Ima svoje poslove, u redu. Nije ni očekivala će je dvoriti po ceo
dan. Ne treba da se žali, bar je ovde bezbedna, sklonjena. Da nije
bilo njega, ko zna šta bi sada sa njom bilo. Ali bez obzira na takve
utešne misli, hrana joj je zastajala u grlu.
U međuvremenu momak je uneo drva i dodao na vatru. Sara je
sklanjala posuđe. Šarlot ustade. Sa prozora je pucao pogled na
ogromno dvorište. Isti takav pogled bio je i iz njene sobe. Iza kuće
su bile pomoćne prostorije, a iza njih ogroman park. Ko zna kako
je ovde lepo leti. Volela bi to da vidi. Ali, bolje je da se ne zanosi
praznim nadama.
- Da li vam se sviđa park? - upita oduševljeno Sara. lzgleda da je to
bila pričljiva devojka. Šarlot odluči da tu činjenicu dobro iskoristi.
- Prelep je. Leti je verovatno još lepši.
- Zaista. Šteta je što gospodar ne sedi ovde malo češće i malo duže.
- Ne boravi ovde mnogo?
- Ne, češće odlazi na svoje poljsko imanje, gde živi njegova majka.
Ili gostuje kod prijatelja, ili posećuje rodbinu. On ima dve tetke,
vrlo bogate i ugledne dame.
- Je li poljsko imanje ovako lepo?
- Još lepše! Ja sam tamo odrasla, moja majka bila je gospodareva
dadilja a sada se brine o staroj gospodarici. Mi smo istih godina.
- Gospodin Berlouz nema... ovaj, braće? - zbuni se Šarlot. Setila se
one Hejlisove priče. Možda će se ovde završiti devojčina poverljiva
ispovest, a njeno njuškanje o njemu?
- O, imao je - nastavi ona snizivši glas. Sva sreća što je ovde,
izgleda, usamljena i nema mnogo prilike za razgovor, pa je sada
maksimalno koristi i priča ono što bi smela i što ne bi smela. - On
je bio dosta stariji. Više od petnaest godina - reče poverljivo.
- Šta se desilo sa njim?
- To je duga i ne mnogo vesela priča - poče Sara sa čvrstom
namerom da iskoristi neočekivanu priliku za razgovor. - Znate, stari
MAS 56
gospodar i gospodarica mnogo su voleli tog svog sina prvenca.
Gospodin Berlouz bio je neplanirano dete, dobijeno u kasnijim
godinama. Njihov stariji sin vaspitavan je kao naslednik imanja u
pravom smislu te reči. Toliko da se i preterivalo. Znate kako to već
ide. Uhvatio se u loše društvo, počele su pijanke i kocka. Što je
najgore, taj neredovan život bio je poguban za njegovo zdravlje.
Ubrzo je podlegao.
Šarlot je ohrabrujuće klimala glavom. Želela je da čuje što više.
- Gospodin Džon Berlouz imao je samo osam godina kada mu je
stariji brat umro. To je bio veliki udarac za roditelje. Tek kada se
sve završilo, postali su svesni kakvim je životom on živeo. Znate,
kad su poverioci zakucali na vrata, kad su dugovi isplivali na
videlo.
- Da?
- To je bio takav tragičan udarac, da su prema svom mlađem sinu
rešili da postupaju sasvim drugačije. Znate, bilo je ponekad pravo
mučenje gledati kako su strogi prema njemu.
- Zaista? - Šarlot se sva pretvoriia u uvo. Valjda on neće sada naići
prekinuti ih u najzanimijivijem momentu.
- Rešili su da istu grešku ne ponove drugi put. Rezultat toga je bila
takva strogoća, da je čak i moja majka ponekad morala da
interveniše kod gospodara. Znate, volela ga je kao sina. Bilo joj je
teško da gleda takvo postupanje. Mada mi je ona uvek govorila da
se u svim imućnijim porodicama tako postupa sa decom. Hladno,
strogo, bez bliskosti i nežnosti. Gospodar je većinu detinjstva
proveo po intematima, sve dok nije završio obrazovanje.
Šarlot je pokušavala da to zamisli. Nije joj bilo teško, prisetivši se
svog prvog utiska o njemu. Zaista je izgledao kao neko ko je
naviknut da radi samo ono što se smatra ispravnim ali ne i ono što
želi. O osećanjima ne treba govoriti. Verovatno je u njegovoj
porodici smatrano da je to štetna pojava koju treba iskoreniti pre
nego što nanese nepopravljivu štetu. Bila je zabrinuta. Da li je šteta
već nepopravIjivo naneta? Ne bi volela da je on samo bezosećajni
i krut čovek bez osećanja.

MAS 57
Onda se prenula. On nije tu. Otišao je, ko zna gde. Šta se to nje sve
to nije njena briga. Neka ga kakav god da je. Nju jedino interesuje
šta će sa njom dalje biti.
Okrenula se i šetala po salonu, dok je Sara potanko objašnjavala
metode vaspitanja pokojnog gospodara.
Šarlot je imala vremena za svoje misli. Džon. Tako se zove. To je
tek malopre otkrila. Pitala se da li će devojka celog dana sedeti tu
sa njom.
- Hoćete li da pogledate kuću? Gospodar mi je odredio da vam je
pokažem, ako želite - seti se iznenada devojka.
- Kuću? Može - prihvati Šarlot. To ju je baš zanimalo.
Krenule su u obilazak. Šarlot se trudila za zapamti gde je šta, ali
ubrzo se umorila. Kuća je pravi zamak! Ogromna je! I što je
najsmešnije, obilazak je ni najmanje nije razonodio. Samo ju je
oneraspoložio.
Prizemlje je ostalo za kraj. Biblioteka, veliki salon, soba za bilijar.
Hej, oduvek je imala želju da nauči da igra. Ako je trebalo da ovde
duže sedi, mogla bi da ga zamoli da je nauči.
- Da li gospodin Berlouz ima ponekad goste ovde? Mislim, kuća je
ogromna, bilijar je gospodu - poče Šariot.
- Nema baš tako često. Otkako sam ja ovde, nije imao goste. Znate,
nije da je on nedruštven, nego nekako... Ja bih tako volela da imam
ovde gospodaricu, znate, zvaničnu ili nezvaničnum - spetljavala se
ona. Šarlot ju je slušala sa pažnjom. Zanimijivo, zvaničnu ili
nezvaničnu? Da nije planirao da ona bude ta nezvanična? Nije znala
da li da se uvredi na takvu pomisao ili da se oseti polaskano. On je
zaista veoma bogat. Da li je to hteo da joj poruči ovim razgledanjem
kuće? Koliko je on dobra prilika za... Za šta?
- … planiraju da ga dobro ožene. Mislim da se njemu baš mnogo ne
dopada da bude centrar takvih planova, pa nekako izbegava
skupove gde su one. Posećuje tetke samo kada su same na svojim
imanjima. Valjda ga onda najmanje gnjave - pričala je Sara bez
prestanka. Šarlot se zamislila i propustila je početak, ali je
zaključila da je reč o njegovim tetkama. Zanimljivo.

MAS 58
Gospođa Kasldej nije prva koja je došla na genijalnu ideju da ga
ulovi za zeta. Pa za njim ide prava potera tetaka i rođaka! I ko zna
koga još! Sad joj je bilo prosto žao gospođe Kasldej. Ona je u ovom
društvu ispala pravi naivni amater.
U njegovom društvu to je izgleda bila normalna stvar. Lov na muža,
bez skrupula i obzira. Saznala je koje su sve kandidatkinje bile
nametane, i to da je gospođica Foster po opštem mišljenju imala
najveće šanse, jer je bila najlepša, najobrazovanija i najveća dama.
- Hoćete ii da vidite prednji salon?
- Neka, hvala. Malo sam se umorila. Bolje da se vratimo.
Zaista je osećala umor. Ne toliko od obilaska, nego od gomile
informacija kojima je bila zatrpana za tako kratko vreme.
Informacija koje su je bacale u duboko neraspoloženje i depresiju,
ma kako ne htela to da prizna.
- Sada ću vas malo ostaviti samu. Imam nešto da završim. Ne smeta
vam to? - upita Sara kad su se vratile u mali salon.
- Nema problema odvrati Šarlot uzdahnuvš'i.
- Dobro. Ja ću se pojaviti predveče. Ne bojte se. U kući nema mnogo
posluge, ali svi smo odani gospodaru do krajnosti.
- Zaista?
- O, da. Momci bi poginuli za njega.
- To je lepo čuti. O gospodaru najiskrenije mišljenje može se
saznati iz pohvala ili pokuda posluge.
- Gospodin Džon je gospodar kakav se samo poželeti može. Strog
je i zahtevan, ali i velikodušan, objektivan i izuzetno pošten.
Ostavljam vas sada. Doći ću večeras da vam done-sem večeru.
- Da li je gospodin rekao kada se tačno vraća?
- On to nama ne govori. Samo iznenada ode ili se pojavi. Nama je
zadatak da održavamo kuću ida njegova soba i salon uvek budu
spremni, za slučaj njegovog iznenadnog dolaska, kao što je ovaj
sinoćni.
Sara ubrzo ode Šarlot ostade sama. Osluškivala je, ali se iz kuće
ništa nije čulo. Salon je bio udoban. Razgledala je natenane sve.
Knjige na polici, fotelje, pogled sa prozora. Za ono što ju je najviše
MAS 59
interesovalo još nije skupila hrabrost: njegovu spavaću sobu. Ona
opet oslušnu. Ništa se ne čuje. Provirila je u hodnik. Bio je
osvetljen, ali ne previše. Ah, postoji reza na vratima. To bi moglo
da bude rešenje. Ona je polako namače. Tako. Sada je niko neće
uznemiravati. Pa čak i ako se on iznenada vrati, imaće vremena da
se pripremi za njegov dolazak. Reza na salonu je namaknuta.
Ona brzo priđe bočnim vratima. Oklevala je jedan trenutak, a onda
ih polako otvori. Zadržala je dah.
Susedna soba je bila nešto malo manja nego salon. Na sredini veliki
krevet, uredno namešten. Ona polako priđe i prevuče rukom preko
pokrivača. Prozor je giedao na istu stranu kao i salon. Stočić pored
kreveta. U uglu orman. Polako ga je otvorila. Odela uredno
obešena. Kaputi u raznim bojama. Otvarala je vrata. Ima više
košulja nego što ona ima haljina. Računajući i onu staru koju koristi
za veliko spremanje. Košulje, peškiri, veš, maramice. Nije mogla
da odoli, pa uze jednu sa njegovim monogramom i smuva je u svoj
rukav. Neće ni primetiti da je nema, kad ih ima toliko. Trebalo bi
da se stidi svojih postupaka, a umesto toga samo je bila izuzetno
uzbuđena.
Kad je već ušla, detaljno je pre-giedala sve. Sad je videla i gde mu
stoje šeširi, gde čizme. Gle, neka vrata, takođe bočno sa desne
strane. Ova soba nije imala izlaz na hodnik, samo bočna vrata, sa
obe strane. Jedna su vodila u salon. Sada će videti kuda vode druga.
Ona polako okrenu ključ i otvori ih.
Zastala je zureći u svoj krevet. Odnosno, ne svoj, nego krevet u
kome je noćas spavala. Ovo je njena soba. Pitala se zašto nije više
iznenađena. Umesto toga samo joj je srce lupalo. Ona polako izvadi
ključ i prebaci ga sa druge strane, da se zaključava iz njene sobe.
Moraće za sada da ih ostavi otključana, jer kroz hodnik ne može.
Moraće da se vrati istim putem. Salon je zatvorila iznutra. Polako
zatvori vrata, vraćajući se u njegovu sobu.
Šta bi ovo trebalo da znači? Da li to zaista ima neko značenje, ili je
samo slučajnost? Nije znala šta da misli. Jedino to da je ipak bolje
što je smeštena blizu, čak i previše blizu, nego, da ju je smestio u
drugo krilo kuće.
Bilo je dovoljno vremena. Sara joj je postavila ručak pre nego što
je otišla. Znači, pre večeri neće doiaziti. A ona je obezbedila da
MAS 60
niko ne može da uđe a da ona to ne čuje. Odlično. Od kako je ušla
ovamo ima samo jednu želju...
Ona priđe i baci se preko pokrivača na njegov krevet. Legla je i
gledala u tavanicu. lzvadla je njegovu maramicu. Nije mirisala na
njega, mirisala je na čisto i oprano, ali bez obzira, cela soba i sve u
njoj imalo je neki osoben, njegov miris koji ju je opijao.
Pred veče ona ispravi pokrivač, trudeći se da za sobom ostavi sve
kako je zatekla. Vratila se u salon i sklonila rezu. Sada je mogla
samo da čeka.
Kako časovi sporo prolaze u neizvesnosti i čekanju. Prosto su se
vukli. Nije imala strpljenja ništa da čita i udubljuje se. Pregledala
je sve knjige, naslove. Ubrzo uđe momak i zapali sveće, dodavajući
drva na vatru.
Soba je bila prijatno osvetljena i topla. Niotkuda nije duvala
promaja i nije se štedelo na ogrevu, kao kod njene kuće. Da li je
otac saznao za njeno bekstvo? Šta li sada svi oni rade? Da li
sumnjaju šta se desilo? A šta ako posumnjaju i sutra zalupaju na
vrata, zahtevajući od njega da je vrati? Sva se stresla na tu pomisao.
Valjda neće posumnjati.
A šta ako se on vratio na imanje Kasldejevih? Da odvrati sumnju?
Onda neće dolaziti više dana. Naglo se uspravila. Valjda nije otišao,
a da je ne obavesti o tome? Mada... Zašto bi je obaveštavao o svojim
namerama i kretanjima. Nema nikakvu obavezu prema njoj da bi
joj polagao račune o tome. O, iziudeće više ovde sama. Nije ona
stvorena da sedi zatvorena negde i da se dosađuje. Naročito ako
postoji neko nerešeno pitanje koje je muči.
Mrak je već uveliko pao kada je Sara ušla u salon i donela joj
večeru. Bila je dobro raspoložena i bez prestanka brbljala dok je
postavljala sto. Samo joj nije rekla ono što ju je najviš e
interesovalo. Kada će se on vratiti?
- Kad završite sa večerom, možete se povući u svoju sobu kad god
hoćete. Tamo je već naloženo. Ne bojte se, sasvim ste bezbedni
ovde u kući.
Šarlot ostade sama u salonu. Gledala je zamišljeno u vatru dok je
pucketala. Da li joj predstoji još jedan dan sličan ovome?
Očigledno. Sedela je još neko vreme, pa ode u svoju sobu.

MAS 61
Bilo je prijatno toplo u njoj. Ona se spremi za spavanje. Prišla je
vratima koja su je delila od njegove sobe i tiho ih otvorila. U
susednoj sobi bio je mrak. Ona oslušnu. Ništa. Cela kuća utonula je
u san. Ona polako zatvori vrata. Pođe rukom prema ključu, ali stade
usred pokreta.
Legla je u krevet. Ostavila je jednu malu sveću da dogoreva. Nije
mogla da se uspava. Sinoć je bila tako umoma, a i nije znala da je
on iza vrata. Ali sada joj san ne dolazi na oči iako on nije tamo.
Gledala je nezaključanu bravu, kao da će se vrata svakog trena
otvoriti i on tiho ući u sobu. Stresla se i zavukla dublje pod
pokrivač.
Zašto je ostavila otključana vrata? Šta je to sa njom?
Cele noći imala je nemirne snove. Stalno joj se vraćao isti san: on
otvara vrata, prilazi joj i naginje se. Ona se pridiže iz kreveta,
obavija ruke oko njegovog vrata i privlači ga sebi. Njegove oči,
usne sve su bliže, već oseća njihov dodir...
Onda se budi sva u znoju. U sobi je toplo, vatra tiho dogoreva i
obasjava sobu prigušenom svetlošću pod kojom titraju senke. I tako
cele noći.

VII

Kada je svanulo, bila je tako iscrpljena da je nekoliko trenutaka

ležala da se odmori. Onda ustade i na prstima priđe njegovim
vratima. Ništa se nije čulo sa druge strane. Da li je on noćio u kući,
ili uopšte nije dolazio? Morala je da proveri. Polako otškrinu vrata.
Soba je bila prazna. Krevet netaknut.
U isto vreme osetila je i olakšanje i zabrinutost. Gde je bio?
Shvatila je da o njemu, o njegovom privatnom životu u stvari, ne
zna ništa. Da li je to uobičajeno za njega, da spava van kuće? Možda
ima neku ženu sa kojom se tajno viđa? Brzo se obukla i otišla
hodnikom u salon.
Salon je bio zagrejan, a na stolu postavljen doručak za jednu osobu.
Ah, istina je. On nije tu. Najverovatnije nije ni dolazio. Pa... Moraće
da se pomiri sa tim. Poče bezvoljno da jede.

MAS 62
Dan je protekao dosadno sličan jučerašnjem, sem što se Sara nije
zadržavala da joj pravi društvo i snabdeva informacijama.
Tek predveče ona začu u dvorištu topot konja i zvuk kočije.
Pritrčala je prozoru. Kočija se zaustavi ispred pomoćnih prostorija.
Momci dotrčaše. Muška prilika izađe iz kočije. Ona pretmu. On! U
deliću sekunde on podiže glavu i pogleda prema prozoru. Ona
pobeže na sredinu sobe.
O, baš je blesava. Zašto nije ostala na mestu? Zašto ima tremu od
susreta sa njim?
Ali zna ona zašto. Odjednom oseti slabost. Da li da ga sačeka u
salonu, ili se skloni u svoju sobu? Znala je da se kukavički ponaša
kad je požurila do svoje sobe. Ušla je i naslonila se na vrata,
osluškujući.
Ubrzo saču bat koraka kako se približavaju ovom delu kuće. Srce
joj je lupalo. Koraci zastadoše na početku hodnika, otprilike gde je
bio salon. Ući će i videće da je pobegla. Da li će je potražiti u njenoj
sobi?
Odmakla se od vrata. Uzbuđenje ju je gušilo i nije imaia snage da
osluškuje. Sela je na krevet čekala.
Posle desetak minuta začu korake kako se iz hodnka približavaju
njenoj sobi. Zapišta joj u ušima.
Nije čula otvaranje vrata i kad se okrenu ona spazi Saru. Stajala je
na vratima i nešto joj pričala.
- za pola sata u salonu.
- Molim? Šarlot shvati da od bubnjanja sopstvenog srca nije čula ni
reč.
- Gospodar moli da mu se za pola sata pridružite u malom salonu
na večeri. Upravo je stigao...
- Da, da - reče Šarlot malo izgubljeno, ali kada vide Sarin radoznali
pogled, natera sebe da se smiri. - Hvala, doći ću.
- Bilo bi lepo da se presvučete za tu večeru - reče ova.
- Da se presvučem? Ali... - htede da doda da nemam drugu haljinu
ali zastade. Šta li će pomisliti o njoj ako prizna da je ovamo došla
bez ičega. Oh, bestraga, pa ko zna šta već o njoj misle! I sama joj

MAS 63
je juče priznala da on ovde pre nje nije imao goste. Ne, ne goste
nego gošće! Ni nezvanične gospodarice. To bi trebalo da je utešno.
- O, ne brinite. Ovde u ormanu ima nekoliko haljina spremljenih
juče za vas - reče veselo Sara otvarajući jedno krilo. Šarlot je sa
nevericom zurila u nekoliko haljina obešenih u ormanu. GIe,
njegovu sobu je juče detaljno pretresla, ali ne i svoju! Sara izvadi
jednu od haljina i raširi je na krevetu.
- Ako nemate ništa protiv, pomoći ću vam da se spremite.
- D... dobro - zamuca Šarlot ne skidajući pogled sa vrlo izazovne
crvene haljine raširene pred njom. Da je ovo njegova ideja? I šta
ovo treba da znači? Prvo je smešta u sobu povezanu sa njegovom
spavaćom, a onda se gubi bez traga i glasa i nema ga dva dana.
Onda naručuje da mu se pridruži u salonu, i da pri tom nosi nešto...
nešto što nije mogla ni da zamisli da postoji, a kamo li da će se ona
sama usuditi da nosi.
Morala je da prizna da je Sara brza i spretna. Za čas ju je očešljala,
pomogla da se obuče, zategla je u haljinu.
- Divno! lzgledate apsolutno prekrasno - zadivljeno je uzviknula
kad je Šarlot ustala i pošla preko sobe do ogledala.
Šarlot ostade bez reči kada je ugledala svoj lik. Dopustila je da je
Sara sprema i oblači bez protesta. Kao da ju je ponela bujica, a ona
se prepušta bez borbe.
- Još samo ovo - reče Sara izvlačeći odnekud - prekrasno egzotično
pero u divnim bojama.
- Šta je to? - Šarlot kao da je tek sad dolazila sebi i povratila moć
govora.
- Pero. Ukrasićemo kosu njime. Videla sam da tako rade otmene
dame - reče Sara pričvršćujući Šarloti pero u podignutu kosu. Šarlot
je sumnjičavo odmeravala svoj odraz. Sara izgleda nije do sada
imala priliku da pričvršćuje damama pera kosu, pa je malo petljala,
ali pero je i dalje stajalo malo iskošeno.
- Mislim da ovo apsolutno nije potrebno - promrmlja Šarlot
okrečući glavu. Pero se iskosilo pod sumnjivim uglom.
- Ali ono ide uz ovu haijinu - nije se dala Sara.
- Ne umem ja to da nosim reče Šarlot.
MAS 64
- Ne brinite. Divno vam stoji.
- Jeste li sigumi da je dobro namešteno? - Sara priđe i opet poče da
petlja da ga bolje pričvršćuje. Šarloti je pred oči izlazila slika kako
zavodIjivo ulazi u salon, kao prelepa dama, seda za sto da večera
sa njim i šarmira ga i osvaja, naginje se nad tanjirom i divno
svilenkasto pero upada pravo u supu. Stresla se.
- Ne, ne. Bolje da mi skinete to sa glave. Sasvim je dovoljno što
sam morala ovu haljinu da obučem - reče Šarlot sumnjičavo
odmeravajući duboki dekolte na svojoj haljini, od koga joj je bilo
neugodno. Kad god bi se Sara okrenula na drugu stranu, ona je
povlačila rubove haljine na gore, ali dekolte je i dalje otkrivao...
skoro sve.
- Da li ova haljina ima neki šal u kompletu?
- Kako da ne, ima ešarpu koja se nosi preko laktova. To je najnovija
pariska moda - brbljala je Sara dodajući ešarpu. Šarlot njome pokri
gola ramena.
- Ne, ne, gospođice! To se nosi spušteno, samo preko ruku da pada,
pridržavajući ga savijenim laktovima. Ovako.
Šarlot se prepusti. lonako nema svrhe, haljina je bila priča za sebe
providna ešarpa ne bi mnogo pomogla.
- Eto, sad je gotovo. Čekajte da namestim kosu još malo. Divno.
Gospodar će biti očaran. Šarlot ustade sa stolice. Vrtelo joj se u
glavi ali poslušno pođe za Sarom. U hodniku se stresla.
- Ne brinite, u salonu je dobro naloženo, neće vam biti hladno u
tome. Zato ga gospodar tako i voli. Tamo je uvek toplo i prijatno.
Bolje nego da ste dole u velikoj trpezariji.
Već u sledečem trenutku stajala je na otvorenim vratima salona.
Sara se u momentu izgubila, i ona polako zakorači unutra.
On je bio leđima okrenut, otvarajući flašu vina za stolom. Tiho je
zatvorila vrata za sobom.
- Gospođice Lojd, uđite. Evo, ja... - okrenu se i zastade u pola
rečenice, zureći u nju.
Ona zakorači još jedan korak stade. Tišina njegove reakcije bila je
opipljiva.

MAS 65
- Zvali ste me na večeru, a Sara reče da treba da se presvučem za tu
priliku - reče ona. On se u međuvremenu sabrao i odvratio pogled
od nje,
U sobi je bilo veoma toplo ili je to njena subjektivna reakcija na
njega? Ponovo se okrenuo njoj, sada mnogo pribraniji.
- Izvolite, sedite.
Prišao je i kavaljerski joj pridržao stolicu. Sva je treperila osećajući
kako stoji iza nje. Bojažljivo je bacila pogled na svoj suviše otvoren
dekolte.
On pređe sa druge strane stola sede preko puta nje. Sto je bio mali
sedeli su blizu.
- Jeste li gladni? Hoćete li malo mesa? - nutkao ju je. Baš je sladak.
Sad je opet nekako drugačiji nego kad su stigli. Malo deluje
zbunjeno, kao i ona, verovatno. Jeste da je zvaničan, ali ne i hladan.
Večerali su polako, vodeći oprezan razgovor o hrani i običnim
stvarima. Već su bili pri kraju kad on reče:
- Oprostite što me nije bilo dva dana. Nije vam bilo dosadno? Je li
vam Sara pokazala kuću?
Zvučalo je kao da je ona uobičajena gošća, a ne begunac koji se
krije u njegovoj kući. I kao da je on gostoljubivi domaćin, a ne
čovek koji je krije pred poterom.
- Jeste - odvrati ona kratko. - Da niste nešto saznali, vezano za
mene?
- Pa... Moram da vam priznam... U stvari, ja sam juče posetio vašeg
oca.
Ona se zagrcnu i zakašija, prosto poče da se guši. On skoči i poče
oprezno da je lupka po leđima dok se nije povratila.
- Šta ste uradili?!
- Znate, razmišljao sam dok smo putovali preksinoć ovamo. Ja
nisam čovek koji radi nedozvoljene i tajne stvari. To nije u mojoj
prirodi. Zato sam...
- Otišli i odali me ocu! - ona ustade i poče da se šetka po salonu.
Pero se sasvim nakrivilo, ali ona nije obraćala pažnju. - Tako nešto

MAS 66
ipak nisam očekivala od vas! Ponešto drugo i jesam, ali ovako
nešto...
- Nemojte da se uzbuđujete. Sve je u redu - pokuša on da je smiri,
ali bila je van sebe i kružila je po sobi kao u kavezu.
- Kako možete to da kažete! Naravno da nije u redu! Sad zna gde
se nalazim, i još da sam htela da pobegnem! A da ne pominjem
Šarpa!
- Smirite se. Otišao sam tamo sa svojim advokatom i sve je sređeno.
- Kako to mislite? - upita ona malo mirnije. Možda je zaista sve u
redu kao što on tvrdi. Neka već pređe na stvar i objasni joj.
- Pa, otišao sam sa svojim advokatom. Znate, vaš otac je zaista
jedan veoma težak čovek, kao što ste rekli. Ali dogovor smo
uspešno okončali.
- Kakav dogovor?
- Pa, vaš otac je pristao da… ovaj... ja preuzmem brigu o vama
ovaj... to je napismeno potvrdio pred svedocima i mojim
advokatom.
- Brigu? Na šta mislite? Kakvu brigu? To... to znači da me je prodao
vama!
- Ne bih se baš tako izrazio.
Ona se uhvati za glavu,
- O, mogu da zamislim. On je dužan do guše. Ja sam mu bila jedini
izlaz iz dugova. Ne bi me se odrekao bez naknade. Mora da vam je
debelo naplatio za to. A šta je to drugo nego kupoprodaja!
- Ne brinite o tome, rekao sam vam - reče on. Ona se okrenu. Delo-
vao je zbunjeno i nije gledao u nju.
- I, recite mi sada, šta to u stvari znači da brinete o meni? U kom to
smislu da brinete? Očekujete možda sada, da vam postanem
Ijubavnica? Je li ova haljina pripremljena u tu svrhu? - upita ona
gubeći živce.
- Pa...
- Vidim da ste sve unapred isplanirali. Vi niste čovek koji nešto
prepušta slučaju. Jesam li zbog toga ovde, u vašoj kući? I u ovakvoj
haljini?
MAS 67
- Ne. Nisam to planirao tako kako vi mislite. Ovaj... sve na dalje
zavisi od vas. Ja sam platio vašem ocu da više ne polaže pravo na
vas. A nadalje će biti kako vi želite. Ako i dalje želite da ostanete
u mojoj kući, to je... ovaj i moja želja. Ako želite da odete, možete
i to. Niko vas ni na šta neće prisiljavati.
Ona se stiša i sruši na stolicu. Pero se sasvim opustilo i palo joj
preko lica. Ona ga besno istrže iz kose.
- Ovakva maskarada više ne obzir - mahnu ona njime bacajući ga
na pod.
- Ako smem da primetim, - poče on oprezno da je ne naljuti ponovo
- ta haljina i to pero nije moja ideja.
- Molim? Ali... u mom ormanu ima nekoliko ovakvih haljina. Sara
mi ih je pokazala.
- To sam ja preksinoć dao Sari zadatak da ode u grad i kupi nekoliko
haljina za vas, da biste imali šta da obučete. Video sam da niste
poneli mnogo stvari. Mora da me je pogrešno razumela i kupila...
ovako nešto.
Zurila je u njega. Ovo nije njegova ideja? Ali … Mislila je da će joj
od njegovih reči biti lakše. Umesto toga osetila je nešto kao
razočarenje. Pa šta sve ovo znači? Možda je on do sada i pokušavao
da joj sve objasni, a ona je bila totalno sluđena i nije ga dobro
slušala.
- Hoćete li, molim vas, da mi sad sve polako objasnite. Mislim da
sam nešto propustila - ona sede na stolicu i zagleda se u njega.
- Oprostite, mislim da sam uradio pravu stvar za vas. Otišao sam
kod vašeg oca i otvoreno razgovarao sa njim. Na kraju se složio sa
mojim predlogom, da od sada ja vodim brigu o vama. Nadao sam
se da je vama to prihvatljivija varijanta. Ja... vas ni na šta neću
prisiljavati. 1 bili ste pravu što se Šarpa tiče. Već su sve ugo vorili
za vaše venčanje sa njim. Stigao sam u poslednjem momentu,
- Jeste li i njega morali da isplatite? - upita ona prikrivajući očaj.
- O tome nemojte da brinete, zaista. Ja... ne želim da se osećate.,
opterećeno zbog svega ovoga. To je isključivo bila moja želja. Vi
meni ništa ne dugujete.

MAS 68
- Još i Šarp. On je tek prava ajkula - mrmljala je za sebe. Šta je sve
morao da podnese da bi nju zaštitio i oslobodio! Ona ga pogleda
suznih očiju.
Prišao joj je i seo do nje, uzimajući je za ruku.
- Moram još nešto da vam kažem.
Šta li još ima da joj kaže, što je neće više poraziti od ovoga što je
do sada čula? Evo, sedi u njegovom salonu u nemoguće izazovnoj
haljini koju joj on nije spremio ni rekao da obuče. lzvređala ga je i
izvikala se na njega u njegovoj rođenoj kući, posle svega što je za
nju učinio. Šta bi još mogla da zabrlja i time definitivno uništi i
poslednje trunčice neke minimalne šanse da mu se dopadne? Pustio
joj je ruku i seo pored nje, gledajući u stranu.
- Znate, kad ste stigli kod Kasldejevih, ja sam već imao unapred
pripremljeno negativno mišljenje o vama. Gospođa Kasldej me je
iznervirala svojim planovima da vas nametne Čarliju, i ja to
naprosto nisam mogao da posmatram skrštenih ruku. Oprostite mi
što sam u početku bio tako grub prema vama. Tako mi je neprijatno
zbog toga. Ne znam da li možete to da mi oprostite i zaboravite -
molećivo ju je pogledao.
Ona njemu da oprosti? Pa on nema pojma šta je ona u međuvremenu
počela da oseća prema njemu. Ona ga voli, očajnički voli! I ne zna
kako da sada ispravi ovu situaciju u koju je dospela.
Ali kad su im se zenice srele, on se odmače i ustade. Eto, nema više
šansi. On je ovo sve učinio za nju zato što je dobar, najbolji čovek
na svetu! Učinio je jer se kajao što ju je vređao prvog dana, pa da
se iskupi zbog toga. Ništa drugo. Nije mogla da prikriva
razočaranje.
On baci jedan brz pogled na nju i njeno razočarano lice. Šetao je po
sobi. Da li da joj sve kaže? Ne može više da ćuti. Mora da joj kaže,
pa šta bude. Neizvesnost ne može više da podnese.
- Znate, ja sav vrlo strogo vaspitavan. Učili su me da su osećanja
nešto nepoželjno, štetno, da je dužnost najvažnija. Bili ste potpuno
u pravu kad ste me optužili da sam hladan, uobražen i sebičan.
Nisam nikada razmišljao o sebi u takvom pogledu. Smatrao sam da
sam savršen i uvek u pravu, i samo u drugima tražio greške. Sve
dok mi vi niste otvorili oči. Gledala je u njega preplašeno. Šta li će,

MAS 69
joj sad reći? Očigledno, ne ono što bi ona da čuje. Ali šta drugo?
Da nije preterala sa svojom osvetom svcjim peckanjem i ruganjem?
Ah, kada bi mogla da se vrati u prošlost i promeni neke stvari!
- Počeo sam da nadgledam situaciju sa vama i Čarlijem. To je bio
prvi razlog zbog koga vas nisam ispuštao iz vida, da nekako ne
uspete pred mojim očima da ga naterate da se oženi vama. Nisam
ni primetio kada je to prestao da bude razlog što sam vam
neprestano u blizini, što stalno osluškujem vaš glas, šta ćete reći,
zbog čega se nasmejati... - on malo zastade, pogledavši u nju.
Na poslednje njegove reči podigla je glavu sa nekom novom,
nejasnom nadom. On kao da to primeti, pa zastade ispred nje.
- Ne znam ni sam kada sam počeo da osećam prema vama ovo što
osećam. Samo sam u jednom momentu postao svestan da briga za
Čarlsa nije više jedini razlog mog interesovanja. Naprotiv, postao
sam ljubomoran na njega, jer mi se učinilo da vam se zaista dopada.
A ja sam nastavio sa svojim mešanjem. Morao sam da vas
razdvojim po svaku cenu. Sve što mi je govorio pozitivno o vama,
ja sam tumačio kao njegovo divljenje. Verovatno je samo želeo da
nas spoji, da mi ukaže kako ste divni zanimljivi jer se bojao da se
ne isprečim između njega i Dajane. Ah, gospođa Kasldej napravila
je pravu zbrku svojim mešanjem!
- Nije misilia ništa loše - tiho prozbori ona.
- Znam.
Gutala je svaku njegovu reč, a on to protumači kao ohrabrenje da
nastavi. Već mu je glas bio mnogo čvršći i samopouzdanje mu se
vraćalo.
- Ono kad sam upao u mali salon jer sam pomislio da se dogovarate
sa Čarlijem. U stvari, bio sam lud od ljubomore, ništa drugo. I što
je još interesantnije, još uvek nisam bio svestan toga. Još sam se
zavaravao svojim plemenitim ciljevima.
Sad ga je posmatrala puna nade, nasmejanih očiju.
- Ne znate kako ste bili u pravu kada ste mi ono tad rekli, da sam se
zaljubio u vas protiv svoje volje i da sam ljubomoran na Čarlija.
Kasnije sam mnogo razmišljao o vašim rečima. Kako ste samo tada
bili u pravu.

MAS 70
- Nisam to tada zaista tako mislila.
- Znam. Kad sam krenuo za London, da navodno ovde sve
pripremim, tek onda sam postao svestan svega. Saznanje me je
tresnulo posred lica. Nisam imao snage da produžim. Tako ste mi
nedostajali, nisam mogao više da budem ni trenutak razdvojen od
vas. Ni da odem tako daleko, čak do Londona. Ostao sam tamo da-
razmislim, i da vas sačekam. Tada sam rešio da odem do vašeg oca
i sve ostalo. Vi ste jedinstvena osoba. Od kako sam vas upoznao,
osetio sam se živim. Prodrmali ste me od glave do pete. Bio sam
prazan, nisam sanjao kako je uzbudljivo osećati nešto, boriti se i
voleti. Ovih nekoliko dana vrede više nego ceo moj prethodni život.
Ustala je i stala ispred njega. Uhvatio ju je za obe ruke, a ona se
nasmešila.
- Volim te. Molim te, hoćeš li da me usrećiš i udaš se za mene? -
reče joj on šapatom, saginjući se nad njom. Zatvorila je oči,
klimajući glavom. Konačno oseti njegove usne na svojima. Zagrlila
ga je i ijubila. Nije ni znala šta sve ume usnama!
Topila se i nestajala u njegovom zagrljaju. On je voli! Ne može da
bude srećnija od ovoga! Voli je i hoće da ostanu zajedno zauvek!
Zanimljivo mu je sa njom, nikada nije bio srećniji...
Odjednom se ona odvoji od njega.
- Šta je bilo? - uplašio ga je njen ozbiljni pogled.
Ona se odmače od njega i poče da korača po sobi.
- Tebi je zanimIjivo ovih nekoliko dana što bežimo od mog
udvarača, krijemo se i radimo nešto što ti nikada nisi ni pomišljao
da ćeš moći. Jesi li se zbog toga zaljubio u mene? Što ti je tako
zanimljivo i uzbudljivo sa mnom?
- Ti si zaista najzanimijivija osoba koju sam upoznao reče on
koraknuvši prema njoj, ali ona izbeže njegov zagrljaj.
- To je pogrešno. To je velika greška. Tš se nisi zaljubio u mene.
Tebi se sviđa ovo uzbuđenje, skrivanje, bežanje. To ti voliš. To te
je probudilo, to te uzbuđuje. Samo da znaš, neće uvek biti tako. Ja
ne mogu uvek da se krijem i bežim od nekog da bi tebe držalo
uzbuđenje zamišijena Ijubav prema meni - upozori ga ona na
bezbednoj udaljenosti. Jer ako je opet zagrli, neće moći da mu se

MAS 71
odupre i pristaće i na mrvice njegove zamišljene ljubavi. Tako je
mislila.
- Pa, kad se venčamo, nemam nameru da te više štitim od tvojih
udvarača i da bežimo zajedno - nasmeja se on, a ona ga sumnjičavo
pogleda.
- Ne znam koliko si ti zaista imao prilike da me upoznaš. Znaš, ovo
što smo imali nije bio uobičajeni način za zbližavanje.
- Ti se brineš da si mi dala lažnu sliku o sebi, u koju sam se
zaljubio? - nasmeja se on. - Ne brini o tome. Ono što sam o tebi
saznao je da si izuzetno hrabra, velikodušna i uvek vedrog
raspoloženja. Inteligentna, iskrena i otvorena. To znam o tebi. I
znam da prezireš licemerje, da si dobra i poštena osoba, da uvek
štitiš one koje voliš. Zar je to malo? Nisi se ustručavala da mi saspeš
u lice sve najgore što misliš o meni. Misliš li da je moglo gore od
toga? Ako sam uspeo da to progutam i shvatim kao konstruktivnu
kritiku, za drugo nemoj da brineš.
- Znači, one moje grudve pogodie su te u... srce? - nasmejala se
mangupski.
On joj priđe i zagrli je.
- Ne želim nikad više da se odvojim od tebe. Ona dva dana kad sam
krenuo za London, bila su pravi pakao za mene. Kada sam te
ugledao iza gostionice dan ranije nego što smo se dogovorili, nisam
mogao da verujem. Bio sam lud od sreće.
- Nisi to baš tako pokazao. Mislila sam da si Ijut. Ćutao si sve do
Londona.
- Razmišljao sam šta dalje da radim. Kako da te navedem da me
zavoliš. Brinuo sam se da još imaš ono loše mišljenje o meni.
- Pa si zato poslao Saru da me vodi u razgledanje kuće? - nasmejala
se ona.
- Šta je tu čudno - bunio se on. Mislio sam da neće škoditi da vidiš
kako sam ja ipak dobra prilika ili šta već devojke razmišljaju o
mladićima.
- Mmm. A ja sam mislila da hoćeš da mi pokažeš kako si bogat i
moćan kako bih mnogo pogrešila ako bih odbila da ti budem
ljubavnica.

MAS 72
- Mislila si da hoću samo to? - smeškao se on.
- Šta bi ti pomislio da si na mom mestu? Smestio si me u sobu do
svoje spavaće.
- Ali ti si uzela ključ i prebacila ga sa svoje strane. Mnogo sam se
zabrinuo kada sam to primetio. Jesi li se zaključala?
- Neću da ti kažem.
On se srećno nasmeja.
- Nisi? Da sam samo to hteo od tebe, da li bi pristala?
- Sad kad si me već zaprostio, neću da ti kažem.
- Dobro. Rekao sam Sari malopre da ti kupi ujutru rano jednu belu
haljinu, Moći ćeš u njoj da se venčaš.
- Ujutru?
- Pa ja sam danas u povratku svratio i zakazao nam venčanje za
sutra.
Ona se odmače od njega.
- Šta?
- Da li sam pogrešio? - smeškao se privlačeći je u zagrljaj.
- Moliću lepo, kak6 si mogao da budeš tako siguran da ću pristati?
- Pa, uzdao sam se u svoju jaku volju i moć ubeđivanja - poče on
kao da nabraja, gledajući je ispod oka sa osmehom.
- Zatim, nadao sam se da će razgledanje kuće upaliti i uvećati mi
šanse kod tebe. Pa sama si jednom rekla da nameravaš da se udaš
bogato! - Ona ga munu u rebra.
- Mislio si da ću se udati za tebe zbog tvog imanja? Za šta me ti
smatraš?
- Za najbolju, najdivniju devojku na svetu.
- Jesi li i malopre bio tako siguran?
- Ono kad si počela da vičeš na mene, malo sam se uplašio da ipak
nisam prenaglio. Ali nešto mi je ukazivalo da će ipak biti po mome.
- Je l da? A šta to? - podbočila se ona.

MAS 73
- Pa ovo sam našao ispod svog jastuka - reče on vadeći svoju
maramicu iz džepa. Ona se zagleda u nju. Oh, to mora da je ona što
ju je juče ukrala iz njegovog ormana. Mislila je da ju je izgubila
negde u svojoj sobi.
- Jesi li to tražio tragove mog ulaženja, ili si je slučajno našao?
- Ja je tu nisam ostavio. A nešto mi je govorilo da je ni Sara nije
tamo ostavila. Ostaje samo jedno! Mora da si ulazila u moju sobu i
ispitivala udobnost mog kreveta dok mene nije bilo. To mi je
nekako vratilo nadu da mogu da te osvojim.
Ona se nasmeja, ne odričući.
- A šta je sa tvojom majkom i tetkama. I gospođicom Foster, kojom
je trebalo da se oženiš? - seti se ona odjednom. Moj otac više nije
živ i ja sam samostalan u odlukama. Majka i tetke moraće da se
pomire sa mojim izborom. A mislim da će gospođica Foster nekako
preboleti moje imanje, moj novac, moje ime i titulu. Jer mislim da
joj se to kod mene najviše dopadalo.
- Nije ni čudo, kakav si nemoguć bio - pecnu ga ona.
- Mogu li sada da čujem kako si ti uspela da se zaljubiš u mene,
uprkos mojim mnogobrojnim manama? - upita je on smeškajući se.
- Paaa... Moram da priznam da je kod mene bilo slično. Tek sam
odjednom shvatila da te volim, kad sam već bila duboko zagazila.
Kad sam te ugledala kod gostionice, znala sam da te volim. A kako
je do toga došio, ne mogu da objasnim. Verovatno je u pitanju to
što sam u međuvremenu shvatila kako si ti u suštini dobar, jer da
nisi, ne bi sve to činio za mene. Osim toga, način na koji si reagovao
dok sam bila nemilosrdna prema tebi i izvrgavala te opštem
podsmehu kod Kasldejevih... Možda i ne bih primetila to da nisam
imala prilike da te uporedim sa Hejlisom. On je reagovao grozno.
A ti si sve stoički istrpeo, i nisi uzvratio ni jednom uvredom. Tada
si zaista bio džentlmen do kraja. Da nisi u dubini duše dobar, ne bi
to tako lako progutao.
- Možda zbog toga što sam podsvesno već bio zagrejan za tebe.
Znaš, Čarli je bio u pravu. Šokirao me je način na koji si mi se
obraćala. Nijedna devojka mi se do sada nije tako obraćala.
- Bespoštedno i otvoreno?

MAS 74
- Da. Sve su bile umiljate i u sebi verovatno prebrojavale moje
imanje. Jedino se ti nisi obazirala na moje bogatstvo i ugled, i
smatrala si me sebi ravnim. I ja sam onda shvatio kakva mi žena
treba.
- Kakva? - umiljavala se ona.
- Neka pored koje ću biti svoj, za čiju ću se Ijubav boriti, koja može
biti nedostupna i ponosna. A ne pored koje ću se osećati kao
naslednik Berlouz imanja, njen pratilac na mondenskim skupovima,
i finansijer njenih prohteva.
- A to sam ja? - nije ga puštala ona.
- Sad ću te zamoliti da odeš u svoju sobu i tamo se zakijučaš - reče
on odmičući je od sebe. Ona se zbuni. Šta je sad ovo?
- Zašto?
- Upravo sam ti rekao, zato što sam ja Džon Berlouz, muškarac od
krvi i mesa. I ne mogu još dugo da izdržim gledajući te u toj haljini.
Bolje idi. Sutra imamo zakazano venčanje u podne, i treba da se
odmorimo.
Ona se lukavo nasmeši.
- Venčanje je zakazano u podne. Možda si ga namemo zakazao tako
kasno? - zaškiljila je jednim okom u njega, primičući mu se. - Da
imamo vremena da se dobro odmorimo i naspavamo?
On je pogleda. Primicala mu se nije pokazivala nameru da se
zaključava do sutra. Osećao je kako se njegova volja za
odolevanjem topi.
- Šta hoćeš da kažeš? - upita je tiho kad je stala ispred njega. Dah
im se pomeša.
- Hoću da kažem, zašto da gubimo dragoceno vreme do sutra -
šapnu mu ona na uvo, pre nego što su im se usne spojile. Njegove
ruke već su bile oko njenog struka. Njene ispod njegove košulje.
Petljao je nešto oko sitnih dugmeta na njenim leđima, ne uspevajući
da ih brzo otkopča. Prestali su da se ljube. Sama nije mogla da je
skine. Okrenula mu je leđa, ali nije pomagalo. Njegove drhtave
ruke nisu uspevale da se izbore sa sitnim kopčicama. Nju izdade
strpljenje. Spazi ostatke večere na stolu i krenu napred.

MAS 75
- Šta je bilo? - pošao je za njom. Ona se okrenu i pruži mu nož.
Obrve mu se podigoše.
- Zar nikada nisi dobio želju da na nekoj devojci pocepaš ili isečeš
haljinu? - upita ga ona značajno. Bila su potrebna samo dva kratka
poteza i haljina se otvorila. Ona poče da vuče korset, ali on nije
popuštao. On se nasmeši i umiri je.
- Dozvoli meni - reče sa osmehom i polako poče da ga reže, dok se
njeno telo oslobađalo oklopa. Već je došao do struka, kad se uspravi
i baci nož iza sebe. Oslobađala je ruke iz rukava bez stida.
Nasmešila mu se.
- Nadam se da se tvoje odelo lakše skida? Ili ću morati da ga
rastrgnem?
On brzo smače kaput i raskopča košulju. Njene ruke već su bile
ispod nje, na njegovim leđima. Zatvorio je oči. A onda ih opet
otvorio. Pogledi su im se sreli. Uzeo ju je u naručje i preneo
nekoliko koraka do svoje sobe. Polako ju je spustio na svoj krevet.
Gledali su se još nekoliko sekundi. Onda on poče polako da je
oslobađa iz ostataka njene haljine. Ona povuče njegovu košulju.
- Ostatak ću morati sam - reče on i poče da skida pantalone. Uvukla
se ispod pokrivača. Kada se oslobodio odeće, okrenu se prema njoj.
Možda se predomislila, uplašila? Ovo se sve odvijalo veoma brzo.
Razgmula je pokrivač pored sebe, gledajući ga širokim zenicama i
nemo ga pozivajući. Koža joj se presijavala na bledoj svetlosti
vatre. On se uvuče pored nje. Zaklopila je pokrivač; privijaju ći se
uz njega. Usne na usne, koža na kožu. Njihova prva, duga noć je
upravo počinjala.
VIII

Šarlota otvori oči i lenjo se protegnu. Osmehnula se. Njen muž opet
je rano ustao. Mora da sad sedi u salonu i piše svoja poslovna
pisma. Jedino tad ima vremena. Inače mu ona ne da mira ceo dan.
Ogrnula je jutamji ogrtač i prešla u salon. Stvamo je bio tamo i brzo
pregledao neke papire, odvajao ih na stranu. Podigao je pogled kad
je ona ušla.
Ona mu priđe i poljubi ga.

MAS 76
- Opet si rano ustao? Nije mi jasno kako uspevaš tako rano da se
budiš posle deset neprospavanih noći.
- Hoću da sve završim pre nego što se ti probudiš. Da ništa ne
propustim. I ceo dan da budemo zajedno. Sedi. Brzo ću ovo završiti
- reče on.
- Ne brini, daću ti malo vremena. Nisam ja baš tako neuviđajna. Šta
je ovo?
Ona priđe stolu na kome je bilo postavljeno za doručak. Opet nije
stigao da jede.
- Stiglo ti je pismo od Dajane - reče joj on ne podižući glavu. Ona
sede, otvori ga i poče da čita.
- Dajana i Čarli su se verili. Zaista si bio u pravu.
Dajana joj je pisala:
Draga Šarlot,
Nadam se da si bar upola srećna kao ja. Čarli me je juče zaprosio.
Pitala sam ga posle toga zašto je toliko čekao. Zamisli, brinuo se
jer je umislio da se meni sviđa Berlouz! Da ti nisi pobegla, kako se
ispostavilo, sa njim, pitam se da li bi se on usudio da me pita da se
udam za njega.

Draga moja, još uvek ne možemo da se načudimo vašem brzom

venčanju. Evo, već deset dana je prošlo, a mi još ne možemo da
verujemo! Čarli je presrećan, samo zbija šale na tvoj i njegov račun
i sebi pripisuje zaslugu da vas je spojio. Ne zameri mi, ali malo se
brinem da li si zaista srećna. Imajući u vidu početak vašeg
poznanstva i njegovu narav, nije ni čudo. Ne mogu da zamislim
kako je došlo do preokreta! Gospođa Bejzi, naprotiv, nije ni malo
iznenađena. Ona tvrdli da je odmah primetila 'hemiju" među vama
i uverava me da ste sasvim srećni i stvoreni jedno za drugo. Čarli
me čeka. Za sada samo toliko. Javiću se kasnije opširnije. Mnogo
te volim i želim da sa njim budeš srećna kao što sam ja sa Čarlijem.
Voli te tvoja Dajana
- Šta piše Dajana? Da li se brine za tvoju sreću sa mnom? - upita je
on ne podižući glavu sa svog pisanja.
MAS 77
Ona se okrenu i pogleda ga, na trenutak prestavši da jede.
- Gospođa Bejzi je uverava kako sam potpuno srećna sa tobom.
- Ona je jedna veoma pametna i iskusna stara dama. Moramo da ih
što pre posetimo, da se uvere kako smo zaista srećni - reče on
dovršavajući svoje pismo i sedajući sa njom za sto.
- Jesi li se ti to umorio od mene, pa hoćeš da počnemo da izlazimo?
- upita ga ona glumeći uvređenost.
- Od tebe ja ne mogu nikada da se umorim. Samo se brinem da tebi
nije dosadno ovde sa mnom. Deset dana ne izlazimo iz kuće. Možda
bi se malo prošetala?
- Meni je ovde sasvim dobro. On se nasmeja i poljubi je. - Mogla
bi bar da odeš i izabereš sebi neku haljinu.
- Ove što mi ih je Sara donela sasvim su mi dovoljne. Uostalom, ni
jednu još nisam obukla. Šta li tvoja posluga sad misli o nama? Deset
dana nismo izašli iz spavaće sobe, hranu nam ostavljaju ispred
vrata, puštamo ih da srede sobu samo dok jedemo u salonu. Mora
da su zgranuti gospodarevim ponašanjem! Mora da misle: Tako
ozbiljan momak, a vidi ga sad. Više i ne oblači odelo, nego sedi u
salonu u kućnom ogrtaču dok čeka da iznesemo pepeo od vatre,
donesemo drva i promenimo posteljinu!
On se samo smeškao gledajući je.
- Danas ću morati da se obučem. Oko jedanaest će doći moj
advokat. Treba da se dogovorimo za neke poslove. Hoćeš li da siđeš
na trenutak, da te upoznam sa njim?
- Volela bih. A posle ću svratiti do kuhinje da upoznam kuvaricu.
Vreme je da vidi svoju novu gospodaricu. Zvaničnu!
- Molim?
- Ništa. Šala. Nešto što mi je Sara rekla onog dana kada sam stigla.
On ode da se obuče i kasnije siđe da dole u salonu sačeka svog
advokata.
Kad se kasnije popeo za ručak, ona ga je čekala za postavljenim
stolom, obučena u novu zelenu haljinu.
- Gospodin Džons je vrlo simpatičan čovek.
- I ti si se njemu dopala.
MAS 78
- Bilo mi je zanimijivo da slušam vaše razgovore, ali nisam želela
da smetam. Zato se nisam zadržavala.
- Nadam se da se nisi razočarala. Znaš, ja sam u suštini dalje onaj
stari, ukočeni, dosadni čovek. Kad vodim poslovne razgovore,
veoma sam ozbiljan i strog reče on pravdajući se.
- Nisam se razočarala. Naprotiv - ona se saže preko stola, - Baš me
uzbuđuje kad te vidim tako strogog ukočenog sa drugima. I kad
znam da sam ja jedina osoba na svetu koja te zna u sasvim drugom
svetiu.
On se nasmeja.
- Prava si veštica.
- Nemoj da tvrdiš kako te nisam na to upozorila!
- Znaš, nismo stigli da pričamo ovome, ali kad smo ono otišli od
Kasldejevih i svašta se izdešavalo, mnogo sam razmišljao o njima.
Mislim da sam bio nepravedan prema Dajaninoj majci.
- Da?
- Uvideo sam da su oni jedna veoma skladna porodica. Mora da je
to bio razlog što sam tamo tako uživao. Bez obzira što me je
nervirala, i mešala se tamo gde ne treba, ona je najzaslužnija za
vedro raspoloženje u kući. Ni Dajana ni njen otac nisu previše
živahne osobe. Gospođa Kasldej je duša te kuće. On je veoma
srećan sa njom.
- Drago mi je što tako misliš. Ja njih sve veoma volim.
- Zaista. Ona je jedna topla, velikodušna, brižna osoba puna ljubavi,
mislim da je njen muž svestan toga i ume to da ceni. Taj brak je
jedan od najuspešnijih koje sam do sada video. On je malo zatvoren,
povučen tip. Verujem da joj nije bilo lako što, onako društvena i
otvorena, mora zbog njegovih želja da živi na selu, povučena je zato
što ga mnogo voli.
- Vidim. I posebno to cenim. A mislim da i on uzvraća njenu ljubav,
na sebi svojstven način. Primetio sam to ono poslednje veče.
- Je to ono veče kad si počeo da me zbunjuješ svojim novim
ponašanjem?

MAS 79
- I uspeo sam! - on veselo zaključi. - Baš mi je drago zbog toga.
Mislim da sam u to vreme počeo da shvatam svoja osećanja prema
tebi, i želeo sam da i ti počneš da misliš na mene. Pa sam rešio da
se pokažem u sasvim drugom svetlu.
- Pa, uspelo ti je. Cele noći nisam oka sklopila.
- Dođi da te poljubim - on ustade.
- A, a! Rekao si da ćeš me posle ručka učiti da igram bilijar!
- Ali dole je hladno!
- Više nije. Sinoć sam naredila da dobro nalože.
- Sinoć? Mi smo o tome razgovarali jutros.
- To mi kaže čovek koji je prvo zakazao venčanje, pa onda došao
da prosi devojku! - nasmeja se ona i ustade izmičući mu oko stola.
- Baš nećeš? Mnogo sam razočaran.
- Polazi ispred mene da te vidim. Veoma si mi sumnjiv!
- Ne, ne. Ti si dama i još moja žena. Ti treba da ideš ispred.
- To namerno radiš. Dobro znaš da ako me samo pipneš tim tvojim
rukama, neću moći ni korak da napravim. Znaš kako se završavaju
naši zagrljaji!
- Znam - smejao se sjajnih očiju pa pokuša da je presretne i uhvati
sa druge strane, ali je ona bila isto tako gipka i brza i nije se dala.
Dobro, dobro. U redu. Predajem se. Idemo da igramo bilijar -
podiže
Ona ga pogleda i uhvati mu iskrice u očima.
- Ništa ti ne verujem. Idi dole, proveri da li je toplo, pripremi sve
čekaj me kod stola.
- Baš si upoma.
- Polazi.
On je još jednom pogleda da vidi da li ozbiljno misli. Morala je da
se nasmeje kad vide njegov pokunjen izraz. Nije ni sanjao kakvo
mu iznenađenje sprema.

MAS 80
Kad je malo kasnije ušla u sobu za bilijar, on je stajao pored stola i
pravio se da je ljut i da je zainteresovan samo za igru. Poslovnim
tonom joj je objasnio osnovna pravila kad mu je prišla.
- U redu. Možemo da počnemo - prekinu ga ona.
- Ne držiš dobro štap.
- Zašto? Meni izgleda sasvim u redu.
- Tu ruku malo ispruži. A ovu opusti. Čekaj, pokazaću ti. Mada nisi
zaslužila - gunđao je nadureno, ali videvši njen topli pogled, brzo
priđe i obuhvati je rukama.
- Ovu ruku malo opusti. Tako. Sagni se. Vidiš da je sad mnogo
bolje.
- Je l’ ovako? - upita opet ona, pripijajući se uz njega. Još uvek je
stajao nje i preko njenog ramena giedao u kugle na stolu.
- Sad gađaj onu plavu. Pokušaj da je pogodiš malo sa desne strane.
- Misliš?
- Evo, možemo zajedno - držao svojom rukom njenu.
Ali kad oseti njegov dah u potiljku, ona zatvori oči. Ni on više nije
imao volju da pazi na igru. Ruke mu se spustiše oko njenog struka.
Pravila se da ne primećuje šta on radi kad mu ruke krenuše dalje.
Usledio je poljubac u vrat. Ona namesti drugu stranu za ljubljenje.
On odmah to iskoristi. Ruke su mu i dalje istraživale. Sagla se i
udarila plavu kuglu. Nije stigla da proveri da li je pogodila, kad
usledi njegov iznenađeni uzdah. Ruke su mu završile ispod njene
suknje.
- Ah, ti veštice jedna! - mrmljao je. - Ne kažeš da nemaš ništa ispod.
A mene si naterala da dođem obučen.
Ona se vragolasto nasmeja, ali izgubi dah kad njegove ruke krenuše
na gore. Dobro je, što je jak i čvrst. To je malopre proverila dok se
pravila da je zaintersovana za igru. Moći će da izdrži sve što se od
njega očekuje da podnese. Osmehnula se, prateći njegove ruke i
zatvarajući oči.
☺☻☺
Te noći, dok su ležali zagrljeni u krevetu, ona ga upita:

MAS 81
- Koja je bila tvoja dečija soba?
- Ova.
- A gde su boravili tvoji roditelji?
- U drugom krilu kuće. Nisam tamo išao često. Zašto pitaš?
- Koliko soba ima u ovom krilu? Ovde preko puta ima ih nekoliko.
- Da, i tamo na kraju hodnika, u dnu ima još dve.
- Dobro je. To ćemo sve pretvoriti u dečije sobe.
On se podiše na lakat, gledajući je u polumraku.
- Što me gledaš? O tome treba mislinti na vreme. Šta si mislio da
radimo ovih deset dana? I još nadalje.
- Ti si nezajažIjiva! - nasmeja se on.
- Ko će da mi kaže!
- Ono sa bilijarom si unapred sve smislila - optuži je on, Ijubeći je.
- Nije ti se dopalo? - zadirkivala ga je.
- Mmm.
- Onda nemoj da se buniš - sad je ona njega poljubila. - Šta misliš
o biblioteci? On se zasmeja i ponovo je poljubi.
- Ne smej se. Ove dve spavaće sobe i salon već smo hiljadu puta
isprobali. Videli smo da je i soba za bilijar zgodna. Šta će ti tolika
kuća ako je maksimalno ne iskoristiš!
- Prilično je velika. Sporo se zagreva. Bolja je za upotrebu leti -
smeškao se on.
- Ih, ko će da čeka do leta! A trpezarija? Onaj veliki sto deluje
prilično čvrsto - razmišljala je naglas.
- Sva sreća što moj otac sada ne može da te čuje. Znaš li kakvi su
sve uvaženi gosti sedeli za tim stolom?
- Odlično! Tako će biti još uzbudljivije! Još kad bismo zamislili
njihova zgranuta lica!
- Sad znaš zašto se budim ujutru rano da završim poslove. Kako da
propustim ovako nešto? Sa tobom ni jedne sekunde nije dosadno!
- Nešto sam razmišljala. Hoćeš da deca budu sa nama u ovom krilu?
- upita ona, vraćajući se na raniju temu.
MAS 82
Već se navikao na njeno brzo razmišljanje i skakanje na različite
teme.
- Naravno da želim! To bi zaista bilo... predivno! Da smo svi blizu...
- poče on da se oduševljava,
- Dragi moj, moraćemo da malo korigujemo tvoje utiske iz
detinjstva. Želim da uživam okružena svojom decom, uz svog
muža, i da svi budemo zajedno. Uzećemo i dadilju za ispomoć, ali
nemam nameru da drugima u potpunosti prepuštam to zadovoljstvo
da provode vreme podižući našu decu.
- Ti si neverovatna. Volim te.
- I treba da me voliš - potvrđivala je ona. - Ti si navikao na
aristokratski tip žene. One koje misle samo na sebe i svoj izgled,
trošenje i prestiž. Nisi pojma imao kakva ti žena treba!
- Možda zato nisam ni pomišljao na ženidbu dok nisam naišao na
tebe.
- Imao si ti sreće, moraš da priznaš! - zadirkivala ga je ona.
- Priznajem. Da me onog dana nisi gađala grudvama, možda se ne
bih ovako ludo zaljubio u tebe.
- Jesam li ti rekla da sam te odmah pogodila u srce! On se nasmeja
i zatvori joj usta poljupcem.

Kraj

MAS 83