Skripta Iz Knjizevnosti Za Decu PDF 30

Skripta Iz Knjizevnosti
Za Decu
Uploaded by Tijana Roćen on Jun 21, 2018
 100% (1) · 4K views · 63 pages

Document Information 
knjizevnost za decu
Download now
Date uploaded 
Jun 21, 2018
Copyright
© © All Rights Reserved
Књижевност и књижевност за децу I 51
Available
ОсновнеFormats
одлике књижевности за децу (краткоћа, једноставност обраде, ведрина,
необичан темпо, духовита поента).
DOC,ДаPDF, TXT or read online from Scribd
се ближе одреди овај жанр многи критичари га описују као: аутентични израз човековог
дечјег постојања, литература у чијој структури запажамо одлике које су својствене детињству,
Share thisблиска
document
књиж. која најбоље остварује дечји доживљај света, дела која су по својој унутрашњој
структури младом читаоцу, дела која одговарају дечјој доби... Сви покушаји њеног
деинисања полазе од тематике, слојевитости, значења, структуре и орме. !итно је да дечја
 
књиж. поседује релативну самосталност, испуњава научне претпоставке, норме књиж. жанра.
"осебност носи ознаке детињства, с#ватање живота и света, слободу, радост, игру,
елементарност, једноставност и наивност. $дликује се домишљатош%у, унутрашњом јасно%ом
и једноставнош%у, унутрашњим склопом и комуникативнош%у. Доброта, #умор, игра и естетски
идеал, чине њен интегритет. &нтегрални делови су елементи наменског, васпитног, образовног
Facebook Twitter
као важни актори у ду#овном уздизању човека.
Однос књижевности за децу и књижевности уопште.

'њиж. за децу је посе(ан део књиж. који о(у#вата дела која по тематици и орми одговарају
дечјем до(у )од *. до +. год -, жанровски и типолошки она је неодвојиви део опште књиж.
'њиж. за децу се разликује од опште књиж. по начину уметничког о(ликовања. "рилагоеност
уметничког дела детету може (ити свесна или несвесна. Свесно прилагоена су дела која су
Email
намење деци. /есвесно 0 су дела која нису намењена деци, али су временом изгу(ила многе
осо(ине које су и# везивале за њи#ово до(а постала су прикладнија за дечју до(. 'њиж. за
одрасле, осло(оена језички# правила, разиграна постаје делом дечја, али исто тако унутар
текста намењеног младом читаоцу постоје делови који припадају 11 високој 11 литератури.
РАЗЛИКА измеу једне и друге књиж. маниестује се у језику, тематици, емоционалном тону и
Did you
највишеfind this
визији document
света и #оризонту useful?
очекивања. 'њиж. за децу вреди онолико колико је
при#ва%ена од они# којима је намењена. 'њиж. за децу није претрпела нагле промене књиж.
школа и струјања, као што је њима подлегла књиж. у целини. 2емпо њеног развоја и књиж.
зрели# читалаца није равномеран. 3 односу на ову другу развијала се спорије. 4ен успорен
развој , статичност стила и тематике може се једино о(јаснити условљенош%у границом дечјег
интелекта. 5азлика је у томе што се 11 оз(иљна 11 литература противно дечјој, ставља у служ(у
политике и дневног живота, задржава сложенији однос према друштвеним з(ивањима. "исац
за децу је учитељ и водич а писац за одрасле пророк и три(ун. 'њиж. за децу за разлику од оне
за одрасле има наглашен педагошки карактер. 'њиж. дело за децу одликује потпуна јасност,
граматичка компексност сви# реченични# делова и рационална довршеност.
Is this content
ПОЈАМ inappropriate?
КЊИЖЕВНОСТИ Report
ЗА ДЕЦУ 0 'њиж. за децу this Document
је осо(ен део опште књиж., коју чине дела
уметничке вредности посе(но писана за децу, тако да одговарају њи#овом интересовању,
пси#ологији, језику и дечијем виењу света6 као и она књиж. дела опчте књиж. која нису
посе(но стварана за децу, али су по својој уметничкој структури њима (лиска. 3 тој књиж.
тематика одговара детињству, ликови су подељени, језик јасан, композиција једноставна, а
садржина често антастична, васпитна и ведра. Дела дечје књиж. делимо у две врсте: +. дела
која су посе(но писана за децу и одговарају природи детињства, његовим интелектуалним и
језичким могу%ностима, тако да и# деца разумеју и при#ватају6 7. дела која нису посе(но писана
за децу, ве% припадају уметничкој књиж. уопште, али су временом изгу(ила своју друштвену
актуелност, или је слика света у њима наивна и упрош%ена, па су постала привлачна и за
децу,нарочито (уквалним с#ватањем садржине, тематиком, антастиком, издиеренцираним
ликовима, једноставном композицијом, и јасним језичким изразом. /пр. 5о(инзон 'русо 0
AD Download to read ad-free.
Д.Део, 8уливерова путовања 0 Свит, "утник на уранку 0 !. 5адичени%, романи, приче у

којима су главни јунаци деца, народне (ајке, (асне... $(е ове врсте имају нечег заједничког у
односу на детињство, а то је првенствено слика света и човека коју дете налази у њима.
Однос књижевности за децу и књижевности уопште 0 &змеу ове две књиж. имагинарна
гранична линија је танка и невидљива. 5азлика, уколико постоји, није голема и несамерљива,
ве% је у превласти оног елемента који у њима доминирају. Да (и се могла пову%и одреена
видљива меа, морало (и се по%и од једног могу%ег решења: утврдити параметре и принципе
критике књиж. за одрасле и критике књ. за децу, указати на сличности и разлике које и# везују,
односно раздвајају. 2о је тешко остварити. 2еоријска мисао о критици срп. књ. за децу исказује
се у текстовима посве%еним малим читаоцима. 2емељнијом анализом текстова невидљива
граница постаје разговетнија и у#ватљивија. &деја водиља и начела тумачења су другачија, док
је прилажење појавама које се проучавају једнако. 9видентна разлика измеу једне и друге
критике је тематске природе: колико је у делу исказана дечја логика. 'ритика литературе за
одрасле, стваралачким приступом у извоењу закључака ставља је у инериорни положај.
'ритика књиж. за децу и критика књ. за одрсле немају заједничку сагласност о жанровској
припадности одреени# књиж. врста. /пр. (асна, као гранична врста, припада књиж. за
одрасле, али новија критичка мисао тврди да детету (асна постаје јаснија са стицањем
животног искуства. "ут вредновања мора да тече усменим путем које делује непосредније и
више подстиче на даље комуницирање. 2ре(а прона%и начине који (и се користили за разговор
са децом. 2о је задатак наставника и васпитача да до(ију улогу посредника. &деје и поруке
остају неизмењене али у једном упрош%еном виду.
ечји хоризонти (дечја машта, дечја и!ра, дечји смех, дечја рецепција).
"#$% 0 умор и сме# неодвојиви су од игре. &гра као тема доминира у модерној дечјој
поезији. ;а децу је игра за(ава и радост, за писце изазов и нада#ну%е, за критичаре еномен
који има естетску и тематску ункцију, а за дидактичаре најпогоднији метод за реализацију
васпитно<о(разовни# циљева. &гра је један од начина на који дете с#вата и упознаје свет и
појаве око се(е. Деца носе у се(и уроен нагон да опонашају одрасле. ;ато су они у својим
играма често поштари, трговци, ловци, лекари... "осредством игре деца улазе у свет
уметности и спознају свет из једне другачије перспективе. Дете у игри егзистира, кроз њу се(е
маниестује, меша границе измеу стварности и маште, и господари у њој. "ривлачност игре
је у задовољству које детету пружа, она детету чува детињство од претње и за(ране одрасли#,
развија смисао за лепоту и мо% запажања. &гра припема дете за његов (уду%и живот, она је
за њега оз(иљно занимање као што је рад за одраслога. "есници децу уводе у серу књиж.
сти#овима који неодољиво подсе%ају на (ројалице, (рзалице и питалице. Структура њи#ови#
песама је игра речима, игра ритмовима. =ексичку игру, игру речима утемељио је ;мај, а
значајно место заузима у делима 5адови%а, =уки%а, 5шумови%а. "есници се играју речима и
намерно ремете логички ред да (и остварили жељени ритам, нео(ичан звук и мелодију која
покре%е децу на игру и сме#. &гра речи темељи се на исказивању речи разни# значења ,
сачињавању кованица, сложеница, реању (есмислени# и непостоје%и# речи и израза.
&%'% " %*%+"% 0 >ашта је најважнија осовина на коју се ослања стваралаштво за
децу. >ашта се вреднује као највиша естетска категорија у књиж. теорији у целини. >ашта
развија дечју сензи(илност, прелама ду# детета, омогу%ује његово разумевање стварности.
Дететова машта се не плаши лета у недостижне висине. 'роз машту дете путује у најудаљеније
крајеве света, упознаје се са чудесним и антастичним светом и натприродним (и%има,
мо%има и силама. ?антастично је продукт маште као синтезе сви# ду#овни# и стваралачки#
човекови# мо%и. ?ант. чини срж дечјег света. ?ант. има своје посе(не изворе и смисао, није
стравична, није истоветна са ант. други# уметнички# орми. МАШТА је пед#одница која крчи
пут пишчев. "утем ње писац се може поистоветити са ликовима. $н се идентиикује са

јунаком. 2о је вр#унац. >ашта оживљава предмете који чине дате околности. >ашта тврди
немогу%ности и уклања скептицизам ) сумња у оно о чему се пише -. >ашта нуди могу%ност да
се и нешто више представи него што чини сама реалност. >ашта је мо%нија од реалности. @ко
је машта сла(а, читалац се не уз(уује, нема доживљаја, дело од(ија читалачку пу(лику као да
је то нека намештаљка. 'ад се данас говори о (ајци и антастици, чини се да не постоји
прецизно становиште шта је (ајка, антастика, (ајковитост, антастично, чудесно, чудо,
(ајковита прича и роман, антастична прича и роман, научно<антастична прича и роман. 2и
појмови препли%у се тако да се стиче утисак да су исти, или веома слични. @ко желимо да
направимо разлику измеу (ајке и антастике, морамо покушати да пронаемо суштину свега
што разликује једну врсту од друге. ;а (ајку можемо ре%и да је усмена легендарна историја са
елементима мита, веровања, о(реда и о(ичаја давни# времена, а антастика уметничка
имагинативна творевина писца, који инстинктом и знањем покушава да продре у најду(ље
слојеве своје подсвести. "ри том, писац ствара оно што (и могло да (уде, а не оно што је (ило.
?антастично је оно невероватно што се у (ајци и антастици догаа проузроковано спољним
актором. Aудо и чудесно потичу из (ајке. Aудо је оно што се догоди само једном. $но је
невероватно, или вероватно и могу%е, али се догаа кад се нико томе не нада, за разлику од
антастичног које је само невероватно, а догаа се стално. Aудесно припада реду лепог.
$значава нешто невероватно и дивно, што човеку толико опчини чула, да од уз(уења не
може да проговори, а често остане и (ез да#а. /ајве%а разлика постоји измеу (ајке и научне
антастике. /аиме, на почетку и крају (ајке, не долази до икакве промене природе која
окружује човека, ве% остаје каква је одувек (ила. >ења се само однос снага меу људима, а
до(ро по(еује зло, или га онемогу%и за неко дуже време. 3 научној антастици догаају се
углавном негативне промене. Долази до уништења околине или неког елемента (итног за
човека и људско друштво. "риродно окружење пре и после догааја више није исто и
вероватно никад не%е ни (ити. 3 научној антастици догаају се иреверзи(илни процеси (ез
могу%ности поправљања уништеног, чак и кад се прича заврши сре%но, као у (ајци. $стају
трајна оште%ења која се одражавају на људима, животињама, (иљкама и целокупној природи,
са прете%им тоновима који упозоравају и воде коначном уништењу. 3смена (ајка је чудесна
прича у којој се дешавају чуда, али она није створена зато да (уди лепа осе%ања. /апротив. 3
њој су присутни страшни призори и ужасне смрти, које на први поглед немају оправдања,
изузев да изазову стра# и нелагодност. /еко (и могао ре%и да се по овим елементима (ајка
при(лижава научној антастици, али измеу њи# не може се ставити знак једнакости. !ајка се
не може уклопити у научну антастику и поред додирни# тачака које постоје. 2акви призори у
(ајкама опомена су свима који желе да прекрше за(ране, а истовремено су и скривене поруке
давни# времена, које о(јашњавају начин живота и сурове жртве крвожедним (ожанствима,
или су пак служили о(ављању мрачни# култова, који не припадају свету (ајки. $стали су да,
као трагови прошлости, плаше и опомињу човека на нешто што свесно не познаје, али осе%а
као исконски стра#. @ тај стра# отвара давно затворена врата подсвести у којима
антастичност, натприродно и (ајковито чине читаоца истовремено сре%ним и несре%ним
(и%ем које памти, разуме, жели љу(ав и сре%у, мир и (лагостање, а притом разара и
уништава. ;начи, чине га човеком. Bедино ту научна антастика има спој с (ајком, који се истог
тренутка раскида, јер човек мора да сања, да (и преживео се(е. ;ато је (ајка човеку прво и
последње при(ежиште. 'ао детету, да (и развио машту, учио и пожелео да достигне
немогу%е. 'ад одрасте, да (и лакше поднео све што га притиска и мучи, а на крају живота даје
наду да %е, као у (ајци, остварити вечну тежњу за сло(одом и (лаженством на неком месту
где је (ајка стварност. 2ако антастичност или (ајковита антастика постају стварност,
упоредни живот човека, (ез које нема наде и развитка. Bер, измештају%и живот из реалности,
човек ствара, гради и утире пут свом коначном очовечењу. 2о је једини начин да човек
преживи, као (и%е. /а путу ка звездама, човек је много тога уништио. 3колико на време стигне
до циља, за њега има наде. 3 супротном, неста%е (ајка а догоди%е се научна антастика, која
%е истог тренутка нестати, све док неко поново не измашта нову планету, на којој %е све
испочетка (ити могу%е. 2о је први с#ватио Cарл "еро стварају%и з(ирку дечји# прича
"риповести из вилинског света, код нас преведене као !ајке стари# времена. $ва з(ирка
означава настанак уметничке (ајке још давне +DEF. Сам "еро није се усудио да те приче сврста
у (ајке, јер је с#ватио да (ајке нема ако не проу векови и миленијуми, неоп#одни да (и се
достигла слојевитост, разноврсност и поруке, које (ајка садржи. & поред оправдане
опрезности, Cарл "еро највише се при(лижио усменој (ајци, коју је покушао да
трансормише у причу при#ватљиву за ондашње мале читаоце, не мењају%и ништа од свега
што је народни геније стварао током дугог временског периода. ;ато, његове приче
аутентично осликавају време у коме су настале. 3 њима је (ајковита антастика проткана
елементима мита, о(реда и о(ичаја давни# времена, тако да често чини дис#армонију у
приповедању, а понекад доприноси и неразумевању приче, не з(ог нелогичности, ве% зато
што садрже (ројне слојеве из разни# периода, који су се задржали у свести народни#
приповедача. 2ако икција са елементима (ајке, у којој живе мо%на и чаро(на створења,
испреплетана елементима (ајковите антастике, (ез које те приче не (и (иле страшне, лепе,
невероватне, вешто осликава живот прекривен плаштом маштања, лажиумом који кроз сва
времена помаже да се горке траве живота лакше прогутају. Сви потоњи писци (ајки, чак и они
што су делимично преузели приче од "ероа, све се више удаљавају од (ајке, да (и на крају
двадесетог века дошло до (ајковити# прича, које само на површини носе елементе
(ајковитости. >ало(ројни су они који су успели да продру у суштину (ајке и да својом
имагинацијом и инстинктом досегну ве%е ду(ине овог, свакако најтежег жанра у
књижевности. >ожда само у делима 2олкина (ајка досеже оне ду(ине које је досегао Cарл
"еро, а у појединим елементима и превазилази свог прет#одника. Bер, 2олкин је успео да
самог се(е унесе у (ајку и са њом живи претварају%и је у легенду која се заиста догодила, као
што су се некада и (ајке догодиле, или догаале у измењеном виду, па је легендарно током
времена прерасло у (ајковито. ;ато, кад данас говоримо о (ајци, морали (исмо да поведемо
више рачуна о свему што модерне G(ајкеG нуде. Да ли су то приче са (ајковитим елементима,
које садрже и неке елементе (ајке, или је то само начин да се писац при(лижи читаоцу, а
притом у тим причама или романима нема много елемената (ајке з(ог њеног непознавања
или неразумевања. 2о је веома важно из простог разлога што погрешна или лажна (ајка може
учинити много штете у ду#овном развоју детета. 3место да га учи племенитости са жељом да
по(еди зло у се(и и свом окружењу, таква (ајка, као опасно оружје, може усмерити дете у
супротном правцу, што уосталом и раде многи цртани илмови, приче, романи, стрипови или
сличице за ал(уме, који (ајку користе да (и децу, у периоду одрееног развоја, програмирали
да служе мрачним циљевима. 2ај аспект кориш%ења (ајке и (ајковитости морао (и се
оз(иљно разматрати и неоп#одно је покушати да се заустави тај разорни вирус дечјег ума,
који све више улази у наше домове на различите начине. Cто се тиче наши# стваралаца
(ајковите поезије и прозе за децу, њи#ова дела су различитог квалитета, у зависности од
пишчевог познавања и разликовања (ајке од остали# слични# жанрова, као и од талента.
>ноги, нажалост, користе неке елементе (ајке и антастике у нади да %е на тај начин приву%и
читаоце. $ни у исто време желе да прикрију недостатак идеја и испразност маште, али и да
преваре читаоца том својом квази (ајком и антастиком. 2аквим писцима преваре често и
успевају, јер неретко, иза њи#ови# књига стоји до(ра реклама и агресивни маркетинг. &пак,
најгоре од свега је то што такве књиге често до(ијају награде као до(ра и за(авна дела, ко зна
з(ог чега и из какви# разлога. /аравно, има и они# стваралаца који веома зналачки и опрезно
користе (ајку и антастику у својим делима и тако настављају пут великана наше и светске
књижевности, који су те жанрове уздигли на завидан ниво. /а крају тре(а иста%и да је
уметничка (ајка, односно (ајковита прича, потре(на деци колико и одраслима, као вид
задовољења (азични# потре(а које је човек од освита историје уносио у генетски код. 3
подсвести човека, (ез о(зира које је расе, вере или економског статуса, створени су
затамњени простори, који се осветле истог тренутка кад прави надражај про(уди исконски зов
земаљског 5аја, који свако, као праслику, носи у се%ању и жели поново да оствари.
еме, идеје и ликови.
2ематика о мајци улази у књиж. ве% са народним успаванкама, у којима се изражава мајчина
(рига о детету и њена жеља да дете (уде лепо, здраво, напредно и сре%но. 3спаванке су прве
песме намењене деци )детету-, а које му пева мајка. 2ематику о мајци нарочито је подстакла
/$!. Други подстицај о мајци учинио је наш послератни живот у коме мајка до(ија истакнуто
место у друштву. >ира @лечкови% је у мајци, најтоплијој звезди нашег детињства, нашла топао
поетски о(јект. /ајлепша реч, 2ри маме, "есма за мамине очи, поезија је и #имна мајци која
доноси дете на свет, чува га и подиже. !ранку H. 5адичеви%у, мајка је култни мотив и
јединствена поетска метаора. &спевао је топле сти#ове о сим(олу радости и (риге, нај(лижој
личности и правом о(јекту наше велике љу(ави. Сваки наслов з(ирке "есме о мајци: 'ад мати
чека, 'ад мати лаже, 'ад мати (ез руку остане, 'ад мати у војску прати 0 споменик је свим
мајкама. 5адичеви%ева поезија је, уз песме >. @лечкови%, нај(оља песма о мајчинској љу(ави и
величини њени# осе%ања према своме чеду. !лиска као детињство, мати је најуниврзалнији и у
историји књиж. најглавнији поетски мотив. 'од 5адичеви%а, она је животни споменик до(роте
и вечита људска #имна. 8. Hитез пева о мајци у песмама Iеља мајци и /а мајчин дан. >. 2еши%
је песник природе и села, али пева и о мајци 0 песма >ајка се воли. & песник завичаја, Д. 9ри%
пише сти#ове о мајци 0 >оја мајка. $ >амином срцу пева Д. =уки%. & у поезији >оше
$далови%а, мајка је врло опевана.
-икови у књиж. за децу 0 3 књиж. за децу ликове можемо поделити у три врсте: ликови деце,
ликови одрасли# и персониицирани ликови (иљака, животиња, предмета и појава. ЛИКОВИ
ДЕЦЕ 0 различито су приказани у зависности од времена када је дело писано. 3 време када је
литература за децу про(ијала се(и пут, нарочито у до(а просветитељства, ти ликови су (или
извештачени, далеко од реалног детета. 2о су (или 11људи у малом11, кроз такве ликове
говорили су одрасли да (и васпитно утицали на пси#оизички развој детета, да (и га правилно
васпитали и припремили за друштво. "рави ликови деце приказују се тек у до(а романтизма,
нарочито реализма када је књиж. за децу осло(оена претеране дидактике. 2акве ликове у
нашој књиж. за децу први је дао ;мај. $ни су реални, (лиски детету. ЛИКОВИ ОДРАСЛИХ 0
прошли су сличан развојни пут као и ликови деце. 3 просветитељској литератури (или су
сувише оз(иљни, увек мудри и саветодавни чим доу у додир са дететом, или су крајње зли
попут нагативни# ликова у (ајкама. ;мај је први који је код нас дао ликовима одрасли# људску
душу, описују%и и# реално и показују%и детету како нпр. одрастао Jиганин уме до(ро да лаже
када #вали свога коња да (и га продао. $д тада ликови одрасли# у овој литератури поприми%е
највише овај змајевски шаљив изглед виен оком детета. =икови одрасли# поста%е реални, али
са видокруга и позиције детета. $ни су подетињени и раде све што раде деца, али то, наравно,
није увек случај, писац и# приказује онако како дете може да и# види. ПЕРСОНИФИЦИРАНИ
ЛИКОВИ животиња, (иљака, предмета и природни# појава 0 најтипичнији су за ову литературу,
нарочито ако је намењена најмлаима. 3 књиж. за децу то је нормално, то условљава мали
читалац, који оживљава све око се(е и може да разуме само оно што личи на њега и његово
поимање света. Дете воли да се упореује са свим оним у чему налази макар мало сличности са
со(ом, а животињски младунци га на такав детињи однос највише асоцирају. "онекад су
животиње толико персониициране да само по ознаци и неким (итним појединостима
подсе%ају на оно што јесу, док им је све друго људско. Слично је и са ликовима ствари и
природним појавама )>. Данојли% 0 Два сапуна-.
+тил, језик, композицијске и версиикацијске карактеристике књижевности за децу.
5еченице 0 јасне, језгровите, кратке )предшколски узраст-6 сложене 0 једноставне реченице са

јасно истакнутим су(јектом и предикатом6 у(ацивање реченица у ону основну је могу%е ради
појачавања дечје пажње или подстицања на сме# )нпр: 11Bесте л1 чули, кумо, K < верујте, (ез шале
< K отвара се школа K за пачи%е мале.- ;начење реченица 0 5азноврсне реченице чине стил
живљим и импресивнијим. 2о је у ';Д услов и за#тев. Упитне 0 'о си ти L );мај-, Cта је отац L
)=уки%-, Да ли ми верујете L )5адови%-6 Узвине 0 Mутито мече N )!. Jрнчеви%-6 П!"!#$ене 0 'ад
(и N );мај-6 Уз$%#&иве, импресиване, разигране, маштовите. Дете воли лепршав стил, лак, који
може да уз(уди, понесе и привуче. П'(ви)! 0 !оље је поновити снажне и импресивне изразе
него (ескрвно и незанимљиво реати све до ситница. Bер ако се детету допадне неки израз или
еекат, он пожели да га доживи више пута. Реи 0 доступне и разумљиве из дечјег онда речи.
"исац не мора да користи само оне речи које дете разуме, ве% и оне које може да с#вати у
контексту остали# речи. 2еже речи за изговарање дете с#вата на свој начин и изговара и# онако
како и# је разумело. /а тај начин до(ијамо кованице. 2о се и писцима допало, па су и сами
почели да граде кованице. Де*е+тне 'еи 0 када су у питању тешко изговорљиви гласови ) 5 -
на тај начин подржава дете у говору и чини му текст (лижим )11здлаво мнују куца, K тле(а да се
руца-. @ли веома су ретке и нису пожељне за децу јер могу негативно да утичу на развој говора.
Дете може да с#вати и као ругање што није у стању правилно да говори. Де,ин%тиви 0 њима се
изражава танано осе%ање према нечем љупком и малом, посе(но према детету и деловима
његовог тела. Данас су из(ачени, више се користе атри(ути )11... и мале, сасвим мале касе ... 11 0
>амине ташне и татини Oепови-. -)(.!ви 0 из(егавати тешко изговорљиве гласове, посе(но у
скупу речи.
/стетска вредност.
3 књижевној теорији естетички приступ подразумева тумачење дела са становишта лепоте,

поетике и естетике. 2ешко%а оваквог приступа је у томе што је у теорији и критици појам лепог
неодреен. =епота је истина које нема, њој се може једино тежити. =епота књижевног дела за
децу налази узор у сагласности поетског и поучног израза. Савремена дечја литература стреми
високом домету игре ду#а, бољем и вишем познавању дечијег света, оживљавању и
подстицању његовог ду#а, лепоти као снажном естетском извору пријатни# осе%ања. /ова
књиж. те#ника, нарушавање абуле, табу<теме, па и сликање ружног које изазива естетски
осе%ај, све то издваја од класичне лектире за младеж, али и од лектире за одрасле. >одерна
српска критичка мисао усмерена је ка естетским вредностима, супротставља књиж. за децу
застарелој, старински обликованој писаној речи. &з естетског приступа, као супротност
позитивистичком принципу, произи%и %е критеријуми или принципи &859, 3>$5@, >@C29 и
?@/2@С2&'9, и тзв. #едонистички принцип.
+азнајна вредност.
;а естетику и теорију књиж. најстарији је проблем сазнајно<оцењивачка вредност дела.

5азноврсност тумачења резултат је објективно<субјективно карактера еномена вредновања.
>ора се по%и од #ипотезе да дечија литература подразумева систем вредности који одговара
њеној нарави, тј. да се њено књиж. вредновање издваја првенствено по томе што обу#вата
особеност дела и малог читаоца<слушаоца, што узима у обзир процес његове рецепције,
вредносно осе%ање у смислу пријатности, допадања, уживања, тј. разумевања дела. Дело се не
може само за себе оцењивати, ве% у оквиру књиж. прошлости, садашњости и буду%ности. Дело
има онолико вредности колико и аспеката са који# се може сагледати6 зато јесте његова
вредност субјективна и релативна у односу на сваког читаоца. "ринципијелно сваки суд може
бити тачан и нетачан6 погрешан је сваки уколико је произвољан и слеп, а објективан ако је чин
интелектуалне природе.
0аспитна вредност.
Hаспитна улога књиж. за децу тре(а да (уде у пуној сагласности са поетским изразом дечјег
писца, односно не тре(а да (уде реализација смишљеног педагошког циља. тре(а постојати
средина измеу две крајности. =ош је онај писац који се труди да само васпитава дете, а исто
тако је лош и онај који #о%е то да из(егне. дете читалац, од(ацује о(е крајности, не подноси
провидна наравоученија а исто тако ни лепореко празнословље. Дете при#вата оне писце који
знају на поетски начин да му кажу управо оно што њега интересује и што може да му одговори
на много(ројна свакодневна питања која у њему искрсавају на путу кроз живот. >еу
мноштвом писаца који пишу за децу, врло је мало они# прави# који су стварно дечији писци,
који умеју да поучавају и васпитавају младе читаоце поезијом. 3 српској књ. за децу посе(но
издвајамо ;маја, 5адови%а, 5шумови%а, који су на прави начин знали поезијом да васпитавају
дете. 5адови%еве песме за децу су често з(уњивале поклонике јасног педагогизма, чак и#
згражавале својом 11(есмисленош%у11 и тежњом да се читав живот окрене 11наопачке11. >ноги
нису ни слутили колико у тој поезији има васпитне усмерености. /пр. песма Да ли ми верујете:
3 њој је реалност окренута наопачке 0 јунак песме се неодољиво умива, (ез престанка ) у
стварности је општа појава да дете занемарује умивање -, мајка у песми виче да је ве% доста тог
непрестаног умивања ) што је у стварности о(рнуто -, лекар констатује да је вода крива што се
дечак раз(олео и за(рањује му да се умива. Свему је дат супротан смисао, па %е чак и оно мање
прому%урно дете с#ватити да је песма само игра, шеретлук и мала иронија на рачун његовог
немарног односа према умивању и личној #игијени. "есма %е пости%и васпитни еекат не
путем (уквалне сугестије и провидног наравоученија, ве% игром у којој дете активно учествује
вра%ају%и у нормалан положај оно што је песник у шали изокренуо. $пет се игра претвара у
з(иљу, а поетско и етичко осе%ање чине јединство. M. 5шумови% је један од песника за децу
који је најспретније о(јединио у песми игралаштво и #уману људску поруку детету, што
нарочито долази до узражаја у његовој з(ирци песама >а шта ми рече. Све у тој поезији
пожима здравље, све је у њој кристално јасно и питко, пуно животне радости, оптимизма и
људске реалности. 2аква је песма $дакле су делије, која %е се, (ез сумње, свидети сваком
детету. "ри#ватају%и њену игру она %е при#ватити и њену јасну васпитну поруку пуну телесног и
душевног здравља, јер које дете не воли да (уде здраво, снажно и паметно. Дечији песник,
дакле, васпитава дете својеврсном поезијом, у којој се видно испољава његова изузетна,
животно<оптимистичка и #умано усмерена личност.
0аспитна вредност ( моралистички приступ ) 0 >оралистички приступ, по којем уметност на
људе врши пресудни морални уплив, потиче из антике, од "латона, а у критици овог вида из
просветитељства. ;мајева дечја поезија представља 11праву моралну #игијену11. С#одно томе,
народна књиж. се о(јашњава као поучна лектира којом се просве%ује и подиже народ. /пр.
(ајка 0 као усменокњижевни о(лик је васпитно средство и незамењива школа моралности, није
потчињена животу, друштвеном напретку, па је с тога (лижа деци. 3ниверзалнош%у своји# тема
и идеја учи дете да и сла(и и немо%ни снагом ума могу да савладају све препреке и да правда
мора да по(еди. Дечја књиж. долази да допуни утицај породице, религиозног и патриотског
о(разовања, школе, васпитања уопште. =итература за децу врши изграивање свести која је
човеку најдрагоценији савезник. &дејни квалитети књиж. за децу остају незао(илазни услов
моралности. "ример: 5о(инзон 'русо 0 родитељи могу да је искористе у васпитавању радни#
навика код деце, указују%и на #ра(рост и сналажљивост 5о(инзона, који је својом огромном
вољом по(еивао природу.
ечја интелектуална и естетска свест.
"есничко дело код малог читаоца изазива радост, задовољство, пријатно осе%ање, (уди и
заокупља његов ду#, одвлачи од играчке и игре и везује за се(е.читање је за децу
конзумирају%а активност, за(ава и раз(и(рига. Детету су (лиски сти#ови игре и ритма, не тражи
значење речи, њима се задовољава и наслаује. Деца воле (рзалице, (ројалице, загонетке,
лагарије, говорне игре #уморног и нонсенсног типа з(ог њи#овог ритма сазвучја и игре.
'њижевност за децу, у начелу, не тражи мисаони напор, запињање и напрезање при читању.
Дете (лагу, меку и неупадљиву реч при#вата више емотивно и некритички, (ез релексија и
посредовања интелекта..
ете као чинилац естетске комуникације (веровање у истинитост приче1 прила!о2авање,

поистовећивање или супротстав3ање моделима измиш3ених јунака). &али читалац као
васпитаник лектире.
Дете читалац прима само оно дело чија се садржина поклапа са његовим узрасним осе%ањем и
виењем света, које му пружа могу%ност да се идентиикује са уметничком садржином,
описаним простором, ликовима и њи#овим пси#ичким стањем. Дете уметнички садржај
књижевног дела доживљава као тренутак могу%е стварности у којој и оно само учествује. Дете
је активан чинилац, тежи да одма# реализује садржину књиж дела макар и игралачки. Дете
при#вата оног писца који уме на поетски начин да му каже управо оно што га интересује и што
може да му одговори на свакодневна, много(ројна питања која у њему искрсавају на путу кроз
живот.
ете и одрасли читалац.
Дете<читалац прима само оно књижевно дело чија се садржина поклапа са његовим узрасним
осе%ањем и виењем света, које му пружа могу%ност да се идентиикује са уметничком
садржином, описаним простором, ликовима и њи#овим пси#ичким стањем. Дете уметнички
садржај књиж. дела доживљава као тренутак могу%е стварности у којој и оно само учествује.
дете је активан читалац, тежи одма# да реализује садржину књиж. дела макар и игралачки.
"олазе%и од природе детета као читаоца и његовог интересовања за књиж. садржаје и облике
ми детињство делимо на три узрасна периода: /0 траје од 7. до F. год. $вај период карактерише
велика потреба детета за кретањем. $но тада упознаје свет, машта му је бујна и покретљива.
"ривлаче га снажни, упечатљиви, сликовити описи, антастични догааји на граници реалног и
иреалног света, динамична радња. ;ато воли сликовнице, бајке антастичне садржине, приче о
животињама, о стварима са што више персониикације, необични# епитета, нонсенсни# речи.
'ратке, ду#овите и ведре песмице брзог ритма, са звучним и игралачким римама и чудесним
#иперболама веома су омиљене код деце овог узраста. 10 траје од F. до +7. год. дете је
искусније и познаје оно што се налази у његовој околини. 5еалније се односи према стварности,
излази из породице у свет и жели да га упозна. ;анимају га друга деца, његови другови у игри,
стиче и одреене појмове о времену, сазнаје о догаајима који су се догодили пре него што се
оно родило. &нтересују га књижевна дела о деци, њи#ове особине и поступци, књиге у којима
се описују далеки крајеви, историјске и легендарне личности, историјски и ратни догааји,
пустоловине изузетни# људи. Дуже приповетке и кра%и романи су врло погодни за овај узраст,
јер је дете ве% у стању да меусобно повеже читав низ догааја и ликова. 20 траје од +7.г. па до
напуштања детињства. 5азвија се сазнање о својој личности у друштву и о полној особености.

2о је најделикатнији период детињства, у коме ве% дете почиње да тражи своје место меу
људима, испитује себе и друге. &нтересују га меуљудски односи, особине човека, авантуре,
путовања, упознавање далеки# крајева, дела са љубавном тематиком, душевним немирима и
дилемама. 2ражи у књиж. делу конликтне ситуације, па су му врло блиски романи пуни
драматике, полемике, историјски, авантуристички, љубавни и детективски. "ривлачи и#
родољубива тематика, нарочито борбена 0 која изражава понос и бунт. "%"4*О+
народне поезије 0 Дидактичност народне поезије за децу је у најтешњој вези са њеном
животном практичнош%у и улогом. 2име је ова поезија, с једне стране, привлачила пажњу
педагога, а на другој страни, она је од(ила многе књижевне естетичаре )критичаре-, који су је
игнорисали не сматрају%и је правом поезијом, ве% сти#ованом народном педагогијом. >ада је
ова поезија имала претежно педагошку основу и мотивацију, она је по својој орми и језичком
изразу ипак више везана за поетику. /аиме, подстакнут неком педагошком потре(ом према
детету, народни песник то своје осе%ање преводи на језик поетике и тако утиче на дечију свест
преко емоција, односно, поетским доживљајем. /пр. ако се дете теже успављује, ако је
несташно или расплакано, онда му мајка пева успаванку сл. сти#а: =ула мајка тврдоглавог
>арка ... Дете %е ове речи доживети као нешто лепо и занимљиво, а тек негде у њи#овој
позадини осети%е и (лаг мајчин прекор што не спава. /ешто слично имамо и у познатој
успаванци, у којој мајка, уморна од љуљања, пева прекорно своме детету: Спавај, спавај, сан те
преварио, K прије те(е него твоју мајку ... $во су ретки примери у којима се педагошка
мотивација песме видније испољава, али и они су изражени поетски лепо. &сти је случај и са
загонеткама, реалицама и (рзалицама, у којима је дидактика јаче истакнута, али је дата у
таквој занимљивој и уметничкој орми да и# деца увек радо при#ватају, иако и# ове творевине
присиљавају на мисаоне напоре са изразитом тежњом да у њима изазивају спосо(ност
мишљења, пам%ења и говора. 3 целокупнојнародној поезији за децу, народни песник је своју
педагошку мотивацију успео да изрази на поетски начин, користе%и при томе не само познате
ве% и оригиналне језичко<стилске изразе и уметничке књижевне орме. $н је песмом
васпитавао млади нараштај, осе%ају%и да песма крије у се(и (ожанску силу и мо%, води га у
царство лепоте, склада и узвишености, а самим тим га оплемењује и чини пријемчивим за све
остале људске врлине. Дидактичност народне поезије за деци испољава се у њеном животном
оптимизму, у њеној тежњи да подржи дечју разиграност, да га поетски нада#не, упозна са
светом у којем живи и тиме га оспосо(и за живот.
5спаванке 0 су песме са кратком лирском а(улом. "евају се деци у жељи да заспу6 чедне, ти#е
и нежне, а ритам и мелодија су им у складу са кла%ењем колевке, љуљашке или којег другог
средства у коме дете тре(а да заспе. /ајвише и# певају мајке, али и остали уку%ани 0 (а(а,
сестре, тетка и сл. & у нашој, и у светској литератури има мноштво народни# и уметнички#
успаванки. Aесто се певају у шаљивом смислу као што чини Десанка >аксимови% )>ајка сина у
ружи родила-.
'а3иве народне приповетке 0 "останак: /екад су људи веровали у митове, имали су своје
(огове ... 'ада почиње да се распада мит у који више не верујемо, настаје (ајка. Iивела је
једно време и тог тренутка кад су људи престали да верују у (ајке, они стварају нови жанр 0
шаљиву народну приповетку )ругање (ајци-. /ај(ољи пример за тај прелом је >еедови% 0 има
одлике и (ајке и шаљиве приповетке. 2о је у ствари пародија (ајке, у њему има митски# и
(ајковити# елемената којима се смејемо. Стилске одлике: кратка, динамична, постоји само
радња, нема дигресија ни описивања, ослања се на начине говора, пуно пажње посве%ује
вер(алним играријама. 9кспозиција је кратка, +<7 реченице и одма# се прелази на радњу. 'рај
је центар шаљиве народне приповетке, он је ударна тачка. &звор комике су најчеш%е ситуације
у које људи западају з(ог своје глупости или оштроумности. 2о није једини извор сме#а 0 други
извор су неспоразуми. Hрсте шаљиви# приповедака: подругачице )смислили су и# граани,
варошани да (и исмевали сељаке-6 у другој се исмевају варошани6 тре%а врста говори о

краама и подвалама6 четврта говори о породичним односима6 пета говори о представницима
власти. =икови: /икад нису само просте шаљивчине које су ту само да (и нас засмејавали. $ни
су носиоци ду(љег значења и њи#ови поступци имају прикривено значење. Bунаци имају
властито име. =икови се јављају најчеш%е у пару, али може и# (ити и више. "остоји неколико
врста парова: сарадници )два сељака, два трговца-6 сродници )отац и син, свекрва и снаја-6
супарници )9ро и кадија-. Bунаци морају (ити мање<више на истој равни, исти# умни#
спосо(ности, једнаки# интелектуални# мо%и. 2о је неоп#одно да (и постојало ривалство и један
увек жели да (уде паметнији од другог. Hрсте народни# о(разаца: /0 /ајпростији наративни
о(разац темељи се на -РЕШЦИ. Bунак најчеш%е начини неку грешку и ту грешку стално понавља
)11"устио (и ја њега али не%е он мене11-. 10 Други, мало сложенији наративни о(разац има у
центру ЗАМКУ. )119ро и 2урчин11- Bунак увек смисли веома до(ар мамац, противник загризе
мамац, ... )11'репао котао11-. 20 2ре%и је о(лик о МУДРИМ СУДИЈАМА . ;а нијансу сложенији
о(лик јер се појављује тре%е лице. 2ипична приповетка је 11"раведна пресуда11. 2ре%е лице је
мудро и увек пресуди у корист онога који је тре(ао (ити изигран. 30 /аративни о(разац (ави се
распоном измеу ПРИРОДНИХ ПОТРЕ4А и ДРУШТВЕНИХ НОРМИ. 2у припада приповетка
11Pаволак11, 112амни вилајет11... 50 /аративни о(разац 0 суштина је у СПОРЕЊУ И ДОКАЗИВАЊУ
УМНЕ НАДМО6НОСТИ. Bунаци су подједнаки, на истом умном нивоу. $нај који први започне 0
гу(и. $вде постоји само усмено препуцавање. 2аква је приповетка 11Cта је најгоре на свету11.
-аза3ке 0 су песме које се певају детету док пузи. 2о су песме #ра(рења и подстицања у време
припреме детета да про#ода. "о времену када се певају оне прет#оде ташуњалкама, али је тај
прелаз незнатан и (рз, па ташуњалке неосетно преузимају покретачку улогу лазаљки.
"ревас#одно се заснивају на игри речима, а ререн им је: =ази, лази N ашуњалке 0 су песме
сличне успаванкама, само што успаванка инсистира на дечјем сну, док се код ташуњалки жели
да деца очврсну, стану на ноге и про#одају. $не су подстицајног карактера. 6упа3ке 0 су врло
кратке песме које се певају детету када се држи на рукама или на крилу, или упоредо, па се
ритмичким драшкањем и симулисањем изазива на покрет, поскакивање и цупкање. $(ично су
шаљиво интониране, а садржај им често нема никакве везе са радњом која се врши са дететом.
'арактеристичан им је ререн: $п, цуп N $у!алице 0 су песмице у којима се исказује подсме# са
(лагом ироничном (ојом. /амењене су деци и срачунате на то да 11жигошу11 извесна дечја
претеривања, настраности и мане. /а индиректан начин подразумевају једну врсту пошалице
којом се деца провоцирају те се након тога више љуте, ако су злочеста или при#вате поругу као
незло(иву игру и шалу. 5угалица у ствари детету постаје друг који 11ругају%и се11 учествује у
једној врсти игре са дететом имитирају%и његове речи, покрете, понашање. $туд је у њима
пошалични карактер до(ро%удни коректив у коме нема ни стварне зло(е ни праве
заједљивости. 7ројалице 0 су сти#овано на(рајање и реање извесни#, често нејасни#,
нонсенсни# речи, које су звуковно сложене по мелодијској линији ритмички чврстог реда са
карактеристикама (рзог темпа. & оне се користе као игра са децом, као дечја меусо(на игра.
4ени најве%и квалитети су звучна слика и музикалност. 7рзалице 0 су игре речима и звуковима,
асоцијацијама у којима гласно понављање има улогу развијања меморирања, односно користе
се за то да се све на(рајају%е речи изговоре (ез грешке. 3 (рзом изговору и понављању
најмање од три пута ова звуковна сличност доводи до чести# грешака. 3 настојању да и# науче
(ез грешке деца се у ствари играју, а играју%и се изоштравају мо% запажања.
-ирско8епске врсте 8баладе.
=ирско епске песме емотивнош%у, нарацијом и садржином спадају у ред нај(ољи# усмени#
умотворина. 3 (аладама сре%емо јунаке, славне мегдане, човеков трагичан удес и потресну
људску драму. Bезик је живописан, једноставан и лак по орми.
9епе3у!а 0 Сам почетак код "ероа је веома штур, сла(, кратак. 'од 8рима је почетак
поетизиран, лирски, емотиван )опраштање од мајке на самрти-. Свугде "епељуга ради тешке
послове, трпи зло(у ма%е#е и сестара. $тац се појављује само код (ра%е 8рим, док се код нас и
код "ероа не појављује. 'од 8рима пепељуга плаче и моли да иде на (ал, а код "ероа је она
оличење до(роте и он искрено уреује сестре и чак не%е да иде на (ал6 она је самосвесна,
савршена, оличење моралног савршенства. 'од (ра%е 8рим је то оличење много реалније. 'од
"ероа "епељуги помаже вила )њена кума- али под условом да (уде до(ра. 'од "ероа постоји и
за(рана )условљавање- да %е чаролија трајати до поно%и. "еро пуно времена посве%ује
времена "епељугином изгледу. 'од 8рима тога нема 0 нема дивљења, ни описа. $тац је код
8рима веома агресиван и насилан )секиром раз(ија голу(арник-. 'од "ероове "епељуге нема
зависти, али има лукавости )пресвуче се, седи код огњишта, прави се (лесава, сре%на је з(ог
њи#овог провода, али је лукава и пита за 11се(е11-. 'од "ероа "епељуга разговара са сестрама о
(олу, а код 8рима тога нема. 'од "ероа и код нас нема одсецања прстију и пете, нема насиља
као код 8рима. 'од "ероа "епељуга сама предлаже да про(а ципелу, а код 8рима је откривају.
'од "ероа "епељуга се мири са сестрама и нема њи#овог кажњавања, а код (ра%е 8рим
сестрама голу(ице ваде очи. 9епе3у!а : српска народна бајка 0 /астала је у време паганске
религије. $ва (ајка је #тонична )свет мртви# Q #тонични свет-. $на негује, чува, памти давни култ
мртвима и култ предака. "о Hиду =аткови%у ово је (ајка о породичним односима. $на поштује
уо(ичајену композициону шему за (ајке, а то је трочлана композиција )+. увод 0 догаа се у
стварном свету6 7. померање у свет чудесног 0 виле, аждаје, крилати коњи ... 6 *. завршетак <
повратак у реалност -. Ср(и су својевремено веровали да душа не може да нестане. "осле
смрти душа се насељава у нешто друго )(иљку, животињу, ...-. 2и о(јекти у које се душа сели су
С9/$H&2& $!B9'2& )остатак старог паганског веровања-. Све се одвија у знаку (роја *, јер је
композиција (ајке трочлана )девојка до(ија * задатка-. Доказ да је (ајка настала пре &R века је
и када крава каже девојци да не једе њено месо ве% да кости закопава иза ку%е. $вај о(ичај се
назива са#рањивање под прагом. "окојници се са#рањују око ку%е и што (лиже ку%и6 веровало
се да душе остају ту. /а тај начин постоји ве%а сигурност и заштита. 11Pевојци овој име (еше
>ара11 0 је доказ да је тај део накнадно у(ачен, јер ни једна (ајка не трпи имановање, ликови
немају лична имена. "остоје само одреднице )(а(а, слуга, девојка ...-. 11Pевојка на гро(у нае
два (ела голу(а11 0 та два голу(а су душа краве која је прешла у голу(ове. "тице су један од
најчеш%и# сеновити# о(лика 0 душе мртви# се најчеш%е селе у птице. Jрква је такое појам
који је у(ачен. "епељуга три пута иде у цркву. 2у се јавља градација )о(лачење: +.#аљина од
свиле, 7.... од сре(ра, *. ...од су#ог злата-. "епељуга заводи принца врло активно, а када тре(а
да трпи последице, она (ежи 0 онда је пасивна. 4ена пасивност показује се нарочито у сцени
када принц долази ку%и и када се она сакрије под корито. "евац 0 је душа претка као помагач.
'валитет наше верзије ове (ајке је у томе што нема крви, нема насиља 0 одсецања пете6
квалитет се огледа у сцени када краљеви% про(а ципелу на ма%е#иној к%ери, а затим пита има
ли још девојака у ку%и. /ема кажњавања ма%е#е 0 такое је квалитет наше (ајке. 2о није
омашка у (ајци, јер оно што је ма%е#а учинила девојци није вредно кажњавања. 2о су (или
свакодневни послови жене. 4ена кривица је једино у томе што је она доведена са стране и што
је она повредила одреена правила једног етноса )породице, племена-. "епељуга се на крају
(ајке удаје за краљеви%а и она на тај начин успоставља равнотежу, о(ичајна правила, и
исправља грешку свог оца )што је оженио странкињу-. "епељуга крши за(ране намерно и
свесно 0 она је сам крива за своју суд(ину у (ајци. Све друге варијанте истичу "епељугину
невиност. H9С2@='9 0 у римској митологији су жене које су чувале огњишта, а то је (ила најве%а
могу%а част која се жени могла дати. Hесталка није могла (ити (ило која. $на је чувала живот
)ватру-. 2ај положај је (ио свети и култни. "епељугин положај није положај глупе и јадне
слушкиње. $вде је она траг поштовања женама које су чувале огњиште. $вај положај %е
о(езвредити #риш%анство. *ародна приповетка : &е2едовић 0 Iанровски >еедови% је
гранична врста )личи и на мит, и на (ајку, и на шаљиву приповетку-. 3вод има везе са митовима
и са (ајкама. &з митологије је преузета чињеница да је могу% (рак измеу људског (и%а и
надприродног (и%а. 2о је старо паганско веровање. Сматра се да се из таквог (рака раају
потомци надприродне снаге. Друга ствар је мотив: #ерој<сироче, који је присутан и у #еленској
митологији. >еедови% је порастао, #о%е да иде у свет, ..., чупа (укву, ... вуче је, ... па не
може, ... ипак успева 0 то је пародија мита. 3 питању је процес иницијације, што ради
>еедови% да (и се укључио у свет одрасли# и кренуо у свет. Следи сцена када >еедови%
долази до стотина ратара, опклади се да %е појести сав ручак и до(ија опкладу. 4егов апетит се
везује за митске #ероје као што је ераклит код 8рка. >еедови% је у ствари пародиран митски
#ерој. "остоји и пореење са 'раљеви%ем >арком, а то је део када ковач кује посе(но оружје
за >еедови%а. 'ако (ајка одмиче, >еедови% је све више и више деградиран. До краја се
изгу(ио и нема га. 3 тренутку када се прекрстио, >еедови% је дошао на људске размере и једе
као сваки нормалан човек. 2у се прича окре%е на другу страну, >еедови% је све (лижи
о(ичном човеку. Деградација иде даље када се појави !рко од кога >еедови% (ежи. !рко је
(ајковити елемент, пародија змајева из усмени# (ајки. /ачин на који се појављује подсе%а на
змајеве 0 све се тресе, #учи и тешко је то издржати )змајева епионија-. Сцена када !рко легне
девојци главом на крило је типична сцена из усмене (ајке која је овде пародирана. "отера када
!рко гони >еедови%а има изузетну драматичност. Све иде (рзо, све се (рзо смењује. $д тог
тренутка приповетка се за#уктава да (и се на крају десио комичан прасак: 11& на част му (ила
лаж N 11. $ва реченица је присутна у виду иналне орме приповедака и (ајки, а и овде.
"риповедач се укључује. 2акав начин завршавања је изузетни значајан.
7асне (;0ук и ја!ње;,; -ав и миш;,; 6врчак и мрав;,; 7ик и зец;)
/е зна се поуздано када је и где настала (асна, али неки подаци упу%ују на закључак да (и јој
постој(ина могла (ити Ин#и7( и Ме#ите'(н8 $ва књижевна врста је у 9вропу стигла преко
Ез!п(. !асна је алегорична прича у којој су главни актери животиње, рее (иљке или ствари, а
понекад у заједници са њима и људи6 (асна је, у усменој или писаној орми кратка, често
ду#овита прича у прози или сти#овима. /ајчеш%е су .(ти'ин!" +('(+те'(, а порекло имају
порекло из усмене књижевности. Iивотиње и (иљке имају осо(ине људи ) говоре, мисле,
осе%ају и преживљавају све као разумна (и%а -. С тога су носиоци људски# ду#овни# и морални#
карактеристика и оличење различити# типова људски# карактера. 2ако, дакле, (асна преко
животиња приказује људе и њи#ове осо(ине. "остоје уметничке и народне (асне. >еу њима
нема суштинске разлике, сем у .т'%+т%'и и е.тет.+!, .,и.)%8 Свака (асна има основну мисао
или поуку ) код Доситеја наравоученије -. 3 композицији се истичу два дела: *($%)( 0 некакав
догаај у којем су главна лица животиње, и ,!'() 9 п!%+( која произилази из (асне. :;<:=> ?
@<=;ASTUVW UTXUVY Z[\]W^ U[_W^ U[_UV`W^ _[`V, `VabcXVW `VabcXc, dTeXVW dTeXYc, f[TVW f[dac, < e<
gVZN hc]U[ Z[ deZV_W, be_W Z[ `Wf_W e fXeZV`]W, UT[UV e be_ZV dTc\ c]VWYW_W YW_eYW gWU[d . iVYW Z[ UTXUYc be_W
]ZegWTW^ dWYV \V d[ ]VZ[\[ eja[\Zc \TV `VabcXV]ZV, fV de` \V ]Vd`VTe dTeXYc. ke ]V d`V \Xc^W
_VYWca]eY ]eZ[ aed_eW, ]ed`V ]eZ[ XV\eW, bVd ac Z[ _[fW be_W. le_W ac Z[ _[fW, V_e c `WZ _[fWm fXWd_W ac Z[
_[`W. nWU[_e dc \V jVTeZVZc T[`XWTe, jV_[\[]e_W Z[, ZV`V TXV]V YXcje_V dc ]V W^W_[_ea ]ZeTVaV e fW_ZeaV.
oVacY_V Z[ T[d[_V `VabcXV, jVaW`VW Z[ UTXUYW TXV` dV_Wa \V ][ ]Vj[b[, V_e gXV][< gXV][ ]eZ[ eaVWN ke`
Z[ YW^V ]Z[^WTV dTeXYV Ted[ jV]eaV_V, ]e` Z[ ^\[ d`V eaVW \V ]V\Z[ jV Z[_W. pmdVW Z[ fWYc]Z[]W \W
^WdfV< qXVTY[, jV YWZc d[ j]V_W \V cT[Y fX[YW _[`V fXeYcfe \WTW_Z]W jX][T_ZV e \Xc^W^ Z[dmTV, fV c
jeadYea \V]eaV ]eYV\V ][ Wd`VZ[ b[j gXV][. nWaV^VZ, qXVTYVN < X[YVW Z[. < rVZ ][d`W jV Z[_W, fWd`[]W
Uc m TXVmm YV\ Wf[` dc]U[ jVb_ed`V. s d`V de _[`Wd XV\eW \WY Z[ b_ed`V_WL < cfe`V qXVTYV. tVabcXVW dVa,
f[TVW, dTeXVWN < W\^WTWXe UTXUVY. u, YV\ de _[`Wd dTeXVW, dV\ bWâ[ e^XVZN< W\X[jV qXVTYV.

nWd_[ d[ efVY dVjV_e_V ]V UTXUYV, fWaW^_V ac, V W] Z[ Wb[UVW \V U[ cbc\cU[ e ][d`W XV\em, ][ dVaW
dTeXcUYVm. tV\V Z[ YVjV_V: STXUe, m, UTXUW, < _[fW e ZVd]W < `VabcXVZ, dTeXVZ, bVTe d[ ma[,V_ fVam,
bXV`[, < YXV`YW e ZVd]W<\V Wdea _[`V, eaV e jea[N
Jврчак 0 несташан, певач, (ез(рижан, занесењак, сло(одан од свакодневни# (рига, ужива у
ономе што му природа даје (ез рада >рав: оз(иљан, радан, вредан, увек на послу, живи од
свог рада'омпозиција: 3вод: представљена лица и про(лемСуко(: цврчак тражи #ране од
мрава, а овај га пита шта је радио цело лето ) певао -
5асплет: цврчак не до(ија #ранеСти#: жив, кратак, једноставан језик>орал: није изречен6
пословица: v'о ради не (оји се гладиw
-е!енде (;+вети +ава и 2аци<)
=егенда је сродна миту, а свој најчистији израз налази у опису живота неког човека чији
животни став и понашање чине о(разац једног типа понашања, односно једног става према
животу и свету. 2ако су легенде у најужем смислу описи живота #риш%ански# светаца. >еутим,
о легендама се говори и када се мисли на опис појединаца који служе као узор и о(разац за
становити начин живота.=егенде су израз живе маште малог и пред законима не(а и земље
з(уњеног човека. 3 нашој усменој предаји постоје приче о личностима и догаајима нео(ични#
и натприродни# осо(ина. /ајпознатије су о јунацима и свецима."осе(но су интересантне
легенде о Светом Сави првом српском просветитељу. "о предању Сава је просветитељ и
чудотворац, до(ротвор и светац који помаже сиротињи. Сава има улогу васпитног мисионара
који учи народ како се оре, тка, кује гвоже, сири сир... =егенде се примају као веродостојне
приче, иако им је садржина антастична.hT[m hVTV e xVUe:hT[m hVTV beW Z[ e cye`[_Z. z[\]Wa
]Z[^WTWa xVYc, Z[\V] fc`, ][d`V][ jVd`Xc^ a[\V. rV be fXW]V{VW YXV\_ZeTUV hT[m hVTV cjTeY][ ^_Vd]W
dTWZea xVUeaV: G|W Z[ cYXVW a[\ fV{}[ ac \V]Vd fy[_V ]V YVfcG. |V\ dc xVUe fWd_[ ejV{_e ]V XcyVY,
W]VZ {`W Z[ cYXVW 6beW a[\ ][fX[d`V]W Z[ fVjeW \V ac fy[_V ][ fV\][ ]V YVfc, e `VYW Z[ c YXVxe
cgTV}[].
9оезија
Данас се све више устаљује подела поезије на традиционалну и модерну, иако то (аш и није
лако временски одредити. 2радиционално и савремено исправније је посматрати као две
поетске оријентације које су у извесној мери постојале скоро од сами# почетака поезије за децу,
а постоје и данас. 2радиционална дечја књиж. више је израз патријар#алног света и његови#
начела реда и оз(иљности света који је далеко мање (ио спреман да при#вати детињи ду#.
Савремена дечја књиж. је одраз једног друкчијег света у ком су основна начела (итно
модиикована, а посе(но је промењен став према детињству. 3 основи различити# трендова
стоје различити циљеви 0 педагошко<моралистички и едукативни. 2а два циља стварају
различите моделе, који се често и мешају. >огло (и се ре%и да је ;мај, који је утемељивач
традиционалног модела, истовремено правио путеве модерном тренду. 2радиционална књиж.
у деци пре свега види 11(уду%е људе11, посматрају%и дете као недовршено (и%е. >одернисти,
напротив, у деци виде децу, а у детињству аутономан и вредносно супериоран свет.
>одернистички покрет у нашој књиж. везан је за надреалисте )Hучо-. 'од 11нове школе11 свет
детињства се посматра из дечје перспективе. Bедна од дечји# осо(ина које служе као изазов
поетском стваралаштву модерне поезије јесте сло(одна антазија. Друга (итна осо(ина је
потре(а за вечном игром којој старија дечја поезија није придавала довољно пажње. >одерна
поезија је направила напор да с#вати не само значај, него и значење игре. 2ре%а (итна осо(ина
модерне поезије је потре(а за #умором. Савремена дечја поезија скоро да се не може
замислити (ез те категорије. Савремена дечја књиж. је донела новине и на тематско<мотивском
плану. Стандардне дечје теме остају, али неке нове по први пут улазе у нашу поезију. 2о се, пре
свега, односи на промене које су за#ватиле друштвени живот6 долазак индустријске ере, све
оно што је модииковало живот детета у до(ром или равом смислу. /овине се јављају и у
домену сти#а, односно метричке и ритмичке организације песме. /ема више строге
римованости и о(авезни# катрена постзмајевске поезије, смењују се сти#овима различите
дужине и сло(одније компонованим строама. >одерна дечја поезија је покушала да (уде
више лирска, осло(одила је риму, направила је лекси(илнијом.
-ирске врсте за децу
5спаванке 0 су песме са кратком лирском а(улом. "евају се деци у жељи да заспу6 чедне, ти#е
и нежне, а ритам и мелодија су им у складу са кла%ењем колевке, љуљашке или којег другог
средства у коме дете тре(а да заспе. /ајвише и# певају мајке, али и остали уку%ани 0 (а(а,
сестре, тетка и сл. & у нашој, и у светској литератури има мноштво народни# и уметнички#
успаванки. Aесто се певају у шаљивом смислу као што чини Десанка >аксимови% )>ајка сина у
ружи родила-. -аза3ке 0 су песме које се певају детету док пузи. 2о су песме #ра(рења и
подстицања у време припреме детета да про#ода. "о времену када се певају оне прет#оде
ташуњалкама, али је тај прелаз незнатан и (рз, па ташуњалке неосетно преузимају покретачку
улогу лазаљки. "ревас#одно се заснивају на игри речима, а ререн им је: =ази, лази N
ашуњалке 0 су песме сличне успаванкама, само што успаванка инсистира на дечјем сну, док се
код ташуњалки жели да деца очврсну, стану на ноге и про#одају. $не су подстицајног
карактера. 6упа3ке 0 су врло кратке песме које се певају детету када се држи на рукама или на
крилу, или упоредо, па се ритмичким драшкањем и симулисањем изазива на покрет,
поскакивање и цупкање. $(ично су шаљиво интониране, а садржај им често нема никакве везе
са радњом која се врши са дететом. 'арактеристичан им је ререн: $п, цуп N $у!алице 0 су
песмице у којима се исказује подсме# са (лагом ироничном (ојом. /амењене су деци и
срачунате на то да 11жигошу11 извесна дечја претеривања, настраности и мане. /а индиректан
начин подразумевају једну врсту пошалице којом се деца провоцирају те се након тога више
љуте, ако су злочеста или при#вате поругу као незло(иву игру и шалу. 5угалица у ствари детету
постаје друг који 11ругају%и се11 учествује у једној врсти игре са дететом имитирају%и његове
речи, покрете, понашање. $туд је у њима пошалични карактер до(ро%удни коректив у коме
нема ни стварне зло(е ни праве заједљивости. 7ројалице 0 су сти#овано на(рајање и реање
извесни#, често нејасни#, нонсенсни# речи, које су звуковно сложене по мелодијској линији
ритмички чврстог реда са карактеристикама (рзог темпа. & оне се користе као игра са децом,
као дечја меусо(на игра. 4ени најве%и квалитети су звучна слика и музикалност. 7рзалице 0 су
игре речима и звуковима, асоцијацијама у којима гласно понављање има улогу развијања
меморирања, односно користе се за то да се све на(рајају%е речи изговоре (ез грешке. 3 (рзом
изговору и понављању најмање од три пута ова звуковна сличност доводи до чести# грешака. 3
настојању да и# науче (ез грешке деца се у ствари играју, а играју%и се изоштравају мо%
запажања.
=ован =овановић >мај (избор)
'ада се говори о српској књижевности за децу, сигурно да нам је једна од први# асоцијација
име B. B. ;маја. $н је стекао глас једног од нај(ољи# и најплоднији# уметника који пишу за децу.
B. B. ;мај припада роду велики# песника друге половине R&R века. 5оен је +~**.г. у /овом Саду.
$сновну школу је завршио у родном месту, а гимназију у алашу и "ожуну. "равне науке је
студирао у "рагу и "ешти, где је завршио и медицину. "очео је да пише веома рано, још као
ак и студент, и постао је прави песнички геније. 5аскинуо је са старом поетиком,
неоригиналнош%у, сентименталнош%у и орсираном сладуњавош%у. /алазио је нове мотиве и
нове теме чиме је исписао најлепше странице дечје књижевности. /а почетку свог књижевног
рада (ио је сарадник 11Cколског листа11 и 115адована11. 3реивао је сатиричне и дечије часописе
и листове: 'омарац, Bавор, ;мај )по коме до(ија надимак-, Iижа, Стармали и др. /ајдуже је
уреивао /евен, најважнији дечји лист српске књижевности. ;мајев живот је о(ележила
породична трагедија 0 гу(итак породице. &пак, велика туга и (ол нису (ацили сивило на његово
песничко стварање. /ије се предао тузи, песмом се (ранио од мелан#олије. ;мај је о(јавио сл.
дела: Aика Bова српској деци, "редневенче, >еневенче •, •• и ••• и Aика Bова српској омладини.
Са своји# #иљаду и више песама допринео је учврш%ењу дечје књижевности као посе(не
литерарне уметности. $ ;мају су писали сви значајнији српски књижевни проучаваоци. $сим
негативног суда песника =азе 'ости%а и естетичара !огдана "опови%а, ;мај до(ија високу
оцену од критичара и стваралаца сви# генерација. &здваја се суд Bована Скерли%а, по коме је
;мај испевао 11нај(оље дечје песме у српској књижевности ...11. &во @ндри% додаје да смо из
"еваније први пут сазнали за магију риме и римовања. & савремени критичари и ствараоци
скренули су пажњу на лиризам, стилску једноставност и естетску вредност његовог песништва.
'ао многи велики европски песници, ;мај пева по угледу на народну поезију. "еванија је још
за песникова живота имала проу као народна књига. $(истинило се предвиање Mу(омира
/еди%а да %е се многе ;мајеве песме певати као народне. ;мај је (ио свестран уметник.
Састављао је #умористичну поезију, поеме, (аладе, пародије, приче, (ајке, (асне, анегдоте,
драму ... 3 средишту ;мајевог песничког опуса стји дете и детињство. $н се идентииковао са
дететом и прилазио му као се(и (лиском и равном. Сликао је и ведре и тужне, и позитивне и
негативне јунаке. /еваљалце, лењивце, осионе, размажене и запуштене. Деци су занимљиви и
антијунаци као што су =ени 8аша, =ени 5ава, материна маза, 5ашко непослушко и други слични
ликови. ;мај је опевао детињство у свим његовим стадијумима. $(једињују%и машту, игру, сме#
и нонсенс, о(ра%ао се сасвим малој деци. $н је аутор свима познате песме о игри мајке с
дететом 112аши, таши, танана11. Bедна од први# песама која се чита по савлаивању аз(уке јесте
11>али коњаник11. "есма говори о дечјој игри, о (езграничним могу%ностима маште која чини
да дете седе%и на столици постане ја#ач и да ствара оно што му недостаје. 2о је песма о жељи
за игром и (екством од једноличности. &гра је примарни поетски елемент. 4оме се исказује
љупкост дечје антазије и занос несташлука. 'ада се говори о ;мају, свакако се морају
поменути и песме 11Jиганин #вали свога коња11 и 11Свет11. "рва је песма монолога на(ијеног
драмским елементима и живе радње. Jига је весељак и шаљивOија, који у ствари не продаје
свога коња, ве% се (огатим ду#ом (рани од своје сиротиње. умор је ведар, (езазлен, лак и
(лагонаклон. 3 другој песми је полетним сти#овима исказана лепота света и природе која
човека окружује. ;мај је, као сло(одољу(иви песник, стварао и родољу(иве песме. >еу њима
се истичу 112ри #ајдука11, 11Светли гро(ови11, 11Bа (и# (ио11 и друге које су одиграле велику
патриотску улогу у нашем народу. "исао је верске и религиозне песме у ду#у #риш%анског
с#ватања света и живота. 3зрок томе лежи у друштвеним околностима и религији као
неодвојивом делу школског о(разовања, али и у песниковом животу и суд(ини која га је
разочарала и поразила. ;мај је прози поклањао мање пажње. 3 позним годинама о(јављује
приче, (ајке, (асне и #умореске. $н је први донео поезију нонсенса 0 игру речима, као начина
изазивања сме#а. $но што ;маја такое истиче од своји# прет#одника и савременика јесте то
што је његова поука занемарљива. /е звучи као наравоученије. &пак, живе%и у времену када се
дидактичност ценила као књижевни квалитет, ;мај је (ио склон да поучи читању, послушности,
#игијени, да подстакне на рад и сл. 2акве су песме 11"ачија школа11, Aисто%а је пола здравља11,
11Сади дрво11, 113чимо се11 и др. =аза 'ости% је меу првима указао на 11разумску11 жицу његови#
сти#ова и ду(окомислене речи. >еутим, и поред тога, ;мај се издвојио од своји# савременика
јаком индивидуалнош%у. @ они који су дошли после њега, сви су му дужници, јер је утицао на
све, од сла(и# и осредњи# до нај(ољи#. Hелики квалитет су његов из(ор речи, метаора,
версиикаторска лако%а, ритам и мелодија. $н општи језиком детета. "исао је чистим језиком
свог рода, али је по потре(и користио и књижевне ар#аизме, туице, дијалектизме варошког и
сељачког типа. ;мајево дело је утемељено на (огатству идеја и осе%ања, машти и смислу
за игру, сме#у, шалоз(иљности, иронији, распеваности, али и поучности. ;мај је поставио темељ
српске књижевнсти за децу и младе. >ноге његове песме су (езвремене и остају да живе у
свести како млади#, тако и старији#. 5етки су они који не памте песме 11Iа(а чита новине11,
11Свет11, 11Jиганин #вали свога коња11, 11"ачија школа11 и многе друге. ;мај је подигао српску
књижевност за децу на европску раван и стао је раме уз раме са великанима као што су 'ерол,
'олоди, 2вен, Сен<9гзипери и други. ;мајеви поетски јунаци се сврставају у три круга:
4ЕЗАЗЛЕНА ДЕЦА 0 чине најве%у групу6 примају игру, песму, живот, све оно што виде, радују%и
се непознатом и невиеном6 ДО4РА ДЕЦА 0 много мања група6 паметна, послушна, незло(на,
весела, вредна и до(ри аци. Свесна су своји# задатака, своји# вредности6 НЕВАBАЛА ДЕЦА 0
њи#ови поступци и изглед не одговарају устаљеним граанским врлинама којима се одликује
11до(ро дете11, лепог изгледа и уљудног понашања. $ви ликови остављају најупешатљивији
утисак, најживљи су.
=.=. >мај : &али коњаник ( 9етровић ) 0 >аштовити сти#ови о 11малом коњанику11 читају се
одма# по савладавању аз(уке. 'ре%у%и посредством маште, из свог свакодневног живота, на
далеке путе, играју%и се на столици, дете се, у својој уо(разиљи, уноси у улогу ја#ача и ствара
оно што му недостаје. "олетном маштом и илузијом, ритмом и мелодијом сти#а, усаглашеним
са њи#ањем љуљке, имагинацијом и игром, сан је остварен. Iиве и неживе ствари су
поистове%ене, све је покренуто и коњаник<сањар само што не полети. /е одустају%и од свог
пута, уз имитацију коњског каса и заноса игре, коњаник кори своје кљусе ) 115аго једна, (аш си
лена, K ;ар те није срамL K @ко не%еш ти да скачеш, K Bа %у цупкат сам. -. $ва песма је #имна
страствене дечје жеље за (екством од једноличности.
$одо3убива >мајева поезија (9етровић) 0 Стварају%и у до(а (огате родољу(иве традиције и
ср(овања, ;мај се испољио као сло(одољу(иви песник и национални радник у нај(ољем
смислу те речи. "есме 2ри #ајдука, Светли гро(ови, Bа (и# (ио 0 одиграле су најве%у патриотску
улогу у нашем народу. Дед и унук, 8услар и деца, потом Дижимо школе 0 по Скерли%у дају
највише стандарде љу(ави према својој земљи и (ор(ене поезије уопште. Hеличају%и
патриотска осе%ања и занос, песник не ретко подлегне (ом(астој реторици. )8аји%- 4егова
поезија носи национално, родољу(иво о(ележје. 3пу%ује децу да воле своју земљу, свој народ.
/ационална прошлост, патње и страдање, слава и величина, догааји и личности из епски#
времена у његовој поезији за децу су васпитни елементи. =ичности из националне прошлости
су Стеван Синели%, ајдук Hељко, Старина /овак. /а гро(у ајдук Hељковом 0 нај(оља песма
са родољу(ивом тематиком6 основни квалитет јесте недореченост. Дечја игра на једном
светлом гро(у прераста у нов квалитет6 руковање се у њој испољило као дечје осе%ање поноса
што су се затекла крај таквог гро(а и нека врста наивног, спонтаног завета. 5уковање мртвог
јунака дечјем руковању изражава песникову идеју о чврстини слоге инспирисане #ајдучком
етиком, народног витештва. $туд су руковање и наслу%ивање ветра који наноси Hељков глас
остварили унутрашњи трептај дечје емоције на помало тајанствен начин. Дед и унук 0 гусле 0
испољавање родољу(ивог осе%ања старца који пева о јунацима и епским догаајима из
националне прошлости 0 да укаже на значај епске песме коју су оне понеле, чувале и догласиле
песниковом времену.
&есто =.=. >маја у књиж. за децу 0 3 српској књиж. име B.B. ;маја је појам песника за децу. Са
његовим делом литература намењена деци постаје естетска чињеница која досеже свој
унутрашњи дигнитет. ;мај припада роду велики# песника друге половине R&R века. 3 нашој
дечијој књиж. мало је примера чистијег, снажнијег и потпунијег песничког генија од њега.
5аскинувши са старом поетском климом, пригоднош%у и неоригиналнош%у, сентименталнош%у
и орсираном сладуњавош%у6 налазе%и нове мотиве и нове теме, меу старим мотивима и
старим темама, ;мај исписује најлепше и најпотпуније странице дечје књижевности. ;мај је
средишњи песник, оријентир и геније који #рани песнике. Снажном и (огатом маштом
привукао је у своју ор(иту све ствараоце. Bаком индивидуалнош%у, издвојио се од стваралаца
свог времена. Сви су му дужници, од сла(и# и осредњи# до (ољи# и нај(ољи#: 2артаља, Д.
>аксимови%, €опи%, Д. =уки%. /ема српског поете који није о(асјан његовим чудесним сти#ом.
4егово дело, утемељено на (огатству идеја и осе%ања, стилској разуености, неочекиваним
о(ртима, прожето сме#ом, шалоз(иљнош%у, језичким калам(уром, поучнош%у 0 послужило је
као основа за конституисање наше дечје књижевности. ;мајева поезија је сту( носач старије
дечје литературе6 11национална читанка11 R•R века. "есникова мелодија се више од једног века
преноси из епо#е у епо#у и учествује у ормирању нови# песника који га предају и завештају
другима. ;мај је подигао српску дечју литературу на европску раван и стао меу звезде на не(у
дечје књижевности, као што су 'ерол, 'олоди, 2вен, Сеннт<9гзипери и др.
идактичност у >мајевој књижевности 0 @уторов дидактички аспект, прожет осетљивош%у
за лепо, (ез посе(не је штете по уметничку вредност, мотив, орму и актуру дела.
"ревладавањем поетске интенције, песник васпитава за један (ољи и веселији свет. >ишљу
подигнутом на ниво естетски# чињеница којом подстиче имагинацију и наводи на игру, ;мај је
понудио о(разац поезије и уметничке речи. Iиве%и, меутим, у времену када се дидактика,
преузета из европске традиције, ценила као пресудан књижевни квалитет и певало у складу са
потре(ама историјског тренутка и националистичке агитације 0 велики песник није могао а да
своју лиру не стави у служ(у народа. 3 лепој књиж. намењеној подмлатку, ;мај ве%ма усмерава
сти# на поучни колосек. "есме 0 3чимо се, Сади дрво, Aисто%а је пола здравља, "ачија школа и
др. из тог реда, одају аутора који не преза од непеснички# и (укварски# поука. $ткривају
песникову склоност да разјасни, поучи читању, послушности, #игијени, да подстакне на рад и
родитељски изгрди.
?ивотиње у >мајевим песмама 0 3очљиве су две врсте: /0 "есме у којима се суочавају деца и
животиње6 10 "есме у којима се говори само о животињама. Hе%ина сусрета деце са
животињама у ;мајевој поезији прерастају у пријатељевање и играње. &ма у тој игри
раздраганости, шале и дурења, али и уо(разиље којом се дете поистове%ује са мачетом и
пилетом. /есташлуци деце и њи#ови# саиграча опевани су у песмама: >аче, >ачка и њена три
мачета, /е%е мачка да се играмо, Aудни су ти пили%и итд. "остоје и неспоразуми, (ило да се
деца плаше %урака, гусака или паса, (ило да и# узнемиравају и на њима испољавају
неваљалства: 9то шта смо дочекали, Bоја и гуска, Bунак =ука и др. ;мајеве песме у којима је реч
само о животињама имају друкчији карактер. "о својој структури, по развијеним ликовима и
основној поруци, то су (асне у сти#у. /еке су чак тако дате да је на крају извучено
наравоученије )2уе перје-. /еке песме ове групе постале су класика наше књижевности: "ачија
школа, >ачак иде мишу у сватове, Iа(ац и жа(а.
$адост и хумор у >мајевој поезији 0 "осе(ан израз ;мајевог односа према животу, према деци
као јунацима песама и према читаоцима је његов #умор. Hедрина и сме# су основни тон његове
поезије. умор својим својствима умногоме одреује и разиграност, прекор и критику у
;мајевој поезији. "репознавање деце у поетској (асни "ачја школа и шала о њи#овој вредно%и
и учењу разведравају, стварају једно (ез(рижно расположење. /ешто друкчије делује песма
'ако (и. Сме# у њој проистиче из контраста. 3 другим песмама са 11поучним11 завршецима црта
оштријег #умора је изразитија, тон подсме#а је ду(љи и трајнији. 2о су и уметнички најуспелије
песме: >али Bова, 8аша и др. ипер(олишу%и дечје мане и њи#ова дурења у песми >атерина
маза песник је изрекао прекор и наругао се дечјим сла(остима. Слично се подсме#нуо стра#у од
миша у песми /ика и (ежању од гуске у песми Bоја и гуска. 3 сти#овима !у#а и му#а #умор
извире из несклада снаге два инсекта, који муче човека и јуначе се. "есма Aемер<дека, "елен<
(ака има не само тон подсме#а, ве% и нешто развијенију сатиричну ноту6 исмевају се људска
се(ичност и сујеверје. умор посе(не врсте из(ија из песме која није само поезија за децу 0
Jиганин #вали свога коња, чија је основна тема произашла из народне изреке 11Сваки цига свога
коња #вали11. Сви ступњеви ;мајевог #умора имају својства превентиве и терапије којима
песник ствара атмосеру да се развије права људска личност. "есме су прожете веселош%у, по
чему се препознаје ;мајева поезија за децу.
#видо арта3а (избор) )+~EE<+E~-
8видо 2артаља је један од најплоднији# и најпопуларнији# дечији# писаца меуратног и

послератног периода. 2артаља је о(јавио тридесетак књига: збиреке песама, Дечији пријатељи,
Весела зоологија, Дедин шешир и ветар, Гусарска дружина, Од облака до маслачка итд.
"анормаму тартаљеви# сти#ова чине мотиви и"'иве .(#'CинеD .ит%(Eи!не з"!#е и
.в(+и#(FGе .н!ви#!вне .)и+е +!7е п!+'иH% и,("ин(Eи7% и "!)иE(7% #%I. "евао је о детету и
детињству, природи. "есник лепоте мора и приморски# пејзажа умео је да при(лижи природу
као књигу која се нај(оље разуме и из које се vпреписијуw најтананије песме. Jиклус песама о
дивљем и дома%ем животињском свету иде у ред највреднији# остварења: Весела зоологија. 3
;оологији, кроз ду#овите минијатуре и досетке, упознаје младе са осо(инама и %удима
становника који су кренули из веселог зоопарка: зец, слон, лав, јелен, вук, паун, кенгур, сом,
гавран, свитац, (у(амара...читаоца је са њима упознао и у по нечему поучио. 3 сваи смешни#
гусака препознаје се људска сујета и склоност малограанском понашању. "оема Гусарска
дружина, једно је од 2артаљини# нај(ољи# и најуспешнији# остварења. 3 #умористично <
сатиричном , пародично 0 саркастично, интонираној поезији, исмевају се гусари и кроз њи#ове
сла(ости, кукавичлук, стра#, подваљивање и друге пороке, читаоцима се нуди шанса да
препознају своје настраности.;натне литерарне вредности је з(ирка маштовити# ситуација
Дедин шешир и ветар. "очев од насловне песме, читаоца за(ављају комичне згоде чији је
актер деда, правцати враголан, велико и (езазлено дете. Cешир је, такое, сам несташко.
8радитељ враголасти# ликова, гусара, у годинама после рата, састављао је песме и приче о
школи, васпитању, изградњи ратом опустошене земље и другим друштвеним темама.
rur•k u•‚ ƒ \c}V]c \[\V beXV ]VZ_[f{e W\ dTeg {[{eXV:fW „VjW]c e fW bWZe e \V ]Z[ac _[fW d`WZe. tVZ ][
TV_ZVN rXcê… tX[}e…r[\V `XV†e {[{eX T[}e.kVZjV\ ]Vx[ YVYVT †[_e. tVZ Z[ < bWabVN < \[\V T[_e.s_e `[Y {`W
fX[YWXVye fXV^ < c\VXe T[`VX ZVye.
GlWabVG \[\e d ^_VT[ d_[m V \[\, jbc]Z[], Tey[, fX[m, fV d[ fe`V jVbXe]c`:‡W}[ _ `VYW dTVYe fc`Lˆ[`VX
\[\e bV{ fXYWde,
fV ac Wf[` {[{eX ]Wde. [{eX ]Wde. `V }[L ‰\[ }[LkV `X[{]Zc ^V T[`VX a[}[.`Vf Z[ YXV`VY. r[\V
d`[]Z[.kV `X[{]Zc d[ `[{YW f[]Z[. hT[` d[ dYcfe. hTVYW ^_[\V.|c\ d[ f[]Z[ WTVZ \[\VLk[YW YV†[: < r[\V
gW}[ \V WYcde fXTW TW}[.•je{W Z[ XV]W \[\V
fV c ][bW \c^W ^_[\V.•\[ W] c _WT.s_ d[ T[`VX Wf[` {V_e,\[\e d ^_VT[ {[{eX dTV_e.s {[{eX Z[ ]WT.hYWye \[\V.
ieU[ ^Xye.oV {[{eXWa `Xye, `Xye.• ZW{ Tey[: < h`WZN k[}[ {[{eX \V d[ fX[\V fV ca[d`W j[UV \[\V _WTe {[{eX
dTWZ.ˆ[`VX ]eYV\ aeXV] ]eZ[.
hfVje \[\c YVYW {[`V.oV \V]V{]Z[ TXV^W_eZ[ \[\e] {[{eX be}[ < a[`V. tVZ }cN < T[`VX bXjW X[{e.‚Vj\cTV d[
aV_W ZVy[ e YeUW{Ye \[\e] {[{eX jVyVd \[\e d ^_VT[ daVy[.nV ^V ]Wde yVY \W f_V†[,\V jVf_WTe fX[YW
TV_V.r[\ d[ aX{m. oVyVd YV†[:|VYTV ac Z[ WTW {V_VN • Wbc}c T[} ejcTV.lWdW]W^ c TW\c d`cfV.k[YW
YV†[: < ‰_[, {`W \cTVNs \[\ fW{W \V d[ YcfVN
есанка &аксимовић (избор)
3метничко дело Д. >. чини разно(ојни тематски миље."репознатљиви његови елементи јесу
мотиви љу(ави, живота, природе, човекољу(ља, социјални садржаји, племенитост, оптимизам,
лепота 0 љу(ав према детету изнад свега. Mу(ав и природа су узајамно повезана и меусо(но
нераздељива поетска осе%ања. 4ену поезију красе ду# животне ведрине, милосре и
разумевање за људске сла(ости, (езгранична вера у људску до(роту и сам живот. 4ену
уметност прожима и украшава (езмерни #уманизам. "оезија Д. >аксимови% је синтеза лепоте,

радости и симпатија према свему што постоји. Bедно велико слово љу(ави. 9рирода у
песничком опусу . &аксимовић (9етровић) 0 Д. >аксимови% је ду(око одана стварности и
материјалном свету који нас окружује: не(у, сунцу, зеленим шумарцима и свему што дише и
гамиже. Bош из детињства опчињена лепотом родне природе, доживљавала ју је као
персониикацију сло(оде, љу(ави и радости. !ила је истински поклоник и 11ро( природе11. 3
сликама не(а, поља, долина, потока, камена, мрака, росе, ла#ора, зимског ветра, птичији#
гнезда6 у сликама животиња, птица, лептира, паука, (у(амара, трчуљака, попаца и зрикаваца,
при(лижена је једна заједница која живи питомим животом и у меусо(ној љу(ави. 3 течним
сти#овима о сунчаном проле%у које (уди радост (ојама и мирисом, песмама о жарком и
пламеном лету, о раскошној и плодној јесени, о лепоти једноличне зимске (елине: Cумска
љуљашка6 Hетрова успаванка6 !лижи се, (лижи лето6 =ивадско звонце6 Hесела шума6 Снежне
па#уљице и др. 0 дочаран је велики #рам природе. "есма 3 гостима је весела игра пчела, (у(а и
лептира на ливади (листави# (оја и опојни# мириса6 песма у којој пршти од заједничке радости.
>ного(ројни су сти#ови о не(у и подне(љу, о пејзажима, вегетативном и анималном, живом и
неживом свету, у чијој се раскоши (оја и звукова ужива. "рирода није романтичарско уточиште
или поетска декорација, него култ којем се читалац одаје и коју доживљава у разноликим
видовима. $писи Д. >аксимови% су нај(ољи у српској лирици, поезији живота уопште у правом
смислу. $на није песник градске загушљивости и периерије6 анатемисала је и грозила се
11машинске цивилизације11. )8аји%- Hетрова успаванка 0 песникиња успављује шумицу да#ом
ветра, упу%ује јој речи о#ра(рења на начин како чини народни песник у својим успаванкама.
/ема разлога стра#у 0 заспали су громови и муње, стршљенови, осице и змије. Cумска
)паукова- љуљашка 0 паук несташлуцима открива начин дечјег понашања. Својим враголијама,
авантурама за(рињава посматраче који стрепе да паучи% не страда. Дете своје авантуре
надреује родитељском стра#у од последица. 3нутрашња потре(а млади# (и%а склони#
осло(аању и жељни# независне игре, пра%ена је стра#ом да се паучи%у нешто не деси. тема је
заснована на принципу унутрашњег контраста. !лижи се, (лижи лето 0 ово годишње до(а је
персонииковано.
#ри!ор 0итез (избор)
8ригор Hитез је стваралац осо(ите песничке индивидуалности. "осле завршене 3читељске

школе у "акрацу, учио је и васпитавао аке, а потом се (авио уредништвом, писао и преводио.
3метник који је држао до естетске речи, трасирао је пут савременој литератури и оснажио нови
правац стварања, иако није иноватор. Hитез ма#ом пева о оном што је традиционално познато у
литератури. =епезу мотива чини сеоско детињство, село и народни живот, деца, ведрина,
#умор, игра речима. 5ат је незао(илазна тема. $певао је реално и топло доживљене слике
природе. !ио је везан за свој завичај. 3 песниковом свету издваја се чисто детињство, пуно
радости и (ез(рижности. Стваралачке подстицаје налазио је примарно у властитом детињству.
$дан сунцу, плаветнилу, зеленилу, цве%у, жу(ору воде и шумским становницима, ствара
поезију раскошног о(лика и (оја, распевану и разиграну. Hитезово дело одише свежином,
сликовитош%у, лиричнош%у, игром (оја и музикалнош%у. Сликовитост орме, чистота музике,
о(иље глагола, 11"тичју певанку11 чине звучном сликовницом. "оезија 8. Hитеза нуди могу%ност
музичког компоновања. Препелиа и !то вукова, као остварења која задовољавају висока
мерила естетског, чисти су продукт игре и имагинације. "есма Сто вукова највише је
при(лижена визији природе детињства6 песма која погаа у срце дечју пси#ологију стра#а и
преувеличавања. Дечја (ојазан од какве опасности, стра#, мрак који покре%е машту, наивна
дечја измишљања, једна је од Hитезови# 11привилеговани# тема11. Дело које за подлогу има
причу о стра#у у коме су велике очи, прича је о дечаку који је, зашав ду(ље у шуму, и о(узет
опаснош%у од звери, видео сто зу(ати# вукова. Са умањењем (роја звери, #умор расте до
највише висине. "есник извргава ду#овитом подсме#у дечју #валисавост и лаж, чини дечју
машту смешном и провидном. Сто вукова је од песама велике изражајне снаге и поетске
лепоте. &нвентивно дело о(авијено #умором /а (јелом пољу редари, за(авља и нагони на
сме#. 3 песмама радови%евске врсте: ;ар ми не верујете и 'рава чита новине, штедро су
расипани сме# и за(ава. 'ако живи @нтунтун је од непревазиени# креатура игриво<ведре
оптике. Дечак @нтунтун, замлата и шерет<(удала, наопаким и нелогичним понашањем, доводи
до провале сме#а. &зразита је ауторова љу(ав према простодушном понашању детета, његовом
животу и окружењу. Дете је насликано природно, са свим његовим осо(инама и на свим
узрастима. "оезија помало са ачком аромом, навикава на лепо изговорену реч, негује смисао
за сликовитост и метаоричан израз. "есник младе анимира сти#ом, нарушава устаљен
поредак, за(авља и до суза насмеје. /ај(лижи је малишанима узраста пре поласка у школу као
времену игре. 3 насловној песми з(ирке 'ад (и дрве%е #одало, у којој је тема природа, слике
природе заокупљају читаочеву енергију и интелект, нагоне на размишљање и маштање.
Hр#унац песничке снаге и изразито реалистичко #уманистичка поента је у сти#овима дечје
до(роте и другарства. "есничка игра се претвара у з(иљу. /есе(ичност и до(рота јунака гради
крај песме ду(око људским и поетски еектним )11... Bа (и# писао наранOи са југа K Да дое код
мог (олесног друга11-. Hитезова књижевна реч припада не#отичној поезији. & кад је
ненаметљиво поучна, поука није изван структуре слике. Hитез не упреже сти# у практичне
циљеве. !огата и лепа песма поучава истином и лепотом, а не према неком васпитном о(расцу.
Hитезов сти# је спој традиционалног и савременог.3метник је у народној поезији налазио
рудник поетског (лага. $н усавршава и оплемењује сазвучја народне речи. 4егова поезија,
неретко, оставља утисак као да је од (ројалица, (рзалица и игриви# сти#ова. ;ацело је сјајна
песма о неу#ватљивости лепоте Iар птица инспирисана народном успаванком и (ајком о
истоименој птици. Hитез је јасан и разумљив детету. "оезију оплемењене једноставности
карактеришу животна идила, (ајковитост и лепота света. "ретеже у њој дескрипција, нарација и
лирска сликовитост. 8ригор Hитез уда#њује књижевности нови живот, придружује се невеликом
(роју уметника који су зауставили пад квалитета и једноличност ритма и риме.
+О 05О0% (#%="@) 0 Став писца према стра#у 0 не%е зао(и%и тему, помаже деци да се не (оје
стра#а, нема исмејавања деце, песма помаже да се деца суоче са стра#ом, да га се осло(оде.
3место да песник уплаши дете, он га насмеје. "есник стаје на страну детета 0 није дете криво,
крива је шума6 она је густа, не види се ништа. Дечак Bова је тврдио да је видео +ŠŠ вукова, а
можда је на крају видео само миша. "есник се не руга детету. Дете се з(ог малог повода може
уплашити. "олако, (ез подсме#а, писац га доводи до сазнања да му се чини из стра#а да је то
(ило +ŠŠ вукова. "есма је ведра, шаљива, једноставна. 'ад се запричао, слушаоци га прекидају.
'ривац за стра# је шума. /аглашен #умористичан тон песме појачавају и сти#ови који се
понављају )Bовин опис вукова-. "ромена ритма у казивању )кра%и сти#ови 0 (ржи ритам у
Bовином казивању и дужи сти#ови 0 спорији ритам у казивању уку%ана- наме%е од почетка
сумњу у стинитост Bовиног казивања. Да ли Bово свесно лаже или су у питању машта и стра# L
Bова се уплашио сам у мрачној шуми и причинило му се. "925$H&€: ;(ирка Сто вукова
задовољава висока естетска мерила, чист је продукт игре и имагинације. "есма Сто вукова
највише је при(лижена визији природе детињства6 песма која погаа у срце дечју пси#ологију
стра#а и преувеличавања. Дечја (ојазан од какве опасности, стра#, мрак који покре%е машту,
наивна дечја измишљања, једна је од Hитезови# 11привилеговани# тема11. Дело које за подлогу
има причу о стра#у у коме су велике очи, прича је о дечаку који је, зашав ду(ље у шуму, и о(узет
опаснош%у од звери, видео сто вукова. Са умањењем (роја звери, #умор расте до највише
висине. "есник извргава ду#овитом подсме#у дечју #валисавост и лаж, чини дечју машту
смешном и провидном. Сто вукова је песма велике изражајне снаге и поетске лепоте.
ушан $адовић (избор)
Све је речено у две реченице 0 магично понављање6 песник се наругао ловцима који иду у лов,
а ништа не улове6 ловац је у#ватио 11плавог зеца11, чудног зеца, јединог на свету, али му је овај
по(егао6 зец је тражио да се уреди да (уде леп пред децом6 чудни, свезнају%и зец је
симпатична животиња која зна шити, пити, ранцуски говорити, али је производ антазије,
ловчеве #вале и уо(разиље6 по(егао кад га је ловац пустио да се очешља и уреди да деца виде
како је диван6 тема је инспирисана ду#овитим ловачким причама и измишљотинама о вра%ању
из лова са пуном тор(ом и онда кад се ништа није уловило ствара илузију о могу%ем )постојање
зеца- да (и на крају с#ватили да је све срачунато да децу зачуди, изненади, насмеје, раздрага и
занесе6 полази од варке, не да о(мане ве% да се нашали, да развије раз(оритост, машту и
смисао за уочавање лепоте нео(ичног. "925$H&€: !ајковити сти#ови о зецу 11једином на свету11
који се не може у#ватити, инкарнација је дечје глади и жеље за непознатим и чудесним
доживљајима света (ајке и чаролија. >о%ном сугестијом, градацијски, анаоричним
сти#овима, уз опасност осе%ања монотоније, пореани елементи појачавају дечју пажњу и
придо(ијају његово поверење у истинитост онога што се прича. 5адови%ев зец није плашљив
као у (асни: он је лукав, друкчији, модеран, ни налик какве памти дечја књижевност. читалац о
њему има изузетно експресивну представу. 'ао и Страшан лав, чист је продукт дечје и
песникове маште. /$H$ H3'$H&€: "лави зец је парадигма песниковог трагања за непознатим и
неу#ватљивим. Све почиње од речи, нео(ичне, несвакидашње речи којом може да се изрази
човекова потре(а за игром. "есма је испевана модерним сти#ом, али се у њој осе%а утицај
традиције народни# реалица и раз(рајалица.
ра!ан -укић (избор)
!еоградски писац Драган =уки%, песничким првенцем Hелика трка, даје школи која рачуна са
голом за(авом и с преношењем порука. 'асније о(јављена дела препоручују га као аутора<
иноватора. 9манциповање од педагогије и њени# циљева даје импулса његовој литератури.
4егов опус од тридесетак књига, песама, прича, романа, скечева ... , пун раздраганог ритма и
детињства, улази у ризницу српске литературе. Док су се многи гушили у традиционалним и
опеваним темама, он је у широком за#вату детињства налази занимљив свет. "римарна
мотивска платорма његовог опуса су стам(ени (локови, (алкони, паркови и раскрснице. @утор
!ајке о не(одеру при(лижује читаоцу градски живот. Сти#ови о високим зградама, #уци машина
и општем ур(аном метежу, (ензинским пумпама, возовима, тролеј(усима, трамвајима и
аутомо(илима 0 поезија су слике, лиричности и ритма. "есникова мета је дете велеградског
ам(ијента и вреве. "есник живота меу усијаним солитерима од гвожа и стакла, није само
ур(ани песник, ве% и уметник природе и њени# (оја и мириса. ;оологија и (отаника у градском
окружењу нашле су своје достојно место. &сто тако, свакодневна стварност, дом и породица,
дечје игре, школски доживљаји, пријатељство, љу(ав, поверење, искреност, разочарења,
зоомотиви, сунце, ветар, река, патриотизам 0 примарни су ауторов садржајно<естетски актор.
"есник није могао да зао(ие ни школу, веселе аке, њи#ова другарства и несташлуке као
неодољиву драгу тему. =епоту аковања опевају јединствени мелодијски сти#ови песме
11Cапутање11. 3 песми 113читељу11, учитељ кажњава дечака ускра%ују%и му и заустављају%и игру,
од које је све на свету мање велико и мање вредно. "есник се ставља на страну тужнога
ученика коме је учитељ одузео кликере, синоним дечје радости и најмање играчке од које нема
штете. >еу песмама достојним праве поезије, иронично интонирана песма 11?ии11 заузима
високо место. 5азговор гру(е даме са уштирканим псетанцетом 0 живим ро(ом, сим(олише
претње тиранског васпитања и изопачење цивилизације. =уки% с лако%ом улази у снове и јаву,
чежње и тајне млади#, погаа његове најскривеније кутове и откуцаје срца. @утор је опевао
простодушне дечаке и девојчице, радознале и спремне на игру6 поетизује и# као (ез(рижне и

сетне, виталне и поспане, чисте и неумивене. ;аговорник детињства као сре%е, он је страни
увреене девојчице, која устаје против родитељске радозналости и њи#ови# назора. "есма
разиграног питања<наслова 11Cта је отац11, искрена је по(уна против сумњи, недостатка
поверења, за#тева и прекора од стране оз(иљни# и званични# родитеља, против школе,
придика и старинског реда живљеја. Сти#ови ове песме поезија су 11суко(а11 двеју пси#ологија и
генерација. Hедрина је императив =уки%еве поетике. &з песме 11Сме#а деци11 трешти весељачка
раздраганост и раскалашност. умор у његовим рукама није орма изражавања з(иље и не
потенцира васпитну, практичну или другу до(ит. =уки% се огледао и у прози. 11=утка (ез главе11,
прича о разговору пролазника и девојчице занете игром, омиљена ауторова тема о нес#ватању
детета и његове игре од стране одрасли# 0 антологијске је вредности. ;апажени су, такое,
=уки%еви драмски радови. Hрло је модерна његова луткарска сценска игра 11;везда ?ии11. Д.
=уки% успоставља равнотежу измеу едукативни# и чисто литерарни# момената, одриче се
поенте, и у томе остаје доследан. "оезију и прозу прати поучност, али (ез моралисања. !лаго
сугерисана идеја засмејава и разведрава, пружа естетско уживање и подстиче на игру. $(иље
речи, оштроумно и неочекивано именовање ствари, измишљање речи и раза, смела
персониикација и нео(ична пореења, асоцијативност 0 осо(ености су =уки%евог исказа.
;асипа читаоца ду#овитим сти#овима, ком(инује сегменте народног песништва и савременог
израза. =уки%ев сти# је полетан, ведар, распеван, ритмичан. >узикалност и мелодија омогу%ује
певање =уки%еви# песама. @утор се према орми не односи увек нај(рижљивије. &зраз је
често ноншалантан и недотеран."ише наративним сти#ом који не подлеже версиикацији и
сим(оличким поетским нормама. =уки%ево дело, у основи, не доноси изузетно ново6 њиме
нису значајно скренути токови, нити је дошло до преокрета у књижевној норми. /едостаци су
(аналност мотива и лексике, претеривање да (и се песма допала, местимице исорсиран сти#
и неспретне метаоре. =уки%еву поезију, ипак, волимо са свим њеним манама. =уки% је
створио визију ду#овитијег и пространијег детињства. Стварају%и по мери дечје речи, песник
позива на маштање и игру. Са =уки%ем књижевност за децу крчи пут до деинитивног
конституисања у равноправан модрни књижевни жанр и стиче ранг значајне књижевне
о(ласти. =уки% је испевао сти#ове који, заједно са ;мајевим, €опи%евим, @нти%евим и
сти#овима други# уметника, чине најду(ље и најшире дело српске књижевности овога вида.
&омчило ешић (избор)
>. 2еши% од нај(ољи# је изданака сеоске књижевности. !аве%и се целог живота земљорадњом
и поезијом, о(јавио је ве%и (рој књига сти#ова за децу. 2еши% је песник села и живота у њему.
Aистота рустикалне идиле и живот детета у њој6 киша, не(о, мириси завичаја, жетеоци, дивље и
дома%е животиње, птичји свет и остали ситнеж што граји по трави, присан су и неисцрпан
песников мотивско<тематски оквир. $скудица о(разовања и сеоска изопштеност, нису се
одразили као деицит на његовом песничком делу. Дома%е животиње и дивље звери, песник
при#вата као лепши део природе. Сти#ови у којима се доживљава (руј четвороножни# или
пернати# створова, иду у ред (исера дечје литературе. 3 антологијским песмама "рви кораци,
"ада киша, "уж, >али тру(ач, Pачка тор(а 0 опевана је лепота живота и читалац засмејан
(лагим #умором. 9дукација и дидактизирање су сведени на најмању меру. Bезик вуковске
чистоте, природна и нетражена рима 0 уздижу аутора з(ирке Iетеоци као ствараоца високог
реда. "есничко дело аутора ненадмашни# сти#ова песме Iетеоци, до(ар дан, узима се као
остварење пред којим се застаје са дужном пажњом и естетским поштовањем. &здвојивши се
од покрета коме припада поетском инспирацијом високог реда, властитим лирским (исером од
преко #иљаду песама, 2еши% с правом носи заслугу једног од утемељивача нове српске дечје
књижевности.
&ирослав %нтић (избор)
3 свом истраживању структуре еномена детињства >ирослав @нти% се з(ирком сти#ова

1"лави чуперак1 задржао на оном његовом конституивном елементу који је деинисао као
1велико детињство1. /есумљиво, песник је осетио загонетност и чаро(ност тога елемента за који
се никада не%е мо%и категорички одговорити да ли више припада самом детињству или
почетку човекове зрелости. $(ележја 1великог детињства1пружа разнолике поетске могу%ности:
у питању је дете које више није дете, или човек који још није човек. "ред нама је
најнедеисанија аза човековог развоја. "ред нама су ломови процеса који тоталну
екстравртност трансормишу у тоталну интравертност, и у коме о(а та супротна о(ележја
људског (и%а показују тврдоглаву упорност да истрају у свом постојању. @екти који се у тој
пограничној зони љуског (и%а јављају најпре су чуење и (ојажљивост. Aовек је изненаен
со(ом. $н сазнаје да је најве%а тајна на свету он сам. >. @нти% сре%но је пронашао свој поетски
медијум. 2ако се показује да није никаква случајност што з(ирка почиње песмом чије је име
12ајне1. >еутим песник је опрезан: установљавају%и присуство тајне он је истовремену
неоткрива, не именује. Да (и тајна до(ила своје друго име )љу(ав- потре(но је да се најпре
осете све одред(е и дејства њеног (и%а. "оказа%е се у овој књизи да трагање за именом тајне
пружа инзванредне поетске могу%ности, али и да, када се именовање коначно догоди, када се
покаже да је то љу(ав, сама тајна није ништа изгу(ила од своје загонетности. >огу%ност за
постојање своји# најновији# песама >. @нти% налази у чаровитостима тајне која се не разрешује
него се непристрасно и изнова потврује. /ека нас не завара привидна лепршавост и
лакокрилност речи из који# је сачињана свака песма у овој з(ирци... >. @нти% говори о (ројним
нијансама испољавања 1ти#ог немира1, од исказивања први# недетињски# узнемирености до
склоњености у само%у и %утање. 4егов заљу(љеник %е постати уо(раженко који се намерно
држи (лизине девојчица, али се показује потпуно индиерентним, иако му ниједан њи#ов
покрет не измиче из видног поља. @ли тај заљу(љеник уме да се повуче у само%у, да
непомично зури кроз прозор као (и%е коме није јасно какве се то промене догодише у њему
самом. повлаче%и се у се(е како (и скило своју велику и прву тајну, то (и%е се заправо не
желе%и, својим држањем наме%е пажњу околине појављују%и се пред нама као ниј који
завлачи главу у песак. 2ако се показује пријатељском оку песниковом да је могу%но испевати
1најљу(авнију песму1, а да у њој не (уде 1ни реч о љу(ави1. Hојвоански песник >ирослав @нти%
својим делом испуњава празнину која се осе%ала у љу(авној поезији, као најлепшој и
најдирљивијој лирици. @нти% није чист дечји писац. 3 првим његовим сти#овима осе%а се
подавање туим утицајима. 3 почетку је резонер и дидактичар који апостроира дечју
непослушност и родитељски однос према свом породу. $дваживши се да припада новој
естетици, песник за своју тему узима љу(ав, и то ачку љу(ав, тему од које су ранији писци
(ежали. Jентрални мотив свеукупне његове уметности је љу(ав. =епота почетничке љу(ави,
наивне и непатворене, поље је ауторовог деловања и његова симпатија. @нти% је проговорио о
(уењу дечје душе (ез завијања, јасно и отворено. Bединствен антологијски циклус
метаоричног наслова "лави чуперак пева о тек стасалим дечацима и девојчацима, о њи#овим
удварањима и потајним љу(авима. "лави чуперак је звездана прича о затеченим девојчицама
са кикама и луткама, и дечацима у чијим се срцима, уместо кликера у Oеповима, 11котрљају по
два топла и насмејана ока11. 2о је лирска драма о прео(ражају детињства у младост, о тајним
шапутањима и сањарењима, и о стидним и сметеним изрицањима први# симпатија 0 поезија
помаљања величанствене и чудесно (листаве прве љу(ави. 'ад (и јастуци проговорили, ...@
онда љу(ав 0 дочаравају лирско уз(уење и сложено стање ду#а у коме је све другачије.
2инејOерска грозница, осе%ање да у глави нешто тутњи и ври, (езгранична срамежљивост 0 сам
чин љу(ави што надјача школске о(авезе, игру и несташлуке 0 суптилно су изражени језиком
љу(ави. 'њигу о шетњи удвоје и првој љу(ави красе плаветни сти#ови о Сањином прамену косе
усељеном у ти#и и (ез(рижни живот мирног дечака. Смењивањем статички# и динамички#

мотива, мирно и природно, насликан је јунак са плавим чуперком у мислима, који је помешао у
се(и 11роткве и ром(оиде11, 11 ноте и пирамиде 11, 11лептирове и градове11 ... /енадмашни сти#ови
о прамену косе који је о(узео цело дечаково (и%е, маниест су љу(ави и заноса, и ода ачкога
до(а. 5азапет измеу жеље да одрасте и нагона да закорачи у свет с друге стране скамија,
@нти%ев протагонист је пун немира, усамљен и з(уњен, насупрот €опи%евом дечаку,
својеглавом и нарогушеном према девојчицама. "рва љу(ав је до(а лутања и сањарења, време
корзоа и само%е коју чине две %утње. ;(уњени дечаци и девојчице споразумевају се погледима
и 11зажагреним о(разима11, говоре у се(и оно што (и једно другом желели да саопште. €утање
је израз љу(авни# немира и тајна 11великог детињства11, када се упознаје душевна структура
самога се(е и налази своје ја у односу на друго ја. 11"рви танго11 је метаора прве игре у животу
и опроштаја од школски# клупа, корак на путу младости као реке у коју ваља упловити сло(одно
и (ез стра#а. 11"лава звезда11 је вечно трагање за идеалом и сре%ом која негде сја и чека. @утор
"лавог чуперка је допринео аирмацији дечје љу(авне поезије. @нти% се ставља на чело новог
песничког покрета, и проглашава се(е родоначелником љу(авне дечје поезије. Директан и
заводљив, модеран у темпоралном, естетском и аксиолошком смислу, @нти% улази у звездано
коло српски# дечји# песника.
Aубивоје $шумовић (избор)
5шумови% се сти#овима, казаним на нов и интересантан начин, са пуно шарма и #умора, истиче
као еминентно самосвојан песник. Ствара дело које оригиналнош%у мења поредак вредности.
Hе% првим својим песмама наишао је на одушевљени пријем и заузео једно од најзначајнији#
места у дечјој (елетристици. "есник се супротставља традиционалном сти#у властитим
изразом, укрштањем народног са модерним, о(илном маштом и осе%ањем за ритам и природу
детињства. &гра као стваралачка активност доминантна је поетска категорија, готово једини
песнички чин и методски дискурс 5шумови%евог сти#а. $дважност, стваралачко лукавство,
штосерски егзи(иционизам, завитлавање, гротескност ситуације 0 стварају свет наглавачке
постављен. >аштом, шалом, изненаењем као поетским маниром, нада#нутим изразом,
песник голица уво6 игра се ради игре и чисто телесног уживања. @нтологијски сти#ови о (ор(и
детета са имагинарним гусарима за миран сан, Десет љути# гусара, подреени су машти и
замамној игри с (ројевима. "есма је чист продукт имагинације и нонсенсни# ви(рација. Сваки
је сти# о(грљен ведрином, изазива сме# до гро#ота. &гра мачке с грипозним мишем ду#овита је
мала комедија )>иш је ди(ио грип-. "есма о доктору мачку и пацијенту који је страдао
11непрегледан11, по вишесмислености и ду#овитости, најиндикативнија је 5шумови%ева песма.
5шумови% је с развијеним сензи(илитетом за дамаре детињства, налазио теме и призоре из
живота млади# и ур(аног ам(ијента данашњице. поетизује дечје самоистицаје )/ије да се
#валим-, или школу као омиљени мотив )@у што је школа згодна-. /е слика дте апстрактно и
лишено детињства, ве% окружно са #иљаду чуда и згода. "атриотизам, по важности други
мотив, изражен је спонтаним лирским сензи(илитетом. Домовина, њене лепоте, народ и
његово достојанство, не (ране се пушком, ве% радом, знањем, стваралаштвом, лепотом и
нај(ољим људским вредностима. "есме Дете6 Hуче, вуче, (у(о лења6 !а(арога6 Деца су украс
света6 8лава ми је у тор(и6 иду у сам вр#унац песничке имагинације."исање мелодије по
ауторовим сти#овима, потврда су чињенице да је музика релевантна конституента његовог
поетског идиома. 5шумови%ев језик је експресиван, метаоричан, праскав и жив 0 носи у се(и
свежину народскога. Bедноставност је ударна вредност његове поезије. $стварује (рзу и
срдачну комуникацију другарства и пријатељства. Снага текста почива на речима и игри
језиком. ;апрепаш%ење, неочекиван крај, пародија, алузија, пошалица, алегоријске слике и
мисли, лични су песников израз. "арадокс је од нај(итнији# стилски# игура. 3 књизи Bош нам

само але але, супротно традицији, 5шумови% демистиикује и доводи у јадан положај
змајеве, (а(ароге, акрепе, аждаје и друга митолошка страшила патријар#алног света. ;мај је
докраја понижен и изложен шегачењу, од(ачен и незашти%ен, и уз то оптуживан. @утор не стоји
ни у каквој вези са педагогијом. "оука ипак није из(егнута, јер, у ствари, нема неваспитне
песме. Jиклусом песама ајде да рстемо, ајде да се играмо, ајде да сањамо ... песник позива
децу да расту увис умом и знањем6 њом се руга људској малограанштини. & поред извесни#
недостатака, 5шумови% је дао велики допринос естетској снази дечје књижевности. Cарм и
#умор доносе српској литератури читаву малу о(нову. "осле 5адови%а, он је најли(ералнији
мислилац и уметник који је унапредио поетску мисао за децу.
обрица /рић (избор)
3з >. 2еши%а, До(рица 9ри% је најизразитији песник који слави природу и лепоту сеоског
дтињства. 8игантски опус учинио га је широко популарним дечјим и народним писцем. "оезија
Д. 9ри%а је својеврсна поетска енциклопедија његовог ужег завичаја )8ружа, Cумадија-.
Cетају%и кроз родна поља, (регове и лугове, песник засипа децу ројевима сти#ова о свицима,
цве%у, сунцу и птицама, месецима у години, људским занатима, о стоци као сељаковом (лагу, ...
/аздравља мајци, оцу и деци својој6 пожелео је свако до(ро учитељу, свирачу, природи,
изворима, животињама. &спевао је ведре и (езазлене сти#ове испуњене мирисом жита, во%а,
пољског цве%а. Сти#ови о лету, и они у којима проле%у свици, уметникова су 11мала сунца11.
Сунце, извор топлине и радости, једна је од најжеш%и# метаора 9ри%евог песничког космоса.
"есник лирски# слика којима је испевао оду свму живом, је аутор и #умористичко<лирске поеме
о тополском вашару. >аштом, пошалицама и доскочицама које производе комичан утисак
преувеличавања, помало на карикатуралан начин, празнични колорит српске вароши, (ука и
гунгула, претворени су у живописну поетску чаролију. 3 о(иљу (оја, мириса, звучни# слика,
дочарана је општенародна светковина и опуштеност. $дредиште завичајног скупа је варош
2опола., у којој се остварују жеље и снови, за(авља и смеје. !уљуци народа, старо и младо, кола
и стока, сливају се са сви# страна. "азари се и надмудрује, све трешти од сме#а и радости. 8рме
свирачи, народ се за(авља и весели. @утентичне су и живе вашарске слике о Iики и Jилу, деда
'и%и, (а(и на рингишпилу и људескари &ки који окре%е вола на ражњу. 8ружански поета нема
тужни# песама: сти#, прожет рустикалним #умором, сугерише расположење и животну радост.
&зворна лексика и #умор дају му посе(ну (оју и мирис. 3 сти#у и у прози, аутор је сликао јунаке
детињске (езазлености и невине душе. 3метник пева и мисли спонтано и природно. /е поводи
се за поезијом нонсенса и парадокса. Bезик му је (истар, једноставан и сочан. /ародна лексика
и разеологија, стилске игуре, наглашена сликовитост 0 препознатљиво су својство његове
певаније. $(имну продукцију сти#ова пуни# дарова природе прате падови и ударање у једну
исту жицу. 3 познијој ази песник као да пише по наруO(ини6 учи, пева и јадикује. 3гаају%и
пу(лици и за#тевима времена, аутор ствара са цртом васпитне дистанце. "оучност гуши жицу
његове миле и љупке поезије. 9ри%ева (елетристика, као целина, оставља неодољив утисак
неуједначености и супротности измеу ловора и (ршљана.
%. %. &илн (избор) @лександар @лен >илн
/овинар, драмски писац, песник и #умориста родио се и живео у =ондону, почео је да пише
веома рано6 као +7 0 тогодишњак у школском листу."осле завршетка школовања у 'ем(риOу,
+EŠD. дошао је на место помо%ника главног уредника сатиричног листа "анч.Дела су му
преведена на скоро све европске и светске језике: Вини Пу, "у#а на Пуовом углу."есме и приче
је говорио и приповрдао свом сину 'ристоеру 5о(ину.3 његовим делима анимални ликови
више личе на персонииковане играчке, него на животиње из стварности или из школски#

књига
Дела Вини Пу и "у#а на Пуовом углу, истовремено су и приче које писац прича свом сину
'ристоеру 5о(ину и романи намењени ширем аудиторијуму. 'ако год и# посматрамо, на први
поглед се може учинити да су то нео(авезне, алегоричне приче у којима су главни јунаци дечје
играчке. "ажљивом анализом њи#ове садржине и доживљаја плаишаног меде, Hини "уа,
препуни# апсурда, изокренути# појмова и нонсенсни# стилски# акро(ација, може се закључити
да је аутор у поступцима свога сина откривао ду(ински слој дечјег (и%а и наивни свет
детињства, пренесен у свет играчака, дакле, онај период у животу детета када оно не жели или
не може да уочи разлику измеу реалног и антастичног, и када му одговарају садржаји
нонсесног и пародичног типа. "риказују%и ствари и играчке другачијим од оног што оне стварно
јесу, >илн се потврдио као изврстан познавалац дечје природе, дечјег ду#а, коме импонују
извитоперене речи, опонашање реални# појава, или о(ична игра речима и појмовима који
немају јасан смисао и значење. Склоност ка игри, у ку%ном ам(ијенту, са играчкама,
предметима и стварима, или у природи, честа је тема >илнови# песама. 3 одсуству играчака,
дете посредством маште, у нај(лижој околини, тражи и открива начин за неки вид за(аве и
игре. "есма $етири столие показује да дете у ку%ним стварима може да види свет из своје
маште и замисли се(е у улози која му у том тренутку одговара. &гра је важна у животу детета,
које уме да се уживи у оном што га заокупља, да (и личио на одрасле, који пред тежином неког
посла падају у зачаран круг. $ томе >илн пева у песми Важан посао, која о(илује звучним
игурама, асонанцама и алитерацијама и анаорама. ;вучни еекти говора нарочито су
снажни у песми (ајковите структуре, %ипелие и чарапе. Динамична структура сти#ова,
оснажена употре(ом асонанци и алитерација, доживљава се као лака и лепршава мелодија.
+. =. &аршак (избор ) Самуил Bаковљевич >аршак
;(ирек за децу: Дечиа у кавезу, Пожар, &ајка о глупом миши#у, %иркус, 'уче и данас, !ладолед,
Пудлиа, Пошта, "акав расејанко.3 >ашраковом делу огледају се два идејна и уметничка
миљеа : за(авно 0 игричког типа, усмерен у раван маште и антастике, и други поучно
дидактичке садржине, са јасном цртом сатире и пу(лицистике.
"атриотизам и љу(ав према раду и изградња домовине, честа је мисао његови# сти#ова,
нарочито у песмама "ожар, пошта, и "рича о непознатом #ероју. 3 осуди граанског друштва и
капиталистичке идеологије, >аршак је отишао тако далеко да се његова поема >истер 2вистер,
после неки# песама >ајаковског, може окарактерисати као политички памлет у литератури за
младе. 3 њој је >аршак и тако оз(иљно питање као што је про(лем расизма при(лижио
интересовању и пажњи детета једноставном причом о >истер 2вистеру, з(ог расни#
предрасуда исмејаног и доведеног у стање немо%ног, (езнадежног човека, који се на крају
освеш%ује и доживљава неочекиван, али потпун морални препород. &звор и инспирацију
своји# песама >аршак је најчеш%е налатио у усменој традицији и делима руске класичне
литературе. >аршаков сти# је ведар и сведен на ниво ду#овне досетке, али увек сликовит и
садржајан. 2ематски оквир >аршакове поезије широк је разноврстан.$н пева о детету и
његовим ку%ним љу(имцима, о школи и односу ака према књизи, о вредним и лошим
ученицима, о ученицима и родитељима6 једном речју, предмет његови# песама је детњство,
сагледано из перспективе детета."оема "у#а коју је саградио (ек, испевана према једној
9нглеској народној песми, пример је како се лепотом језика, гради лепота поезије. $сло(оена
дидактички# стега, оснажена тоновима непосредног #умора, песма се доживљава као складна
мисаона и естетска целина. >аршак прати дете у свим азама одрастања6 жели да му је при
руци кад год му то затре(а, да га посаветује и поигра се с њим, да се заједно радују или пате кад
не иде све како тре(а. 3 ве%ини своји# песама он је песник и учитељ који не даје деци
нерешиве задатке, и тешке про(леме за размишљање. Jиљ му је да дете изведе на прави пут
како (и на време сватило правила понашања и начин комуникације са непосредним животним
окружењем. &з песме Први септембар дете сазнаје да тај дан не означава само време поласка
у школу, ве% и једну азу одрастања и један вид осамостаљивања. "есам Дремеж и зева)е има
дидактички подтекст, који %е дете при#ватити као занимљив дијалог два нео(ична јунака.
"осредством персониицирани# појмова, дремежа и зевања, песник %е посредно, уз (лагу
дозу #умора, саопштити деци да на време ваља до%и у кревет. 2ако се педагошка поука, која је
основни потив песме, до извесне мере сакрива од детета, и ставља у други план, а то је управо
онај начин на који дете у потпуности прима поруке и савете одрасли#.
Прича о размаженом миши#у алегорична је и сти#овна историја о размаженом, умишљеном
миши%у, који је своју непослушност платио жовотом. 2о је у ствари, прича о деци, која има
јасну, недвосмислену поруку: деца морају слушати одрасле, а пре сви# своје родитеље, иначе
%е скупо платити тешку школу живота. 'ако се миши%у није допала песма његове мајке, нити
песма дадиља, једног коњи%а, штуке, мајка мишица је позвала мачку, не (и ли успавала свог
размаженог сина. 3 *апопакој песми >аршак је дао један од много(ројни# одговора на
питање: чему се све у животу смејемо. Сме# се у сти#овима ове песме кристалише )издваја- из
алегоричног и немогу%ег, на самој граници нонсенса, испирисаног садржином руски#
олклорни# (ајки. Свој стваралачки дар >аршаак је исказао и у жанру драмске игре за дечије
позориште. 4егове позоришне игре имају орму сти#овне (ајке, стваране према мотивима из
усмене традиције )+ачкин дом, Дванаест месеи-. Драмски суко( у овим моделима заснован
је на непомирљивости до(ра и зла, а тематске раввни: до(ро 0 лоше, при(лижавају његове
позоришне игре (ајци6 алегорична орма и анимални јунаци са људским осо(инама асоцирају
на (асну, а динамика радње сврстава и# у драмски жанр.
. 4уковски =ојболи 'орнеј &ванович Aуковски 'ојболи
"есник, приповедач, преводилац, књижевни критичар и теоретичар.5одио се у

"етрограду.$тац и# је заувек напустио породицу.>ајка је, желе%и да школује децу, не (и ли и#
извела из (еде у којој су провели детињство, радила као праља у (огаташким ку%ама."о
наред(и министра Дељанова у школама је извршено чиш%ење од непримерене деце, Aуковски
је спречен да редовно заврши гимназију.Aесто је мењао послове и занимања.Самоук6
непрестано чита, учи стране језике, пише чланке и књижевне критике, преводи на руски језик
'иплинга, Hајда, 2вена, Деоа.+ED7. постаје почасни доктор $ксордског универзитета 0 после
2угењева, он је први руски писац удостојен тако високим звањем."исао је (ајке у сти#овима,
намењене малим читаоцима: &убашваба, Помет)а, еле-он, крадено суне, Доктор
'ојболи. 3 делима за децу и младе, као и у народним (ајкама, води се непомирљива (ор(а
измеу до(ра и зла 0 мали и сла(и о(ично по(еују мо%не и о#оле, јер је правда увек на
њи#овој страни. 4егове (ајке имају снажну и дидактичку поенту, каја се може деинисати као
порука малом читаоцу: v!ори се и (и%еш по(едникw. /ајвише славе и популарности имала је
(ајка Доктор 'ојболи, коју је Aуковски написао према мотивима =отингове антастичне приче
о доктору Дулитлу. "рича се састоји из два дела: Путова)е у земљу мајмуна и Пента и морски
пирати. "исац је име за доктора извео од речи јој 0 (оли које пацијенти пред лекаром
најчеш%е изговарају. $стали јунаци су углавном реални или анимални ликови 0 у овој причи
нема змајева, аждаја, вила, и којекакви# чудовишта, или нео(јашњиви# природни# појава.
Bедино је Hуцигурко јунак за кога (и се могло ре%и да припада свету чудеснога и антастичног.
$н нео(ичн изгледа и нео(ично се понаша6 изузетни# је осо(ина и изичко# спосо(ности, којим
се (рани од људи и животиња. ;ато је непознат чак и научницима, и зато га нико и никада од
ловаца није у#ватио. $н има две главе 0 једну спреда, а једну одпозади, а када му се приспава,
онда прво спава прва, а после друга. Bедна глава спава, а друга гледа на све стране да се ловац
не прикраде и зато ниједном ловцу није пошло за руком да га у#вати. Hуцигурко је

најзанимљивији анимални јунак јер је нестваран и чудесан6 његове осо(ине и понашање
распаљују дечју машту и знатижељу. $стали анимални јунаци, докторови љу(имци, патка 'ики,
пас @ва, гица Скви 0 Скви, папагај 'аруда, сова !ум(у и други, припадају свету реалног.Доктор
Bој(оли воли животиње, негује и#, #рани и лечи vали новац није ниоткуда узимаоw, јер му је
(ило сасвим довољно да му пацијент када оздрави каже (+(, што је на језику животиња
значило Iв()(. "очетак првог дела приче указује на то да је пред читаоцем идила о
пријатељству човека и животиње. >еутим, када Bој(оли до(ија позив да пое у @рику, да (и
пружио помо% о(олелим мајмунима, радња до(ија сасвим неочекивани и драматичан ток. Да
(и стигао до станишта мајмуна, главни јунак, слично јунацима из олклорне (ајке, мора прво
да савлада три препреке. "рва невоља је (родолом, друга је суко( са раз(ојником !армалејем,
а тре%а 0 широка река коју је ваљало пре%и. /акон што је излечио мајмуне, Bој(оли се са
експедицијом анимални# јунака, меу којима је и нови пријатељ Hуцигурко, вра%а натраг, на
новој лаи коју је одузео од !армелеја. Други део прииче, Пента и морски пирати,
пустоловног је карактера, са о(иљем нео(ични# догааја, авантура и опасности кроз које
пролази доктор Bој(оли са својим анималним пријатељем. 4и#ове пустоловине су мотивисане
потрагом за пентиним оцем кога су пирати отели и сакрили у неку тамну, ду(оку јаму. & у овом
делу (ајке уочљиви су типични детаљи, преузети из усмене традиције. 3 олклорној (ајци у
улози отмичара најчеш%е су змајеви или аждаје, а у потрагу за отетим принцеза,ма о(ично иду
три царева сина, да (и на крају ореол славе припао најмлаем. $вде у потрагу прво кре%у
делинио, па орлови, да (и на крају пас @ва успешно о(авио задатак. "осле тога доктора
јој(олијаи његову екипу, у селу морнара кога су спасли, дочекују као #ероје, а најве%и
славодо(итник је пас @ва, награен огрлицом, на којој је писало: v@ви 0 најпаметнијем, до(ром,
и #ра(ром псуw. $вде (и могао (ити крај, али прича још није завршена. Bој(олија и његове
#ра(р пријатеље, чекају гусари раз(ојника (армалеја. Bој(оли и# још једном по(еује, одузима
им (род и сре%но се вра%а ку%и, да (и пружио помо% (олесним животињама, које су га жељно
ишчекивале. "овратак јој(олија прослављен је уз громогласне поклике v>алакучаN>алакучаNw,
што је на језику животиња значило vIивео доктор Bој(олиNw$писују%и доживљаје доктора
Bој(олија, Aуковски је развио авантуристичку, путописну и дескриптивну димензију приче, која у
појединим деловима структуре, подсе%а на општа места из олклорни# (ајки. 3 овој (ајци
анимални јунаци активно размишљају и (рзо делују, али се не споразумевају језиком људи, што
је својеврсно неким (ајковитим моделима, ве% својим говором, који разуме и доктор Bој(оли.
"исац у радњу (ајке уводи и морнара ро(инсона, који није актер пустоловина, али прати
доживљаје доктора јој(олија, позајмљује му своју лау, што појачава динамику радње и
изазива пажњу мали# читалаца. &ако Bој(оли пролази многа искушења и опасности, у (ајци
нема стравични# сцена и монструозни# ликова 6 све је усклаено према с#ватању света, виеног
из (езазлене, наивне дечије перспективе. Доктор Bој(оли припада реду најзанимљивији#
ликова у светској књижевности за децу. $н је племенит и дражељу(ив, преосетљив на туе
патње, увек спреман да помогне другима у невољи, макар то (ило опасно и по његов живот.
!рзо стиче нова познанства и лако комуницира, а у свету животиња има највише пријатеља и
о(ожаваоца. $н је њи#ов лекар, заштитник и неприкосновени господар њи#ови# поступака.
Bој(оли је по свему нео(ичан6 помало комичан, али изузетно увиаван, пажљив и прагматичан.
"а и поред тога, он не размишља како да заради новац и како %е при#ранити своју велику
дружину, ве% (рине о здрављу своји# пријатеља и њи#овом расположењу. Iивотиње га з(ог
тога воле и помажу му кад год им се за то укаже прилика, али не трпе његову сестру Hарвару
која је зла и не воли животиње. "ортрети Bој(олија и Hарваре сликани су методом црно 0 (еле
те#нике, карактеристичне за структуру олклорне (ајке.3 осо(инама ови# јунака исказана је
сим(олична пројекција живота који тече у вечној (ор(и измеу до(ра и зла. 'ада се Hарвара
суко(ила са Hуцигурком, доктор Bој(оли је није узео у заштиту, ве% је замолио морнара
5о(инзона да је одведе што даље од његове ку%е да не мучи и не (ије његове животиње. !рига
коју јој(оли несе(ично исказује према сваком живом створу освојила је неподељене симпатије
мали# читалаца. 4егов дијалог с лептиром )који је спалио своје крилце на све%и, а Bој(оли му је
пришио ново свилено крилце-, само је један од (ројно# примера до(роте коју писац
супротставља окрутним сликама из реалног света. Aоковски пише једноставно и занимљиво,
језиком који садржи тон и звук народног говора и изворну (оју руског олклора. 4егов стил је
наративан и експресиван, а дијалог жив и динамичан. "реузимају%и мотив уга =отинга, који
у средиште антастичне приче ставља анималног јунака, Aуковски је у својој причи о
нео(ичном доктору само наставио и још више проду(ио слику анималног света, премештеног у
сверу чудесног и нестварног, сао(разно интересовању и читалачком укусу детета.
%. 0учо, 9одвизи дружине ;9ет петлића;
@лександар Hучо је роен +~EF. године. 3 "аризу и !еограду је студирао права, али се (авио
поезијом, прозом, критиком и илмским сценаријем. Сума испеваног није велика. 3 дечјем
додатку 11"олитике11, о(јавио је +E**, кад и /уши% своје 11ајдуке11, поему 11"одвизи дружине "ет
петли%а11. 3 послератном периоду је испевао поеме 11Сан и јава #ра(рог 'оче11 и 11>омак и по
#о%у да (удем11. Са његовом појавом отпочиње нов период певања и раскид са дотадашњом
линијом старе песничке школе. 3 времену када је у поезији доминирао свет лоре и ауне,
рурална идила, религиозна и романтична тематика, повезивање поучног и лепог6 Hучо,
реалистичном садржином, #умором, сло(одним и неспутаним језиком, ненаметљивим
односом према детету, чини заокрет према модерном курсу певања. $н устаје против
поучности и први поставља тезу о независности литературе од друштвеног живота. 11"одвизи
дружине "ет петли%а11 говори о дружини која, одважнош%у на којој се може позавидети,
из(авља девојчицу >иру из суморног манастира. "рича је за(авна, али свакако има и
социјалне о(рисе. Спасавање девојчице из интерната није само дечја игра, ве% (ор(а за спас
несретне девојчице из руку (ездушни# мона#иња. Дечаци су жељни пустоловине. Спасавањем
девојчице, спасавају и се(е од досаде и своје градске сиротиње. Hучо слика дечаке које красе
другарство, одважност, окретност и сналажљивост. 'ао и код /уши%а, нарави дечака откривају
и њи#ова имена. Свако је понаосо( представљен: 'рака проводи једноличне и тешке дане у
(раварској радионици,гладан, тучен и непла%ен6 Iдера 4оре 0 експлоатисани шегрт, никад
није сит, волео (и да постане кит, па да прогута своје (есне газде6 Bова је сањар, нежно дете6
>ита, кога свако зове !уља, је авантуриста, не постоји дрво на које се не (и попео6 а Pоа<воа
је 11као гранит камен11, снажан и врло смео. Сваки од њи# има неку изузетну осо(ину, а сви
заједно су, како писац каже: 11"ет дечака, пет вршњака, пет вештака11. "етли%е карактеришу
најлепше осо(ине другарства, довитљивости, #уманости, ведрине и чежње за пустоловином.
@ли то није пустоловина ради пустоловине, него да се помогне некоме у невољи. /асупрот деци
стоје ликови одрасли#: надзиратељка сестра 'алавестра и стражар 8уга. $ни деци ускра%ују
детињство, игру и сло(оду. "рава су но%на мора сваког детета. &мена сестара довољно нам
говоре о њи#овим карактерима: @нанија, !игамија, 'еру(ина, Aапља и, наравно, 'алавестра.
11"ет петли%а11 је протест на васпитање и преоптере%ење деце радом, глас против дечје глади и
(атина. 'од Hуча је одсутна намера да се (уде поучан. &з његове уметничке вредности
проистичу васпитна својства дела. "есник није подлегао ;мајевом певању. 4егова поезија је
сло(одног сти#а, неједнаке дужине и ритма. Сти# је причљив6 пажњу управља ка теми, идеји и
стилу какве књижевност за децу није познавала. Hучова поезија, делују%и осло(аају%е, заузела
је значајно место у развоју литературе овог типа. 4егово дело је продрло у нова уметничка
подручја и извршило утицај на дечје писце и ствараоце.
9одвизи дружине 9ет петлића 0 ?аза опонашања ;маја прекинута је тек појавом @. Hуча, који
је у поезију за децу унео значајне новине. 2еме и ликове Hучо узима првенствено из градске
средине. 4егова поезија је живи протест против угњетавања деце. "одвизи дружине "ет
петли%а 0 ком(инују%и реалност и антастику, и уносе%и елементе недреалистичког манира,
Hучо је од своје поеме створио слојевито дело. Hучово дело се различито доживљава 0 час као
нека врста модерне (ајке, час као поема, час као поетска антазија са излетима у надреално,
час као нека врста пародије на традиционалне (аладе и романсе о витезовима и принцезама.
"оема је компонована у виду класичног епа, са шест посе(ни# певања. 8лавни ликови су
дечаци, пет вршњака: 'рака, 4оре, Bова, !уља и Pоа<воа. @м(ијент је о(ична улица. 3 њој се
окупљају дечаци да (и се видели и поиграли. $ви о(ични јунаци сањају о #уманим
поду#ватима, играју се и стварају једну човекољу(иву идеју 0 осло(одити о(ичну девојчицу
>иру од нељудски# тортура у девојачком институту. Све до тре%ег певања радња поеме се
одвија реално. $д тре%ег певања па надаље, нео(ичност постаје основно својство радње.
Hе%ина догааја у вези са спасавањем мале заточенице има антастичан карактер. =етети
(ачен снагом савијеног (ора, ле(дети у шареном (алону изнад градске панораме, пркосити
свему и свачему, све су то жеље малишана које се само у машти могу остварити. 3 поеми у
оквиру суко(а измеу деце и одрасли# постоји практички суко( измеу антазије и реалности.
$драсли се појављују као носиоци реалности, а деца као носиоци антазијског. !ег јунака на
острво на крају поеме, сим(олизује (ез из реалности у антазију. & у реализацији тог (ега деца
(ирају антастичне могу%ности. "оема је (огата лексички, освежена речима из жаргона6 сти#,
строа и рима су еластични. Hучо се служи игром речи, нео(ичним језичким о(ртима. "оетско
дело за децу @лександра Hуча, ма колико (ило јединствено и носило печат свога творца,
можемо поделити на две основне групе. "рви (и сачињавала пеома 1"одвизи дружине "ет
петли%а1, а другу остали Hучови песнички производи. $сновни разлог за ту поделу је историско<
књижевне и естетске природе. 2а поема својим појављивањем управља пажњу поезије за децу
ка новим временима кидају%и везе са ;мајевом поезијом и оном која се стварала после ;маја.
она означава почетак новог до(а певања за децу, установљава поезију, која %е ду(ље и
снажније за#ватити стварност не крију%и њене тамне стране. ;атим, та поема је по
садржинским и ормалним уплитањем нај(оље дело @лександра Hуче. $но поседује све
елементе (уду%и# Hучови# текстова за децу. 2а два разлога сматрамо довољним за издвајањем
ове поеме од остали# описа @лександра Hуча намењеног дечијем читаоцу. $снова на којој је
граена поема 1"одвизи дружине "ет петли%а1 сачињена је од две компоненте: то су на једној
страни, суморна реалистичка слика стварности тридесети# година овог века6 и на другој страни,
свет деце и еномен детињства смештен у само гнездо те стварности. Другачије речено, поема
представља о(ликовање два света: света деце и света одрасли#. &змеу њи# повучена је оштра
граница у том смислу што је аутономија о(а света нешто од чега поема полази као од
нео(ориве предпоставке. /аиме јунаци поеме су деца, тема је живот ти# јунака и догааји у
којима они учествују, <и то је за песника довољно као доказ постојања једног света, дечијег, који
егзистира паралелно уз свет одрасли#, штавише, расте у његовом крилу и развија се на његовој
подлози. @лександар Hучо је, дакле, пошао од предпоставке по којој се на подлози стварности
развијају два света: један припада одраслима, други деци. 4ега %е у овој поеми интересовати
претежно овај други свет, али не%е запоставити ни слику оног првог. /апротив, оно што чини
историјско друштвене координате света одрали# (и%е у центру дечијег света. /а тај начин
главно о(ележје поеме јесте поетско структуирање и о(ликовање дечијег света, при чему се
свет одрасли# не напушта потпуно, ве% непрестано налази у видном пољу песника, и пропушта
се кроз призму дечије перспективе. Hучоова поема почиње директним за#ватом стварности
градског живота. 3водну слику представља крива градске улице начичкана радњама и излозима
с једне стране, и са друге стране, стара ку%а девојачког института. "оетски простор саграен је
тако да одма# сугерира преломни карактер једне историјске реалности. 3 тој реалности
видљиви су атри(ути времена која је прошлост, али која још увек траје 0 то су зидови 1старе
ку%е1 девојачког института смештеног 1под сенком густи# грана1, и о(ележја новог до(а које
стоји у знаку трговине и капитала. "есник је поетски транспоновао на почетку своје поеме
стварност једне о(ичне градске улице, реалност коју одреује типична религиозна установа и
инансиски капитал. $ва слика конкретне градске улице једног до(а поста%е универзална
панорама времена које чине прве деценије овог века. /епосредно после слике ам(ијента у
коме %е се одиграти главна з(ивања и главни моменти у развоју радње, песник нас упознаје са
протагонистима свога дела. 4егови јунаци су дечаци из града, о(ликовани према
карактеристичним осо(инама које и#, упркос томе што су вршњаци и што њи#ов живот има
пуно заједнички# црта ве% по самој припадности социјално угњетеном слоју друштва,
индивидуализују и често чине различитом. К'(+( 0 4егово суморно детињство сачињено је од
штури# шегртски# дана проведени# у (раварској радионици мајстора чији је педагошки
поступак сведен на древну девизу 1(атене су из раја изишле1. "рви додир са животом довеш%е
овог дечака до сазнања ду(оког раскорака који постоји измеу оног што се учи у школи )занат је
злато- и онога што у животу (ива. Ж#е'( Њ!'( 0 $н је чистач у а(рици трикотаже >укотрпан
и за дечију снагу претежак посао, који је повр# свега толико (едно пла%ен да дечаку недостаје и
за #рану, учини%е га вечном гладницом. 8лад је прерасла у начин на који дечак егзистира, оно је
његово основно осе%ање света у коме он постоји. Ј!в( 0 1нежно дете1, има (огато развијен
унутрашњи живот. $сновни однос према свету овај дечак успоставља преко своје осе%ајне
маште. /арочито се но%у разгарају његове унутрашње визије. /о% у поетском контексту овог
Hучоовог дела има значење и значај двоструког сим(ола: с једне стране она покрива неправде,
које дан тако немилосрдно доноси деци, а с друге стране открива чудесан свет маште. Мит( 0
пењу%и се по дрве%у развио је извесне црте примитивистичког понашања и песник се не ли(и
да и# (ез икакве осуде констатује. J!K( В!K( 0 1снажан1и 1врло смео1, 4егов је статус вое целе
дружине природна последица снаге поменути# лични# осо(ина. 4егова виталност и
издржљивост неоспорно надмашују једностране осо(ине вршњака. 3 портретисању своји#
мали# јунака песник је, можемо закључити, реалист. 'ратким, али упечатљивим и еективним
поступцима и средствима он остварује сваки лик дечака понаоо(, за#ватају%и непосредно гру(у
стварност градске улице и преносе%и је на сирове (оје своје поетске слике. Дружина Hучови#
мали# јунака може се посматрати и као скупина дечака настала отуењу људски# односа. 3
потрази за #уманом и #уманистичком суштином света и људског постојања, изгу(љеној у
суровој з(иљи одрасли#, дечаци Hучоове градске улице спонтано су се окренули према се(и
ормирају%и друштво у малом, у коме не%е (ити неправде и злостављања. "остављају%и
меусо(не односе на основи коју чини другарство, љу(ав и тежња ка лепим и чистим животним
просторима, чланови ове дружине крену%е у акцију која се граничи са авантуром, ангажова%е
своје недовољне али зато не мање племените снаге за исправљање неправде нанесене једном
детињству, чиме %е према мери своје људскости даровати свету у коме живе оно што је највише
затрпано страшном силом капитала: потре(у за сло(одом. 'ао контраст, шареним,
динамичним, препуним (оја и живописности, сликама у којима су остварени портрети дечака и
улични ам(ијент, Hучо даје стравичну и (еживотну атмосеру института. Свака реч у сти#овима
гради ту атмосеру. 3 институцији 1зидови одјекују ко пе%ина нека шупља1, мртвачки и мрачан
простор је измеу њи#. Све је у одајама измеу ти# зидова нивелисано и доведено у ред,
девојчице у размештена као ствари. Све је дисциплиновано, умртвљено у ред и мир,
о(езљуено. Сестра 'алавестра потпуно је са оне стране животе уопште, а посе(но дечијег. $на
је као каква са(ласт, очи су јој водњикаве... 3поредо са опсликавањем лика главне сестре,
песник на најкра%и могу%и начин портретише чувара института. Сестра 'алавестра и стражар
8уга крајње су консенквенције у односу на све што чини људскост. &нститут је монструм који је
насликан као смртни непријатељ ду#а детињства. "есник зна да деца не разумеју религиозност,
поготово да према томе незнају критички да се односе, али с#ватају непријатељство. $н
показује да је религија човеков непријатељ. @лександар Hучо )+~EF. 0 +E~‹.- представља
песника скретничара у о(ласти наше дечије литературе, он је начинио прекретницу у
сликањудруштвене и социјалне стварности свога времена. Створио је нову орму песничког

сти#а у дечијој поезији, о(огатио језик чудесним варијацијама нови# речи. "олазе%и од
квантитета написаног за Hуча не можемо ре%и да је плодан писац )+E*+. 1Сан и јава #ра(рог
'оче1, +E**. 1"одвизи дружине "ет петли%а1, +E*D. 1"арк у предграу1, 1>ој отац трамвај вози1-. 3
време када настају дела Hуча нико у нас не пева о социјалним, друштвеним и #уманитарним
про(лемима везани# за дечији свет и детињство. 3носе%и нове димензије става према
детињству, теме његови# поема антастично<апстрактне, он је са њима (лизак надреализму.
"оема 1"одвизи дружине "ет петли%а1 звучно оглашава његов #уманизам и пациизам. 3 време
када је писао ову поему имао је у виду многе о(ес#ра(љене раднике не само у !еограду, ве% и
широм света, па је својим доприносом радничкој класи, преко своји# представника 0 деце,
указао на чињенице које су (иле евидентне као немиле силе. 4еговој критици подлеже и
религија, мо%ни чинилац граанског друштва. 4ену институцију, Hучо слика у вези са >иром и
њеним заро(љеништвом меу окрутним сестрама, а са њом се о(рачунава преко поду#вата
дечака у осло(оењу девојчице. 4ему деца служе као носиоци нови# друштвени# снага и идеје
осло(оења човекове тамнице за(луда, лицемерја и мистике.
+ан и јава храбро! оче 0 $ва поема се заснива на често кориш%еном поступку 0 о(авијање
радње икцијом сна. "осле кратке реалистичне експозиције, радња се пресељава у подручје
сна и цео њен ток се тамо одвија. 3 поеми је развијен један популаран мотив познат у дечијој
антастичној литератури: лет над непознатим пределима и доживљаји који из тога произилазе.
=ет Hучовог јунака се остварује помо%у авиона, а не помо%у птица, он је у свему другом
антастичан и невероватан. Hучо се у овој поеми до(ро послужио вечитом примамљивош%у
егзотике. Далека копна и мора, нео(ична лора и ауна, мало позната острва и континенти 0
све то интригира антазију млади# читалаца. Hучова поема аирмише једну исконску људску
страст, пре свега препознатљиву код деце 0 страст лутања. 'оча у виду сна иживљава поменуту
луталачку страст. "оема има социјални карактер: интересовање за @рику није само последица
за егзотичним садржајем. Спасавање малог "апуанца, пријатељство и дружење два дечака
различити# раса и различите (оје коже, носи у се(и #уманистичку позадину и јасну социјалну
сим(олику. 3 својој поеми 1Сан и јава #ра(рога коче1 Hучо је главног јунака оплеменио људским
врлинама, дао му је широко срце и #еројску упорност. $ткривају%и нова подручија тема и
мотива до тада непозната дечијој литератури код нас, Hучо је открио и нове могу%ности певања
о њима. мисли се на (ројне новине у погледу језика и стила, он је мајстор слике и метаоре,
умео је да укрсти у сти# и старо и ново, конкретно и апстрактно, његов основни циљ је да
језиком постигне драматику текста. 4егов језик је градског порекла и шатровачког карактера.
5ечи које се чују на улици )кркљанац, здипити...- су нове и инвентивне. Hучо је пошао од
уверења да писање за децу није спуштање на њи#ов ниво, ве% уздизање на ниво детињства,
што подразумева виши ниво стваралачке одговорности. 3ливао је веру у мењање друштва у
којем деца живе. 3смеравају%и своју иронију према политици, цркви друштвеним ситуацијама
меуратног периода у (еограду и свету уопште, Hучо је свој #уманизам посветио деци градске
периерије која сама стичу средства за живот раде%и у радионицама и а(рикама. Својеврстан
у сликању ангажоване дечије воље, он је кренуо путем потврде личности детета кроз говор,
мишљење и акцију.
. /рић, 0ашар у ополи
rWbXeUV uXe} Z[ ]VZejXVjemZe f[d]eY YWZe d_VTe fXeXW\c e _[fW`c d[WdYW^ \m]Zd`TV. ‰e^V]`dYe Wfcd cye]eW ^V
Z[ {eXWYW fWfc_VX]ea \[yZea e ]VXW\]ea fedU[a. nW[jeZV r. uXe}V Z[ dTWZ[TXd]V fW[`dYV []UeY_Wf[\eZV
]Z[^WTW^ c†[^ jVTeyVZV )‰Xc†V, caV\eZV-. [`VZc}e YXWj XW\]V fW_ZV, bX[^WT[ e _c^WT[, f[d]eY jVdefV
\[Uc XWZ[TeaV dmgWTV W dTeUeaV, UT[}c, dc]Uc e fmUVaV, a[d[UeaV c ^W\e]e, _Zc\dYea jV]VmaV, W
d`WUe YVW d[_ZVYWTWa b_V^c, ... kVj\XVT_ZV aVZUe, WUc e \[Ue dTWZWZ6 fW†[_[W Z[ dTVYW \WbXW cye`[_Zc,
dTeXVyc, fXeXW\e, ejTWXeaV, †eTWm]ZVaV. •df[TVW Z[ T[\X[ e b[jVj_[][ dmgWT[ edfc]Z[][ aeXedWa †e`V,
TW}V, fW_ZdYW^ UT[}V. hmgWTe W _[`c, e W]e c YWZeaV fXW_[}c dTeUe, ca[`]eYWTV dc 11aV_V dc]UV11. hc]U[,
ejTWX `Wf_e][ e XV\Wdm, Z[\]V Z[ W\ ]VZ†[{}eg a[`V„WXV uXe}[TW^ f[d]eyYW^ YWdaWdV.n[d]eY _eXdYeg d_eYV
YWZeaV Z[ edf[TVW W\c dTac †eTWa, Z[ Vc`WX e gcaWXedmyYW<_eXdY[ fW[a[ W `WfW_dYWa TV{VXc. qV{`Wa,
fW{V_eUVaV e \WdYWyeUVaV YWZ[ fXWejTW\[ YWaeyV] cmdVY fX[cT[_eyVTV]ZV, fWaV_W ]V YVXeYV`cXV_V]
]Vye], fXVj]ey]e YW_WXe` dXfdY[ TVXW{e, bcYV e ^c]^c_V, fX[`TWX[]e dc c †eTWfed]c fW[`dYc yVXW_eZc. ƒ
Wbe_Zc bWZV, aeXedV, jTcy]eg d_eYV, \WyVXV]V Z[ Wf{`[]VXW\]V dT[`YWTe]V e Wfc{`[]Wd`. p\X[\e{`[
jVTeyVZ]W^ dYcfV Z[ TVXW{ tWfW_V., c YWZWZ d[ Wd`TVXcZc †[_Z[ e d]WTe, jVbVT_ZV e da[Z[. lc_ZcUe ]VXW\V,
d`VXW e a_V\W, YW_V e d`WYV, d_eTVZc d[ dV dTeg d`XV]V. nVjVXe d[ e ]V\ac\XcZ[, dT[ `X[{m W\ da[gV e
XV\Wdm. ‰Xa[ dTeXVye, ]VXW\ d[ jVbVT_ZV e T[d[_e. sc`[]my][ dc e †eT[ TV{VXdY[ d_eY[ W ŒeYe e Se_c, \[\V
|e}e, bVbe ]V Xe]ê{fe_c e _Zc\[dYVXe •Ye YWZe WYX[}[ TW_V ]V XV†]Zc. ‰Xc†V]dYe fW[`V ][aV `c†]eg f[dVaV:
dmg, fXW†[` XcdmYV_]ea gcaWXWa, dc^[Xe{[ XVdfW_W†[]Z[ e †eTW`]c XV\Wd`. •jTWX]V _[YdeYV e gcaWX \VZc
ac fWd[b]c bWZc e aeXed. ƒ dmgc e c fXWje, Vc`WX Z[ d_eYVW Zc]VY[ \[m]ZdY[ b[jVj_[]Wdm e ][Te][ \c{[.
ƒa[`]eY f[TV e aed_e dfW]`V]W e fXeXW\]W. k[ fWTW\e d[ jV fW[jeZWa ]W]d[]dV e fVXV\WYdV. z[jeY ac Z[
bed`VX, Z[\]Wd`VTV] e dWyV]. kVXW\]V _[YdeYV e „XVj[W_WêZV, dm_dY[ ^cX[, ]V^_V{[]V d_eYWTe`Wd` 0
fX[fWj]V`_ZeTW dc dTWZd`TW ]Z[^WT[ f[TV]eZ[.
lVYV ]V Xe]êdfe_c
4(7+е Ш(')( Пе'!(
lVZYV Z[ ]VZTV†]eZV c \[yZWZ _e`[XV`cXe. p]V d[ Wj]VyVTV YVW yc\[d]V fXeyV. rV be W\X[\e_e `Vy]eZe fWZVa
bVZY[ `X[bVaW fXTW W\TWZem YV`[^WXeZc yc\[d]W^ W\ YV`[^WXeZ[ „V]`Vdmy]W^. pb[ YV`[^WXeZ[ d[ W\]Wd[
]V Wb[_[†VTV]Z[ ][YW^ \W^VxVZV YVW ]V\fXeXW\]W^, ][aW^c}[^. ‚Vj_eYV Z[ c W\]Wdc fX[aV fWZVTe
yc\V. sYW d[ yc\W fXegTV`V YVW aW^c}[, YVW ][{`W {`W fWd`WZe, W]\V Z[ c fe`V]Zc YV`[^WXeZV 0 yc\[d]W,
e WTV YV`[^WXeZV Z[ YVXVY`[Xedmy]V jV bVZYc. lVZYV d[ \[{VTV c dT[`c c YWa[ dc yVXW_eZ[ fXeXW\][, aVêZV
fXVTe_W, ]V\fXeXW\]e [_[a[]` c bVZUe ]eZ[ ]eaV_W d`XV{V] fV yVY ]e yc\V]. nWd`WZ[ ]VXW\][ e ca[`]eyY[
bVZY[.nXTe YWZe Z[ fedVW ca[`]eyY[ bVZY[ beW Z[ VX_ n[XW. qWmTe dc ]VXW\]e, Vc`WX Z[ c^_VT]Wa jV\X†VW
\cg e VàWd„[Xc ]VXW\][ bVZY[. n[XW ]V^_V{VTV aWXV_]c d`XV]c e e]dedmXV ]V XVjcac e ac\XWdm.
nXe_V^WxVTVW Z[ bVZYc cYcdc TedWYeg \TWXdYeg YXc^WTV fV Z[ e c ]ZWZ be_W \Wd`V _eXdYW^. nedV][ dc ZVd]ea
dm_Wa `VYW \V eg aW†[ ye`Vm {eXWY YXc^ ye`V_VUV. lVZY[ dc YXV`Y[, \XVaVmy][, fc][ _VYeg XeàeyYeg
dmgWTV fX[cj[mg ej ]VXW\]W^ f[d]e{`TV. •XVUeW]V_]Wd` Z[ caV]Z[]V e yTXd`W edfX[`f_[`[]V dV X[V_]W{}c.
7ајке 7раће #рим
Hил#ем и Bако( 8рим су почели да сакупљају (ајке +~ŠD. године и прва з(ирка штампана је под
називом Дечије и дома#е бајке која се појавила у два тома. !ра%а 8рим приступају (ајкама као
(огатим као (огатим ду#овним изворима из који# се путем прича сазнаје мит, религија, начин
мишљења, машта народа, вера у по(еду до(ра. &ако они тврде да је њи#ов допринос једино у
(ележењу и о(јављивању народни# (ајки, оне носе (оју оригиналности и ауторске инвенције.
"рема >илану Jрнкови%у све 8римове (ајке се могу поделити у  групе: !@B'9 С@
?@/2@С2&A/&> 9=9>9/2&>@, "5&A9 3 '$B&>@ "59$H=@P3B3 59@=&С2&A/& >$2&H&6 "5&A9
3 '$B&>@ С3 8=@H/& B3/@J& I&H$2&49 и !@B'9 С@ 59=&8&$;/&> >$2&H&>@.8лавни јунаци
8римови# (ајки су деца. $на пате, воле, раде, желеда поммогну, прео(ражавају се у животиње,
путују, копају (лаго... $(ично одлазе у шуму која је сим(ол препреке и (езизлаза. 2амо проведу
неко време и врате се као по(едници, са искуством више. =икови у 8римовим (ајкама су тк из
сви# друштвени# слојева па се сре%емо са краљевима, царевима,као и сиромасима,
чо(анима...Дела: Jрвенкапа, "епељуга, 2рнова 5ужица, Снежана, &вица и >арица...
7ајке B. . %ндерсена
&сидора Секули% је рекла да @ндерсен 11прави (ајке од сами# истина11. Стилске одлике по
којима се препознају @ндерсенове (ајке: живео је у време романтизма и све одлике тог
времена су се одразиле у његовим (ајкама6 у своје (ајке уноси пси#олошке елементе
)Девојчица са ши(ицама 0 #алуцинација-6 извори које црпи за своје (ајке су најразличитији 0
мотив проналази у народној (ајци, код други# аутора, други# народа, у природи, и о(раује и#
на свој начин6 у његовим (ајкама нема стра#а, насиља, надприродни# (и%а, чудовишта, митски#
елемената6 његове (ајке су изразито поетичне, лирске и у великом (роју сентименталне, али и
илозоске6 у његовим (ајкама има пуно личног, у(ацује пуно (иограског )5ужно паче 0
ауто(иограска (ајка-6 трансормација 0 има пуно прео(ражаја у његовим (ајкама6 инсистира
на чулним утисцима у смислу да и# видимо, осетимо, чујемо6 о(ра%а пажњу на визуелно<
акустичне елементе )Jве%е мале &де-6 он персониикује ствари, (иљке и животиње6 све је
живо, све воли, све пати, све дише6 јунаци су подједнако животиње, (иљке, ствари и људи6
животиње 0 5ужно паче, Сре%на породица, >али вилењак, "алчица6 (иљке 0 Jве%е мале &де6
ствари 0 $ловни војник, Jрвене ципелице, 'ресиво6 тема 11несретног детета11 0 Девојчица са
ши(ицама6 социјална позадина6 (ајка раена у градацији6 приказује сплет иреално<реално6
ши(ице су носилац ду(оке сим(олике 0 оне су метаора живота, извор светлости, топлине,
сим(ол наде, (уду%ности.
6арево ново одело 0 @ндерсен је овде отворио нову тему: супериорног детета. !ајк је врло
ду#овита, #умористичка и на тај начин она илуструје колико људи могу неприродно да се
понашају. Mуди су углавном жртве неки# конвенција, норми, жртве стра#а од њи#. Сва људи у
овој (ајци су жртве неки# друштвени# норми које морају поштовати. &стина је оно што мени
кажу да је истина, а не оно што видиш ) типична људска осо(ина сви# народа и сви# времена -.
/ије истина да је цар го, он има дивно одело. Mуди превише стра#ују да %е (ити изопштени из
заједнице ) да %е упирати прстом у њи# -. /а крају (ајке, једино дете говори истину да је цар го,
оно што и одрасли виде али не могу да кажу. @ндерсен је стави да је свет детета супериорнији
од света одрасли#. Свет одрасли# је извештачен, пун правила и интереса, спутан. Свет деце је
природан, сло(одан, све је просто и једноставно. Дете није сла(ашно и кр#ко, зависно од
родитеља. /а крају је цару речено да је го ) што је он знао све време - али он наставља да
корача у поворци још достојанственије иако му је (ило неугодно. 2ешко је људима да признају
глупости, радије %е се направити луди и наставити тако.
7ајке %. +. 9ушкина
'ао и у другим својим делима )поезији, приповеткама, драмама и роману-, "ушкин је и у

(ајкама доследан (орац за све што је демократско, прогресивно, сло(одарско и људско. 3 (ајци
о ри(ару и ри(ици, најизразитијој у том (огледу, злоупотре(ом мужевљеве до(роте,
егоистична примитивна, незајажљива и неза#вална старица, у пароксистичкој по#лепи да
постане царица свега, па чак и мора у којој (и да јој златна ри(ица служи, на крају се поново
нае пред распуклим коритом од кога је почело њено незаслужно напредовање у присвајању
мо%и и владавине. "ушкинова старица је сим(ол људске наурачунљивости, и
(ескрупулозности, у чему се злоупотре(ом другога, не(ирањем средстава, настоје да остваре
егоистични циљеви, (езо(зира на последице и осе%ања они# који се за то користе. &з
контекста пишчеве (ајке следи порука: у животу се морају имати о(зири и знати људске
границе мо%и, да се не (и повредиле основне људске норме позитивног понашања.
$сује%ују%и људску по#лепу, "ушкин у овој (ајци кажњава зло као основни узрок немира и
несре%е света. 3 1!ајци о цару Султану1, славна личност је припрости цар који намучи своју жену
и малог сина. 3 овој (ајци, "ушкин је указао на честу појаву уплитања примитивне и
злонамерне род(ине у интимни (рачни и породични живот, осује%ују%и овакве поступке као
приватно и друштвено зло које често сплеткама загорчава живот недужним људима. 3
"ушкиновим (ајкама је остварена идеја о остварењу идеја о осло(аању људске личности и
људског друштва за(луда, примитивизма, по#лепе и свега другог што уништава људски понос и
достојанство, у реалистичким о(ртима који замењују романтичарске визије и антастику,
по(еду до(ра над злом."ушкин пише (ајке у сти#у, у десетерцу и осмерцу. $не указују на
вечиту тежњу писца да укаже на то да увек мора тријумовати истина, правда и до(ро. /аписао
је пет (ајки у сти#у, различите дужине. &ако романтичар, "ушкин сасвим реалистички приступа
про(лемима. >отиви се препли%у. >отив неза#валности и по#лепе, се(ичност, простота )цара-
и о#олост су код "ушкина представљени на нов начин.
7ајка о рибару и златној рибици 0 "ушкин је желео да кроз ликове стараца и
персониицирани лик ри(ице доведе до сазнања да све има своју меру и вредност, а ако се то
прекорачи, следи казна. !ајка има класичан почетак, приповедачки тон, место з(ивања радње
није одреено, време није прецизирано, само је присутна констатација о ситуацији у којој су се
налазили (а(а и деда. "осле кратког и мирног увода следи заплет 0 старац је уловио златну
ри(ицу. Старац је до(родушан, пушта ри(ицу и не тражи никакву награду. Сматра да је најве%а
награда вратити живот ономе коме прети смртна опасност. !а(а је по#лепна, смишља жеље од
који# свака наредна представља понижење старца и ниподаштавање ри(ице. /а крају старица
тежи свемо%и на копну и мору и жели да је ри(ица служи. "ропињање морски# таласа
сим(олизује немир природе изазван незаситном људском %уди. €утање ри(ице открива њено
незадовољство поретком. $на је персониикација до(ра. Aовек се мора (орити против
де#уманизације својим ду(оким мислима. /е сме дозволити да мрачне силе у човеку разоре
све до(ро. /а крају, (а(а је кажњена, вра%а се животу поред распуклог корита. Т%,(еG(:
човек је открио да у природи постоје (огатства која %е му помо%и да лакше и лепше живи, али
човек не може да овлада природом, човек не разуме природу6 прича о женској нескромности и
по#лепи6 до(а када је жена водила главну реч и о свему одлучивала6 све је у градацији, старица
постепено пове%ава своје за#теве6 она #о%е да влада природом, а то је неумерена жеља6 човек
се душмански односи према природи6 ;ашто на крају ри(ар гу(и све, ко је крив L Iена је крива
за гу(итак. ;ашто су то ликови стари# људи L $ни су прошли много у животу и сад на крају
прижељкују пуно. !ајка о цару Салтану 0 говори о суровим о(рачунима на дворовима. 2ри
девојке разговарају шта (и урадиле кад (и се удале за цара. /ајмлаа се удаје за цара и он
одлази у рат. Cаљу му писмо да му је жена родила чудовиште и он јој поручује да га не чека
када се (уде вратио из рата. 3 нашим (ајкама двојак мотив прерушавања: дању животиња, а
но%у оно што јесу6 принц се прео(уче у сирома#а или сирома# у принца. $вде је зачаран ла(уд
)девојка- и млади% нормално при#вата причу са девојком<ла(удом. Слика из патријар#алне
породице када син тражи (лагослов од родитеља. "исац не нуди строге казне, него се неки
покају. "ушкин је мотивима једноставне народне (ајке знао дати (ујан романтички колорит и
(листави звучни сјај.
7ајке #роздане Олујић
До појаве 8роздане $луји% (ајке су писане у традиционално 0 поучној варијанти, (иле су

изразито дидактичне, морализаторске. 8роздана $луји% је ово пресекла, јер су њене (ајке
поетске. $(јавила је неколико романа за одрасле и књиге (ајки: 1Седена ружа1, 1/е(еска река1.
!ајке које она пише представљају квалитетни скок српске ауторске (ајке. 4ене (ајке се увек
дешавају у садашњости. Садашњост код ње има универзално значење, а то је једна
савременост. &сти такав однос има према простору у ком су смештене (ајке. 2еме )које су-
најчеш%е у њеним !ајкама Су: потре(а и потрага за љу(ављу 0 јунак тражи љу(ав )1Jрвени
макови1, 1;латокоса1-6 < трагање за идентитетом )1Седена ружа1-6 проналажење идентитета у
уметности6 суко( са искушењима пред коју нас живот постави )1$гледало1- и честа тема 0
отуеност живота у граду )1!рег светлости1-. 'ада (ира своје јунаке постоје две могу%ности, то су
деца или антропоморизоване ствари )предмети, појаве, (иљке, животиње-. Сва деца у њеним
(ајкама су сама, изолована, отуена од целог света, дечија несигурност у смислу једног
пси#олошког пореме%аја )сличност са @ндри%ем-, нема ведрине, игре, сме#а... /а тај начин је
(лиска једној савременој струји српске књижевности за децу 035!@/@ 29>@, "5$;@ 0 наставља
традицију коју је започео @. Hучо. Специично за (ајке 8роздане $луји% је да се не завршавају
ср%но. 'рај је или трагичан )анти<(ајка- или ам(ивалентан )она увек оставља један отворен
простор да се остваре жеље, сви снови које јунаци нису успели да остваре, увек оставља дозу
наде-. ;аплет у (ајкама не настаје променом стварности као у традиционалној народној (ајци,
ве% променом самог јунака. мотивација која нагони јунака да се промени су: чежња, жеља и
потр(а, осује%ена нада. /ајвише јунака чезне за заједништвом, а оно је доминантно з(ог тога
што су јој омиљене теме (иле отуеност. "остоји извесно жнровско мешање у делима 8. $луји%,
наиме у ткиво (јке упадају антастични елементи. Aим јунак сумња у нешто нео(ично, то је
антастично, то више није (ајка. /ишта у приповедању 8. $луји% није немогу%е, ништа није
надљудско. 2о стремљење вр#унском доживљају и сазнању, стремљење је савременог детета и
човека, тежња да се скучени простори превазиу, а границе меу њима из(ришу. 4ене (ајке
полазе класични# узора али и# она осавремењује и у њи# уноси про(леме савременог детета. 3
њеној причи се на занимљив начин препли%у антастика ин реалност, сме# и туга. !ајке говоре
стра#у пред могу%им уништењем човекове околине, али наглашавају премо% до(ра над злом. 3
свим тим (ајкама до(рота је скривена у дечијем срцу. ;(ог тога сви јунаци носе у се(и људску
осо(ину, али и жудњу за потвривањем меу људима.8роздана $луји% у литературу за децу
улази ауторском (ајком. Средиште њене радње прожимају ар#аично и савремено. 5о(овање
ур(аном ам(ијенту и Oиновским о(лакодерима најнепосредније се тичу њеног опуса. 4ене
(ајке ур(ане сим(олике носе реалистичке о(рисе и дешавања. Свака од њи# из Седене руже и
друге (ајке и /е(еске реке, има подлогу и покри%е у стварним и животним приликама, те су
јунаци (лижи јави и овоземаљском начину савладавања препрека ка остварењу узвишени#
циљева. 3 делу 8. $луји% препли%у се стварност и антастика, до(ро и зло, сме# и туга6
тријумује племенитост и до(рота, #уманизам и љу(ав према људима. &здвајају се (ајке
>аслачак, ;латокоса, Дечак и принцеза, ;латни тањир, и ;латопрста. &зузетна поетска порука је
(итна ознака (ајки Седена ружа и /е(еска река. Седена ружа је загонетка лепоте живота на
земљи и чежњи за сном и даљинама, а у исто време и (ајка о дечјим мислима и сновима.
/е(еска река је визија реке која жели да се вине у не(о и постане шарена дуга. "ара(ола је о
снази човековог ду#а и његовој неоствареној жељи. Aар дела $луји%еве је у машти и љу(ави.
Mу(ављу се по(еују сва зла и невоље. Све је у невидљивој и меусо(ној повезаности: дете се
претвара у цврчка, девојка у звезду или ружу, река у дугу, вра(ац у дечака. >етамороза је
релевантан естетички елеменат. "риповедање 8. $луји%, сим(оличким ликовима,
вишеслојнош%у значења 0 упу%ује и опомиње на људске поступке и њи#ове мисли. &скорачење
изван природног, претвара земаљски живот у мору. 3 $гледалу лепотица продаје душу аволу и
помо%у огледала остаје за сва времена лепа и млада. $на (ива омражена и, напослетку, сама
заишти свој крај. @утономне уметничке креације о(ез(еују ауторки велику репутацију. 4ене
(ајке раз(ијају устаљени поредак вредности и размичу границе у властитом жанру.
7ајке есанке &аксимовић
Свет детињства и природе такое је честа тема и инспирација у прозним делима Десанке
>аксимови%. 3 прозном остварењу она се ослања на усмену традицију, нарочито на антастику
бајки, митове, легенде и народна предања. 3 свим облицима њемог прозног стварања
доминира #уманизам према човеку и свету )>илинкови%, +EEE-. 4ена проза за децу највише
има квалитета када је поетски нада#нута. ;ато су многе њене приче прошаране сти#овима. $на
је тиме тежила да разбије визуелну монотонију прозе која замара децу. 2акве су нпр. приче:
v'у%а у болнициw, vДеца #о%е зверињакw, v/ишта без жртаваw, v/епоштени такмичарw, v>есечев



Share this document

    
You might also like
Document 93 pages
Metodika Nastave
Knjizevnosti I Srpskog…
Marina
Jezika 05, 06
No ratings yet
Document 50 pages
Skripta Knjizevnost
Aleksa
No ratings yet
Document 63 pages
Metodika Razvoja Govora

Ivana Zlatković
91% (34)
Magazines Podcasts
Sheet music
Document 48 pages
Knjizevnost Za Decu -
SKRIPTA
Jovana Todorovic
75% (4)
Document 59 pages
Скрипта из Методике
наставе српског језика…
vp2605
књижевности
100% (1)
Document 50 pages
Književnost Za Decu
Jasna Milošević
100% (12)
Document 316 pages
Metodika Likovnog
Vladimir Ivanovic
60% (5)
Document 50 pages
Dubrovacka Knjizevnost
milena&rade
100% (9)
Document 12 pages
Radovic Dusan
CrazySheep88
75% (4)
Document 37 pages
Knjizevnost II Kolokvijum
bananica28
67% (3)
Document 62 pages
BAJKE
alma
No ratings yet
Document 16 pages
Analiza Bajke Crvenkapa

Dušanka Mijić
100% (1)
Show more
About Support
About Scribd Help / FAQ
Everand: Ebooks & Accessibility

Audiobooks
Purchase help
SlideShare
AdChoices
Press
Join our team! Social

Contact us Instagram
Invite friends Twitter
Facebook
Legal
Pinterest
Terms
Privacy
Copyright
Cookie Preferences
Do not sell or share my

personal information
Get our free apps
Documents
Language: English
Copyright © 2024 Scribd Inc.
Download

Skripta Iz Knjizevnosti Za Decu PDF 30

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Skripta Iz Knjizevnosti Za Decu PDF 30

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Skripta Iz Knjizevnosti Za Decu PDF 30

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Skripta Iz Knjizevnosti

 100% (1) · 4K views · 63 pages

Однос књижевности за децу и књижевности уопште.

AD Download to read ad-free.

Књижевност и књижевност за децу I 52

Д.Део, 8уливерова путовања 0 Свит, "утник на уранку 0 !. 5адичени%, романи, приче у

AD Download to read ad-free.

Књижевност и књижевност за децу I 53

пут пишчев. "утем ње писац се може поистоветити са ликовима. $н се идентиикује са

AD Download to read ad-free.

Књижевност и књижевност за децу I 54

AD Download to read ad-free.

Књижевност и књижевност за децу I 55

еме, идеје и ликови.

AD Download to read ad-free.

Књижевност и књижевност за децу I 56

природним појавама )>. Данојли% 0 Два сапуна-.

+тил, језик, композицијске и версиикацијске карактеристике књижевности за децу.

5еченице 0 јасне, језгровите, кратке )предшколски узраст-6 сложене 0 једноставне реченице са

3 књижевној теорији естетички приступ подразумева тумачење дела са становишта лепоте,

;а естетику и теорију књиж. најстарији је проблем сазнајно<оцењивачка вредност дела.

AD Download to read ad-free.

Књижевност и књижевност за децу I 57

AD Download to read ad-free.

Књижевност и књижевност за децу I 58

ечја интелектуална и естетска свест.

ете као чинилац естетске комуникације (веровање у истинитост приче1 прила!о2авање,

ете и одрасли читалац.

AD Download to read ad-free.

Књижевност и књижевност за децу I 59

напуштања детињства. 5азвија се сазнање о својој личности у друштву и о полној особености.

AD Download to read ad-free.

Књижевност и књижевност за децу I 60

варошани да (и исмевали сељаке-6 у другој се исмевају варошани6 тре%а врста говори о

-ирско8епске врсте 8баладе.

AD Download to read ad-free.

Књижевност и књижевност за децу I 61

AD Download to read ad-free.

Књижевност и књижевност за децу I 62

7асне (;0ук и ја!ње;,; -ав и миш;,; 6врчак и мрав;,; 7ик и зец;)

AD Download to read ad-free.

AD Download to read ad-free.

Књижевност и књижевност за децу I 64

-ирске врсте за децу

=ован =овановић >мај (избор)

AD Download to read ad-free.

Књижевност и књижевност за децу I 65

AD Download to read ad-free.

Књижевност и књижевност за децу I 66

AD Download to read ad-free.

Књижевност и књижевност за децу I 67

AD Download to read ad-free.

Књижевност и књижевност за децу I 68

#видо арта3а (избор) )+~EE<+E~-

8видо 2артаља је један од најплоднији# и најпопуларнији# дечији# писаца меуратног и

AD Download to read ad-free.

Књижевност и књижевност за децу I 69

уметност прожима и украшава (езмерни #уманизам. "оезија Д. >аксимови% је синтеза лепоте,

#ри!ор 0итез (избор)